Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa
礼敬彼世尊、阿罗汉、正自觉者
Subodhālaṅkāro
易解修辞学读诵本
1. Dosāvabodha-paṭhamapariccheda
1. 过失辨析·第一章
Ratanattayappaṇāma
三宝归敬
1.
1.
Munindavadanambhoja, gabbhasambhavasundarī;
Saraṇaṃ pāṇinaṃ vāṇī, mayhaṃ pīṇayataṃ manaṃ.
从圣者之王的莲华面中诞生，那作为众生归依处的美妙言语，愿它令我心喜悦。
Nimitta
相
2.
2.
Rāma, sammā’dya’laṅkārā, santi santo purātanā;
Tathāpi tu vaḷañjenti, suddhamāgadhikā na te.
罗摩啊，古昔贤者虽有善美文饰，然彼等不习纯摩揭陀语。
Abhidhānādikaṃ
名相等
3.
3.
Tenā’pi nāma toseyya, mete laṅkāravajjite;
Anurūpenā’laṅkāre, ne’sa meso parissamo.
因此，亦当令不喜文饰者欢喜；以相应之美饰，此非难事。
4.
4.
Yesaṃ na sañcitā paññā, nekasatthantaro’citā;
Sammoha’bbhāhatā ve’te, nāvabujjhanti kiñcipi.
彼等未积多闻慧，实为愚痴所蔽障，于法一无所知晓。
5.
5.
Kiṃ tehi pādasussūsā, yesaṃ natthi garūni’ha;
Ye tappādarajokiṇṇā, te’va sādhū vivekino.
于此无师者，侍奉其足有何用？唯有为师足尘所染者，才是贤善、具辨识力之人。
6.
6.
Kabba, nāṭakanikkhitta, nettacittā kavijjanā;
Yaṃkiñci racayante’taṃ, na vimhayakaraṃ paraṃ.
诗人心思系于诗与戏剧，他们所作的一切，不足为奇。
7.
7.
Teye’va paṭibhāvento, so’va bandho savimhayo;
Yena tosenti viññū ye, tattha pya’vihitā’darā.
唯当他们才华横溢时，其作品才令人惊叹，智者因此而欢喜，纵使未曾留意亦为之倾心。
8.
8.
Bandho [Pg.156] ca nāma sadda,tthā, sahitā dosavajjitā;
Pajja gajja vimissānaṃ, bhedenā’yaṃ tidhā bhave.
所谓文体，即是声与义的结合，且无过失。此依韵文、散文及混合体之别，可分为三种。
9.
9.
Nibandho cā’nibandho ca, puna dvidhā niruppate;
Taṃ tu pāpentya’laṅkārā, vindanīyatarattanaṃ.
复次，可分为有韵律与无韵律二种。而文饰能使其更具可赏性。
10.
10.
Anavajjaṃ mukhambhoja, manavajjā ca bhāratī;
Alaṅkatā’va sobhante, kiṃ nu te nira’laṅkatā?
无瑕的莲华面与无瑕的婆罗多之言，是唯有修饰时才显庄严，还是无修饰时亦然？
11.
11.
Vinā garūpadesaṃ taṃ, bālo’laṅkattu micchati;
Sampāpuṇe na viññūhi, hassabhāvaṃ kathaṃ nu so?
愚人无师教而欲修饰其文，又怎能不为智者所耻笑呢？
12.
12.
Ganthopi kavivācāna, malaṅkāra’ppakāsako;
Yāti tabbacanīyattaṃ, ta’bbohārū’pacārato.
能彰显诗人言语之文饰的论著，依其转喻及惯例，亦被称为“文饰”。
13.
13.
Dvippakārā alaṅkārā, tattha sadda, tthabhedato;
Saddatthā bandhanāmā’va, taṃsajjita tadāvali.
文饰有二种，依声与义而分；声与义即是所谓的“文体”，而这一系列文体则由文饰所庄严。
14.
14.
Guṇālaṅkārasaṃyuttā, api dosalava’ṅkitā;
Pasaṃsiyā na viññūhi, sā kaññā viya tādisī.
纵具功德与文饰，然若染有微瑕，亦不为智者所赞，犹如那样的少女。
15.
15.
Tena dosanirāso’va, mahussāhena sādhiyo;
Niddosā sabbathā sā’yaṃ, saguṇā na bhaveyya kiṃ?
是故，当以大精进断除过失。此若全然无瑕，岂不具足功德？
16.
16.
Sā’laṅkāraviyuttā’pi, guṇayuttā manoharā;
Niddosā dosarahitā, guṇayuttā vadhū viya.
彼作纵无文饰，然具功德而悦人心，犹如无瑕、无过、具德的新妇。
17.
17.
Pade vākye tadatthe ca, dosā ye vividhā matā;
So’dāharaṇa metesaṃ, lakkhaṇaṃ kathayāmya’haṃ.
于词、于句及其义中，有种种过失；我今将举例说明彼等之相。
Padadosa uddesa
词语过失概述
18.
18.
Viruddhatthantarā, jhattha, kiliṭṭhāni, virodhi ca;
Neyyaṃ, visesanāpekkhaṃ, hīnatthaka manatthakaṃ.
意义相违、隐晦、晦涩、矛盾；需推导、需修饰、意义低劣、无义。
Vākyadosa uddesa
语句过失概述
19.
19.
Dosā padāna vākyāna, mekatthaṃ bhaggarītikaṃ;
Tathā byākiṇṇa gāmmāni, yatihīnaṃ kamaccutaṃ;
Ativutta mapetatthaṃ, sabandhapharusaṃ tathā.
词语与语句的过失有：意义重复、风格破碎、杂乱、粗俗、韵律不佳、次序颠倒、言过其实、偏离主旨，以及结构粗糙。
Vākyatthadosauddesa
句义过失概述
20.
20.
Apakkamo’[Pg.157], cityahīnaṃ, bhaggarīti, sasaṃsayaṃ;
Gāmmaṃ duṭṭhālaṅkatīti, dosā vākyatthanissitā.
偏离主旨、不合时宜、风格破碎、意义含糊、粗俗、修饰不当：这些是与句义相关的过失。
Padadosaniddesa
词语过失的解释
21.
21.
Viruddhatthantaraṃ tañhi, yassa’ññattho virujjhati;
Adhippete yathā megho, visado sukhaye janaṃ.
所谓“意义相违”，是指其意义与另一意义相矛盾。例如：“明净之云，愉悦众人。”
22.
22.
Visesya madhikaṃ yenā, jhattha metaṃ bhave yathā;
Obhāsitā’sesadiso, khajjoto’yaṃ virājate.
若修饰语过甚，使被修饰者变得隐晦，此即为“隐晦”之过失。例如：“此萤火虫遍照诸方，光辉灿烂。”
23.
23.
Yassa’tthā’vagamo dukkho, pakatyā’divibhāgato;
Kiliṭṭhaṃ taṃ yathā tāya, so’ya māliṅgyate piyā.
若因其构成等分析而义理难解，此即为“晦涩”之过失。例如：“他被她所拥抱，亲爱的。”
24.
24.
Yaṃ kiliṭṭhapadaṃ mandā, bhidheyyaṃ yamakādikaṃ;
Kiliṭṭhapadadose’va, tampi anto karīyati.
若有晦涩之词，如双关语等，其义令迟钝者难解，此亦归入“晦涩词语”之过失中。
25.
25.
Patītasaddaracitaṃ, siliṭṭhapadasandhikaṃ;
Pasādaguṇasaṃyuttaṃ, yamakaṃ mata medisaṃ.
由明晰的词语构成，词句连接流畅，且与澄净之德相应，这样的双关语方被认可。
26.
26.
Abyapetaṃ byapeta’ñña, māvuttā’nekavaṇṇajaṃ;
Yamakaṃ tañca pādāna, mādi, majjha, nta, gocaraṃ.
双关有不离、相离等其他形式，由重复多个音节构成；它可出现于诗句的开头、中间或结尾。
Abyapeta paṭhamapādādi yamakaṃ
不离双关：在第一句开头
27.
27.
Sujanā’sujanā sabbe, guṇenāpi vivekino;
Vivekaṃ na samāyanti, avivekijanantike.
善人与不善人，皆因其品德而有辨识力；但在无辨识力的人面前，他们无法获得辨识。
Abyapeta paṭhama dutiya pādādi yamakaṃ
不离双关：在第一、第二句开头
28.
28.
Kusalā’kusalā sabbe, pabalā’pabalā thavā;
No yātā yāva’hosittaṃ, sukhadukkhappadā siyuṃ;
Abyapeta paṭhama dutiya tatiyapādādi yamakaṃ.
一切善与不善、强与弱的（业），皆是稳固的；只要其果报尚未穷尽，便会带来苦乐。不离双关：在第一、第二、第三句开头。
29.
29.
Sādaraṃ sā daraṃ hantu, vihitā vihitā mayā;
Vandanā vandanāmāna, bhājane ratanattaye.
我恭敬地礼敬，愿此礼敬能摧毁怖畏；我所作的礼敬，是向三宝——此值得尊敬之器而作。
Abyapeta catukkapādādi yamakaṃ
不离双关：在所有四句开头
30.
30.
Kamalaṃ ka’malaṃ kattuṃ, vanado vanado’mbaraṃ;
Sugato sugato lokaṃ, sahitaṃ sa hitaṃ karaṃ.
莲花能使水（ka）无垢（amalaṃ），云能施雨于天空；善逝善导世间，为众生带来利益。
31.
31.
Abyapetādiyamaka[Pg.158], sseso leso nidassito;
Ñeyyāni’māyeva disā, ya’ññāni yamakānipi.
关于“不离”等双关，于此仅略示一二；循此方法，其余各种双关也应可以了知。
32.
32.
Accantabahavo tesaṃ, bhedā sambhedayoniyo;
Tathāpi keci sukarā, keci accantadukkarā.
它们的种类极其繁多，源于各种组合。然而有些容易，有些则极其困难。
33.
33.
Yamakaṃ taṃ pahelī ca, nekantamadhurāni’ti;
Upekkhiyanti sabbāni, sissakhedabhayā mayā.
那些双关与谜语，并非全然甜美，因此，由于担心弟子们会感到疲倦和畏难，我将它们全部略过。
34.
34.
Desakālakalāloka, ñāyāgamavirodhi yaṃ;
Taṃ virodhipadaṃ ce’ta, mudāharaṇato phuṭaṃ.
凡与地方、时间、技艺、世间、逻辑和圣典相矛盾的，即是“矛盾语”，这一点从例子中便可明了。
35.
35.
Ya dappatīta mānīya, vattabbaṃ neyya māhu taṃ;
Yathā sabbāpi dhavalā, disā rocanti rattiyaṃ.
凡是需要推导一个不为人熟知的意义才能理解的言说，此即为“需推导”。例如：“所有方向在夜晚都洁白明亮。”
36.
36.
Nedisaṃ bahu maññanti, sabbe sabbattha viññuno;
Dullabhā’vagatī sadda, sāmatthiyavilaṅghinī.
各地的智者都不看重此类言说，因为这种理解难以获得，它超越了词语本身的能力。
37.
37.
Siyā visesanāpekkhaṃ, yaṃ taṃ patvā visesanaṃ;
Sātthakaṃ taṃ yathā taṃ so, bhiyyo passati cakkhunā.
所谓“需修饰语”，是指某个表达在获得修饰语后才具有意义。例如：“他用眼睛看得更清楚。”
38.
38.
Hīnaṃ kare visesyaṃ yaṃ, taṃ hīnatthaṃ bhave yathā;
Nippabhī kata khajjoto, samudeti divākaro.
若修饰语使被修饰者显得低劣，此即为“意义低劣”之过失。例如：“太阳升起，令萤火虫黯然失色。”
39.
39.
Pādapūraṇamattaṃ yaṃ, anatthamiti taṃ mataṃ;
Yathā hi vande buddhassa, pādapaṅkeruhaṃ pi ca.
凡仅为凑足音节的词，即被认为是“无义”。例如：“我实（hi）礼敬佛陀的莲足，亦（pi）且（ca）。”
Vākyadosa niddesa
言语过失的解释
40.
40.
Saddato atthato vuttaṃ, yattha bhiyyopi vuccati;
Ta mekatthaṃ yathā’bhāti, vārido vārido ayaṃ.
凡依词语与意义所说，而又被重复言说，即是同义反复。例如：“此云，此云。”
Yathā ca
又如：
41.
41.
Titthiyaṅkurabījāni, jahaṃ diṭṭhigatāni’ha;
Pasādeti pasanne’so, mahāmuni mahājane.
这位大牟尼，于此舍弃了作为外道萌芽与种子的诸邪见，在众人中使已净信者更增净信。
42.
42.
Āraddhakkamavicchedā, bhaggarīti bhave yathā;
Kāpi paññā, kopi paguṇo, pakatīpi aho tava.
当已开始的顺序被中断时，即成“破格”。例如：“某种智慧，某种熟练，以及天性，哦！你的。”
43.
43.
Padānaṃ [Pg.159] dubbinikkhepā, byāmoho yattha jāyati;
Taṃ byākiṇṇanti viññeyyaṃ, tadudāharaṇaṃ yathā.
由词语的错误排列而产生混乱之处，当知其为“散乱”。其例如下：
44.
44.
Bahuguṇe paṇamati, dujjanānaṃ pyayaṃ jano;
Hitaṃ pamudito niccaṃ, sugataṃ samanussaraṃ.
礼敬多德者，此人甚至对恶人；总是欢喜地利益，忆念善逝。
45.
45.
Visiṭṭhavacanā’petaṃ, gāmmaṃ’tya’bhimataṃ yathā;
Kaññe kāmayamānaṃ maṃ, na kāmayasi kiṃnvi’daṃ?
缺乏高雅言辞者，被认为是“粗俗”。例如：“少女啊，我欲求着你，你为何不欲求我？”
46.
46.
Padasandhānato kiñci, duppatītikaraṃ bhave;
Tampi gāmmaṃ tya’bhimataṃ, yathā yābhavato piyā.
由词语的连接，可能会产生某种引人误解的表达，那也被认为是“粗俗”。例如：“yābhavato piyā”（因连音而产生不雅的谐音）。
47.
47.
Vuttesu sūcite ṭṭhāne, padacchedo bhave yati;
Yaṃ tāya hīnaṃ taṃ vuttaṃ, yatihīnanti sā pana.
在格律所规定的位置，应有“休止”（yati），即词语的停顿。凡缺乏此休止者，即被称为“休止缺陷”（yatihīna）。
48.
48.
Yati sabbatthapādante, vuttaḍḍhe ca visesato;
Pubbāparānekavaṇṇa, padamajjhepi katthaci.
休止应在每句诗的末尾，尤其是在半颂的中间；有时也在词语的中间，即当其前后有许多音节时。
Tatthodāharaṇapaccudāharaṇāni yathā
于此，其正例与反例如下：
49.
49.
Taṃ name sirasā cāmi, karavaṇṇaṃ tathāgataṃ;
Sakalāpi disā siñca, tiva soṇṇarasehi yo.
我以头顶礼敬彼金 | 色如来，他仿佛以金色甘露遍洒 | 于所有方向。
50.
50.
Saro sandhimhi pubbanto, viya lope vibhattiyā;
Aññathā tva’ññathā tattha, yā’desādi parā’di’va.
在连音中，前词的末尾元音，如同格尾的省略。然而在其他情况下则不同，例如替代等，或如同后词的开头。
51.
51.
Cādī pubbapadantā’va, niccaṃ pubbapadassitā;
Pādayo niccasambandhā, parādīva parena tu.
“ca”等（助词）如同前词的词尾，总是依附于前词。而“pa”等（前缀）总是相连，但它们如同后词的词首，与后词相连。
Sabbatthodāharaṇāni yathā
所有情况的示例如下：
52.
52.
Name taṃ sirasā sabbo, pamā’tītaṃ tathāgataṃ;
Yassa lokaggataṃ patta, sso’pamā na hi yujjati.
我全然以头顶礼敬彼超越衡量的如来；对他这位已达世界顶峰者，实无比喻为宜。
53.
53.
Munindaṃ taṃ sadā vandā, mya’nantamati muttamaṃ;
Yassa paññā ca mettā ca, nissīmāti vijambhati.
我总是礼敬彼牟尼主，那无限智慧的至上者；他的智慧与慈爱，广阔无边。
Cādipādīsu paccudāharaṇāni yathā
关于“ca”等（助词）与“pa”等（前缀）的反例如下：
54.
54.
Mahāmettā mahāpaññā, ca yattha paramodayā;
Paṇamāmi jinaṃ taṃ pa, varaṃ varaguṇā’layaṃ.
大慈与大慧，| 并且，在其中有至上兴盛；我礼敬彼胜者，卓 | 越者，殊胜功德之所依。
55.
55.
Padatthakkamato muttaṃ, kamaccuta midaṃ yathā;
Khettaṃ vā dehi gāmaṃ vā, desaṃ vā mama sobhanaṃ.
违背词义顺序者，即是“顺序错乱”。例如：“请给我田地，或村庄，或地区，美丽的。”
56.
56.
Lokiyattha [Pg.160] matikkantaṃ, ativuttaṃ mataṃ yathā;
Atisambādha mākāsa, metissā thanajambhane.
超越世俗意义者，被认为是“夸张”。例如：“在她乳房隆起时，不要让天空变得太拥挤。”
57.
57.
Samudāyatthato’petaṃ, taṃ apetatthakaṃ yathā;
Gāviputto balibaddho, tiṇaṃ khādī pivī jalaṃ.
缺乏整体意义者，被认为是“无意义”。例如：“牛犊是公牛，吃了草，喝了水。”
58.
58.
Bandhe pharusatā yattha, taṃ bandhapharusaṃ yathā;
Kharā khilā parikkhīṇā, khette khittaṃ phalatya’laṃ.
行文中存在刺耳处，即是“结构刺耳”。例如：“坚硬的荒地已清除，田中所播皆丰收。”
Vākyatthadosa niddesa
句义过失的解释
59.
59.
Ñeyyaṃ lakkhaṇa manvattha, vasenā’pakkamādinaṃ;
Udāharaṇa metesaṃ, dāni sandassayāmya’haṃ.
应知偏离等（过失）的特征与意义；我现在将展示这些的例子。
Tatthā’pakkamaṃ yathā
其中，偏离，例如：
60.
60.
Bhāvanā, dāna, sīlāni, sammā sampāditāni’ha;
Bhoga, saggādi, nibbāna, sādhanāni na saṃsayo.
修习、布施、持戒，于此善加成就，无疑是财富、天界等，以及涅槃的成就之法。
Ocityahīnaṃ yathā
缺乏得体性，例如：
61.
61.
Pūjanīyataro loke, aha meko nirantaraṃ;
Mayekasmiṃ guṇā sabbe, yato samuditā ahuṃ.
于此世间，最应受敬仰者，持续地唯我一人；因为所有功德，皆已汇集于我一身。
Yathā ca
又如：
62.
62.
Yācito’haṃ kathaṃ nāma, na dajjāmya’pi jīvitaṃ;
Tathāpi puttadānena, vedhate hadayaṃ mama.
我既受人乞求，如何不施予，纵然是我的生命？然而因施子故，我心亦为之颤动。
Bhaggarīti yathā
风格不协，例如：
63.
63.
Itthīnaṃ dujjanānañca, vissāso nopapajjate;
Vise siṅgimhi nadiyaṃ, roge rājakulamhi ca.
于女人与恶人，不应生起信任；于毒药、有角兽、河流、疾病与王室，亦复如是。
Sasaṃsayaṃ yathā
存疑，例如：
64.
64.
Munindacandimā loka, saralolavilocano;
Jano’ vakkantapantho’va, gopadassanapīṇito.
牟尼主之月，世间之人，眼目清澈而动人；犹如迷途之人，见牛迹而心喜。
65.
65.
Vākyatthato duppatīti, karaṃ gāmmaṃ mataṃ yathā;
Poso vīriyavā so’yaṃ, paraṃ hantvā na vissamī.
句义令人难以理解者，被认为是粗俗的，例如：此人精力充沛，在击倒敌人后，我将不会休息。
66.
66.
Duṭṭhālaṅkaraṇaṃ tetaṃ, yatthā’laṅkāradūsanaṃ;
Tassā’laṅkāraniddese, rūpa māvi bhavissati.
彼为拙劣的修辞，即修辞本身存在过失；当解释其修辞时，其形态便将显现。
67.
67.
Kato’tra [Pg.161] saṅkhepanayā mayā’yaṃ,Dosāna mesaṃ pavaro vibhāgo;
Eso’va’laṃ bodhayituṃ kavīnaṃ,Tamatthi ce khedakaraṃ parampi.
我于此以简要之法，对这些过失作了卓越的辨析；这足以启发诗人，即使尚有其他困扰之事。
Iti saṅgharakkhitamahāsāmiviracite subodhālaṅkāre
如是，僧护大长老所著《善解饰论》中
Dosāvabodho nāma
名为“过失之理解”
Paṭhamo paricchedo.
第一章。
2. Dosaparihārāvabodha-dutiyapariccheda
2. 排除过失之理解——第二章
68.
68.
Kadāci kavikosallā, virodho sakalo pya’yaṃ;
Dosasaṅkhya matikkamma, guṇavīthiṃ vigāhate.
有时，因诗人之善巧，所有此等矛盾，超越过失之数，而入优点之列。
69.
69.
Tena vuttavirodhāna, mavirodho yathā siyā;
Tathā dosaparihārā, vabodho dāni nīyate.
因此，为令所述矛盾不成矛盾，现阐述排除过失之理解。
Tattha viruddhatthantarassa parihāro yathā
其中，对矛盾义的排除，例如：
70.
70.
Vindantaṃ pākasālīnaṃ, sālīnaṃ dassanā sukhaṃ;
Taṃ kathaṃ nāma megho’yaṃ, visado sukhaye janaṃ?
见到成熟的稻谷能带来喜悦；那么，这洁白的云彩又如何能使人喜悦呢？
Yathā vā
又如：
71.
71.
Vināyakopi nāgo si, gotamopi mahāmati;
Paṇītopi rasā’peto, cittā me sāmi te gati.
您是导师，亦是龙象；您是乔达摩，亦具大智慧；您虽卓越，却离诸味；我主，您的境界令我心悦。
Ajha’tthassa yathā
言外之意，例如：
72.
72.
Kathaṃ tādiguṇābhāve, lokaṃ toseti dujjano?Obhāsitāsesadiso, khajjoto nāma kiṃ bhave?
恶人若无此等功德，如何能使世人满足？萤火虫岂能照亮所有方向？
73.
73.
Pahelikāya māruḷhā, na hi duṭṭhā kiliṭṭhatā;
Piyā sukhā’liṅgitaṃ ka, māliṅgati nu no iti.
用于谜语时，晦涩并非过失。例如：“为爱与乐所拥抱者，谁不复拥抱我等？”
74.
74.
Yamake no payojeyya, kiliṭṭhapada micchite;
Tato yamaka maññaṃ tu, sabba metaṃmayaṃ viya.
于叠句中，不应使用晦涩之词；否则，叠句便如同“此皆我造”，显得矫揉造作。
Desavirodhino yathā
与地域相违，例如：
75.
75.
Bodhisattappabhāvena[Pg.162], thalepi jalajānya’huṃ;
Nudantāni’va sucirā, vāsaklesaṃ tahiṃ jale.
因菩萨之威力，陆地亦生水生植物；彼等仿佛驱除其水中长久居住之困顿。
Kālavirodhino yathā
如同与时相违者：
76.
76.
Mahānubhāva pisuno, munino manda māruto;
Sabbotukamayaṃ vāyi, dhunanto kusumaṃ samaṃ.
牟尼之微风，具大威力而又酷烈；其均匀吹拂，摇落四季之花。
Kalāvirodhino yathā
如同与技艺相违者：
77.
77.
Nimuggamānaso buddha, guṇe pañcasikhassapi;
Tantissara virodho so, na sampīṇeti kaṃ janaṃ?
佛陀之心亦沉浸于五髻(Pañcasikha)之妙技中；彼琴弦之音的相违，岂不悦人哉？
Lokavirodhino yathā
如同与世间相违者：
78.
78.
Gaṇaye cakkavāḷaṃ so, candanāyapi sītalaṃ;
Sambodhi satta hadayo, paditta’ṅgārapūritaṃ.
具菩提心者，视轮围世界，乃至清凉之旃檀，亦为充满燃烧之炭火。
Ñāyavirodhino yathā
如同与正理相违者：
79.
79.
Pariccattabhavopi tva, mupanītabhavo asi;
Acintyaguṇasārāya, namo te munipuṅgava.
汝虽已舍有，却复引来有；具不思议功德精髓，礼敬汝，牟尼人中尊。
Āgamavirodhino yathā
如同与圣典相违者：
80.
80.
Nevā’lapati kenā’pi, vacīviññattito yati;
Sampajānamusāvādā, phuseyyā’pattidukkaṭaṃ.
行者不以言语表达与任何人交谈；若言说，则因故意妄语，当触犯恶作(dukkaṭa)罪。
Neyyassa yathā
如同义须引导者：
81.
81.
Marīcicandanā’lepa, lābhā sītamarīcino;
Imā sabbāpi dhavalā, disā rocanti nibbharaṃ.
因得冷光者(月亮)，世间涂上光线之旃檀；此等所有洁白方向，皆大放光明。
Yathā vā
又如：
82.
82.
Manonurañjano māra, ṅganāsiṅgāravibbhamo;
Jinenā’samanuññāto, mārassa hadayā’nalo.
悦人心意之魔女娇态，不为胜者所许，成魔罗心头之火。
Visesanāpekkhassa yathā
如同须待限定者：
83.
83.
Apayātā’parādhampi, ayaṃ verī janaṃ jano;
Kodhapāṭalabhūtena, bhiyyo passati cakkhunā.
此人以忿怒而赤红之眼，视彼无过之人亦为敌，且愈加如此看待。
Hīnatthassa yathā
如同义有缺者：
84.
84.
Appakānampi pāpānaṃ, pabhāvaṃ nāsaye budho;
Api nippabhātā’nīta, khajjoto hoti bhāṇumā.
智者应摧毁诸恶，虽微小亦然；纵是萤火，置于无光之处，亦能显赫。
Anatthassa yathā
如同无义者：
85.
85.
Na [Pg.163] pādapūraṇatthāya, padaṃ yojeyya katthaci,Yathā vande munindassa, pādapaṅkeruhaṃ varaṃ.
不应为凑足诗节于任何处使用词语。例如：“我礼敬牟尼主之殊胜莲足。”
86.
86.
Bhayakodhapasaṃsādi, viseso tādiso yadi;
Vattuṃ kāmīyate doso, na tatthe’katthatākato.
若有怖畏、忿怒、赞叹等如是差别，而意欲言说，则于彼处无同义反复之过。
Yathā
例如：
87.
87.
Sappo sappo! Ayaṃ handa, nivattatu bhavaṃ tato,Yadi jīvitukāmo’si, kathaṃ ta mupasappasi?
蛇！蛇！请君速从彼处退回！若欲活命，何故近彼？
Bhaggarītino yathā
如同破格者：
88.
88.
Yokoci rūpā’tisayo, kanti kāpi manoharā;
Vilāsā’tisayo kopi,Aho! Buddhamaho’dayo.
凡所有殊胜之色，凡所有悦意之辉，凡所有卓越之姿——善哉！佛陀之大兴于世！
89.
89.
Abyāmohakaraṃ bandhaṃ, abyākiṇṇaṃ manoharaṃ;
Adūrapada vinyāsaṃ, pasaṃsanti kavissarā.
诸大诗人赞叹：结构不致迷惑、不杂乱而悦意，词语安排紧凑。
Yathā
例如：
90.
90.
Nīluppalā’bhaṃ nayanaṃ, bandhukaruciro’dharo;
Nāsā hema’ṅkuso tena, jino’yaṃ piyadassano.
眼如青莲，唇艳如盘陀(bandhuka)花；鼻如金钩，是故此胜者为喜见(piyadassī)。
91.
91.
Samatikkanta gāmmattaṃ, kanta vācā’bhisaṅkhataṃ;
Bandhanaṃ rasahetuttā, gāmmattaṃ ativattati.
由美妙言辞所成、已超越鄙俗之作品，因能引发情味，故超越鄙俗。
Yathā
例如
92.
92.
Dunoti kāmacaṇḍālo, so maṃ sadaya niddayo;
Īdisaṃ byasanā’pannaṃ, sukhīpi ki mupekkhase?
欲之贱民苦害我，慈悲者啊彼无情。我今身陷此灾厄，安乐的你岂漠视？
93.
93.
Yatihīnaparihāro, na pune’dāni nīyate;
Yato na savanu’bbegaṃ, heṭṭhā yesaṃ vicāritaṃ.
已舍离衰退的行者，今不再被牵引；因其已审察下界，故于听闻无有烦扰。
Kamaccutassa yathā
例如，已超越欲望者
94.
94.
Udāracarito’si tvaṃ, tene’vā’rādhanā tvayi;
Desaṃ vā dehi gāmaṃ vā, khettaṃ vā mama sobhanaṃ.
你品行高尚，因此我向你请求；请给我美好的国土、村庄或田地。
Ativuttassa yathā
例如，夸张之言
95.
95.
Munindacandasambhūta, yasorāsimarīcinaṃ;
Sakalopya’ya mākāso, nā’vakāso vijambhane.
由圣主之月所生的名望光辉，即便是整个虚空，也不足以让其伸展。
96.
96.
Vākyaṃ [Pg.164] byāpannacittānaṃ, apetatthaṃ aninditaṃ;
Tenu’mmattādikānaṃ taṃ, vacanā’ññatra dussati.
心意败坏者的言语，无有意义且无可指责；因此，除了疯癫者等的言语，它是有过失的。
Yathā
例如
97.
97.
Samuddo pīyate so’ya, maha’majja jarāturo;
Ime gajjanti jīmūtā, sakkasse’rāvaṇo piyo.
大海正被喝干，我今日老病缠身；这些云正在咆哮，帝释喜爱埃罗婆那(Erāvaṇa)。
98.
98.
Sukhumālā’virodhitta, dittabhāvappabhāvitaṃ;
Bandhanaṃ bandhapharusa, dosaṃ saṃdūsayeyya taṃ.
柔和不争的品性，源于卓越的天资，瞋恚会将其染污；那瞋恚是粗暴的束缚与捆绑。
Yathā
例如
99.
99.
Passantā rūpavibhavaṃ, suṇantā madhuraṃ giraṃ;
Caranti sādhū sambuddha, kāle keḷiparammukhā.
见色之盛，闻语之甘，贤善的正觉者们游方，适时远离嬉戏。
Apakkamassa yathā
例如，次第相违
100.
100.
Bhāvanā, dāna, sīlāni, sammā sampāditāni’ha;
Nibbāna, bhoga, saggādi, sādhanāni na saṃsayo.
修习、布施与持戒，于此正确圆满；涅槃、财富、天界等，无疑是成就之法。
101.
101.
Uddiṭṭhavisayo koci, viseso tādiso yadi;
Anu’ddiṭṭhesu neva’tthi, doso kamavilaṅghane.
如果在已指明的事项中有某种特定的区别，那么在未指明的事项中，颠倒顺序并无过失。
Yathā
例如
102.
102.
Kusalā’kusalaṃ abyā, kata’miccesu pacchimaṃ;
Abyākataṃ pākadaṃ na, pākadaṃ paṭhamadvayaṃ.
在善、不善、无记这三者中，最后者，即无记，是不生果报的；前两者是生果报的。
103.
103.
Saguṇānā’vikaraṇe, kāraṇe sati tādise;
Ocityahīnatā’patti, natthi bhūtatthasaṃsino.
若有如此因缘而不彰显其德，对如实语者而言，并无不合宜之过。
104.
104.
Ocityaṃ nāma viññeyyaṃ, loke vikhyāta mādarā;
Tattho’padesapabhavā, sujanā kavipuṅgavā.
所谓“合宜性”应当了知，它因恭敬而在世间闻名；于此，善人与卓越的诗人是教导的来源。
105.
105.
Viññātocityavibhavo, cityahīnaṃ parihare;
Tato’cityassa sampose,Rasaposo siyā kate.
了知合宜性之重要者，应避免不合宜之事。因此，通过滋养合宜性，其作品中的意趣也会得到滋养。
Yathā
例如
106.
106.
Yo mārasena māsanna, māsannavijayu’ssavo;
Tiṇāyapi na maññittha, so vo detu jayaṃ jino.
那位将逼近的魔军视若草芥者——胜利的庆典已近在眼前——愿那位胜利者赐予你们胜利。
107.
107.
Āraddhakattukammādi, kamā’tikkamalaṅghane;
Bhaggarītivirodho’yaṃ, gatiṃ na kvā’pi vindati.
在已开始的行为等事上，若颠倒其顺序，此即是“破格”的矛盾，在任何地方都行不通。
Yathā
例如
108.
108.
Sujana’ññāna mitthīnaṃ, [Pg.165] vissāso no’papajjate;
Visassa siṅgino roga, nadīrājakulassa ca.
善人应知，不应信任女人，也不应信任毒物、有角兽、疾病、河流与王族。
Yathā
例如
109.
109.
Bhesajje vihite suddha, buddhādiratanattaye;
Pasāda mācare niccaṃ, sajjane saguṇepi ca.
啊，清净者！应当恒常对已开的药方、对佛陀等三宝，以及对有德的善人，生起净信。
Sasaṃsayassa yathā
例如，有疑者
110.
110.
Munindacandimā’loka, rasa lola vilocano;
Jano’vakkantapantho’va, raṃsidassanapīṇito.
对于渴望法味、已入正道的人，因见到圣主明月之光的光辉而心生欢喜。
111.
111.
Saṃsayāye’va yaṃkiñci, yadi kīḷādihetunā;
Payujjate na doso’va, sasaṃsayasamappito.
若因戏谑等缘故，使用任何有疑虑者，则不成其为过失，犹如带着疑虑而施予。
Yathā
例如：
112.
112.
Yāte dutiyaṃ nilayaṃ, garumhi sakagehato;
Pāpuṇeyyāma niyataṃ, sukha’majjhayanā’dinā.
当尊者从自家宅前往第二住处时，我们必将通过研习等获得安乐。
113.
113.
Subhagā bhaginī sā’yaṃ, etassi’ccevamādikaṃ;
Na ‘gāmma’miti niddiṭṭhaṃ, kavīhi sakalehipi.
“此妹优雅”，以及如此等等，所有诗人都不认为这是鄙俗的。
114.
114.
Duṭṭhā’laṅkāravigame, sobhanā’laṅkatikkamo;
Alaṅkāraparicchede, āvibhāvaṃ gamissati.
当拙劣的修饰消失时，优美修饰的卓越性，将在《修饰章》中显现出来。
115.
115.
Dose parīharitu mesa varo’padeso,Satthantarānusaraṇena kato mayevaṃ;
Viññāyi’maṃ garuvarāna’dhika’ppasādā,Dose paraṃ parihareyya yasobhilāsī.
此乃我依循其他论典所作，为避免过失的殊胜教导。了知此理后，欲求名誉者，当以对诸大导师的极大净信，避免其他过失。
Iti saṅgharakkhitamahāsāmiviracite subodhālaṅkāre
如是，于僧护大长老所著之《善解饰论》中
Dosaparihārāvabodho nāma
名为“避免过失之阐明”
Dutiyo paricchedo.
第二章。
3. Guṇāvabodha-tatiyapariccheda
3. 第三章：优点之阐明
Anusandhi
承接
116.
116.
Sambhavanti [Pg.166] guṇā yasmā, dosāne’va’matikkame;
Dassessaṃ te tato dāni, sadde sambhūsayanti ye.
因为优点正是在超越过失时生起，所以现在我将阐明那些能为言辞增色者。
Saddālaṅkāra uddesa
音饰之概述
117.
117.
Pasādo’jo, madhuratā, samatā, sukhumālatā;
Sileso’daratā, kanti, atthabyatti, samādhayo.
明晰、雄健、甜美、平顺、纤柔、紧密、高雅、优美、义明、凝练。
Saddālaṅkāra payojana
音饰之功用
118.
118.
Guṇehe’tehi sampanno, bandho kavimanoharo;
Sampādiyati kattūnaṃ, kitti maccantanimmalaṃ.
具足此等优点的作品，能令诗人欣悦，并为作者带来极其清净的名声。
Saddālaṅkāra niddesa
音饰的解释
119.
119.
Adūrāhitasambandha, subhagā yā padā’vali;
Supasiddhā’bhidheyyā’yaṃ, pasādaṃ janaye yathā.
词语的排列，其关联紧密，词句优美，其义广为人知，便能产生明晰之美。例如：
120.
120.
Alaṅkarontā vadanaṃ, munino’dhararaṃsiyo;
Sobhante’ruṇaraṃsī’va, sampatantā’mbujo’dare.
牟尼唇间的光华，妆点着他的面容，熠熠生辉，犹如晨曦落入莲花的中心。
121.
121.
Ojo samāsabāhulya, meso gajjassa jīvitaṃ;
Pajjepya’nā’kulo so’yaṃ,Kanto kāmīyate yathā.
雄健即是复合词的丰富，此乃散文的生命。即使在诗歌中，倘若不显杂乱，它也如爱人般为人所渴求。例如：
122.
122.
Muninda manda sañjāta, hāsa candana limpitā;
Pallavā dhavalā tasse, veko nā’dharapallavo.
牟尼主洁白的牙齿，犹如涂上了他浅笑化作的檀香，它们并非是下唇的嫩芽。
123.
123.
Padā’bhidheyyavisayaṃ, samāsa byāsa sambhavaṃ;
Yaṃ pāriṇatyaṃ hotī’ha, sopi ojo’va taṃ yathā.
在词语意义的范畴内，由复合与分析所产生的圆熟，那也是雄健。例如：
124.
124.
Jotayitvāna saddhammaṃ, santāretvā sadevake;
Jalitvā aggikhandho’va, nibbuto so sasāvako.
他已照耀正法，度脱了天人众，如火聚炽燃后熄灭，与弟子们同入涅槃。
125.
125.
Matthakaṭṭhī matassā’pi, rajobhāvaṃ vajantu me;
Yato puññena te sentu, jina pāda’mbujadvaye.
愿我之头骨，即使已死，亦化为尘土；藉此功德，愿彼等安住于胜者之双莲足。
126.
126.
Iccatra [Pg.167] niccappaṇati, gedho sādhu padissati;
Jāyate’yaṃ guṇo tikkha, paññānamabhiyogato.
在此，恒常的崇敬与强烈的渴慕善巧地显现；此优点由智慧敏锐者的精勤而生起。
127.
127.
Madhurattaṃ padāsatti, ra’nuppāsavasā dvidhā;
Siyā samasuti pubbā, vaṇṇā’vutti paro yathā.
甜美有两种，源于词语的紧凑与音韵的反复：前一种是音的相似，后一种是音节的重复。例如：
128.
128.
Yadā eso’bhisambodhiṃ, sampatto munipuṅgavo;
Tadā pabhuti dhammassa, loke jāto mahu’ssavo.
当此牟尼雄杰达到圆满正觉时，自那时起，世间便有了正法的大庆典。
129.
129.
Munindamandahāsā te, kunda sandohavibbhamā;
Disanta manudhāvanti, hasantā candakantiyo.
牟尼主那温柔的微笑，有着素馨花簇般的魅力，向四方流溢，嘲笑着月亮的光华。
130.
130.
Sabbakomalavaṇṇehi, nā’nuppāso pasaṃsiyo;
Yathā’yaṃ mālatīmālā, lina lolā’limālinī.
并非所有柔和音节的重复都值得称赞，例如这句：“茉莉花环上，蜜蜂贪婪地依附成行。”
131.
131.
Mudūhi vā kevalehi, kevalehi phuṭehi vā,Missehi vā tidhā hoti, vaṇṇehi samatā yathā.
平顺有三种：或仅由柔和的音节构成，或仅由粗重的音节构成，或由两者混合构成。例如：
Kevalamudusamatā
纯然柔和之均等
132.
132.
Kokilā’lāpasaṃvādī, munindā’lāpavibbhamo;
Hadayaṅgamataṃ yāti, sataṃ deti ca nibbutiṃ.
与杜鹃鸟之鸣相应，牟尼主言语之魅力，能深入人心，并给予贤者们寂静。
Kevalaphuṭasamatā
纯然粗厉之均等
133.
133.
Sambhāvanīyasambhāvaṃ, bhagavantaṃ bhavantaguṃ;
Bhavantasādhanā’kaṅkhī, ko na sambhāvaye vibhuṃ.
希求达成“有”之终结者，谁不敬仰那具足可敬之德、已达“有”之尽头的世尊，那位遍主呢？
Missakasamatā
混合之均等
134.
134.
Laddhacandanasaṃsagga, sugandhi malayā’nilo;
Manda māyāti bhīto’va, munindamukhamārutā.
接触了旃檀而芬芳的马拉雅(Malaya)之风，亦缓慢吹拂，仿佛畏惧于牟尼主口中的气息。
135.
135.
Aniṭṭhura’kkhara’ppāyā, sabbakomala nissaṭā;
Kicchamuccāraṇā’peta, byañjanā sukhumālatā.
音节不粗恶，全然柔和而发；发音无碍，文句精妙细致。
136.
136.
Passantā rūpavibhavaṃ, suṇantā madhuraṃ giraṃ;
Caranti sādhū sambuddha, kāle keḷiparammukhā.
哦，正自觉者！善人们见到您色身的庄严，听到您甜美的言语，便在适当时机远离嬉戏而行。
137.
137.
Alaṅkāravihīnā’pi, sataṃ sammukhate’disī;
Ārohati visesena, ramaṇīyā ta’dujjalā.
即使没有装饰，（世尊）在贤者们面前的这种仪态，亦因其令人愉悦与灿烂光明而格外增辉。
138.
138.
Romañca [Pg.168] piñcha racanā, sādhu vādāhitaddhanī;
Laḷanti’me munimeghu, mmadā sādhu sikhāvalā.
面对牟尼之云，这些善良的孔雀因喜悦而嬉戏，它们因激动而展开羽屏，发出由“善哉”之声所引起的鸣叫。
139.
139.
Sukhumālatta matthe’va, padatthavisayampi ca;
Yathā matādisaddesu, kittisesādikittanaṃ.
意义本身即为精妙，词义的范围亦然。譬如在“母”等词中，一词即赞颂了其余的美德等。
140.
140.
Siliṭṭha pada saṃsagga, ramaṇīya guṇā’layo;
Sabandhagāravo so’yaṃ, sileso nāma taṃ yathā.
词语的紧密结合，是愉悦品质的所在；因其关联而显厚重，此即名为双关(silesa)，譬如：
141.
141.
Bāli’nduvibbhama’cchedi, nakharā’vali kantibhi;
Sā munindapada’mbhoja, kanti vo valitā’vataṃ.
以其指甲行列的光辉截断新月幻景的，那牟尼主莲足的光辉，愿其围绕并守护你们。
142.
142.
Ukkaṃsavanto yokoci, guṇo yadi patīyate;
Udāro’yaṃ bhave tena, sanāthā bandhapaddhati.
若有任何卓越的品质被感知，那么它（指作品）便因此而崇高，其结构便有了依托。
143.
143.
Pādambhoja rajo litta, gattā ye tava gotama;
Aho! Te jantavo yanti, sabbathā nirajattanaṃ.
乔达摩(Gotama)，那些身体被你莲足之尘所涂染的众生，啊！他们完全达到了无尘(niraja)之境。
144.
144.
Evaṃ jinā’nubhāvassa, samukkaṃso’tra dissati;
Paññavā vidhinā’nena, cintaye para mīdisaṃ.
如此，于此可见胜者威力的卓越。有智慧者应以此方法，思惟其他类似之事。
145.
145.
Udāro sopi viññeyyo, yaṃ pasattha visesanaṃ;
Yathā kīḷāsaro līlā, hāso hemaṅgadā’dayo.
任何受赞扬的特质，也应被知为“崇高”。譬如“嬉戏之湖”、“优雅”、“欢笑”、“金臂钏”等。
146.
146.
Lokiya’tthā’na’tikkantā, kantā sabbajanānapi;
Kanti nāmā’tivuttassa, vuttā sā parihārato.
不超越世间之义，且为众人所喜爱，此即名为“魅力”(kanti)；它是通过避免夸张之词而说的。
Yathā muninda iccādi.
譬如“牟尼主”等。
147.
147.
Atthabyattā’bhidheyyassā,Neyyatā saddato’tthato;
Sā’yaṃ tadubhayā neyya, parihāre padassitā;
Yathā marīciccādi ca, manonurañjanoccādi.
所指称者意义清晰，即为“可推知性”(neyyatā)，可从词语推知，也可从意义推知。此可推知性亦可从词与义两者推知，并于省略中展现。譬如“阳焰”等，以及“悦意”等。
Puna atthena yathā
再者，从意义而言，譬如：
148.
148.
Sabhāvā’malatā dhīra, mudhā pādanakhesu te;
Yato te’vanatā’nanta, moḷicchāyā jahanti no.
智者啊！你足甲的自然净洁是徒然的，因为无量（天人）向你俯首，其顶冠的影子总不离去。
149.
149.
‘Bandhasāro’ti maññanti, yaṃ samaggāpi viññuno;
Dassanā’vasaraṃ patto, samādhi nāma’yaṃ guṇo.
即使所有智者齐集，也认为它是“结构之精华”；当获得见解的机缘时，此品质即名为“等持”(samādhi)。
150.
150.
Aññadhammo tato’ññattha, lokasīmā’nurodhato;
Sammā ādhīyate’cce’so, ‘samādhī’ti niruccati.
当一法之属性，依循世间常规，从一处被恰当地安置于另一处，此即被称为“等持”(samādhi)。
Samādhi uddesa
定之纲要
151.
151.
Apāṇe [Pg.169] pāṇīnaṃ dhammo, sammā ādhīyate kvaci,;
Nirūpe rūpayuttassa, nirase sarasassa, ca.
于无生命者中，有生命者之法，有时被正确地安置；于无色者中，有具色者；于无味者中，有具味者。
152.
152.
Adrave dravayuttassa, akattaripi kattutā,;
Kaṭhinassā’sarīre,pi, rūpaṃ tesaṃ kamā siyā.
于无实体者中，有具实体者；于非作者中，亦有作者性；即使于无身的迦絺那，其形态亦依序而有。
Samādhiniddesa
定的解释
Apāṇe pāṇīnaṃ dhammo
于无生命者中，有生命者之法
153.
153.
Uṇṇā puṇṇi’ndunā nātha! Divāpi saha saṅgamā;
Viniddā sampamodanti, maññe kumudinī tava.
圣主！您的眉间白毫犹如满月；我想，您的睡莲即使在白日里相遇，也已苏醒，欢喜雀跃。
Nirupe rūpayuttassa
于无色者中，有具色者
154.
154.
Dayārasesu mujjantā, janā’matarasesvi’va;
Sukhitā hatadosā te, nātha! Pāda’mbujā’natā.
圣主！众人沉浸于慈悲之味，犹如沉浸于甘露之味；他们除去过失，向您的莲足顶礼，而得安乐。
Nirase sarasassa
于无味者中，有具味者
155.
155.
Madhurepi guṇe dhīra, na’ppasīdanti ye tava;
Kīdisī manasovutti, tesaṃ khāraguṇāna bho’.
智者啊！对于您甜美的功德，那些不生净信者——噢，那些具足苦涩品性的人！——他们的心境是怎样的呢？
Adrave dravayuttassa
于无实体者中，有具实体者
156.
156.
Sabbatthasiddha! Cūḷaka, puṭapeyyā mahāguṇā;
Disā samantā dhāvanti, kundasobhā sa lakkhaṇā.
一切处成就者(Sabbatthasiddha)！楚拉迦(Cūḷaka)！您的大功德，具足相好，美如茉莉，传遍四方，当以杯饮。
Akattaripi kattutā
于非作者中，亦有作者性
157.
157.
Mārā’ribalavissaṭṭhā, kuṇṭhā nānāvidhā’yudhā;
Lajjamānā’ññavesena, jina! Pādā’natā tava.
胜者啊！敌魔罗军所释放的种种武器，皆已摧折；他们羞愧地改换形貌，向您的双足俯首。
Kaṭhinassā sarīre
于迦絺那身中
158.
158.
Munindabhāṇumā kālo,Dito bodho’dayā’cale;
Saddhammaraṃsinā bhāti, bhinda mandatamaṃ paraṃ.
牟尼主之日，已于觉悟之晨山升起；以正法之光，照耀并破除无上、深重之黑暗。
159.
159.
Vamanu’ggiranādye’taṃ, guṇavutya’pariccutaṃ;
Atisundara maññaṃ tu, kāmaṃ vindati gāmmataṃ.
此所谓“呕吐”、“喷出”等修辞，并未偏离功德之增长；然而，若自以为其极美，则随意间便落入粗俗。
160.
160.
Kantīnaṃ vamanabyājā, munipādanakhā’valī;
Candakantī pivantī’va, nippabhaṃ taṃ karontiyo.
牟尼足甲之行列，借口呕吐出光辉，犹如饮尽了月光，使明月黯然失色。
161.
161.
Acittakattukaṃ [Pg.170] rucya, miccevaṃ guṇakammataṃ;
Sacittakattukaṃ pe’taṃ, guṇakammaṃ yadu’ttamaṃ.
由无心者所为，亦是悦意，故可谓功德之业；然此功德之业，若由有心者所为，则为至上。
162.
162.
Uggiranto’va sasneha, rasaṃ jinavaro jane;
Bhāsanto madhuraṃ dhammaṃ, kaṃ na sappīṇaye janaṃ.
最胜者于众人间，宣说甜美之法，犹如喷吐慈爱之甘露，有谁能不心生欢喜呢？
163.
163.
Yo saddasatthakusalo kusalo nighaṇḍu,Chandoalaṅkatisu niccakatā’bhiyogo;
So’yaṃ kavittavikalopi kavīsu saṅkhya,Moggayha vindati hi kitti’ mamandarūpaṃ.
若人善巧于声明之学，又通晓词汇，于韵律及庄严论恒常勤勉；此人即便缺乏诗才，亦得位列诗人之中，确实能获得极大的名声。
Iti saṅgharakkhitamahāsāmiviracite subodhālaṅkāre
僧护大长老所著《善解饰论》中
Guṇāvabodho nāma
名为功德觉悟品
Tatiyo paricchedo.
第三章。
4. Atthālaṅkārāvabodha-catutthapariccheda
4. 义饰觉悟，第四章
164.
164.
Atthālaṅkārasahitā, saguṇā bandhapaddhati;
Accantakantā kantā va vuccante te tato’dhunā.
文体具足义饰与功德，犹如至爱之佳人，悦意非常；是故，如今当说彼等。
165.
165.
Sabhāva, vaṅkavuttīnaṃ, bhedā dvidhā alaṃkriyā;
Paṭhamā tattha vatthūnaṃ, nānāvatthā’vibhāvinī.
庄严分二种：自性说与曲说。其中，第一种显现事物的种种状态。
Yathā
例如：
166.
166.
Līlā vikanti subhago, disā thira vilokano;
Bodhisattaṅkuro bhāsaṃ, viroci vāca māsabhiṃ.
菩萨之苗，仪态优雅，容颜俊美，目光坚定地遍览四方；他光芒四射，言辞庄严，灿烂辉煌。
167.
167.
Vutti vatthusabhāvassa, yā’ññathā sā’parā bhave;
Tassā’nantavikappattā, hoti bījo’padassanaṃ.
对事物自性的描述，若非如是直说，则为另一种（曲说）。因其变化无穷，故仅示其端绪。
Vaṅkavutti atthālaṅkāra
曲说义饰
Uddesa
总说
168.
168.
Tatthā’tisaya, upamā, rūpakā, vutti, dīpakaṃ,;
Akkhepo, tthantaranyāso, byatireko, vibhāvanā.
其中有：增上、譬喻、喻象、直陈、显明、反诘、义理引证、差别、异因。
169.
169.
Hetu[Pg.171], kkamo, piyataraṃ, samāsa, parikappanā;
Samāhitaṃ, pariyāya, vutti, byājopavaṇṇanaṃ.
因、次第、更可喜、简说、设想、巧合、转说、假托赞美。
170.
170.
Visesa, ruḷhāhaṅkārā, sileso, tulyayogitā;
Nidassanaṃ, mahantattaṃ, vañcanā, ppakatatthuti,.
特异、习用夸饰、双关、同等连结、例证、崇高、隐否、间接赞美。
171.
171.
Ekāvali, aññamaññaṃ, sahavutti, virodhitā;
Parivutti, bbhamo, bhāvo, missa, māsī, rasī, iti.
连环、相互、共存、对立、转换、错觉、情态、混合、祝愿、情味，如是。
172.
172.
Ete bhedā samuddiṭṭhā, bhāvo jīvita muccate;
Vaṅkavuttīsu posesi, sileso tu siriṃ paraṃ.
这些种类已总说。情态被称为（修辞的）生命。它滋养着曲说，而双关则是最上之光辉。
Niddesa
解释
173.
173.
Pakāsakā visesassa, siyā’tisayavutti yā;
Lokā’tikkantavisayā, lokiyā,ti ca sā dvidhā.
显现特异的表达，即是增上语。它又分二种：超世间与世间。
174.
174.
Lokiyātisayasse’te,Bhedā ye jātiādayo;
Paṭipādīyate tva’jja, lokātikkantagocarā.
世间增上语的这些种类，如生等，今日将阐述超世间之境界。
175.
175.
Pivanti dehakantī ye, nettañjalipuṭena te;
Nā’laṃ hantuṃ jine’saṃ tvaṃ, taṇhaṃ taṇhāharopi kiṃ?
那些以眼为掌，汲饮你身光者，哦，胜者（jina），你难道不能摧毁他们的贪爱吗，即使你是贪爱的摧毁者？
176.
176.
Upamāno’pameyyānaṃ, sadhammattaṃ siyo’pamā;
Sadda, tthagammā, vākyattha, visayā,ti ca sā bhidhā.
喻体与被喻体之间的同等法性，即是譬喻。它又分三种：声喻、义喻与句义喻。
177.
177.
Samāsa, paccaye, vā’dī, saddā tesaṃ vasā tidhā;
Saddagammā samāsena, munindo candimā’nano.
声喻依复合词、词缀及“如”等词而有三种。通过复合词的例子是：“圣者之王月面”。
178.
178.
Āyādī paccayā tehi, vadanaṃ paṅkajāyate;
Munindanayana dvandaṃ, nīluppaladalīyati.
通过“āya”等词缀，面容如莲花般。圣者之王双眼如青莲花瓣。
179.
179.
Ivādī iva, vā, tulya, samāna, nibha, sannibhā;
Yathā, saṅkāsa, tulita, ppakāsa, patirūpakā.
“如”等词有：如、或如、相等、相同、相似、类似、譬如、好像、堪比、显如、相称。
180.
180.
Sarī, sarikkha, saṃvādī, virodhi, sadisā, viya;
Paṭipakkha, paccanīkā, sapakkho, pamito, pamā.
相似、类似、相应、对立、相似、如、敌对、对抗、同党、被衡量、衡量。
181.
181.
Paṭibimba, paṭicchanna, sarūpa, sama, samitā;
Savaṇṇā, bhā, paṭinidhi, sadhammā, di salakkhaṇā.
影像、映影、同形、等同、平等、同色、光辉、代表、同法性、等特征。
182.
182.
Jayatya[Pg.172], kkosati, hasati, patigajjati, dūbhati;
Usūyatya, vajānāti, nindati, ssati, rundhati.
战胜、辱骂、笑、反驳、伤害、嫉妒、轻视、责备、高傲、阻碍。
183.
183.
Tassa coreti sobhaggaṃ, tassa kantiṃ vilumpati;
Tena saddhiṃ vivadati, tulyaṃ tenā’dhirohati.
盗取其美貌，掠夺其光辉；与他争论，与他等同。
184.
184.
Kacchaṃ vigāhate, tassa, ta manvetya, nubandhati;
Taṃsīlaṃ, taṃnisedheti, tassa cā’nukaroti, me.
与他匹敌，跟随他，追随他；（具有）其性情，阻止他，以及模仿他。
185.
185.
Upamāno’pameyyānaṃ, sadhammattaṃ vibhāvibhi;
Imehi upamābhedā, keci niyyanti sampati.
喻体与被喻体之间的同等法性，由此等词语显现。如今将阐述一些譬喻的种类。
186.
186.
Vikāsipadumaṃ’vā’ti, sundaraṃ sugatā’nanaṃ;
Iti dhammopamā nāma, tulyadhammanidassanā.
“善逝之面容美好，如盛开之莲花”。此即名为法喻，是同等法性的例证。
187.
187.
Dhammahīnā ‘‘mukha’mbhoja, sadisaṃ munino’’iti;
Viparīto’pamā ‘‘tulya, mānanena’mbujaṃ tava’’.
缺法喻是：“圣者之面容如莲花”。倒转喻是：“你的莲花堪比你的脸”。
188.
188.
Tavā’nana’miva’mbhojaṃ, ambhoja’miva te mukhaṃ;
Aññamaññopamā sā’yaṃ, aññamaññopamānato.
你的脸如莲花，莲花如你的脸；此即相互譬喻，因其相互比较。
189.
189.
‘‘Yadi kiñci bhave’mbhojaṃ, locana’bbhamuvibbhamaṃ;
Dhāretuṃ mukhasobhaṃ taṃ, tave’’ti abbhutopamā.
“若有莲花，能具无云晴空般的眼之媚态，方能承载你面容之美”——此即奇妙譬喻。
190.
190.
‘‘Sugandhi sobhā sambandhī, sisiraṃ’su virodhi ca;
Mukhaṃ tava’mbujaṃve’ti’’, sā silesopamā matā.
“你的脸实是莲花：芬芳、美丽，且与冷光者（月亮）相敌”——此被认为是双关譬喻。
191.
191.
Sarūpasaddavāccattā, sā santānopamā yathā;
Bālā’vu’yyānamālā’yaṃ, sā’lakā’nanasobhinī.
因其由同形之词表达，故为连环譬喻，例如：“这位少女是园中的花鬘，她以发卷（或：娑罗花）美化着面容”。
192.
192.
Khayī cando, bahurajaṃ, padumaṃ, tehi te mukhaṃ;
Samānampi samukkaṃsi, tya’yaṃ nindopamā matā.
月亮在消逝，莲花满是尘埃；你的面容，虽与它们相似，却超越它们——此即名为讥讽譬喻。
193.
193.
Asamattho mukheni’ndu, jina! Te paṭigajjituṃ;
Jaḷo kalaṅkī’ti ayaṃ, paṭisedhopamā siyā.
哦，胜者！月亮无法与你的面容争辉！它愚钝且有污点——此即驳斥譬喻。
194.
194.
‘‘Kacchaṃ candāravindānaṃ, atikkamma mukhaṃ tava;
Attanā’va samaṃ jāta’’, mitya’sādhāraṇopamā.
“你的面容，超越了月莲之丛，变得与自身等同”——此即独特譬喻。
195.
195.
‘‘Sabba’mbhoja’ppabhāsāro, rāsibhūto’va katthaci;
Tavā’nanaṃ vibhātī’’ti, hotā’bhūtopamā ayaṃ.
“所有莲花的精华光辉，仿佛汇于一处，你的面容如此灿烂”——此即非实譬喻。
196.
196.
Patīyate’tthagammā tu, saddasāmatthiyā kvaci;
Samāsa, ppaccaye, vādi, saddayogaṃ vinā api.
然而，义喻有时仅凭词语本身的力量即可被理解，即使没有复合词、词缀等词语的组合。
197.
197.
Bhiṅgāne’māni [Pg.173] cakkhūni, nā’mbujaṃ mukha’mevi’daṃ;
Subyattasadisattena, sā sarūpopamā matā.
“此双眼是蜂，此面非莲”——因其清晰的相似性，此被认为是形态譬喻(sarūpopamā)。
198.
198.
‘‘Maye’va mukhasobhā’sse, tyala’mindu! Vikatthanā;
Yato’mbujepi sā’tthīti’’, parikappopamā ayaṃ.
“月亮啊！我面容的光华，足以让你停止自夸；因为那份美丽，莲花中也有。”——此即假想譬喻(parikappopamā)。
199.
199.
‘‘Kiṃ vā’mbuja’ntobhantāli, kiṃ lolanayanaṃ mukhaṃ;
Mama dolāyate citta’’, micca’yaṃ saṃsayopamā.
“是莲中游蜂，抑或眸光流转之面？令我心神不定”，此即疑惑譬喻(saṃsayopamā)。
200.
200.
Kiñci vatthuṃ padassetvā, sadhammassā’bhidhānato;
Sāmyappatītisabbhāvā, pativatthupamā yathā.
呈现某一事物，并说明其自身的特性，由于相似性得以被感知，此即对物譬喻(pativatthupamā)，如下所示。
201.
201.
Janesu jāyamānesu, ne’kopi jinasādiso;
Dutiyo nanu natthe’va, pārijātassa pādapo.
在芸芸众生中，无一能与胜者(Jina)相比；诚然，也没有第二棵波利阇多树(pārijāta)。
202.
202.
Vākyatthene’va vākyattho, yadi kocū’pamīyate;
Ivayuttā, viyuttattā, sā vākyatthopamā dvidhā.
若以一句之义譬喻另一句之义，则根据是否使用“如”之类的词语，此句义譬喻(vākyatthopamā)分为两种。
Ivayuttā
与“如”字连用
203.
203.
Jino saṃklesatattānaṃ, āvibhūto janāna’yaṃ;
Ghammasantāpatattānaṃ, ghammakāle’mbudo viya.
这位胜者为烦恼所折磨的众生而出现，犹如酷暑时节，为炎热所苦恼者出现的云朵。
Ivaviyuttā
不与“如”字连用
204.
204.
Munindānana mābhāti, vilāsekamanoharaṃ;
Uddhaṃ samuggatassā’pi, kiṃ te canda vijambhanā.
牟尼主(Muninda)的面容以其独有的优雅照耀，令人心醉；月亮啊，你纵然高升，又有何可炫耀？
205.
205.
Samubbejeti dhīmantaṃ, bhinnaliṅgādikaṃ tu yaṃ;
Upamādūsanāyā’la, metaṃ katthaci taṃ yathā.
然而，凡有性别等不一致之处，都会令智者不安；这足以败坏譬喻，有时可见如下例子。
206.
206.
Haṃsī’vā’yaṃ sasī bhinna, liṅgā, kāsaṃ sarāni’va;
Vijāti vacanā, hīnā, sā’va bhatto bhaṭo’dhipe.
“此月（阳性）如雌鹅（阴性）”，是性别不符；“迦奢草（单数）如众湖（复数）”，是数目不符；“她之于主君犹如仆役”，是低劣譬喻。
207.
207.
‘‘Khajjoto bhāṇumālī’va, vibhāti’’tyadhikopamā;
Aphuṭṭhatthā ‘‘balambodhi, sāgaro viya saṃkhubhi.’’
“萤火虫如太阳般闪耀”，是过度譬喻；“军队的海洋如大海般动荡”，是赘余譬喻。
208.
208.
‘‘Cande kalaṅko bhiṅgo’ve’, tyu’pamāpekkhinī ayaṃ;
Khaṇḍitā keravā’kāro, sakalaṅko nisākaro.
“月亮上的斑点如蜜蜂”，此乃期待譬喻；有斑点的月亮，形如残缺的白睡莲。
209.
209.
Iccevamādirūpesu, bhavanti vigatā’darā;
Karonti cā’daraṃ dhīrā, payoge kvaci de’va tu.
对于此类形式，智者不予重视；然而，在某些用法上，智者们确实会予以重视。
210.
210.
Itthīyaṃ’vā’jano yāti, vadatye’sā pumā viya;
Piyo pāṇā ivā’yaṃ me, vijjā dhana’miva’ccitā.
“此妇人行止如男子，言语亦如男子”；“此人于我，珍爱如生命”；“知识受敬，犹如财富”。
211.
211.
Bhavaṃ [Pg.174] viya mahīpāla, devarājā virocate;
Ala’maṃsumato kacchaṃ, tejasā rohituṃ ayaṃ.
君王啊，你如天帝般光辉灿烂；此威光足以媲美太阳的领域。
212.
212.
Upamāno’pameyyānaṃ, abhedassa nirūpanā;
Upamā’va tirobhūta, bhedā rūpaka muccate.
将喻体与被喻体描述为无二无别，当譬喻本身隐没了其间的差异时，即称为隐喻(rūpaka)。
213.
213.
Asesa vatthu visayaṃ, ekadesa vivutti, ca;
Taṃ dvidhā puna paccekaṃ, samāsādivasā tidhā.
（隐喻）有两种：遍及整体事物，以及表述局部。此二者又各自依复合词等方式分为三种。
Asesavatthuvisayasamāsa
遍及一切事的复合式
214.
214.
Aṅgulidala saṃsobhiṃ, nakhadīdhiti kesaraṃ;
Sirasā na pilandhanti, ke muninda pada’mbujaṃ.
以趾为瓣而庄严，以甲光为蕊；谁不将圣主(muninda)的莲足顶戴于头？
Asesavatthuvisayaasamāsa
遍及一切事的非复合式
215.
215.
Ratanāni guṇā bhūrī, karuṇā sītalaṃ jalaṃ;
Gambhīratta magādhattaṃ, paccakkho’yaṃ jino’mbudhi.
功德是无量珍宝，慈悲是清凉之水，其性深邃而不可测度；此胜者(jino)是亲见之大海。
Asesavatthuvisayamissaka
遍及一切事的混合式
216.
216.
Candikā mandahāsā te, muninda! Vadani’nduno;
Pabodhayatya’yaṃ sādhu, mano kumuda kānanaṃ.
圣主(muninda)啊！您月面的柔和微笑即是月光；它善巧地唤醒了心意的睡莲林。
217.
217.
Asesavatthuvisaye, pabhedo rūpake ayaṃ;
Ekadesavivuttimhi, bhedo dāni pavuccati.
关于遍及一切事的隐喻，此分类已述；如今，将解说局部表达的分类。
Ekadesavivuttisamāsa
局部表达的复合式
218.
218.
Vilāsa hāsa kusumaṃ, rucirā’dhara pallavaṃ;
Sukhaṃ ke vā na vindanti, passantā munino mukhaṃ.
以优雅微笑为花，以秀美嘴唇为嫩芽；见圣者之面，谁能不感安乐？
Ekadesavivuttiasamāsa
局部表达的非复合式
219.
219.
Pādadvandaṃ munindassa, dadātu vijayaṃ tava;
Nakharaṃsī paraṃ kantā, yassa pāpajayaddhajā.
愿圣主的双足赐予你胜利；其甲光无比可爱，是战胜邪恶的胜利旗帜。
Ekadesavivuttimissaka
局部表达的混合式
220.
220.
Sunimmalakapolassa, muninda vadani’nduno;
Sādhu’ppabuddha hadayaṃ, jātaṃ kerava kānanaṃ.
圣主的月面双颊清净无瑕；善妙觉醒的心，已化为白莲林。
221.
221.
Rūpakāni [Pg.175] bahūnye’va, yuttā, yuttādibhedato;
Visuṃ na tāni vuttāni, etthe’va’ntogadhāni’ti.
隐喻确实众多，依连接、非连接等而有分别；它们不在此单独解说，因已包含于此中。
222.
222.
‘‘Candimā’kāsapaduma’’, miccetaṃ khaṇḍarūpakaṃ;
Duṭṭha, ‘‘mamboruhavanaṃ, nettāni’ccā’’di sundaraṃ.
“月亮是天空的莲花”，此为残缺隐喻；“眼睛是莲花林”等喻，虽美而有缺陷。
223.
223.
Pariyanto vikappānaṃ, rūpakasso’pamāya ca;
Natthi yaṃ tena viññeyyaṃ, avutta manumānato.
构想(vikappānaṃ)、隐喻与譬喻是没有穷尽的；因此，未言说者，当由推论而知。
224.
224.
Punappuna muccāraṇaṃ, yamatthassa, padassa ca;
Ubhayesañca viññeyyā, sā’ya’māvutti nāmato.
对义、对词以及对二者的反复阐述，当知其名为复述(āvutti)。
Atthāvutti
义复述
225.
225.
Mano harati sabbesaṃ, ādadāti disā dasa;
Gaṇhāti nimmalattañca, yasorāsi jinassa’yaṃ.
此胜者(jinassa)的无量声誉，摄受一切众生之心，遍及十方，亦含摄清净。
Padāvutti
词复述
226.
226.
Vibhāsenti disā sabbā, munino dehakantiyo;
Vibhā senti ca sabbāpi, candādīnaṃ hatā viya.
圣者的身光，照亮一切方向；一切方向亦皆辉耀，犹如日月等已黯然失色。
Ubhayāvutti
二者复述
227.
227.
Jitvā viharati klesa, ripuṃ loke jino ayaṃ;
Viharatya’rivaggo’yaṃ, rāsibhūto’va dujjane.
此胜者(jino)已战胜烦恼之敌，安住于世间；而彼敌群则被摧毁，犹如堆积于恶人之上。
228.
228.
Ekattha vattamānampi, sabbavākyo’pakārakaṃ;
Dīpakaṃ nāma taṃ cādi, majjha, ntavisayaṃ tidhā.
虽处于一处，却利益于全句；此法名为“灯喻”(dīpaka)，依其在句首、句中、句末而分三种。
Ādi dīpaka
前置灯喻
229.
229.
Akāsi buddho veneyya, bandhūna mamito’dayaṃ;
Sabbapāpehi ca samaṃ, nekatitthiyamaddanaṃ.
佛陀为应受教化者与亲族带来了无量的利益；同时摧伏了一切恶与众多外道。
Majjhe dīpaka
中置灯喻
230.
230.
Dassanaṃ munino sādhu, janānaṃ jāyate’mataṃ;
Tada’ññesaṃ tu jantūnaṃ, visaṃ nicco’patāpanaṃ.
见到牟尼是好事，为人们带来不死；但对其他众生，却成了恒常折磨的毒药。
Antadīpaka
后置灯喻
231.
231.
Accanta [Pg.176] kanta lāvaṇya, candā’tapa manoharo;
Jinā’nani’ndu indu ca, kassa nā’nandako bhave.
极为可爱美丽，如月光般怡人，胜者的月脸与天上的月亮，谁能不为之欣喜呢？
Mālādīpaka
鬘灯喻
232.
232.
Hotā’vippaṭisārāya, sīlaṃ, pāmojjahetu so;
Taṃ pītihetu, sā cā’yaṃ, passaddhyā’di pasiddhiyā.
戒是为了不后悔，不后悔是喜悦的因；喜悦是喜的因，而此喜是为了成就轻安等法。
233.
233.
Iccā’didīpakattepi, pubbaṃ pubba mapekkhinī;
Vākyamālā pavattāti, taṃ mālādīpakaṃ mataṃ.
如是，由于一句句前后相依，延续不断，形成句鬘，因此即使它属于前置灯喻等，也被认为是鬘灯喻。
234.
234.
Anene’va’ppakārena, sesāna mapi dīpake;
Vikappānaṃ vidhātabbā, nugati suddhabuddhibhi.
有清净智慧者，应以同样的方式，将其中的各种变化应用于其余的灯喻。
235.
235.
Visesa vacani’cchāyaṃ, nisedhavacanaṃ tu yaṃ;
Akkhepo nāma soyañca, tidhā kālappabhedato.
当欲表达特殊意义时，所用的否定性言辞，即名为呵责法(akkhepa)；它依时间的区别而分为三种。
236.
236.
Ekākī’ nekasenaṃ taṃ, māraṃ sa vijayī jino;
Kathaṃ ta mathavā tassa, pāramībala mīdisaṃ.
那位胜者独自一人战胜了拥有大军的魔罗。这怎么可能呢？不，这是因为他的波罗蜜之力就是如此。
Atītakkhepo.
过去时呵责。
237.
237.
Kiṃ citte’jāsamugghātaṃ, apatto’smīti khijjase;
Paṇāmo nanu so ye’va, sakimpi sugate gato.
“我尚未根除内心的烦恼”，你为何为此苦恼呢？要知道，即使只是对善逝的一次顶礼，也已经足够了。
Vattamānakkhepo.
现在时呵责。
238.
238.
Saccaṃ na te gamissanti, sivaṃ sujanagocaraṃ;
Micchādiṭṭhi parikkanta, mānasā ye sudujjanā.
确实，那些心被邪见所占据的恶人，将无法去到善人们的安稳去处。
Anāgatakkhepo.
未来时呵责。
239.
239.
Ñeyyo atthantaranyāso, yo, ññavākyatthasādhano;
Sabbabyāpī visesaṭṭho, hivisiṭṭha’ssa bhedato.
应知义转置(atthantaranyāsa)是用来证实另一句意义的方法。它分为普遍义和特殊义，又根据是否带有“hi”而有所区别。
Hi rahita sabbabyāpī
不带“hi”的普遍义
240.
240.
Tepi lokahitā sattā, sūriyo candimā api;
Atthaṃ passa gamissanti, niyamo kena laṅghyate.
看，即使是太阳和月亮这些利益世间的存在，也终将消逝。谁又能逾越这法则呢？
Hi sahita sabbabyāpī
带“hi”的普遍义
241.
241.
Satthā devamanussānaṃ, vasī sopi munissaro;
Gato’va nibbutiṃ sabbe, saṅkhārā na hi sassatā.
天人导师、自在者、圣者之主，连他也已入涅槃。诚然，一切行皆非永恒。
Hi rahita visesaṭṭha
不带“hi”的特殊义
242.
242.
Jino [Pg.177] saṃsārakantārā, janaṃ pāpeti nibbutiṃ;
Nanu yuttā gati sā’yaṃ, vesārajja samaṅginaṃ.
胜者引导人们出离轮回的旷野，抵达涅槃。对具足无畏者而言，这确实是理所当然的道路。
Hi sahita visesaṭṭha
带“hi”的特殊义
243.
243.
Surattaṃ te’dharaphuṭaṃ, jina! Rañjeti mānasaṃ;
Sayaṃ rāgaparītā hi, pare rañjenti saṅgate.
胜者啊！您那鲜红的嘴唇愉悦人心。诚然，自身有“染色”者，在相遇时也能“染”悦他人。
244.
244.
Vācce gamme tha vatthūnaṃ, sadisatte pabhedanaṃ;
Byatireko’ya’mapye’ko, bhayabhedā catubbidho.
对于可言说和可理解的事物，在它们相似之处所作的区分，即是别异(byatireka)。此法虽为一种，但因对两者作出区分而有四种。
Vāccaekabyatireka
言说一类区别
245.
245.
Gambhīratta mahattādi, guṇā jaladhinā jina!;
Tulyo tva masi bhedo tu, sarīrene’disena te.
胜者！于深邃、伟大等德行，你与海洋相等；然区别在于，你有如是之身。
Vācca ubhayabyatireka
言说两者区别
246.
246.
Mahāsattā’tigambhīrā, sāgaro sugatopi ca;
Sāgaro’ñjanasaṅkāso, jino cāmīkarajjuti.
大士甚深，善逝与海亦然；海如眼墨色，胜者如金辉。
Gamma ekabyatireka
可解一类区别
247.
247.
Na santāpāpahaṃ nevi, cchitadaṃ migalocanaṃ;
Muninda! Nayanadvandaṃ, tava tagguṇa bhūsitaṃ.
牟尼尊！鹿眼既不除苦恼，亦不予所求；而汝之双眸，则为彼等功德所庄严。
Gammaubhayabyatireka
可解两者区别
248.
248.
Munindānana mambhoja, mesaṃ nānatta mīdisaṃ;
Suvuttā’matasandāyī, vadanaṃ ne’disa’mbujaṃ.
牟尼尊颜与莲华，二者差别乃如是：圣颜善说施甘露，莲华岂有此功德。
249.
249.
Pasiddhaṃ kāraṇaṃ yattha, nivattetvā’ ñākāraṇaṃ;
Sābhāvikatta mathavā, vibhābyaṃ sā vibhāvanā.
于此处，否定了众所周知的原因后，彰显出另一原因，或者彰显其为自性使然，此即“显明”。
Kāraṇantaravibhāvanā
他因之显明
250.
250.
Anañjitā’sitaṃ nettaṃ, adharo rañjitā’ruṇo;
Samānatā bhamu cā’yaṃ, jinā’nāvañcitā tava.
妙目乌黑未曾染，绛唇天然色赤红；双眉齐整不修饰，胜者之容本天成。
Sābhāvika vibhāvanā
自性显明
251.
251.
Na hoti khalu dujjanya, mapi dujjanasaṅgame;
Sabhāvanimmalatare, sādhujantūna cetasi.
于善士本性极清净心中，纵然与恶人交往，亦绝不生起邪恶。
252.
252.
Janako[Pg.178], ñāpako ceti, duvidhā hetavo siyuṃ;
Paṭisaṅkharaṇaṃ tesaṃ, alaṅkāratāyo’ditaṃ.
因有能生与能知二种；对此二因之修饰，说为一种庄严。
253.
253.
Bhāvā’bhāva kiccavasā, cittahetuvasāpi ca;
Bhedā’nantā idaṃ tesaṃ, mukhamatta nidassanaṃ.
依有无作用，亦依心之因，其差别无尽，此仅示其端。
254.
254.
Paramatthapakāse’ka, rasā sabbamanoharā;
Munino desanā’yaṃ me, kāmaṃ toseti mānasaṃ.
牟尼的此一教法，阐明究竟真理，具足一味，悦一切心，令我心意满足。
Bhāvakicco kārakahetu.
有作用之能作因
255.
255.
Dhīrehi saha saṃvāsā, saddhammassā’bhiyogato;
Niggaheni’ndriyānañca, dukkhassu’pasamo siyā.
与智者共住，勤修正法故，并调伏诸根，苦乃得止息。
Abhāvakicco kārakahetu.
无作用之能作因
256.
256.
Muninda’canda saṃvādi, kantabhāvo’pasobhinā;
Mukhene’va subodhaṃ te, manaṃ pāpā’bhinissaṭaṃ.
尊容美如月，仪态甚可爱；由此即易知，汝心离诸恶。
Bhāvakicco ñāpakahetu.
有作用之能知因
257.
257.
Sādhuhatthā’ravindāni, saṅkocayati te kathaṃ;
Muninda! Caraṇadvanda, rāgabālā’tapo phusaṃ?
牟尼尊！汝之双足，犹如赤色晨曦，当其碰触之时，如何能令善士之莲手合拢？
Ayuttakārī cittahetu.
行不当之心因
258.
258.
Saṅkocayanti jantūnaṃ, pāṇipaṅkeruhāni’ha;
Muninda! Caraṇadvanda, nakha candāna’ maṃsavo.
牟尼尊！在此，是汝双足趾甲之月所发光芒，令众生之莲手合拢。
Yuttakārī cittahetu.
行正当之心因
259.
259.
Uddiṭṭhānaṃ padatthānaṃ, anuddeso yathākkamaṃ;
‘Saṅkhyāna’miti niddiṭṭhaṃ, yathāsaṅkhyaṃ kamopi ca.
对于已先行陈述的事物，再依序逐一说明，此即所谓“列举”（Saṅkhyāna），亦称“依序”（yathāsaṅkhya）或“顺序”（kama）。
260.
260.
Ālāpa hāsa līḷāhi, muninda! Vijayā tava;
Kokilā kumudāni co, pasevante vanaṃ jalaṃ.
牟尼尊！汝以言谈、欢笑、优雅而取胜；犹如杜鹃栖于林，白莲生于水。
261.
261.
Siyā piyataraṃ nāma, attharūpassa kassaci;
Piyassā’tisayene’taṃ, yaṃ hoti paṭipādanaṃ.
由于对某事物或形象的极度喜爱，而称之以更可爱之名，此即所谓“更可爱”庄严。
262.
262.
Pītiyā me samuppannā, santa! Sandassanā tava;
Kālenā’yaṃ bhave pīti, tave’va puna dassanā.
圣者！因得见您，我心生喜。愿于未来，此喜悦从再见您而生。
263.
263.
Vaṇṇiteno’pamānena, vutyā’dhippeta vatthuno;
Samāsavutti nāmā’yaṃ, attha saṅkhepa rūpato.
以所描述之譬喻，言说所意欲之事；此名“简说”，其形式为义理之浓缩。
264.
264.
Sā’yaṃ [Pg.179] visesyamattena, bhinnā’bhinnavisesanā;
Atthe’va aparā pya’tthi, bhinnā’bhinnavisesanā.
此即，仅就所饰词而言，有相异与不相异之饰词；于义理上，亦另有相异与不相异之饰词。
Abhinnavisesana
不相异饰词
265.
265.
Visuddhā’matasandāyī, pasattharatanā’layo;
Gambhīro cā’ya’ mambodhi, puññenā’pādito mayā.
清净甘露之源泉，殊胜珍宝之库藏；此甚深大海，是我以福德所成办。
Bhinnābhinnavisesana
相异与不相异饰词
266.
266.
Icchita’tthapado sāro, phalapuppho’pasobhito;
Sacchāyo’ya’mapubbova kapparukkho samuṭṭhito.
施予所欲之利，精华所萃，花果庄严；此具佳荫之劫树(kapparukkha)，前所未有而生起。
267.
267.
Sāgarattena saddhammo, rukkhatteno’dito jino;
Sabbe sādhāraṇā dhammā, pubbatrā’ññatra tu’ttayaṃ.
正法以海洋为喻，胜者以树木为称；于前者，诸法皆共通，于后者则有不同。
268.
268.
Vatthuno’ññappakārena, ṭhitā vutti tada’ññathā;
Parikappīyate yattha, sā hoti parikappanā.
事物之存在为一方式，然其表述为另一方式；于何处作如是构想，彼即是“构想”(parikappanā)。
269.
269.
Upamā’bbhantarattena, kiriyādivasena ca;
Kameno’dāharissāmi, vividhā parikappanā.
我将以内在譬喻及行为等方式，依次举例说明种种“构想”。
Upamābbhantaraparikappanā
内在譬喻构想
270.
270.
Icchābhaṅgā’turā’sīnā, tā’tiniccala maccharā;
Vasaṃ nenti’va dhīraṃ taṃ, tadā yogā’bhiyogato.
彼时，因其致力于修行，彼等因欲望受挫而苦恼、极为固执嫉妒之（魔女），仿佛要将彼智者置于其控制之下。
Kriyāparikappanā
行为构想
271.
271.
Gajaṃ māro samāruḷho, yuddhāya’ccanta’munnataṃ;
Magga manvesatī nūna, jinabhīto palāyituṃ.
魔罗(Māra)为战骑上高象，气势昂扬；实则畏惧胜者，正寻求逃亡之路。
Guṇaparikappanā
特质构想
272.
272.
Muninda! Pādadvande te, cāru rājiva sundare;
Maññe pāpā’bhi’sammadda, jātasoṇena soṇimā.
牟尼尊主(Muninda)！于您那美丽如莲之双足，我思其赤色，乃因碾碎诸恶而生。
273.
273.
Maññe, saṅke, dhuvaṃ, nūna, miva, micceva mādihi;
Sā’yaṃ byañjīyate kvā’pi, kvā’pi vākyena gamyate.
此构想，有时以“我思”(maññe)、“我疑”(saṅke)、“确定”(dhuvaṃ)、“确实”(nūna)、“如”(iva)、“诚然”(iti eva)等词表达，有时则由句义领会。
Gammaparikappanā
可意会之构想
274.
274.
Dayā sañjāta sarasā, dehā nikkhantakantiyo;
Pīṇentā jina! Te sādhu, janaṃ sarasataṃ nayuṃ.
胜者(Jina)！由慈悲所生之妙趣，及由尊身所出之光辉，善能愉悦众人，引其入于喜乐之境。
275.
275.
Ārabbhantassa [Pg.180] yaṃkiñci, kattuṃ puññavasā puna;
Sādhana’ntaralābho yo, taṃ vadanti samāhitaṃ.
为作某事而始勤，复因福德之力，得另一助成之缘，智者称此为“等引”(samāhita)。
276.
276.
Mārā’ribhaṅgā’bhimukha, mānaso tassa satthuno;
Mahāmahī mahāravaṃ, ravī’ya’mupakārikā.
彼导师心向摧破敌魔罗，此大地作为助益者，发出巨大轰鸣。
277.
277.
Avatvā’bhimataṃ tassa, siddhiyā dassana’ññathā;
Vadanti taṃ ‘pariyāya, vuttī’ti sucibuddhayo.
不直言其意，为成就故，以他法示之；净慧者称此为“委婉语”(pariyāyavutti)。
278.
278.
Vivaṭa’ṅgaṇanikkhittaṃ, dhana’mārakkha vajjitaṃ;
Dhanakāma! Yathākāmaṃ, tuvaṃ gaccha yadicchasi.
财富置于敞开庭院，无人看守；求财者！你可随心所欲，取汝所欲。
279.
279.
Thutiṃ karoti nindanto, viya taṃ byājavaṇṇanaṃ;
Dosā’bhāsā guṇā eva, yanti sannidhi matra hi.
看似谴责而实为赞美，此即“伪赞”(byājavaṇṇanaṃ)；于此，功德实以过失之相显现。
280.
280.
Sañcāletu malaṃ tvaṃ’si, bhusaṃ kuvalayā’khilaṃ;
Visesaṃ tāvatā nātha!, Guṇānaṃ te vadāma kiṃ?
您能搅动整个大地之尘垢；主公！仅凭此，我们该如何言说您功德之殊胜？
281.
281.
Visesi’cchāyaṃ dabbassa, kriyā, jāti, guṇassa ca;
Vekalladassanaṃ yatra, viseso nāma yaṃ bhave.
为显事物、行为、种类或特质之卓越，而示其所依之阙如，此即名为“殊胜”(visesa)。
282.
282.
Na rathā, na ca mātaṅgā, na hayā, na padātayo;
Jito mārāri muninā, sambhārāvajjanena hi.
无战车，无大象，无骏马，亦无步兵；牟尼之所以战胜敌魔罗，实乃凭借舍离诸资具。
Dabbavisesavutti.
事物殊胜之表达。
283.
283.
Na baddhā bhūkuṭi, neva, phurito dasanacchado;
Mārāribhaṅgaṃ cā’kāsi, muni vīro varo sayaṃ.
未曾皱眉，嘴唇亦未颤动；牟尼、英雄、卓越者，独自摧破敌魔罗。
Kriyāvisesavutti.
行为殊胜之表达。
284.
284.
Na disāsu byāttā raṃsi,Nā’loko lokapatthaṭo;
Tathāpya’ndhatamaharaṃ, paraṃ sādhusubhāsitaṃ.
光芒未遍布四方，光明未普照世间；然最胜之善说，能除极暗。
Jātivisesavutti.
种类殊胜之表达。
285.
285.
Na kharaṃ, na hi vā thaddhaṃ, muninda! Vacanaṃ tava;
Tathāpi gāḷhaṃ khaṇati, nimmūlaṃ janatāmadaṃ.
牟尼之主！您的言语非粗糙，亦非僵硬；然而，它能深入挖掘，根除众生的憍慢。
Guṇavisesavutti
殊胜功德的表述。
286.
286.
Dassīyate’tirittaṃ [Pg.181] tu, sūravīrattanaṃ yahiṃ;
Vadanti viññūvacanaṃ, ruḷhāhaṅkāra mīdisaṃ.
凡英雄气概过度展现之处，智者称此等言语为增长的傲慢。
287.
287.
Dame nandopanandassa, kiṃ me byāpāradassanā?Puttā me pādasambhattā, sajjā sante’va tādise.
在调伏难陀与优波难陀(Nandopananda)方面，我何须展现作为？我的弟子们，我足下的奉献者，对于此类(对手)已然准备就绪。
288.
288.
Sileso vacanā’nekā, bhidheyye’kapadāyutaṃ;
Abhinnapadavākyādi, vasā tedhā’ya mīrito.
双关语(silesa)为一词多义之言说；依词句不可分等，此法被说为三种。
289.
289.
Andhatamaharo hārī, samāruḷho mahodayaṃ;
Rājate raṃsimālī’yaṃ, bhagavā bodhayaṃ jane.
驱除大暗，带来喜悦，登上大兴盛；此具光鬘者(raṃsimālī)、世尊闪耀光芒，觉悟众生。
Abhinnapadavākyasileso.
词句不可分双关语。
290.
290.
Sāradā’malakā’bhāso, samānīta parikkhayo;
Kumudā’karasambodho, pīṇeti janataṃ sudhī.
其光辉澄净如秋，已尽诸损耗；其觉悟开启喜悦之藏，此贤者令众生欣悦。
Bhinnapadavākyasileso.
词句可分双关语。
291.
291.
Samāhita’ttavinayo, ahīna mada maddano;
Sugato visadaṃ pātu, pāṇinaṃ so vināyako.
心已入定，调伏自我，摧伏龙王及不劣之慢；善逝、引导者，愿彼清净地守护众生。
Bhinnābhinnapadavākyasileso.
词句可分不可分双关语。
292.
292.
Viruddhā, viruddhā, bhinna, kammā, niyamavā, paro;
Niyama’kkhepavacano, avirodhi, virodhya’pi.
相违、不相违、异业、有定、其他；破定之言、不相违、以及相违。
293.
293.
Ocitya samposakādi, sileso, padajā’di pi;
Esaṃ nidassanesve’va, rūpa māvi bhavissati.
适切、滋养等双关语，以及由词语等产生的双关语；其形式将在这些例子中得以显现。
Viruddhakammasilesa
相违业双关语
294.
294.
Savase vattayaṃ lokaṃ, akhilaṃ kallaviggaho;
Parābhavati mārāri, dhammarājā vijambhate.
令整个世界随其意志运转，身形健美；魔罗之敌被击败，法王大显神威。
Aviruddhakammasilesa
不相违业双关语
295.
295.
Sabhāvamadhuraṃ puñña viseso’daya sambhavaṃ;
Suṇanti vācaṃ munino, janā passanti cā’mataṃ.
人们听闻牟尼之语，其言自性甘甜，由殊胜功德之生起而生；亦得见甘露(amataṃ)不死。
Abhinnakammasilesa
不分业双关语
296.
296.
Andhakārā’pahārāya[Pg.182], sabhāva madhurāya ca;
Mano pīṇeti jantūnaṃ, jino vācāya bhāya ca.
为驱除黑暗，亦为自性甘甜；胜者以言语和光芒，悦乐众生之心。
Niyamavantasilesa
有定双关语
297.
297.
Kesa’kkhīnaṃ’va kaṇhattaṃ, bhamūnaṃyeva vaṅkatā;
Pāṇipādā’dharānaṃ’va, munindassā’bhirattatā.
牟尼之主的黑，仅在发与眼；其弯曲，仅在双眉；其深红，仅在手、足、唇。
Niyamakkhepasilesa
破定双关语
298.
298.
Pāṇipādā’dharesve’va, sārāgo tava dissati;
Dissate so’ya mathavā, nātha! Sādhuguṇesva’pi.
在手、足、唇上，你的爱染(或红润)可见；世尊！它亦可见于您的善德之中。
Avirodhisilesa
不相违双关语
299.
299.
Salakkhaṇo’tisubhago, tejassī niyato’dayo;
Lokeso jitasaṃkleso,Vibhāti samaṇissaro.
具足相好(salakkhaṇo)，极为祥瑞，具足威力，其兴起有定；世间主、已胜烦恼、沙门之主，闪耀光芒。
Virodhisilesa
相违双关语
300.
300.
Asamopi samo loke,Lokesopi naruttamo;
Sadayo pya’dayo pāpe, cittā’yaṃ munino gati.
世间无等亦平等，世间主亦人中尊；于恶有慈悲亦无慈悲，此乃牟尼奇妙之行境。
Ocityasamposakapadasilesa
顺适词语双关语
301.
301.
Saṃsāradukkho’pahatā, vanatā janatā tvayi;
Sukha micchita maccantaṃ, amatandada! Vindati.
为轮回之苦所恼害、心怀欲望的众生，在你之处，哦，甘露施予者！获得了所希求的究竟之乐。
302.
302.
Guṇayuttehi vatthūhi, samaṃ katvāna kassaci;
Saṃkittanaṃ bhavati yaṃ, sā matā tulyayogitā.
将某人与具德之物等同称扬，此即所谓的“平等相应”。
303.
303.
Sampattasammado loko, sampattā’lokasampado;
Ubhohi raṃsimālī ca, bhagavā ca tamonudo.
世间获得大喜悦，亦得圆满之光明；太阳与世尊，二者皆为黑暗驱除者。
304.
304.
Atthantaraṃ sādhayatā, kiñci taṃ sadisaṃ phalaṃ;
Dassīyate asantaṃ vā, santaṃ vā taṃ nidassanaṃ.
为确立另一义理，而展示某个相似的结果，无论其存在与否，此即所谓的“例证”。
Asantaphalanidassana
非实果例证
305.
305.
Udayā [Pg.183] samaṇindassa, yanti pāpā parābhavaṃ;
Dhammarājaviruddhānaṃ, sūcayantā dura’ntataṃ.
沙门之主兴起，诸恶走向败亡，仿佛预示着违逆法王者将有悲惨的结局。
Santaphalanidassana
真实果例证
306.
306.
Siro nikkhitta caraṇo, cchariyāna’mbujāna’yaṃ;
Parama’bbhutataṃ loke, viññāpeta’ttano jino.
这位胜者将其如奇妙莲花般的双足置于（诸天）头顶，向世间昭示了自身至上的稀有。
307.
307.
Vibhūtiyā mahantattaṃ, adhippāyassa vā siyā;
Paramukkaṃsataṃ yātaṃ, taṃ mahantatta mīritaṃ.
威势的伟大或意向的伟大，当其达到至高卓越的境地，即被称为“伟大”。
Vibhūtimahantatta
威势之伟大
308.
308.
Kirīṭa ratana’cchāyā, nuviddhā’tapa vāraṇo;
Purā paraṃ siriṃ vindi, bodhisatto’ bhinikkhamā.
昔日，菩萨获得至上荣光，其华盖与宝冠宝石的光辉交织；而后他出家了。
Adhippāyamahantatta
意向之伟大
309.
309.
Satto sambodhiyaṃ bodhi, satto sattahitāya so;
Hitvā sneharasābandha, mapi rāhulamātaraṃ.
为求菩提，菩萨专念于正等觉；为利有情，他亦致力于众生福祉；舍弃了爱染滋味的束缚，乃至罗睺罗的母亲。
310.
310.
Gopetvā vaṇṇanīyaṃ yaṃ, kiñci dassīyate paraṃ;
Asamaṃ vā samaṃ tassa, yadi sā vañcanā matā.
隐藏应赞叹之事，而展示他物，无论后者与前者相等或不相等，此即所谓的“欺瞒”。
Asamavañcanā
不等欺瞒
311.
311.
Purato na sahassesu, na pañcesu ca tādino;
Māro paresu tasse’saṃ, sahassaṃ dasavaḍḍhitaṃ.
在如来面前，魔罗的十千之众，算不上千，也算不上五百。
Samavañcanā
平等欺瞒
312.
312.
Vivāda manuyuñjanto, munindavadani’ndunā;
Sampuṇṇo candimā nā’yaṃ, chatta metaṃ manobhuno.
与牟尼之主的月脸争辩者说：“此非圆满之月，此乃心生者（魔罗）之伞盖。”
313.
313.
Parānuvattanādīhi, nibbindeni’ha yā katā;
Thuti ra’ppakate sā’yaṃ, siyā appakatatthuti.
此处，由随从他人等而心生厌离者，对微小之事所作的赞叹，即是“微事赞”。
314.
314.
Sukhaṃ jīvanti hariṇā, vanesva’parasevino;
Anāyāso palābhehi, jaladabbhaṅkurādibhi.
鹿群在林中安乐地生活，不侍奉他人；它们毫不费力地以水、吉祥草、嫩芽等为食。
315.
315.
Uttaraṃ uttaraṃ yattha, pubbapubbavisesanaṃ;
Siyā ekāvali sā’yaṃ, dvidhā vidhi, nisedhato.
凡以后一者为前一者的修饰，如此层层相续，此即“串珠”（ekāvali）。它依肯定和否定而分为两种。
Vidhiekāvali
肯定之链
316.
316.
Pādā [Pg.184] nakhāli rucirā, nakhāli raṃsi bhāsurā;
Raṃsītamopahāne’ka, rasā sobhanti satthuno.
导师之足甲行甚美，其甲光辉耀；此光于驱暗中独一无二，因导师之德而庄严。
Nisedhaekāvali
否定之链
317.
317.
Asantuṭṭho yati neva,Santoso nā’layāhato;
Nā’layo yo sa jantūnaṃ, nā’nanta byasanā vaho.
不满足的行者永不得安；知足者不为执着所害；彼不执着于众生，不带来无尽之灾厄。
318.
318.
Yahiṃ bhūsiya bhūsattaṃ, aññamaññaṃ tu vatthunaṃ;
Vinā’va sadisattaṃ taṃ, aññamaññavibhūsanaṃ.
诸事物彼此互相庄严，纵然没有相似之处，此即是“互相庄严”。
319.
319.
Byāmaṃ’su maṇḍalaṃ tena, muninā lokabandhunā;
Mahantiṃ vindatī kantiṃ, sopi teneva tādisiṃ.
由世间之友的牟尼，其一寻光圈获得巨大光辉；彼亦因此而同样辉耀。
320.
320.
Kathanaṃ sahabhāvassa, kriyāya ca, guṇassa ca;
‘Sahavuttī’ti viññeyyaṃ, ta’dudāharaṇaṃ yathā.
对行动与功德的共同存在状态的描述，当知是为“共现”；其示例如下。
Kriyāsahavutti
行动共现
321.
321.
Jalanti candaraṃsīhi, samaṃ satthu nakhaṃ savo;
Vijambhati ca candena, samaṃ tammukhacandimā.
导师指甲之光，与月光一同闪耀；其面月亦与明月一同绽放。
Guṇasahavutti
功德共现
322.
322.
Jino’dayena malīnaṃ, saha dujjana cetasā;
Pāpaṃ disā suvimalā, saha sajjana cetasā.
胜者出世，污垢与恶人之心一同消逝；罪恶匿迹，诸方与善人之心一同变得极为清净。
323.
323.
Virodhīnaṃ pada’tthānaṃ, yattha saṃsaggadassanaṃ;
Samukkaṃsā’bhidhānatthaṃ, matā sā’yaṃ virodhitā.
于矛盾词义处，若见其关联，为表达卓越之义，此即是“矛盾法”。
324.
324.
Guṇā sabhāva madhurā, api loke’ka bandhuno;
Sevitā pāpa sevīnaṃ, sampadūsenti mānasaṃ.
世间唯一之友（佛陀）的功德，其性本甜美，然若为恶行者所习，反倒染污其心。
325.
325.
Yassa kassa ci dānena, yassa kassa ci vatthuno;
Visiṭṭhassa ya mādānaṃ, ‘parivuttī’ti sā matā.
通过布施任何事物，而获得另一殊胜之物，此即是“交换”。
326.
326.
Purā paresaṃ datvāna, manuññaṃ nayanādikaṃ;
Muninā samanuppattā, dāni sabbaññutāsirī.
往昔，牟尼曾施予他人眼等悦意之物；如今，彼已证得一切智之荣耀。
327.
327.
Kiñci [Pg.185] disvāna viññātā, paṭipajjati taṃsamaṃ;
Saṃsayā’pagataṃ vatthuṃ, yattha so’yaṃ bhamo mato.
见者于无疑之事，见一物已，却认作相似之他物，此即是“错认”。
328.
328.
Samaṃ disāsu’jjalāsu, jina pāda nakhaṃ’sunā;
Passantā abhinandanti, candā’tapa manā janā.
胜者足甲之光，平等照耀于光明诸方；见者心生欢喜，误以为是月光。
329.
329.
Pavuccate yaṃ nāmādi, kavīnaṃ bhāvabodhanaṃ;
Yena kenaci vaṇṇena, bhāvo nāmā’ya mīrito.
诗人以任何言辞，表达其所悟之情状，此即名为“情状”。
330.
330.
Nanu teye’va santāno, sāgarā na kulācalā;
Manampi mariyādaṃ ye, saṃvaṭṭepi jahanti no.
诚然，彼等之相续，如海洋而非山脉；纵于坏劫，亦不弃心之界限。
331.
331.
Aṅgaṅgi bhāvā sadisa, balabhāvā ca bandhane;
Saṃsaggo’laṅkatīnaṃ yo, taṃ ‘missa’nti pavuccati.
诸庄严饰之结合，于构成中或有主从关系，或有均等关系，此即名为“混合”。
Aṅgaṅgībhāvamissa
主从混合
332.
332.
Pasatthā munino pāda, nakha raṃsi mahānadī;
Aho! Gāḷhaṃ nimuggepi, sukhayatye’va te jane.
牟尼足甲光所成之大河，值得赞叹！啊！纵使深陷其中，亦能令彼等众生安乐。
Sadisa bala bhāva missa
均势情感的混合
333.
333.
Veso sabhāva madhuro, rūpaṃ netta rasāyanaṃ;
Madhū’va munino vācā, na sampīṇeti kaṃ janaṃ.
其姿态自然甜美，其形色是眼之甘露；圣者的言语如蜜，有谁不被其满足呢？
334.
334.
Āsī nāma siyā’tthassa, iṭṭhassā’sīsanaṃ yathā;
Tiloke’kagati nātho,Pātu loka mapāyato.
名为“祝福”(Āsī)，即如对所欲之事的祈愿；三界唯一的依怙，愿他护佑世间免于恶趣。
335.
335.
Rasa’ppatīti janakaṃ, jāyate yaṃ vibhūsanaṃ;
‘Rasavanta’nti taṃ ñeyyaṃ, rasavanta vidhānato.
那能生起情味(rasa)体验，并作为庄严而生起者；应知其为“具味者”(Rasavanta)，乃依具味之法而成就。
336.
336.
Rāgā’nata’bbhuta saroja mukhaṃ dharāya,Pādā tilokagaruno’dhika bandharāgā;
Ādāya niccasarasena karena gāḷhaṃ,Sañcumbayanti satatā’hita sambhamena.
大地以其奇妙的莲花面容，因爱恋而低垂；（信众们）以恒常喜悦之手，紧紧握住三界导师那激起无限爱恋的双足，并以持续的崇敬亲吻着。
337.
337.
Iccā’nugamma [Pg.186] purimācariyā’nubhāvaṃ,Saṅkhepato nigadito’ya malaṅkatīnaṃ;
Bhedo’parūpari kavīhi vikappiyānaṃ,Ko nāma passitu malaṃ khalu tāsa mantaṃ.
如此，遵循前代导师之威德，这些庄严的分类已被简要阐述；它们被诗人们不断地构想，谁又能真正看尽其究竟呢？
Iti saṅgharakkhitamahāsāmi viracite subodhālaṅkāre
如是，于僧护大长老所著《善解庄严论》中，
Atthālaṅkārāvabodho nāma
名为“义庄严之领悟”。
Catuttho paricchedo.
第四章。
5. Bhāvāvabodha-pañcamapariccheda
5. 情态领悟：第五章
338.
338.
Paṭibhānavatā loka, vohāra’manusārinā;
Tato’citya samullāsa, vedinā kavinā paraṃ.
其次，由具足才智、遵循世间惯例、并通晓适宜性之展现的诗人（当知）。
339.
339.
Ṭhāyisambandhino bhāva, vibhāvā sā’nubhāvakā;
Sambajjhanti nibandhā te, rasa’ssādāya sādhunaṃ.
常住情态(ṭhāyībhāva)、激发因素(vibhāva)与相应表现(anubhāva)，它们在作品中相互关联，以令善者品味其情味(rasa)。
Bhāvaadhippāya
情态之意
340.
340.
Citta vutti visesā tu, bhāvayanti rase yato;
Ratyādayo tato bhāva, saddena parikittitā.
心识活动的特殊状态，因其能生起诸情味(rasa)，故喜爱(rati)等，即以“情态”(bhāva)之名而宣说。
Ṭhāyībhāvaadhippāya
常住情态之意
341.
341.
Virodhinā’ññabhāvena, yo bhāvo na tirohito;
Sīlena tiṭṭhati’cceso, ‘ṭhāyībhāvo’ti saddito.
不被对立之他法所遮蔽，以其自性而安住者，此即名为“常住情态”。
Ṭhāyībhāvappabhedauddesa
常住情态之种类概要
342.
342.
Rati, hasso, ca soko, ca,Kodhu, ssāhā, bhayaṃ,pi ca;
Jigucchā, vimhayo, ceva, samo ca nava ṭhāyino.
爱欲、欢笑、忧伤、愤怒、热忱、恐惧、厌恶、惊奇，以及平静，此九种为常住情态。
Byabhicārībhāvaadhippāya
变异情态之意
343.
343.
Tirobhāvā, vibhāvā’di, visesanā’bhimukhyato;
Ye te caranti sīlena, te honti byabhicārino.
因其（随情境）显现与隐没，并朝向于（根本情感的）特定状态，那些依其自性而流转者，即是“变异情态”。
Byabhicāribhāvapabheda
变异情态之种类
344.
344.
Nibbedo[Pg.187], takka, saṅkā, sama,Dhiti, jaḷatā, dīnatu, ggā, lasattaṃ,Suttaṃ, tāso, gilānu, ssuka, harisa,Sati, ssā, visādā, bahitthā ;
Cintā, gabbā, pamāro, marisa, mada,Matu, mmāda, mohā, vibodho,Niddā, vegā, sabilaṃ, maraṇa,Capalatā, byādhi, tettiṃsa mete.
厌离、推测、疑虑、疲劳、坚毅、呆滞、悲惨、暴烈、怠惰、昏沉、惊怖、病、渴望、喜悦、忆念、嫉妒、绝望、隐瞒、思虑、骄傲、怠慢、不耐、迷醉、智慧、狂乱、愚痴、觉醒、睡眠、冲动、羞愧、死亡、轻佻、疾病，此三十三种。
Sattikabhāvaadhippāya
自性情态之意
345.
345.
Samāhita’tta’ppabhavaṃ, sattaṃ teno’papāditā;
Sattikā pya’nubhāvatte, visuṃ bhāvā bhavanti te.
由专注之心所生，自性由此而产生；自性情态亦因其为随现情态，而成为各别之情态。
Sattikabhāvappabheda
自性情态之种类
346.
346.
Thambho, paḷaya, romañcā, tathā seda, ssu, vepathu;
Vevaṇṇiyaṃ, visaratā, bhāvā’ṭṭhe’te tu sattikā.
僵直、昏厥、毛发竖立，以及汗流、泪水、颤抖、变色、失声，此八种为自性情态。
347.
347.
Yadā ratyādayo bhāvā, ṭhitisīlā na honti ce;
Tadā sabbepi te bhāvā, bhavanti byabhicārino.
若爱欲等情态不具常住之性，则彼时所有情态皆成为变异情态。
348.
348.
Vibhāvo kāraṇaṃ tesu, ppattiyu’ddīpane tathā;
Yo siyā bodhako tesaṃ,Anubhāvo’ya mīrito.
引发情态(vibhāva)是那些情态的原因，也是其生起与激发的原因；而那能令它们被了知者，则被称为随现情态(anubhāva)。
349.
349.
Nekahetuṃ manovutti, visesañca vibhāvituṃ;
Bhāvaṃ vibhāvā’nubhāvā, vaṇṇiyā bandhane phuṭaṃ.
为显现多因之心行与特殊性，情态、引发情态与随现情态，应在作品中清晰地描述。
350.
350.
Savibhāvā’nubhāvehi, bhāvā te te yathārahaṃ;
Vaṇṇanīyā yatho’cityaṃ, lokarūpā’nugāminā.
那些情态，连同其引发情态与随现情态，应依其适切性，并随顺世间之形相而描述。
351.
351.
Citta [Pg.188] vutti visesattā, mānasā sattikā’ṅgato;
Bahi nissaṭa sedādi, anubhāvehi vaṇṇiyā.
因心行之特殊，且自性情态为意生成分，故应以汗流等外显的随现情态来描述。
Rasaadhippāya
味之意
352.
352.
Sāmājikāna mānando, yo bandhatthā’nusārinaṃ;
Rasīyatīti taññūhi, raso nāmā’ya’mīrito.
观众之喜悦，随顺作品之义；因其能被知者品味，故此名为“味”。
Rasappabheda
味之种类
353.
353.
Savibhāvā, nubhāvehi, sattika,byabhicāribhi;
Assādiyatta mānīya, māno ṭhāye’va so raso.
由引发情态、随现情态、自性情态与变异情态，被带至可品味之境，彼常住情态即是味。
354.
354.
Siṅgāra,hassa,karuṇā, rudda,vīra,bhayānakā;
Bībhaccha,bbhuta,santā, ca, rasā ṭhāyīna nukkamā.
爱欲、欢笑、悲悯、忿怒、勇猛、怖畏、厌恶、惊奇及平静，此诸味依常住情态之次第而列。
355.
355.
Dukkharūpe’ya’ mānando, kathaṃ nu karuṇādike?Siyā sotūnamānando,Soko vessantarassa hi.
在悲悯等苦相中，如何会有喜悦呢？听者或有喜悦，因为悲伤实属韦桑达拉(Vessantara)。
Ṭhāyībhāva niddesa ratiṭṭhāyībhāva
常住情态的解释：爱欲常住情态
356.
356.
Ramma,desa, kalā, kāla, vesādi, paṭisevanā;
Yuvāna’ññoññarattānaṃ, pamodo rati ruccate.
对宜人之地、艺术、时节、服饰等的享用，以及互相爱恋的年轻人之喜悦，即名为“爱欲”(rati)。
357.
357.
Yutyā bhāvānubhāvā te, nibandhā posayanti naṃ;
Sopya’yoga, vippayoga, sambhogānaṃ vasā tidhā.
那些情态与随现情态，通过在作品中的联结而滋养它；它又因未合、分离和结合之故而有三种。
Hassaṭṭhāyībhāva
欢笑常住情态
358.
358.
Vikārā’katiādīhi, attano tha parassa vā;
Hasso niddā, samā’lasya, mucchādi,byabhicāribhi;
Paripose siyā hasso, bhiyyo’tthipabhutīnaṃ so.
欢笑(此常住情态)由自身或他人的形貌变化等而生起。它可由昏沉、懈怠、昏厥等变异情态(byabhicāribhāva)所滋养。对于骨骼突出等人，此情态会更加强烈。
Hassappabheda
欢笑之种类
359.
359.
Sita miha vikāsi nayanaṃ,Kiñcā’lakkhiya dijaṃ tu taṃ hasitaṃ;
Madhurassaraṃ vihasitaṃ, aṃsasirokampamupahasitaṃ.
微笑(sita)时眼睛微开，轻笑(hasita)时牙齿微露；欢笑(vihasita)时声音甜美，大笑(upahasita)时耸肩摇头。
360.
360.
Apahasitaṃ [Pg.189] sajala’kkhi, vikkhittaṅgaṃ bhavatya’tihasitaṃ;
Dve dve kathitā ce’saṃ,Jeṭṭhe majjhe’dhame ca kamaso.
狂笑(apahasita)时泪眼，极笑(atihasita)时肢体散乱。这六种笑，每两种为一组，依次属于上等、中等和下等之人。
Karuṇaṭṭhāyībhāva
悲之住立情态
361.
361.
Sokarūpo tu karuṇo, niṭṭhappatti’ṭṭha nāsato;
Tatthā’nubhāvā rudita, paḷaya,tthambhakādayo;
Visādā,lasya,maraṇa, cintā’dī byabhicārino.
悲味(karuṇa)的本质是悲伤，由所爱之物的毁灭而生。其随感(anubhāva)是哭泣、昏厥、僵硬等；沮丧、懈怠、死亡、忧虑等是其变异情态(byabhicārin)。
Ruddaṭṭhāyībhāva
暴怒之住立情态
362.
362.
Kodho macchariyā’dīhi, pose tāsa, madādibhi;
Nayanā’ruṇatādīhi, ruddo nāma raso bhave.
愤怒(krodha)由悭吝、怖畏、骄慢等而得以滋养；名为暴怒(rudda)的味(rasa)由眼睛发红等而生起。
Vīraṭṭhāyībhāva
勇之住立情态
363.
363.
Patāpa, vikkamā’dīhu, ssāho ‘vīro’ti saññito;
Raṇa,dāna,dayāyogā, vīro’yaṃ tividho bhave;
Tevā’nubhāvā dhiti,ma, tyā’dayo byabhicārino.
与威势、勇武等相关的精进(ussāha)，被称为勇味(vīra)。此勇味有三种：战斗之勇、布施之勇与慈悲之勇。坚毅、决心、布施等是其变异情态(byabhicārin)。
Bhayaṭṭhāyībhāva
怖畏之住立情态
364.
364.
Vikārā,sani,sattā’di, bhayu’kkaṃso bhayānako;
Sedā’dayo nubhāve’ttha, tāsā’dī byabhicārino.
由形变、雷电、恶趣众生等引起的极度恐惧，是为怖畏味(bhayānaka)。其随感(anubhāva)是出汗等，其变异情态(byabhicārin)是惊恐等。
Jigucchāṭṭhāyībhāva
厌恶之住立情态
365.
365.
Jigucchā rudhirā’dīhi, pūtyā’dīhi virāgato;
Bībhaccho khobhanu’bbegī, kamena karuṇāyuto;
Nāsā vikūṇanādīhi, saṅkādīhi’ssa posanaṃ.
厌恶(jigucchā)由对血液、腐烂物等的厌离而生。厌恶味(bībhaccha)是搅动人心、令人不安的，并逐渐伴有悲悯。它由皱鼻等以及怀疑等而得以滋养。
Vimhayaṭṭhāyībhāva
惊奇之住立情态
366.
366.
Ati loka padatthehi, vimhayo’yaṃ raso’bbhuto;
Tassā’nubhāvā seda,ssu, sādhuvādā’dayo siyuṃ;
Tāsā,vega,dhiti,ppaññā, honte’ttha byabhicārino.
由超世间的事物所生起的惊奇(vimhaya)，是为奇妙味(abbhuta)。其随感(anubhāva)是出汗、流泪、称赞“善哉”等。此处的变异情态(byabhicārin)是惊恐、激动、坚毅、智慧等。
Samaṭṭhāyībhāva
寂静之住立情态
367.
367.
Ṭhāyībhāvo samo mettā, dayā,modā’di sambhavo;
Bhāvādīhi ta’dukkaṃso, santo santa nisevito.
名为“寂静”(sama)的住立情态(ṭhāyībhāva)由慈、悲、喜等而生。其极致是寂静味(santa)，为寂静者所习行。
Iti saṅgharakkhita mahāsāmiviracite subodhālaṅkāre
僧护大长老所著《善解庄严论》，
Rasabhāvā’vabodho nāma
名为“味与情态之理解”，
Pañcamo paricchedo.
第五章终。
Subodhālaṅkāro samatto.
《善解庄严论》终。