Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa.
礼敬彼世尊、阿罗汉、正自觉者。
Vessantarāgīti
韦桑达拉颂
[Ka]
[迦]
Bāttiṃsalakkhaṇūpeta[Pg.1],Dātabbaṃ dadataṃ vara;
Vessantaratta māpādi,Sañcaraṃ bhavasāgare.
具足三十二妙相，布施之中无上士；愿我能成为韦桑达拉，在生死海中流转。
[Kha]
[佉]
Dvandaṃdvandaṃ [Pg.2] sañcarantī,Janānande yasodhīre;
Maddittaṃ samupāgañchi,Tvaṃpitena bhavaṇṇave.
成双成对地流转，于众生喜乐与荣耀中；愿你得为玛蒂，亦于此生死海中。
[Ga]
[伽]
Tumhaṃdāni pavakkhāmi,Upattiṃ nandiniṃ tahiṃ;
Dajjahvovo mamokāsaṃ,Kavayo pyābhinandatha.
现在我将为你们讲述那令人喜悦的诞生之事；诸位诗人，请给我机会，也请你们欢喜赞叹。
1.
1.
Ekanavutehito kappe,Vipassīnāma nāyako;
Vineyye [Pg.3] tārayaṃkhemaṃ,Loke uppajjicakkhumā.
九十一劫前，有导师名为毗婆尸；他引领应受调伏者至安稳处，具眼者出现于世。
2.
2.
Khemārāmamhi sambuddho,Migadāye manorame;
Nissāya bandhumatiṃso,Vihāsi nagaraṃtadā.
正自觉者住在吉祥园(Khemārāma)，在怡人的鹿野苑(Migadāya)中；他依止班度玛提城(Bandhumatī)，当时他住在那座城市。
3.
3.
Rajjaṃdhammena kāresi,Nagaretamhi bandhumā;
Rājātassa duvedhītā,Āsuṃ sabbaṅgasobhaṇā.
在那座城中，班度玛王(Bandhumā)以正法治理国家。国王有两位女儿，她们四肢匀称，容貌美丽。
4.
4.
Ekohi [Pg.4] ekadārājā,Bandhumassa supesayi;
Sahassagghanikaṃ soṇṇa-Mālañcā naggha candanaṃ.
有一次，一位国王送给班度玛王一条价值千金的金项链，以及无价的旃檀香。
5.
5.
Adāsi bandhumārājā,Pitājeṭṭhāya candanaṃ;
Soṇṇamālaṃ kaniṭṭhāya,Tahiṃ viyāya dhītuyā.
父亲班度玛王将旃檀香给了长女，将金项链给了幼女。
6.
6.
Ubhotāpīti [Pg.5] cintesuṃ,Natthatthovata tehino;
Bhagyavantassa pūjema,Saṃpasādena cetasā.
她们两人都想道：“这些东西对我们没有用处。让我们以清净虔诚之心，供养那位有福者(Bhagyavant)。”
7.
7.
Tatosācandanaṃ cuṇṇaṃ-Kārāpetvāna jeṭṭhakā;
Gantvāna vihāraṃ soṇṇa,Vaṇṇaṃpūjesi nāyakaṃ.
于是长女将旃檀香磨成粉末，前往精舍，供养那位金色的导师。
8.
8.
Vikiritvā tu sāgandha,Kuṭiyaṃ sesacandanaṃ;
Evañhi patthanaṃ kāsi,Buddhamātā bhavāmahaṃ.
她将剩余的旃檀香末散布在孤邸中，然后如此发愿：“愿我成为佛陀之母。”
9.
9.
Kāretvā [Pg.6] soṇṇamālaṃtu,Uracchada pasādanaṃ;
Pūjesi hemavaṇṇaṃsā,Bhagavantaṃ kaniṭṭhakā.
幼女将金项链制作成悦意的胸饰，供养了那位金色的世尊。
10.
10.
Evampi patthanaṃkāsi,Idaṃmama pasādanaṃ;
Sarīre niccalā ṭhātu,Carantiyā bhavābhavaṃ.
她也如此发愿：“愿我这件饰品，在我于各种生命形态中流转时，能恒常不动地留在我身上。”
11.
11.
Ubhopi [Pg.7] rājakaññātā,Ṭhatvāna yāvatā yukaṃ;
Upapajjiṃsu sovaggaṃ,Cutāsukha pamodanaṃ.
两位王女都活到寿终；从人间逝世后，她们投生天界，享受快乐与喜悦。
12.
12.
Manussadeva lokesu,Saṃsariṃsu sukhaṃduve;
Ekanavuti kappāni,Muccitvā pāyadukkhato.
她们两人在人界与天界中快乐地流转了九十一劫，脱离了恶趣之苦。
13.
13.
Kassapassa kāletāsu,Kaniṭṭhā kikirājino;
Dhītā uracchadānāma,Hutvāna parinibbutā.
在迦叶佛时代，她们中的幼女是鸡奇王(Kiki)的女儿，名为乌拉恰达(Uracchadā)，她证入了般涅槃。
14.
14.
Jeṭṭhakā [Pg.8] pana dhītāsi,Kikissa rājino tahiṃ;
Dhammānāma damitā sā,Komāra brahmacārinī.
而长女是鸡奇王的女儿，名为达玛(Dhammā)，她已受调伏，是一位童贞梵行者。
15.
15.
Tatoca vitvāna sā deva,Manussesu punappunaṃ;
Saṃsarantī mahesīsi,Pūrindadassa ekadā.
从那之后，她于天界与人界中一再流转；有一次，她成为普林达达(Purindada)的王后。
16.
16.
Rattacandana [Pg.9] lepena,Limpita dehinī hisā;
Katapuñña visesena,Nāmena phussatīhvitā.
因其所作的殊胜功德，她的身体涂有红旃檀香膏，故被称为普萨蒂(Phussatī)。
17.
17.
Devindo aññadādisvā,Parikkhīṇāyukaṃ viyaṃ;
Deviṃ taṃ parivārena,Mahatā nesinandanaṃ.
有一次，天帝看到那位天女寿元已尽，便率领庞大的眷属，将她带到欢喜园(Nandana)。
18.
18.
Sirīsayana piṭṭhamhi,Taṃsayāviya māghavā;
Ṭhito [Pg.10] sayanapassamhi,Phussatiṃ etadabravī.
摩伽(Māghavā)让她躺在华丽的床榻上，自己则站在卧榻旁，对普萨蒂如此说道：
19.
19.
Varetedasadassāmi,Phussatevaravaṇṇike;
Tvaṃñhiicchasiyeladdhuṃ,Labhāpessāmitevare.
“普萨蒂，容颜甚美者，我将给你十个愿望。你希望获得什么，我都会让你得到。”
20.
20.
Sutvātaṃ phussatīdevī,Lomahaṃ sanarūpinī;
Khīṇāyutamajānantī,Attano etadabravī.
听到此话，普萨蒂天女毛骨悚然，了知自己寿元已尽，她如此说道：
21.
21.
Pāpaṃnu [Pg.11] tvayi deviṃnda,Kataṃme appiyāthate;
Rammāme cavanaṃ icchaṃ,Maññebhaṇaṃti īdisaṃ.
“天帝，我是否对你做了什么恶事，或是我让你不悦？我想，你之所以这么说，是希望我从这悦人的地方离去。”
22.
22.
Natebhadde kataṃpāpaṃ,Nacame appiyātuvaṃ;
Puññaṃtute parikkhīṇaṃ,Tasmā te vaṃvadāmahaṃ.
“贤德者，你并未造作恶业，我也不厌恶你；只是你的福德已尽，因此我才对你这样说。”
23.
23.
Santike [Pg.12] maraṇaṃ tuyhaṃ,Vinābhāvo bhavissati;
Paṭiggaṇhāhi me ete,Varedasa pavacchato.
死亡已临近于你，你将离此而去；请接受我所赐予的这十个愿望。
24.
24.
Sakkassavacanaṃ sutvā,Ñātvāmaraṇa mattano;
Varesā laddhumicchantī,Devindameta dabravī.
听了帝释天的话，了知自己将死，她想要获得那些愿望，便对天王说了这话。
25.
25.
Ito cutāsahassakkhi,Sīvirājanivesane;
Mahesī phussatīnāma,Nīlanettā yathāmigī.
哦，千眼者(Sahassakkhi)，当我从此处死去后，愿我投生于尸毗(Sivi)王的宫殿，成为名为普萨蒂(Phussatī)的王后，有如母鹿般的蓝色眼睛。
26.
26.
Assaṃ [Pg.13] nīlabhamukāhaṃ,Labheyyaṃ puttamuttamaṃ;
Dhārenti yācamegabbhaṃ,Majjhimaṅgaṃ anunnataṃ.
愿我有绀青的眉毛，愿我能获得一个最优秀的儿子；当我怀着他时，愿我的腰身不会凸起。
27.
27.
Palitāna virūhantu,Alambāca payoro;
Kāyerajo nalimpetha,Vajjhañcāpi pamocaye.
愿白发不会长出，愿双乳不会下垂；愿尘垢不沾染我身，愿我能释放死囚。
28.
28.
Yeyācitā [Pg.14] varābhadde,Tayādasa mayātava;
Dinnāte tuṭṭhacittena,Sabbelacchasi mānuse.
贤善的女士，你所请求的十个愿望，我以欢喜之心给予你；在人间，你将获得所有这些。
29.
29.
Tatocavitvāna sādeva-Lokā nibbatti icchiyaṃ;
Mahesiyā paṭisandhi-Vasena maddarājino.
她从天界命终后，如其所愿地投生，在摩达(Madda)王的王后腹中结生。
30.
30.
Dasamā [Pg.15] saccayenesā,Dhītaraṃ maddarājinī;
Heṭṭhāsusetacchattassa,Vijāyi seṭṭharūpiniṃ.
经过十个月后，摩达王后在纯白的伞盖下，生下了一位形貌最胜的女儿。
31.
31.
Rattacandana lepena,Esālimpi tadehinī;
Tenassā brāhmaṇānāmaṃ,Akaṃsu phussatīiti.
由于她的身体犹如涂了红檀香膏，婆罗门们为她取名为“普萨蒂”。
32.
32.
Saññākāra doḷāruḷa-Maṅgalādīni kātuna;
Mahatā parihārena,Posiṃsu khattiyāniyo.
举行了命名、摇篮等吉祥仪式后，刹帝利女人们以极大的照料养育她。
33.
33.
Madhūrakhīra [Pg.16] sampannā,Siniddhapīṇa yobbanā;
Dhātiyo khattiyānītaṃ,Khīraṃpāyiṃsu yāpanaṃ.
刹帝利的奶妈们正当年轻，丰腴柔润，富有甘甜的乳汁，她们喂养她以维持其生命。
34.
34.
Saṅkamantīva vuddhāsā,Aṅkāaṅkaṃ karākaraṃ;
Rājakaññāca tosiṃsu,Naccagītehi nāṭakī.
她渐渐长大，从一个怀抱传到另一个怀抱，从一只手传到另一只手；王女们和女演员们以舞蹈、歌唱和戏剧来取悦她。
35.
35.
Devaccharāvarūpena,Subhāsoḷasa vassikā;
Harantī [Pg.17] nettarasaṃsā,Passantānaṃsukhedhitā.
十六岁时，她光彩照人，有着天界仙女般的绝佳容貌。她吸引了观看者的目光，让他们感到快乐。
36.
36.
Siviraṭṭhe tadārajjaṃ,Sivirājā jetuttare;
Kāresisiñcayonāma,Puttotassa mahāyaso.
当时，在尸毗(Sivi)国，尸毗王在胜域城(Jetuttara)统治。他有一个声名远播的儿子，名叫辛阇耶(Siñcaya)。
37.
37.
Vayappatto bhirūposi,Devaputtova siñcayo;
Aroha pariṇāhena,Nānāsibbesu kovido.
辛阇耶长大成人，容貌俊美，有如天子；他身材高大匀称，精通各种技艺。
38.
38.
Siñcayassa [Pg.18] niyyādesi,Rajjaṃputtassa attano;
Jīvanto passituṃrāja-Siriṃicchaṃ mahārahaṃ.
他将王国交给了自己的儿子辛阇耶，希望在有生之年能见到他那伟大的王室辉煌。
39.
39.
Ānetvā maddarājassa,Dhītaraṃ phussatiṃtahiṃ;
Soḷasitthi sahassānaṃ,Mahesiṃkāsi jeṭṭhikaṃ.
他迎娶了摩达王的女儿普萨蒂，并立她为一万六千名宫女中的首席王后。
40.
40.
Phussatīsiñcayoññoñña- [Pg.19]Mukhaṃdvepiyacakkhunā;
Passamānāvaacchiṃsu,Aññamaññapiyaṃvadā.
普萨蒂和辛阇耶两人以爱慕的眼神注视着对方的脸，说着亲爱的话语，生活在一起。
41.
41.
Athacinti yadevindo,Dinnāphussatiyāmayā;
Varādasa tesuputta-Varonahisamijjhati.
于是天王心想：“我曾给予普萨蒂十个愿望，其中关于儿子的愿望尚未实现。”
42.
42.
Samijjhā pesāmietaṃti,Ajeyyebhidasālaye;
Upadhāritthatissāya,Puttabhāvārahaṃmaruṃ.
“我将使之实现。”于是，帝释天在无敌天宫中，寻察到一位适合做普萨蒂之子的天神。
43.
43.
Cavitvāhuuddhaṃgāmī[Pg.20],Bodhidevotatotahiṃ;
Brahmaṃgantvāsahassakkhī,Tassataṃetadabravī.
一位菩萨天人正从天界命终，将上生梵天界。千眼者前去，对他说了这话。
44.
44.
Ito bho sugatiṃgaccha,Anukampāhimarisa;
Siñcayaṃdeviyaṃtassa,Sandhiṃ gaṇhajutindhara.
“朋友，为了慈悯世间，请去往善趣。光明者啊，请在辛阇耶王的王后腹中结生。”
45.
45.
Aññepi [Pg.21] saṭṭhisahassa-Deve cavana dhammine;
Upasaṅkamma soyāci,Gacchahvo sugatiṃiti.
他也去到其他六万名将要命终的天神那里，请求他们说：“你们都去善趣吧！”
46.
46.
Bodhisattoca aññeca,Sādhūti sampaṭicchisuṃ;
Tatocutā catedevā,Āguṃ mānusakaṃimaṃ.
菩萨与其他天神皆应允道：“善哉！”于是那些天神从天界命终后，便降生到这人间。
47.
47.
Phussatyaṃhi [Pg.22] mahāsatto,Nibbatti paṭisandhiyā;
Kulesvaññeca maccānaṃ,Nibbattiṃsu visuṃvisuṃ.
大士在普萨蒂的胎中结生，而其他天神则分别投生于人间的不同家族中。
48.
48.
Kucchiṅgate mahāsatte,Devī do haḷinīahu;
Dātukāmā mahādānaṃ,Visajjiya buhuṃdhanaṃ.
大士入胎后，王后生起了一种妊娠渴求：她渴望行大布施，散发大量财物。
49.
49.
Rājamandiradvāramhi,Vemajjhenagarassaca;
Catudvāresuchaddāna-Sālāyo deyyapūritā.
在王宫门口、城市中央，以及四个城门口，六个布施堂都装满了待施之物。
50.
50.
Kārāpetvāna [Pg.23] chassata-Sahassāni dinedine;
Visajjitvāna sabbesaṃ,Icchantī āsidātave.
她每日令人布施六十万，希望能施予所有的人。
51.
51.
Utvātaṃ kāraṇaṃrājā,Pakkosāviya brāhmaṇe;
Nimitta pāṭhakepucchi,Kiṃ bhavissatītiñātave.
国王听闻此事后，便召来婆罗门相师，询问他们以了知“将会发生什么？”
52.
52.
Jānāma no mahārāja,Gatokucchimhi deviyā;
Hehitya [Pg.24] bhiratodāne,Evaṃvadiṃsu brāhmaṇā.
“大王，我们知道，”婆罗门们说道，“王后腹中已有了胎儿，他将是一个乐于布施的人。”
53.
53.
Brāhmaṇānaṃ vacosutvā,Narindo tuṭṭhamānaso;
Dānaṃadāsi chaddāna-Sālāyo suṭṭhumāviya.
国王听闻婆罗门之言，心生欢喜；他便在六所施舍堂中，极力行布施。
54.
54.
Paṭisandhiggahaṇamhā,Bodhisattassa viññuno;
Paṭṭhāyaṇṇava vegova,Lābhoḷāro anappako.
自从智者菩萨结生以来，如同海潮般，巨大的利益源源不断地涌现。
55.
55.
Paṇṇākāraṃ [Pg.25] pahiṇiṃsu,Rājino jambumaṇḍale;
Bodhisattā nubhāvena,Nānāraṭṭhindakhattiyā.
阎浮提中，各国国王因菩萨之威神力，纷纷向国王进献贡品。
56.
56.
Parihāraṃ pavacchesi,Mahesiṃ paṭisandhiniṃ;
Rājāsukhaṃ vasāpesi,Kāresiicchiticchitaṃ.
国王为怀有身孕的王后提供了周全的保护；他让她安乐居住，并满足她的一切愿望。
57.
57.
Buddhaṅkurānubhāvena,Janāsuṃ modamānasā;
Kālevassatimeghopi,Subhikkhosamayoahu.
因佛种（菩萨）之威神力，人们皆心生欢喜；云朵亦应时降雨，时节丰饶安乐。
58.
58.
Saddhiṃputtena [Pg.26] juṇhāya,Kiḷantiyāvamātuyā;
Mahantīratisabbesaṃ,Janānaṃvipulātahiṃ.
当母亲在月光下与儿子嬉戏时，所有人都感到极大的喜悦。
59.
59.
Gabbhaṃhi dhārentīdevī,Dasamāsamhipūrite;
Nagaraṃdaṭṭhu kāmāsi,Tadārocesirājino.
王后怀胎足十月后，她渴望游览都城，于是便告知了国王。
60.
60.
Sādhubhaddeti [Pg.27] vatvāna,Puraṃdeva puraṃviya;
Rājā alaṅkarāpesi,Deviyā pitivaḍḍhanaṃ.
国王说道：“善哉，甚好！”他将都城装饰得如同天城一般，以增添王后的喜悦。
61.
61.
Āropiya tatodeviṃ,Vicittaṃ lakkhikaṃrathaṃ;
Padakkhiṇaṃ kārāpesi,Nagaraṃ sabbalaṅkataṃ.
国王让王后乘坐上那辆华丽吉祥的马车，并让她右绕巡游这座装饰一新的都城。
62.
62.
Vessānaṃ [Pg.28] vīthiyāmajjhe,Ṭhānāṭhānaṃ pathāpathaṃ;
Caliṃsu kammajāvātā,Carantiyāva deviyā.
当王后行至商人街中央时，业风（产兆）从各处生起。
63.
63.
Utvāmaccāpavattiṃtaṃ,Raññorociṃsusīghaso;
Sutigehaṃkārāpesi,Taṃvīthiyaṃvasiñcayo.
大臣们迅速将此事禀告国王；辛阇耶王(Siñcaya)便在那条街上，命人建造了一间产房。
64.
64.
Tatthasāvasamānāva,Vijāyiakutobhayā;
Nimmalaṃsusuddhaṃputtaṃ,Suvaṇṇakkhandhasannibhaṃ.
她便在那里安住，无所畏惧地诞下了一个儿子；他纯净无垢，犹如一团黄金。
65.
65.
Akkhīniummilitvāna[Pg.29],Nikkhantomātu kucchito;
Pasannappiyākārena,Passittamātuyāmukhaṃ.
他睁开双眼，从母亲的胎中出来；带着喜悦可爱的神情，他望向母亲的脸庞。
66.
66.
Amma dānaṃ dadissāmi,Atthinu kiñci tedhanaṃ;
Hattaṃso pasāretvāna,Itibravitahiṃ muhuṃ.
“母亲，我将行布施。您可有财物？”他伸出手，如此反复说道。
67.
67.
Sutvāmodiya [Pg.30] taṃmātā,Dehidānaṃ yathicchitaṃ;
Tātāti tassapādāsi,Sahassatthavikaṃtahiṃ.
母亲听闻此言，心生欢喜，说道：“我儿，随你所愿去布施吧！”她便给了他一千钱的钱袋。
68.
68.
Mahosadha vessantara-Mahāsiddhattha jātisu;
Kathesi mātarābodhi-Sasatto jātakkhaṇetisu.
在摩诃萨陀(Mahosadha)、韦桑达拉、摩诃悉达多(Mahāsiddhattha)等本生中，菩萨在出生之时便对母亲说话。
69.
69.
Acchera mabbhutaṃdisvā,Janāmodiṃ sutāvade;
Apphoṭento hasantāca,Jayanādaṃ panādayuṃ.
人们见到这奇妙非凡之事，皆心生欢喜；他们拍手欢笑，发出胜利的欢呼声。
70.
70.
Vessantaroti [Pg.31] hvāyiṃsu,Nāmaggahaṇa maṅgalaṃ;
Saṅkhatā brāhmaṇātassa,Jātattā vessavīthiyaṃ.
在命名仪式上，婆罗门们为他取名为韦桑达拉，因为他出生在商人街。
71.
71.
Vijāta divasetassa,Ekāākāsacārinī;
Hatthinīhi sabbasetaṃ,Ekaṃ kuñjaraposakaṃ.
在他诞生的那一天，一头空中行走的母象，带来了一头全身雪白的小公象。
72.
72.
Bodhisattā nubhāvena,Ānetvā maṅgalasammataṃ;
Thapetvāna pakkāmi,Hatthisālāya sādhukaṃ.
因菩萨之威神力，这头被视为吉祥的象被带来；在象厩中被妥善安置后，那母象便离开了。
73.
73.
Uppannattāmahāsattaṃ[Pg.32],Tassakatvānapaccayaṃ;
Akaṃsunāgarānāmaṃ,Samaggāpaccayoiti.
由于大士的诞生，以此为因缘，市民们和合一致，为那头象取名为“波逸雅”(Paccaya)。
74.
74.
Taddinevavijāyiṃsu,Amaccānaṃkumārakā;
Gehesusaṭhisahassā,Mahāsattasajātakā.
就在那天，六万户大臣家中，诞生了与大士同时出生的儿子们。
75.
75.
Atidīghādayodose[Pg.33],Vivajjetvānasiñcayo;
Kumāraṃcatussaṭhikā,Upaṭṭhāpesidhātiyo.
辛阇耶王避免了（为王子选择的乳母有）过高等过失，为他安排了六十四位乳母来侍奉。
76.
76.
Alambatthaniyocetā,Bhirūpāyobbaneṭhitā;
Āsuṃmadhurathaññāyo,Saṃsuddhāseṭṭhakoliyo.
她们美丽且正值青春，乳汁甜美，出身于纯洁高贵的科利(Koliya)家族。
77.
77.
Sususaṭṭhisahassānaṃ[Pg.34],Ekekādhātiyotathā;
Buddhaṅkurasajātānaṃ,Upaṭṭhāpesisuṃndarā.
同样地，也为那六万名与佛种（菩萨）一同出生的男孩们，各安排了一位乳母来侍奉。
78.
78.
Saddhiṃ saṭṭhisahassehi,Kumārehimahāyaso;
Mahatāparivārena,Saṃvaḍḍhibodhisattavo.
大名声的菩萨与六万位王子一同，在庞大的眷属围绕中成长起来。
76.
76.
Rājāsatasahassaggha-Nikaṃ susupiḷandhanaṃ;
Kārāpetvāvibhūsesi,Attajaṃdānanandanaṃ.
国王命人制作了价值十万的精美装饰品，用来装饰他那以布施为乐的儿子。
80.
80.
Omuñcitvānadhātīnaṃ[Pg.35],Taṃcatuppañcavassiko;
Adāsisomahāsatto,Bodhiṃ apekkhamānaso.
那位大士在四五岁时，脱下（装饰品）给了乳母们，因为他渴望菩提。
81.
81.
Punataṃtāhidhātīhi,Diyyamānaṃpisādaraṃ;
Nasogaṇhitthakumāro,Dinnesuanapekhavā.
再次，即使乳母们恭敬地给他（装饰品），那位王子也不接受，对已施之物没有执着。
82.
82.
Ārociṃsupavattiṃtaṃ[Pg.36],Raññotādhātiyotadā;
Sutvāmuditacittena,Taṃsothomitthaattajaṃ.
那时，那些乳母们将此事禀告给国王；国王听后心生欢喜，赞叹他的儿子。
83.
83.
Puttenamamadinnaṃtaṃ,Brahmadeyyaṃpiḷandhanaṃ;
Tumhākaṃsantakaṃhotu,Iccāpibravisiñcayo.
我儿所赠此饰，乃梵天之赐，愿其归属于汝等。”他如是说，并灌水为证。
84.
84.
Punāparaṃpikāretvā,Pādāsiputtanandano;
Puttassadātukāmassa,Suvicittapiḷandhanaṃ.
那位喜爱儿子的父亲又命人制作了一件非常精美的饰品，给了他那渴望布施的儿子。
85.
85.
Omuñcitvānaetaṃpi[Pg.37],Dhātīnaṃdāsidāyako;
Dārakotuṭṭhacittena,Sabbaññutappiyāyano.
那位童子脱下这件饰品，给了乳母们，心生欢喜，因为他渴望一切知智。
86.
86.
Evaṃvutta nayeneva,Nava vāre piḷandhanaṃ;
Daharodāsi dhātīnaṃ,Nāthānātha parāyano.
以如是方式，那位年幼的菩萨，无依者的依怙，九次将饰品布施给乳母们。
87.
87.
Aṭṭhavassi [Pg.38] kakāletu,Evaṃcintesi buddhimā;
Nisinno sirisayano,Pāsādo parimaṇḍale.
八岁时，那位智者坐在宫殿的吉祥卧榻上，如是思惟：
88.
88.
Demibāhira dānaṃva,Natāva mama mānasaṃ;
Parito setievañhi,Ajjhattikaṃdadāmahaṃ.
我虽布施外在之物，但我的心意尚未满足；因此，我当布施内在之物。
89.
89.
Sacemaṃ kociyāceyya,Sīsaṃsa moḷimuttadhaṃ;
Chijja taṃ tassadajjeyyaṃ,Naheyyaṃ līnacetaso.
若有人向我乞求这戴着宝冠与珍珠的头，我亦会将其斩下布施，心无丝毫退缩。
90.
90.
Hadayaṃmama [Pg.39] yāceyya,Bhinditvā asināuraṃ;
Nīharitvānataṃtassa,Dajjeyyaṃ tuṭṭhamānasā.
若有人乞求我的心，我亦会以剑破胸，欢喜地将它取出布施。
91.
91.
Akkhīni mamayāceyya,Uppāṭetvāna tāvade;
Satthena tassadajjeyyaṃ,Salohitāni tānime.
若有人乞求我的眼睛，我亦会即刻用刀将它们连血挖出布施。
92.
92.
Hatthepādecakaṇṇeca[Pg.40],Yāceyyamamasādhukaṃ;
Chinditvā tānidajjeyyaṃ,Tassapūre manorathaṃ.
若有人善巧地乞求我的手、足与耳，我亦会斩下布施，以满足他的愿望。
93.
93.
Maṃsaṃmekociyāceyya,Sīghaṃsabbasarīrato;
Khaṇḍākhaṇḍaṃ chinditvāna,Dajje maṃsaṃ salohitaṃ.
若有人乞求我的肉，我亦会立刻从全身将血肉一块块地割下布施。
94.
94.
Hohitvaṃmamadāsoti,Vadeyyakocicetahiṃ;
Sayaṃāmātisāvetvā,Attānaṃpi dadāmahaṃ.
若有人对我说：“你做我的奴隶吧”，我亦会亲自应诺，将自身布施于他。
95.
95.
Tassevaṃ [Pg.41] cintayantassa,Kampittha pathavīmahā;
Samantāgajjamānāyaṃ,Mattova kuñjarovane.
当他如是思惟时，大地震动，四方轰鸣，犹如林中毒醉之象。
96.
96.
Merurājo namitvāna-Bhimukhova jetuttaraṃ;
Nagaraṃ ṭhāsi serita-Vettaṅkurova tāvade.
须弥山王向着杰都多罗城(Jetuttara)俯首，而后伫立，当时它犹如被风吹动的嫩竹。
97.
97.
Mahīsaddasantāsena[Pg.42],Meghopāvassi tāvade;
Ghanavassaṃmahādhāraṃ,Gajjamāno disodisaṃ.
因大地的轰鸣声，云朵立刻降下倾盆大雨，雷声响彻四方。
98.
98.
Nicchariṃsu bahūvijju-Latāyoca samantato;
Indacāpā uṭṭhahiṃsu,Ukkāpāto tadā ahu.
无数电光从四面八方闪现，彩虹升起，那时亦有流星坠落。
99.
99.
Apphoṭesi tahiṃdeva-Rājātuṭṭho sujampati;
Sādhusādhūti sāvesi,Mahābrahmā katañcalī.
天王帝释(Sujampati)欢喜拍手；大梵天合掌宣说：“善哉！善哉！”
100.
100.
Brahmalokā [Pg.43] tadāyāva,Itopathavi maṇḍalā;
Accheraṃ abbhutaṃ āsi,Ekakolāhalaṃ mahā.
那时，从这大地界直到梵天界，出现了一个奇妙、不可思议的巨大喧哗声。
101.
101.
Evaṃñhi nekabbhūtāni,Janetvāna mahājanaṃ;
Hāsayaṃ susukhaṃvaḍḍha-Mānosoḷasa vassiko.
他如此为大众示现许多奇迹，令他们欢欣，自己也安乐地成长，年届十六。
102.
102.
Kumāro [Pg.44] sabbasibbesu,Kovidoca pāraṅgato;
Phullasālova sobhanto,Vaṇṇena vayasā tadā.
那位王子精通所有技艺，并已达彼岸；那时，他以其容貌和年龄，犹如盛开的娑罗树般光彩照人。
103.
103.
Athassa dātukāmova,Rajjaṃmantiya deviyā;
Pitāsi siñcirājatte,Puttaṃsoḷasa vassikaṃ.
尔后，他的父亲渴望将王国传授于他，与王后商议后，便为十六岁的儿子举行了王位灌顶。
104.
104.
Maddaraṭṭhe tadāmadda-Rājakulā bhivaṇṇiniṃ;
Netvāmahe sittemaddiṃ-Bhisiñci dhammacāriniṃ.
那时，他从摩达国(Maddaraṭṭha)的摩达王族中，迎娶了一位美丽的女子，为奉行正法的玛蒂(Maddī)举行了王后灌顶。
105.
105.
Maddīmātuladhītāsā[Pg.45],Bhaginī mandahāsinī;
Vessantarakumārassa,Seṭṭhalakkhaṇadhārinī.
那位玛蒂是韦桑达拉(Vessantara)王子的表妹，即他舅舅的女儿。她面带微笑，拥有最殊胜的相好。
106.
106.
Pubbauṭṭhāyinī maddī,Niccaṃ pacchānipātinī;
Manāpacārinī devī,Kiṃkāra paṭisāvinī.
玛蒂总是早起晚睡；那位王后行为端庄，凡有吩咐，无不听从。
107.
107.
Soḷasitthi [Pg.46] sahassātaṃ,Maddiṃsabbaṅga sobhaṇaṃ;
Naccavādita gītehi,Paricāriṃsu sabbadā.
一万六千名女子，恒常以歌舞和音乐侍奉着身姿曼妙的玛蒂。
108.
108.
Vessantaro mahārājā,Rajjebhi sittakālato;
Paṭhāya dānasālāyo,Chaddānaṃ dāsikāriya.
韦桑达拉大王从接受王位灌顶之时起，便命人建造了六座布施堂，广行布施。
109.
109.
Mahādānaṃ pavattesi,Vissajjanto dinedine;
Sammodamāno chassata-Sahassāni dhanāniso.
他日复一日地进行大布施，欢喜地施予了六十万财富。
110.
110.
Evaṃdāne [Pg.47] ramantassa,Mahesītassarājino;
Puttaṃvijāyiapara-Bhāgemaddī sudassanaṃ.
当那位国王如此乐于布施时，他的王后玛蒂后来生下了一个容貌俊美的儿子。
111.
111.
Sampaṭicchiṃsu vijāta-Kāletaṃ soṇṇasannitaṃ;
Soṇṇa jālenatenassa,Nāmaṃjālīti voharuṃ.
在他出生时，他们迎接了这位如黄金般的孩子；因他生来带有金网，他们称他为“贾利”(Jāli)。
112.
112.
Padasā [Pg.48] gamane kāle,Puttassa tassajālino;
Vijāyi dhītaraṃekaṃ,Nārīnaṃ seṭṭhaṃsammataṃ.
当他的儿子贾利能够行走时，她又生了一个女儿，被认为是女子中最优秀的。
113.
113.
Kaṇhājinena dhītaṃtaṃ,Sampaṭicchiṃsu sādaraṃ;
Tenassā dhituyānāmaṃ,Kaṇhājināti voharuṃ.
彼等恭敬地接纳了那位因黑羚皮而得的女儿；是故，他们称其女名为黑羚女(Kaṇhājinā)。
114.
114.
Mahatā parivārena,Vuddhiṃnvāyiṃsu teduve;
Sayantā naccagītena,Naccagīta pabodhanā.
彼二子在众多侍从的簇拥下长大成人；他们在歌舞声中入睡，亦在歌舞声中醒来。
115.
115.
Mahāsattohi [Pg.49] māsassa,Chakkhattuṃ dānamaṇḍape;
Olokesi alaṅkata-Hatthikkhandha vareṭhito.
大士每月六次，立于装饰华丽的优良象背上，视察布施堂。
116.
116.
Tahiṃ kaliṅkaraṭṭhamhi,Dubbuṭṭhikā bhayānakā;
Sassāni nasampajjiṃsu,Dubbhikkho samayoahu.
其时迦陵伽国(Kaliṅgaraṭṭha)，发生可怕旱灾；庄稼歉收，时逢饥馑。
117.
117.
Corakammaṃ [Pg.50] akariṃsu,Asakkontāva jīvituṃ;
Janā nigamagāmesu,Vilumpanti dāmarikā.
因无法维生，人们行窃；暴民在市镇与村落中抢掠。
118.
118.
Kaliṅkaraṭṭhaṃ sakalaṃ,Dubbhikkhabhayapīḷitaṃ;
Ghaṭe vilolapārīva,Saṅkhumbhittha anāthakaṃ.
整个迦陵伽国为饥馑之惧所迫，无依无靠，犹如锅中沸水，动荡不安。
119.
119.
Negamā jānapadāsabbe,Nāgarāca samaggatā;
Rājaṅgaṇe ukkosiṃsu,Dubbhikkhabhaya coditā.
为饥馑之惧所驱使，所有镇民、乡民与市民，齐集于王家庭院中大声呼号。
120.
120.
Tadāsutvāna [Pg.51] taṃrājā,Sīghaṃubbigga mānasā;
Koyaṃsaddoti pucchittha,Mahāmacce sakantike.
国王闻彼声，心生惊惧，速问身边诸大臣曰：“此是何声？”
121.
121.
Ārocayiṃsu rājānaṃ,Pavattiṃ taṃasesato;
Rājāpi paṭijānāsi,Meghaṃ vassāpaye-iti.
彼等将事情原委，无有遗漏地禀告国王。国王亦承诺曰：“我将使天降雨。”
122.
122.
Tatoso patthanaṃkāsi,Samādiya uposathaṃ;
Devaṃ vassāpanatthāya,Sattāhaṃsattakāruṇo.
于是，那位对众生慈悲的国王，为求降雨，立下誓愿，受持布萨七日。
123.
123.
Nahievaṃpisosakkhi[Pg.52],Vassāpetuṃ narissaro;
Meghaṃkaliṅka raṭṭhamhi,Dubbuṭṭhikāva jāyahi.
然即便如此，彼人主亦未能使天降雨；于迦陵伽国，旱灾依旧。
124.
124.
Tatoso sannipātetvā,Nāgare etadabravī;
Vasāpetuṃ nasakkomi,Devaṃ kiṃ nukare-iti.
于是他召集市民，对他们说：“我无法使天降雨，如今该当如何？”
125.
125.
Tadāevamavociṃsu[Pg.53],Narākaliṅkarājino;
Devaṃ vassāpanatthāya,Subhikkhakālakāmino.
那时，渴望丰饶时节的人们，为求降雨，如此对迦陵伽王说：
126.
126.
Siviraṭṭhemahārāja,Rajjedhammenayoṭhito;
Jetuttaremahāvessa-Ntaro siñcayaoraso.
“大王，于尸毗国(Siviraṭṭha)，有山伽耶(Sañjaya)王以正法治国；其子乃大韦桑达拉，住于阇都多罗城(Jetuttara)。”
127.
127.
Dānesubhiratohesa,Kiramaṅgalakuñjaro;
Tassatthipaccayonāma,Pavarosabbapaṇḍaro.
“他非常乐善好施。他有一头吉祥大象，名为帕查亚(Paccayo)，全身洁白，至为优良。”
128.
128.
Gataṭhānekuñjarassa[Pg.54],Tassekantenakhattiya;
Pāvassikiragajjanto,Mahāmeghosavijjuko.
“大王，据说那头大象所到之处，必定会有带着闪电的乌云雷鸣降雨。”
129.
129.
Pesetvābrāhmāṇerāja,Yācāpetuṃsupaṇḍaraṃ;
Hatthiṃvaṭṭatitaṃtena,Sīghaṃpesehibrāhmaṇe.
“大王，请派遣婆罗门去乞求那头纯白大象。理应如此，请速速派遣婆罗门。”
130.
130.
Sampaṭicchiyasādhūti,Sutvātaṃtuṭṭhamānaso;
Rājaṅgaṇamhirājāso,Sannipātesibrāhmaṇe.
国王听后，心生欢喜，道：“善哉！”并接纳此议，遂于王家庭院中召集婆罗门。
131.
131.
Guṇavaṇṇehisampanne[Pg.55],Vicinitvānabrahmaṇe;
Aṭṭhatesurājātesaṃ,Nekaṃdāsiparibbayaṃ.
国王挑选了八位品德与仪表兼备的婆罗门，并赐予他们丰厚的旅费。
132.
132.
Ānethakuñjaraṃbhonto,Vessantarassasantikaṃ;
Gantvāyāciya-evaṃte,Rājāvatvānapesayiṃ.
国王对他们说：“诸位，去到韦桑达拉跟前，向他乞求，将那头大象带来。”说完，便派遣他们出发了。
133.
133.
Brāhmāṇā [Pg.56] aṭṭharājānaṃ,Tekatvāna padakkhiṇaṃ;
Gañchiṃsu jetuttaraṃ nāgaṃ,Nethuṃ sabbaṅgasundaraṃ.
那八位婆罗门向国王行右绕礼后，便前往阇都多罗城，欲将那头肢体完美的象带来。
134.
134.
Anupubbena gantvāna,Tepāpuṇiṃsu brāhmaṇā;
Jetuttaraṃ bhuñjamānā,Dānasālāsu acchayuṃ.
彼等婆罗门次第前行，抵达阇都多罗城；他们在布施堂中饮食、等候。
135.
135.
Tatopuṇṇa madinamhi,Katvāsarīramattano;
Tepaṃsumakkhitaṃāguṃ,Pācīnadvāramaṇḍalaṃ.
然后，于月圆之日，他们将灰土涂满己身，来到东门之处。
136.
136.
Saṃyācissāmanāganti[Pg.57],Cintamānāvarājino;
Āgamentāāgamanaṃ,Tatthaacchiṃ subrāhmāṇā.
彼等婆罗门心想：“我等将乞求此象。”他们就在那里，等候着那位尊贵王子的到来。
137.
137.
Dānaggaṃ olekeyyanti,Tadāsura sabhojano;
Pātonūtvā mahāsatto,Alaṅkārena laṅkari.
大士为视察最上等布施，于清晨沐浴，享用美食，然后佩戴所有饰物庄严其身。
138.
138.
Alaṅkata hatthikkhandhaṃ,Aruyha agamātato;
Rājā [Pg.58] puratthimaṃ dvāraṃ,Parisāya mahantiyā.
他骑上装饰华丽的象背，在众多侍从的簇拥下，前往东门。
139.
139.
Mahantiṃ parisaṃdisvā,Bhitā ubbigga mānasā;
Tatthokāsaṃ nalabhiṃsu,Yācituṃ brāhmaṇā tahiṃ.
彼等婆罗门见人群庞大，心生恐惧，惊惶不安，于彼处未得乞求之机。
140.
140.
Tamhā dakkhiṇadvāraṃ te,Saṅkamitvāna unnate;
Padese seṭṭharājānaṃ,Āgamesuṃ ṭhitā tato.
是故，他们转移至南门，立于一高地之上，等候那位最胜王子的到来。
141.
141.
Oloketvāna [Pg.59] pācīna-Dāramhi dānamaṇḍape;
Hatthikkhandhagato rājā,Dvāramā gañcidakkhiṇaṃ.
王子坐于象背，视察了东门的布施堂后，便来到南门。
142.
142.
Rājānaṃ āgataṃ disvā,Pasāretvāna brāhmaṇā;
Hatthe ‘‘vessantarojetu’’Tikkhattuṃ itibhāsiṃsu.
婆罗门见王子到来，便伸出双手，三度高呼：“愿韦桑达拉胜利！”
143.
143.
Jayasaddaṃ panādante,Rājādisvāna brāhmaṇe;
Hatthiṃ tesaṃ ṭhitaṭhānaṃ,Pājesi dānamānasā.
王子闻胜利之声，既见婆罗门，遂心怀布施之念，驱象至彼等所立之处。
144.
144.
Hatthikkhandhe [Pg.60] nisinnova,Pasannena mukhenaso;
Mhitapubbaṃ tatovoca,Girevaṃ hadayaṅgamaṃ.
他坐于象背，面带安详，先露微笑，而后说出此悦人心意之语。
145.
145.
Dakkhiṇāvaṭṭasaṅkhena,Bāhuṃpaggayha dakkhiṇa;
Purato mama tiṭṭhantā,Kiṃ maṃyācanti brāhmaṇā.
他举起如右旋海螺般的右臂，问道：“诸位婆罗门，你们立于我前，欲向我乞求何物？”
146.
146.
Evaṃsīghama [Pg.61] vociṃsu,Pahaṭṭhā brāhmaṇā tahiṃ;
Ratanaṃrāja yācāma,Kuñjaraṃ sabbapaṇḍaraṃ.
欢喜的婆罗门们迅速答道：“大王，我们乞求一件宝物，即此纯白之象。”
147.
147.
Idaṃsutvānasocinti,Ajjhattikaṃ pidātave;
Ahamicchāmitedāni,Mamaṃ yācanti bāhiraṃ.
闻此，他思惟道：“我尚欲布施自身内物，如今彼等仅向我乞求身外之物。”
148.
148.
Idāni pūrayissāmi,Yācantānaṃ manorathaṃ;
Evaṃcintiyasobhāsi[Pg.62],Hatthikkhandhaṭhito iti.
“如今我当满足乞求者之愿。”如是思惟后，他立于象背，如是说道：
149.
149.
Demitaṃ navikampāmi,Yaṃmaṃyācanti brāhmaṇā;
Kelāsa sadisaṃ setaṃ,Alaṅkataṃ gajuttamaṃ.
“我将施与，心不犹豫，婆罗门向我乞求之物——此头装饰华丽、洁白如凯拉萨(Kelāsa)山之最上大象。”
150.
150.
Hatthikkhandhā tato ruyha,Rājā cāgādhimānaso;
Olokesitikkhattuṃtaṃ,Katvā nāgaṃ padakkhiṇaṃ.
于是，那位心怀布施之念的王子从象背下来，右绕大象，并三度注视它。
151.
151.
Gahetvā [Pg.63] soṇṇabhiṅgāraṃ,Sugandhodaka pūritaṃ;
Ahvāyi etha bhontoti,Kuñjaraṃesa dātave.
他拿起一个装满香水的金瓶，为布施此象，呼唤道：“诸位，请过来。”
152.
152.
Gahetvā rajatadāma-Sadisaṃ seta hattino;
Soṇḍaṃṭṭhapiya hatthesu,Brāhmaṇānaṃ gajissaro.
韦桑达拉(Vessantara)握住白象那如同银链般的象鼻，将其放在婆罗门们的手中。
153.
153.
Sālaṅkataṃ mahānāgaṃ,Pātetvā dakkhiṇodakaṃ;
Adāsi seṭṭhadantiṃtaṃ,Asallinena cetasā.
倾泻净水后，他以无吝之心施予了那头装饰庄严、最胜的大象。
154.
154.
Saddhiṃ [Pg.64] vīsatilakkhena,Catulakkhāni agghati;
Alaṅkārohi nāgassa,Nānāratanacittito.
大象的装饰以各种珠宝点缀，价值二百四十万。
155.
155.
Athāpianagghā honti,Chaḷeva aṅkusādisu;
Maṇayo vāraṇocāpi,Anaṅgho sattanagghikā.
此外，象钩等六件饰物皆为无价；此象亦为无价，此即七无价宝。
156.
156.
Yatāvutta ratanehi,Saddhiṃ adāsi kuñjaraṃ;
Nāgopiyopi teneva,Tato sabbaññutaṃ piyaṃ.
他将象与上述珍宝一同布施。正因那象对他如此珍爱，一切知智于他更为珍爱。
156.
156.
Athāpi [Pg.65] pañcasatāni,Paricārāni hatthino;
Kulāni hatthigopehi,Saddhiṃ adāsi sādaraṃ.
此外，他亦恭敬地布施了侍奉此象的五百户象夫家族。
158.
158.
Vessantarena dinnamhi,Seta maṅgala kuñjare;
Acetanāpinādentī,Medanī sampa kampatha.
当韦桑达拉施予吉祥白象时，无情之大地亦出声而震动。
159.
159.
Tahiṃ [Pg.66] bhīsanakaṃ āsi,Nānaṃ lomahaṃsanaṃ;
Mahanto vipulo ghoso,Khumbhittha sakalaṃ puraṃ.
彼处有种种可怖骇人之事，巨大广阔的声响，令全城骚动。
160.
160.
Mahīsaddasantāsena,Megho pāvassi tāvade;
Ghanavassaṃ mahādhāraṃ,Gajjamāno diso disaṃ.
因大地之声的恐怖，云立即降下大雨，雨势滂沱，雷声响彻四方。
161.
161.
Nicchariṃsu bahūvijju-Latā yoca samantato;
Indacāpā uṭṭhahīṃsu,Ukkāpāto tadā ahu.
许多藤蔓般的闪电四处闪耀，彩虹升起，那时亦有流星坠落。
162.
162.
Hatthiṃ [Pg.67] laddhānate tuṭṭhā,Brāhmaṇā kiradakkhiṇā-Dvārā nagara majjhena,Gajakkhandha gatānayuṃ.
那些婆罗门得到象后，确实心生欢喜。他们骑在象背上，从南门穿过城市中央而去。
163.
163.
Mahājanaparivāre,Gajāruḷheṭṭha brāhmaṇe;
Passiṃ sunāgarā sabbe,Tadāte etadabravuṃ.
当婆罗门骑在象背上，被大众围绕时，所有市民都看见了他们，于是他们这样说道：
164.
164.
Amhākaṃ [Pg.68] kuñjaraṃ hambho,Āruḷhā vo idhāgatā;
Dinnoyaṃ kena tumhākaṃ,Kadā laddho kuto-iti.
“喂，你们骑着我们的象来到这里！这是谁给你们的？何时何地得到的？”
165.
165.
Vessantarena dinno no,Kathaṃtumhe vadissatha;
Nakatheyyāma vitthāraṃ,Gacchema nagaraṃ mayaṃ.
“是韦桑达拉施予我们的。你们能说什么？我们不欲详谈，我们要回自己的城了。”
166.
166.
Evaṃvatvā nikkhamiṃsu,Dvārena uttarenate;
Cittaṃvilola [Pg.69] mānāva,Nāgarānaṃ kaliṅkajā.
那些迦陵伽(Kāliṅga)人说完这话，便从北门离开，搅动了市民们的心。
167.
167.
Tadāhi nāgarā sabbe,Bodhisattassa kujjhitā;
Rājadvāre sannipacca,Upakkosamakaṃsu te.
那时，所有市民都对菩萨感到愤怒，他们聚集在王宫门前，大声斥责。
168.
168.
Adhammenevabhonttono,Nāgaṃ raṭṭhassa pūjitaṃ;
Adāvessantaroduṭṭha-Brāhmaṇānamalaṅkataṃ.
“诸位，韦桑达拉竟不义地将王国所敬奉的、装饰华丽的大象，施予了那些邪恶的婆罗门。”
169.
169.
Saṅkhumbhitacittā [Pg.70] sabbe,Tatonagaravāsino;
Gantvā siñcayarājassa,Santikaṃ evamabravuṃ.
所有市民都心绪不宁，于是他们来到信阇耶王(Siñcaya)面前，这样说道：
170.
170.
Vidhamaṃdevateraṭṭhaṃ,Puttovessantarotava;
Kataṃsokuñjaraṃdāsi,Siviraṭṭhassapūjitaṃ.
“大王，您的儿子韦桑达拉正在毁坏王国！他竟将尸毗国(Sivi)所敬奉的象施予了他人。”
171.
171.
Kathaṃso [Pg.71] vāraṇaṃdāsi,Setaṃ kelāsasannibhaṃ;
Paṇḍukampalasañchannaṃ,Jaya bhūmi vijanānaṃ.
“他怎能施予那如凯拉萨山般洁白的象？它身披黄毯，能知胜利之地。”
172.
172.
Sace so dātumiccheyya,Annaṃpāṇañcabhojanaṃ;
Vatthaṃ senāsanaṃ soṇṇaṃ,Yuttaṃdātuṃ yathicchitaṃ.
“如果他想布施食物、饮料、资具、衣物、卧具、黄金，随其心意布施方为适当。”
173.
173.
Sacetvaṃ nakarissasi,Sivīnaṃ vacanaṃidaṃ;
Maññetaṃ sahaputtena,Sivīhatthe karissare.
如果你不听从尸毗人(Sivīnaṃ)的这些话，要知道，他们会将你和你的儿子掌握在手中。
174.
174.
Tajjamānāhi [Pg.72] evañhi,Sutvā sivīhi bhāsitaṃ;
Maññittha siñcayo puttaṃ,Māretuṃ icchareiti.
信阇耶王(Siñcayo)听到尸毗人如此威胁的话语后，心想：“他们想要杀死我的儿子。”
175.
175.
Evaṃbyākāsi teneva,Sīghaṃvibbhanta mānaso;
Puttapema codito so,Sokasalla samappito.
他如此宣称，心绪迅速不安，被爱子之情所驱使，被悲伤之箭所刺穿。
176.
176.
Kāmaṃ [Pg.73] janapado sabbaṃ,Raṭṭhañcāpi vinassatu;
Nāhaṃ sivīnaṃvacanā,Pabbājeyyaṃ mamatrajaṃ.
任凭整个国家，乃至王国都毁灭吧，我不会因为尸毗人的话而放逐我的儿子。
177.
177.
Kathaṃ haṃ tamhi dubbheyyaṃ,Santoso suddhacetaso;
Puttaṃkathañca niddosaṃ,Satthena ghātaye mama.
我怎能背叛他，他心满意足且心性纯洁？我怎能用武器杀死我无辜的儿子？
178.
178.
Sivayo tassa sutvāna,Bhāsitaṃ puttagiddhino;
Avocuṃ visaṭṭhā vīta-Bhahāevaṃ yathātathaṃ.
尸毗人听了那贪恋儿子的国王的话后，便无拘无束、无所畏惧地如实说道。
179.
179.
Mānaṃ [Pg.74] daṇḍena satthena,Nāpi so bandhanāraho;
Pabbājehi vanaṃ raṭṭhā,Vaṅke vasatu pabbate.
不要用棍棒或武器惩罚他，他也不应被囚禁。将他从王国放逐到森林里，让他住在弯曲山(Vaṅke pabbate)。
180.
180.
Tadācintayi sorājā,Nayuttaṃ panūdetave;
Chandaṃ hi sivinaṃ dāni,Tato voca subhāsitaṃ.
那时，国王心想：“放逐他是不对的。”然而，现在这是尸毗人的意愿。于是他说了善语。
181.
181.
Yathāchandaṃ [Pg.75] kareyyāmi,Raṭṭha pabbājayetha taṃ;
Ekokāsañca yācāma,Rattiṃ so vasataṃ imaṃ.
我将如你们所愿。让王国放逐他吧。但我请求一个机会：让他今晚留宿。
182.
182.
Amantetu yathākāmaṃ,Kaṇhājināya jālinā;
Tathāca maddiyā saddhiṃ,Kāmeca paribhuñjatu.
让他随心所欲地召见阇利(Jāli)和迦ṇ्हा耆那(Kaṇhājinā)，也让他与玛蒂(Maddī)一同享受欲乐。
183.
183.
Tato ratyā vivasāne,Sūriyuggamanesati;
Samaggā sivayo hutvā,Raṭṭhā pabbajayantu taṃ.
然后，在夜尽天明，旭日东升之时，让尸毗人团结一致，将他从王国放逐。
184.
184.
Paccāgañchuṃ [Pg.76] tadā sabbe,Sivayo tuṭṭhamānasā;
Sampaṭicchitvāna sādhūti,Vacanaṃ sivirājino.
那时，所有尸毗人都心满意足地回去了，他们接受了尸毗王的话，说道：“善哉！”
185.
185.
Tatoso siñcayoekaṃ,Kattāraṃ puttasantikaṃ;
Sāsanaṃ pesanatthāya,Turitaṃ evamabravī.
那时，信阇耶王为了向他儿子传达信息，迅速地对一名使者(kattāraṃ)如此说道：
186.
186.
Uṭṭhehi katte taramāno,Gantvā vassantaraṃ vada;
Sivayo deva tekuddhā,Negamāca samāgatā.
“使者，快起来，去告诉韦桑达拉(Vessantara)：‘王子，尸毗人对你很生气，市民们也聚集起来了。
187.
187.
Asmā [Pg.77] ratyā vivasāne,Sūriyuggamane sati;
Samaggā sivayo hutvā,Raṭṭhā pabbājayantitaṃ.
在这夜尽天明，旭日东升之时，尸毗人将团结一致，把你从王国放逐。”’
188.
188.
Sakattā taramānova,Sivirājena pesito;
Upāgami puraṃrammaṃ,Vessantara nivesanaṃ.
那名被尸毗王派遣的使者，迅速地来到韦桑达拉那令人愉悦的城中住所。
189.
189.
Tatthaddasa [Pg.78] kuraṃso,Ramamānaṃ sake pure;
Parikiṇṇaṃ amaccehi,Tidasānaṃva vāsavaṃ.
他在那里看见王子在自己的城市里享乐，被大臣们围绕着，如同天神中的帝释天。
190.
190.
Vanditvā rodamānoso,Kattā vessantaraṃ bravī;
Dukkhaṃ te vedayissāmi,Māmekujjha rathesabha.
使者顶礼后，哭泣着对韦桑达拉说：“我将告诉你痛苦之事；车乘之主(rathesabha)啊，请不要对我生气。”
191.
191.
Asmāratyā vivasāne,Sūriyuggamane sati;
Sivayo deva tekuddhā,Raṭṭhā pabbājayantitaṃ.
“在这夜尽天明，旭日东升之时，王子，尸毗人对你很生气，他们将把你从王国放逐。”
192.
192.
Sutvāna [Pg.79] bhāsitaṃ etaṃ,Hasamāno pamodayaṃ;
Evaṃpucchittha kattāraṃ,Vessantaro sudhītimā.
听了这番话，有智慧的韦桑达拉笑着，欢喜着，如此问使者。
193.
193.
Kismiṃ me sivayo kuddhā,Yaṃ napassāmi dukkaṭaṃ;
Taṃme katte viyācikkha,Kasmā pabbājayanti maṃ.
“尸毗人为何对我发怒？我未见自己有何恶作(dukkaṭa)。使者，请你为我说明，他们为何将我放逐？”
194.
194.
Tahiṃ [Pg.80] kattā idaṃvoca,Hatthidānena kujjhare;
Khīyanti sivayo rāja,Tasmā pabbājayanti taṃ.
于是使者如此说：“他们因你布施大象而发怒。大王啊，尸毗人正日渐衰落，因此他们将你放逐。”
195.
195.
Taṃsutvāna mahāsatto,Dānesu thīramānaso;
Vacanaṃ mhitapubbaṃ so,Kattāraṃ etadabravī.
大士听后，于布施心意更坚，他微笑着对使者说了这番话：
196.
196.
Hadayaṃ [Pg.81] cakkhumahaṃ dajjaṃ,Bāhuṃpi dakkhiṇaṃ mama;
Hirañña maṇisoṇṇādiṃ,Nakiṃ bāhirakaṃ dhanaṃ.
“我愿献出心脏与眼睛，也愿献出我的右臂；何况是黄金、珠宝等身外之财呢？”
197.
197.
Kāmaṃmaṃsi vayosabbe,Pabbājentu hanantuvā;
Nevadānā viramissaṃ,Kāmaṃchindantu sattadhā.
“任凭所有尸毗人将我放逐或杀害，我绝不停止布施，任凭他们将我碎为七块。”
198
198
Tatoso devatāviṭṭho,Kattāmaggama desayi;
Pabbājitānaṃ sabbesaṃ,Gatapubbaṃ purāṇakaṃ.
于是，那被天神附身的使者，指明了所有被放逐者往昔所走的古道。
199.
199.
Kontīmārāya [Pg.82] tīrena,Gīrimā rañcaraṃ pati;
Yenapabbājitāyanti,Tenagacchatu subbato.
“沿着孔提玛拉(Kontīmārā)河岸，朝向阿兰伽罗山(Arañjara)；被放逐者所走之路，愿持善戒者由此而去。”
200.
200.
Taṃsutvāna bodhisatto,Sādhūti sampaṭicchiya;
Ekokāsaṃ nāgarānaṃ,Yācetuṃ evamabravī.
菩萨听后，道：“善哉！”并接受了。他如此说，以向市民们请求一天的宽延。
201.
201.
Dānaṃsattasatakaṃhaṃ[Pg.83],Kattedajjaṃ suvetato;
Parasve nikkhamissāmi,Rattiṃdivaṃ khamantume.
“使者，我明天将行‘七百大布施’。后天我将离开。请他们允我一日一夜。”
202.
202.
Sādhudevapavakkhāmi,Khamāpetuṃnisādivaṃ;
Nāgarānaṃtivatvāna,Tadākattāpipakkami.
“好的，王子，我将去向市民们禀告，为您求得一日一夜的宽限。”使者说完此话，随即离去。
203.
203.
Mahāsattomahāyena- [Pg.84]Kuttaṃsakalakammikaṃ;
Pakkosāviyasvedānaṃ,Evaṃbyākāsidātave.
大士为行大布施，召其总管库塔(Kutta)，为明日之布施，如是宣说。
204.
204.
Hatthīasserateitthī,Dāsīdāsecadhenuyo;
Paṭiyādehitvaṃsatta-Satecāgāyamārisa.
朋友，请为布施准备大象、马、车、女子、女仆、男仆与乳牛，每样各备七百之数。
205.
205.
Athonānappakārāni,Annapānānisabbaso;
Suraṃpi paṭiyādehi,Sabbaṃdātabbayuttakaṃ.
此外，准备各种饮食，以及酒，所有适合布施之物皆需备妥。
206.
206.
Evaṃsobyākaritvāna[Pg.85],Pemacittenacodito;
Ekovamaddiyārammaṃ,Pāsādamabhirūhatha.
他如此吩咐后，为爱心所驱使，独自登上玛蒂(Maddī)那令人愉悦的宫殿。
207.
207.
Rattacandana gandhehi,Gandhodakehivāsitaṃ;
Sopāvekkhisirīgabbhaṃ,Maddīdevīnivāsanaṃ.
他进入玛蒂王后的居所，那庄严的内室，以红檀之香与香水熏染。
208.
208.
Maddīdisvānaāyantaṃ[Pg.86],Mhitānanenasāmikaṃ;
Uṭṭhāsiāsanāsīghaṃ,Reṇumattāvakinnarī.
玛蒂见到面带微笑的夫君前来，便迅速从座位起身，犹如陶醉于花粉的紧那罗女(kinnarī)。
209.
209.
Uṭṭhāhitvānasāmaddī,Vāmahatthesu rājino;
Dakkhiṇe nasahatthena,Gaṇhitthamandahāsinī.
那面带微笑的玛蒂站起身来，以自己的右手，执起国王的左手。
210.
210.
Tatosirisayanamhi[Pg.87],Nasinnaṃsakasāmikaṃ;
Bījayantīvasāṭṭhāsi,Maddīsaññatavāsinī.
其后，当她的夫君在华丽卧榻上坐下时，端庄自持的玛蒂立于一旁为他扇风。
211.
211.
Maddiṃaṅkeṭṭhapetvātha,Gaṇhaṃhattesudeviyā;
Mukhaṃmukhenakatvāna,Rājāmandamabhāsatha.
于是，国王让玛蒂坐于膝上，执其手，脸贴着脸，温柔地说道：
212.
212.
Yaṃtesacemayādinnaṃ,Yañcatepettikaṃdhanaṃ;
Sabbaṃtaṃnidaheyyāsi,Bhaddekomārapemike.
贤妻，爱子之人啊！我曾予你之物，及汝父系之财，汝当将此一切布施出去。
213.
213.
Tahiṃnavuttapubbaṃme[Pg.88],Sāmikenamamīdisaṃ;
Kadācietthakaṃkālaṃ,Maddīevañhicintayi.
玛蒂如是思惟：“在如此长的时间里，我的夫君从未对我说过这样的话。”
214.
214.
Tato ubbiggacittena,Maddīeva mabhāsatha;
Kuhiṃ deva nidahāmi,Taṃme akkhāhi pucchito.
于是玛蒂心怀忧虑，如是说道：“大王，我当布施于何处？我问您，请告诉我。”
215.
215.
Sīlavantesu [Pg.89] dujjāsi,Dānaṃ maddī yathārahaṃ;
Nahidānā paraṃatthi,Patiṭṭhā sabbapāṇinaṃ.
玛蒂，汝当如法布施予具戒者；于一切有情，无有比布施更殊胜之依处。
216.
216.
Nidhānaṃ nāma etaṃva,Dhanānaṃ nandivaḍḍhane;
Dānaṃhi nidhi sattānaṃ,Evaṃbyākāsi khattiyo.
增喜者啊，此诚为财富之宝藏；布施实为众生之宝藏。刹帝利如是说。
217.
217.
Maddīvatvāna [Pg.90] sādhūti,Onamitvā siruttamaṃ;
Sampaṭicchi tato rājā,Punāpi evamabravī.
玛蒂道：“善哉！”并顶礼接受。其后，国王复如是言：
218.
218.
Jālimhimaddidayesi,Sādhukaṇhājināyaca;
Gāravaṃnivātaṃkāsi,Sassuyāsassuramhica.
玛蒂，汝当善护阇利(Jāli)与黑鹿女(Kaṇhājinā)，亦当于公婆前恭敬谦逊。
219.
219.
Yohitaṃ pema cittena,Mayāvippavasena te;
Icche cebhavituṃ attā,Sakkaccaṃ taṃupaṭṭhahe.
因与我分离，若有他人以爱心待汝，愿为汝夫，汝当尽心侍奉之。
220.
220.
Sace [Pg.91] evaṃ nabhaveyya,Bhattāraṃ mādisaṃ viyaṃ;
Parire sehi aññaṃ tvaṃ,Māki ssittho mayāvinā.
若无如我之夫，汝当另觅他人，莫因无我而憔悴。
221.
221.
Tadāhi dummukhī maddī,Rājāna meva mabravī;
Dussutaṃ vata suṇomi,Īdisaṃ kinnubhāsasi.
其时，玛蒂面带愁容，对国王如是言：“哀哉，我闻此恶言！汝何以作如是语？”
222.
222.
Viyācikkhāmi [Pg.92] mebha dde,Sakalaṃ dāni kāriṇaṃ;
Hatthidānenakujjhanti,Samaggā sivayo mama.
贤妻，我今为汝解释全部原由：全体西维人(Sivayo)因我布施大象而对我发怒。
223.
223.
Pabbājenti mamaṃ tena,Sivayo siviraṭṭhato;
Mahādānaṃ dadissāmi,Suve komārasaṅgame.
因此，西维人将我从西维国(Siviraṭṭha)放逐。明日，我将于王子集会处行大布施。
224.
224.
Parasve nikkhamissāmi,Raṭṭhā ekova sobhaṇe;
Nānābhayehi saṃkiṇṇaṃVaṅkaṃ gacchāmi pabbata.
后日，我将独自离开此美丽国土，前往充满种种危险的弯伽山(Vaṅka)。
225.
225.
Pāṇīkatapiye [Pg.93] jāliṃ,Kaṇhājinañca attajaṃ;
Tañcaohāya gaccheyyaṃ,Vaseyyaṃ ekakovane.
我将舍弃汝，及如生命般亲爱的孩子阇利与黑鹿女，独自一人前往，居住于林中。
226.
226.
Rañño sutvāna saṅkampi,Vacanaṃsokavaḍḍhanaṃ;
Māluteritapattaṃva,Maddīyā hadayaṃ tadā.
闻王增忧之语，其时玛蒂之心颤动，犹如风中之叶。
227.
227.
Māmamevamavacuttha[Pg.94],Kampesi hadayaṃ mama;
Tattatelenasittaṃva,Sariraṃ rāja dayhate.
请勿对我如是言，此言令我心颤；大王，我身燃烧，犹如被浇热油。
228.
228.
Nesadhammo mahārāja,Yaṃ tvaṃ gaccheyya ekako;
Ahaṃpi tena gacchāmi,Yenagacchasi khattiya.
大王，汝独自前往，此非正法。刹帝利啊，汝所往之处，我亦随行。
229.
229.
Maraṇaṃvā [Pg.95] tayā saddhiṃ,Jīvitaṃvā tayā vinā;
Tadeva maraṇaṃ seyyo,Yañcejīve tayāpinā.
与君同死，或无君而生；死亦为佳，胜于无君而生。
230.
230.
Aggiṃ ujjālayitvāna,Ekajāla samāhitaṃ;
Tatthe vamaraṇaṃ seyyo,Yañce jīve tayā vinā.
燃起一团烈焰，投身其中而死，亦胜于无君而生。
231.
231.
Carantā raññanāgaṃva,Duggesvanvetti hatthinī;
Evaṃtaṃ [Pg.96] anugacchāmi,Putteādāyapacchato.
犹如母象追随林中象王，跋涉于险地；我亦将如是随汝，携子于身后。
232.
232.
Vimaṃsetuṃ tadā rājā,Mānasaṃ maddideviyā;
Nānābhayaṃ pakāsento,Evaṃbravi bhayāpayaṃ.
其时，国王为试探玛蒂王后之心，宣说种种怖畏，以恐吓之，如是言：
233.
233.
Viyācikkhāmi [Pg.97] tesaccaṃ,Vanamhi mudumānase;
Nānābhayaṃ kharaṃ ghoraṃ,Hesmaṃ hadayakampanaṃ.
心意柔弱者，我当如实告汝知；林中有种种怖畏，粗厉恐怖，令心颤栗。
234.
234.
Kesarīnāma yebhadde,Migarājā kharassarā;
Hiṃ santiṃ te sasaddena,Migetikkhagga dāṭhino.
贤妻，有名为狮子者，乃兽中之王，其声粗厉；彼等具锐利尖牙，以其吼声伤害群兽。
235.
235.
Dīpībyagghākaṇhācchāca,Tikkhagga nakha dhārino;
Khaggā [Pg.98] vanamahiṃsāca,Tikkhaggasiṅgadhārino.
豹、虎与黑熊，有利爪尖锐；犀牛与野水牛，有利角锋利。
236.
236.
Tikkhagga nakha siṅgehi,Ete posaṃpi chindiya;
Khaṇḍākhaṇḍaṃ karitvāna,Mūlālaṃviya bhakkhare.
彼等以利爪尖角，亦能撕裂人身；将其碎尸万段，如食莲藕般吞噬。
237.
237.
Yācayakkhiniyoyakkhā,Bahūmanussakhādakā;
Naraṃnāriṃ gavesanti,Dummukhā khaggapāṇino.
亦有夜叉女与夜叉，多为食人者；彼等面目丑陋，手持刀剑，寻觅男女。
238.
238.
Atho [Pg.99] ajagarāsappā,Ghoravīsāca vijjare;
Viṃsācā rakkhasāvāḷā,Sajjulohitabhojanā.
此外尚有巨蟒毒蛇，其毒猛烈；亦有毕舍遮、罗刹、恶兽，专食鲜血。
139.
139.
Aññepi bahavosanti,Bhayābhesmakārakā;
Kiṃnabhāyasi etesaṃ,Bhayānaṃ bhayamānase.
尚有众多其他可怖之物，能致怖畏惊骇；心怀恐惧者，汝何以不畏此等怖畏？
240.
240.
Mā [Pg.100] mamaṃ tvaṃ nugacchāhi,Gacchantaṃ bhayasaṃyutaṃ;
Vanaṃ idheva acchāhi,Vuttehisahabhīruke.
汝切莫跟随我，进入那充满怖畏的森林；胆怯者，汝当留于此处，与被留下者为伴。
141.
141.
Tvekadāsirigabbhamhi,Vasantī sahame subhe;
Sutvāgavesitāṇaṅke,Kiṃme mañjāragajjitaṃ.
贤妻，昔日汝与我同住于华丽宫室，仅闻猫叫声，便来寻我庇护。
242.
242.
Tvekadākiṃvibodhesi[Pg.101],Bhemibhemīti bhāsiya;
Rattiyaṃ hi sayantaṃ maṃ,Sutvā nuluṅkavassitaṃ.
昔日汝曾于深夜，因闻猫头鹰鸣叫，唤醒沉睡之我，连呼：“我好怕！我好怕！”
243.
243.
Tvekadā meghasaddaṃhi,Sutvādivā mamantikaṃ;
Dhāvitvāmaṃ parissajja,Kiṃ mucchilomahaṃsīnī.
昔日白昼汝闻雷声，即奔至我身旁，紧紧相拥；为何毛骨悚然乃至昏厥？
144.
144.
Evaṃbhaya [Pg.102] cañcalāya,Sukhumālāya deviyā;
Nālaṃhi vasituṃraññe,Bhesme avanavāsike.
如此惊惧易动摇，娇弱之天女，实不宜居住于此恐怖无庇之林中。
245.
245.
Maddīsutvāna rājassa,Bhāsittaṃ thīramānasā;
Visāradena cittena,Sāmikaṃ evamabravī.
玛蒂(Maddī)闻王所言，心意坚定，以无畏之心，对其夫君如是说。
246.
246.
Tayime pema cittañca,Araññe bhayamānasaṃ;
Tayitesumahārāja[Pg.103],Sutikkhaṃ pema cetasaṃ.
大王，我心虽畏惧森林，然于君处，我心唯有爱恋；我对君之爱恋之心，甚为猛利。
247.
247.
Sandate sīghasotaṃme,Tayisāgara sannibhe;
Niccaṃpemodakaṃrāja,Gaṅgodakaṃva sāgare.
大王，君如大海，我心如急流奔赴于君；爱恋之水恒常不断，犹如恒河之水奔流入海。
248.
248.
Maraṇaṃpemacittena,Jīvitaṃ bhaya cetasā;
Tadeva maraṇaṃseyyo,Yañcetaṃ jīvitaṃciraṃ.
怀爱恋之心而死，胜于怀怖畏之心而活；如是长久之生，不如彼死之为愈。
249.
249.
Pākāraṃ [Pg.104] mamūraṃrāja,Katvāna puratovanaṃ;
Nānābhayaṃ nivārentī,Gacchaṃ haṃverahiṃsinī.
大王，请以我为城墙，行于前方；我将阻挡种种怖畏，如母鹿般无害而行。
250.
250.
Tayihaṃ pemacittāsiṃ,Gahettvā vaṅkapabbate;
Phalāphalaṃgavesantī,Vaseyyāmi tayāsaha.
我心对君充满爱意，愿随君往槃迦山(Vaṅkapabbata)；寻觅种种果实，与君共住。
251.
251.
Evaṃñhi [Pg.105] sūrabhāvaṃ sā,Dassayitvāna attano;
Himavanta vāsinīva-Rājānaṃ vītitosayi.
如是，彼（玛蒂）展现自身之英勇，犹如雪山中之天女，令国王心生大喜。
252.
252.
Yadādakkhasinaccante,Kumāre māladhārine;
Kīḷante assameramme,Narajjassa sarissasi.
当你看见佩戴花环的童子们，在悦意的净修林中嬉戏舞蹈时，你将不会思念王国。
253.
253.
Yadādakkhasigāyante[Pg.106],Aññoññamukhadassine;
Kumārevanagumbamhi,Narajjassa sarissasi.
当你看见童子们在林丛中歌唱，彼此相视时，你将不会思念王国。
254.
254.
Yadādakkhasimātaṅgaṃ,Sāyaṃpātaṃbrahāvane;
Asahāyaṃvicarantaṃ,Narajjassa sarissasi.
当你看见大象于广阔林中，朝暮独自游荡时，你将不会思念王国。
255.
255.
Nādaṃkareṇusaṅghassa[Pg.107],Nadamānassapūrato;
Nāgassavajatosutvā,Narajjassasarissasi.
当你听见前方母象群的吼声，以及公象行进的鸣叫时，你将不会思念王国。
256.
256.
Migaṃdisvānasāyanhaṃ,Pañcamālinamāgataṃ;
Kiṃ pūrisecanaccante,Narajjhassasarissasi.
当你傍晚看见鹿群，以及跳舞的紧那罗(Kiṃpurisa)时，你将不会思念王国。
257.
257.
Yadāsussasinigghosaṃ[Pg.108],Sandamānāyasindhuyā;
Gītaṃkiṃpurisānañca,Narajjassasarissasi.
当你听见河流的潺潺水声，以及紧那罗的歌声时，你将不会思念王国。
258.
258.
Saratassacasīhassa,Byagghassacchassadivino;
Saddaṃ sutvānakhaggassa,Narajjassasarissasi.
当你听见狮子、老虎、熊、豹与犀牛的吼声时，你将不会思念王国。
259.
259.
Yadāmorīhiparikiṇṇaṃ[Pg.109],Vicitrapucchapakkhinaṃ;
Moraṃdakkhasinaccantaṃ,Narajjassa sarissasi.
当你看见被雌孔雀围绕、拥有斑斓尾羽的雄孔雀跳舞时，你将不会思念王国。
260.
260.
Yadādakkhasi hemante,Pupphitedharaṇīruhe;
Surabbhisampavāyante,Narajjassa sarissasi.
当你看见寒冬时节，大地林木繁花盛开，散发芬芳时，你将不会思念王国。
261.
261.
Yadā [Pg.110] hemanti kemāse,Haritaṃ dakkhasi medaniṃ;
Indagopaka sañchannaṃ,Narajjassa sarissasi.
当你在冬季月份，看见大地一片翠绿，覆满胭脂虫时，你将不会思念王国。
162.
162.
Tadāhiphussatīdevī,Ṭhitāsi puttasokinī;
Sīrīpagabbhassadvāramhi,Vimaṃsantīkathākathaṃ.
那时，弗萨蒂(Phussatī)天女因其子而悲伤，伫立于华丽宫室之门前，思忖着如何是好。
263.
263.
Kalunaṃparidevittha[Pg.111],Aññoññābhāsitaṃgiraṃ;
Sutvānaphussatīdevī,Vuttassasuṇisāyaca.
她们悲伤地哭泣，彼此交谈；弗萨蒂天女听见了儿媳所说的话。
264.
264.
Visaṃmekhāditaṃseyyo,Pabbatāca papātanaṃ;
Matañcarajjuyābajjha,Natthatthojīvitename.
宁可服毒，宁可坠落山崖；宁可被绳索勒死，我的生命已无意义。
265.
265.
Ajjhāyakaṃ [Pg.112] dāna patiṃ,Yasassinaṃ amacchariṃ;
Kasmā vessaraṃ puttaṃ,Pabbājanti adūsakaṃ.
为何要放逐韦桑达拉(Vessantara)王子？他是一位学者、布施之主，声名远播，无有悭吝，且无过失。
266.
266.
Pūjitaṃ patirā jūhi,Sabbalokahi tesinaṃ;
Kasmā vessantaraṃ vuttaṃ,Pabbājentiadūsakaṃ.
为何要放逐韦桑达拉王子？他受诸王敬仰，为一切世间寻求利益，且无过失。
267.
267.
Kalunaṃ pari devitvā,Assā setvāna phussatī;
Vuttañca suṇisaṃ sīghaṃ,Agā siñcaya santikaṃ.
弗萨蒂悲伤地哭泣后，安慰了自己，并迅速来到儿媳身边。
268.
268.
Tatotaṃ [Pg.113] siñcayaṃdevī,Visaṭṭhā etadabravī;
Nānūpāyaṃ pakāsentī,Vicitta vāda viññunī.
于是，那位善于巧妙言辞、明示种种方便的天女，忧伤地对她说道：
269.
269.
Madhūniva palā tāni,Ambāvapati tāchamā;
Evaṃhe ssatite raṭṭhaṃ,Pabbājiteadūsake.
如同蜂群已离去，芒果树倒伏于地；当无辜者被放逐时，你的国家也将如此。
270.
270.
Haṃso [Pg.114] nikhīṇa pattova,Pallasmiṃ anūdake;
Apaviṭṭho amaccehi,Ekorājāvihiyyasi.
大王啊，你将被大臣们抛弃，独自一人被遗下，如同羽翼脱落的天鹅，在干涸的池塘里。
270.
270.
Tantaṃbrūmi mahārāja,Atthotemā upaccagā;
Mānaṃsivīnaṃvacanā,Pabbājesiadūsakaṃ.
大王啊，我告诉你，利益不要离你而去；不要因为尸毗人的言语，而放逐无辜者。
172.
172.
Deviyāvacanaṃsutvā[Pg.115],Dhammarājādhammañcaro;
Dhammenadhammikaṃbrūsi,Mahesiṃ puttasokiniṃ.
听闻天女之言后，行持正法的法王，以正法对为子悲伤的王后说道：
273.
273.
Esovessantarobhadde,Pāṇāpiyatarohime;
Tathāpinaṃ pabbājemi,Dhammasatthavasānugo.
贤妻啊，这位韦桑达拉，他比我的生命更珍贵；然而我仍将他放逐，因为我遵循法教的权威。
274.
274.
Sīviraṭṭhamhiporāṇa- [Pg.116]Rājūnaṃdhammatantiyā;
Ahañhipacitiṃkummi,Vinayantomamorasaṃ.
在尸毗国，我遵循古代诸王的法统；我以此表达敬意，并放逐我的亲生儿子。
275.
275.
Raññotaṃ vacanaṃsutvā,Khinnāhadayakampinī;
Punasāparidevantī,Evaṃvilaviphussatī.
听闻国王之言，她心生忧伤，心颤不已；弗萨蒂再次哀叹，如此哭泣道：
276.
276.
Yassapubbedhajaggāni,Kaṇikārāvapupphitā;
Yāyantamanuyāyanti,Svajjekovagamissati.
往昔，如盛开的翅子树(kaṇikāra)花的旗帜，在他前行时跟随；今日，谁将与他同行？
277.
277.
Indagopakavaṇṇābhā[Pg.117],Gandhārā paṇḍukampalā;
Yāyantamanuyāyanti,Svajjekovagamissasi.
往昔，如胭脂虫(indagopaka)般色泽的犍陀罗(Gandhāra)毛毯，在他前行时跟随；今日，谁将与他同行？
278.
278.
Yopubbehatthināyāti,Sivikāyarathenaca;
Svajjavessarorājā,Kathaṃgacchatipatthikā.
往昔他乘坐大象、轿子与马车而行，今日韦桑达拉王如何能徒步而行？
279.
279.
Kathaṃcandanalittaṅgo[Pg.118],Naccagītapabodhano;
Khurājinaṃ pharusañca,Khārikājañcahāhiti.
他曾身涂旃檀香，在歌舞中醒来；如今如何能身穿粗糙的兽皮、肩负扁担？
280.
280.
Pavīsanto brahāraññaṃ,Kāsāvaṃ ajinā nivā;
Kharaṃ kusa mayaṃ cīraṃ,Kathaṃ pari dahissati.
进入大森林，他将如何穿上袈裟与兽皮，以及粗糙的草衣与树皮衣？
281.
281.
Kāsiyānica [Pg.119] dharetvā,Khomako ṭumparānica;
Kusacīrāni dhārentī,Kathaṃmaddīkarissati.
她曾穿着迦尸(Kāsī)丝绸、亚麻布与细棉布，玛蒂(Maddī)如今如何能穿着草衣与树皮衣？
282.
282.
Vayhāhi pariyāyitvā,Sivikāya rathenaca,Sākathajja anujjhaṅgī,Pathaṃ gacchati patthikā.
她曾乘坐轿子与马车四处游历，今日身体娇弱，如何能徒步走在路上？
283.
283.
Sukhedhitāhihirañña- [Pg.120]Pādukāruḷhagāminī,Sākathajjasukhānandī,Pathaṃgacchatipatthikā.
她曾在安乐中长大，脚踏金履而行；今日这位惯于享乐之人，如何能徒步走在路上？
284.
284.
Gantvāitthisahassānaṃ,Pūratoyāhimālinī;
Sākathajjayasānandī,Vanaṃgacchatiekikā.
她曾为成千女性所围绕，如佩戴花环，如江河满溢；今日这位惯于享受声名之人，如何能独自一人进入森林？
285.
285.
Saddaṃsivāyasutvāyā[Pg.121],Muhuṃuttassatepure;
Vasantīsābrahāraññe,Kathaṃ vacchatibhīrukā.
往昔在城里，她听闻胡狼(sivā)之声也时常惊恐；她这个胆怯之人，如何能住在大森林里？
289.
289.
Saddaṃsutvānuluṅkassa,Muhuṃuttasatepure;
Vasantīsābrahāraññe,Kathaṃvacchatibhīrukā.
往昔在城里，她听闻猫头鹰(uluṅka)之声也时常惊恐；她这个胆怯之人，如何能住在大森林里？
287.
287.
Sakuṇīhata [Pg.122] puttāva,Suññaṃdisvā kulāvakaṃ;
Cīraṃdukkhena jhāyissaṃ,Suññaṃāgammimaṃpuraṃ.
就像一只雏鸟被杀的母鸟，看见空空的巢穴；回到这座空城，我将长久地为悲伤所焚烧。
288.
288.
Kururī hatachāpāva,Suññaṃdisvā kulāvakaṃ;
Tenatena padhāvissaṃ,Piyeputteapassatī.
就像一只雏鸟被杀的鹧鸪(kurarī)，看见空空的巢穴；我将四处奔跑，因为看不见我亲爱的儿子。
289.
289.
Evaṃmevila [Pg.123] pantiyā,Rājaputtaṃ adūsakaṃ;
Pabbājesi vanaṃraṭṭhā,Maññehissāmijīvitaṃ.
当我如此哀叹之时，你却将无辜的王子从国中放逐到森林；我想我将失去生命。
290.
290.
Phussatyā lavitaṃsutvā,Sabbā siñcayarā jino;
Bāhāpaggayha pakkanduṃ,Sivikaññā samāgatā.
听闻弗萨蒂的哀叹，所有尸毗的少女们都聚集起来，举起手臂哭泣。
291.
291.
Pakkanditaravaṃtāsaṃ[Pg.124],Sutvā sokapamadditā;
Sivikaññāca pakkanduṃ,Vessantaranivesane.
听闻她们的哭声，为悲伤所碎的尸毗少女们，也在韦桑达拉的住所哭泣。
292.
292.
Orodhāca kumārāca,Vesiyānā brahmaṇā;
Bāhāpaggayhapakkanduṃ,Vessantaranivesane.
后宫的嫔妃与王子们，吠舍与婆罗门，都在韦桑达拉的住所举起手臂哭泣。
293.
293.
Hatthārohāanīkaṭṭhā[Pg.125],Rathikā patthikārakā;
Bāhāpaggayha pakkanduṃ,Vessantara nivesane.
象兵、车兵、步兵与诸军士，皆举起手臂，于韦桑达拉之住所哭号。
294.
294.
Tassāratyā accayena,Sūriye uggatesati;
Ārocayiṃsu rājānaṃ,Dānaggaṃ upagantave.
那一夜过后，当太阳升起时，他们向国王禀报，请他前往布施大殿。
295.
295.
Athapātova sorājā,Nhatvābhūsana bhūsito;
Dānasāla mupāgañchi,Mahājana purakkhato.
于是，清晨那位国王沐浴并盛装打扮后，在大众的簇拥下前往布施堂。
296.
296.
Dānasālāsu [Pg.126] dātabbaṃ,Disvāna paṭiyāditaṃ;
Amacceva māṇāpesi,Rājābhi tuṭṭhamānato.
国王看到各个布施堂里准备好的待施之物，心生欢喜，便命令大臣们。
297.
297.
Vattānivatthakāmānaṃ,Soṇḍānaṃ dethavāruṇiṃ;
Bhojanaṃ bhojanatthinaṃ,Sammadeva pavacchatha.
给求衣者衣物，给嗜酒者瓦鲁尼酒；给求食者食物，你们要妥善地布施。
298.
298.
Yeyaṃyaṃ [Pg.127] laddhumicchanti,Taṃtaṃtassapavacchatha;
Māyācake nivāretha,Dānasālāsu āgate.
凡他们想要得到的，就给他们；不要阻止来到布施堂的乞求者。
299.
299.
Tadāsiyaṃ bhīsanakaṃ,Tadāsi lomahaṃsanaṃ;
Mahādāne padinnamhiMedinī sampakampatha.
那时，那景象令人恐惧，令人毛骨悚然；当大布施进行时，大地颤动。
300.
300.
Parideviṃsu vessantta-Rarājaṃ patitāvade;
Pakittetvāna nānappa-Kāraṃ evaṃ vaṇibbakā.
乞求者们以各种方式赞颂韦桑达拉王后，如此为他哀叹道：
301.
301.
Amhehitvāna [Pg.128] vessanta-Rarājā dānadāyako;
Acire neva raṭṭhamhā,Nikkhamissatikānanaṃ.
“布施者韦桑达拉王将离开我们，不久后将从国中前往森林。”
302.
302.
Sattahatthisatedatvā,Sabbālaṅkāra bhūsite;
Esavessantaro samhā,Raṭṭhamhā nikkhamissati.
“施舍了七百头全身饰满庄严的大象后，这位韦桑达拉将从我们的国中离开。”
303.
303.
Sattaassa sate datvā,Sindhave sīgha vāhane;
Esa vessantarosamhā,Raṭṭhamhā nikkhamissati.
“施舍了七百匹奔跑迅速的信度(Sindhava)良马后，这位韦桑达拉将从我们的国中离开。”
304.
304.
Rathesattasatedatvā[Pg.129],Sannandhe ussitaddhaje;
Esa vessantarosamhā,Raṭṭhamhā nikkhamissati.
“施舍了七百辆装备齐全、旗帜高扬的战车后，这位韦桑达拉将从我们的国中离开。”
305.
305.
Sattakaññā satedatvā,Surūpinī vibhūsitā;
Esa vessantarosamhā,Raṭṭhamhā nikkhamissati.
“施舍了七百名美丽且装饰华丽的少女后，这位韦桑达拉将从我们的国中离开。”
306.
306.
Sattadhenu [Pg.130] sate datvā,Sabbākaṃsu padhāraṇā;
Esavessantarorājā,Samhāraṭṭhāniracchati.
“施舍了七百头附带青铜奶桶的母牛后，这位韦桑达拉王将从我们的国中离去。”
307.
307.
Sattadāsi sate datvā,Sattadāsa satānica;
Esavessantarorājā,Samhāraṭṭhāniracchati.
“施舍了七百名女仆和七百名男仆后，这位韦桑达拉王将从我们的国中离去。”
308.
308.
Athetthavattatesaddo,Tumulobhe ravomahā;
Samākulaṃ puraṃāsi,Ahosi lomahaṃsanaṃ.
那时，城中响起巨大、嘈杂、可怕的声响；整个城市都骚动了，令人毛骨悚然。
309.
309.
Sodatvāna [Pg.131] mahādānaṃ,Vessantaro amaccharī;
Purakkhato amaccehi,Agāsakanivesanaṃ.
慷慨的韦桑达拉作了大布施后，在大臣们的簇拥下，前往自己的住所。
310.
310.
Tatohi maddiyāsaddhiṃ,Mātāpitūna santikaṃ;
Vandanatthāya agañchi,Alaṅkata rathenaso.
于是，他与玛蒂一同，乘坐装饰华丽的马车，前往父母那里行礼。
311.
311.
Vanditvā [Pg.132] pitaraṃbodhi-Sattobravikatañjalī;
Evaṃāvīkarontova,Gamissamānaañjasaṃ.
菩萨合掌向父亲行礼后说道，如此表明他将要走的路：
312.
312.
Mamaṃtāta pabbājesi,Yamhāraṭṭhā adūsakaṃ;
Sivīnaṃ vacanatthena,Tenaṃ-gacchāmi kānanaṃ.
“父亲，因为西维人(Sivi)的话，你将无辜的我从国中放逐，因此我将前往森林。”
313.
313.
Suveahaṃ mahārāja,Sūriyugga mane sati,Nikkhamissāmi raṭṭhamhā,Vaṅkaṃ gacchāmi pabbataṃ.
“大王，明日日出时，我将离开此国，前往弯曲山(Vaṅka)。”
314.
314.
Vanevāḷa [Pg.133] migākiṇṇe,Khaggadīpiniise vite;
Ahaṃpuññāni karomi,Tumhe paṅkamhī sīdatha.
“在野兽遍布、犀牛和豹子出没的林中，我将修习功德，而你们却沉沦于泥沼中。”
315.
315.
Tatosotaramānova,Gantvānamākusantikaṃ;
Vandamānoārocitta,Evaṃñhisakamātuyā.
于是他迅速前往母亲那里，顶礼后如此向自己的母亲禀告：
316.
316.
Anujānāhimaṃammā,Gacchāmivaṅkapabbataṃ;
Vanepuññānikāhāmi[Pg.134],Pabbajjāmamaruccati.
“母亲，请允许我，我将前往弯曲山；我将在林中修习功德，我乐于出家。”
317.
317.
Taṃsuttvāruṇṇamukhena,Jananīevamabravī;
Anujānāmitaṃvuttaṃ,Pabbajjātesamijjhabhu.
母亲听后，泪流满面地说道：“我允许你所说的，愿你的出家成功。”
318.
318.
Ayañhivutta memaddī,Suṇhā sukhumavaddhinī;
Acchataṃ saha vuttehi,Kiṃ araññekarissati.
“儿子，这是我的儿媳玛蒂，她娇生惯养。让她和亲属们待在一起吧，她在森林里能做什么呢？”
319.
319.
Mātuyāvacanaṃsutvā[Pg.135],Vessantaro katañjalī;
Mhitapubbamabhā sitta,Ñāpentoattanomatiṃ.
韦桑达拉听了母亲的话，合掌，微笑着说，表明自己的意愿：
320.
320.
Nāhaṃakā mādāsaṃvi,Araññaṃnetu mussahe;
Saceiccha tianvetu,Sacenicchati acchatu.
“我无法强行将不情愿的她带入林中。如果她愿意，就让她跟随；如果她不愿意，就让她留下。”
321.
321.
Tatosuṇhaṃmahārājā[Pg.136],Yācituṃpaṭipajjatha;
Mācandanasamācāre,Rajojallaṃmadhārayi.
于是大王开始劝说儿媳：“你品行如旃檀，切莫沾染尘垢。”
322.
322.
Kāsiyānicadhāretvā,Kusacīramadhārayi;
Dukkhovāsoaraññasmiṃ,Māhitvaṃlakkhaṇegami.
“你一向穿迦尸(Kāsi)的丝绸，难道要去穿草与树皮的衣服吗？林中的生活是痛苦的，我的美人，你不要去啊。”
323.
323.
Tato [Pg.137] patibbatā suṇhā,Sassuraṃ evamabravī;
Nāhaṃ taṃsukhamicchayyaṃ,Yaṃme vessantaraṃ vinā.
于是，忠贞的儿媳对公公如此说道：“我不要那种没有韦桑达拉的快乐。”
324.
324.
Tato suṇhaṃ mahārājā,Dussahāni brahāvane;
Nānābhayāni ñāpento,Vanaṃ yāci agantave.
于是，大王向儿媳说明了广林中难以忍受的种种危险，请求她不要去森林。
325.
325.
Yāna santi mahārāja,Bhayānitāni kānane;
Sabbāni [Pg.138] haṃ sahissami,Anugacchāmi mepatiṃ.
大王，林中所有那些危险，我皆能忍受，我将跟随我的丈夫。
326.
326.
Pūratohaṃ gamissāmi,Dadantī bhatthuno pathaṃ;
Urasā panudahitvāna,Kusa naḷa vanādayo.
我将走在前面，为我夫君开辟道路，用胸膛推开吉祥草、芦苇、林木等。
327.
327.
Bahūhi vatavariyāhi,Kumārī vindate patiṃ;
Vedhabyaṃ kaṭukaṃ loke,Gacchaññeva rathesabha.
少女通过众多誓言与修行觅得夫君；世间寡居是痛苦的，人中之雄啊，我定要前去。
328.
328.
Nānākārehi [Pg.139] pīḷenti,Anāthaṃvidhavaṃ janā;
Ativākyena bhāsanti,Mittācāpi salohitā.
人们以种种方式欺凌无依的寡妇；朋友与亲属亦用恶语相向。
329.
329.
Naggā nadī anūdakā,Naggaṃ raṭṭhaṃ arājakaṃ;
Itthīpi vidhavā naggā,Yassāsuṃdasa bhātaro.
无水之河是裸露，无王之国是裸露；寡妇亦是裸露，纵有十个兄弟。
330.
330.
Dhajo [Pg.140] rathassa paññānaṃ,Dhumo paññā namaggino;
Rājā raṭṭhassa paññānaṃ,Bhattā paññānamitthiyā.
旗帜是战车的标识，烟是火的标识；国王是国家的标识，丈夫是女人的标识。
331.
331.
Yā daliddassa posassa,Daliddī bhariyā siyā;
Aḍḍhā aḍḍhassa rājinda,Taṃ ve devā pasaṃsare.
人主啊，若为贫夫之贫妻，若为富夫之富妻，天神实赞叹斯人。
332.
332.
Kathaṃ nutāsaṃ hadayaṃ,Sukharāvata itthiyo;
Yā [Pg.141] sāmike dukkhitamhi,Sukhamicchanti attano.
当夫君受苦之时，那些为自己寻求快乐的女人，她们的心究竟是怎样的呢？
333.
333.
Apisāgarapariyantaṃ,Bahuvittadharaṃmahiṃ;
Nānāratanaparipūraṃ,Nicchevessantaraṃvinā.
即使是直至海际、拥有众多财富、充满种种珍宝的大地，若无韦桑达拉，我亦不欲。
334.
334.
Sāmikaṃ anugacchissaṃ,Ahaṃ kāsāyavāsinī;
Dhīratthutaṃ [Pg.142] nissīrikaṃ,Vedhabyaṃyañca nāriyā.
我将身穿袈裟，跟随我的夫君；女人那不幸而可鄙的寡居生活，当受谴责！
335.
335.
Suṇhāya bhāsitaṃ sutvā,Sassuro nikkhipetave;
Duve idheva nattāro,Suṇhaṃso eva mabravī.
听了儿媳所言，公公欲将两个孙儿留在此处，他如此对儿媳说道：
336.
336.
Imete daharāputtā,Jālīkaṇhājinā cubho;
Nikkhippa lakkhaṇe gaccha,Mayaṃte posisāmase.
这两个年幼的孩子，贾利(Jāli)和甘哈吉娜(Kaṇhājinā)，贤美之人啊，你留下他们走吧，我们将抚养他们。
337.
337.
Piyāme [Pg.143] puttakā deva,Jālī kaṇhājinā cubho;
Tyamhaṃ tattha ramessanti,Araññe jīviso kinaṃ.
天王啊，我此二爱子，贾利与甘哈吉娜，他们将在彼处令我等欢喜，林中生活何足道哉？
338.
338.
Puttenetvāna gacchāma,Dvemayaṃ vaṅkapabbataṃ,Dakkhamānā vasissāma,Ete pamodamānasā.
我俩将带子前去弯曲山(Vaṅkapabbata)，我俩将住于彼处，心怀喜悦，看顾他们。
339.
339.
Suṇamānā [Pg.144] vasissāma,Gītañca viyabhāṇinaṃ;
Etesaṃ naccamānānaṃ,Araññe māladhārinaṃ.
我俩将住于彼处，听他们歌唱嬉语，看他们在林中头戴花环而舞。
340.
340.
Suṇhāya bhāsitaṃsutvā,Sassurokhinna mānaso;
Evañhiso vilavittha,Paṭiccadārake duve.
公公听闻儿媳所言，心生忧愁；他如此为这两个孩子而哀叹：
341.
341.
Sālinaṃ [Pg.145] odanaṃ bhutvā,Suciṃ maṃsupasecanaṃ;
Rukkhaphalāni bhuñjantā,Kathaṃkāhanti dārakā.
曾食香稻米饭，配以洁净肉羹；将来食树果，孩儿们将如何是好？
342.
342.
Bhutvā satapale kaṃse,Sovaṇṇe satarājite;
Rukkhapattesu bhuñjantā,Kathaṃkāhanti dārakā.
曾用百金之碗、百银之盘而食；将来以树叶为食，孩儿们将如何是好？
343.
343.
Kāsiyānica dhāretvā,Khoma koṭumparānica;
Kusacīrāni [Pg.146] dhārentā,Kathaṃ kāhanti dārakā.
曾着迦尸(Kāsi)丝绸、亚麻与棉布之衣；将来身穿吉祥草衣，孩儿们将如何是好？
344.
344.
Vayhāhipariyāyitvā,Sivikāya rathenaca;
Patthikā paridhāvantā,Kathaṃ kāhanti dārakā.
曾乘轿、乘舆、乘车而行；将来徒步奔走，孩儿们将如何是好？
345.
345.
Kuṭāgāre sayitvāna,Nivāte phusitaggale;
Sayantā rukkhamūlasmiṃ,Kathaṃkāhanti dārakā.
曾于无风且门闩紧闭之尖顶楼阁安眠；将来卧于树下，孩儿们将如何是好？
346.
346.
Pallaṅkesu [Pg.147] sayitvāna,Gonake cittasanthate;
Sayantā tiṇasanthāre,Kathaṃkāhanti dārakā.
曾于铺设长毛绒毯与彩绘床单之卧榻安眠；将来卧于草席，孩儿们将如何是好？
347.
347.
Gandhakena vilimpetvā,Agalucandanenaca;
Rajojallāni dhārentā,Kathaṃkāhanti dārakā.
曾涂香料、沉香与檀香；将来满身尘垢，孩儿们将如何是好？
348.
348.
Cāmarī [Pg.148] mora hatthehi,Bījitaṅgā sukhedhitā;
Phuṭṭhā ḍaṃsehi makasehi,Kathaṃkāhanti dārakā.
曾由人持牦牛尾拂尘与孔雀羽扇拂身，安乐长大；将来遭虻蚊叮咬，孩儿们将如何是好？
349.
349.
Tahiṃvaṃbravi rājānaṃ,Vilapantaṃ sokaṭṭitaṃ;
Paṭicca dārake suṇhā,Vessantarapiyañjanā.
其时，韦桑达拉之爱妻，彼位儿媳，对为孩儿们哀叹悲伤的国王说道：
350.
350.
Mā [Pg.149] deva paridevesi,Māca tvaṃ vimanoahu;
Yathāmayaṃ bhavissāma,Tathā hessanti dārakā.
天王啊，请勿悲叹，亦勿心烦意乱；我等将如何，孩儿们亦将如何。
351.
351.
Evañhi sallapantānaṃ,Tesaṃ khattiyajātinaṃ;
Aññoññaṃ vibhātā ratti,Samuggañchittha sūriyo.
彼等刹帝利种姓者如此互相交谈之时，长夜已尽，红日东升。
352.
352.
Tadānetvā [Pg.150] ṭhapayiṃsu,Catusindhavayuñjitaṃ;
Alaṅkata rathaṃrāja-Dvāre maṅgalasammataṃ.
其时，彼等牵来一辆由四匹信度马驾驭、装饰华丽且被视为吉祥之马车，停于王宫门前。
353.
353.
Vanditvā sassure maddī,Ādāya puttake duve;
Bhattuno purato gantvā,Pathamaṃ rathamāruhi.
玛蒂礼敬了公公，带着两个孩子；她走到丈夫面前，首先登上了马车。
354.
354.
Tatovessantaromātā-Pitaro ativandiya;
Padakkhiṇañca katvāna,Sīghaso rathamāruhi.
其后韦桑达拉深深礼敬了父母；向右绕行之后，迅速登上马车。
355.
355.
Tato [Pg.151] maṅgaladvārena,Rathaṃ pesesi laṅkataṃ;
Tosāpayaṃ mahāsatto,Maddiṃ jālissa mātaraṃ.
其后，他驾着华丽的马车，从吉祥门而出；大士令佳理(Jāli)的母亲玛蒂，心中欢喜。
356.
356.
Pathantesu bhivandanti,Sakkaccaṃ bahavo janā;
Vessantarañca maddiñca,Passamānā katañcalī.
当他们行于路上时，许多人恭敬地合掌致敬，瞻仰着韦桑达拉与玛蒂。
357.
357.
Āpucchantoca [Pg.152] pakkāmi,Gacchissāmīhi patthayaṃ;
Nidukkhā sukhitāhotha,Itiso vandake jane.
他告辞离去，说道：“我将要走了”；并对致敬的人们说：“愿你们无苦、安乐！”
358.
358.
Rathe ṭhitova sorājā,Ovadanto apakkami;
Dānaādīni puññāni,Karothāti mahājanaṃ.
那位王子站在车上，训诫着众人离去：“你们要行布施等种种福德善业！”
359.
359.
Gacchante bodhisattamhi,Mātā evañhi cintayi;
Dātukāmosi mevutto,Paṭṭhāya jātakālato.
当菩萨启程时，母亲这样想：“我的儿子，你从出生之时起，就喜爱布施。”
360.
360.
Tatodānaṃ [Pg.153] dadopetuṃ,Puttaṃratana pūrite;
Puttassubhosu passesu,Pesesi sakaṭebahū.
于是，为让儿子能行布施，她派遣了许多装满珍宝的货车，跟随在他道路的两旁。
361.
361.
Vessantarohi samparohi sampatta-Yācakānaṃ asesakaṃ;
Aṭṭhārasavāre dāsi,Kāyāruḷhaṃpiattano.
韦桑达拉确实将一切都布施给了前来乞求的乞丐；他十八次地布施，乃至自己身上的穿戴。
362.
362.
Nagarā [Pg.154] nikkhamantamhi,Vessantaresa pettikaṃ;
Nagaraṃ daṭṭhukāmosi,Tadā saṅkampi medanī.
当韦桑达拉离开城市时，他希望能再看一眼父亲的城；那时，大地也为之震动。
363.
363.
Tahiṃ rathappamāṇamhi,Ṭhāne bhijjiya medanī,Parivattittha kulāla-Cakkaṃvanagarāmukhī.
在那里，一块车轮大小的地方，大地裂开并旋转，如同陶工的转轮，转而面向着城市。
364.
364.
Nagaraṃ oloketvāna,Nagarābhimukhe rathe,Ṭhitomaddiṃpi dakkhetuṃ,Evaṃsobravi hāsayaṃ.
他看着城市，站在面向城市的车上，为了也让玛蒂看到，他微笑着这样说：
365.
365.
Iṅgha [Pg.155] maddi nisāmehi,Rammarūpaṃva dissati;
Āvāso siviseṭṭhassa,Pettikaṃ bhavanaṃ mama.
“来，玛蒂，请看！看那美丽的景象！那是西维(Sivi)族之翘楚的住所，我父亲的王宫。”
366.
366.
Sahajātaamacceca,Nivattetvā mahājanaṃ;
Rathaṃ pājesi so sīghaṃ,Modantomaddiyātato.
他遣返了与他一同出生的臣子以及广大的民众；然后他迅速地驾驶马车，与玛蒂一同欢喜前行。
367.
367.
Anvāgamiṃsu [Pg.156] pājentaṃ,Cattāro brahmaṇā tahiṃ;
Yācituṃ sindhave ete,Maddī passittha tāvade.
当他驾车前行时，有四位婆罗门前来向他乞求信度良马；那时，玛蒂看见了他们。
368.
368.
Maddīpi mandasaddena,Yācakā viya āgatā;
Ityārocesi bhattāraṃ,Gaṇhantī tassa piṭṭhiyaṃ.
玛蒂也触摸着丈夫的后背，轻声地告诉他：“好像有乞丐来了。”
369.
369.
Sādhu [Pg.157] bhaddeti vatvāna,Rathassāgamanaṃ akā;
Brahmaṇā upagantvāna,Yāciṃsu sindhave tahiṃ.
他说道：“好的，贤妻！”便停下了马车；婆罗门们走上前来，在那里乞求信度良马。
370.
370.
Modamānova sodāsi,Brahmaṇānaṃ susindhave;
Brahmaṇādāya gañchiṃsu,Assesaka nivesanaṃ.
他欢喜地将良种信度马布施给了婆罗门；婆罗门们带着马，回到了自己的住处。
371.
371.
Assesu pana dinnesu,Cattāro devaputtakā;
Rohiccamigavaṇṇena,Rathaṃ vahiya gañchisuṃ.
但当马匹被布施出去后，四位天子化作赤鹿的模样，前来拉着马车前行。
372.
372.
Devā [Pg.158] rohiccavaṇṇena,Vahantīti subuddhimā;
Vijānitvāna maddiṃpi,Ñāpento evamabravī.
那位大智慧者了知，是诸天神化作赤鹿在拉车，为了也让玛蒂知道，他便如此说道：
373.
373.
Iṅghapmaddi nisāmehi,Cittarūpaṃva dissati;
Migaro hiccavaṇṇena,Dakkhiṇassāvahantimaṃ.
“来，玛蒂，请看！看这奇妙的景象！这些赤色的鹿，正巧妙地拉着我前行。”
374.
374.
Maddīcevaṃ [Pg.159] nicchāresi,Giraṃ accherarūpinī;
Vessantarassatejena,Rathaṃvahantidevatā.
玛蒂也发出了赞叹之语：“真是奇妙！因韦桑达拉的威力，诸天神正在拉着马车！”
375.
375.
Āgantvāna rathaṃ yāci,Aparo brāhmaṇo tato;
Bodhisattopisodāsi,Rathaṃ tassa anigghiyaṃ.
其后，另一位婆罗门前来乞求这辆马车；那位菩萨也将这辆无价的马车布施给了他。
376.
376.
Sakappiye dadantamhi,Maddī pahaṭṭhamānasā;
Sādhukāraṃ pavattesi,Sadā maccherahiṃsinī.
当他布施自己的车乘时，玛蒂心生欢喜；一向破除悭吝的她，发出了“善哉”的赞叹声。
377.
377.
Dinne [Pg.160] rathamhi antara-Dhāriyiṃsu devaputtakā;
Sabbe te patthikā āsuṃ,Rājāmaddiṃ tadābravī.
当马车被布施出去后，天子们便消失了；他们所有人都成了步行者，那时，王子对玛蒂说：
378.
378.
Tvaṃ maddi kaṇhaṃgaṇhāhi,Lahuesā kaniṭṭhakā;
Ahaṃ jāliṃ gahessāmi,Garuko bhātikohiso.
“玛蒂，你抱着甘哈(Kaṇhā)，她是妹妹，比较轻；我来抱着佳理，他是哥哥，比较重。”
379.
379.
Rājā [Pg.161] kumāramādāya,Rājaputtīca dārikaṃ;
Sammodamānā pakkāmuṃ,Aññamañña piyaṃ vadā.
王子抱着男孩，公主抱着女孩，他们彼此说着爱语，欢喜地一同前行。
380.
380.
Āgacchante paṭipathaṃ,Disvāna addhikejane;
Evaṃ pucchiyagañchiṃsu,Kuhiṃ vaṅkatapabbato.
他们遇见迎面而来的旅人，便这样询问着前行：“请问弯格陀山(Vaṅkata-pabbata)在何处？”
381.
381.
Kaluṇaṃ [Pg.162] paridevitvā,Pucchitā addhikājanā;
Evaṃ te paṭivedesuṃ,Dūrevaṅkatapabbato.
被问及的旅人们都悲伤地哀叹，他们这样回答道：“弯格陀山还很远。”
382.
382.
Maggāsannesu passantā,Dārakā phaline dume;
Tesaṃphalānaṃ hetumhi,Pitaro uparodare.
孩子们看见路旁结满果实的树木，为了得到那些果子，便向父母哭闹起来。
383.
383.
Rodante dārake disvā,Ubbiggā vipulā dumā;
Yasamevonamitvāna,Upagacchanti dārake.
见诸子哭泣，高大诸树亦惊；彼等自行垂首，来到诸子跟前。
384.
384.
Idaṃ [Pg.163] accherakaṃ disvā,Maddī sasaṅkasannibhā;
Pitipuṇṇena kāyena,Evaṃgāyittha nandanā.
见到此奇妙景象，玛蒂(Maddī)虽惊如兔，然身体充满喜悦，欢喜地如此诵言：
385.
385.
Accheraṃ vata lokasmiṃ,Abbhūtaṃ lomahaṃsanaṃ,Vessantarassa tejena;
Sayame vonatā dumā.
“啊，世间实奇妙，未曾有，令人毛骨悚然！因韦桑达拉(Vessantara)之威力，诸树竟自行垂首！”
386.
386.
Saṃkhipiṃsu [Pg.164] pathaṃ yakkhā,Anukampāya dārake;
Nikkhantadivaseneva,Jetaraṭṭhamupāgamuṃ.
夜叉(yakkha)出于对诸子之怜悯，缩短其路程；于出发之日，彼等即抵达支提国(Jetaraṭṭha)。
387.
387.
Ekāhenevate tiṃsa-Yojanāni atikkamuṃ;
Sāyanhe mātulaṃnāma,Sampattā nagaraṃ subhaṃ.
彼等于一日之内，即行过三十由旬；至傍晚时，抵达名为舅父(Mātula)之美城。
388.
388.
Nagarassassa dvāramhi,Sālāyaṃ nisidiṃ sute;
Khedaṃ vinodamānāva,Tosentā dārake duve.
于城门口一厅堂内，彼等坐下消除疲劳，并令二子欢喜。
389.
389.
Maddīpi [Pg.165] bodhisattassa,Rajaṃ pādesu puñchiya;
Sambahitvāna pādeca,Vijayantī ṭhitā tadā.
玛蒂亦为菩萨拭去足尘，并按摩其双足，尔后立于一旁为彼扇风。
390.
390.
Sālāya nikkhamitvāna,Bhattucakkhupathe ṭhitā;
Disodisaṃ olokesi,Maddī kantārakhedinī.
因旷野之行而疲惫的玛蒂，走出厅堂，立于其夫君视线可及之处，眺望四方。
391.
391.
Jetiyo [Pg.166] parivāriṃsu,Disvāna asahāyikaṃMaddiṃ evaṃugghosiṃsu,Itthī iccherarūvinī.
支提国诸女子围绕于她，见玛蒂孤身无伴，乃高声赞叹：“此女实有绝色！”
392.
392.
Vayhāhi pariyāyitvā,Sivikāya rathenaca;
Sājja maddīaraññasmi,Patthikā paridhāvati.
“昔日乘坐肩舆、轿子与马车之玛蒂，今日竟于林中徒步奔波。”
393.
393.
Anāthāgamanaṃ maddiṃ,Bhattārā puttakehica,Disvāgantvānā cikkhaṃsu,Jetindānaṃ khaṇena tā.
彼等见玛蒂与夫君及诸子无助前来，便立即前去禀告支提诸王。
394.
394.
Taṃ [Pg.167] sutvā jetapāmokkhā,Rodamānā upāgamuṃ;
Vessantarassa pādesa,Nipacca iti pucchisuṃ.
闻此，支提诸首领哭泣而前，于韦桑达拉足下拜倒，如是问道：
395.
395.
Kiccinu deva kusalaṃ,Kicci deva anāmayaṃ;
Kiccipitā arogote,Sivīnañca anāmayaṃ;
Ko te balaṃ mahārāja,Konu te rathamaṇḍalaṃ.
“天王，您安好否？天王，您无恙否？您父亲无病否？悉毗(Sivī)国人亦安好否？大王，您之军队何在？您之车队何在？”
396.
396.
Anassako [Pg.168] arathako,Dīghamaddhāna māgato;
Kiccāmittehi pakato,Anuppatto simaṃdisaṃ.
“我无马亦无车，长途跋涉而来；为敌所迫，方至此边界之地。”
397.
397.
Atha vessantarorājā,Āgatahetumattano;
Ñāpetuṃ jetarājūnaṃ,Imāgāthā abhāsatha.
于是，韦桑达拉王为向支提诸王说明自己前来之缘由，而说此等偈颂：
398.
398.
Kusalañceva [Pg.169] mesamma,Atho samma anāmayaṃ;
Atho vibhā arogome,Sivīnañca ānāmayaṃ.
“朋友，我安好，朋友，我亦无恙。我父无病，悉毗国人亦皆安好。”
399.
399.
Ahañhikuñjaraṃ dajjaṃ,Sabbasetaṃ gajuttamaṃ;
Brāhmaṇānaṃ sālaṅkāraṃ,Khettaññuṃ raṭhapūjitaṃ.
“因我已将彼全身洁白、最上之象，彼通晓战阵、为国所敬之象，连同其饰物，布施予诸婆罗门。”
400.
400.
Tasmiṃ me sivayokuddhā,Vibhā upahatomano;
Avaruddhasi maṃ rājā,Vaṅkaṃgacchāmipabbataṃ.
“为此，悉毗人于我生怒，我父心亦烦乱。国王放逐我，我正前往槃伽山(Vaṅka)。”
401.
401.
Tadā [Pg.170] te jetarājāno,Balānuppadamānasā;
Evaṃ tosiṃsu rājānaṃ,Nikkhantaṃ sakaraṭhato.
于是，彼等心灰意冷之支提诸王，如此安慰已离开己国之国王：
402.
402.
Svāgatante mahārāja,Athoteadurāgataṃ;
Issaro sianuppatto,Yaṃidhatthipavedaya.
“大王，欢迎您！您之到来实为幸事。您乃作为主君驾临，此处所有，请尽管吩咐。”
403.
403.
Idheva [Pg.171] tāva acchassu,Jetaraṭṭhe rathesabha;
Yāva jetā gamissanti,Rañño santika yācituṃ.
“车主中之雄者啊，请您暂留于此支提国，待我等支提人前往国王面前为您请求。”
404.
404.
Tadā vessantaro āha,Māvogamittha santikaṃ;
Yācituṃ mama pitussa,Rājāpi tattha nissaro.
尔时韦桑达拉言：“汝等勿往我父之处请求，国王于此事亦无权力。”
405.
405.
Accuggatāhi sivayo,Balaggāne gamācaye,Tepaadhaṃsi tumicchanti,Rājānaṃ mama kāraṇā.
“因悉毗人甚为傲慢，无论军中或村中，彼等皆欲因我之故而废黜国王。”
406.
406.
Saceevaṃ [Pg.172] mahārāja,Siyā jetuttare pure;
Idhevarajjaṃ kārehi,Jetehi parivārito.
“大王，若果真如此，便请于此捷陀多罗城(Jetuttara)，由我等支提人围绕护卫，治理此国。”
407.
407.
Iddhaṃ phitañcidaṃraṭṭhaṃ,Iddho janapado mahā;
Matiṃ karohi tvaṃ deva,Rajjassa manussatituṃ.
“此王国繁荣昌盛，此国土辽阔富饶。天王，请下定决心，治理此国吧。”
408.
408.
Alaṃ [Pg.173] me rajjasukhena,Pabbājitassa raṭṭhato;
Atuṭṭhā sivayocāsuṃ,Mañcerajjebhisecayyūṃ.
“王国之乐于我足矣，我乃自国中被放逐之人。若拥立我为王，悉毗人必不悦。”
409.
409.
Asammodanī yampivoassa,Accantaṃ mamakāraṇā;
Sivīhi bhaṇḍanañcāvi,Viggaho me naruccati.
“完全因我之故，汝等之间将有不和，亦将与悉毗人争吵。冲突非我所喜。”
410.
410.
Paṭiggahitaṃ yaṃ dinnaṃ,Sabbassa agghiyaṃ kataṃ;
Avaruddhasi maṃ rājā,Vaṅka gacchāmipabbataṃ.
“汝等所予，我已领受；一切礼遇，亦皆周到。国王放逐我，我将往槃伽山。”
411.
411.
Aneka [Pg.174] pariyāyena,Jetarājūhi yācito;
Anicchanto paṭikkhīpi,Rajjaṃ so jetaraṭṭhake.
虽为支提诸王再三请求，然彼无意，拒绝了支提国之王位。
412.
412.
Nagaraṃ apavīsitvā,Sālaṃ sāṇiparikkhipaṃ;
Kāretvā ekarattiṃso,Sayī saputtadārako.
彼未入城，而命人建一布幔围绕之厅堂，与妻儿于彼处共住一夜。
413.
413.
Pubbaṇhasamaye [Pg.175] bhutvā,Nānaggaṃ rasabhojanaṃ;
Nūtvā so jetarājūhi,Parivutova nikkhami.
清晨时分，他享用了种种美味佳肴，沐浴之后，在捷达诸王的簇拥下出发了。
414.
414.
Jetarājā pannarasa-Yojanaṃ jetaraṭṭhato;
Gantvāna vanadvāramhiṬhitāmagga mabhāsisuṃ.
捷达诸王从捷达国走了十五由旬，站在森林入口处，为他说明路径：
415.
415.
Esaselomahārāja,Pabbato gandhamādano;
Yatta tvaṃ saha puttehi,Sahabhariyāya vacchasi.
“大王，此即香醉山，您将与妻儿一同居住于此。”
416.
416.
Taṃ [Pg.176] jetā anusāsiṃsu,Assunettā rudammukhā;
Ito gacchaṃmahārāja,Ujuṃ yenuttarābhimukho.
捷达人泪流满面，如此指点他：“大王，从此处径直朝北而去。”
417.
417.
Atha dakkhasi bhaddante,Vepullaṃnāma pabbataṃ;
Nānādumagaṇākiṇṇaṃ,Sītacchāyaṃ manoramaṃ.
“尊者，然后您会看见一座名为毗富罗(Vepulla)的山，彼处遍布种种树木，树荫清凉，令人心悦。”
418.
418.
Tamatikkamabhaddante[Pg.177],Athadakkhasiāpagaṃ;
Nadiṃketumadiṃnāma,Gambhīraṃgirigabbharaṃ.
“尊者，越过彼山之后，您会看见一条名为计都摩底(Ketumatī)的河，其水甚深，源于山涧。”
419.
419.
Puthulomacchaākiṇṇaṃ,Suppatitthaṃmahodakaṃ;
Thattanūtvāpivitvāca,Assāsetvāsaputtake.
“彼处多有大鱼，渡口良好，水量丰沛。您可于彼处沐浴、饮水，并让您的子女休息。”
420.
420.
Athadakkhasibhaddante,Nagrodhaṃmadhuvipphalaṃ;
Rammake sikharejātaṃ,Sītacchāyaṃmanoramaṃ.
“尊者，然后您会看见一棵尼拘律树，其果甜美，生于怡人山峰之上，树荫清凉，令人心悦。”
421.
421.
Atha [Pg.178] dakkhasi bhaddante,Nāḷikaṃnāma pabbataṃ;
Nānādija gaṇākiṇṇaṃ,Selaṃ kiṃ purisāyutaṃ.
“尊者，然后您会看见那利伽(Nāḷika)山，彼处遍布种种鸟群，亦是紧那罗出没之岩山。”
422.
422.
Tassauttarapubbena,Mucalindonāmasosaro;
Puṇḍarikehisañchanno,Setasogandhikehica.
“于其山之东北，有名为目支邻陀之湖，湖面覆满白莲与白色香莲。”
423.
423.
Sovanaṃ meghasaṅkāsaṃ,Dhuvaṃ haritasaddalaṃ;
Sīhovā misapekkhīva,Vanasaṇḍaṃ vigāhaya.
他进入了那片如云、常有绿草的林苑，犹如一头寻觅猎物的狮子。
424.
424.
Tattha [Pg.179] bindussarā vaggū,Nānāvaṇṇā bahūdijā;
Kūjanti mupakūjanti,Utusaṃpupphite dume.
于彼处，众多色彩各异之鸟，于应季盛开之树上，以悦耳之声鸣叫、唱和。
425.
425.
Gantvā girividuggānaṃ,Nadīnaṃ pabhavānica;
So addasa pokkharaṇiṃ,Karañca-ka kudhāyutaṃ.
行至山间险径与诸河之源，他看见一个莲池，其周长有迦兰阇(Karañja)树与拘陀(Kakudha)树。
426.
426.
Puthulo macchaākiṇṇaṃ,Suppatitthaṃ mahodakaṃ;
Samañca caturaṃ sañca,Sāduṃ appatigandhiyaṃ.
池中多有大鱼，渡口良好，水量丰沛，池岸平坦呈四方形，水质甘甜而无异味。
427.
427.
Tassā [Pg.180] uttarapubbena,Paṇṇasālaṃ amāpaya;
Paṇṇasālaṃ amāpetvā,Uñchācariyāya īhatha.
他在莲池之东北，建造了一座叶茅屋。建好叶茅屋后，他便努力过着拾穗为生的生活。
428.
428.
Evañhi jetarājāno,Ācikkhitvāna añjasaṃ;
Ekaṃ jetaputtaṃ byattaṃ,Āmantesuṃ susikkhitaṃ.
捷达诸王如此指明路径之后，便对一位聪明能干、训练有素的捷达人说道：
429.
429.
Gacchantecā [Pg.181] gacchanteca,Pariggaṇhassu luddhaka;
Iccevaṃ saññāpetvāna,Vanadvāre ṭhapiṃ sutaṃ.
“猎人啊，你要看护好所有来往之人。”如此嘱咐之后，他们便将他安置在森林入口处。
430.
430.
Nānābhaya vinodāya,Vessantarassa rājino;
Ārakkhaṃ te ṭhapetvāna,Āgamiṃsu sakaṃpuraṃ.
为消除韦桑达拉王的种种恐惧，他们为他设下护卫后，便返回自己的城邦了。
431.
431.
Vessantaroca gacchanto,Gandha mādanapabbataṃ;
Saputta [Pg.182] dārako patto;
Vissamī divasaṃ tahiṃ.
韦桑达拉与妻儿一同前往香醉山，抵达后，于彼处休息了一日。
432.
432.
Tatottarāhi mukhoso,Gaccha vepulla pabbataṃ;
Patvā tappāda maggena,Patto ketumatiṃ nadiṃ.
然后他面朝北方，走向毗富罗山。沿着山脚小径，他抵达了计都摩底河。
433.
433.
Tissā tīre nisīditvā,Maṃsaṃkhādiya sundaraṃ;
Dinnamekena luddhena,Nūtvā pitvāca vissamī.
他坐于其河岸，食一位猎人所赠之美味的肉；沐浴、饮水之后，他休息了。
434.
434.
Soṇṇasūciṃ [Pg.183] luddhakassa,Datvāna so tatoparaṃ;
Gacchanto dakkhinigrodhaṃ,Pabbatasikhare ṭhitaṃ.
将金针给予猎人后，他继续前行，走向位于山顶的南尼拘律树。
435.
435.
Tassamūle nisīditvā,Thokaṃphalāni bhuñjiya;
Tatoparaṃ sa gacchanto,Patto nāḷikapabbataṃ.
他坐于其树下，食少许果实；然后继续前行，抵达了那利迦山。
436.
436.
Nāḷikaṃ pariharitvā,Gacchanto so mahāsaraṃ;
Mucalindaṃ upāgañchi,Nānākamala bhūsitaṃ.
绕过那利迦山，他继续前行，来到饰有种种莲花的目支邻陀大湖。
437.
437.
Tassa [Pg.184] pubbauttarena,Khuddamaggena gacchatā;
Diṭṭhaṃ brahāvanaṃ rammaṃ,Phala pupphāna pūritaṃ.
沿其东北方的小径前行，他见到一座宜人的大森林，其中遍满花与果。
438.
438.
Tamatikkamma gacchanto,Anupubbena khatthiyo;
Caturaṃsa pokkharaṇiṃ,Sampatto, si mahodakaṃ.
刹帝利依次前行，经过那座森林，抵达一个水量丰沛的四方形莲池。
439.
439.
Vessantaroca [Pg.185] maddīca,Jālīkaṇhājinā cubho;
Tattheva te vissamiṃsu,Aññamaññapiyaṃvadā.
韦桑达拉、玛蒂，以及佳利(Jāli)与罽拏(Kaṇhājinā)二人，他们就在彼处休息，互相说着爱语。
440.
440.
Āvajjanto tadā sakko,Passittha devakuñjaro;
Himavantaṃ mahāsattaṃ,Paviṭṭhaṃbhayabheravaṃ.
那时，天神之主帝释在省察时，看见大士已进入那可怖可畏的雪山之中。
441.
441.
Vissukammaṃ devaputtaṃ,Pakkosāpiya so tato;
Assamaṃ māpanatthāya,Pesesi vaṅkapabbataṃ.
于是，他召来天子毗首羯磨(Vissukamma)，为建造一座净修处，而将他派往弯伽山(Vaṅkapabbata)。
442.
442.
Vissukammopi [Pg.186] so sīghaṃ,Otaritvā devalokato;
Vaṅkapabbata kucchimhi,Māpesi assame duve.
那位毗首羯磨亦迅速从天界降下，在弯伽山的山谷中造了两座净修处。
443.
443.
Duveca caṅkameratti-Divā ṭhānānimāpayi;
Paṭirūpesu ṭhānesu,Pupphite phalite dume.
他建造了两条经行道，以及日夜的住处，都位于开花结果的树木之间的适宜地点。
444.
444.
Paṭiyādiyitvā samaṇa-Parikkhāre asesato;
Akkharānipi sokāsi,Evaṃassama bhittiyaṃ.
他毫无遗漏地备妥所有沙门的必需品，并且在净修处的墙上写下文字。
445.
445.
Pabbajjaṃ [Pg.187] icchamānāce,Yote ime gaṇhantuve;
Pabbajitvāna acchantu,Imamhiassame sukhaṃ.
“若有欲出家者，可取用这些资具；出家后，可安乐地住于此净修处。”
446.
446.
Evaṃlikhitvāna sodevo,Amanusseca bherave;
Mige khage palāpetvā,Sakaṭhāna gato ahu.
如此写完后，那位天神赶走了可怕的非人、野兽和飞鸟，然后返回自己的住处。
447.
447.
So [Pg.188] ekapadikaṃ maggaṃ,Disvā vessantaro tato;
Pabbajitāna māvāso,Ayaṃ hehīti cintiya.
其后，韦桑达拉(Vessantara)看到一条单人小径，心想：“这必定是出家人的住所。”
448.
448.
Maddiṃ assama dvāramhi,Ṭhapetvā puttakepica;
Assamaṃ pavisitvāna,Passittha akkharāniso.
他让玛蒂(Maddī)和孩子们待在净修处的门口，自己进入净修处后，看见了那些文字。
449.
449.
Idaṃsakkena dinnaṃti,Utvā so tuṭṭhamānaso;
Paṇṇasālaṃ pavisittha,Ekako pabbajetave.
他了知“此乃帝释(Sakka)所赐”后，心生欢喜，独自进入叶茅屋，准备出家。
450.
450.
Tahiṃ [Pg.189] dhanuñca khaggañca,Apanetvā sasāṭake;
Omuñcitvāna soratta-Vākacīraṃ nivāsayi.
他在那里放下弓和剑，脱下衣物，然后穿上了红色的树皮衣。
451.
451.
Aṃse katvāna ajina-Cammañca sakkadattiyaṃ;
Gaṇhittha isivesaṃso,Bandhitvā jaṭamaṇḍalaṃ.
他将帝释所赐的羚羊皮搭在肩上，束起顶髻，取了仙人的形相。
452.
452.
Daṇḍamādāya [Pg.190] nikkhamma,Paṇṇasālāya caṅkamaṃ;
Āruyha uda, netvānaṃ,Caṅkamī aparāparaṃ.
他手持拐杖走出叶茅屋，登上经行道，来回经行。
453.
453.
Tatoso puttadārānaṃ,Santikaṃ saṃvutindriyo;
Āgañchi saṭṭhi vassova,Thero oruyha caṅkamā.
然后，他从经行道上下来，守护诸根，像一位六十岁的长老一样，来到妻儿的身边。
454.
454.
Maddīdisvā mahāsattaṃ,Kalunaṃ paridevayi;
Nipacca tassa pādesu,Purāṇāni anutthunaṃ.
玛蒂见到大士，便悲伤地哀叹。她俯伏在他的脚下，悲叹他往日的荣耀。
455.
455.
Tato [Pg.191] sā bodhisattena,Saddhiṃ pavisi assamaṃ;
Gantvā sakapaṇṇasālaṃ,Isivesaggahā ahu.
然后她与菩萨一起进入净修处；去到她自己的叶茅屋后，她也取了女修行者的形相。
456.
456.
Pacchāputtepi tāpasa-Kumārake kariṃsute;
Vasiṃsu vaṅkakucchimhi,Cattāro khattiyājanā.
之后，他们也让两个孩子成为小修行者。这四位刹帝利便住在弯伽山(Vaṅka)的山谷中。
457.
457.
Athamaddī varaṃyāci,Mahāsattaṃ mahāisiṃ;
Mātumhe devagañchittha,Phalāphala gavesanaṃ.
那时，玛蒂向大士、大仙人求一个恩典：“夫君，请您不要去寻觅各种林果。”
458.
458.
Idhaputte [Pg.192] gahetvāna,Vaseyyātha yathāsukhaṃ;
Ahamevā harissāmi,Mūlāleca phalāphale.
“请您带着孩子们安乐地住在这里，我自会去采摘根、茎和各种果实。”
459.
459.
Evaṃvaraṃ yācitvāna,Araññato phalāphalaṃ;
Āharitvāna posesi,Jaṭinīsā tayojane.
如此请求后，那位结发女修行者便从森林中采来各种林果，养育那三个人。
460.
460.
Bodhisattopi [Pg.193] yācitta,Varaṃmaddiṃ sucāriniṃ;
Māgaccha ākālebhadde,Paṭṭhāyito mamantikaṃ.
菩萨也向行为贤善的玛蒂求一个恩典：“贤妻，从今以后，请不要在不适当的时候来到我面前。”
461.
461.
Itthīca brahmacariya-Malaṃnāma sumedhase;
Brahmacāriṃhi nāsenti,Tasmā yācāmi maṃvaraṃ.
“贤慧的妻子，女人确实是梵行之垢，她们会毁坏梵行者。因此我向你求此恩典。”
462.
462.
Sampaṭicchittha sādhūti,Sāmaddī brahmacārinī;
Sakaṭṭhāne te vasiṃsu,Bhāventā piya bhāvanaṃ.
梵行女玛蒂道：“善哉！”并接受了。他们住在各自的地方，修习慈爱之培育。
464.
464.
Mettāya [Pg.194] ānubhāvena,Mahesissa tiyojane;
Aññamaññaṃ mettāyiṃsu,Samantā sabbapāṇino.
以大仙人慈心的威力，方圆三由旬内，所有众生皆互相友爱。
464.
464.
Pātovuṭṭhāya maddīpi,Upaṭṭhāpiya pāniyaṃ;
Paribhojaniyañceva,Mukhodakañca āhari.
玛蒂也清晨早起，准备好饮用水、食物和盥洗水。
465.
465.
Dantakaṭṭhañca [Pg.195] pādāsi,Tato assamamaṇḍalaṃ;
Sammajitvāna dveputte,Ṭhapetvā pitusantike.
她递上齿木，然后打扫了净修处，再将两个孩子安置在父亲身边。
466.
466.
Khaṇittiṃ pacchi mādāya,Aṅkusañcāpi gaṇhiya;
Vanamūlaphalatthāya,Pāvekkhi ekikāvanaṃ.
她带着挖掘的工具、篮子和钩竿，为了采摘林中的根与果，独自一人进入森林。
497.
497.
Sāyanhasamaye pacchiṃ,Mūlālehi phalehica;
Pūrāpetvāna sāgañchi,Paṇṇasālaṃ araññato.
傍晚时分，她将篮子装满了根、茎和果实，从森林回到叶茅屋。
468.
468.
Phalapacchiṃ [Pg.196] nikkhipetvā,Sayaṃ nhātvāna puttake;
Nhāpetvāca bhuñjiṃsu,Modentā caturojanā.
放下果篮，自己沐浴并为孩子们沐浴后，四人欢喜地一起用餐。
469.
469.
Bhutvā nallāpa sallāpaṃ,Katvāna puttake duve;
Maddīādāya pāvīsi,Sāpaṇṇasālamattano.
吃过饭，交谈之后，玛蒂带着两个孩子进入她自己的叶茅屋。
470.
470.
Evaṃvuttaniyāmena,Cattārokhattiyājanā;
Vaṅkapabbatakucchimhi,Sattamāsevasiṃsute.
就这样，那四位刹帝利在弯伽山的山谷中，住了七个月。
471.
471.
Tadākaliṅgaraṭṭhamhi[Pg.197],Gāmamhidunniviṭṭhake;
Brahmaṇojūcakonāma,Bhikkhācāro alakkhiko.
那时，在迦陵伽(Kaliṅga)国的顿尼维塔(Dunniviṭṭha)村，有一位名叫朱迦(Jūjaka)的婆罗门，他靠乞食为生，命运多舛。
472.
472.
Kahāpaṇasataṃladdhā,Bhikkhācārenabrāhmaṇo;
Ekabrāhmaṇakulamhi,Thapetvāpunasogato.
那位婆罗门通过乞食获得了一百钱，他将钱寄放在一个婆罗门家庭后，又再次离开了。
473.
473.
Anāgantvācirāyante,Jūcakamhigahāpaṇaṃ,Khīṇaṃbrāhmaṇagehamhi,Valañjetvāasesato.
未过几时，给朱茶迦(Jūcaka)的钱财，已在其婆罗门家中被挥霍殆尽。
474.
474.
Codesigahāpaṇaṃso[Pg.198],Pacchāgantvānajūcako;
Kahāpaṇassakhīṇattā,Dātuṃnāsakkhibrāhmaṇo.
其后，债主前来向朱茶迦索要钱财；因钱财已尽，彼婆罗门无能偿付。
475.
475.
Dhītā tassa brāhmaṇassa,Nāmenāmittatāpanā;
Yuvatīrūpavantīca,Jūcakassaadaṃsutaṃ.
彼婆罗门之女，名为阿弥陀塔帕娜(Amittatāpanā)，年轻貌美，他们将她给了朱茶迦。
476.
476.
Vasitthadunniviṭṭhamhi[Pg.199],Ādāyāmittatāpanaṃ;
Dahariṃjiṇṇakopāpo,Jūcakoyācajīvako.
邪恶年老的乞丐朱茶迦，带着年轻的阿弥陀塔帕娜，住在一个婆私吒(Vasittha)族的偏僻村落里。
477.
477.
Amittatāpanāsammā,Garuṃkatvānabrāhmaṇaṃ;
Paṭijaggatiindaṃva,Sūjāuṭṭhānasīlinī.
勤勉的阿弥陀塔帕娜恭敬地对待那婆罗门，照顾他，犹如修嘉(Sujā)之于因陀罗(Inda)。
478.
478.
Yuvānobrāhmaṇāaññe,Disvānāmittatāpanaṃ;
Jāyāvattenasampannaṃ,Sadāreititajjare.
其他年轻的婆罗门见阿弥陀塔帕娜如此善尽妻子之责，便斥责自己的妻子。
479.
479.
Ayaṃmahallakaṃsammā[Pg.200],Paṭijaggatijūcakaṃ;
Kiṃ pamajjatha amhākaṃ,Yuvānānaṃtu vo sataṃ.
“此女妥善照顾年老的朱茶迦，而你们身为我等年轻人的妻子，为何对我们如此懈怠？”
480.
480.
Paṭijaggathanobālā,Passitvā mittatāpanaṃ;
Nocepaṭijaggeyyātha,Daṇḍessāmakharaṃbhusaṃ.
“你们这些愚人，看看阿弥陀塔帕娜！你们要好好照顾我们。若不照顾，我们将严厉地惩罚你们。”
481.
481.
Tajjitā [Pg.201] bhariyāsabbā,Patīhi bhayamānasā;
Sannisinnā mantaliṃsu;
Ārabbhāmittatāpanaṃ.
所有的妻子都被丈夫斥责，心中恐惧。她们聚集在一起，商议关于阿弥陀塔帕娜之事。
482.
482.
Palāpessāma ayyāyo,Imamhādunni viṭṭhato;
Evaṃsukhaṃ vihissāma,Jūcakassa pajāpatiṃ.
“女士们，让我们将朱茶迦的妻子从这恶劣之地赶走，这样我们就能安乐地生活了。”
483.
483.
Mantayitvānatā evaṃ,Nadiṃ udakahāriyā;
Samāgantā ujjhāyiṃsu,Titthe amittatāpanaṃ.
她们如此商议后，便去河边取水。她们在渡口聚集起来，一同嘲弄阿弥陀塔帕娜。
484.
484.
Amittānunatemātā[Pg.202],Amittonunatepitā;
Yesaṃjiṇṇassapādaṃsu,Evaṃ dahariyaṃ satiṃ.
“你的母亲定是你的敌人，你的父亲定是你的敌人，他们竟将如此年轻贤淑的你，嫁给一个老人。”
485.
485.
Ahitaṃvatateññātī,Mantayiṃsu rahogatā;
Yetaṃjiṇṇassa pādaṃsu,Evaṃ dahariyaṃsatiṃ.
“你的亲戚们定是私下商议要加害于你，才会将如此年轻贤淑的你，嫁给一个老人。”
486.
486.
Amanāpavāsaṃvasati[Pg.203],Jiṇṇenapatināsaha;
Yātvaṃvasasijiṇṇassa,Matantejīvitāvaraṃ.
“你与年老的丈夫同住，生活实不愉快。既然你与此老人共住，对你而言，死比生好。”
487.
487.
Nahinunatevindiṃsu,Mātāpitācasobhaṇe;
Tuyhatthāyajūcakamhā,Patiṃaññaṃsuyobbanaṃ.
“哦，美人，难道你的父母除了朱茶迦，就找不到另一个年轻俊美的丈夫给你吗？”
488.
488.
Duyiṭṭhaṃtenavamiyā,Akataṃaggihutakaṃ;
Yetaṃjiṇṇassapādaṃsu,Evaṃdahariyaṃsatiṃ.
“你定是在初九祭祀不当，或未行火供，他们才会将如此年轻贤淑的你，嫁给一个老人。”
489.
489.
Samaṇe [Pg.204] brāhmaṇe suddhe,Akkosi brāhmacārine;
Yenatenadaharītvaṃ,Maññejiṇṇenasaṅgamī.
“我想，你定是辱骂过清净的沙门、婆罗门与梵行者，因此你这年轻女子才会嫁给一个老人。”
490.
490.
Nadukkhaṃahinādaṭṭhaṃ,Nadukkhaṃsattiyāhataṃ;
Tañcadukkhañcatibbañca,Yaṃpassejiṇṇakaṃpatiṃ.
“被蛇咬不是苦，被矛刺也不是苦；见到年老的丈夫，那才是剧烈的痛苦。”
491.
491.
Natthikhiṭṭānatthirati[Pg.205],Jiṇṇenapatināsaha;
Natthiallāpasallāpo,Jagghituṃvinasobhati.
“与年老的丈夫在一起，没有嬉戏，没有欢乐，也没有亲切的交谈，甚至连欢笑都不快活。”
492.
492.
Yadādaharodaharī,Mantayiṃsurahogatā;
Sabbasokāvinassanti,Yekecihadayassitā.
“当年轻男子与年轻女子私下密语时，心中所有的一切忧愁都会消失。”
493.
493.
Daharītvaṃrūpātī,Purisātvamabhipatthitā;
Gaccha ñātikule accha,Kiṃ jiṇṇo ramayissati.
“你年轻貌美，为众男子所渴求。回你亲族家去吧！一个老人能给你什么乐趣呢？”
494.
494.
Rodamānāvaāgañchi[Pg.206],Sāgharaṃparibhāsitā;
Brāhmaṇīhi hirāyantī,Ghaṭamādāyasīghaso.
她被婆罗门女们羞辱斥责，心怀惭愧，哭泣着迅速拿起水罐回家了。
495.
495.
Rodantiṃ āgataṃjāyaṃ,Disvākiṃ bhotirodiya;
Āgaccha sītipucchittha,Paccuggacchaṃ vajūcako.
朱茶迦出门迎接，见到妻子哭着回来，便问道：“夫人，你为何哭泣？”
496.
496.
Natebrāhmaṇa [Pg.207] gacchāmi,Nadiṃ udakahāriyā;
Thiyomaṃparibhāsiṃsu,Tayājiṇṇenabrāhmaṇa.
“婆罗门，我不要再为你去河边取水了！那些女人因为你这个老头而羞辱我，婆罗门！”
497.
497.
Brāhmaṇyābhāsamānāya,Kathaṃsutvānabrāhmaṇo;
Tosentobhariyaṃruṇṇaṃ,Jiṇṇosoetadabravī.
听了那婆罗门女的话，年老的婆罗门为安慰哭泣的妻子，便如此说道：
498.
498.
Māmetvaṃakarākammaṃ,Mameudakamāhari;
Ahaṃudakamāhissaṃ,Mābhotikupitāahu.
“你不要为我做事，不要为我取水。我来取水，夫人，请不要生气。”
499.
499.
Nāhaṃtamhikulejātā[Pg.208],Yaṃtvaṃudakamāhari;
Evaṃbrāhmaṇajānāhi,Natevacchāmihaṃghare.
“我并非生于让你为我取水之家。婆罗门，你要知道，若是如此，我便不住在你家了。”
500.
500.
Sacemedāsaṃdāsiṃ vā,Nānayissasibrāhmaṇa;
Evaṃbrāhmaṇajānāhi,Natevacchāmasantike.
“婆罗门，你若不为我带来男仆或女仆，那么，婆罗门，你要知道，我便不待在你身边了。”
501.
501.
Natthime [Pg.209] sibbaṭṭhānaṃvā,Dhanadhaññañca brahmaṇi;
Kutotaṃ dāsaṃdāsiṃ vā,Ānayissāmi bhotiyā,Ahaṃbhotiṃ upaṭṭhissaṃ,Mābhotiku pitāahu.
“婆罗门女，我既无手艺，也无财富谷物。我从何处为夫人带来男仆女仆呢？我来侍奉你，夫人，请不要生气。”
502.
502.
Ehite aha makkhissaṃ,Yathāmevacanaṃsutaṃ;
Esavessantaro rājā,Vaṅkevasati pabbate.
“来，我告诉你我所听闻之事：有位国王名为韦桑达拉(Vessantara)，他住在槃迦(Vaṅka)山上。”
503.
503.
Taṃtvaṃgantvāna yācassu,Dāsaṃdāsiñca brahmaṇa;
Sotedassati yācito,Dāsaṃdāsiñca khatthiyo.
“婆罗门，你且前去向他乞求男仆与女仆；那位刹帝利一经请求，必将赐予你男仆与女仆。”
504.
504.
Jiṇṇohasmi [Pg.210] dubbalo,Dīghocaddhāsu duggamo;
Kathaṃgantuṃ sakkhissami,Upaṭhissāmi taṃ ahaṃ.
“我已年迈且衰弱，路途漫长而难行。我如何能去？我还是侍奉你吧。”
505.
505.
Yathāagantvā saṅgāmaṃ,Ayuddhova parājito,Evameva tuvaṃbrahme,Agantvāva parājito.
“犹如未赴战场，未经战斗而败；婆罗门，你亦如是，尚未出发已败。”
506.
506.
Saceme [Pg.211] dāsaṃdāsiṃ vā,Nānayissasi brahmaṇa;
Evaṃ brahmaṇa jānāhi,Natevacchā mahaṃghare;
Amanāpaṃ tekarissāmi,Taṃtedukkhaṃ bhavissati.
“婆罗门，你若不为我带来男仆或女仆，那么，婆罗门，你当知晓：我将不住于你家。我将行令你不悦之事，那将成为你的痛苦。”
507.
507.
Nakkhatte utupupphesu,Yadāmaṃdakkhasi laṅkataṃ;
Aññehi saddhiṃ ramamānaṃ,Tantedukkhaṃ bhavissati.
“于节庆之日、繁花盛开之时，当你见我盛装打扮，与他人欢娱，那将成为你的痛苦。”
508.
508.
Adassanena [Pg.212] mayhaṃte,Jiṇṇassa paridevato;
Bhiyyovaṅkā palitāca,Bahūhessanti brahmaṇa.
“婆罗门，因不见我而悲叹，你这老朽的皱纹与白发将愈发增多。”
509.
509.
Tato so brahmaṇo bhīto,Brahmaṇiyāva sānugo;
Aṭṭito kāmarāgena,Brahmaṇiṃ etadabravī.
于是，那婆罗门心生畏惧，顺从于婆罗门女，为情欲所困，便对她如是说道：
510.
510.
Pātheyyaṃmekarohitvaṃ[Pg.213],Saṃkulyāsakalānica;
Madhupiṇḍikācasukatāyo,Satthu bhattañcabrahmaṇi.
“婆罗门女，请为我准备路粮：各式糕点、精制蜜丸，以及炒麦粉。”
511.
511.
Ānayissaṃ methunake,Ubhodāsakumārake;
Tetaṃparicarissanti,Rattiṃdivamatanditā.
“我将带回一对年轻奴仆，他们会日夜不懈地侍奉你。”
512.
512.
Sākhippaṃpaṭiyādesi[Pg.214],Pātheyyaṃmittatāpanā;
Paṭiyāditanti ācikkhi,Brahmaṇassaalakkhino.
于是，阿弥多塔帕娜(Amittatāpanā)迅速备好路粮，然后告知那不幸的婆罗门：“已备妥。”
513.
513.
Gehedubbalaṭhānaṃso,Thiraṃkatvānabrahmaṇo;
Bhariyāyagopanatthaṃ,Guttadvārañcasaṅkhari.
那婆罗门加固了家中薄弱之处；为守护其妻，他又修缮了防护门。
514.
514.
Dārūniāharitvāna,Ghaṭepūresivārinā;
Jāyāyasukhavāsatthaṃ,Anikkhantuṃcagehato.
他运来木柴，将水罐注满清水；为令妻子安住，无需离家外出。
515.
515.
Paccakkheyeva [Pg.215] jāyāya,Isivesaṃsamādiya;
Passitvābhariyaṃevaṃ,Ovadesisajūcako.
他就在妻子面前，穿上行者装束。朱茶迦(Jūjaka)看着妻子，如是教诫道：
516.
516.
Itopaṭhāyatvaṃbhadde,Vikālemāssunikkhami;
Mamaāgamanāyāva,Vasesiappamattakā.
“贤妻，从今以后，切莫非时外出；直到我回来为止，你当安住不放逸。”
517.
517.
Idaṃvatvānalaggitvā[Pg.216],Sopātheyyapasibbahaṃ;
Upāhanañcaāruyha,Gaṇhīkattaradaṇḍakaṃ.
说完此话，他背上行囊，穿上鞋履，手持拐杖。
518.
518.
Tatosoruṇṇamukhena,Bhariyaṃkatvāpadakkhiṇaṃ;
Socamāno vapakkāmi,Dāsake pariyesituṃ.
于是他泪流满面，右绕其妻，满怀哀伤地离去，以寻找奴仆。