Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa.

礼敬彼世尊、阿罗汉、正自觉者。

Subodhālaṅkāraṭīkā

易解修辞学注

Ganthārambhakathā

序言

Yo [Pg.1] pādanīrajavarodararādhitena,Lokattayena’vikalena nirākulena;

Viññāpayī nirupameyyatamattano taṃ,Vande munindamabhivandiya vandanīyaṃ.

彼以足莲之殊胜，令三界圆满安稳，并彰显自身之无与伦比；我今敬礼彼应敬之牟尼主。

Patto sapattavijayo jayabodhimūle,Saddhammarājapadaviṃ yadanuggahena;

Sattāpasatta vipulāmalasagguṇassa,Saddhammasāraratanassa namatthu tassa.

他于菩提树下战胜敌军，仗其恩光，证得正法王位；礼敬彼正法宝藏，其具足广大无垢之善德，能令受苦众生得安乐。

Yo bhājanattamabhisambhuṇi sagguṇassa,Tassāpi dhammaratanassa mahārahassa;

Sambhāvitaṃ sasirasāhitasannatehi,Sambhāvayāmi sirasā gaṇamuttamaṃ taṃ.

他成为善德之器，亦是珍贵法宝之器；我以头顶礼彼至上僧伽，其为恭敬顶礼者所尊重。

Ye’nantatantaratanākaramanthanena,Manthā’calollasitañāṇavarena laddhā;

Sārā matāti sukhitā sukhayanti caññe,Te me jayanti guravo guravo guṇehi.

彼等搅动无尽法宝之海，以如曼陀罗山般闪耀之殊胜智慧而获得精髓；他们自得安乐亦令他者安乐；愿我之师，以其功德而受尊敬者，常胜不败！

1. Dosāvabodha paṭhamapariccheda

1. 过患之明解 第一章

Ratanattayappaṇāmavaṇṇanā

三宝礼敬之释义

1.

1.

Munindavadanambhoja-gabbhasambhavasundarī;

Saraṇaṃ pāṇinaṃ vāṇī, mayhaṃ pīṇayataṃ manaṃ.

从牟尼主(Muninda)莲华般之口中生出之妙语，是众生之皈依处；愿其令我心意愉悦。

1. Athāyaṃ [Pg.2] ganthakāro ganthārambhe pubbapayogānubandhasabhāvasiddhikaviguṇopetānaṃ yatipotānaṃ tadupāyantaraviratā kamantarāpetaparakkamasambhavenādhigatabyasanasatamupalabbha dayāsañjātarasarasahadayatāya tadupāyabhūtaṃ bandhalakkhaṇaṃ viracayitukāmobhimatasiddhinimittamattanodhigatasaddhammadevatānussaraṇaṃ tāva dassetumāha ‘‘muninde’’ccādi. Nanu ‘‘bandhalakkhaṇaṃ viracayitukāmo’’ti vuttaṃ, kimettha lakkhaṇakaraṇena adiṭṭhalakkhaṇāpi dissanti bandhantāti? Saccaṃ, tathāpi te ghuṇakkharappakāsā tabbidūnaṃ payogānusārino vā siyuṃ, pubbe katasatthaparicayā vā siyunti viññeyyaṃ. Vāṇī mayhaṃ manaṃ pīṇayatanti sambandho. Vāṇīti vā sarassatyaparanāmadheyyā kāci devatā, sā sabbāvadātā yathicchitatthasādhanapuṇḍarīkagabbhe nisīdatīti lokavādo. Vāṇīti pana paccuhavirahenābhimatasiddhinibandhanekatāṇo sammāsambuddhabhāsito saddhammo, tatoyevāyaṃ devatā ruppate. Tattha sarassatiyā yathā’sattā jātāya manosampīṇananti loko, saddhammadevatāya tu manopīṇanaṃ, tassā sabbavajjarahitāyaccantanimmalāya nirantaratthanekatāṇappavattiyā manaso sampīṇanaṃ. Tena ca passaddhi, tāya pana sukhaṃ, tenāpi samādhi, samādhisambhavena yathābhūtāvabodhasambhavato vicittānekasaddatthavisesā paṭibhantyanāyāsena, tato ca yathicchitasiddhinipphattīti vaṅkavuttiyā tappasādamāsīsati.

1. 于是，这位作者在著作之初，看到一些学人，虽有宿慧与勤勉，却因方法不当而屡遭挫败，备受困扰。作者见此，心生悲悯，欲撰写一部阐明构作法(bandhalakkhaṇaṃ)的著作，作为助其成功之法门。为求所愿成就，他首先以“牟尼主”等偈来忆念自己所证之正法天女。或许有人会问：既然说“欲撰写一部阐明构作法的著作”，为何还要制定法则呢？因为我们也能看到未曾学习过法则的人在进行创作。答：确实如此。然而，应当知道，他们的创作或许如蛀木成字般纯属偶然，或许是效仿了此道专家的作法，又或许是他们先前已有经论素养。“愿其令我心意愉悦”是此偈与全书的连接。此处的“语”(vāṇī)，或指名为萨拉洒蒂(Sarassatī)的某位天女，世间传说她通体洁白，安住于能满足所愿的白莲胎中。然而，此处的“语”实为正法，乃正自觉者所说，因其远离障碍，是成就所愿的唯一依怙，这位天女正是由此正法所化现。世人认为萨拉洒蒂能随众生根机令其心意愉悦，而正法天女之所以能令心意愉悦，是因为她远离一切过失、极其清净、恒常作为唯一依怙而流布。通过正法获得轻安，由轻安生起快乐，由快乐得定，由定而有如实觉知，由此不费力地呈现出种种奇妙的文句义理，进而成就所愿。因此，作者以委婉的方式祈求她的加持。

Kiṃvisiṭṭhoccāha [Pg.3] ‘‘muninde’’ccādi. Ubho loke munāti jānātīti muni, indati paramissariyaṃ pavatteti sabbatthāti indo, muni ca so indo ca, munīnaṃ indoti vā munindo, sammāsambuddho. Tatoyaṃ tassa nimittakasaññā. Vijjamānesupi pariyāyasaddesvaññesu kavikāmitassatthassekantavācakatteno’ cityasamposakoyaṃ munindasaddo, tathā hi yo ubhayalokajānanena munīnaṃ paramissariyapuggalānampi paramissariyaṃ vatteti, so paraṃ pīṇeti hetubhāvena’tre’tyu’citameva, tathā padantarānampi ocityaṃ poseti. Tathā hi tādisassa vadanāravindodare sambhavā sundarī, tatoyeva paṭisaraṇaṃ, tasmā ca mano pīṇetīti. Tassa vadanaṃ, tamiva munindavadanaṃ, ambhojaṃ. Tameva vā lakkhisaṃyogitādisadhammena’mbhojaṃ, padumaṃ. Tassa gabbho. Tattha sambhavena pavattiyā, uppattiyā vā sundarī niravajjā devatā. Vācā pana dosalesenāpa’samphuṭṭhāva niravajjā, tathā ca vakkhati ‘‘guṇālaṅkārasaṃyuttā’’ iccādi. Tatovāyaṃ saraṇaṃ pāṇinaṃ sattānaṃ paṭibhānādiguṇavisesāvahattamattena paṭisaraṇabhūtā devatā. Vācā pana sabbupaddavanivāraṇena sabbahitasukhasampadāsampādanenaccantapaṭisaraṇabhūtā. Sabhāvanapuṃsakattā cettha na liṅgaparivattanaṃ. Mayhanti ekavacanenattano nirabhimānata’māneti sajjanamācāraṃ. Abhinnapadasileso cāyaṃ, sabbatthevāvīkatasaddappayogato. Sileso cāyaṃ vaṅkavuttiyā sabbattha siriṃ poseti. Tathā ca vakkhati ‘‘vaṅkavuttīsu poseti, sileso tu siriṃ para’’nti. Ayamettha saṅkhepena nayena atthavaṇṇanā. Vitthāranayena pana nānappakārenattho saṃvaṇṇetuṃ sakkā. Tathā sati ganthagāravopi siyāti pakāroyamevabbhupagato.

为何特别说“牟尼主”(muninda)等？能了知两世间者为“牟尼”(muni)；能于一切处行使至上主权者为“主”(inda)；他既是牟尼又是主，或为诸牟尼之主，故称“牟尼主”，即正等觉者。此乃对其名号的诠释。即使有其他同义词，但“牟尼主”一词能完全表达诗人所欲之义，极为适切，故受青睐。的确，他以了知两世间之智，于诸牟尼及具至上主权之人中行使至上主权，并作为(众生安乐的)因由而令他人愉悦，故此称谓实为恰当，亦能衬托其他文句。的确，从彼莲花般的口中生出的美妙言教，是皈依处，因此能令心意愉悦。他的面容，即牟尼主的面容，犹如莲花(ambhoja)。或因其具足吉祥等特质，其本身即是莲花(paduma)。从其花蕊中，生起了美妙无瑕的女神(devatā，指佛语)。而言教(vācā)则远离丝毫过失，故为无瑕，如后文将说：“具足功德庄严”等。因此，这位女神，仅因能带来辩才等特殊功德，即成为有情众生的皈依处。而言教则因能防止一切灾患、成就一切利乐，而成为究竟的皈依处。此处，由于(ambhoja)固有的中性，故无性的转换。通过单数的“我”(mayhaṃ)，作者显示了自身的无我慢，此为善人之行仪。这是一种不分语词的双关语(abhinnapadasileso)，因其处处使用意义深奥的词语。此双关语通过曲折的表达方式(vaṅkavutti)处处增添光彩，如后文将说：“双关语于曲折语中，增添无上光彩。”以上为对此处要义的简要解释。若详细解释，则其义可从多方面阐述，但那样会使篇幅过大，故采用此种方式。

1. Suparisuddhabuddhigocaraparamavicittaganthakārakoyamācariya- saṅgharakkhitamahāsāmipādo [Pg.4] sapiṭakattayasabbasatthapārāvataraṇena sañjātānappakapītisukhamanubhavaṃ paṭipattipaṭivedhasāsanadvayassa pariyattimūlakattā yena kenaci pariyāyena tassā pariyattiyā atthāvabodhena ‘‘appeva nāma sādhujanaṃ paritoseyya’’miti tadadhigamopāyabhūtamidaṃ pakaraṇamārabhanto ganthārambhe iṭṭhadevatāya paṇāmakaraṇaṃ satācārānurakkhaṇatthaṃ, visesato abhimataganthassānantarāyena parisamattiyā ca kāraṇamiti iṭṭhadevatānussaraṇaṃ, ganthantarārambhapaṭikkhepakajanapaṭibāhanapubbakāni abhidhānābhidheyyakaraṇappakārapayojanāni ca dassento ‘‘munindavadanambhoja…pe… parissamo’’ti gāthattayamāha. Ettha paṭhamagāthāya iṭṭhadevatāsaṅkhātaratanattayappaṇāmo dassito, dutiyagāthāya ārambhapaṭikkhepakajanā nisedhitā, tatiyagāthāya abhidhānādikaṃ dassitaṃ. Tathā hi lokuttaradhammanissitapariyattisaṅkhātasabbaññubhāratiyā manosampīṇanāsīsanāpadesena attano nissesadhammaratane pasādo pakāsito. So pana dhammappasādo tadavinābhāvato buddhasaṅghesupi siddhoti ratanattayavisayaṃ paṇāmaṃ vaṅkavuttiyā dasseti. So hi atthato paṇāmakriyābhinipphādikā kusalacetanā. Ettha phalaṃ heṭṭhā vuttameva.

1. 这位作者，阿阇梨僧护(Saṅgharakkhita)大长老，其智境极为清净，是此绝妙论典的作者。他已渡达三藏及一切论典的彼岸，体验到无量的喜悦与安乐。由于行(paṭipatti)与证(paṭivedha)二教法以教理(pariyatti)为根本，他为了“愿能令善人欢喜”，希望他们能通过某种方式理解教理的意义，而开始撰写这部作为通达教理之方法的论典。在著作之初，为守护善人之行仪，特别是为了使所著之论能无障碍地圆满完成，他忆念所敬奉的本尊(iṭṭhadevatā)，向其致敬。同时，为了预先驳斥可能反对另启新论之人，并开示（本书的）名称(abhidhāna)、所诠义(abhidheyya)、作者(karaṇa)、方式(pakāra)及旨趣(payojana)，他说了三首偈颂：“牟尼主莲华面……（中略）……勤劳。”其中，第一首偈颂开示了对被称为“本尊”的三宝的礼敬；第二首偈颂驳斥了反对开篇之人；第三首偈颂开示了名称等。的确，作者以“愿（此论）令心意愉悦”为由，宣示了自己对于依止出世间法、被称为“教理”的“一切知者之语”(sabbaññubhāratī)，即对于完整的法宝的净信。而此法净信，因与佛、僧不可分离，故亦成就于佛、僧之中。因此，他以曲折的表达方式(vaṅkavutti)显示了对三宝的礼敬。此礼敬在义理上即是能完成礼敬行为的善思。其果报已在下文说明。

Puna santesu rāmasammādyalaṅkāresu piṭṭhapisanaṃ viya hotīdaṃ alaṅkārakaraṇanti vadantā viruddhavādino rāmasammādīnamatthibhāvaṃ ubbhāvetvā te suddhamāgadhikā na vaḷañjentīti iminā paṭisiddhā. Nirākaraṇaphalañhi ganthassa niddosabhāvova. Apica saddālaṅkāraatthālaṅkāradīpakena alaṅkārasaddena [Pg.5] ganthasarīrasaṅkhātasaññino saññāsaṅkhātaabhidhānañca alaṅkārasaddassa saddālaṅkārādyabhidheyyañca suddhamāgadhikattaṃ vatvā alaṅkārasaddassa visesanabhūtaanurūpasaddopādānena buddhavacanassa upayogattaṃ māgadhikavohārena bhavatīti gamyamānattā karaṇappakārañca alaṅkāraganthappavattiyā atthālaṅkārādinissitattā iminā alaṅkārasaddeneva alaṅkārasaṅkharaṇasaṅkhātappayojanañca dasseti.

再者，对于那些说“（既然已有罗摩(Rāma)等人的修辞论著，再写一部）犹如研磨已成之粉，多此一举”的反对者，作者以“彼等论著非纯正摩揭陀语”为由，驳斥了他们。驳斥的成果即是证明本论的无过失性。此外，通过能阐明声庄严(saddālaṅkāra)与义庄严(atthālaṅkāra)的“庄严”(alaṅkāra)一词，（作者）开示了本书的名称(abhidhāna)、以声庄严等为所诠义(abhidheyya)，并说明了本书的纯正摩揭陀语特性。又因采用与“庄严”一词相应的修饰语，显示了佛语可以摩揭陀语运用，由此可知其著作方式(karaṇappakāra)。再者，修辞论著的流传有赖于义庄严等，故此“庄严”一词亦开示了其旨趣(payojana)，即名为“庄严之构成”(alaṅkārasaṅkharaṇa)。

Satthappayojanānaṃ sādhyasādhanalakkhaṇo sambandho pana sambandhassa nissayabhūtasatthappayojanānaṃ dassaneneva tannissitattā sayampi vutto hoti. Vuttaṃ hi–

论著与旨趣的关系，其特征是能成办与所成办。然而，关系的所依之处是论著与旨趣，仅仅通过展示论著与旨趣，关系自身也被说到了，因为它依赖于论著与旨趣。正如所说——

‘‘Satthaṃ payojanañceva, ubho sambandhanissayā;

Vuttā taṃvuttiyāyeva, vutto tannissitopi so’’ti.

“论著与旨趣，两者皆为关系之所依；当其被说出，依彼而生者亦被说出。”

Tassattho– sambandhanissayā sambandhassa ādhārabhūtā satthaṃ, payojanañca ubho vuttā, taṃvuttiyāyeva tesaṃ ubhinnaṃ kathaneneva tannissito te nissāya pavatto sopi sambandho vutto bhavatīti.

其义是——关系之所依，即关系的基础——论著与旨趣，两者都已说明。通过对这两者的叙述，依附于它们并由此而生的关系，也就可以说是被说明了。

Ettha abhidhānakathanaṃ vohārasukhatthaṃ, abhidheyyādikathanaṃ pana tehi yuttānaṃyeva ganthānaṃ subuddhipubbakādīnaṃ upādeyyattañca tabbiparītānaṃ ummattakavacanādīnamivaanupādeyyattañca pakāsanatthanti veditabbaṃ. Vuttañhi –

在此，说明名称是为了便于使用，而说明所诠义等，则是为了表明：那些与所诠义等相应的典籍，例如善慧等论，是应受取的；而那些与所诠义等不相应的典籍，例如狂言等，是不应受取的。如是说：

‘‘Sambandhānuguṇopāyaṃ, purisatthābhidhāyakaṃ;

Vīmaṃsādhigataṃ vākya-matonadhigataṃ para’’nti.

“关系相应法，诠说丈夫利；审察所证言，非此则非得。”

Tassattho– sambandhānuguṇopāyaṃ sādhiyasādhanalakkhaṇasambandhassa nissayabhūtavāccavācakānaṃ sambandhibhūtānaṃ aññamaññānurūpaguṇaparijānane kāraṇabhūtaṃ purisatthābhidhāyakaṃ catubbidhadhammaatthakāmamokkhasaṅkhātānaṃ purisatthānaṃ vācakabhūtaṃ [Pg.6] vākyaṃ ‘‘ekākhyāto padaccayo, siyā vākyaṃ sakārako’’ti vuttalakkhaṇamajjhapatitavākyasamudāyopetaṃ mahāvākyasarūpasatthaṃ vīmaṃsādhigataṃ ñāṇagatilakkhaṇaupaparikkhāya adhigataṃ adhippetaṃ, ato paraṃ vuttalakkhaṇasatthato aññaṃ anadhigataṃ nādhippetanti. Idaṃ panettha gāthānaṃ nikkhepappayojanaṃ.

其义为：与关系相应的法门，是了知能成所成相之关系的所依——能诠与所诠——此二相关者相互相应之功德的原因；诠说丈夫利，是作为诠说由法、义、欲、解脱所构成的四种丈夫利的能诠；言，是包含在“一动词为句，具作者”此定义中的句子集合，是具有大句子形式的论著；审察所证，是经由以智行为特征的考察所证得、所意欲的；因此，除了上述具有此特征的论著外，其他则非所证得、非所意欲。此即此处偈颂的安置目的。

Loke padumagabbhe vasantiyā sabbaṅgadhavalāya yathicchitatthasādhikāya sarassatīnāmikāya devatāya ‘‘vāṇī’’ti vohārato iminā atthena yojetvā abhinnapadasilesālaṅkāravasena vuttattā padattho evaṃ veditabbo – munindassa sobhāsugandhādiguṇayogato mukhasadisassa, no ce mukhasaṅkhātaambhojassa gabbhe udare sambhavena pavattiyā uppattiyā vā sundarī niddosā, sobhanā vā pāṇinaṃ saraṇaṃ atoyeva ahitāpanayanahitāvahatthena sabbasattānaṃ paṭissaraṇabhūtā vāṇī yathāvuttaguṇopetā sarassatīdevatā, no ce sabbaññubhāratīti vuttasaddhammaratanaṃ mayhaṃ manaṃ ganthaviracane byāvaṭassa me cittaṃ pīṇayataṃ abhimatatthasampādanena pīṇayatūti.

世间人称居住在莲花胎中、全身洁白、能成办所愿的萨拉洒蒂(Sarassatī)天女为“妙音”(Vāṇī)。由于（偈颂中的词语）是以不分离词语的双关修辞(abhinnapadasilesālaṅkāra)而说，故应结合此义理解其词义如下：此“妙音”，因其出自具足美妙、芬芳等功德而犹如莲花的牟尼主之口——而非出自名为“口”的莲花胎——由相续或生起而有，是美妙、无过失的，或为众生的庄严归宿；又因其能除不益、引来利益，而成为一切有情的庇护所。（此偈颂中的“妙音”是指）具有如上所述功德的萨拉洒蒂天女，而非名为“一切知者之言”(sabbaññubhāratī)的正法之宝。愿她能令我这正致力于论著写作的人，因所愿之义的达成而心生欢喜。

Ubhayalokajānanato muni ca so indabhāvapavattanato indo ceti kammadhārayena vā, agāriyamunianagāriyamunisekhamuniasekhamunīnaṃ catunnaṃ pañcamo hutvā indoti chaṭṭhītappurisena vā munindo. Devatāpakkhe vadanamiva vadananti ambhoje, saddhammapakkhe ambhojamiva ambhojanti vadane ca upacārena gahite kammadhārayo. Munindassa vadanambhojamiti ca, tassa gabbhoti ca, tasmiṃ sambhavoti ca, tena sundarīti ca vākyaṃ. Vāṇiyā visesanattepi ekantanapuṃsakattā saraṇasaddassa na liṅgaparivattanabhāvo. Pāṇinanti rassattaṃ, dīghassa byabhicārattā. Mayhanti ekavacanena attano sādhuguṇodayakāraṇaṃ [Pg.7] niratimānataṃ dīpeti. Santesupi aññesu jinapariyāyesu munindasaddo iṭṭhamanosampīṇanaambhojatulyatāsundarittasaraṇattasaṅkhātānaṃ atthantarānaṃ ocityaṃ posetīti payutto. Tathā hi tādisassa mukhaṃ ambhojatulyaṃ, tasmiṃ mukhodare sambhavā sundarī, tatoyeva pāṇinaṃ saraṇaṃ. Tasmāyeva manosampīṇane paṭuttaṃ subyattamiti ocityaṃ hoti. Loke patthaṭamidamocityamādaraṇīyaṃ hoti. Tasmiñhi uttamakavayoyeva upadesakāti. Vuttañhi –

知晓两界故为牟尼，因其主宰故为因陀罗(Inda)，此为同位语复合词的解说；或因其为在家牟尼、出家牟尼、有学牟尼、无学牟尼此四者之上的第五位主宰，故称牟尼主，此为第六格属格复合词的解说。于天神方面，莲花犹如面容；于正法方面，面容犹如莲花。两者皆以譬喻的方式构成同位语复合词。可解为“牟尼主之莲花面容”、“其胎藏”、“于其中所生”、“因此而庄严”等句。虽为妙音之形容词，然因“皈依”一词恒为中性，故无词性变化。“有情”(pāṇinaṃ)一词用短音，因长音不合常规。以单数“我”(mayhaṃ)一词，显示了作为自身善德生起之因的无我慢。虽有其余诸佛名号，然“牟尼主”一词，因其恰当地含摄了令心欢喜、如莲花般美丽、堪为皈依等义，故被使用。确实，彼之面容犹如莲花，于此面容之胎藏中所生者是庄严的，因此成为有情之皈依。正因如此，能令心欢喜之义才如此明显而恰当。世间广传之此恰当性是值得尊重的，因唯有最优秀的诗人才堪为导师。如是说——

‘‘Ocityaṃ nāma viññeyyaṃ, loke vikhyātamādarā;

Tatthopadesappabhavā, sujanā kavipuṅgavā’’ti.

“恰当性应知，世间广受尊；彼中教导源，善士与诗尊。”

Nimittavaṇṇanā

相之释义

2.

2.

Rāmasammādyalaṅkārā, santi santo purātanā;

Tathāpi tu vaḷañjenti, suddhamāgadhikā na te.

罗摩三摩等文饰，善美古老诚然在；然纯正摩揭陀语者，彼等皆不予采用。

2. Athevamabhigatāmitasiddhisampadāpādanekacaturaparamiṭṭhadevatā- bhāvarūpitasaddhammaratanasso’ padassitanipaccakārena iṭṭhadevatāpūjaṃ dassetvā ‘‘nanu bandhalakkhaṇamatthiyeva pubbakaṃ, tasmā kimanena piṭṭhapisanene’’ti lakkhaṇantarārambhapaṭikkhepakajanapaṭibāhanapubbakamabhidheyyappayojana- sambandhe dassetumāha ‘‘rāmasamme’’ccādi. Rāmasammādīnaṃ rāmasammapabhutīnaṃ pubbācariyānaṃ, rāmasammādayo vā taṃsambandhato. Bhavati hi taṃsambandhato tabbohāro yathā kiñcipi vejjasatthaṃ ‘‘bimbisāro’’ti. Alaṅkārā bhūsāvisesā, bandhālaṅkārapaṭipādakatthena alaṅkārakhyā ganthavisesā vā. Santo sobhanā. Dvepi purā pubbakāle bhavā purātanā, porāṇikā. Ubhopi santi. Yajjapi saṃvijjanti. Tathāpi tūti nipātasamudāyoyaṃ [Pg.8] visesābhidhānārambhe. Evaṃ santepīti attho. Suddhamāgadhikāti magadhesu bhavā, tattha viditā vā magadhā, saddā. Te etesaṃ santi, tesu vā niyuttāti māgadhikā. Suddhā ca sakkaṭādibhāsitakālusiyābhāvena visuddhā, asammissā vā aparicitattā te māgadhikā cāti suddhamāgadhikā, yatipotā. Te yathāvutte alaṅkāre ābharaṇavisese na vaḷañjenti, pasādhanavisese nānubhavanti. Ganthavisese pana uggahaṇadhāraṇādivasena attano suddhamāgadhikattā, rāmasammādīnañca sakkaṭādibhāvatoti ayamettha saddattho. Bhāvatthalesopettha paripūrati, tathāvidhapatītiyogato. Suddhamāgadhikā attano parisuddhabhāvena pubbe sobhanāpi te alaṅkārā idāni malaggahitabhāvappattā ‘‘kiṃ tehi malaggahitehi amhādisānaṃ suddhasattāna’’nti na vaḷañjentīti.

2. 如是，在以谦恭之态展示了对所愿天神的崇拜之后——此天神乃是以能带来无量成就圆满与众多四波罗蜜的天神之相所象征的正法宝藏——为了驳斥那些反对开启另一作法特征的人（他们说：“作诗的法则难道不是自古就有了吗？既然如此，何必再多此一举呢？”），并阐明所说义、目的与关联，作者说“罗摩三摩”等。“罗摩三摩(Rāmasamma)等人”，是指以罗摩三摩为首的古代阿阇梨，或因与他们相关而如此称呼。因为通过关联而产生那样的称呼是存在的，就像某部医典被称为“频婆娑罗(Bimbisāra)”一样。“文饰”(Alaṅkārā)是指特殊的装饰品，或因阐述诗歌的文饰手法而被称为“文饰”的特殊论著。“善”(Santo)是庄严美好的意思。两者都是“古老”(purātanā)的，即生于往昔的、古代的。两者都存在，即使它们确实存在。“然而”(Tathāpi tu)这个虚词组合用于开始特殊的论述，意思是“即便如此”。“纯正摩揭陀语者”(Suddhamāgadhikā)：生于摩揭陀(Magadha)国或在那里为人所知的，是摩揭陀语的词汇。拥有这些词汇或使用它们的人，就是摩揭陀语者。而“纯正”(suddhā)是指因没有受到梵语(sakkaṭa)等语言的污染而清净，或因不混杂而不为人所熟悉。那些摩揭陀语者就是纯正摩揭陀语者，即行者们(yatipotā)。他们不使用如前所述的“文饰”，即特殊的装饰品；不采用特殊的修饰手法。至于特殊的论著，由于他们自身是纯正摩揭陀语者，而罗摩三摩等人则使用梵语等，这便是此处的字面意思。此处的言外之意也得以圆满，因为与如此的信念相符。纯正摩揭陀语者，凭借其纯净的本质，[认为]即使那些文饰过去很美好，如今也已染污，故说：“我等纯净者，何用那些染污之物？”因此不使用它们。

‘‘Patīyamānaṃ pana kiñci vatthu,Attheva vāṇīsu mahākavīnaṃ;

Yaṃ taṃ pasiddhāvayavātiritta-Mābhāti lāvaṇyamivaṅganāsū’’ti.

“然而在大诗人的言语中，确实存在某种可被领会之物，它超越了众所周知的组成部分而闪耀，犹如女子身上的魅力。”

Hi vuttaṃ.

诚如所说。

2. Santo viññūhi pasatthattā sobhanā purātanā pubbakālasambhūtā rāmasammādyalaṅkārā rāmasammādīhi ācariyehi viracitattā, tesaṃ taṃsambandhato tabbohārasadisanāmattā vā rāmasammādayo nāma alaṅkārā kismiñci vejjasatthe ‘‘bimbisāro’’ti vohāro viya. Alaṅkārā bhūsāvisesā, alaṅkārattapaṭipādanato alaṅkāranāmikā ganthavisesā vā santi kiñcāpi vijjanti, tathāpi tu evaṃ santepi suddhamāgadhikā sakkaṭapākatādīsu aññabhāsāsu paricayābhāvato kevalamāgadhikā te rāmasammādike alaṅkāre na vaḷañjenti pasādhanavasena, uggahaṇadhāraṇādivasena [Pg.9] na sevanti. Magadhesu bhavā, tesu vā viditā magadhā, saddā. Te etesaṃ atthi, tesu niyuttāti vā māgadhikā. Suddhasaddo magadhavisesano, māgadhikavisesano vā hoti. Saddānaṃ tādisapatītivisesayogato bhāvatthalesopi idha dippati. Tathā hi suddhamāgadhikā attano suddhattā tesaṃ vinyāsena sobhanatte satipi bhāsāya purātanattā aparisuddhoti avamaññamānā na vaḷañjentīti. Vatticchitassatthassa upatthambhakabhūto bhāvatthalesopi mahākavīnaṃ vacanesuyeva labbhatīti daṭṭhabbo. Vuttaṃ hi–

2. 因被智者所赞而善、因生于往昔而古老的罗摩三摩(Rāmasammādi)等文饰，因由罗摩三摩等阿阇梨所创作，或因与他们相关、名称类似，故称罗摩三摩等文饰，犹如某些医书中称“频婆娑罗(Bimbisāra)”一般。文饰是殊胜的装饰品，或因阐述文饰之法而被称为“文饰”的特殊论著，虽然确实存在，但即使如此，纯正的摩揭陀语者因不熟悉梵语(sakkaṭa)、俗语(pākata)等其他语言，而仅使用摩揭陀语，故不使用那些罗摩三摩等文饰，不以之为庄严，不以学习、忆持等方式来运用它们。生于摩揭陀(Magadha)国，或在该国为人所知的，是摩揭陀语词；拥有或使用这些语词的人，是摩揭陀语者。“纯正”一词是“摩揭陀”的形容词，或是“摩揭陀语者”的形容词。由于词语与此种特殊的愉悦感相结合，此处亦显现出一种微妙的言外之意。确实，纯正的摩揭陀语者因其自身的纯正，即使那些文饰的编排优美，也因其语言古老而轻视为“不纯”，故不予采用。应当看到，这种作为所欲表达意义之支撑的言外之意，唯有在大诗人的言语中方能得见。如是说——

‘‘Patīyamānaṃ pana kiñci vatthu,Attheva vāṇīsu mahākavīnaṃ;

Yaṃ taṃ pasiddhāvayavātiritta-Mābhāti lāvaṇyamivaṅganāsū’’ti.

“然而在大诗人的言语中，确有某种可领会之物，它超越了那些为人熟知的部分而闪耀，犹如女子身上的魅力。”

Tassattho – mahākavīnaṃ pūjitakavīnaṃ vāṇīsu vacanavisesesu patīyamānaṃ gammamānaṃ yaṃ kiñci vatthu yo koci atthaleso attheva atthi eva, taṃ vatthu aṅganāsu vanitāsu pasiddhāvayavātirittaṃ hatthapādādipākaṭasarīrāvayavato adhikaṃ lāvaṇyamiva manogocarībhūtasundarattaṃ viya pasiddhāvayavātirittaṃ pakāsasaddāvayavato adhikaṃ hutvā ābhāti dippatīti.

其义为：在大诗人或受尊敬之诗人的言语，即其特殊的表达中，任何可被领会或理解的事物，任何细微的意义，都确实存在。那事物，犹如女子身上的魅力——那超越了手足等为人熟知的、显在的身体部位，如同成为心之所缘的美——它也同样超越了为人熟知的、显在的语词部分而闪耀、发光。

Abhidhānādivaṇṇanā

词汇论等释义

3.

3.

Tenāpi nāma toseyya-mete’laṅkāravajjite;

Anurūpenā’laṅkāre-ne’sameso parissamo.

因此，愿我能以适宜的文饰，取悦那些无文饰者；此番努力正是为他们而作。

3. Teneccādi. Yena te alaṅkāre na vaḷañjenti, tena kāraṇena alaṅkāravajjite ābharaṇehi, ganthavisesehi vā rahite, alaṅkārā vā yathāvuttavajjitā yehi [Pg.10] te, ete yatipote esaṃ yatipotānaṃ anurūpena idāni viraciyamānattābhinavabhāvato, dasabalavadanakamalamajjhavāsitabhāsitaviracitabhāvato ca anucchavikena alaṅkārena ābharaṇena, alaṅkārasatthena vā toseyyaṃ apināma yathicchitapasādhanavasena, savanadhāraṇādivasena vā vaḷañjanena santuṭṭhe kareyyaṃ appeva nāma yannūnāti eso parissamo ayaṃ amhākaṃ tādisasantuṭṭhijanakālaṅkārapakaraṇappayogo.

3. “因此”等等。因为他们不使用那些文饰，由于这个原因，（说他们）“无文饰”，即没有装饰品或特殊的论著，或者说他们舍离了如前所述的文饰。“这些”年轻修行人，“为他们”这些年轻修行人，“以适宜的”——因其现在新近写成，且由十力者莲口中所出、芬芳之言所构成，故是相称的——“文饰”，即装饰品，或关于文饰的论著，“愿我能取悦”，即但愿我能通过如其所愿的庄严方式，或通过听闻、受持等运用方式，使他们感到满足。“此番努力”是指我们这部能带来如此满足的文饰论著的运用。

Alaṅkaronti attabhāvamanenāti alaṅkāro, ābharaṇaṃ hārakeyūrādi. Alaṅkaronti bandhasarīramanenāti alaṅkārotiminā pana alaṅkārasaddena pasādādayo saddālaṅkārā, sabhāvavutyādayo ca atthālaṅkārā nānappakārā saṅgahitā, yehi saddatthasaṅkhātaṃ bandhasarīraṃ sobhate, yathā hi purisasarīre hārakeyūrādyalaṅkāro nyasyate, yena sobhate, tathā bandhasarīrepi saddālaṅkārā, atthālaṅkārā ca nikkhipīyanti, yato sobhate. Teneva vakkhati ‘‘taṃ tu pāpentulaṅkārā, vindanīyatarattana’’nti ca, ‘‘atthālaṅkārasahite’’ccādikañca.

“人们以此装饰自身”，故名为“文饰”(alaṅkāra)，即项链、臂钏等饰品。“人们以此装饰文句之身”，故名为“文饰”。然而，“文饰”一词也包含了各种音韵文饰(saddālaṅkārā)，如明晰(pasāda)等，以及意义文饰(atthālaṅkārā)，如自然描绘(sabhāvavutti)等，它们能使由音与义构成的文句之身变得优美。正如在人的身体上佩戴项链、臂钏等文饰而显得优美一样，在文句之身上也安置音韵文饰和意义文饰，从而变得优美。因此将会说到：“文饰能导向更易得之宝”，以及“具足意义文饰”等等。

Alaṅkāravidhānabhāvena tu bandhasarīrampi tadatthiyā alaṅkāro, tathā tappaṭipādakaṃ subodhālaṅkāranāmadheyyasatthaṃ alaṅkatapaṭipādakattena maṅgalasuttanti viya. Vakkhati hi ‘‘ganthopi kavivācāna-malaṅkārappakāsako’’ ccādi. Atra uccate –

然而，就作为文饰的方法而言，文句之身本身为了那个目的也可称为“文饰”；同样地，阐述此理的、名为《善解文饰》(Subodhālaṅkāra)的论著，因其阐明了被修饰之物，也（可被称为“文饰”），就像（阐明吉祥的）《吉祥经》一样。因为将会说到：“论著亦是彰显诗人言语文饰者”等等。于此，有说：

‘‘Mukhyolaṅkārasaddoyaṃ, saddatthālaṅkatissito;

Sāmatthiyā tvadhiṭṭhāne, tathā satthepi tabbatī’’ti.

“此‘文饰’一词，主要依于音与义之修饰；然依其能力，亦转用于其所依（文句之身），以及论著之上。”

Anenassābhidheyyādīni [Pg.11] vuccanti. Abhidhīyate iti abhidheyyaṃ, samuditena satthena vacanīyattho. So ca sarīrālaṅkāravibhāgakappanāya tesaṃ paṭipādanaṃ. Subodhālaṅkārena hi te paṭipādīyanti. Yena ca yo paṭipādīyati, tassāyamattho bhavatīti abhidheyyasatthopi. Dassitameva tu sarīrālaṅkārasaṅkharaṇaṃ payojanaṃ, taṃ nissāya subodhālaṅkārappavattito. Yassa hi yamuddissa pavatti hoti, taṃ tassa payojanaṃ, taṃ pana kavittakittipasiddhādilakkhaṇaṃ, paramparāya tadatthatāya subodhālaṅkārasaṅkharaṇassa. Satthapayojanānaṃ, sādhiyasādhanalakkhaṇo sambandho tu nissayapadassinā dassitoyeva. Yathāha –

以此，其“所诠”(abhidheyya)等被说明。“所诠”是指应当被说明的，也就是以完整的论著来表达需要说明的内容。它指的是为了说明文体与修辞的分类安排，对它们的阐明，因为这些内容是通过《善解文饰》(Subodhālaṅkāra)来阐明的。通过什么方式阐明什么内容，其意义就在于此，因此“所诠”也可以说是论典之义。至于整理文体与修辞的功用，已经说明过了，这是《善解文饰》得以展开的依据。凡是为某个目的而展开，那个目的就是它的功用，这种功用具有诗歌创作、名声、成就等特征，并且通过传承，其目的在于《善解文饰》的整理。至于论典和功用之间的关系，是所成与能成的关系，这一点已经由明示其所依之语所阐明。例如说：

‘‘Satthaṃ payojanañceva, ubho sambandhanissayā;

Vuttātaṃvuttiyāyeva, vutto tannissitopi so’’ti.

“论典与功用，二者互为关联与所依；因其义已说，故依于彼者亦已说。”

Abhidheyyādikathanañca taṃsamaṅgisseva ca vīmaṃsāvisesasamaṅgīnamupādīyamānattā, aññādisassa pana ummattakavacanādino viya heyyattā. Vuttañhetaṃ –

并且，关于“所诠”等的论述，是为具足特殊审察力者所采纳的；而其他如疯人之言等，则应被舍弃。正如所说：

‘‘Sambandhānuguṇopāyaṃ, purisatthābhidhāyakaṃ;

Vīmaṃsādhigataṃ vākya-matonadhigataṃ para’’nti.

“随顺关联之方便，阐明人生之目的；言语须经审察而得，非此则不为所取。”

Vākyanti cettha vākyalakkhaṇopetamantaravākyasannicayaṃ mahāvākyasarūpaṃ satthamevādhippetaṃ.

此处所说的“言语”，是指具备言语之相、由内在言语集合而成、具有大言语形态的论典本身。

3. Yena te te alaṅkārena vaḷañjenti, tena kāraṇena alaṅkāravajjite ābharaṇavisesehi, ganthavisesehi vā vajjite, te virahite yehi ete suddhamāgadhike esaṃ suddhamāgadhikānaṃ anurūpena abhinavabhāvato māgadhikasarūpaṃ anugatarūpena, dasabalabhāsitaviracitattā vā anukūlena alaṅkārena ābharaṇavisesena, ganthavisesena vā toseyyaṃ alaṅkāravaḷañjāpanena, ganthavisese uggahaṇadhāraṇādikārāpanena [Pg.12] vā santuṭṭhe kareyyaṃ apināma yaṃnūna sundaramiti, eso parissamo ayaṃ mama alaṅkārapakaraṇappayogo. Apināmāti ettha itisaddo gamyamāno.

3. 因为他们使用那些修辞，所以，对于那些缺少特殊饰品或特殊著作、远离这些的纯正摩揭陀语者，为了这些纯正摩揭陀语者，我愿以适合他们的方式——因其崭新且随顺摩揭陀语的形态，又因其是十力者所说所作——以合宜的修辞、特殊的饰品或特殊的著作来取悦他们；或通过运用修辞，或通过让他们学习、受持特殊著作等来使他们满意。“啊，这真是美好！”——这便是我的努力，我作此修辞论的意趣。此处的“apināma”（或许）应理解为含有“iti”（如是想）之义。

Alaṅkārehi vajjitā, alaṅkārā vajjitā yehi vāti ca. Rūpassa anu anurūpaṃ, rūpaṃ anugataṃ anurūpaṃ vā, tena anurūpena. Alaṅkaronti attabhāvamaneneti alaṅkāro, hārakeyūrādi ābharaṇapakkhe, ganthapakkhe tu alaṅkaronti bandhasarīramaneneti alaṅkāro. Iminā mukhyabhāvena pasādādisaddālaṅkārā ca sabhāvavutyādiatthālaṅkārā ca pavuccanti. Amukhyato pana imesaṃ dvinnaṃ alaṅkārānamadhiṭṭhānabhūtabandhasarīrampi, tathā maṅgalasuttaratanasuttādivohāro viya alaṅkārapakāsakaṃ ‘‘sammā bujjhanti dvippakārā alaṅkārā anene’’ti iminā atthena laddhasubodhālaṅkāravaranāmadheyyasatthampi vuccati. Vuttamidameva –

“远离修辞”，或“修辞所远离者”。“随顺于色”为“随色”(anurūpa)，或“色所随行”为“随色”，因此为“以随色”。“以此装饰自身”，故为“修辞”(alaṅkāra)，在饰品方面，如项链、臂钏等；在著作方面，“以此装饰其结构”，故为“修辞”。以此，主要被称为“修辞”的是明净(pasāda)等音韵文饰和自性语(sabhāvavutti)等意义文饰。次要方面，此二种修辞所依附的结构本身，以及如《吉祥经》、《宝经》等言说，也像能阐明修辞的论典一样，以“由此能正确理解两种修辞”之义，而获得《善解文饰》这一殊胜名称的论典，亦被称为“修辞”。此即所说：

‘‘Mukhyolaṅkārasaddoyaṃ, saddatthālaṅkatissito;

Sāmatthiyā tvadhiṭṭhāne, tathā satthepi tabbatī’’ti.

“此‘修辞’一词，主要依于声与义之庄严；然依其功能，亦转用于所依处及论典。”

Ettha sāmatthiyaṃ nāma tadādhāratappaṭipādakattavohārato tadādheyyatappaṭipādanīyaṃ na bhavati ce, aññaṃ kiṃ bhavatīti aññathānupapattilakkhaṇamevāti.

此处所谓“功能”，即是“非此则不成立”(aññathānupapatti)之相。也就是说，就其所依处与能阐明者之言说而言，若非其所含与所应阐明者，则此言说便不成立，“若非如此，还能为何？”

4.

4.

Yesaṃ na sañcitā paññā-nekasatthantarocitā;

Sammohabbhāhatāve’te, nāvabujjhanti kiñcipi.

彼等未曾积集通达多部论典之慧，为愚痴所击，故而一无所解。

5.

5.

Kiṃ tehi pādasussūsā, yesaṃ natthi gurūnī’ha ;

Ye tappādarajokiṇṇā, te’va sādhūvivekino.

于此无有师长者，承事师足有何用？唯有遍染师足尘者，方为善士具抉择。

4-5. Evaṃ lakkhaṇārambhapaṭikkhepakajanapaṭibāhanapubbakamabhidheyyādikaṃ dassetvā idāni satthatova sabbattha guṇadosavivecanaṃ. Atoyeva vuccati –

4-5. 如此，在首先驳斥了对此论开篇的反对者，并展示了“所诠”等之后，现在当从论典本身来辨别一切功过。因此说：

‘‘Sabbattha [Pg.13] satthatoyeva, guṇadosavivecanaṃ;

Yaṃ karoti vinā satthaṃ, sāhasaṃ kimatodhika’’nti.

“于一切处辨功过，唯依论典而成立；若离论典而妄为，有何鲁莽过于此？”

Tasmā guṇadosavibhāgavicāraṇaṃ nāma tabbidūnaṃyeva, nāsatthaññūnaṃ purisapasūnaṃ. Tathā cāha –

是故，审察功过之分，唯属于通晓此论者，而不属于不知论典、如人形之兽者。如是说——

‘‘Guṇadosamasatthaññū, jano vibhajate kathaṃ;

Adhikāro kimandhassa, rūpabhedopaladdhiya’’nti.

“不知论典之人，如何能分辨功过？盲者于辨别色相差别，有何能力？”

Yenevaṃ, tenettha guṇadosadassane pasannānekasatthacakkhuyevādhigato, nañño tabbiparītotyanvayabyatirekavasena dassento ‘‘yesa’’ntiādigāthādvayamāha. Tattha yesanti aniyamuddeso, yehīti attho. Yehi na sañcitā na rāsikatā, nānāsantānavuttinīpi ekattanayena ekasmiṃ santāne na vāsitā naparibhāvitāti vuttaṃ hoti. Kā sā? Paññā heyyopādeyyavivekarūpā. Kīdisīti āha ‘‘anekasatthantarocitā’’ti. Anekasmiṃ tipiṭakatakkabyākaraṇālaṅkārasatthādike satthantare ucitā savanadhāraṇādivasena paricitā sāyaṃ paññā yesaṃ na sañcitāti pakataṃ. Eteti yathāuddiṭṭhānaṃ niyamavacanaṃ. Sammohabbhāhatāti yathāvuttāyātisayavatiyā paññāyābhāvato balappattena mohena abbhāhatā visesena pahatā, evasadditā hontīti adhippāyo. Yato evaṃ, tasmāpi kiñcipi heyyopādeyyarūpaṃ yaṃ kiñcideva aṭṭhānāniyojakatādisagurupādasussūsānissayapaṭiladdhavivekapaññāti- sayālābhena nāvabujjhanti, na jānantītyattho. Yato ālasiyādidosalesapariggahopi satatācariyasevanavasena sirovikiṇṇatādisagurupādapaṅkajambujaparāyano cirenapi kālena nānāvidhasatthantarakataparicayabalena pappoti tādisaṃ paññāveyattiyaṃ. Tenevāha bhagavā –

正因如此，于此观察功德过失时，唯有具足清净多论之眼者方能通达，而非与此相反之人。为以顺、逆方式显示此义，而说“彼等”(yesaṃ)等二偈。其中，“彼等”(yesaṃ)为不定指称，意为“由某些人”(yehi)。由某些人而未曾积集、未曾集成，虽流转于不同相续，亦未曾于一相续中以统一方式熏习、修习，此即偈颂所言。是何者？是辨别应舍应取之慧。其相如何？偈言“通达多部论典”。于三藏、因明(takka)、声明(byākaraṇa)、修辞(alaṅkāra)等众多论典中，通过听闻、受持等方式而熟习，此慧若未为彼等所积集，即是此况。“此等”(ete)一词，是确定之言，指前述之人。所谓“为愚痴所击”(Sammohabbhāhatā)，意指因缺乏前述殊胜之慧，而被强盛之愚痴所特为伤害、击败。正因如此，彼等因未能获得依止于承事善知识师长之足而得的抉择慧之殊胜成就，故而对任何应舍应取之事，如于不当之处强行安立等，丝毫不能了悟，即不能知晓。然而，纵有为懒惰等些微过失所染者，若能恒常侍奉阿阇梨，以师长莲足之尘遍洒其首，经长时日，以熟习多种论典之力，亦能获得如是智慧善巧。为此，世尊说：

‘‘Nihīyati [Pg.14] puriso nihīnasevī,Na ca hāyetha kadāci tulyasevī;

Seṭṭhamupanamaṃ udeti khippaṃ,Tasmā’ttano uttaritaraṃ bhajethā’’ti.

“亲近卑劣者，其人必衰退；与同等者交，从不致衰退；亲近贤胜者，能迅速提升；是故当亲近，胜于己之人。”

Tato etādiso paññavāyevettha guṇadosavibhāgavivecane adhikārī, nañño tabbiparīto purisapasūti ayametthādhippāyo. Ruḷho atthaviseso. Tenāha ‘‘kiṃ tehi pādasussūsā, yesaṃ natthi gurūnihā’’ti. Ihāti imasmiṃ loke yesaṃ janānaṃ gurūnaṃ kātabbā pādasussūsā pādaparicariyā natthi, tehi janehi yathāvuttanayena paññāveyattiyarasānabhiññehi kiṃ payojanaṃ, lesamattampi natthi, anadhigatāyevettha eteti adhippāyo. Idāni byatirekamukhena āha ‘‘ye’’tiādi. Ye pubbe katapuññatādisampattisampannā tappādarajehi tesaṃ gurūnaṃ pādadhūlīhi okiṇṇā onaddhā gavacchitā, teva sādhū yathāvuttanayena paññāveyattiyena abhiññātā sajjanā eva vivekino heyyopādeyyaguṇadosavibhāganiyamanapaññāsampattisamaṅgino honti, teyevettha guṇadosavivecane adhigatāti adhippāyo. Sā cāyaṃ gurupādasussūsā visiṭṭhādarena karaṇīyāti vaṅkavuttiyā tadabhyāse sādhujane niyojeti.

是故，唯有此等具慧者方有资格于此辨别抉择功过，而非其他与此相反、如人形之兽者，此即此处之意趣。此中特殊之义已成定说。因此说：“于此无有师长者，承事师足有何用？”此中‘于此’(iha)指于此世间。若人无有应行之师长足下承事之礼，对彼等不解智慧善巧之味者，有何益处？丝毫也无。意即彼等于此一无所获。如今以对显方式说‘彼等’(ye)等句。彼等往昔具足福德等成就，为彼等师长之足尘所洒、所覆、所遍者，彼等贤善之人，依前述方式，以智慧善巧而为人所知，方为真正的善人，具足辨别、规定应舍应取、功过之慧的成就，唯彼等方能通达此中功过之辨，此即其意。此师足承事之礼，当以殊胜敬意行之，作者乃以委婉之言，劝勉善人修习此行。

4-5. Ye sakalasatthaparicitaññāṇapāṭavā yadi dosamāropayanti, tesaṃ taddosanirākaraṇaṃ vinā padesāvabodhanamattena paṇḍitamānīnaṃ vacanassāgurukaraṇaṃ vaṅkavuttiyā dassento ca taṃdvāreneva attano anaññasādhāraṇagurugāravataṃ sādhujanehi paramādarena sampādetabbamiti dassetuṃ ‘‘yesaṃ…pe… kino’’ti gāthādvayamāha. Anekasatthānaṃ [Pg.15] tipiṭakatakkabyākaraṇādīnaṃ anekesaṃ ganthānaṃ antare tatvatthasaṅkhātaabbhantare ucitā savanauggahaṇadhāraṇādivasena paricitā paññā sutamayā paññā yesaṃ yehi na sañcitā, dvinnamekakkhaṇe pavattiyābhāvepi upacitasamūhabhāvato, pubbakālikapaññāya aparakālikapaññāya anantaraāsevanādipaccayalābhato avatthabāhullapavattito vā sañcitabbāpi na rāsikatā. Ete īdisapaññāpāṭavarahitā ime sammohabbhāhatā paññāpāṭavābhāvato balappattena mohena visesena pahatā eva kiñcipi heyyopādeyyaṃ nāvabujjhanti. Na eke aneketi ca, te ca te satthā ceti ca, tesamantaramiti ca, tasmiṃ ucitāti ca sammohena abbhāhatāti ca viggaho. Tena vuttaṃ–

4-5. 为以委婉之言显示，对于那些仅凭片面理解便自诩为智者之人，若他们对通晓一切论典、具足智巧者加以指责，却又不能驳斥其所谓的过失，则当轻视其言论；并借此显示，善人当以最高敬意成就对师长无与伦比的敬重，故说“彼等……”(yesaṃ…pe… kino)等二偈。于三藏、因明、声明等众多论典的众多典籍之内核，即名为“真实义”(tatvattha)的阿邦答勒(abbhantara)中，通过听闻、领会、受持等方式而熟习的智慧，即闻所成慧，未为彼等所积集。虽二者（智慧与所缘）不同时生起，然因积集为一整体，或由前时之慧为后时之慧提供无间、重复等缘，或由众多心境相续而转起，本应积集，却未集成。此等缺乏如是智慧善巧之人，因无智慧善巧，故为已得势力的愚痴所特为伤害，对任何应舍应取之事皆不能了悟。其语法分析(viggaha)如下：“非一”(na eke)即“多”(aneke)；“彼等”(te)与“彼论典”(te satthā)；“彼等之中”(tesaṃ antaraṃ)；“于其中娴熟”(tasmiṃ ucitā)；以及“为愚痴所击”(sammohena abbhāhatā)。因此说——

‘‘Guṇadosamasatthaññū, jano vibhajate kathaṃ;

Adhikāro kimandhassa, rūpabhedopaladdhiya’’nti.

“不知论典者，如何能分辨功过？盲者于辨别色相差别，有何能力？”

Tassattho – asatthaññū jano guṇadosaṃ kathaṃ vibhajate. Tathā hi rūpabhedopaladdhiyaṃ nīlapītādirūpavisesāvabodhane andhassa adhikāro abhimukhakaraṇaṃ kiṃ hoti, na bhavatyeva, tasmā anekasatthantaragatasuppasannapaññācakkhunā eva guṇadosavivecanaṃ bhavati, tadabhāve na bhavatyeva. Idameva vuccate–

其义为——不通晓论典的人如何能辨别功过？正如对于色相差别之认知，盲人于青黄等色相之辨别有何能力？实无能力。因此，唯有通达多种论典、具备清净智慧之眼者，方能辨别功过，若无此，则不可能。这就是所谓的——

‘‘Sabbattha satthatoyeva, guṇadosavivecanaṃ;

Yaṃ karoti vinā satthaṃ, sāhasaṃ kimatodhika’’nti.

“于一切处辨别功过，唯依于论典；若无论典而擅行，有何比此更鲁莽？”

Tassattho – sabbattha guṇadosavivecanaṃ satthatoyeva hoti, satthaṃ vinā satthocitatādisapaññaṃ vinā yaṃ karoti guṇāguṇavibhāgaṃ karoti, yaṃ karaṇaṃ atthi, atodhikaṃ sāhasaṃ kiṃ āsuṃ kiriyā anupaparikkhanakiriyā nattheva.

其义为——于一切处，功过之辨别唯依于论典。若无论典，亦无适于论典之智慧等，而自行分辨功过，此行，有何比此更鲁莽？实无有比此更仓促、未经考察之行。

Iha [Pg.16] imasmiṃ loke yesaṃ akatapuññānaṃ janānaṃ gurūnaṃ

于此世间，那些未积福德之人，对于师长，

‘‘Piyo garu bhāvanīyo,Vattā ca vacanakkhamo;

Gambhīrañca kathaṃ kattā,No cā’ṭṭhāne niyojako’’ti.

“可爱、可敬、可培育，能言、能忍、说甚深，不于非处强行安排。”

Niddiṭṭhaguṇopetānaṃ ācariyānaṃ kātabbā pādasussūsā pādaparicariyā natthi, tehi kiṃ payojanaṃ. Ye katapuññā janā tappādarajokiṇṇā tesaṃ gurūnaṃ pādarajehi gavacchitā, teva sādhū janā eva vivekino kalyāṇamittagurupāsanāhi adhigatavisiṭṭhavivekabuddhino bhavanti, te eva vivekaṃ jānantīti bhāvo. Sotumicchā sussūsā, taṃ nissāya kattabbapādaparicariyāpi tadatthiyā sussūsā nāma hoti. Pādesu sussūsāti ca, tesaṃ pādāti ca, tesu rajānīti ca, tehi okiṇṇāti ca viggaho. Sissānaṃ sakalābhibuddhiyā gurupaṭibaddhattā attano guṇato adhikatarāyeva sevitabbā. Vuttañhi bhagavatā –

对于具足所述功德的阿阇梨，若不行应行的足下侍奉与足下承事，则于彼等何益？那些已积福德的人，为师长足尘所覆，彼等方是贤善之人、有辨别力者。他们因亲近善知识与师长而获得殊胜的辨别智慧，他们才了知辨别，此是其义。欲闻之心为“敬奉”，依此而行的足下承事，亦因其意而名为“敬奉”。其文法分析为：于足下敬奉、彼等之足、于彼等之尘、为彼等所覆。弟子的一切增上慧皆系于师长，故应侍奉功德胜于己者。诚如世尊所言——

‘‘Nihīyati puriso nihīnasevī,Na ca hāyetha kadāci tulyasevī;

Seṭṭhamupanamaṃ udeti khippaṃ,Tasmā’ttano uttaritaraṃ bhajethā’’ti.

“亲近卑劣者，人必趋下劣；亲近等同者，则无有退失；趋近殊胜者，人迅速提升；是故当亲近，胜于己之人。”

6.

6.

Kabbanāṭakanikkhitta-nettacittā kavijjanā;

Yaṃkiñci racayante’taṃ, na vimhayakaraṃ paraṃ.

“诗人将眼与心，投入诗歌与戏剧；彼等所作任何诗文，亦非特别令人惊奇。”

7.

7.

Teye’va paṭibhāvanto, so’va bandho savimhayo;

Yena tosenti viññūye, tatthāpya’vihitādarā.

“唯有反思，其 रचना 方令人惊奇；彼等以此令智者欢喜，于此亦不懈怠。”

6-7. Evametthānvayabyatirekavasenādhigate dassetvā idāni ‘‘kiṃ amhākaṃ kabbanāṭakaparicayābhāveracanāvisesābhiyogopajanitaparissamenā’’ti olīnavuttino sotujane samussāheti [Pg.17] ‘‘kabbanāṭakā’’tiādinā. Kavippayogasaṅkhāto bandhova kavino idanti kabbaṃ. Muttakādivākyasvamuttikādyavayavasabhāvā antaravākyasamudāyasampannaṃ vuttajātibhedabhinnaṃ pajjamayaṃ gajjamayaṃ pajjagajjamayaṃ campūnāmakañca, mahāvākyarūpaṃ mahākabbañca, taṃ pana mahākabbaṃ saggehi sagganāmakehi paricchedavisesehi bandhyate karīyatīti saggabandhoti pavuccati. Tassa tu lakkhaṇaṃ ‘‘saggabandhassa mukhaṃ iṭṭhāsīsanaṃ siyā paṇāmo vā bandhasambandhino kassaci atthassa niddeso vā’’tiādinā anekadhā vaṇṇenti. Taṃ yathā?

6-7. 如此通过顺逆推理显示其义后，今为激励那些心生退怯的听众——他们会说：“我们不熟悉诗歌与戏剧，致力于特殊创作而产生的辛劳又有何用？”——而说“诗歌与戏剧”等。诗人之创作，名为“结合”，此即“诗(kabba)”。其体裁多样，有如独咏等句，自有其独咏等部分之性质，由内在句群构成，分为韵文体、散文体、韵散混合体及名为“占布体(campū)”者，亦有大句形式的“大诗(mahākabba)”。此大诗由名为“章(sagga)”的特定章节构成，故称“分章体(saggabandha)”。其特征，有多方面释义，如：“分章体之开篇，或为祈求吉祥之祝福，或为敬礼，或为对与作品相关之某事的解释”等。此云何？

‘‘Saggabandho mahākabba-muccate tvassa lakkhaṇaṃ;

Paṇāmo vatthuniddeso, āsīsāpi ca tammukhaṃ.

“分章体称为大诗，其特征如下：开篇为敬礼、事之解释，或亦为祝福。”

Itihāsakathubbhūtaṃ, santasannissayampi vā;

Catuvaggaphalāyattaṃ, caturodāttanāyakaṃ.

“或源于历史故事，或依于贤善之人；以四类成果为所依，以聪慧高尚者为主角。”

Puraṇṇavutuselindu-savitūdayavaṇṇanaṃ;

Uyyānasalilakkīḷā, madhupānaratussavaṃ.

“描绘城池、海洋、季节、山峦、月亮、太阳之升起；以及园林、水戏、饮酒、宴乐之欢庆。”

Vippalambhavivāhehi, kumārodayavaḍḍhihi;

Mantadūtappayānāji-nāyakābhyūdayehipi.

“包含离别与婚嫁，王子之诞生与成长；以及谋略、使者、出征、战斗与主角之胜利。”

Alaṅkatamasaṃkhitta-rasabhāvanirantaraṃ;

Nātivitthiṇṇasaggehi, piyavuttasusandhibhi.

“文辞庄严不简略，滋味情态相续不断；篇章不过于冗长，韵文悦耳衔接美妙。”

Sabbattha bhinnasaggante-hupetaṃ lokarañjakaṃ;

Kabbaṃ kappantaraṭṭhāyi, jāyate sādhvalaṅkatī’’ti.

“各章结尾韵文各异，能令世人欢喜；此诗善巧庄严，得以传颂至另一劫。”

Tattha itihāsakathubbhūtanti purāvuttakathāsannissayaṃ. Santasannissayanti itarasobhanādhikaraṇaguṇarājacaritādinissayaṃ vā. Catuvaggaphalāyattanti dhammādicatuvaggaphalāyattaṃ. Dhammo [Pg.18] nāma abbhūdayanibbānahetuko. Attho nāma vijjābhumyādīnaṃ yathāññāyamajjanaṃ, ajjitānañca rakkhaṇaṃ. Kāmo nāma nirayo visayo payogo. Mokkho nāma sabbasaṃsāradukkhanivatti. Caturodāttanāyakanti ussāhasattimantasattipabhūsattiyogena caturo kusalo cāgātisayādiyogena udātto udāro nāyako vipakkho, paṭipakkho ca yattha, taṃ. Madhu nāma surā. Vippalambho viraho. Manto nītivedīhi saha kārīyanicchayo. Dūto sandhānappavatto puriso. Payānaṃ saṅgāmādinimittagamanaṃ. Āji sandhyābhāve viggaho. Asaṅkhattarasabhāvanirantaranti asaṃkhittā bahuttā rasā siṅgāravīrādayo, bhāvā ratiussāhādayo, tehi nirantaraṃ patthaṭaṃ. Piyavuttasusandhibhīti piyāni sutisubhagāni vuttāni indavajirādīni aññamaññasambandhasaṃsaggatāya sobhano sandhi aññamaññasaṅgahā yesaṃ saggānaṃ, tehīti.

此处，“源于历史故事”(itihāsakathubbhūtaṃ)是指依据古代传说。“依于贤善之人”(santasannissayaṃ)是指以其他善德、国王传记等为所依。“以四类成果为所依”(catuvaggaphalāyattaṃ)是指依于法等四类成果。法(dhammo)，是增上生与涅槃之因。利(attho)，是如理获得学问、土地等，并守护已得之物。欲(kāmo)，是（感官）境界及其运用之所依。解脱(mokkho)，是止息一切轮回之苦。“聪慧高尚的主角”(caturodāttanāyakaṃ)是指：主角因具备奋发力、谋略力、威力而聪慧、善巧；因具备超胜的布施等而高尚、慷慨；其中亦有对立者与敌对者。蜜(madhu)，即是酒。离别(vippalambho)，即是分离。谋略(manto)，是与精通策略者共决要事。使者(dūto)，是促成和议之人。出征(payānaṃ)，是因战争等而前往。战争(āji)，是在无和议时之战斗。“庄严、不简略、滋味与情态相续”(alaṅkatamasaṃkhitta-rasabhāvanirantaraṃ)是指：不简略、众多的滋味(rasa)，如爱欲、英勇等；情态(bhāva)，如爱恋、奋发等，以此相续不断。“以悦耳之韵文与美妙之衔接”(piyavuttasusandhibhi)是指：悦耳动听的韵文，如因陀罗金刚韵(indavajira)等，以及因彼此关联组合而有美妙衔接的篇章。

Punapi yathāvuttesu aṅgesu nagaravaṇṇanādīsu kiñca yathāsambhavaṃ madhupānādirahitampi taññūnaṃ mano rañjeti upādiyateva sabbhīti dassetumāha–

再者，为开示此义——即在如前所述的城市描述等部分中，即便可能缺少饮酒等细节，只要为贤善者所接受，就能愉悦知者之心——而说：

‘‘Kabbaṃ na dussataṅgehi, nyūnamapyatra kehici;

Bandhaṅgasampadā taññū, kāmamārādhayanti ce’’ti.

“诗作不因某些部分有缺而受损；只要其结构要素圆满，就必能取悦知者。”

Punapi –

又：

‘‘Guṇato paṭhamaṃ vatvā, nāyakaṃ tena sattuno;

Nirākaraṇamiccesa, maggo pakatisundaro.

“首先称颂主角的功德，并以此驳斥敌人，此乃自然美好的方法。

Vaṃsavīrasutādīni, vaṇṇayitvā ripussapi;

Tajjayā nāyakukkaṃsa-kathanañca sukheti no’’ti āhu.

他们说：“描述了敌人的家世、英勇、学识等之后，再通过战胜他来称颂主角的卓越，这也令我们愉悦。”

Sabbampetaṃ [Pg.19] saddhammāmatarasapānasarasahadayānaṃ samphappalāpavipulavisappavesopaddutakabbanāṭakaparammukhānaṃ satatacaritasañcaritaratanabhājanānaṃ sappurisānaṃ kiṃ hadayakhedopajanitaparissameneti tadanurūpamevopadassitanti.

这一切都是为了那些以正法甘露为饮、心如明湖，厌离空谈与广布之诗剧所带来的困扰，且恒常奉行善行、堪为宝器之善人。又何须以令心疲惫之功？只需展示与之相应者即可。

Nāṭakaṃ nāma bharatādināṭyasatthe nānappakāranirūpitarūpaṃ kappaṃ, taṃlakkhaṇekadesabhūtalakkhaṇāni pakaraṇādīni nava rūpakāni. Nāṭikā ca etthevāvarumbhanti. Kabbañca nāṭakañca, tesu nikkhittaṃ ṭhapitaṃ nettañca cittañca yehīti viggaho. Ke te? Kavino. Tattha nikkhittanettacittavacanena sutassa cintanañca ūhāpohamukhena yathuggahitaniyāmaṃ, aviparītatthanicchayanaṃ, nicchitassa bhāvanā, nirantarābhiyogo ca dassito. Kabbanāṭakavacanena sutaṃ, cintitaṃ, bhāvitañca dassitaṃ. Sute dassite tannissayaṃ sutamayañāṇampi dassitameva siyāti. ‘‘Kabbanāṭakanikkhittanettacittā’’ti iminā sutacintābhāvanānukkamena sampāditapaññāpāṭavānaṃ kabbaracanāya sāmatthiyaṃ dasseti. Hoti hi tādisānaṃ taṃsutādi bandhanakāraṇaṃ. Vuttañhi –

所谓戏剧(nāṭakaṃ)，乃婆罗多(Bharata)等人之戏剧论典中所阐释的、具有各种形式的体裁。其部分特征构成了《本事剧》(pakaraṇa)等九种戏剧形式的特征。《小剧》(nāṭikā)亦包含在内。“诗与剧，眼与心投入安放于其中者”，此乃其语法分析。彼等为谁？诗人。此处，“投入眼心”一词，表明了听闻之后，通过推敲思择如实把握规则，无误地抉择义理；抉择之后，加以修习；以及持续不断的努力。“诗与剧”一词，表明了闻、思与修。既已表明听闻，其所依之闻所成慧也必然已被表明。“于诗与剧中投入眼心”，以此表明，通过闻、思、修之次第而成就敏锐智慧者，具有创作诗歌之能力。对于此等人，听闻等确实是创作之因缘。诚如所言：

‘‘Sābhāvikī ca paṭibhā,Sutañca bahu nimmalaṃ;

Amando cābhiyogoyaṃ,Hetu hotiha bandhane’’ti.

“天生的才智，广博清净的听闻，以及不懈的努力，在此成为创作的因缘。”

Yaṃkiñcīti attano cittāruḷhaṃ yaṃkiñci bandhajātaṃ. Iminā pana aniyamavacanena attano tattha ādarābhāvaṃ dīpeti. Racayanti karonti. Etaṃ tehi racitaṃ bandhajātaṃ paraṃ accantameva vimhayakaraṃ na hoti, tādisopāyasampattisampannassa upeyyasampattisabbhāvato anacchariyamevāti adhippāyo. Tattha tesu kabbanāṭakesu racanāvisesaekantopāyabhūtesu avihitādarāapi sutādivasena akatādarāpi [Pg.20] ye sappurisā paññavanto yena bandhavisesena viññū guṇadosaviduno satthaññuno paṇḍitajane tosenti pīṇenti. Tosentiyeva hi te tādise sābhāvikipaṭibhāvirahepi etādisesu atthesu sutacintābhāvanāvasena vāyamantā. Vuttañhi –

“任何”，即心中生起的任何作品。通过这种不确定的说法，显示出自己对此不予重视。他们创作，他们制作。他们所创作的这些作品，对于具备如此方便成就者而言，因其目标成就已然存在，故并非极其令人惊叹，不足为奇，此即其义。在那些诗与剧中，即使有些人对作为特殊创作之唯一方便的它们不予重视，或因听闻等而未加关注，但那些身为善人、有智慧者，却能以某种特殊创作，令智者、善恶明辨者、论典通晓者、贤者们欢喜满足。他们确实能令此等人欢喜，即使缺乏天生才智，亦能于此类事上，通过闻、思、修而努力。诚如所言——

‘‘Na vijjatī yajjapi pubbavāsanā-Guṇānubandhi paṭibhānamabbhutaṃ;

Sutena vācu’ssahanenupāsitā,Dhuvaṃ karotyeva kamapyanuggaha’’nti.

“即使没有与往昔习气之德相应的奇特才智，但通过听闻或言语的努力而修习，也必定会带来某种助益。”

Paṭibhāvanto heyyopādeyyaparicchedalakkhaṇapaññāya paññavanto nāma, teyeva sappurisā. Savimhayo ‘‘kīdisāyaṃ, tādisopāyantararahitānampi etādiso bandho siyā’’ti vimhayena saha vattamānopi. Sova bandho tameva bandhanaṃ tādisopāyasampattivirahenopeyyasampattiyā sabbhāvato, nāññoti.

具足才智者，即以辨别应舍应取为特征之智慧而被称为有智慧者，彼等即是善人。他感到惊讶：“此为何等作品？即使无有彼等其他方便，亦能有如此作品耶？”他心怀惊异。那样的作品就是那样的作品，而非其他，此乃因即使缺乏方便之成就，亦有目标之成就存在故。

6-7. Idāni kabbanāṭakesu aparicitānamamhākaṃ gantharacanāsabhāvāvabodhova kutoti osakkante ‘‘kabbanāṭakā’’digāthādvayena samussāheti. Kabbanāṭakanikkhittanettacittā kabbanāṭakesu sutānulokanacintābhāvanāvasena ṭhapitanettacittā kavijjanā kabbakārakā yaṃ kiñci attano abhimataṃ racayanti karonti, etaṃ bandhanaṃ paraṃ atisayena na vimhayakaraṃ acchariyakaraṃ na hoti, nirantarābhiyogato siddhopāyamūlapaññāsampadāya upeyyabhūtaganthasaṅkharaṇaṃ bhavatyevāti adhippāyo. Kavino idaṃ kabbanti ca, naṭakassa idaṃ nāṭakaṃ, naccagītādi. Idha pana tappaṭipādakakathāpakāsakagantho nāṭakaṃ nāma. Kabbañca nāṭakañcāti ca, kabbanāṭakesu nikkhittaṃ nettacittaṃ yehīti ca [Pg.21] viggaho. Ye janā tattha tesu kabbanāṭakesu avihitādarāpi savanadhāraṇādivasena akatasambhamā eva viññū yena gantharacanāvisesena tosenti pīṇenti, teyeva paṭibhāvanto paṭibhānasaṅkhātapaññavanto bhavanti. Sova bandho savimhayo aññesaṃ uppajjamānavimhayena sahito. Paṭibhā etesaṃ atthīti ca, saha vimhayena vattatīti ca, avihito ādaro yehīti ca viggaho. Bāhirasatthābhiyogābhāvepi pubbavāsanābhāvepi iha nirantarābhiyogaṃ karonto tādisasāmatthiyaṃ sādhetīti vuttaṃ hoti. Vuttañhi –

6-7. 如今，对于不熟悉诗与剧的我们，当心生“从何处获得对著作本质的理解呢？”之念而退缩时，作者以“诗与剧”等二颂来鼓励我们。将眼心投入诗与剧中者，即通过听闻、观察、思惟、修习而将眼心安放于诗与剧中的诗人、作者，他们创作任何自己喜爱的作品，这种创作并非极其令人惊叹、奇异。其义为：通过持续努力，以已成就之方便为根本的智慧，作为目标之著作的编纂必然发生。“此乃诗人之作”，故为诗；“此乃演员之作”，故为戏剧，如舞蹈、歌唱等。然于此处，阐明其内容之典籍被称为戏剧。“诗与剧”，及“彼等将眼心投入诗与剧中者”，此乃其语法分析。彼等人，即使对诗与剧不予重视，通过听闻、忆持等方式而未加勤勉，然其身为智者，能以某种特殊著作令他人欢喜满足，彼等即是具足才智者，被称为具足名为“辩才”之智慧者。那样的创作是令人惊奇的，伴随着在他人心中生起的惊异。“才智于彼等中存在”，“与惊异同行”，及“彼等不予重视”，此乃其语法分析。即使无有对外部论典之勤习，亦无往昔之习气，然于此处持续努力者，亦能成就如是能力，此即所言之义。诚如所言——

‘‘Na vijjatī yajjapi pubbavāsanā-Guṇānubandhi paṭibhānamabbhutaṃ;

Sutena vācu’ssahanenupāsitā,Dhuvaṃ karotyeva kamapyanuggaha’’nti.

“即使没有与往昔习气之德相应的奇特才智，但通过听闻或言语的努力而修习，也必定会带来某种助益。”

Tassattho – yadi pubbavāsanāguṇānubandhī atītajātiyā paricayavāsanāguṇassa anubalappadānavasena anubandho yassatthi, tādisaṃ abbhutaṃ paṭibhānaṃ na vijjatipi, tathāpi sutena savanena ussahanena paguṇakaraṇādivācussahanena vā upāsitā katagurupāsanā vācā kamapi anuggahaṃ kiñcipi paññāpāṭavaṃ dhuvaṃ ekantena karoti evāti.

其义为：即使没有与往昔习气之德相应的奇特才智——即没有那种通过辅助过去生中熟习之习气功德而相应的奇特才智，然而，通过听闻，或通过努力（如熟练言辞等之努力），或已侍奉师长之言辞，也必定、必然地会带来某种助益，即某种智慧的敏锐。

Ettha kabbaṃ nāma muttakakulakādivākyavasena ca avayavasabhāvehi tesaṃyeva antaravākyāvayavasamūhehi paripuṇṇaṃ vuttavisesehi pabhedagataṃ kevalaṃ pajjamayaṃ vā gajjamayaṃ vā campūtikhyātapajjagajjamayaṃ vāti mahāvākyasabhāvena ca tiṭṭhati. Nāṭakaṃ nāma bharatādinaṭasatthagatanānappakāradassitasabhāvaṃ. Kabbañca idheva dassitalakkhaṇato ekadesayuttappakaraṇādinavarūpakāni ca nāṭikā ca bhavanti. Kabbalakkhaṇaṃ pana evaṃ daṭṭhabbaṃ–

此处所谓“诗作”(kabba)，是指由单节诗(muttaka)、组诗(kulaka)等语句构成，或由其自身分句的集合而成的完整、具有特定区别分类的表述，可以是纯粹的韵文，或纯粹的散文，或名为“香蒲”(campū)的韵文散文混合体，并具有长句的性质。所谓“戏剧”(nāṭaka)，是指具有依照婆罗多(Bharata)等人的戏剧论典所展示的各种性质。而诗作，以及符合此处所示特征、由部分情节构成的剧作(prakaraṇa)等新形式和戏剧小品(nāṭikā)也属此类。诗作的特征则应如是理解：

‘‘Saggabandho [Pg.22] mahākabba-muccate tvassa lakkhaṇaṃ;

Paṇāmo vatthuniddeso, āsīsāpi ca tammukhaṃ.

“由章回组成者，称为‘大诗’(mahākabba)；其特征是：礼敬、主旨陈述，以及祝愿，也作为其开端。

Itihāsakathubbhūtaṃ, santasannissayampi vā;

Catuvaggaphalāyattaṃ, caturodāttanāyakaṃ.

源自历史故事，或以善人为依止；依赖于四类之果，有聪慧高尚的主人公。

Puraṇṇavutuselindu-savitūdayavaṇṇanaṃ;

Uyyānasalilakkīḷā, madhupānaratussavaṃ.

描述城市、海洋、时节、山脉、月亮、日出；花园、水上嬉戏、饮酒、爱情节庆。

Vippalambhavivāhehi, kumārodayavaḍḍhihi;

Mantadūtappayānāji-nāyakābhyūdayehipi.

以分离与婚姻，以王子的诞生与成长；以谋略、使者、远征、战斗，以及主人公的成功为内容。

Alaṅkatamasaṃkhitta-rasabhāvanirantaraṃ;

Nātivitthiṇṇasaggehi, piyavuttasusandhibhi.

以修辞装饰，不简略，情味(rasa)与情感(bhāva)连贯；章回不过于冗长，言辞悦人，衔接良好。

Sabbattha bhinnasaggante-hupetaṃ lokarañjakaṃ;

Kabbaṃ kappantaraṭṭhāyi, jāyate sādhvalaṅkatī’’ti.

处处以变化的章回结尾，能愉悦世人；诗作善加修饰，可流传至劫末。”

Tassattho – saggabandho saggasaṅkhātehi paricchedavisesehi bandho ‘‘mahākabba’’nti uccate. Assa lakkhaṇaṃ tu vuccateti sambandho kākakkhigoḷakanayena tammukhaṃ tassa kabbassa ādi pana paṇāmo devatānamassanaṃ vā, vatthuniddeso –

其义为：“由章回组成”，即由名为“章回”(sagga)的特定章节(pariccheda)所组成，被称为“大诗”。“其特征则说”这一关联，是依“乌鸦眼珠之理”(kākakkhigoḷakanāya)。该诗的开端，则是礼敬，或对天神的敬拜，或是主旨陈述——

‘‘Astyuttarasyāṃ digi devatātma,Himālayo nāma nagādhirāja?;

Pūvāpareṅa vārinidhī vigāhya,Sthita? Pathijhā iva mānadaṇḍa?’’.

“北方有天神之灵，喜马拉雅山王擎。东西两海遥相渡，俨然大地标准衡。”

Iccādibandhasambandhino kassaci vatthuno dassanaṃ, āsīsāpi ‘‘mayhaṃ pīṇayataṃ mana’’ miccādiiṭṭhāsīsanaṃ vā bhavati.

（如上偈颂）即是展示与此类开篇相关的某一主题，或是如“愿我的心愉悦”等所期望的祝愿。

Itihāsakathubbhūtaṃ purāvuttakathāsannissayaṃ vā santasannissayampi sobhanānampi rājacariyādinissayaṃ vā catuvaggaphalāyattaṃ [Pg.23] lokiyalokuttarasukhakāraṇaṃ dhammo, vijjābhūmiādīnaṃ sañcayo, sañcitānaṃ rakkhā ca attho, apāyasaṃvattanikapañcakāmaguṇasaṅkhāto kāmo, sabbadukkhā nivattihetu mokkho cāti catuvaggaphalādhīnaṃ caturodāttanāyakaṃ ussāhasattimantasattipabhūsattiyogato caturo dakkho cāgātisayādiyogena udātto uḷāro sapakkho, vipakkho vā nāyako yattha, taṃ yathāvuttaṃ puraṇṇavutuselindu-savitūdayavaṇṇanaṃ puraṃ nagaraṃ, aṇṇavaṃ sāgaraṃ, utu hemantavasantādiutu, selaṃ pabbato, indusavitūdayo candasūriyānaṃ udayo cāti imesaṃ vaṇṇanaṃ yattha, taṃ. Savitāti ettha tupaccayanto. Uyyānasalilakkīḷāmadhupānaratussavaṃ uyyānakīḷāsurāpānaratikīḷāsaṅkhāto ussavo yattha, taṃ vippalambhavivāhehi dārāviyogadārapariggahehi ca kumārodayavaḍḍhihi kumāruppattikumāravaḍḍhīhi ca mantadūtappayānājināyakābhyūdayehi nītijānanapaññā manto, sandhānakārako dūto, yuddhābhigamanaṃ payānaṃ, yuddhasaṅkhāto āji, sapakkhanāyakassa abhivaḍḍhisaṅkhāto abhyūdayo cāti imehi alaṅkataṃ sajjitaṃ asaṃkhitta…pe… ntaraṃ asaṃkhittā vitthārā rasā siṅgārādayo aṭṭha bhāvā ratiussāhādayo cāti imehi nirantaraṃ vitthiṇṇaṃ piyavuttasusandhibhi sutisubhagehi indavajirādīhi vuttehi pubbāparasambandhaparicchedatāya sobhanā sandhi yesaṃ saggānaṃ, tehi sabbattha sabbasmiṃ paricchede bhinnasaggantehi bhinnasaggā pariyosānā yesaṃ, tehi nātivitthiṇṇasaggehi nātivitthārasaggasaṅkhātehi paricchedehi upetaṃ yuttaṃ sādhvalaṅkati sobhanālaṅkāravantaṃ kabbaṃ lokarañjakaṃ taṃ samānaṃ kappantaraṭṭhāyi kappanirantaraṭṭhāyi kappantare ṭhāyi vā jāyate. Ettha madhupānādirahitapuravaṇṇanādayopi taññūnaṃ cittaṃ ārādheti ce, taṃpyaduṭṭhaṃ. Vuttañhi –

其内容源自历史故事，或依据古代传说，或依据善人，或依据君王等的美好操行；其成果依于四类目的：法，即世间与出世间之乐的因；义，即明地等的积集与守护；欲，即导向恶趣的五种感官欲乐；解脱，即止息一切苦的因。其主人公聪慧而高尚：因奋发力、谋略力与统率力而聪慧，因极度慷慨等而高尚卓越；其中可描述己方或敌方的主人公。如前所述，其中描述城市、海洋、时节、山岳、月升日出。此处的“savitā”一词以“tu”为后缀。其中有园林嬉戏、水上嬉戏、饮酒、欢爱等节庆。以恋人别离与婚姻，以王子的诞生与成长，以谋略、使者、出征、战斗及主人公的成功等事加以庄严。谋略是了知策略的智慧，使者是缔结和约者，出征是前往战斗，战斗即战争，主人公的成功即己方主将的兴盛。以此等修饰，内容详实，情味(rasa)与情感(bhāva)连贯。情味有爱欲等八种，情感有喜悦、奋发等。其篇章(sagga)不过于冗长，由悦耳的韵律（如因陀罗伐耆罗(Indavajirā)等）构成，前后衔接优美。各章结尾富于变化。如此善加修饰的诗作(kabba)能取悦世人，流传一劫乃至劫末。于此，即使对城市的描述等缺少了饮酒等内容，但若能取悦鉴赏家，亦非过失。如是说：

‘‘Kabbaṃ [Pg.24] na dussataṅgehi, nyūnamapyatra kehici;

Bandhaṅgasampadā taññū, kāmamārādhayanti ce’’ti.

“诗篇不因其某些部分有所欠缺而败坏；只要其结构圆满，能取悦鉴赏家即可。”

Tassattho – atra imesu kabbaṅgesu majjhe kehici aṅgehi kehici avayavehi nyūnamapi ūnamapi, nisaddotratabbhāve. Kabbaṃ na dussati, taṃ pana adussanaṃ bandhaṅgasampadā racitapuravaṇṇanādiaṅgasampadā taññū kabbaññū jane kāmaṃ icchānurūpaṃ ce ārādhayanti, evaṃ sante bhavati. Punapi nāyakavaṇṇanāsu sapakkhanāyakaṃ vaṇṇetvā tena nirākaraṇabhāvampi. No ce, paccatthikaṃ vaṇṇetvā attano nāyakena tassābhibhavanampi vaṇṇetuṃ vaṭṭati. Vuttañhi –

其含义是：在此诗篇的组成部分中，即使某些部分有所欠缺或不足（此处的“ni”音表示欠缺之义），诗篇本身也不会败坏。只要其结构圆满，如对城邑等的描绘圆满，能随意取悦鉴赏家、知晓诗篇者，那么这种无过失便能成立。此外，在描写主人公时，可以先描写己方主人公，再描写其如何击败敌人。若不如此，亦可先描写敌方，再描写己方主人公如何战胜彼等。正如所说——

‘‘Guṇato paṭhamaṃ vatvā, nāyakaṃ tena sattuno;

Nirākaraṇamiccesa, maggo pakatisundaro.

“首先赞扬主人公的功德，以此击败敌人，此乃自然之美道。

Vaṃsavīrasutādīni, vaṇṇayitvā ripussapi;

Tajjayā nāyakukkaṃsa-kathanañca sukheti no’’ti.

即使描写敌人的家族、英勇、子嗣等，若能以其战胜来彰显主人公的卓越，亦能令我等喜悦。”

8.

8.

Bandho ca nāma saddatthā, sahitā dosavajjitā;

Pajjagajjavimissānaṃ, bhedenā’yaṃ tidhā bhave.

所谓“结构”(bandha)，即言语与意义结合，且无过失；依韵文、散文及混合体之分，此有三种。

8. Evametehi sotujanasamussāhanaṃ dassetvā idāni kattumicchitabandhoti vuttaṃ bandhassa lakkhaṇaṃ kattumārabhate ‘‘bandho cā’’tiādi. Dosavajjitā dosehi saddanissitehi, atthanissitehi ca virodhehi vajjitā pariccattā, te vā vajjitā yehi, saddatthā sahitā ekībhūtā. Vuttalakkhaṇā yehi te pubbācariyehi sahitā vuccanti. Sahitānaṃ bhāvo sahadayahilādakāraṇaṃ sādhyaṃ sāhiccaṃ. Iti dosavajjite sahite saddatthe pasiddhabhāvena anuvaditvā bandho nāma sabhāvavuttivaṅkavuttialaṅkāravuttivasena tividhopīti appasiddhaṃ bandhasarīraṃ vidhīyate yathā ‘‘yo kuṇḍalī, so devadatto’’ti. Casaddovattabbantarassa samuccayo, kiñcīti attho.

8. 如此通过这些言辞激励听者之后，现在开始阐述在“所欲作之结合”(kattumicchitabandha)中所说的“结合”(bandha)的特征，即以“结合者……”等开始。无过失者，即远离了依声和依义的过失与矛盾，或说，那些被舍弃的（过失），以及声与义结合为一者。具有上述特征者，被古代导师们称为“善合”(sahita)。善合的状态是令有心者欢喜的原因，是应达成的“文学”(sāhicca)。如此，在以广为人知的方式转述了无过失、善合的声与义之后，所谓“结合”，依其自然叙述、曲折叙述与修饰叙述之分而有三种。因此，“结合体”(bandhasarīraṃ)得以完全确立，如同“戴耳环者，即是提婆达多”一样。“ca”字是其他应说之事的集合，意为“以及”。

Tattha [Pg.25] jātiguṇakriyādabbalakkhaṇo saddānamattho mukhyo catubbidho hoti. Mukhyassatthassa catubbidhattā tividhesu saddesu tabbācako catubbidho hoti jātisaddo guṇasaddo kriyāsaddo dabbasaddoti. Tividho hi saddo vācako lakkhaṇiko byañjakoti byāpārabhedena. Byāpāro ca nāma saddassa’tthappatītikārittameva. So hi tividho mukhyo lakkhaṇo byañjanasabhāvo ceti. Tattha jātyādinirantaratthavisayo saddabyāpāro mukhyo. Soyeva abhidhāti uccate. Taṃbyāpāravā abyavahitajātyādisakehi tamatthaṃ mukhyabhāvena yo vadati goādiko, so vācako. Saddantaratthavisayaniddiṭṭho saddabyāpāro lakkhaṇo. Sā duvidhā suddhā, upacāramissā ceti. Tattha suddhā yathā ‘‘go muccatu, mañcā ugghosenti, gaṅgāyaṃ ghoso’’ti. Ettha gosaddena visesanaṃ gottasāmaññamevoccate, na tu gobyatti. Vuttañhi –

其中，词语的主要义有四种特征：种性(jāti)、性质(guṇa)、动作(kriyā)和实体(dabba)。由于主要义有四种，在三种词语中，其表达者亦有四种：种性词(jātisadda)、性质词(guṇasadda)、动作词(kriyāsadda)和实体词(dabbasadda)。词语依其作用(byāpāra)之分，有三种：直接表达(vācaka)、指示(lakkhaṇika)和暗示(byañjaka)。所谓作用，即是词语使意义得以理解。此作用有三种：主要(mukhya)、指示(lakkhaṇa)和暗示(byañjana)的性质。其中，词语直接针对种性等意义的作用是主要的。此即被称为“直接表达”(abhidhā)。凡是凭借此作用，用不间断的种性等词语直接表达该义的，如“牛”等，即是直接表达者(vācaka)。词语指向其他词语之义的作用称为指示作用(lakkhaṇa)。此有二种：纯粹指示(suddhā)和比喻指示(upacāramissā)。其中，纯粹指示例如“释放牛”、“床在叫”、“恒河里有喧闹声”。在此，以“牛”一词所说者，是作为属性的牛之共相(gottasāmañña)，而非牛之个体(gobyatti)。诚如所说——

‘‘Visesyaṃnābhidhā gacche, khīṇasatti visesane’’ti.

“直接表达不至被限定者(visesya)，因其力已尽于限定词(visesana)上。”

Sāmaññassa byāpakattā, asarīrattā ca. Tattha bandhanamocanāni na sambhavantīti attano nissayabhūtā gobyatti ākaḍḍhīyate, tathā mañcānamugghosanaṃ na sambhavatīti attano ugghosanakriyāsiddhyatthaṃ mañcasamaṅgino purisā ākaḍḍhīyanti. Tathā gaṅgāsaddavāccassa jalappavāhassa ghosappatyākaratā na sambhavatīti gaṅgāsaddo attanobhidheyyassodakappavāhassa nikaṭaṃ taṭaṃ lakkheti. Upacārassānekappakārattā upacāramissā lakkhaṇāpyanekadhā siyā. Yathā katthaci kāraṇe kārīyamupacariyate, yathā ‘‘āyu ghata’’nti. Katthaci kāraṇakāriyānamabhedo yathā ‘‘āyuyeveda’’nti. Katthaci [Pg.26] upamāne upameyyamupacarīyate, yathā ‘‘go bāhiko’’ti. Katthaci abhedo tesaṃ, yathā ‘‘goyevāya’’nti. Katthaci tadādhāratāya taṃbyapadeso, yathā ‘‘padīpaṭṭhā kapallikā padīpo’’ti. Katthaci taṃkammasambandhā taṃbyapadeso, yathā ‘‘avaḍḍhakīpi vaḍḍhakī aya’’nti. Katthaci saṃsāmisambandhā, yathā ‘‘rājasambandhī puriso rājāya’’nti. Katthaci avayave samudāyabyapadeso, yathā ‘‘paṭekadese paṭasaddo’’ iccādi.

由于共相(sāmañña)是遍布的且无实体(asarīra)，故其束缚(bandhana)与解脱(mocana)不可能存在，因此将作为其所依的牛个体(gobyatti)牵引过来。同样地，床的喧闹(ugghosana)不可能存在，因此为了成就其喧闹之作用，将与床相关的人(mañcasamaṅgino purisā)牵引过来。同样地，“恒河”(gaṅgā)一词所指的水流(jalappavāha)不可能产生喧闹，因此“恒河”一词指示其所指的水流附近的河岸(taṭa)。由于比喻(upacāra)有多种形式，比喻指示(upacāramissā lakkhaṇā)亦有多种。例如，有时以因称果，如说“酥油(ghata)即寿命”。有时原因与结果无别，如说“阿输吠陀(āyurveda)即是寿命”。有时以喻体称本体，如说“愚者(bāhika)是牛”。有时两者无别，如说“此即是牛”。有时因其依处而称呼，如说“灯座上的陶片是灯”。有时因其行为关系而称呼，如说“此人即使不是木匠也是木匠”。有时因其主从关系，如说“与国王相关的人是国王”。有时以部分指代整体，如说‘在布的一角说“布”字’等等。

Lakkhaṇāya nissayo saddo lakkhaṇiko. Byañjanasabhāvo pana parapariyāyo saddassa tatiyo byāpāro. Tassa nissayo saddo byañjanako. Iccetaṃ tiṇṇaṃ saddānaṃ vasena atthopi tividho hoti vācco lakkhaṇiyo byaṅgyoti. Tattha byaṅgyoyevattho bandhasatthā vuccate. Teneva padhānabyaṅgyo bandho uttamo, apadhānabyaṅgyo majjhimo, abyaṅgyo adhamo, byaṅgyena vinā bandho nijjīvo siyāti pubbācariyānaṃ pavatti, sabhāvavutti bandhopi tu nijjīvoti nāsaṅkanīyo. Yasmā kavīnaṃ lokavohārakosallaṃ sabhāvavuttiyeva gameti. Yo hi sakalalokaṭṭhitiṃ na jānāti, so kaviyeva na hotīti.

指示作用(lakkhaṇā)的所依之词是指示词(lakkhaṇika)。而暗示的自性(byañjanasabhāva)，则是词语的第三种作用，即间接表达(parapariyāya)。其所依之词是暗示词(byañjanaka)。因此，依此三种词语，义亦有三种：直接义(vācca)、指示义(lakkhaṇiya)和暗示义(byaṅgya)。其中，唯有暗示义被称为“结合”(bandha)的精髓。因此，以主要暗示(padhānabyaṅgya)为特征的“结合”是最好的(uttama)，以次要暗示(apadhānabyaṅgya)为特征的是中等的(majjhima)，没有暗示(abyangya)的是低劣的(adhama)。若无暗示，“结合”则如无生命(nijjīva)——此乃古代导师们(pubbācariya)的传统说法。然而，自然叙述(sabhāvavutti)的“结合”亦不应被认为是没有生命的，因为诗人的世俗语言技巧(lokavohārakosalla)正是通过自然叙述来展现的。若有人不了解整个世界的存在方式(sakalalokaṭṭhiti)，他便不能被称为诗人。

Athettha tividhampi atthaṃ tādisajanāvabodhatthaṃ samudāharissāma ‘‘munindavadanambhoje’’tyādi. Ettha vāṇīsaddassa saddhammasaṅkhāto attho vāccattho. Vāṇī nāma cetanā, tassaṃ yāva devatatthaṃ nāropyate, tāva tappatī attano manosampīṇanaāsīsanā na saṃgacchatīti vākyasāmatthiyāyeva vāṇiyaṃ sāyamocityabhedena devatāsaddassa āropitottho lakkhaṇiyo. Tathā vadanasaddassāpi mukhaṃ vāccattho. Ambhojasaddassa samāropitottho lakkhaṇiyo. Manosampīṇanassa tu aññathā anupapattiyā passaddhyādikkamena yathābhūtāvabodhasambhavā anāyāsena [Pg.27] vicittānekasaddatthapaṭibhānena ganthaparisamattisaṅkhātā yathicchitatthanipphatti hoteva, ayaṃ byaṅgyattho. Tabbācakā saddā vācakalakkhaṇikabyañjakā hontīti evaṃ sabbattha saddatthavicāro gantabbo.

在此，为令此类人理解，我们将举例说明此三种义，如“圣主面莲”(munindavadanambhoje)等。此处，“语”(vāṇī)一词的直接义，是名为“正法”(saddhamma)之义。“语”即是思(cetanā)，于其中，若不赋予天神之义，则无法达成其内心满足之愿望。因此，仅凭语句之力，依循适宜性，在“语”中赋予“天神”一词的意义，即是指示义(lakkhaṇiya)。同样，“面”(vadana)一词的直接义是“脸”。“莲”(ambhoja)一词所赋予的意义是指示义。至于内心满足，因其无法以他法达成，故通过轻安等次第，如实了知得以生起，毫不费力，以对种种奇妙声义的领悟力，名为“著作圆满”的所欲之义得以成就，此即暗示义(byaṅgya)。表达这些意义的词语，即是直接表达词、指示词与暗示词。如是，于一切处，皆应探究词与义。

Tamevaṃ yathāvuttabandhasarīraṃ katividhamiccāha ‘‘pajje’’ccādi. Ayaṃ yathāvutto bandho bandhasarīraṃ tidhā bhave tippakārena siyā, nādhikaṃ nāpyūnaṃ. Kathaṃ? Pajjagajjavimissānaṃ bhedena pajjasabhāvādīnaṃ visesena tidhā bhaveti pakataṃ. Tattha pajjaṃ nāma amhehiyeva viracitavuttodayākhye chandasi nirūpitā vuttajātippabhedā catuppadikatthā nirūpito muttakādipi vuttajātippakāroyeva. Tenevettha tesamadassanaṃ. Tesu ekagāthā niṭṭhitatthā sappadhānā gāthantarānirapekkhā muttakaṃ, ekakriyādānena aññamaññasāpekkhā niṭṭhitatthā paccekaṃ aniṭṭhitatthā gāthā kulakaṃ, nānābhittiyo bhinnakiriyo sappadhānā gāthā koso viya ṭhapitā koso, ekabhittipadosādikaṃ vaṇṇetuṃ samudāyena pavattā bhinnakriyā gāthā saṅghāto, sopi catubbidho pajjappakāro yathāvuttasaggabandhovāti viññātabbaṃ. Gajjaṃ nāma pādasanniṭṭhānarahito syādyantatyādyantappabandho. Tassa tu dve pakārā ākhyāyikā, kathāti. Vimissaṃ pajjagajjamayaṃ nāṭakappakaraṇādi, campū jātakamālādikā ca.

这如前所述的文体(bandhasarīra)，可分为几种？即说“诗体”(pajja)等。这个如前所述的文体，有三种，不多也不少。怎么分呢？以诗体、散体(gajja)、混合体(vimissa)的差别，因诗体性质等的不同而分为三种，如是安立。其中，诗体即由我等所作《韵律学》(Vuttodaya)一书中已阐明之韵律种类，四句偈之义已明，穆塔迦(muttaka)等亦是韵律之类别。因此在此不予展示。于彼等中，一首偈颂意义完备，自身独立不依赖其他偈颂的，称为穆塔迦；以一个动词连接，互相依赖而意义完备，但每一首偈颂本身意义不完备的，称为俱罗迦(kulaka)；主题多样，动词各异，自身独立的一组偈颂如库藏般被放置在一起，称为拘舍(koso)；为描述同一主题或过失等，许多动词各异的偈颂组合在一起，称为僧伽多(saṅghāto)；这四种诗体形式，当知亦如前述之《天界篇》(Saggabandha)等。散体即无韵脚规定，首尾相连之文。其有两种：叙事体(ākhyāyikā)与故事体(kathā)。混合体即诗体和散体混合，如戏剧(nāṭaka)、仪式剧(prakaraṇa)等，以及章甫(campū)体裁、《本生鬘》(Jātakamālā)等。

8. Idāni sañjānanābhilāsīnaṃ alaṅkāranissitaṃ bandhasarīraṃ, sova bandhoti adhikataṃ, ‘‘yo kuṇḍalī, so devadatto’’ti pasiddhakuṇḍalittānuvādena appasiddhassa devadattattavidhānaṃ viya dassento ‘‘bandho’’ccādimāha. Tattha bandho nāma ca bandhanaṃ pana. Dosavajjitā saddatthanissitadosehi pariccattā, te vā vajjitā etehi tādisā. Sahitā aññamaññānurūpatthena sahabhāvaṃ gatā. Saddatthā saddo, [Pg.28] attho ca. Evaṃpakārehi tu īdisasaddatthānaṃ viññūnaṃ tuṭṭhijanakaaññamaññānurūpaguṇasahitānaṃ bhāvoti vacanatthena ‘‘sāhicca’’miti vadanti. Saddatthāti ettha saddatthānaṃ kiṃ nānākaraṇanti? Saddo pana atthappatītiyaṃ attano mukhyabyāpāraṃ lakkhaṇabyāpāraṃ byañjanasabhāvabyāpārañceti tividhaṃ byāpārabhedena. Kamato vācako lakkhaṇiko byañjanako ceti tividho. Tathā atthopi vācco lakkhaṇiyo byaṅgyo cebhi tividho. Atra tu vācako saddo attanā dīpetabbamukhyatthassa jātiguṇakriyādabbabhedena catubbidhattā sayampi jātiguṇakriyādabbasaddavasena catubbidho. Vācakasaddassa mukhyabyāpāro ‘‘abhidhā’’ti ca voharīyati. So mukhyabyāpāro jātyādīhi abyavahitattheva vattate. Tathā hi ‘‘go nīlaṃ pācako visāṇi’’ccādo goādisaddānaṃ mukhyabyāpāro gopiṇḍanīlapaṭapācakakattusiṅgīti dabbānaṃ visesanabhūtajātiguṇakriyādabbesveva pavattati, na pana jātyādīnaṃ nissayabhūtagopiṇḍādīsūti. Vuttaṃ hi–

8. 如今，对于那些渴望理解修辞(alaṅkāra)的人来说，作品的体裁(bandhasarīra)是依赖修辞的。这种作品体裁(bandha)被视为主要论题，就像通过众所周知的“戴耳环者即提婆达多(Devadatta)”来确立不为人知的提婆达多身份一样，所以才说“作品体裁”等等。这里所说的“作品体裁”，就是“束缚”的意思。它没有过失，即摆脱了依附于声音和意义的过失，或者说，这些过失已被舍弃。它具有“相应”性，即声音和意义彼此协调而共存。声音和意义，就是声音和意义。像这样，智者们称这种使人欢喜、具有彼此协调之优点的声音和意义的状态为“相应”(sāhicca)。说到声音和意义，这里声音和意义有什么不同呢？声音在表达意义时，有三种作用上的差别：主要作用(mukhyabyāpāra)、象征作用(lakkhaṇabyāpāra)和暗示作用(byañjanasabhāvabyāpāra)。因此，声音也相应地分为直指的(vācako)、象征的(lakkhaṇiko)和暗示的(byañjanako)三种。同样，意义也有三种：直指义(vācco)、象征义(lakkhaṇiyo)和暗示义(byaṅgyo)。在此，直指的声音，它所应显示的根本意义有种类(jāti)、性质(guṇa)、动作(kriyā)、实体(dabba)这四种分别，因此声音本身也分为种类声、性质声、动作声和实体声这四种。直指声的主要作用被称为“直指”(abhidhā)。这种主要作用只在没有被间隔的种类等含义上起作用。例如，“牛、青色、煮饭者、有角者”等词语的主要作用，只在作为牛个体、青色布匹、煮饭者、有角者等实体的限定性种类、性质、动作、实体上起作用，而不在作为种类等依托的牛个体等事物上起作用。经中说：

‘‘Visesyaṃ nābhidhā gacche, khīṇasatti visesane’’ti.

“直指作用在限定词上已穷尽其力，无法抵达被限定的事物。”

Tassattho – visesane visesanabhūtajātyādimhi khīṇasatti khīṇabyāpāravatī abhidhā mukhyabyāpārova visesyaṃ dabbaṃ na gacche na pāpuṇātīti.

其义为：直指作用(abhidhā)，其在作为限定词的种类等属性上已穷尽其力，无法抵达被限定的事物(dabba)。

Jātyādīnaṃ nissayagopiṇḍādikaṃ abhidhā na vadati ce, evañca sati ‘‘go gacchati, nīlaṃ nivāseti, pācako āgacchati, siṅgī dhāvati’’ccādīsu jātyādivisiṭṭhagopiṇḍādīnaṃ goādisaddassa kathaṃ vācakattaṃ yujjatīti? Dabbādhīnajātiguṇādīsu vuttesu tabbisiṭṭhassa dabbassa pariyāyato vācakattā. Nippariyāyato pana suddhalakkhaṇabyāpārasseva visayo. Lakkhaṇabyāpāropi suddho upacāramissoti duvidho. [Pg.29] Tattha suddho lakkhaṇabyāpāro jātyādivajjitatthavisayo. Tathā hi ‘‘go gacchati, nīlaṃ nivāseti, pācako āgacchati, siṅgī dhāvati, mañcā ugghosenti, gaṅgāyaṃ ghoso’’tyādīsu jātiguṇakriyāsiṅgadabbamañcagaṅgādīnaṃ gamanādīhi yogāsambhavato jātiguṇādayo atikkamma yathākkamaṃ gamananivāsanaāgamanadhāvanaugghosanaghosādīnaṃ nissayabhūtagopiṇḍādayo parāmasati.

如果直指作用不表达种类等所依的牛个体等事物，那么在“牛行走、穿青色衣、厨师到来、有角者奔跑”等语句中，牛等词语如何能具有直指作用呢？这是因为当说到依附于实体的种类、性质等时，词语通过间接方式成为这些实体的表达者。但直接方式仅涉及纯粹象征作用的范围。象征作用(lakkhaṇabyāpāra)又分为纯粹的和带有隐喻(upacāra)的两种。其中，纯粹的象征作用以排除种类等属性的事物为对象。例如在“牛行走、穿青色衣、厨师到来、有角者奔跑、床榻呼喊、恒河上的牧村”等语句中，由于种类、性质、动作、有角之物、床、恒河等不可能与行走等行为相关联，这些词语就超越种类、性质等，依次指向作为行走、穿衣、到来、奔跑、呼喊、居住等行为所依的牛个体等具体事物。

Misso tu upacārabhedena bahuvidho. Tathā hi katthaci kāraṇe kāriyamupacarīyate, yathā ‘‘āyughata’’nti, ettha āyuvaḍḍhanakāraṇabhūte ghate kāriyabhūtaāyuno vohāro āropito hoti. Uparipi upacāro yathāyogaṃ yojetabbo. Ataṃsabhāve hi taṃsabhāvāropanaṃ upacāro. Katthaci kāraṇakāriyānamabhedo, yathā ‘‘āyuyeva ghata’’nti. Katthaci upameyyaupamānopacāro, yathā ‘‘go bāhiko’’ti. Katthaci upamānaupameyyānamabhedo, yathā ‘‘goyevāyaṃ bāhiko’’ti. Katthaci tadādhāratāya tadūpacāro, yathā ‘‘padīpaṭṭhā kapallikā padīpo’’ti. Katthaci kriyāsambandhena taṃbyapadeso, yathā ‘‘avaḍḍhakīpi vaḍḍhakī aya’’nti. Katthaci saṃsāmisambandhena taṃbyapadeso, yathā ‘‘rājavallabhopi rājā aya’’nti. Katthaci avayave samudāyabyapadeso, yathā ‘‘paṭo daḍḍho’’ti. Iminā mukhena upacārabhedo daṭṭhabbo. Byañjanasabhāvabyāpāro eva ‘‘dhana’’nti ca vuccati, tassa tatiyabyāpārassa visayo tādisavākyameva vāti daṭṭhabbo.

混合的（转喻）则因譬喻方式不同而种类繁多。具体来说，有时以因喻果，例如“寿酥油”(āyughataṃ)，此处是在作为增寿之因的酥油上，安立了作为果的寿命之称。其他譬喻也应如理运用。于非彼自性之物上安立彼自性，即是譬喻。有时因果无别，例如“寿即是酥油”。有时于被喻体转喻喻体，例如“婆希迦是牛”。有时喻体与被喻体无别，例如“此婆希迦即是牛”。有时以能依转喻所依，例如“灯碟是灯”。有时通过行为关系来指代，例如“此非木匠亦是木匠”。有时通过主从关系来指代，例如“此王之宠臣亦是王”。有时以部分指代整体，例如“布烧了”。应由此门径得见譬喻的种种差别。暗示自性作用亦被称为“财富”(dhana)，而这第三种作用的范围，当知即是此类语句本身。

Ettha byaṅgyatthaṃ bandhassa jīvitamiti ca, byaṅgyatthapadhānaṃ bandhamuttamanti ca, byaṅgyatthapadhānarahitaṃ majjhimanti ca, abyaṅgyabandhaṃ adhamamiti ca vadanti. Honti cettha –

于此，言：“暗示义是文构之生命”，“以暗示义为主的文构为上等”，“不以暗示义为主的为中等”，“无暗示义的文构为下等”。于此有偈——

Atthappatītiyaṃ sadda-byāpāro tividho bhave;

Mukhyo lakkhaṇabyañjana-sabhāvo cāti ettha tu.

于义显现中，语之作用有三；于此，即主要、转喻与暗示之自性。

Abhidhāparapariyāyo, [Pg.30] byāpāro paṭhamo bhave;

Dhanantāparapariyāyo, byāpāro tatiyo puna.

“说示”(abhidhā)为第一作用之别名；复次，“财富”(dhana)为第三作用之别名。

Mukhyo nirantaratthesu, lakkhaṇā tu tirohite;

Atthe’taro tu vākyassa, attheyeva pavattati.

主要作用于无间义，转喻则于隐蔽义；其他作用则仅于句义中转起。

Byāpārassa pabhedena, tidhā saddopi vācako;

Lakkhaṇiko byañjakoti, tadatthopi tidhā mato.

依作用之差别，语亦有三：即直指词、转喻词与暗示词；其义亦被认为有三。

Vācco lakkhaṇiyo byaṅgyo-ccevaṃ saddesu vācako;

Jātiguṇakriyādabba-bhedena so catubbidho.

所说义(vācca)、所转喻义(lakkhaṇiya)、所显发义(byaṅgya)——如是，于诸语中，直指词(vācaka)依种类、德、作用、实物之差别而有四种。

Vāccatthassa catuddhāva, bhinnattā jātiādito;

Jātyādīnaṃ pabhedena, tathā lakkhaṇiko mato.

因所说义由种类等而分为四种，同样，转喻词亦被认为依种类等之差别而有差别。

Upacārabahuttena, bhede satipi tassa tu;

Byañjako tu anaññattā, visuṃ tehi na vuccatīti.

彼（转喻词）虽因譬喻众多而有差别，然暗示词因其非他性，故不与彼等分别说。

Lakkhaṇato evaṃ veditabbaṃ – ‘‘munindavadanambhoje’’ tyādigāthāyaṃ vadanasaddassa mukhattho vāccattho, āropitaambhojattho lakkhaṇiyattho. Ambhojasaddassa padumattho vāccattho, upacaritamukhattho lakkhaṇiyattho. Vāṇisaddassa saddhammasaṅkhāto attho vāccattho, āropitadevatāattho lakkhaṇiyattho. Ettha āsīsanā nāma yathāvuttanayena puññātisayatā, tato idha abhimatatthabādhakākusalanivāraṇañca kusalānamanubalappadānañca tato kāyacittapīḷāvigamo ca tato sukhappaṭilābho ca tato cittasamādhānañca tatoyeva anekavidhatthāvabodho ca tato abhimataganthaparisamatti ca bhavatītyayaṃ vākyasāmatthiyato laddhattho byaṅgyatto. Taṃtaṃatthappakāsakā saddā vācakalakkhaṇikabyañjanakā nāma bhavanti. Evaṃ saddasaddatthavicāro veditabbo.

应如是知其相——于“牟尼王面莲”(munindavadanambhoje)等偈中，“面”(vadana)一词，口义是所说义，所安立之莲花义是所转喻义。“水生”(ambhoja)一词，莲花义是所说义，所譬喻之面义是所转喻义。“语”(vāṇi)一词，名为正法之义是所说义，所安立之天女义是所转喻义。于此，所谓“祝愿”(āsīsanā)，即如前所说之殊胜福德，由此能遮止障碍所欲义之不善，并资助诸善，由此远离身心之苦，由此获得安乐，由此心意安定，由此了悟多种义，由此圆满所欲之论——此乃由句力所得之义，是为所显发义。显示彼彼义之语，名为直指词、转喻词、暗示词。应如是辨析语与语义。

Idāni [Pg.31] pakāsitabandhassa bhedaṃ vadati ‘‘pajjā’’dinā. Ayaṃ vuttalakkhaṇo bandho pajjagajjavimissānaṃ bhedena gāthācuṇṇiyatadubhayamissānaṃ vasena tidhā bhave. Saddo ca attho ceti ca, sahabhāvaṃ itā pattāti ca, dosehi vajjitā, dose vā vajjitā yehīti ca, pajjañca gajjañca vimissañceti ca viggaho. Iha pajjaṃ nāma muttakakulakakosakasaṅghātavasena catuppabhedaṃ chandasi niddiṭṭhavuttavisesaviracitaṃ catuppadikagāthābandhaṃ. Tattha muttakaṃ nāma niṭṭhitatthā sappadhānā ekā gāthā, kulakaṃ nāma paccekamaniṭṭhitatthā aññamaññasāpekkhā ekakriyādvārikā nānāgāthā, kosako nāma nānāvidhavaṇṇanābhūmikā bhinnakriyādvārappavattā sappadhānā gāthārāsi, saṅghāto nāma sañcyākālādiekavaṇṇanābhūminissitā bhinnakriyāsamudāyena pavattā gāthā. Gajjaṃ nāma aniyatapado ākhyāyikākathāvasena dvippabhedo syādyantatyādyanto vacanappabandho. Misso pana imehi dvīhi saṃmisso nāṭakapakaraṇādi ca jātakamālādicampū ca.

今以“偈颂”等句，说已明文构之差别。此已说相之文构，依偈颂、散文、混合之别，以偈、散文、彼二者混合之方式，而有三种。其语源分析为：“语与义”、“达于俱有”、“离过失”、“过失为彼所离”，以及“偈颂、散文与混合”。于此，所谓偈颂，乃依独绝偈、集组偈、库藏偈、合集偈之方式而有四种差别，是于韵律学中依所定格律而作之四句偈体文构。其中，独绝偈，是义理完足、自为主体之单首偈。集组偈，是诸偈各自义理未完，相依相待，以一作用为门。库藏偈，是基于多种释义，以不同作用为门而转起之自为主体的偈集。合集偈，是依于结集时间等单一释义，以不同作用之集合而转起之偈。所谓散文，是句式不定，依小说、故事之方式而有二种差别，为有韵散文与纯散文之言语结构。而混合者，则为此二者之混合，如戏剧、传奇等，以及如《本生鬘》之锦蒲体。

9.

9.

Nibandho cā’nibandho ca, puna dvidhā niruppate;

Taṃ tu pāpentya’laṅkārā, vindanīyatarattanaṃ.

著作(nibandha)与非著作(anibandha)，复分为二种；诸庄严(alaṅkāra)则令其达到更可喜之境。

9. Evaṃ tippakāraṃ bandhasarīraṃ vatvā idāni aññathāpi dassetumāha ‘‘nibandhocā’nibandho ca, puna dvidhā niruppate’’ iti. Puna bhiyyo yathāvutto pajjamayabandho dvidhā dvippakārena niruppate nicchīyate. Kathaṃ? Nibandho ca tadekadesabhūtehi muttakādīhi catūhi saggabandhādivasena bandho ca anibandho ca kevalaṃ muttakavasenāti evaṃ dvidhā niruppate iti pakataṃ. Nanu tassetassa yathāvuttavātimayassa sakkaṭaṃ pākataṃ apabbhaṃso pesācikaṃ missañceti pañcavidhattaṃ vatvā ‘‘sakkaṭaṃ nāma devatābhāsā. Pākataṃ catubbidhaṃ sakkaṭehi vaṇṇaññattamattena uppannattā [Pg.32] mahindasindhavādi tabbhavaṃ, tassamaṃ hiriharakamalādi, mahāraṭṭhādidesapasiddhaṃ desīyaṃ, tabbhavādīhi sammissaṃ missaṃ. Ābhīrādīnaṃ vācā apabbhaṃso, so ca pākataṃ viya catubbidho, tividho ca nāgaraupanāgaravuddhabhedena. Pisācānaṃ vacanaṃ pesācikaṃ. Sabbesaṃ vasena missa’’nti sakkaṭādīnaṃ lakkhaṇaṃ vuttaṃ. Tathā ‘‘siṅgārappadhānanaccasaṅkhātalāsyādīnaṃ paṭipādakatthena lāsyādikamabhinayappadhānattā dassanīyaṃ, itaraṃ kabbaṃ savanīya’’nti duvidhaṃ vuttaṃ, evaṃ pubbācariyehi bhāsābhedena vuttaṃ pañcavidhattaṃ, viniyogabhedena vuttaṃ duvidhattañca idha kasmā na vuttanti? Saccaṃ, tathāpi tadevamidhānupayogitāya na vuttanti veditabbaṃ.

9. 说了三种系缚之体(bandhasarīra)后，现在为了以另一种方式说明，而说：“有系缚(nibandha)与无系缚(anibandha)，再分为二种”。如是，前面所说的偈颂体系缚(pajjamayabandha)，再以两种方式，即二种类别而确立(niruppate)。如何确立？有系缚，是指由作为其一部分的孤立偈(muttaka)等四种，以长篇诗(saggabandha)等方式而系缚；无系缚，则仅以孤立偈的方式。如此，此系缚被确立为两种，这是通常的说法(pakata)。难道不是说过，前面所说的瓦提摩(vātimaya)有五种：梵语(sakkaṭa)、俗语(pākata)、讹变语(apabbhaṃsa)、鬼语(pesācika)和混合语(missa)吗？“梵语是天神语言。俗语分四种：因与梵语在音韵上稍有差异而产生的，如摩哂陀(Mahinda)语、信度(Sindhava)语等，是为源生语(tabbhava)；与梵语相似的，如诃梨诃罗(Harihara)、迦摩罗(Kamala)等，是为等同语(tassama)；在大国(Mahāraṭṭha)等地通行的，是为地方语(desīya)；与源生语等混合的，是为混合语。阿毗罗(Ābhīra)等所说的是讹变语，它也像俗语一样分四种，又按城市(nāgara)、半城市(upanāgara)、乡村(vuddha)分为三类。毕舍遮(Pisāca)的语言是鬼语。所有这些混合就是混合语”——这样说明了梵语等的特征。又如“以艳情(siṅgāra)为主的舞蹈(nacca)、配乐舞蹈(lāsya)等，因为侧重表演(abhinaya)而悦目(dassanīya)；其他诗(kabba)则悦耳(savanīya)”分为两类。古师(pubbācariya)这样按语言差异说了五类，按运用差别说了两类，此处为何不说呢？诚然，但须知，彼等于此无用，故而不说。

Evamalaṅkārādhiṭṭhānabhāvena paṭhamaṃ bandhasarīraṃ dassetvā idāni hārakeyūrādinā purisasarīramiva bandhasarīraṃ saddālaṅkāraatthālaṅkārehi vindanīyataraṃ hotīti dassetumāha ‘‘taṃ tu’’ iccādi. Tusaddo visesavacanicchāyaṃ. Taṃ bandhasarīraṃ tu alaṅkārā alaṅkariyati taṃ bandhasarīrametehīti pasādādayo saddālaṅkārā, sabhāvavutyādayo atthālaṅkārā ca vindanīyatarattanaṃ atisayena vindanīyabhāvaṃ assādanīyabhāvaṃ pāpenti nayanti. Sabbathā niddosabhūtānaṃ saddatthānaṃ aññamaññānurūpato sahitabhāvena paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgataṃ tādisapurisasarīramiva vindanīyampi samānaṃ alaṅkārehi pasādhite sati accantameva vindanīyaṃ siyāti adhippāyo.

如是，首先说明了作为庄严(alaṅkāra)之所依(adhiṭṭhāna)的系缚之体(bandhasarīra)后，现在为了说明“系缚之体犹如人之身体，通过项链(hāra)、臂钏(keyūra)等而更美，亦通过音庄严(saddālaṅkāra)与义庄严(atthālaṅkāra)而更可爱(vindanīyatara)”，而说“彼则(taṃ tu)”等。‘则(tu)’字，意在区别。彼系缚之体，则由庄严——即悦意(pasāda)等音庄严与如实说(sabhāvavutti)等义庄严——引至更可爱之境(vindanīyatarattanaṃ)，即可赏味之境。其意为：完全无过(niddosa)之声与义，因彼此相称而和谐，具足最上之文采(vaṇṇapokkharatā)，犹如彼人之身体，虽本已可爱，若加以庄严，则成至为可爱。

9. Punapi tasseva bandhassa bhedaṃ kathetuṃ ‘‘nibandho cā’’dimāha. Puna nibandho ca muttakādīhi catūhi avinābhāvato mahākabbādisabhāvena nirantaraṃ katvā bandho ca anibandho ca kevalaṃ mahākabbādisabhāvena muttakattā anirantaraṃ katvā bandho cāti sova bandho dvidhā niruppate nicchīyate. [Pg.33] Punapi so bandho sakkaṭapākataapabbhaṃ sapesācikamissabhāsābhedena pañcavidho. Siṅgārapadhānanaccasaṅkhātalāsyādīnaṃ dassanappadhānattā tādisaṃ naccaṃdassanīyaṃ, tadaññaṃ kabbaṃ savanīyamiti vaḷañjanabhedato duvidho ca hoti. So sabbopi payojanābhāvato iha na gahito. Tattha sakkaṭaṃ nāma devatābhāsā. Tato kehici akkharehi bhinnaṃ pākataṃ nāma. Taṃ pana tabbhavatassamadesiyamissavasena catubbidhaṃ hoti. Tattha sakkaṭato vaṇṇaññattamattena nibbattaṃ tabbhavaṃ nāma, taṃ mahindasindhavādi. Tassamaṃ hiriharakamalādi. Dese pasiddhaṃ desiyaṃ. Missaṃ nāma tabbhavādīhi sammissaṃ. Apabbhaṃso nāma gopālakādīnaṃ vācā, so ca tabbhavādīhi catubbidho, nāgaraupanāgaravuddhabhedena tividho ca hoti. Pisācānaṃ vacanaṃ pesācikaṃ. Tehi sakkaṭādīhi sammissaṃ missaṃ nāma hoti. Idāni īdisappabhedavantabandhassa alaṅkārena sobhanattaṃ vattuṃ ‘‘taṃ tu’’ccādimāha. Taṃ tu taṃ pana vuttappakāraṃ bandhasarīraṃ alaṅkārā pasādādisaddālaṅkārā, sabhāvavutyādiatthālaṅkārā ca vindanīyatarattanaṃ atisayapasādanīyattaṃ pāpenti. Nirantaraṃ bandho nibandhoti ca, na nibandho anibandhoti ca, atisayena vindanīyo vindanīyataro, tassa bhāvo vindanīyatarattananti ca viggaho.

9. 为了再次说明该系缚的分类，而说“有系缚(nibandha)”等。再者，有系缚，是指由孤立偈(muttaka)等四种不可分离，以大诗(mahākabba)等体性而为连续的系缚；无系缚(anibandha)，则仅因其孤立性(muttakattā)而为非连续的系缚。如是，该系缚被确立(niruppate)为二种。再者，该系缚又根据梵语(sakkaṭa)、俗语(pākata)、讹变语(apabbhaṃsa)、鬼语(pesācika)和混合语(missa)的差别分为五种。由于以艳情(siṅgāra)为主的舞蹈(nacca)、配乐舞蹈(lāsya)等侧重于观赏，此类舞蹈是悦目的(dassanīya)，其他的诗(kabba)则是悦耳的(savanīya)，根据其运用方式的差别，又可分为两种。所有这些因为于此无益(payojanābhāva)，故不予采纳。其中，梵语是天神之语。与此相比在某些音节上有所差异的，名为俗语。俗语又根据源生语(tabbhava)、等同语(tassama)、地方语(desiya)和混合语(missa)分为四种。其中，从梵语仅通过音韵变化而产生的名为源生语，例如摩哂陀(Mahinda)语、信度(Sindhava)语等。等同语如诃梨诃罗(Hirihara)、迦摩罗(Kamala)等。在地方流行的名为地方语。混合语是与源生语等混合的语言。讹变语是牧童(gopālaka)等人所说的话，它也可根据源生语等分为四种，又可根据城市(nāgara)、半城市(upanāgara)、乡村(vuddha)的差别分为三种。毕舍遮(Pisāca)的语言名为鬼语。与梵语等混合的名为混合语。现在，为了说明具有此类分别的系缚因庄严而美，而说“彼则(taṃ tu)”等。“彼则”，即是前面所说的系缚之体，由庄严——即悦意(pasāda)等音庄严与如实说(sabhāvavutti)等义庄严——引至更可爱之境(vindanīyatarattanaṃ)，即极其悦意之境。“连续的系缚为有系缚”，“非有系缚为无系缚”，“极其可爱者为更可爱者，其状态为更可爱之境”，此为语基分析(viggaha)。

10.

10.

Anavajjaṃ mukhambhoja-manavajjā ca bhāratī;

Alaṅkatāva sobhante, kiṃ nu’te niralaṅkatā?

无过之莲面，无过之言语；唯庄严乃美，不庄严岂然？

10. Tameva samattheti ‘‘anavajja’’ miccādinā. Anavajjaṃ aññamaññānurūpādhikatanettakaṇṇādiavayavena piḷakatilakakāḷakādyanāhatāya ca sundarabhāvato agarahitaṃ mukhambhojaṃ vadanāravindañca tathā anavajjā padādidosānabhibhūtāya sundarabhāvena agarahitā bhāratī ca vāṇī upacārato tappaṭipādanīyo attho cāti ete alaṅkatāva [Pg.34] mukhaṃ tilakatāḍaṅkādinālaṅkārena, saddatthā saddālaṅkāraatthālaṅkārehi pasādhitā sajjitā eva, niralaṅkatā tathā apasādhitā asajjitā sobhante kiṃ nu, na sobhantevāti vitakkemīti attho. Nuiti vitakke.

10. 以“无过失(anavajja)”等偈颂来支持此义。“无过失的”莲面(mukhambhoja)，是指眼、耳等诸根相互匀称，且不为粉刺(piḷaka)、痣(tilakakāḷaka)等所损，因其美好而无可指摘的面容(vadanāravinda)；同样，“无过失的”言语(bhāratī)，是指不为语病(padādidosa)等过失所染，因其美好而无可指摘的话语(vāṇī)，以及由转喻(upacāra)而言，其所表达的义理。此二者，唯经庄严方显其美：面容以额饰(tilaka)、耳环(tāḍaṅka)等庄严，声与义以音庄严(saddālaṅkāra)与义庄严(atthālaṅkāra)修饰整治。未经庄严，即未经修饰整治者，岂能美乎？其意为：“（不，）彼等不美，我作是思。”“nu”字，用于推测。

10. Tameva ‘‘anavajja’’ miccādinā samattheti. Vaṇṇasaṇṭhānādiavayavasampattiyā ca piḷakatilakakāḷakādidosarahitattā ca aninditaṃ mukhambhojañca anavajjā padadosavākyadosaatthadosehi amissattā agarahitā bhāratī vāṇī ca abhedopacārena tappaṭipādanīyattho cāti ime alaṅkatāva kuṇḍalatilakādiābharaṇehi ca saddālaṅkāraatthālaṅkārehi ca sajjitā eva, niralaṅkatā tehi avibhūsitā sobhante kiṃ nu, na sobhanteti maññe. Natthi avajjamassāti ca, mukhameva ambhojamiti ca viggaho. Kimiti paṭisedhe, nuiti vitakketi.

10. 以“无过失”等（词）证实了这一点。因具备色泽、形相等部分的优点，且无粉刺、胎记、黑痣等过失，故（面容）无有可呵责，此面如莲花；又因不混杂词过、句过、义过，故言语（bhāratī vāṇī）无过失、无可呵责；以及通过无差别转喻所表达的意义——此等本身即已庄严，如同以耳环、额饰等饰品，以及以声庄严和义庄严所装饰一般。若无此等装饰，未被庄严，难道还会庄严吗？我认为不会庄严。其词义分析为：“彼无过失”，以及“面即莲花”。“kiṃ”用于否定，“nu”用于思量。

11.

11.

Vinā gurūpadesaṃ taṃ, bālo’laṅkattumicchati;

Sampāpuṇe na viññūhi, hassabhāvaṃ kathaṃ nu so?

愚者无师教，妄图自庄严；岂不为智者，所笑而蒙羞？

11. Alaṅkaraṇañca tesaṃ vinā gurūpadesena karonto vinā pahāsaṃ nāparaṃ visesamadhigacchatīti dassetuṃ silesālaṅkāramāha ‘‘vinā’’tiādi. Gurūnaṃ pasādhanopāyopadesakānaṃ, alaṅkārakāraṇopāyopadesakānaṃ vā upadesaṃ ‘‘ettha evaṃ kate sobheyyā’’ti upadisanaṃ vinā pariccajja mukhassa, bandhassa ca alaṅkaraṇānabhiññatāya bālo aññāṇako yo koci puggalo taṃ mukhaṃ, bandhaṃ vā alaṅkattuṃ anurūpavasena sajjetuṃ icchati adhippeti, so tādiso aññāṇapuggalo viññūhi tabbidūhi paṇḍitajanehi hassabhāvaṃ avahāsaṃ kathaṃ kena [Pg.35] pakārena na sampāpuṇeyya. ‘‘Kimidaṃ aññāṇapurisena kariyatī’’ti hasantevāti adhippāyo. Nuiti vitakke.

11. 为显示“对彼等进行装饰时，若无师长教导，则除了招致嘲笑外，不能获得其他特别之处”，（作者）以“若无”等句表达了双关庄严。师长，即教导装饰方法者，或教导庄严方法者，若舍弃其“于此处如是做，方能庄严”的教导，某个愚昧无知的个人（puggala）因不熟悉装饰面容与（文辞）篇章的技巧，却意欲以相应方式装饰那面容或（文辞）篇章，如此无知的个人，怎能不被智者、内行、贤者所嘲笑、讥讽呢？其意为：“此无知之人所做何事？”而遭嘲笑。“nu”用于思量。

11. Idāni padādidosarahitabandhasarīrassa alaṅkārehi bhūsanamapi gurūpadesasahitameva seṭṭhanti dassetuṃ ‘‘vinā gurūpadesa’’ miccādisilesālaṅkāramāha. Bālo mukhādisarīrālaṅkāre, bandhālaṅkāre vā asamattho yo koci gurūpadesaṃ vinā sarīrālaṅkārakaraṇassa, bandhālaṅkārakaraṇassa vā anurūpopadesamantarena taṃ sarīraṃ, bandhaṃ vā alaṅkattuṃ tilakatāḍaṅkādīhi, saddālaṅkāraatthālaṅkārehi vā sajjetuṃ icchati ce, so viññūhi tadubhayaññūhi hassabhāvaṃ avahasitabbataṃ kathaṃ na sampāpuṇe, pāpuṇātyeva, tasmā gurūhi sādarato uggaṇhitvā kattabbanti bhāvo.

11. 如今，为显示“即便是对无词过等过失的篇章主体，以庄严进行装饰，亦须有师长教导方为最胜”，（作者）说了“无有师长教导”等双关庄严。某个于面容等身体庄严，或于篇章庄严无能的愚者，若无师长教导，无相应指导，而意欲以额饰、耳环等装饰那身体，或以声庄严、义庄严等装饰那篇章，他怎能不被了知此二者的智者所嘲笑、讥讽呢？必然会招致嘲笑。是故，其意为：应恭敬地从师长学习后方可为之。

12.

12.

Ganthopi kavivācāna-malaṅkārappakāsako;

Yāti tabbacanīyattaṃ, tabbohārūpacārato.

论著亦然，显诗人言辞之庄严；因其转喻之用法，故得庄严之称谓。

12. Nanu saddagammā, atthagammā ca alaṅkārāti gantho kathanti āha ‘‘ganthopī’’tiādi. Kavivācānaṃ kavippayogānaṃ samudāyarūpānaṃ, paṭipādanīyatāya tabbacanīyānañca atthānaṃ alaṅkārappakāsako alaṅkārānaṃ yathāvuttānaṃ vibhāvito ganthopi kiriyākappasaṅkhātaṃ satthampi tabbacanīyattaṃ tena alaṅkārasaddena vāccataṃ yāti upagacchati. Kinti āha ‘‘tabbohārūpacārato’’ti. Tassa katavohārassa alaṅkārasaddassa, tasmiṃ vā maṇḍanavisese pavattassa alaṅkāravohārassa upacaraṇaṃ soyamityabhedena parikappanaṃ upacāro. Kasmā? Paṭipādanīyapaṭipādakānaṃ abhedavasena kāraṇe kārīyassa upacariyatoti adhippāyo.

12. 庄严岂不是由声所知、由义所知吗？论著如何（是庄严）呢？（作者）说“论著亦然”等。阐明诗人言辞（即诗人用法的集合体）以及因应被表达而由彼（言辞）所称的意义之庄严的论著，即阐明如前所述的庄严的论著，乃至被称为“行为规范”的论典，也获得由彼“庄严”一词所称的性质。为何如此？（作者）说：“因彼语词的转喻”。转喻，即是将已成惯例的“庄严”一词，或用于特定装饰的“庄严”语词，以“此即是彼”的方式无差别地加以设想。为何？其意为：因能诠与所诠无差别，故将果转喻于因。

12. Idāni [Pg.36] saddālaṅkāraatthālaṅkāragantho kathamalaṅkāroti āha ‘‘gantho’’ccādi. Kavivācānaṃ kavīhi vuttavākyasaṅkhātānaṃ, upacārato tappaṭipādanīyaatthasaṅkhātānañca kavippayogānaṃ alaṅkārappakāsako saddatthālaṅkārappakāsako ganthoapi kiriyākappasaṅkhātaṃ satthampi tabbohārūpacārato tassa alaṅkāroti katavohārassa alaṅkārasaddassa kāraṇe kārīyūpacārena tabbacanīyattaṃ tena alaṅkārasaddena vattabbataṃ yāti. Apisaddo alaṅkāramapekkhati. Alaṅkāre pakāseti, alaṅkārānaṃ vā pakāsakoti ca, tena vacanīyo, tassa bhāvoti ca viggaho. Ettha bhāvoti vāccavācakasambandho. Tassa saddādialaṅkārassa vohāroti ca, tabbohārassa alaṅkārasaddassa upacāroti ca vākyanti.

12. 如今，（有人问：）阐明声庄严与义庄严的论著如何是庄严呢？（作者）以“论著”等句作答。阐明诗人用法——即诗人所说的语句，以及由转喻所表达的应诠释之义——的庄严者，即阐明声义庄严的论著，乃至被称为“行为规范”的论典，也因彼“庄严”语词的惯用，通过“果转喻于因”的转喻，而获得由彼“庄严”一词所称的性质。“亦”（api）字关联到“庄严”。其词义分析为：“阐明庄严”，或“庄严的阐明者”；以及“由彼所称”，“彼之性质”。此处的“性质”指所诠与能诠的关系。此句（的含义是）：“彼声等庄严的语词”，以及“彼语词即‘庄严’一词的转喻”。

13.

13.

Dvippakārā alaṅkārā, tattha saddatthabhedato;

Saddatthā bandhanāmāva, taṃsajjitatadāvali.

庄严有二种，依声义而分；声义即篇章，为彼所饰缀。

13. Idāni yathāvuttaalaṅkārānaṃ pabhedaṃ, tappasaṅkañca taṃbandhasarīrañca heṭṭhā vuttampi ekato sambandhetvā dassetuṃ ‘‘dvippakārā’’di āraddhaṃ. Tattha tasmiṃ kiriyākappasaṅkhāte ganthe, tasmiṃ vā bandhālaṅkārādhikāre alaṅkārā yathāvuttā dvippakārā honti. Kathaṃ? Saddabhedato, atthabhedato ca, saddālaṅkārā atthālaṅkārāti alaṅkārā dvippakārā hontīti attho. Yesaṃ bhedena te dvippakārā, te saddā, atthā ca. ‘‘Bandho’’ iti vuttaṃ nāmaṃ yassā āvaliyā sā bandhanāmā eva. Taṃsajjitatadāvali tehi alaṅkārehi sajjitā pakāsitā taṃsajjitā, tesaṃ saddatthānaṃ āvali samudāyā, mahāvākyaṃ, antaravākyaṃ vā. Paripuṇṇo bandho mahāvākyaṃ, muttakādayovayavā antaravākyāni, taṃsajjitatadāvalikaṃ pasiddhabhāvena anuvaditvā appasiddhā saddatthā vidhīyante.

13. 如今，为将如前所述的庄严之分类，与下文所述及的、与之相关的彼篇章主体结合起来一并展示，故开篇说“有二种”等。于此，于此被称为“行为规范”的论典中，或于此篇章庄严的章节中，庄严如前所述，有二种。如何（分）？由声之差别与义之差别，即声庄严与义庄严，是故庄严有二种。依彼等之差别而有二种，彼等即声与义。彼序列之名为“篇章”，故名“篇章”。“由彼所饰之彼序列”，即由彼等庄严所装饰、所阐明，此即“由彼所饰”；彼声义之序列、集合体，即大句或中句。圆满的篇章为大句，独立偈等部分为中句。复述因由彼（庄严）所装饰的彼（声义）序列而著名的（声义）后，再规定未被建立的声义。

13. Idāni [Pg.37] yathāvuttaalaṅkārānaṃ avuttabhedañca tadādhārādhikataṃ yathāvuttabandhasarīrañca ekato dassetuṃ ‘‘dvippakāre’’ccādimāha. Tattha tasmiṃ kiriyākappasaṅkhāte alaṅkāraganthe, no ce, alaṅkārādhikāre vā alaṅkārā vakkhamānālaṅkārā saddatthabhedato saddālaṅkāraatthālaṅkārabhedena dvippakārā honti, yesaṃ bhedena alaṅkārā bhinnā, te saddatthā bandhanāmāva. Taṃsajjitatadāvali tehi saddatthālaṅkārehi alaṅkatā, tesaṃ saddatthānaṃ mahākabbādisamudāyarūpā paṭipāṭibandhoti vuttaṃ hoti. ‘‘Bandho’’ iti nāmaṃ yasseti ca, tehi saddatthālaṅkārehi sajjitāti ca, tesaṃ saddatthānaṃ āvalīti ca samāso.

13. 如今为同时开示前述之庄严(alaṅkāra)、其未述之差别，以及作为其基础的前述之篇章主体(bandhasarīra)，故说“二种”等。此中，于名为“行规定”(kiriyākappa)之庄严论(alaṅkāragantha)中，或于庄严之章节(alaṅkārādhikāra)中，将说之庄严(alaṅkāra)依声与义之别，有声庄严(saddālaṅkāra)与义庄严(atthālaṅkāra)二种。庄严因其（声与义）之别而有别，此声与义即是“篇章”(bandha)之名。由彼声义庄严所饰，彼声与义之次第结构，其形式为《大 काव्य》(Mahākabba)等之总集，此即所谓“篇章”。而“其名为‘篇章’”、“由彼声义庄严所饰”、“彼声与义之序列”，此为复合词(samāsa)之解析。

14.

14.

Guṇālaṅkārasaṃyuttā, api dosalavaṅkitā;

Pasaṃsiyā na viññūhi, sā kaññā viya tādisī.

虽与功德(guṇa)及庄严(alaṅkāra)相应，然为微瑕(dosalava)所染，智者(viññū)亦不赞赏，犹如彼少女(kaññā)。

14. Evaṃ guṇena alaṅkārena sajjitāpi sā saddatthāvali appakenapi dosena saṃyuttā satī asamphusitabbāva viññūhi siyāti dassetumāha ‘‘guṇa’’ iccādi. Saddālaṅkārākhyena guṇena, atthālaṅkārena ca saṃyuttāpi visesena sajjitāpi saddatthāvali dosalavena dosalesenāpi aṅkitā abhilañchitā satī viññūhi guṇadosavibhāgavidūhi paṇḍitapurisehi na pasaṃsiyā neva pasaṃsitabbā. Kāviyāti āha ‘‘kaññā viyatādisī’’ti. Yathā hi kaññā dasavassikā sannaddhayobbanābhimukhabhāvena jananayanamanovilubbhinīguṇena, ābharaṇavisesena cālaṅkatā kenaci kuṭṭhadosalesena aṅkitā viññūnaṃ asamphusanīyā siyā, pagevāparā, evameva saddatthāvalipi appakenapi saddarūpena, atthalakkhaṇena ca dosena kuṭṭhakappena vajjanīyā eva viññūnaṃ, pageva bahunāti vuttaṃ hoti.

14. 为示彼声义之鬘(saddatthāvali)虽以此等功德(guṇa)与庄严(alaṅkāra)所饰，然若与些许过失(dosa)相应，智者(viññū)亦实不应触碰，故说“功德”等。声义之鬘虽与名为“声庄严”(saddālaṅkāra)之功德及义庄严(atthālaṅkāra)相应，虽经特殊装饰，然若为些许乃至丝微过失(dosalava/dosalesa)所染，为知功德过失分别之智者(viññū)贤人(paṇḍitapurisa)所不赞，实不应赞。于诗作(kāviya)中，云“犹如彼少女”等。譬如十岁少女(dasavassikā kaññā)，因其青春初至之态，具悦人眼目心意之德，复以殊胜饰物(ābharaṇavisesa)庄严，然若染有些许麻风(kuṭṭha)之疾，则为智者所不应触，何况其他。如是，声义之鬘纵有少许声之形式(saddarūpa)或义之特征(atthalakkhaṇa)上如麻风病般之过失，亦实为智者所应远离，何况众多（过失），此其所说义。

14. Evaṃ [Pg.38] saddatthānaṃ guṇībhūtehi alaṅkārehi sajjitā saddatthāvali kenaci padādidosena abhilakkhitā ce, appasatthāti dassento ‘‘guṇālaṅkāri’’ccādimāha. Guṇālaṅkārasaṃyuttā api saddālaṅkārasaṅkhātaguṇena, atthālaṅkārena ca visesena yuttāpi sā saddatthāvali dosalavaṅkitā padadosādinā aṇumattenapi dosena aṅkitā yuttā sahitā tādisī guṇālaṅkārasaṃyuttāpi dosalavaṅkitā kaññā viya dasavassikā yobbanappattā vanitāva viññūhi guṇadosaparikkhakehi na pasaṃsiyā na pasaṃsitabbā. Yathā hi dasavassikā itthī piyasabhāvasaṇṭhitā manuññehi guṇehi, sobhanānurūpagīveyyādiābharaṇavisesehi yuttāpi dissamānena kenaci setakuṭṭhalavena yuttā samānā guṇadosaparikkhakehi dassanīyā na hoti, evaṃ vuttappakārāpi bandhapaddhati kuṭṭhatulyena kenaci padādidosena yuttā viññūhi assādanīyāti adhippāyo. Dosānaṃ lavo, tena aṅkitāti ca, sā viya dissatīti tādīsīti ca viggaho.

14. 如是，为示声义之鬘(saddatthāvali)虽以已成附属功德之庄严所饰，然若为字句等过失(padādidosa)所染，则为不善，故说“功德庄严”等。彼声义之鬘虽与功德庄严相应，虽特别与名为声庄严(saddālaṅkāra)之功德及义庄严相应，然若为微瑕所染，为字句过失等乃至微尘许之过失所染、所相应、所具有，则彼虽与功德庄严相应，亦如为微瑕所染之十岁已届青春之少女，不为审察功过之智者所赞，不应赞。譬如十岁女子，虽具可爱天性、悦意功德，并配有华美相称之项链等殊胜饰物，然若带有可见之些许白癞(setakuṭṭha)，则于审察功过者眼中并不可爱。如是，前述类型之篇章体式(bandhapaddhati)，若带有如白癞般之字句等过失，于智者亦不可品味，此其意趣。“过失之微尘”、“为彼所染”、“如彼可见”，此为（复合词之）解析。

15.

15.

Tena dosanirāsova, mahussāhena sādhiyo;

Niddosā sabbathā sā’yaṃ, saguṇā na bhaveyya kiṃ.

是故，应以大勤勇(mahussāha)成就过失之断除。此作若全然无过(niddosā)，岂不具足功德(saguṇā)？

15. Yato evaṃ, tena tasmā kāraṇā mahussāhena mahatā vāyāmena dosānaṃ padadosādīnamanatthanimittānaṃ nirāsova satthadiṭṭhiyā satthappabhāvato pariccāgoyeva sādhiyo sādhetabbo, ‘‘viññūhī’’ti seso. Evaṃ dosanirāse ko guṇo upalabbhatīti ce. Sabbathā sabbappakārena niddosā dosehi niggatā sāyaṃ saddatthāvali saguṇā saddālaṅkārasaṅkhātehi guṇehi sahitā na bhaveyya kiṃ, bhavatyeva, guṇarahitaṃ taṃalaṅkatamanupādeyyaṃ siyāti adhippāyo.

15. 以是之故，应以大勤勇(mahussāha)、大努力(mahant vāyāma)，成就对字句过失(padadosa)等无益之因的诸过失之断除，即依论典之见(satthadiṭṭhi)与论典之力(satthappabhāva)而彻底舍弃。此应由“智者”（成就），此为应补充之语。若问：如是断除过失，有何功德可得？（答曰：）此声义之鬘(saddatthāvali)若于一切处、以一切方式皆无过失、远离过失，具足名为声庄严(saddālaṅkāra)等功德，岂不成就耶？必然成就。其意趣谓：无功德者，虽经修饰，亦不可取。

15. Tena [Pg.39] yato dosayuttā viññūhi anupādeyyā, tasmā mahussāhena adhikavāyāmena dosanirāsova padadosādīnaṃ nirākaraṇameva sādhiyo anekasatthavisayāya paññāya viññūhi sādhetabbo, evaṃ sati sabbathā sabbākārena niddosā dosarahitā sā ayaṃ saddatthāvali saguṇā saddālaṅkārasaṅkhātehi guṇehi yuttā na bhaveyya kiṃ, guṇayuttā bhaveyyāti adhippāyo. Dosānaṃ nirāsoti ca, natthi dosā etissā, niggatā dosehi vāti ca, saha guṇehi vattamānāti ca viggaho.

15. 是故，因有过者不为智者所取，故应以大勤勇(mahussāha)、增上之努力(adhikavāyāma)，成就过失之断除，即字句过失(padadosa)等之遣除。此当由智者以通达众多论典领域之慧而成就。如是，此声义之鬘(saddatthāvali)于一切处、以一切相皆无过失、远离过失，与名为声庄严(saddālaṅkāra)等功德相应，岂不成就耶？其意趣谓：应与功德相应。“过失之断除”、“于此无过失”或“已离诸过失”、“与诸功德共存”，此为（复合词之）解析。

16.

16.

Sā’laṅkāraviyuttāpi, guṇayuttā manoharā;

Niddosā dosarahitā, guṇayuttā vadhū viya.

彼作虽无庄严(alaṅkāra)，然具功德(guṇa)而悦人心意(manoharā)；无过(niddosā)、离失(dosarahitā)、具功德，犹如新妇(vadhū)。

16. Kiṃkāraṇamevaṃbhūto dosapariccāgena guṇādānena bandhoti āha ‘‘sā’laṅkāre’’ccādi. Sā saddatthāvali alaṅkārehi viyuttāpi satī niddosā sabbappakārena dosehi niggatā guṇehi saddālaṅkārasaṅkhātehi saṃyuttā janānamānandasandohābhisandanekahetutāya mano harati attano santikamākaḍḍhatīti manoharā hotīti. Tatthodāharaṇamāha ‘‘dosarahitā guṇayuttā vadhū viyā’’ti. Yathā yena kenacipi dosena virahitā vadhū manāpacāritādīhi guṇavisesehi saṃyuttā satī kenaci ābharaṇena amaṇḍitā apasādhitāpi kinnāma madhurā kavīnaṃ pasādhanaṃ kinnāma manoharā hoti, evamayaṃ saddatthāvalipi manoharā hotīti attho.

16. 为何篇章(bandha)须如是舍过取德？（为答此问，）故说“彼作虽无庄严”等。彼声义之鬘(saddatthāvali)虽无庄严，然以一切方式无过、离失，与名为声庄严(saddālaṅkāra)等功德相应，因其为引生众人无量欢喜之流的众多原因，能夺人心意、引至自身旁，故为“悦意”(manoharā)。于此举例，云“犹如离失、具德之新妇”。譬如新妇，远离任何过失，具足悦意之行仪等殊胜功德，虽无任何饰物庄严、修饰，何以不甜美？何以不为诗人之饰物？何以不悦意？如是，此声义之鬘亦悦意，此其义。

16. Idāni dosapariccāgena guṇādāne payojanaṃ dasseti ‘‘sā’laṅkāraviyutte’’ccādinā. Sā saddatthāvali alaṅkārehi viyuttā satīpi niddosā sabbappakārena dosarahitā guṇayuttā tatoyeva guṇībhūtā saddālaṅkārena yuttā dosarahitā dubbaṇṇadussaṇṭhānādidosehi [Pg.40] pariccattā guṇayuttā hadayaṅgamaguṇayuttā vadhū viya aṅganā viya manoharā sādhujane ārādheti.

16. 现在，为说明舍弃过失、采纳功德的利益，（作者）以“彼虽无文采”等句阐明。此《声义鬘论》(Saddatthāvali)，纵无文采修饰，然无过失，即彻底远离过失，且具足功德。是故，其具足品质，赋有声韵之美，远离丑陋、畸形等过失，具足动人心弦之功德，犹如新娘，犹如女子，令人心悦，能令善人欢喜。

17.

17.

Pade vākye tadatthe ca, dosā ye vividhā matā;

Sodāharaṇametesaṃ, lakkhaṇaṃ kathayāmya’haṃ.

于词、于句及其义理中，所认为的种种过失；我将连同示例，阐述其等之特征。

17. Yato evaṃ guṇālaṅkārasaṃyuttāyapi dosalavaṅkitāya viññūnamanādaraṇīyatā, alaṅkāraviyuttāpi dosābhāvena guṇayuttāya manoharatā, evamanatthāvahassāpi dosassa pariharitabbatā satthadiṭṭhiyā, tasmā te dose dassetuṃ paṭijānāti ‘‘pade’’tiādinā. Tesaṃ padānaṃ vākyānaṃ attho tadattho, tasmiṃ. Udāharīyati lakkhyabhāvenāti udāharaṇaṃ, saha udāharaṇehīti sodāharaṇaṃ. Lakkhiyati lakkhiyamanenāti lakkhaṇaṃ.

17. 正因如此，一部作品纵然具足功德与文采，若有些微过失，亦不为智者所重；反之，纵无文采修饰，若无过失且具足功德，亦能令人喜爱。同理，纵使是无害的过失，依圣教之见，亦当避免。是故，为开示彼等过失，（作者）以“于词”等句宣示。彼等词句之义为“其义”，即“于其义中”。“因其作为目标被援引”，故为“示例”(udāharaṇa)；“与示例一起”，故为“连同示例”(sodāharaṇa)；“以此为标识”或“被此标识”，故为“特征”(lakkhaṇa)。

17. Evaṃ alaṅkārayuttāpi appakena dosena yuttabandhassa anupādeyyattā, alaṅkāraalaṅkaraṇe asatipi dosarahite viññūhi upādeyyattā ca mukhyassa dosaparihārassa avassaṃ kattabbattā idāni adhigatadose dassetuṃ paṭijānāti ‘‘pade vākye’’ccādinā. Pade nāmādicatubbidhapade ca, vākye ‘‘syādyantatyādyantānaṃ cayo vākyaṃ sakārakakiriyā’’ti vuttalakkhaṇe vākye ca, tadatthe ca tesaṃ padavākyānaṃ atthe ca vividhā anekappakārā ye dosā viññūhi dosabhāvena matā ñeyyā, etesaṃ padādidosānaṃ sodāharaṇaṃ udāharaṇasahitaṃ lakkhaṇaṃ ahaṃ kathayāmi. Ettha ca–

17. 因此，作品纵然具足文采，但因微小过失亦不为所取；纵无文采修饰，若无过失，仍为智者所采纳。由于避免过失是首要且必须之事，现在（作者）为开示所要阐述的过失，而宣说“于词、于句”等。于词，即名等四种词；于句，即具足“由名词格词尾与动词词尾构成的词语组合，包含作者与动词”此等特征的句子；及其义，即彼等词句之义中，凡智者认为是过失的种种类型，皆当了知。我将连同示例，说明此等词等过失之特征。于此——

‘‘Padaṃ catubbidhaṃ vuttaṃ, nāmākhyātopasaggikaṃ;

Nipātakañca taññūhi, asso khalvābhidhāvatī’’ti.

“词有四类已宣说，名、动、前缀与小品；智者皆知此分类，如‘马确实在奔跑’。”

Vuttaniyāmena padaṃ tāva daṭṭhabbaṃ. Udāharīyanti lakkhiyabhāvenāti udāharaṇānīti ca, saha udāharaṇenāti sodāharaṇanti [Pg.41] ca, lakkhīyati lakkhiyamanenāti ca viggaho.

应依照所说的规则首先观察词。“因其作为目标被援引”，故为“示例”(udāharaṇa)；“与示例一起”，故为“连同示例”(sodāharaṇa)；“以此为标识”或“被此标识”，此乃其解析。

Padadosauddesa

语词过失纲要

18.

18.

Viruddhatthantarājhattha-kiliṭṭhāni virodhi ca;

Neyyaṃ visesanāpekkhaṃ, hīnatthakamanatthakaṃ.

义相违、义冗、染污、抵触；应引、待修饰、义劣、无义。

Vākyadosauddesa

语句过失纲要

19.

19.

Dosā padāna, vākyāna-mekatthaṃ bhaggarītikaṃ;

Tathā byākiṇṇagāmmāni, yatihīnaṃ kamaccutaṃ;

Ativuttamapetatthaṃ, sabandhapharusaṃ tathā

词语与语句之过失有：重说、破格、杂乱、粗鄙、失律、失序、过说、离义，以及结构粗涩。

Vākyatthadosauddesa

句义过失纲要

20.

20.

Apakkamo’cityahīnaṃ, bhaggarīti sasaṃsayaṃ;

Gāmmaṃ duṭṭhālaṅkatīti, dosā vākyatthanissitā.

失序、失宜、破格、可疑；粗鄙、恶饰，此等为依于句义之过失。

Padadosādiuddesavaṇṇanā

语词过失等纲要释义

18-19-20. Idāni yathāpaṭiññāte dose uddisati ‘‘viruddhatthantara’’ iccādinā. Viruddhaṃ atthantaraṃ yassa taṃ viruddhatthantaraṃ. Kiṃ taṃ? Padaṃ. Evamuparipi yathāyogaṃ. Adhiko attho visesyassa yena taṃ adhyatthaṃ. Nīyati avutto hetu ettha ānīyatīti neyyaṃ. Dosā padānanti yehi dosehi padāni duṭṭhāni, te viruddhatthantaratādayo padānaṃ dosāti attho. Evamuparipi yathāyogaṃ. Vākyānaṃ dosāti sambandho. Bhaggā rīti kamo yasmiṃ taṃ bhaggarītikaṃ, vākyaṃ. Apakkamatādayo vākyatthadosā, vākyatthānaṃ dosato. Vākyaṃ duṭṭhaṃ siyāti vākyameva visesyate. Tena sabbattha napuṃsakaliṅgena niddeso.

18-19-20. 现在，按照先前承诺，以“义相违”(viruddhatthantara)等来指出过失。其有相违之他义者，是为“义相违”。那是什么？是语词。以上其余部分也应按适合的情况类推。“义冗”(adhyattha)是指其意义对于被修饰者而言过多者。“应引”(neyya)是指其中引入了未言之理者。所谓“语词的过失”，是指那些使语词有缺陷的过失，即义相违等，此等是语词的过失之义。以上其余部分也应按适合的情况类推。此与“语句的过失”相连接。“破格”(bhaggarītika)是指其风格与次第破碎的语句。失序等是句义之过失，因其为句义上的缺陷。语句可能是有缺陷的，即语句本身被修饰。因此，处处都以中性词性来作解释。

18-19-20. Idāni kathetabbabhāvena paṭiññāte dose uddisanto ‘‘viruddha…pe… nissitā’’ti āha. Kavīhi icchitatthato [Pg.42] viruddho aññattho yassa padassāti taṃ viruddhatthantaraṃ nāma. Visesyassa adhikatthabhāvakaraṇato ajhatthaṃ nāma. Kavīhi icchitatthassāvīkaraṇe avisadattā kiliṭṭhaṃ nāma. Desakālakalādīnaṃ viruddhattā virodhi nāma. Aññamāharitvā vattabbato neyyaṃ nāma. Visesanaṃ patvāva sātthakabhāvappattito visesanāpekkhaṃ nāma. Visesyassa hīnatāpādanato hīnatthakaṃ nāma. Attharahitattā anatthakaṃ nāmāti ime aṭṭha padanissitattā padadosā nāma.

18-19-20. 现在为了说明应当指出的过失，所以宣说“相违……乃至……依止”等。诗人们所期望的意义相反，而表达其他意义的语词，称为“义相违”(viruddhatthantara)。由于使被修饰的事物显得意义更重，所以称为“义冗”(ajhattha)。由于未能清楚地表达诗人们所期望的意义，所以称为“染污”(kiliṭṭha)。由于与处所、时间、技艺等相违背，所以称为“抵触”(virodhi)。需要引用其他意义才能说明，所以称为“应引”(neyya)。只有获得修饰才能变得有意义，所以称为“待修饰”(visesanāpekkha)。由于使被修饰的事物显得低劣，所以称为“义劣”(hīnatthaka)。由于毫无意义，所以称为“无义”(anatthaka)。这八种过失因为依止于语词而产生，所以称为“语词之过”(padadosa)。

Vuttatthasseva puna vacanato ekatthaṃ nāma. Bhinnakkamattā bhaggarītikaṃ nāma. Tathā sammohakāraṇattā byākiṇṇaṃ nāma. Visiṭṭhavacanavirahato gāmmaṃ nāma. Yatisampattivirahato yatihīnaṃ nāma. Padatthakkamato cutattā kamaccutaṃ nāma. Lokiyaṃ vohāramatikkamma vuttattā ativuttaṃ nāma. Samudāyatthato apagatattā apetatthaṃ nāma. Bandhapharusayuttattā bandhapharusaṃ nāma, tena sahitaṃ sabandhapharusanti ime nava vākyānaṃ tathā dosā nāma. Ettha tathāsaddo ‘‘dosā’’ti padaṃ upasaṃharati.

重复已说之义，名为“重说”(ekattha)。因文句结构断裂，名为“破格”(bhaggarītika)。因其为迷惑之因，名为“杂乱”(byākiṇṇa)。因缺少优美文辞，名为“粗鄙”(gāmma)。因缺少音节停顿，名为“失律”(yatihīna)。因脱离词义次第，名为“失序”(kamaccuta)。因超出世俗惯用语，名为“过说”(ativutta)。因脱离整体之义，名为“离义”(apetattha)。因与结构粗涩相应，名为“结构粗涩”(bandhapharusa)。此九种亦是语句之过失。在此，“如是”(tathā)一词，是与“过失”(dosā)一词相连接。

Apagatakkamattā apakkamaṃ nāma. Ucitabhāvassa parihīnattā ocityahīnaṃ nāma. Bhinnavibhattikkamattā bhaggarīti nāma. Saṃsayajananato sasaṃsayaṃ nāma. Duppatītikarattā gāmmaṃ nāma. Dūsitālaṅkārattā duṭṭhālaṅkati nāmātime cha vākyatthanissitattā vākyatthadosā nāma.

因远离次第，名为“失序”(apakkama)。因失去适宜之态，名为“失宜”(ocityahīna)。因格位次第破碎，名为“破格”(bhaggarīti)。因产生疑惑，名为“可疑”(sasaṃsaya)。因其难以理解，名为“粗鄙”(gāmma)。因修饰被玷污，名为“恶饰”(duṭṭhālaṅkati)。此六种因依止于句义，名为“句义之过”(vākyatthadosa)。

Añño attho atthantaro. Viruddho atthantaro yassāti viggaho. Dosapakāsakapadampi dosato abyatirittattā doso nāma. Evaṃ santepi samāsena padassa gahitattā napuṃsakaṃ hoti. Esevanayo ito paresupi. Visesyassa adhiko attho yassa taṃ, kiliṭṭhaṃ viya kiliṭṭhaṃ. Yathā hi malaggahito ādāso attano kiliṭṭhattā [Pg.43] mukhādīnaṃ pakāsane avisado hoti, evamadhippetatthappakāsane asamatthaṃ padaṃ kiliṭṭhaṃ nāma. Virodho assa atthīti virodhi. Nīyati avutto hetu etthāti neyyaṃ. Visesane apekkhā yassa taṃ. Hīno visesyassa attho yena taṃ. Natthi attho yassa tanti viggaho.

另一义是为“他义”(atthantara)。“其有相违之他义者”，是为“义相违”(viruddhatthantara)的解析。揭示过失的语词，也因与过失无异，故称为过失。即使如此，由于以复合词形式把握语词，故为中性。此理亦适用于其后诸处。其意义对于被修饰者而言过多的词语，(即是“义冗”)。如同“染污”(kiliṭṭha)一般，(此词亦是)“染污”。正如被污垢沾染的镜子，因其自身染污，故不能清晰地映现面容等；同样地，在表达所期之义时无能的语词，即称为“染污”。“其有相违者”，是为“抵触”(virodhi)。“于此引入未说之理者”，是为“应引”(neyya)。“其有待于修饰者”，是为“待修饰”(visesanāpekkha)。“因此而使被修饰者之义低劣者”，是为“义劣”(hīnatthaka)。“其无有意义者”，是为“无义”(anatthaka)的解析。

Padadosānaṃ anaññattepi vikappanābhedato ‘‘padānaṃ dosā’’ti vuttaṃ, yathā ‘‘silāputtakassa sarīra’’nti. Vākyānaṃ dosāti etthāpi eseva nayo. Eko attho yassa taṃ. Bhaggārīti kamo yassa taṃ. Visuṃ visuṃ ākiṇṇaṃ byākiṇṇaṃ. Gāme bhavo gāmmo, abyattānaṃ vohāro. Tappakāsakapadampi upacārato gāmmaṃ nāma. Yati hīnā etthāti yatihīnaṃ. Kamato cutaṃ kamaccutaṃ. Atikkamma vuttaṃ ativuttaṃ. Atthato apetaṃ apetatthaṃ. Bandhe pharusaṃ pharusatā yattha taṃ. Apagato kamo yasmā taṃ. Ocityaṃ hīnaṃ yattha taṃ. Bhaggā rīti yattha taṃ. Saha saṃsayena vattatīti taṃ. Gāmmaṃ vuttanayameva. Duṭṭhā dūsitā alaṅkati alaṅkāro yattha taṃ. Vākyānaṃ attho, tannissitā vākyatthanissitāti viggaho. Ettha anatthakāpetatthadosadvayaṃ padavākyato bhinnaṃ, aññaṃ bhaggarītidosadvayaṃ, gāmmadvayaṃ, kamaccutaapakkamadvayañca vākyavākyatthato bhinnaṃ.

语词之过，虽非（与过失）有异，然因分别之不同而说为“语词之过”，如同“石像之身”一般。“语句之过”于此亦是同理。“其义为一者”，是为“重说”。“其风格次第破碎者”，是为“破格”。“处处散乱者”，是为“杂乱”。“生于乡村者”，是为“粗鄙”，即无知者之言说。表达此意之语词，亦由转喻而称“粗鄙”。“于此音节有缺者”，是为“失律”。“从次第脱离者”，是为“失序”(kamaccuta)。“超越而说者”，是为“过说”。“从义理脱离者”，是为“离义”。“其结构有粗涩者”，是为“结构粗涩”。“次第已离者”，是为“失序”(apakkama)。“适宜性有缺者”，是为“失宜”。“风格破碎者”，是为“破格”。“与疑惑共存者”，是为“可疑”。“粗鄙”如前已说。“其修饰被玷污者”，是为“恶饰”。“语句之义，依止于彼者”，是为“依止句义”(vākyatthanissita)的解析。在此，“无义”与“离义”二过，区别于语词与语句（之过）；另有“破格”二过、“粗鄙”二过、以及“失序”(kamaccuta)与“失序”(apakkama)二过，区别于语句与句义（之过）。

Padadosaniddesavaṇṇanā

词过失解释释义

21.

21.

Viruddhatthantaraṃ tañhi, yassa’ññattho virujjhati;

Adhippete yathā megho, visado sukhaye janaṃ.

意义相违者，其异义与所欲表达之义相悖；譬如清净之云，能令众生喜悦。

21. Athoddesakkamena padādidose udāharati ‘‘viruddhi’’ ccādinā. Hi yasmā kāraṇā, pasiddhiyaṃ vā hisaddo. Yassa padassa añño adhippetato aparo attho adhippete vattumicchite atthe virujjhatīti anuvaditvā tasmā [Pg.44] taṃ ‘‘viruddhatthantara’’nti vidhīyate. ‘‘Yathe’’tyudāharati. Yathā idaṃ viruddhatthantaraṃ, tathā aññampi tādisaṃ daṭṭhabbaṃ. Na tvidameveti yathāsaddassa attho. Megho visado sukhaye jananti. Visaṃ udakaṃ, taṃ dadātīti visado megho vārivaho janaṃ lokaṃ sukhaye sukhayatīti kavicchitattho. Visasaddo garaḷassa ca vācako siyāti garaḷado megho mārayati, na pana sukhayatīti ‘‘visado’’ti visesanapadassa viruddhatā.

21. 然后，依照概要的次第，举出词等过失中的“相违”等例子。“hi”字是因为这个原因，或者“hi”字用于惯常用法。当某个词语，其异义与所欲表达的、意欲言说的意义相违背时，（此义）被转述，因此它被规定为“意义相违”。以“譬如”为例。正如这个“意义相违”，其他类似的也应如此看待。“譬如”一词的意思并非仅限于此。“清净之云令众生喜悦”。“visa”是水，给予水者即是“visado”，即降雨之云使世人喜悦，这是诗人所欲表达的意义。“visa”一词也可以指毒药，因此“给予毒药之云”会致人死亡，而非使人喜悦，所以形容词“visado”存在矛盾。

21. Idāni uddiṭṭhānukkamena viruddhatthantarādīnaṃ salakkhaṇalakkhiyaṃ dassento ‘‘viruddhi’’ccādimāha. Yassa padassa aññattho kavicchitatthato añño attho adhippete icchitatthe hi yasmā virujjhati, tasmā taṃ padaṃ viruddhatthantaraṃ nāma. Pasiddhiyaṃ vā hisaddo. Tathā hesa appasiddhaṃ viruddhatthantaraṃ ‘‘yassa aññattho adhippete virujjhatī’’ti pakāsetvā tasmiṃ pakāsitatthavisaye vattati. ‘‘Taṃ hī’’ti yojitattā ‘‘yassa aññattho adhippete virujjhatī’’ti lakkhaṇaṃ pasiddhabhāvena anuvaditvā taṃ viruddhatthantaranti anuvaditabbaappasiddhaviruddhatthantaraṃ vidhīyate, yathā ‘‘yo kuṇḍalī, so devadatto’’ti. Upari pasiddhānuvādena appasiddhavidhānameva daṭṭhabbaṃ. ‘‘Yathā…pe… jana’’nti udāharaṇaṃ lakkhiyaṃ dasseti. Yathā ‘‘megho visado’’ccādi viruddhatthantarassa udāharaṇaṃ, evamīdisamaññampi imassudāharaṇaṃ, na kevalaṃ ‘‘megho’’ccādimeva bhavatīti vuttaṃ hoti. Yathāsaddo cettha ivasaddapariyāyatthepi udāharaṇattho daṭṭhabbo, uparipyevaṃ. Megho ambudharo visado visasaṅkhātaṃ jalaṃ dadanto janaṃ sukhaye sukhayatīti kavīhi adhippetattho. Ettha visasaddassa garaḷasaṅkhātasappavisavācakattā, ‘‘visaṃ dadātīti visado’’ti ettha visassa udakavisānaṃ sādhāraṇattā visadāyako megho nāsetiyeva, na sukhayatīti kavinā [Pg.45] adhippetassa sukhakāraṇassa meghavisesanavisasaddassa viruddhaaññatthatāti visapadaṃ viruddhatthantaradosena duṭṭhanti.

21. 现在，依照所概述的次第，为显示“意义相违”等（词过失）的自相和所相，（作者）说“相违”等。某个词语，其异义与诗人所欲表达的、意欲言说的意义相违背，因此那个词语就叫做“意义相违”。或者“hi”字表示惯用义。同样地，这个未被公认的“意义相违”，在说明“其异义与所欲表达之义相违背”后，就在所说明的意义范畴内成立。由于连接了“那正是”，通过公认的方式重述“其异义与所欲表达之义相违背”这一特征，从而规定了未被公认的“意义相违”，如同“那个戴耳环的人就是提婆达多(Devadatta)”。以上是通过公认的重述方式来规定未被公认者，应当这样看待。“譬如……世人”这个例子说明了所相。正如“清净之云”等是“意义相违”的例子，同样地，其他这类例子也是如此，并非仅指“云”等而已，这是所说的意思。此处“譬如”一词，即使在“如同”一词的同义词中，也应理解为例子之义，上文亦是如此。云，即降雨者，“visado”（清净），给予名为“visa”的水，使世人喜悦，这是诗人们所欲表达的意义。在此，由于“visa”一词也指名为“garaḷa”的蛇毒，而“给予‘visa’者即是‘visado’”，在此“visa”对水和毒是共通的，因此给予“visa”的云只会带来毁灭，而非喜悦，这与诗人所欲表达的、作为快乐原因的云的修饰语“visado”的意义相违背，所以“visa”一词因“意义相违”的过失而被指摘。

22.

22.

Visesyamadhikaṃ yenā’-Dhyatthametaṃ bhave yathā;

Obhāsitāsesadiso,Khajjoto’yaṃ virājate.

若使被修饰语增益，此即“增益义”过失，譬如：此萤火虫，普照诸方，熠熠生辉。

22. Yena padena visesyaṃ visesitabbaṃ aparaṃ padaṃ atthavasena adhikaṃ bhavatītyanuvaditvā etaṃ ajhatthaṃ bhaveti vidhīyate. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘obhāsite’’ccādi. Evamuparipi suviññeyyaṃ. Obhāsitā dīpitā asesā nikhilā disāyena soyaṃ khajjoto virājate dippati. Ettha khajjotassākhiladisābhāgāvabhāsanamativuttīti adhikatthaṃ.

22. 当某个词语使被修饰的另一个词在意义上变得增益时，转述说此即“增益义”(ajhattha)。以“譬如”为例，即“普照”等。同样地，以上也容易理解。“普照”即是照亮、使明亮，所有、全部的方位都被照亮，此萤火虫闪耀光芒。在此，萤火虫照亮所有方位的说法是夸张，因此是“增益义”。

22. Yena visesanapadena visesyaṃ visesitabbaṃ padaṃ atthavasena adhikaṃ hoti, etaṃ yathāvuttalakkhaṇopetaṃ padaṃ ajhatthaṃ bhave ajhatthaṃ nāma padadoso bhave. Yathā tassudāharaṇamevaṃ. Obhāsitāsesadiso jotitasabbadiso ayaṃ khajjoto ayaṃ jotiriṅgaṇo virājate dippati. Ettha visesyassa khajjotassa sakaladisobhāsanassa ajhatthattā ‘‘obhāsitāsesadiso’’ti visesanapadaṃ ajhatthapadadoso nāma. Obhāsitā asesadisā yenāti viggaho.

22. 当修饰词使被修饰的词在意义上显得过分时，这种符合上述特征的词语，即是名为“增益义”(ajhattha)的词过失。譬如其例子就是这样。“普照诸方”，即照亮所有方位，此萤火虫，此萤火虫，闪耀光芒。在此，由于被修饰语萤火虫照亮所有方位是“增益义”，所以“普照诸方”这个修饰词即是名为“增益义”的词过失。“普照诸方”的分解是：所有方位都被其照亮。

23.

23.

Yassa’tthāvagamo dukkho,Pakatyādivibhāgato;

Kiliṭṭhaṃ taṃ yathā tāya,So’yamāliṅgyate piyā.

若其意义因词根等之分别而难以理解，那即是“晦涩”(kiliṭṭha)过失，譬如：他被那亲爱的女子拥抱。

23. Pakatyādivibhāgatoti [Pg.46] paccayā paṭhamaṃ karīyatīti pakati. Ādisaddena paccayādīnaṃ pariggaho. Pakatyādīnaṃvibhāgato vibhajanato, ‘‘ayaṃ pakati, ayaṃ paccayo, ayamādeso’’tiādinā pakatipaccayavibhāgakappanatoti vuttaṃ hoti. Pīṇetīti pī, tāya piyā vallabhāya soyaṃ sāmī āliṅgyate silissate. Ettha ‘‘piyā’’ti kiliṭṭhaṃ.

23. “因词根等之分别”，即是说，首先被造作的因缘即是“词根”(pakati)。“等”字包含词缀(paccaya)等。通过分别“词根”等，即通过区分“这是词根，这是词缀，这是替换”(ādesa)等，这样说明了“词根”和“词缀”的分类安排，这是所说的意思。“pī”（使满足），因此他被那亲爱的、可爱的女子拥抱、缠绕。在此，“piyā”一词是“晦涩”(kiliṭṭha)过失。

23. Yassa padassa atthāvagamo atthāvabodho pakatyādivibhāgato ‘‘ayaṃ pakati, ayaṃ paccayo, ayamādeso’’tiādinā pakatyādīnaṃ vibhajanajānanena, ‘‘pakatyādi nāma ki’’nti gavesanato vā dukkho, taṃ kiliṭṭhaṃ nāma. Yathā tassudāharaṇamevaṃ. Tāya piyā vanitāya so ayaṃ vallabho āliṅgyate silissate. Paccayā paṭhamaṃ karīyatīti pakati. Sā ādi yesaṃ paccayānaṃ, tesaṃ vibhāgoti vākyaṃ. Pīṇetīti pī, nārī. Tāya piyā ettha piyāsaṅkhātāya vallabhāya kathane pīsaddassa avisadattā ‘‘piyā’’ti padaṃ kiliṭṭhaṃ.

23. 某个词语，若其意义的理解或领悟，因“词根”(pakati)等之分别——即通过区分“这是词根，这是词缀”(paccaya)，这是替换(ādesa)等方式，或因探究“何为词根等”而变得困难，那它就叫做“晦涩”(kiliṭṭha)过失。譬如其例子就是这样。他，这位可爱的男子，被那亲爱的女子拥抱、缠绕。首先被造作的因缘即是“词根”。此句（pakatyādivibhāgato）即是对以本性为首的词缀等进行分别。“pī”（使满足），指女人。在此，在谈论被称为“亲爱的”的可爱女子时，由于“pī”这个词不清晰，所以“piyā”一词是“晦涩”过失。

24.

24.

Yaṃ kiliṭṭhapadaṃ mandā-bhidheyyaṃ yamakādikaṃ;

Kiliṭṭhapadadoseva, tampi anto karīyati.

凡是“晦涩词”(kiliṭṭhapada)，意义晦涩(mandābhidheyya)，或双关语(yamaka)等；它也被归入“晦涩词过失”之中。

24. Idāni yamakādikamanadhippetampi kiliṭṭheyeva antogadhaṃ dassetumāha ‘‘ya’’ntiādi. Tattha yanti aniyamavacanaṃ, tassa niyamavacanaṃ yamakādikanti. Yamakamādi yassa paheḷikājātassa taṃ yamakādikaṃ. Kīdisanti āha ‘‘kiliṭṭhapada’’ntiādi. Kiliṭṭhāni appatītadosasabhāve ṭhitatāya malitānyavisadāni padāni yassa taṃ kiliṭṭhapadaṃ. Mando appako abhidheyyo attho yassa taṃ mandābhidheyyaṃ, tādisaṃ tampi yamakādikaṃ kiliṭṭhapadadoseyeva yathāvutte anto abbhantare karīyati vidhīyati [Pg.47] tattheva pakkhipīyati, kiliṭṭhapadadosato na byatiriccatīti adhippāyo.

24. 现在，为显示即使非所意指的双关语(yamaka)等亦被包含在染污(kiliṭṭha)中，（作者）说“凡是”等。其中，“凡是”为不定之词，其确定之词为“双关语等”。以双关语为首的谜语类，即是“双关语等”。是怎样的呢？（作者）说“染污词”等。其词语因住于不悦意过失之自性而污浊、不清晰，即是“染污词”。其所说义少，即是“义少者”。像这样的双关语等，也被置于、规定、投入如前所述的染污词过失的内部(anto)，即阿邦答勒(abbhantare)中。其意为：不外于染污词过失。

24. Idāni anadhippetamapi yamakādiṃ kiliṭṭhadoseyeva antokaraṇabyājena āvīkaronto āha ‘‘yaṃ kiliṭṭhe’’ccādi. Kiliṭṭhapadaṃ appatītadosena missakattā avisadapadaṃ mandābhidheyyaṃ appakābhidheyyaṃ yaṃ yamakādikaṃ yaṃ yamakappaheḷikājātamatthi, tampi kiliṭṭhapadadoseyeva yathāvuttakiliṭṭhapadadoseyeva anto karīyati abbhantare karīyati, kiliṭṭhapadadosato abyatirittanti adhippāyo. Kiliṭṭhāni padāni yassa, mando abhidheyyo yassa, yamakaṃ ādi yassa paheḷikājātassa, kiliṭṭhapadānaṃ dosoti viggaho.

24. 现在，（作者）以将非所意指的双关语(yamaka)等包含在染污(kiliṭṭha)过失中为由而阐明，说“凡是染污的”等。染污词，因与不悦意过失混合，故为不清晰之词，其所说义少、所说义浅。凡是双关语等，凡是双关语谜语类，它也被置于如前所述的染污词过失的内部(anto)，即阿邦答勒(abbhantare)中。其意为：不外于染污词过失。其释语(viggaha)为：“其词语是染污的”（即染污词）；“其所说义是少的”（即义少者）；“其谜语类以双关语为首”（即双关语等）；“染污词的过失”（即染污词过失）。

25.

25.

Patītasaddaracitaṃ, siliṭṭhapadasandhikaṃ;

Pasādaguṇasaṃyuttaṃ, yamakaṃ mata’medisaṃ.

由悦意词构成，词语连接流畅，与明净之德相应，如是双关语(yamaka)方为所许。

25. Hotu kāmamanabhimatamedisaṃ yamakādikaṃ, kiñcarahi abhimatanti āha ‘‘patīti’’ccādi. Attano vacanīyatthappatītavasena vācakāpi saddā patītāyeva nāmāti patītehi pasiddhehi saddehi pāṭipadikehi racitaṃ kataṃ patītasaddaracitaṃ. Siliṭṭhā aññamaññāliṅganena maṭṭhā padānaṃ syādyantādīnaṃ sandhayo sandhanā yassa taṃ siliṭṭhapadasandhikaṃ. Patītasaddaracitattāyeva pasādasaṅkhātena guṇena saddālaṅkārena saṃyuttaṃ sammadevopetaṃ edisaṃ yathāvuttaguṇāsayaṃ ramaṇīyaṃ yamakaṃ mataṃ abhimatanti attho.

25. “诚然，此等双关语(yamaka)等非所意许，然何者为所意许？”（作者）说“由悦意”等。因其所说之义悦意，故能说之词亦名“悦意”。因此，由悦意的、著名的词与语基所构成，即是“由悦意词构成”。“词语连接流畅”，是指其词语（如格等结尾）的连接，因互相结合而平滑。正因其“由悦意词构成”，故与名为“明净”之德，即言语庄严(saddālaṅkāra)，相应(saṃyutta)且圆满具足。其义为：如是具备所述功德、令人愉悦的双关语，方为所许、所意许。

25. Idāni adhigatesu yamakesu īdisaṃ yamakamiṭṭhamiti sissānaṃ upadisanto āha ‘‘patīte’’ccādi. Patītasaddaracitaṃ ‘‘imassatthassāyaṃ vācako’’ti patītehi pasiddhehi saddehi racitaṃ pāṭipadikehi kataṃ siliṭṭhapadasandhikaṃ siliṭṭhā syādyantādipadānaṃ sandhayo yassa taṃ [Pg.48] pasādaguṇasaṃyuttaṃ patītasaddaracitattāyeva pasādasaṅkhātena saddālaṅkāraguṇena saṃyuttaṃ īdisaṃ evaṃbhūtaṃ guṇādhikato ramaṇīyaṃ upari vakkhamānayamakasadisaṃ yamakaṃ mataṃ viññūhi abhimataṃ. Patītā ca te saddā ca, tehi racitaṃ, siliṭṭhā padānaṃ sandhayo yassa, pasādoti guṇo saddālaṅkāro, tena saṃyuttanti viggaho.

25. 如今，于已通晓的双关语中，为向弟子们开示“如是双关语为所喜爱”，（作者）说“由悦意”等。“由悦意词构成”，即由“此为此义之能说者”这样悦意的、著名的词与语基所构成。“词语连接流畅”，即其格等结尾之词语的连接流畅。“与明净之德相应”，即正因其“由悦意词构成”，故与名为“明净”的言语庄严之德相应(saṃyutta)。如是，此双关语因功德殊胜而令人愉悦，如同下文将述之双关语，为智者所许、所意许。其释语(viggaha)为：“彼等词亦悦意，由彼等所构成”；“其词语之连接流畅”；“明净，即言语庄严之德，与彼相应”。

26.

26.

Abyapetaṃ byapeta’ñña-māvuttānekavaṇṇajaṃ;

Yamakaṃ tañca pādāna-mādimajjhantagocaraṃ.

无间、有间及其他，由多音重复而生；此双关语(yamaka)，遍及偈颂句首、中、尾。

26. Idāni taṃ yathāvuttamabhimataṃ dassetumupakkamate ‘‘abyapete’’ccādinā. Āvuttā adhivuttā punappunuccāraṇupetā anekesaṃ patirūpattā, bahuvaṇṇā sarabyañjanarūpā, na eko vaṇṇo tassānuppāsattā, tathā ca vakkhati ‘‘vaṇṇāvutti paro yathā’’ti, tehi jātaṃ yamakanti viññāyate. Katividhaṃ taṃ vikappīyatīti āha ‘‘abyapetaṃ byapetañña’’nti. Tattha yaṃ vaṇṇantarābyavahitaṃ vaṇṇasamudāyena vuttaṃ. Tadabyapetaṃ yamakaṃ. Yaṃ tu byavahitaṃ, taṃ byapetaṃ. Yaṃ pana ubhayamissaṃ, taṃ aññaṃ aparaṃ abyapetabyapetanti tidhā yamakaṃ tāva vikappīyate. Tametaṃ tividhaṃ yamakaṃ visayavibhāganirūpanāyaṃ ādi ca majjho ca anto ca gocaro visayo yasseti ādimajjhantagocaraṃ viññeyyaṃ. Kesaṃ pādānaṃ? Paccekaṃ catunnaṃgāthāvayavānaṃ. Sāpekkhattepi samāso gammakattā.

26. 现在，（作者）以“无间”等开始，着手阐述如前所述的所意许者。“重复”(āvuttā)，即增说、具足反复念诵，因其适合于多种（语境），故为多音，即元音与辅音之形式，而非单一音，因后者为随韵(anuppāsa)。如（后文）将说：“音之重复为另一（修辞）”。由彼等（多音重复）所生，当知为双关语(yamaka)。其分别有几种？（作者）说“无间、有间及其他”。其中，由音群所说，无他音间隔者，是为无间双关语。有间隔者，是有间。而兼具二者，则为其他，即无间有间（混合），如是双关语暂分三种。为确定此三类双关语之范围，当知“其范围为句首、中、尾”，即以句首、中、尾为其行境、范围。是何者之句？是每一偈颂的四个组成部分。虽有相待关系，但（此）复合词因能表意而是成立的。

Tattha pādacatukkassa ādimajjhantabhāvīnaṃ yamakānaṃ yāvanto pakārā sambhavanti, te mūlā satta. Kathaṃ? Ekasmiṃyeva pāde kvaci ādiyamakaṃ, kvaci majjhayamakaṃ, kvaci antayamakaṃ, kvaci majjhantayamakaṃ, kvaci majjhādiyamakaṃ, kvaci ādyantayamakaṃ, kvaci sabbayamakanti. Evaṃ paccekaṃ mūlabhūtā sattāti [Pg.49] catūsu aṭṭhavīsati honti. Pādādiyamakañca paṭhamapādādiyamakamabyapetaṃ tathā dutiyatatiyacatutthapādādiyamakamabyapetaṃ paṭhamadutiyapādādiyamakamabyapetaṃ paṭhamatatiyapādādiyamakamabyapetaṃ paṭhamacatutthapādādiyamakamabyapetantiādinā anekadhā pasaṃsanti. Yadā ca sabbatoyamakaṃ, tadā mahāyamakādayo vikappā jāyantīti veditabbaṃ.

其中，于四句（偈）中，在句首、中、尾出现的双关语(yamaka)，所有可能之类别，根本有七种。云何？于一句之中，或为句首双关，或为句中双关，或为句尾双关，或为句中句尾双关，或为句中句首双关，或为句首句尾双关，或为全句双关。如是，每一（句）根本有七种，故于四（句）中有二十八种。句首双关亦可多方分别，如：无间第一句句首双关，及无间第二、三、四句句首双关；无间第一、二句句首双关，无间第一、三句句首双关，无间第一、四句句首双关等。当有遍于全偈的双关语时，当知会产生大双关语等分别。

26. Idāni abhimatayamakaṃ dīpeti ‘‘abyapete’’ccādinā. Āvuttehi punappunaṃ vuttehi anekavaṇṇehi samudāyarūpattā anekehi sarabyañjanasarīrehi vaṇṇehi jātaṃ yamakaṃ aññehi vaṇṇehi abyavahitattā abyapetaṃ, vaṇṇantarehi byavahitattā byapetaṃ, ubhayamissakattā tehi aññaṃ abyapetabyapetañcāti tividhaṃ hoti. Tañca yamakaṃ visayavibhāganiyamena gāthāpādānaṃ ādigocaraṃ majjhagocaraṃ antagocaramiti tividhaṃ hoti. Ettha casaddo vattabbantare pavattati, vattabbantaraṃ nāma yathāvuttaabyapetādibhedato aññaṃ vattabbatāya samukhībhūtaṃ pādānaṃ ādimajjhāvasānantaraṃ, upanyāso vākyārambhoti ca etasseva nāmaṃ. Visadisena vaṇṇena apetaṃ byapetaṃ. Tabbiparītamabyapetaṃ. Abyapetañca byapetañca aññañcāti samāhāradvando. Aneke ca te vaṇṇā ca, āvuttāyeva anekavaṇṇā, tehi jātaṃ, ādi ca majjho ca anto ca, te gocarā yassāti viggaho.

26. 如今，以“abyapete”等句阐明所欲说之双叠(yamaka)。由反复诵说之众多音节(vaṇṇa)——即众多之元音与辅音——所构成，由此而生之双叠，因不为其他音节所间隔，故称“无间”(abyapeta)；因被其他音节所间隔，故称“有间”(byapeta)；因二者混合，故称“其他”(añña)，即“无间有间”，此为三种。该双叠复依范围划分之规定，有偈颂句首、句中、句末三种行境。此处“ca”字，转入其他所说之事。所谓“其他所说之事”，即于前述“无间”等区别之外，作为当说之事而现前，与句之首、中、尾相邻者，亦名“引言”(upanyāso)或“句首”(vākyārambho)。为相异之音节所离，是为“有间”。与此相反，是为“无间”。“Abyapetañca byapetañca aññañcāti”是集合式持业释(samāhāradvanda)。其释义(viggaho)为：众多之音节，即是“多音节”(anekavaṇṇā)；由彼等所生。初、中、后，此等为其所行境者。

Tattha pādacatukkassa ādimajjhāvasānesu labbhamānayamakabhedā ekekasmiṃ pāde satta satta bhavanti. Kathaṃ? Pādādiyamakaṃ pādamajjhayamakaṃ pādantayamakaṃ majjhantayamakaṃ majjhādiyamakaṃ ādyantayamakaṃ sabbatoyamakanti evaṃ paccekaṃ satta satta katvā catūsu mūlabhūtayamakā aṭṭhavīsa [Pg.50] bhavanti. Ettha pādādiyamakādikampi abyapetapaṭhamapādādiyamakaṃ tathā dutiyatatiyacatutthapādādiyamakamiti ca abyapetapaṭhamadutiyapādādiyamakaṃ tathā paṭhamatatiyapādādiyamakaṃ paṭhamacatutthapādādiyamakamiti ca abyapetadutiyatatiyapādādiyamakaṃ tathā dutiyacatutthapādādiyamakamiti ca abyapetatatiyacatutthapādādiyamakamiti ca evamabyapetapādādiyamakā dasa honti. Tathā byapetāpi dasāti vīsati, abyapetapaṭhamapādamajjhayamakaṃ tathā dutiyapādamajjhayamakamiccādinā majjhayamakampi vīsatividhaṃ hoti. Abyapetapaṭhamapādantayamakaṃ tathā dutiyapādantayamakamiccādinā antayamakampi vīsatividhaṃ. Saṃsaggabhedato pana anekavidhaṃ hoti.

于此，四句偈之首、中、尾可得之双叠差别，于每一句中各有七种。云何为七？句首双叠(pādādiyamaka)、句中双叠(pādamajjhayamaka)、句尾双叠(pādantayamaka)、中尾双叠(majjhantayamaka)、中首双叠(majjhādiyamaka)、首尾双叠(ādyantayamaka)、遍一切双叠(sabbatoyamaka)。如是，每一句各作七种，于四句中，根本双叠格有二十八种。此处，句首双叠等，亦有“无间第一句句首双叠”，及“无间第二、三、四句句首双叠”；亦有“无间第一、二句句首双叠”，及“无间第一、三句句首双叠”、“无间第一、四句句首双叠”；亦有“无间第二、三句句首双叠”，及“无间第二、四句句首双叠”；亦有“无间第三、四句句首双叠”。如是，“无间句首双叠”有十种。同理，“有间”亦有十种，共为二十。“无间第一句句中双叠”及“第二句句中双叠”等，“句中双叠”亦有二十种。“无间第一句句尾双叠”及“第二句句尾双叠”等，“句尾双叠”亦有二十种。然依组合之不同，则有多种。

Abyapetapaṭhamapādādiyamakavaṇṇanā

无间第一句句首双叠格释义

27.

27.

Sujanā’sujanā sabbe, guṇenāpi vivekino;

Vivekaṃ na samāyanti, avivekijanantike.

所有善人与不善人，虽因其德而有辨别力，然于无辨别力者之面前，则不能得其辨别。

27. ‘‘Sujanā’’iccādi. Sujanā sajjanā, asujanā asajjanāti ete sabbe ubhayapakkhapātino visesā janā guṇena sīlādinā karaṇabhūtena, hetubhūtena vā vivekinopi sādhūsu labbhamānānamasādhūsvanupalabbhanato puthubhūtāpi avivekīnaṃ janānaṃ antike samīpe tesaṃ sannidhāne vivekaṃ vibhāgaṃ na samāyanti napāpuṇanti, vibhāgavijānanapaññāvekallena ca vivekinopi janā te ekato katvā passantīti. Idaṃ paṭhamapādādiyamakamabyapetaṃ.

27. “善人(Sujanā)”等句。善人(sujanā)即贤善之人(sajjanā)，不善人(asujanā)即不贤善之人(asajjanā)。此等一切分属两派之特殊众人，虽因戒等功德为工具或原由而有辨别力，且虽因（某些特质）于善人中可得而于不善人中不可得，故而有别，然于无辨别力者之近处、面前、跟前，则不能得、不能达于辨别(viveka)与区分(vibhāga)。并且，因（无辨别力者）缺乏辨别之智，故见此等有辨别力之人亦混为一体。此即“无间第一句句首双叠”。

27. Idāni abyapetapaṭhamapādādiyamakassa mukhamattaṃ dassetumāha ‘‘sujani’’ccādi. Sujanā sādhujanā, asujanā asādhujanā ceti sabbe ubhayapakkhikā sīlādinā, pāṇātipātādinā guṇena hetunā vivekino api sādhūsu [Pg.51] pāṇātipātādīnaṃ, asādhūsu sīlādīnaṃ appavattito guṇena puthubhūtāpi avivekijanantike vivekañāṇarahitānaṃ janānaṃ santike vivekaṃ vibhāgaṃ na samāyanti na pāpuṇanti. Viveko vinābhavanametesamatthīti vivekino. Ettha visayopacārena vivekoti paññā, na vivekinoti avivekino, teyeva janā, tesaṃ antikamiti ca viggaho. Idaṃ abyapetapaṭhamapādādiyamakaṃ.

27. 如今，为示“无间第一句句首双叠”之开端，而说“sujanā”等句。善人(sujanā)即贤善之人(sādhujanā)，不善人(asujanā)即不贤善之人(asādhujanā)，此等一切皆属两派。虽因戒等或杀生等特质(guṇa)为因而有辨别力，且虽因杀生等于善人中不转起、戒等于不善人中不转起之特质而有别，然于无辨别力者——即于无辨别智之人——面前，则不能得、不能达于辨别(viveka)与区分(vibhāga)。其释义(viggaho)为：“辨别”(viveka)即分离(vinābhāvana)，此为彼等所有，故为“有辨别力者”(vivekino)。此处，依所缘转喻，“辨别”(viveka)即是慧(paññā)；“非有辨别力者”(na vivekino)即是“无辨别力者”(avivekino)，即是彼等人；“于彼等之近处”(tesaṃ antikaṃ)。此即“无间第一句句首双叠”。

Abyapetapaṭhamadutiyapādādiyamakavaṇṇanā

无间断第一第二句首双叠格释义

28.

28.

Kusalā’kusalā sabbe, pabalā’pabalā’thavā;

No yātā yāva’hosittaṃ, sukhadukkhappadā siyuṃ.

一切善与不善法，或强或弱；只要尚未失效，便能带来乐与苦。

28. ‘‘Kusalā’’iccādi. Pabalā āsevanappaṭilābhavasena balavanto ca. Athāti anantaratthe nipāto. Apabalā tadabhāvato dubbalā ca sabbe kusalākusalā dhammā yāva yattakaṃ kālaṃ ahosittaṃ vinā uppattimattaṃ phaladānāsambhavato kevalaṃ ‘‘ahosī’’ti vacanīyatthanimittamattakammabhāvena ahosikammattaṃ no yātā na sampattā, tāva tattakaṃ kālaṃ sukhañca dukkhañca taṃ padantīti sukhadukkhappadā siyuṃ. Yāva saṃsārapavatti, tāva sukhadukkhadāyakā hontīti. Idaṃ paṭhamadutiyapādādiyamakamabyapetaṃ.

28. “善”等等。强大，是因获得修习而有力。‘或’(atha)是表示‘其次’义的不变词。弱小，是因无此而无力。所有善与不善法，只要尚未达到失效业的状态——即因无法给予果报，而仅是生起，仅是作为被称为‘已发生’(ahosī)之业的状态——那么在那个时候，它们就会带来快乐和痛苦，所以是‘乐苦之施与者’。只要轮回流转，它们就会是乐与苦的给予者。这是无间断第一第二句首双叠格。

28. Pabalā āsevanādipaccayalābhena balavanto vā atha apabalā tadabhāvena dubbalā vā sabbe kusalākusalā ahosittaṃ phaladānābhāvato pavattimattataṃ yāva yattakaṃ kālaṃ no yātā appattā, tāva tattakaṃ sukhadukkhappadā yathākkamaṃ sukhadukkhapadāyino siyuṃ bhavanti. Idaṃ abyapetapaṭhamadutiyapādādiyamakaṃ. Kusalapaṭipakkhā akusalā. ‘‘Ahosī’’ti vattabbassa bhāvo ahosittaṃ. ‘‘Ehipassiko’’tiādīsu viya kriyāpadatopi ṇādipaccayā honti.

28. 强大，是因获得修习等缘而有力；或者弱小，是因无此而无力。一切善与不善法，只要尚未达到失效的状态——即因不给与果报而仅是存续——便会依次成为乐与苦的给予者。这是无间断第一第二句首双叠格。不善是善的对立面。“失效”(ahosittaṃ)是“应被称为‘已发生’”(ahosī'ti vattabbassa)的状态(bhāvo)。就像在“来见”(Ehipassiko)等词中，ṇā等后缀也可来自[动词]词根。

Abyapetapaṭhamadutiyatatiyapādādiyamakavaṇṇanā

无间断第一第二第三句首双叠格释义

29.

29.

Sādaraṃ sā daraṃ hantu, vihitā vihitā mayā;

Vandanā vandanāmāna-bhājane ratanattaye.

愿我虔诚地对作为礼敬与恭敬之容器的三宝(Ratanattaya)所作的、此特别有益的礼敬，能摧毁忧苦。

29. ‘‘Sādara’’miccādi. [Pg.52] Vandanā dvārattayopadassiyamānā māno ca pūjā, tesaṃ bhājane ādhārabhūte ratijananādinā atthena ratanasaṅkhātānaṃ buddhādīnaṃ taye samūhabhūte ratanattaye sādaraṃ ādarasahitaṃ katvā mayā vihitā katā, vihitā alaṃsaṃsāradukkhavisaṭanirākaraṇato visesena hitā padhyā sā vandanā so paṇāmo daraṃ darathaṃ kāyacittapariḷāhaṃ hantu hiṃsatu. Mayāti vuttattā meti atthato viññāyati. Idaṃ pana paṭhamadutiyatatiyapādādiyamakamabyapetaṃ.

29. “虔诚”等等。于三宝(Ratanattaya)前，我虔诚地作礼。三宝是佛等三者的集合，因能生起喜悦等义而被称为“宝”，是经由三门所显现的礼敬与恭敬或供养的容器与基础。此礼敬，此致敬，是特别有益的，因为它能完全去除轮回之苦的蔓延。愿它摧毁忧苦，即身心的苦恼与热恼。因为文中说了‘由我’(mayā)，故从义理上可知是‘我的’(me)。这即是无间断第一第二第三句首双叠格。

29. Vandanāmānabhājane dvārattayena vidhiyamānapaṇāmapūjānaṃ ādhārabhūte ratanattaye ratijananādiatthena ratanasaṅkhātānaṃ buddhādīnaṃ taye mayā yā vandanā sādaraṃ ādarasahitaṃ vihitā katā, vihitā lokiya lokuttara sampattisādhanato visesena hitā sā vandanā daraṃ mayhaṃ kāyacittadarathaṃ hantu vināsetu. Idaṃ abyapetapaṭhamadutiyatatiyapādādiyamakaṃ. Saha ādarena vattamānaṃ sādaraṃ, kriyāvisesanaṃ. Ettha kriyā nāma vihitāsaddena niddiṭṭhakaraṇaṃ. Karaṇañhi vihitāsaddassa vuttakammattepi aññathānupapattilakkhaṇasāmatthiyato bhijjitvā vijjamānaṃ ‘‘akāsi’’nti kriyāya sambandhamupentaṃ kammañca hoti, bhāve vihitassa yupaccayantassa napuṃsakattā napuṃsakañca, sattāya ekattā ekavacanañca tabbisesanattā sādarasaddopi napuṃsakadutiyekavacano hoti.

29. 于三宝(Ratanattaya)前——三宝是佛等三者的集合，因能生起喜悦等义而被称为“宝”，是经由三门所行之礼敬与供养的基础——我虔诚恭敬所作的礼敬，此礼敬因能成就世间与出世间之圆满而特别有益，愿此礼敬摧毁、灭除我身心的忧苦。这是无间断第一第二第三句首双叠格。“虔诚”(sādaraṃ)是“与恭敬俱行”之义，为动状语。此处的“行”(kriyā)是指由“所作”(vihita)一词所表示的“作为”(karaṇaṃ)。此“作为”，虽是“所作”一词所表达的业(kamma)，但依“义不容他”之理进行分析，它亦是与潜在动词“作”(akāsi)相关联的业。又，“所作”(vihita)一词在表示抽象行为时，由yu后缀构成，故为中性；因其体性为一，故为单数。作为它的修饰词，“虔诚”(sādara)一词也因此是中性、第二格、单数。

‘‘Visesye [Pg.53] dissamānā yā,Liṅgasaṅkhyāvibhattiyo;

Tulyādhikaraṇe bhiyyo,Kātabbā tā visesane’’ti.

在被修饰语中出现的性、数、格，在同格的修饰语中也应如此。

Hi vuttaṃ. Evaṃ kriyāvisesane gahite sāmatthiyato ‘‘mayā’’ti tatiyantassa paṭhamantattaṃ, ‘‘vandanā’’ti paṭhamantassa chaṭṭhuntañca hoti. Vandanā ca māno ca, tesaṃ bhājanaṃ. Tiṇṇaṃ samūho tayaṃ, ratanānaṃ tayanti ca viggaho.

确实如是说。如是，当作为动状语来理解时，依其文义，第三格的“由我”(mayā)应转为第一格，第一格的“礼敬”(vandanā)应转为第六格。“礼敬与恭敬，是它们的容器”。其语法分析(viggaho)为：“三者之集合为三”，以及“宝之三者”。

Abyapetacatukkapādādiyamakavaṇṇanā

不离四句首字双韵偈释义

30.

30.

Kamalaṃ ka’malaṃ kattuṃ-vanado vanado’mbaraṃ;

Sugato sugato lokaṃ, sahitaṃ sahitaṃ karaṃ.

莲花庄严水，施护者、云庄严虚空；善逝庄严世间，令其圆满具益。

30. ‘‘Kamala’’miccādi. Kamalaṃ aravindaṃ kaṃ jalaṃ alaṅkattuṃ sajjanatthāya hoti, vikasitāravindasandohasambhāvitodakassa vāpādīsu tādisaramaṇīyattasampattisambhavato, avanaṃ rakkhaṃ dadāti sassasampatyādikāraṇabhāvenāti avanado. Vanaṃ jalaṃ dadāti na tucchoti vanado megho ambaraṃ ākāsaṃ jaladhārabhārabharitambarakuharassa dassanīyatāguṇayogato alaṃkattunti adhikataṃ. Sahitaṃ sampuṇṇaṃ hitaṃ abhivuddhiṃ karaṃ karonto suṭṭhu gadatīti sugato mañjubhāṇī pubbabuddhā viya nekkhammādinā kāmacchandādike pajahanto gantvā arahattamaggena savāsanasakalakilese samucchinditvā sobhanaṃ nibbānapuraṃ gatoti vā sugatoti vutto so mahāmuni attano aparimitapāramitāsimpakacagalitatilakabhāvena lokaṃ lokattayaṃ, sahitaṃ lokanti vā yojanīyaṃ alaṅkattuṃ alaṃkaraṇāyāti. Idaṃ pādacatukkādiyamakamabyapetaṃ.

30. “‘莲花’等词。‘莲花’（kamalaṃ）即红莲（aravinda），能装饰水（kaṃ jalaṃ）以为庄严，或因其盛开时红莲丛中水光潋滟，令池塘等处具足如是庄严相；‘施护者’（avanado），因其作为丰收等之因，而给予庇护；‘施水者’（vanado），指云，施予水而非空，能庄严天空，因其满载水流之腹而具可观之德；‘善逝’（sugato）者，谓其善说（suṭṭhu gadati），行圆满利益（sahitaṃ sampuṇṇaṃ hitaṃ）而令其增长，亦如过去诸佛，以出离等法舍离爱欲等，以阿罗汉道断尽一切烦恼习气，抵达美妙涅槃城；此大牟尼因其无量波罗蜜之精粹已然圆满，庄严三界（lokaṃ lokattayaṃ），或可连结为庄严‘具足利益之世界’（sahitaṃ lokaṃ）。此乃不离四句首字双韵偈。

30. Kamalaṃ [Pg.54] padumaṃ kaṃ jalaṃ alaṅkattuṃ pañcavidhapadumasañchannassa udakassa ramaṇīyattā sajjetuṃ hoti. Avanado kāle vuṭṭhisampadāya sassasampadādīnaṃ kāraṇattā ārakkhaṃ dento vanado megho ambaraṃ ākāsaṃ alaṅkattuṃ jaladhārabhārabharitambarakucchiyā dassanīyattā sajjetuṃ hoti, sahitaṃ sampuṇṇaṃ hitaṃ abhivuḍḍhiṃ karaṃ karonto sugato citrakathī sundaraṃ nibbānaṃ gato vā so sugato so tathāgato lokaṃ lokattayaṃ, sahitaṃ lokaṃ vā alaṅkattuṃ citrakathādikāraṇehi tādisassa aññassa ca lokarāmaṇeyyassābhāvā sajjetuṃ hoti. Sabbapadatthānaṃ sattābyabhicārittā hotīti gammaṃ. Tatoyeva sabbe paṭhamantabhavanakriyāya yujjantīti vadanti. Idaṃ abyapetacatukkapādādiyamakaṃ.

30. 莲花（padumaṃ）能装饰水，因五种莲花覆盖而水面悦目。“施护者”（avanado），因其及时降雨，作为丰收等之因，而施予庇护；“施水者”（vanado），即云，因其满载水流之腹而具可观之德，能庄严天空。“善逝”（sugato），言辞善巧（citrakathī），或已达美妙涅槃，行圆满利益而令其增长；彼善逝、彼如来能庄严三界（lokaṃ lokattayaṃ），或庄严“具足利益之世界”（sahitaṃ lokaṃ），因世间无有他物能与之媲美。应知一切词义皆与存在不可分离。因此，（语法家）说一切（主词）皆与第一格（主格）的存在动词相应。此为不离四句首字双韵偈。

31.

31.

Abyapetādiyamaka-sseso leso nidassito;

Ñeyyāni’māyeva disā-ya’ññāni yamakānipi.

不离首字双韵偈，此其所示之法；应知其他双韵偈，亦循此道而解。

31. Iccevamabhimatayamake abyapetapādādiyamakassa disāmattaṃ dassetvā upasaṃharati ‘‘abyapete’’ccādinā. Abyapetassa abyavahitassa catunnaṃ pādānaṃ ādo, ādibhūtassa vā yamakassa eso yathāvutto leso kocideva bhedo nidassito vikappito. Aparānipi kiṃ na vikappiyantīticeti āha ‘‘ñeyyāni’’ccādi. Imāya disāya iminā upāyena maggeneva aññāni vuttato aparāni dutiyapādādiyamakatatiyapādādiyamakacatutthapādādiyamakādīni abyapetānipi paṭhamadutiyapādādiyamakapaṭhamatatiyapādādiyamakānipi byapetāni, paṭhamacatutthadutiyatatiyapādādiyamakādīnipi abyapetabyapetāni, tathā majjhantapādayamakāni ñeyyāni jānitabbāni, viññūnaṃ tādisāya disāya dassitattāti. Tattha ca –

31. 如此，于合意双韵偈中，仅开示不离句首双韵偈之方向后，以“不离”等偈颂总结。“不离”者，即未被间隔。此乃对四句之首，或对首字双韵偈，如前所述，所示现、所分别之某种差别而已。若问：“为何其他不加分别？”故说“应知”等。循此方向、此方法、此途径，除已说者外，其他如第二句首双韵偈、第三句首双韵偈、第四句首双韵偈等不离者，及第一、二句首双韵偈，第一、三句首双韵偈等已离者，乃至第一、四句与第二、三句首双韵偈等不离已离相间者，以及句中、句末双韵偈，皆应了知，因已为智者开示此方向故。其中——

‘‘Guṇāguṇena [Pg.55] saha te, sādhavo’sādhavo janā;

Vigāhante samaṃ nātha, cittaṃ citte kathaṃ nu te’’.

世尊，善人与恶人，具德与不具德，如何能平等进入汝心？汝心实奇妙！

Iccādinā dutiyapādādiyamakādīni abyapetāni,

如是等，为不离第二句首双韵偈等。

‘‘Piyena vacasā sabbe,Piyena’ppiyabhāṇino;

Pādānate jinokāsi,So dhammo hantu vo’ppiyaṃ’’.

以爱语待一切，纵说不悦语者；胜者令其足下伏，愿彼法灭汝不悦。

Iccādinā paṭhamadutiyapādādiyamakādīni abyapetāni,

如是等，为不离第一、二句首双韵偈等。

‘‘Sa’malaṃ samalaṃ kattuṃ, suciraṃsuci raṃjaye;

Suciraṃ suciraṃgaṃ taṃ, sa’malaṃ samalaṃbhi yo’’.

以垢染造垢染，令极清净者欢喜；彼久远清净身，谁得垢染与垢染。

Iccādinā paṭhamacatutthadutiyatatiyapādādiyamakādīni abyapetabyapetāni,

如是等，为第一、四句与第二、三句首之不离已离相间双韵偈等。

‘‘Manohara hara klesaṃ, jina cetobhavaṃ mama;

Nanu tvaṃ pāramīsārā-matabhāvitamosadhaṃ’’.

悦意者，去除烦恼；胜者，去除我心生之苦。汝岂非由波罗蜜精华之甘露所修成之药？

Iccādinā majjhapādayamakāni,

如是等，为句中双韵偈。

‘‘Sādhunā raṃjaya jaya-ddhaninā’pūrayi mahiṃ;

Yo taṃ jinavaraṃ dhīra-matthakāmosi ce tuvaṃ’’.

以善妙令欢喜，以胜利声充满大地；若汝智者欲求义，彼尊胜者汝当喜。

Iccādinā antapādayamakāni jānitabbāni.

如是等，应知为句末双韵偈。

31. Evaṃ abhimatayamakena abyapetayamakānamupāyādīni nigamento āha ‘‘abyapeti’’ccādi. Abyapetādiyamakassa visadisavaṇṇehi abyavahitādiyamakassa, abyapetapādādiyamakassa vā eso leso ‘‘sujani’’ccādiko appakodāharaṇanayo nidassito niddiṭṭho. Aññāni yamakānipi imāyeva disāya iminā nayeneva ñeyyāni viññūhi ñātabbāni. Ādo yamakaṃ, ādibhūtaṃ vā yamakaṃ, abyapetañca taṃ ādiyamakañcāti vākyaṃ. Evaṃ dassitena [Pg.56] iminā kamena abyapetadutiyapādādiyamakādayo ñātabbāti adhippāyo.

31. 如是，于合意双韵偈中，总结不离双韵偈等之方法时，说“不离”等偈。“不离首字双韵偈”，即由不同音节而不间断之首字双韵偈，或“不离句首双韵偈”，其法如“善人”等，仅以少量范例之方式开示、指明。其他双韵偈，智者亦应循此方向、此方法而知。“首字双韵偈”，即最初之双韵偈，或根本之双韵偈，此句义为“不离之首字双韵偈”。其意为：应以此所示之次第，了知不离第二句首双韵偈等。

Tattha abyapetadutiyapādādiyamakamevaṃ veditabbaṃ –

其中，不离第二句首双韵偈应如是知——

Guṇāguṇena saha te, sādhavo’sādhavo janā;

Vigāhante samaṃ nātha, cittaṃ citte kathaṃ nu te.

世尊，善人与恶人，具德与不具德，如何能平等进入汝心？汝心实奇妙！

Bho nātha te tuyhaṃ citte sādhavo asādhavo te janā guṇāguṇena sakasakaguṇena aguṇena ca saha samaṃ ekajjhaṃ kathaṃ nu vigāhante, cittaṃ acchariyaṃ sujanadujjanesu samamettā acchariyāti adhippāyo.

世尊，于汝心中，彼善人恶人，具各自之德与不德，如何能平等一同进入？心实奇妙！其意为：于善人恶人，平等之慈心，实为奇妙。

Abyapetapaṭhamadutiyapādādiyamakamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

不离第一、二句首双韵偈应如是见——

Piyena vacasā sabbe, piyena’ppiyabhāṇino;

Pādānate jinokāsi, so dhammo hantu vo’ppīyaṃ.

以爱语待一切，纵说不悦语者；胜者令其足下伏，愿彼法灭汝不悦。

Jino appiyabhāṇinopi sabbe jane piyena yena vacasā pādānate akāsi, so dhammo vo appiyaṃ hantu. Ettha apisaddapariyāyassa pisaddassa gahitattā yatibhaṅgo natthi.

胜者纵然对言语不悦者，亦以悦意之语使其悉皆俯首，愿此法消除汝等之不悦。此处因取了“api”词的同义词“pi”，故无韵律中断。

Paṭhamacatutthadutiyatatiyapādādiabyapetabyapetayamakamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

第一与第四、第二与第三句首之不离、已离双声，当如是观——

Sa’malaṃ samalaṃ kattuṃ, suciraṃsuci raṃjaye;

Suciraṃ suciraṃgaṃ taṃ, sa’malaṃ samalaṃbhi yoti.

有垢之我应作无垢，以净妙光长时欢喜；彼具恒久清净身者，已证无垢寂静涅槃。

Ettha ‘‘samalaṃ samalaṃ, suciraṃ sucira’’nti visadisavaṇṇehi abyavahitattā abyapetaṃ, ‘‘samalaṃ samala’’nti pubbaparayugaḷaṃ ‘‘kattu’’miti bhinnavaṇṇehi, ‘‘suciraṃ sucira’’nti pubbaparayugaḷaṃ ‘‘jaye’’ti bhinnavaṇṇehi ca byavahitattā byapetañca hoti. Suciraṃsuci sobhanaraṃsinā uci yutto yo jino saṃ [Pg.57] santiṃ nibbānaṃ samalaṃbhi alabhi, alaṃ accantaṃ atisayena suciraṃgaṃ visuddhadehaṃ taṃ jinaṃ samalaṃ jallikāsaṅkhātena, rāgādikucchitasaṅkhātena vā malena sahitaṃ saṃ attānaṃ alaṃkattuṃ nimmalaṃ katvā sajjetuṃ suciraṃ sucirakālaṃ raṃjaye attani abhiramāpeyya.

此处，“samalaṃ samalaṃ”与“suciraṃ suciraṃ”，因未被相异音节所隔，故为“不离”；而“samalaṃ samalaṃ”前后双词被“kattuṃ”此相异音节所隔，“suciraṃ suciraṃ”前后双词被“jaye”此相异音节所隔，故亦为“已离”。[此偈义为：]具净妙光辉、可喜可乐之胜者，已善得寂静涅槃。彼胜者身躯极为清净，恒久不变。有垢（即尘垢，或贪等鄙秽之垢）之身，当庄严之，令其无垢，并长时令自心欢喜。

Pādamajjhayamakamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

句中双声当如是观——

Manohara hara klesaṃ, jina cetobhavaṃ mama;

Nanu tvaṃ pāramīsārā-matabhāvitamosadhanti.

悦意者，请除烦恼！胜者，请除我心生之苦！汝岂非由波罗蜜精华培育而成之不死甘露药？

Manohara jina mama cetobhavaṃ klesaṃ santāpaṃ hara apanaya, tvaṃ pāramīsārāmatabhāvitaṃ osadhaṃ dibbosadhaṃ nanu.

悦意之胜者啊，请去除我心生之烦恼与热恼。您确实是由波罗蜜精华与甘露所培育而成之神药。

Pādantayamakamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

句末双声当如是观——

Sādhunā raṃjaya jaya-ddhaninā’pūrayi mahiṃ;

Yo taṃ jinavaraṃ dhīra-matthakāmosi ce tuvanti.

彼以善妙胜利之声充满大地；智者，汝若求义利，当令彼最胜尊欢喜。

Yo jinavaro sādhunā jayaddhaninā veneyyajayaghosena mahiṃ āpūrayi, dhīraṃ taṃ jinavaraṃ tuvaṃ sappurisa ce atthakāmo asi, raṃjaya abhiramāpehi. Iminā niddiṭṭhayamakeheva avasesā tatiyapādādiyamakādayo viññeyyā.

彼最胜尊以善妙之胜利声，即调伏有缘者之胜利声，充满大地。善男子，汝若求义利，当令彼贤智最胜尊欢喜。以这些已示之双声为例，其余如第三句首双声等，皆应可知。

32.

32.

Accantabahavo tesaṃ,Bhedā sambhedayoniyo;

Tatthāpi keci sukarā,Keci accantadukkarā.

彼等种类极繁多，其源出于相混杂；其中有些易于作，有些则为极难者。

32. Kiṃ pana sākallena na vikappitānīti āha ‘‘accanti’’ccādi. Tesaṃ vikappānaṃ sambhedo saṅkaro missattamuccāraṇappakāro yoni pabhavo yesaṃ te sambhedayoniyo, bhedā pakārā accantabahavo atisayena bahulā yathāvuttanayena sambhavanti, tatthāpi tesu vikappesupi keci vikappā sukhena karīyanti payujjantīti [Pg.58] sukarā, tabbiparīto ca keci vikappā accantadukkarā. Iti dvidhā saṅgayhanti, tesu sukarānaṃ kesañci abhimatayamakānaṃ mukhamattaṃ dassitaṃ. Idāni dukkarānaṃ kesañci mukhamattaṃ na sabbamevaṃ veditabbaṃ.

32. 然则为何不全部加以辨别？故云“极其繁多”等。彼等辨别之混杂、交错、混合、发音方式为其根源、所出，故称“混杂为源”。其类别、样式极其繁多，依前述方法而生。于彼等辨别中，有些辨别易于作成与运用，故称“易作者”；与此相反，有些辨别则极其难作。如是分为二类。于易作者中，已开示某些合意双声之门径。今于难作者中，亦仅示其门径，当知并非全部如此。

Samunnatena te satā,Kathaṃ na te na te siyuṃ;

Yato natenatepi’to,Siyuṃ na te nate subhā.

贤善而崇高之您，（诸善法）岂能不属于您？因您之故，无论谦下与否，彼等善法无不归属；于谦下时，彼等善法岂不更显光辉？

Idaṃ pādacatukkamajjhayamakamabyapetabyapetamekarūpaṃ dukkaraṃ.

此为四句句中双声，属不离、已离之单一形式，是难作者。

Na bhāsurā tepi surā vibhūsitā,Tathāsurā bhūri surāparājitā;

Sabhāsu rājāpi tathā surājito,Yathā surājanti surāvinissaṭā.

纵然装饰华丽，彼等天神亦不辉耀；众多阿修罗因酒而败，亦复如是。于诸会中，纵然善饰之王，其光辉亦不如远离酒者之闪耀。

Idaṃ catukkapādamajjhayamakamekarūpabyapetaṃ.

此为四句句中双声，属单一形式之已离类。

32. Sabbamidamanuddisitvā lakkhaṇātidesena nigamanaṃ kimatthamiccāsaṅkāyamāha ‘‘accante’’ccādi. Tesaṃ yamakānaṃ sambhedayoniyo pabheduppattikāraṇabhūtā bhedā uccāvacapakārā accantabahavo, tatthāpi tesupi keci yamakā sukarā susādhiyā, keci accantadukkarā atisayena dussādhiyā. Sambhedo yoni yesanti viggaho.

32. 总括说明这一切之后，为遣除“以特征类推作结，究竟有何意义”之疑，故说“极其”等偈。彼等双声之“混杂为源”，意指其类别生起之因，即高下不同之种类，极其繁多。于彼等双声中，有些易于成就，是为“易作者”；有些则极其难成，是为“难作者”。“混杂为其源”，此乃复合词之分析。

Iha sukarassa upadisitattā dukkarayamakapavesopāyamattamupadisīyate –

此处因已开示易作者，故仅说进入难作双声之方便法门——

‘‘Manaṃ manaṃ satthu dadeyya ce yo,Manaṃ manaṃ pīṇayata’ssa satthu;

Manaṃ manaṃ tena dadeyya ce na,Manaṃ manaṃpa’ssa na sādhupujja’’nti.

若人能以心，片刻献导师，导师之心亦将愉悦彼之心。是故若不能，刹那复刹那，以心作奉献，彼心纵片刻，亦非善者敬。

Idaṃ pādacatukkādiyamakamekarūpaṃ abyapetabyapetaṃ.

此为四句句首双声，属不离、已离之单一形式。

Yo [Pg.59] puggalo manaṃ attano cittaṃ satthu jinassa manaṃ khaṇamattampi dadeyya ce, satthu munindassa manaṃ cittaṃ assa puggalassa manaṃ cittaṃ pīṇayati sampīṇeti, tena tasmā manaṃ manaṃ cittaṃ cittaṃ dadeyya ce na yadi no dadeyya, assa puggalassa manaṃ cittaṃ manaṃpi muhuttampi sādhupujjaṃ sādhūhi pūjitabbaṃ na bhavati.

若有个人能将自心，哪怕仅一刹那，奉献于导师胜者，则导师牟尼之主的心，能令此人之心欢喜、满足。是故，若彼不能刹那复刹那地奉献其心，则此人之心，纵然片刻，亦不为善士所敬。

‘‘Samunnatena te satā,Kathaṃ na te na te siyuṃ;

Yato nate’natepi’to,Siyuṃ na te nate subhā’’ti.

贤善而崇高之您，（诸善法）岂能不属于您？因您之故，无论谦下与否，彼等善法无不归属；于谦下时，彼等善法岂不更显光辉？

Idaṃ pādacatukkamajjhayamakamekarūpamabyapetabyapetaṃ.

此为四句句中双声，属不离、已离之单一形式。

Yato yena kāraṇena te tuyhaṃ satā sobhanena samunnatena sammā unnatena hetunā natepi avanatepi anatepi anavanatepi te te subhā te te sobhanā na na siyuṃ, bhavanteva, ato tena kāraṇena te subhā te sobhanā nate avanate kathaṃ na siyuṃ, bhavanteva.

“因”者，即“因由”。因您贤善、崇高、真正崇高之故，无论谦下（屈身）或不谦下（不屈身），彼等善法、彼等美好品质无有不存，实则恒存。是故，因彼之故，彼等善法、美好品质于谦下时，岂有不存之理？实则恒存。

‘‘Jinaṃ paṇāmonatasajjanaṃ janaṃ,Guṇe nivesentamasajjanaṃ’janaṃ;

Veneyyanette guṇabhājanaṃ janaṃ,Name mamentaṃ khalu sajjanaṃjana’’nti.

我敬礼彼胜者，彼令善人俯首敬，令非善人住功德，为应度者之引导，为诸功德之容器，视诸众生为我所，实乃善人之明目。

Idaṃ pādacatukkantayamakamekarūpamabyapetabyapetayamakaṃ dukkaraṃ.

此为四句句末双声，属不离、已离之单一形式，是难作者。

Paṇāmonatasajjanaṃ paṇāmitukāmonatasādhujanavantaṃ janaṃ veneyyajanaṃ asajja pamādamakatvā guṇe sīlādiguṇe nivesentaṃ niyojentaṃ veneyyanette añjanaṃ añjanabhūtaṃ guṇabhājanaṃ guṇānamādhārabhūtaṃ sajjanaṃjanaṃ iminā kāraṇena sādhujanānaṃ añjanabhūtaṃ janaṃ sādhujanaṃ khalu ekantena mamentaṃ mamāyantaṃ naṃ jinaṃ name namāmi.

我礼敬彼胜者，善人向其俯首致敬；彼令可调伏者不放逸地安住于戒等功德，如可调伏者之眼的眼药，是功德的容器；彼确实完全地视我为己有，是善人之眼药与善人。

‘‘Sābhāsu [Pg.60] sābhā bhuvane jinassa,Sābhāya sā bhāsatiyeva jātu;

Sābhāya sā bhāti na ce kathaṃ na,Sābhā sasābhānamaticca bhātī’’ti.

于世间诸光明中，有胜者之光明，彼因其光而恒常照耀；若非其光照耀，何以能超越具光明者而照耀？

Idaṃ pādacatukkādiyamakekarūpabyapetaṃ.

此为四足偈首字双关，属单一形式离合对。

Bhuvane sattaloke sābhāsu vijjamānābhāsu jinassa sābhā sobhanā ābhā sābhāya vijjamānāya, sobhanāya vā ābhāya ābhāto jātu ekantena bhāsatiyeva dippateva, sā jinābhā sābhāya vijjamānābhāto adhikā hutvā ce na bhāti yadi na bhāsati, sasābhānaṃ vijjamānasobhanābhānaṃ brahmādīnaṃ sābhā sobhanābhāyo aticca atikkamma kathaṃ na bhāti, bhāsatiyeva.

于世间有情界中，于现有的光明中，胜者的美好光明，因其现有的光明，或因其美好光明，确实总是照耀闪耀。如果胜者的光明不比现有的光明更胜，亦不照耀，那么它又怎能超越具有美好光明的梵天等而照耀呢？它当然会照耀。

‘‘Na bhāsurā tepi surā vibhūsitā,Tathāsurā bhūri surāparājitā;

Sabhāsu rājāpi tathā surājito,Yathā surājanti surāvinissaṭā’’ti.

那些装饰华丽的天神也不光彩，同样，因饮酒而战败的众多阿修罗；同样，装饰华丽的国王在集会中，不如远离饮酒之人光彩照人。

Idaṃ pādacatukkamajjhayamakekarūpabyapetaṃ.

此为四足偈中字双关，属单一形式离合对。

Surāvinissaṭā surāpānato apagatā janā yathā surājanti, tathā vibhūsitā visesena alaṅkatā tepi surā te devā api na bhāsurā sobhamānā na honti, tathā evaṃ surāparājitā surāpānahetu parājitabhāvaṃ pattā bhūri asurā bahavo vepacittiādayo asurāpi na bhāsurā na sobhanti, tathā evaṃ surājito suṭṭhu alaṅkato rājāpi sabhāsu na bhāsuro.

如同远离饮酒之人般光彩照人，同样，那些装饰华丽的天神亦不光彩，不闪耀。同样，因饮酒而战败的众多阿修罗，如韦巴吉帝(Vepacitti)等，亦不光彩，不闪耀。如是，即使是装饰华丽的国王，在集会上亦不光彩。

‘‘Jināṇattiyaṃ [Pg.61] yo’hitāsā sitāsā,Avassaṃva te hontya’tāsā hatāsā;

Ato sabbapāpe satāsā vatāsā,Karonteva santissitā sāmitāsā’’ti.

若人于胜者教令中，安住希望，清净希望，彼等必定无畏，已断希望；因此，于一切罪恶中，怀有恐惧，渴望德行，他们确实依止于寂静，渴望主宰。

Idaṃ pādacatukkantayamakamekarūpabyapetaṃ.

此为四足偈末字双关，属单一形式离合对。

Ye sappurisā jināṇattiyaṃ buddhassa vinayapaññattisaṅkhātāṇattiyaṃ ohitāsā avītikkamavasena patiṭṭhitaāsā honti sitāsā parisuddhāsā, te sādhavo hatāsā anukkamena hatataṇhā avassaṃva ekanteneva atāsā bhayarahitā yato honti, ato tasmā sabbapāpe sabbākusale satāsā bhayasahitā vatāsāva niravajjavatābhilāsavanto sādhujanā santissitā santinissitāyo sāmitāsā sāmibhāvāsāyo karonteva.

那些善人，在胜者的教令中，即佛陀的律藏规定中，因不违越而安住希望，且希望清净。他们已断除希望，即逐渐地断除渴爱，因此必定是无畏的。所以，那些善人，对于一切罪恶、一切不善，怀有恐惧，渴望无过失的德行，他们确实依止于寂静，生起主宰之希望。

33.

33.

Yamakaṃ taṃ paheḷī ca, nekantamadhurāni’ti;

Upekkhiyanti sabbāni, sissakhedabhayā mayā.

双关语和谜语，并非全然悦耳；我因弟子疲倦恐惧，而舍置一切。

33. Nanu yamakaṃ nāma kavīnaṃ sāmatthiyavisesasūcakanti tattha taṃ sopayogaṃ, paheḷikā ca sopayogā kīḷāvinodane sambādhaṭṭhānamantane parabyāmohane ca, tasmā tattha kathamupekkhā bhavatoti āha ‘‘yamaka’’ntiādi. Taṃ yathāvuttaṃ yamakañca sukaradukkarappabhedaṃ. Paheḷikā pana pubbācariyehi soḷasa niddiṭṭhā samāgatāvañcitādikā. Tatthidaṃ lakkhaṇaṃ –

33. 难道双关语不是诗人才能的一种特殊体现吗？它在那里的确有用，谜语也一样，可以用来娱乐消遣、在拥挤处商议、以及迷惑他人。因此，怎么能对这种情况漠不关心呢？所以说“双关语”等等。正如前面所说，双关语有容易和困难之分。至于谜语，则被先前的导师们归纳为十六种，例如聚集、欺骗等。以下是它的定义——

Samāgatā nāma siyā, guḷhatthā padasandhinā;

Vañcitāññattha ruḷhena, yattha saddena vañcanā.

因词语连接而意义隐晦者，名为聚集谜；若以他处常用之词欺骗者，名为欺骗谜。

Ukkantātibyavahita-ppayogā [Pg.62] mohakārinī;

Siyā pamussitā yassā, dubbodhatthā padāvali.

因过度分隔之词语运用而迷惑者，名为极晦谜；若其词语排列难以理解者，名为遗忘谜。

Samānarūpā’mukhyatthā-ropāhitapadā siyā;

Pharusā paccayādīhi, jātasaddā kathañcipi.

以同形之词强加非主要意义者，名为同形谜；以词缀等构成而略显生硬之词，名为粗涩谜。

Saṅkhyātā nāma saṅkhyānaṃ, yattha byāmohakāraṇaṃ;

Aññathā’bhāsate yattha, vākyattho sā pakappitā.

若计数反成迷惑之因者，名为数算谜；若语句意义以他种方式显现者，名为构设谜。

Sā nāmantarikā yassā, nāme nānatthakappanā;

Nibhūtā’vaṭṭhitaññatthā, tulyatthasutihetuto.

若于名字中设定不同意义者，名为名字间隔谜；因听到相似意义而将真实意义确立于他处者，名为隐伏谜。

Samānasaddā sā iṭṭha-saddapariyāyasādhitā;

Sammuḷhā mūḷhatāyeva, niddiṭṭhatthāpi sādhukaṃ.

若以悦耳之词的同义词达成者，名为同音谜；若虽已善示其义，仍因愚痴而迷惑者，名为迷惑谜。

Yassā sambandhabāhulyā, nāmaṃ sā pārihārikī;

Ekacchannā bhave byañjā-dheyyaṃ nissayagopanā.

若因关联众多者，名为关联谜；隐藏所依（而显能依）者，名为单重隐藏谜。

Sā bhave ubhayacchannā, yassā ubhayagopanā;

Saṃkiṇṇā nāma sā yassā, nānālakkhaṇasaṅkaroti.

若隐藏两者者，名为双重隐藏谜；若其特征混杂者，名为混杂谜。

Dosattepi cesaṃ sabbesaṃ ukkantādīsu dosabhāve nāropitabbā. Esā hi ‘‘bahuguṇe paṇamati’’ccādinā vākyasaṃkiṇṇanāmena na vuttā, pakappitā ca saṃsayadosaparihārena ‘‘yāte dutiyaṃ nilaya’’nti ādinā niddiṭṭhā.

即使所有这些（谜语）都有过失之嫌，也不应将极晦等（谜语本身）视为过失。此（过失）并未以“礼敬具多功德者”等句子的“语句混杂”之名而说，而“构设谜”则是为了避免疑惑之过，以“到达第二住所”等方式来指明。

‘‘Pabhavā’natavittiṇṇā, tavā’ṇā mahatī sati;

Cirāya jayataṃ nātha, pahutaphalasādhanī’’ti.

源头无尽，广布，你的教令与大念；愿导师长久胜利，成就丰硕果报。

Ayaṃ samāgatā.

此为聚集谜。

‘‘Bhaddamevo’paseveyya, [Pg.63] vidhūtamadakibbisaṃ;

Sampāpaye puraṃ khemaṃ, sa danto’ttanisevina’’nti.

应亲近贤善者，彼已除骄慢与罪垢；彼已调伏者，将引导自我修习者，到达安稳之城。

Ayaṃ vañcitā.

此为欺骗谜。

Pamussitādayo tu lakkhaṇānusārena, tatthodāharaṇānusārena ca veditabbā.

至于遗忘谜等，则应依照其特征及示例来理解。

Evaṃ pubbācariyehi parikappitā paheḷikā ceti etāni sabbāni ekantena niyamena na madhurāni attharasassa vā saddarasassa vā kassaci abhāvena assāditabbāni na hontīti iminā kāraṇena sissānamuppanno khedoyeva bhayaṃ tato tesaṃ khedato vā uppannabhayato mayā upekkhiyantīti sambandhanīyaṃ.

如是，先前诸师所构想的谜语等，凡此一切，因缺乏义味或声味而无可品尝，故并非全然悦耳。以此因缘，弟子们生起疲厌，此即是怖畏。是故，因他们的疲厌或由此而生的怖畏，我舍置彼等——应如是理解其关联。

33. Evaṃ sukaradukkaravasena duvidhattaṃ vatvā kavīnaṃ sāmatthiyappakāsane sappayojanayamakānañca, kīḷāvinodane sambādhaṭṭhānasammantane parabyāmohane cāti imesu sappayojanānañca paheḷikānamavacane kāraṇaṃ niddisati ‘‘yamaka’’miccādinā. Taṃ yamakaṃ yathāvuttaṃ sukaradukkarādibhedaṃ yamakajātañca paheḷi ca pubbācariyehi niddiṭṭhā samāgabhādikā paheḷikā ca iti imāni sabbāni ekantamadhurāni na iti assādetabbassa attharasassa, saddarasassa vā niyamato abhāvā ekantena amadhurāni, iti iminā kāraṇena ca sissakhedabhayā sissānaṃ asahanasaṅkhātāya asahanena jātāya vā bhītiyā ca mayā upekkhīyanti. Sissānaṃ khedoyeva bhayaṃ, sissakhedato uppannaṃ vā bhayaṃ, tatoti viggaho.

33. 如此说明了易行与难行两种情况后，为了展示诗人的能力，以及双关(yamaka)在娱乐消遣、在拥挤之处商议、迷惑他人等方面的适当用途，并且为了说明不讲述谜语(paheḷikā)的原因，用“双关”等词语来指明。那双关，如前所说，有易行难行等分类，以及双关的种类和谜语，还有先前的导师们所指出的“聚集”(samāgatā)等谜语，所有这些，并非全然美妙，因为必定缺乏可品味的义味或声味，故而全然不美妙。又因为害怕弟子们疲劳，或因难以忍受而生起的畏惧，我舍弃了它们。弟子们的疲劳即是畏惧，或从弟子们的疲劳中生起的畏惧，此即其释义。

Ettha paheḷikā evaṃ daṭṭhabbā –

此处谜语应当如此理解——

Samāgatā ca vañcitu-kkantā pamussitāpi ca;

Samānarūpā pharusā, saṅkhyātā ca pakappitā.

聚集、欺骗、极晦、遗忘；同形、粗涩、数算、构设。

Athopi [Pg.64] nāmantarikā, nibhūtā ca paheḷikā;

Atho samānasaddā ca, sammuḷhā pārihārikī;

Ekacchannobhayacchannā, saṃkiṇṇāti ca soḷasāti.

此外，名相、隐语、同音、困惑、戏弄；一覆、双覆、混杂，如是十六种。

Tatridaṃ lakkhaṇaṃ –

此中相状如下——

Samāgatā nāma siyā, guḷhatthā padasandhinā;

Vañcitāññattha ruḷhena, yattha saddena vañcanā.

所谓“聚集”，即因词语连接而义理隐晦。所谓“欺骗”，即以他处惯用之词，于此处生起欺骗。

Ukkantātibyavahita-ppayogā mohakārinī;

Siyā pamussitā yassā, dubbodhatthā padāvali.

所谓“极晦”，即因过度分隔的运用而生起迷惑。所谓“遗忘”，即其词句排列之义理难以理解。

Samānarūpā’mukhyatthā-ropāhitapadā siyā;

Pharusā paccayādīhi, jātasaddā kathañcipi.

所谓“同形”，即因将表达主要义理之词，依托某种相似性，强加于非主要义理而形成。所谓“粗涩”，即因词缀等，以某种方式生起词语。

Saṅkhyātā nāma saṅkhyānaṃ, yattha byāmohakāraṇaṃ;

Aññathā’bhāsate yattha, vākyattho sā pakappitā.

若在某个谜语中，即使提及计数，却反而成为迷惑之因，则称为“数算”。若在某个谜语中，语句之义或整体之义以另一种方式显现或被理解，则称为“构设”。

Sā nāmantarikā yassā, nāme nānatthakappanā;

Nibhūtā’vaṭṭhitaññatthā, tulyatthasutihetuto.

所谓“名相”，即其名称中，或所用之称谓中，能生起多种义理的构想，或多种所指的构想。所谓“隐语”，即因同义之声，或因使用同义词，而固定于他义。

Samānasaddā sā iṭṭha-saddapariyāyasādhitā;

Sammuḷhā mūḷhatāyeva, niddiṭṭhatthāpi sādhukaṃ.

所谓“同音”，即以所欲之词的同义词，或以所欲之义的异名达成。所谓“困惑”，即即使义理已妥善指明，或已显示其义，仍因愚痴而生起迷惑。

Yassā sambandhabāhulyā, nāmaṃ sā pārihārikī;

Ekacchannā bhave byañjā-dheyyaṃ nissayagopanā.

所谓“戏弄”，即其谜语在创作时，所显示的名称因关联众多而生起。所谓“一覆”，即通过暗示所指，并隐藏所依而生起。

Sā bhave ubhayacchannā, yassā ubhayagopanā;

Saṃkiṇṇā nāma sā yassā, nānālakkhaṇasaṅkaroti.

所谓“双覆”，即其运用中，两者皆被隐藏，即所依与所指皆被隐藏。所谓“混杂”，即其具有多种特征的混合，即“聚集”等多种特征的混合。

Ayaṃ panettha attho – padasandhinā padānaṃ sandhānato guḷhatthā apākaṭatthā samāgatā nāma siyā. Guḷhatthāti pasiddhānuvādena apasiddhā samāgatā vidhīyate. Ito parampi anuvādānuvādyabhāvo evaṃ veditabbo. Yattha paheḷikāyaṃ aññattha ruḷhena saddena aññasmiṃ atthe pasiddhena ruḷhisaddena vañcanā vañcitā nāma siyā.

此处所述之义——因字词连接而使词义隐晦、不明确者，称为“聚集谜”。所谓‘隐义’，即用已知的说法来规定未知的聚集谜。此后凡是类似的转述和被转述关系都应如此理解。若谜语中，以在别处惯用的词语，或以在其他含义上已确立的词语来生起欺骗，则称为‘欺骗谜’。

Atibyavahitappayogā [Pg.65] atisayena antaritapayujjamānapadayuttā tatoyeva mohakārinī sammohakārikā paheḷikā ukkantā nāma. Yassā paheḷikāya padāvali padapanti dubbodhatthā duranubodhābhidheyyā, sā pamussitā nāma.

若因过度分隔之词语运用而迷惑者，它本身即是迷惑之因，这样的谜语名为“极晦谜”。凡是谜语的词语排列难以理解，表达的含义难以理解的，名为“遗忘谜”。

Amukhyatthāropāhitapadā appadhānatthe mukhyatthapakāsakasaddānaṃ kiñci sadhammaṃ nissāya āropanato upaṭṭhitapadayuttā samānarūpā nāma siyā. Paccayādīhi paccayādesādīhi kathañcipi yena kenaci pakārena jātasaddā nipphannasaddā pharusā nāma.

所谓“同形谜”，即因将表达主要义理的词语，依托某种相似性，强加于非主要义理而形成。所谓“粗涩谜”，即以词缀、替换等种种方式，通过任何途径产生的词语。

Yattha yassaṃ paheḷikāyaṃ saṅkhyānaṃ gaṇanaṃ vuttamapi byāmohakāraṇaṃ hoti, sā paheḷikā saṅkhyātā nāma siyā. Yattha yassaṃ paheḷikāyaṃ vākyattho samudāyattho aññathā aññena pakārena ābhāsate viññāyate, sā pakappitā nāma.

若在某个谜语中，即使说了数字计算，却反而成为困惑的原因，那么这个谜语名为“数算谜”。若在某个谜语中，语句的意思或整体的意思以另一种方式显现和被理解，那么这个谜语名为“构设谜”。

Yassā paheḷikāya nāme payuttābhidhāne nānatthakappanā vividhābhidheyyakappanā sambhavati, sā paheḷikā nāmantarikā nāma. Tulyatthasutihetuto samānatthasaddānaṃ payogahetuyā avaṭṭhitaññatthā patiṭṭhitaaññatthā hoti, sā nibhūtā nāma.

若一谜语，其名称在使用时能产生多种意义的构想及种种不同所指的构想，此谜语名为“名相谜”。由于听到相似的意义，或由于使用同义词，而确立或固定了另一层含义，此谜语名为“隐语谜”。

Yā paheḷikā iṭṭhasaddapariyāyasādhitā icchitatthasaddassa vevacanehi nipphāditā hoti, sā samānasaddā nāma. Sādhukaṃ niddiṭṭhatthāpi dassitaatthayuttāpiyā mūḷhatāyeva sammohabhāvatthaṃ eva bhavati, sā sammuḷhā nāma.

若一谜语，是藉由所欲言词的同义词，即藉由所欲意义之词的异名而构成，此谜语名为“同音谜”。即使其意义已被妥善指明，且符合所开示的义理，但仍因愚痴而导致错乱，此谜语名为“困惑谜”。

Yassā paheḷikāya viracane nāmaṃ dassiyamānaṃ nāmaṃ sambandhabāhulyā sambandhassa bahulabhāvato bhavati, sā pārihārikī nāma. Yassā ādheyyaṃ byañja abhibyañjiya pakāsetvā [Pg.66] nissayagopanā ādhāragutti bhavati, sā ekacchannā nāma.

若一谜语，其构成是因所显示的名称具有繁多的关联，此谜语名为“戏弄谜”。若一谜语，其内容经由暗示而彰显，但其所依却被隐藏，此谜语名为“一覆谜”。

Yassā payoge ubhayagopanā ubhinnamādhārādheyyānaṃ gopanā bhavati, sā ubhayacchannā nāma. Yassā nānālakkhaṇasaṅkaro samāgatādinānāvidhalakkhaṇānaṃ saṅkaro hoti, sā saṃkiṇṇā nāma siyā.

若一谜语，其在使用时隐藏了两者，即同时隐藏了所依与内容，此谜语名为“双覆谜”。若一谜语，其混杂了多种特征，即混合了“聚集”等种种不同特征，此谜语名为“混杂谜”。

Idāni samāgatādīnaṃ lakkhiyaṃ kamena evaṃ ñātabbaṃ –

现在，应当依次了知“聚集”等的范例——

‘‘Pabhavā’natavittiṇṇā, tavā’ṇā mahatī satī;

Cirāya jayataṃ nātha, pahutaphalasādhinī’’ti.

“导师啊，您那从源头弯曲而广布、伟大且能成就丰硕果实的威德，愿其长久胜利！”

Ayaṃ samāgatā.

此为“聚集”。

Nātha tava pabhavato paṭṭhāya natavittiṇṇā oṇatavasena patthaṭā, evaṃ sati nadī viya dissati. Pabhava pakaṭṭhatta sobhāvanta. Bho nātha tava tuyhaṃ mahatī satī mahantī samānā āṇā ānatavittiṇṇā attani natesu janesu patthaṭā pahutaphalasādhinī bahulatthanipphādanī cirāya cirakālaṃ jayataṃ ukkaṃsabhāvena pavattatu. Ettha pabhavaānataitisandhinā attho guḷho.

导师啊，从您的源头开始，弯曲而广布，如此看来，宛如河流一般。“源头”(pabhava)意为卓越、庄严。导师啊，您的伟大威德，即伟大的威德，弯曲而广布于那些谦逊的人们之中，成就丰硕的果实，产生众多的利益，愿其长久地以卓越之相持续。此处因“源头”(pabhava)与“弯曲”(ānata)的连读，义理隐晦。

‘‘Bhaddamevo’paseveyya, vidhūtamadakibbisaṃ;

Sampāpaye puraṃ khemaṃ, sa danto’ttanisevita’’nti.

“应亲近贤善者，（他）已去除骄慢与罪垢；彼调伏者能令亲近自己者，到达安稳之城。”

Ayaṃ vañcitā.

此为“欺瞒”（vañcitā）。

Vidhūtamadakibbisaṃ vināsitamadadosaṃ bhaddameva mandapiya – bhaddajātikesu hatthīsu bhaddajātikahatthimeva upaseveyyāti vuttaṃ viya dissati. Bhaddameva uttamapurisameva seveyyāti attho. Sevanaṃ kimatthanti ce? Hatthipakkhe danto sikkhito so hatthi attanisevitaṃ attānaṃ bhajitaṃ janaṃ khemaṃ nibbhayaṃ puraṃ nagaraṃ sampāpeti. Purisapakkhe pana [Pg.67] danto damito so ariyapuggalo attanisevitaṃ attānamupasevitaṃ janaṃ khemaṃ niddukkhaṃ puraṃ nibbānapuraṃ pāpeti. Ettha kavicchitauttamatthato aññena hatthiatthe ruḷhena saddena vañcanā nāma.

“已去除骄慢与罪垢”（vidhūtamadakibbisaṃ）即“已灭尽骄慢与过失”。“唯贤善”（bhaddameva）即“为迟钝者所喜爱”——如同所说“于良种象中，应唯亲近良种之象”。其义是：应唯亲近最上之人。若问亲近何为？于象而言，彼调伏、善教之象，能令亲近、侍奉自己者，到达安稳无畏之城。于人而言，彼调伏、制御之圣者（ariyapuggala），能令亲近、侍奉自己者，到达安稳无苦之涅槃城。此处，以一个惯用于象之义、而非诗人所欲之最高义的词语，构成了名为“欺瞒”（vañcanā）的辞格。

‘‘Bahuguṇe paṇamati, dujjanānaṃpyayaṃ jano;

Hitaṃ pamudito niccaṃ, sugataṃ samanussara’’nti.

“此人礼敬多德者，亦礼敬恶人；（他）恒常欢喜，（你当）为利益故忆念善逝。”

Ayaṃ ukkantā. Imassattho upari āgamissati.

此为“越格”（ukkantā）。其义理将于后文阐明。

Byākiṇṇadosatte satipi paheḷikāruḷhattā esā iṭṭhā. Vuttañhi ‘‘paheḷikāyamāruḷhā, na hi duṭṭhā kiliṭṭhatā’’ti. Iha sambandhīpadānaṃ aṭṭhānaṭṭhāpanena byavahitattaṃ hoti.

即使有过失之混杂，但因其为谜语之惯例，此亦为可取。诚如所言：“依于谜语，则晦涩不为过失。”此处，相关词语因不当放置而相互分隔。

‘‘Mukhaphullaṃ giṅgamakaṃ, niyuruggatthanunnataṃ;

Paṭaccarī varaṃ poso, bhīruyā dhārayantiyā’’ti.

“面花、金刚宝、臂钏、胸衣、顶饰。衣衫褴褛之男子，胜过佩戴此物之怯懦女。”

Ayaṃ pamussitā.

此为“隐僻”（pamussitā）。

Mukhaphullaṃ tilakādiṃ giṅgamakaṃ evaṃnāmakaṃ pasādhanaṃ niyuruggatthanunnataṃ niyuraṃ valayaṃ, uggatthanaṃ payodharapaṭaṃ, unnataṃ nalāṭapaṭādikaṃ, mukhato unnatābharaṇañca dhārayantiyā bhīruyā itthiyā paṭaccarī jiṇṇavatthanivāsī poso puriso varaṃ uttamo. Ettha bahupayogarahitehi saddehi racitattā atthassa duravabodhatā.

“面花”（mukhaphullaṃ）即吉祥痣等，“金刚宝”（giṅgamakaṃ）即如此名称之饰品，“臂钏”（niyuraṃ）即手镯，“胸衣”（uggatthanaṃ）即乳房之布，“顶饰”（unnataṃ）即额头之布等，以及脸上高耸之饰品——穿着破旧衣服的男子，胜过佩戴这些饰品的胆怯女子。此处因使用众多不常用之词语，致使义理难以理解。

‘‘Nava’ggaratanāna’smiṃ, dissanti ratanākare;

Purisānettha aṭṭhannaṃ, aṭṭhā’sādhāraṇā’para’’nti.

“于此宝藏中，得见九种胜宝。此处八种为八种人所独有，另一种则（为众人所）有。”

Ayaṃ samānarūpā.

此为“同喻”（samānarūpā）。

Asmiṃ ratanākare aggaratanāni nava dissanti, ettha imesu ratanesu aṭṭha ratanāni aṭṭhannaṃ purisānaṃ asādhāraṇāni, aparaṃ ratanaṃ sādhāraṇaṃ. Imāni nava lokuttarāni cittīkatādiatthena ‘‘ratanānī’’ti ca tappabhavo sammāsambuddho [Pg.68]‘‘ākaro’’ti ca kappitoti amukhyatthesu ratanādisaddānamāropanaṃ hoti.

于此宝藏中可见九种最胜珍宝，其中八种珍宝为八种人所独有，另一种珍宝则是共同的。这九种都是出世间的，因为具有值得重视等意义，所以称为“珍宝”，而从这里产生的正自觉者，则称为“宝藏”。在这里，珍宝等词语都是在非本义上转用。

‘‘Vindanti devagandhabbā, himavantamahātale;

Rasavante sare satta, na nāgāpi uposathā’’ti.

“天神与乾闼婆于雪山（Himavanta）大地，得七美味之湖；纵然守布萨之龙族亦不得。”

Ayaṃ pharusā.

此为“粗犷”（pharusā）。

Himavantamahātale himālayassa matthake rasavante sodake satta sare anotattādike devagandhabbā vindanti sevanti, uposathā nāgāpi na vindanti. Ayamaparattho. Himavantamahātale candaraṃsiyutte mahāpāsādatale devagandhabbā kīḷamānā gandhabbā rasavante madhuraguṇayutte satta sare vīṇāya chajjādike satta sare vindanti, nāgāpi ariyāpi uposathāpi upavutthāpi na vindanti nānubhavanti. Ettha dibbantīti devā. Uposatho etesamatthīti uposathāti viggaho. Lakkhaṇakkamato pasiddhapacurapayogato aññadatthā yena kenaci lesena paccayādīnaṃ jātasaddassa atthitā.

于雪山（Himavanta）大地，即喜马拉雅山之巅，有七个具味、含水之湖，如阿耨达池（Anotatta）等，天神与乾闼婆寻得并享用，而守布萨之龙族亦不得。此为另一义。于雪山大地，月光所照之大殿堂上，天神与乾闼婆嬉戏，彼乾闼婆得闻具味、有甜美特质之七声，即毗奈耶琴之“舍时调”（chajja）等七音，而龙族、圣者、守布萨者、持戒者皆不得闻、不得体验。此处，“天”（deva）是因其嬉戏（dibbanti）而得名。“有布萨”（uposatho etesam atthi），此为“布萨者”（uposathā）之语法分析。从特征、次第、通行之广用，以及由任何细微因缘而生的词语，其意义皆可成立。

‘‘Gītasadde sarā dve dve, dve chajjaññatra chassarā;

Pañcavaṇṇaṃ yathā cakkhu, chabbaṇṇā nāsikā tathā’’ti.

“歌声之词有二元音，二音，除舍时调外有六音；眼如五色，鼻亦六色。”

Ayaṃ saṅkhyātā.

此为“计数”（saṅkhyātā）。

Gītasadde sarā dve honti, chajja’ññatra chajjato aññatra chajjaṃ vajjetvā usabho gandhāro majjhimo pañcamo dhevato nisādoti. Ettha yugaḷato dve dve chassarā chasaravanto. Yathā cakkhu pañcavaṇṇaṃ hoti, tathā evaṃ nāsikā chabbaṇṇā hoti, gītasadde īkāraakārasaradvayasabbhāvato ca chajjaṃ ṭhapetvā usabhādīsu sarānaṃ tividhattā ca ‘‘cakkhū’’ti sarabyañjanavasena pañcavaṇṇānaṃ sabbhāvato ca ‘‘nāsikā’’ti channaṃ sabbhāvato ca evaṃ vuttaṃ. Ettha vuttasaṅkhyāgītādisaddasanniṭṭhānato sammohakārinī hoti.

在“歌声”（gītasadda）一词中有二元音，除“舍时调”（chajja）外，有“ ऋषभ”（usabha）、“gāndhāra”、“madhyama”、“pañcama”、“dhaivata”、“niṣāda”。此处，此六音成双作对，具六声。譬如“眼”（cakkhu）有五“色”（字母），“鼻”（nāsikā）亦有六“色”（字母）。如此说，是因“歌声”（gītasadde）一词中有ī（伊）与a（阿）二元音之故，亦因除去“舍时调”后，“ ऋषभ”等音有三种之故，亦因“眼”（cakkhu）一词依元音与辅音有五字母之故，亦因“鼻”（nāsikā）一词有六（字母）之故。此处，所述及之计数、歌声等词语的确定，会令人迷惑。

‘‘Pātu [Pg.69] vo udito rājā, sirimā rattamaṇḍalo;

Sakantigahanakkhatta-saṅghayutto sulakkhaṇo’’ti.

“愿升起之王护佑您，吉祥且具赤红圆盘；与光辉密集之星群相伴，具足好相。”

Ayaṃ pakappitā.

此为“构想”（pakappitā）。

Sirimā sirimanto rattamaṇḍalo anurattajanapadamaṇḍalo, anurattaamaccamaṇḍalo vā sakantigahanakkhattasaṅghayutto sakassa attano ante samīpe gahanehi aviraḷehi khattasaṅghehi khattiyasamūhehi yutto saṃyutto sulakkhaṇo pasatthapurisalakkhaṇo udito pasiddho rājā narindo vo tumhe pātu rakkhatūti ayaṃ anadhippetattho. Sirimā ‘‘lakkhiyā vāsaṭṭhānattā’’ti vuttattā sirimanto rattamaṇḍalo uggamane rattamaṇḍalo sakantigahanakkhattasaṅghayutto kantisahitehi gahanakkhattatāragaṇehi yutto sulakkhaṇo suṭṭhu sasalakkhaṇo udito uggato rājā cando vo tumhe pātūti ubhayapakkhassa sādhāraṇaguṇaguṇīpadapariggahena idha vākyatthassa aññathā dissamānatā hoti.

“吉祥”（sirimā）即具祥瑞者；“赤红圆盘”（rattamaṇḍalo）即国土人民皆爱戴，或大臣之众皆爱戴；“与光辉密集之星群相伴”（sakantigahanakkhattasaṅghayutto）即与在自己身边密集之刹帝利众、武士群相应；“具足好相”（sulakkhaṇo）即具足可赞叹之人相；“升起”（udito）即声名远播；“王”（rājā）即人主。愿彼护佑汝等——此非所欲之义。“吉祥”（sirimā），因经说为“吉祥天女之住处”，故为具祥瑞者；“赤红圆盘”（rattamaṇḍalo）即升起时圆盘为赤色；“与光辉密集之星群相伴”（sakantigahanakkhattasaṅghayutto）即与具光辉之密集星群相伴；“具足好相”（sulakkhaṇo）即善具兔相；“升起”（udito）即升起；“王”（rājā）即月亮。愿彼护佑汝等——此处，因采用了对双方而言共通的、描述品德及其拥有者的词语，句义便呈现出别样面貌。

‘‘Vuccatā’do isitye’ko, sumahantopakāravā;

Sanātano ca na isi, na sakhā na sanātano’’ti.

“最初被称为‘仙人’者，具足极大助益；他既非古老亦非仙人，既非朋友亦非永恒。”

Ayaṃ nāmantarikā.

此为“藏名”（nāmantarikā）。

Eko ādo pubbe ‘‘isī’’ti vuccati, sumahantopakāravā atimahantopakārasamannāgato sanātano ca sassato ca hoti, tathāpi na isi isi nāma na hoti, na sakhā mittopi na hoti, na sanātano sassatopi na hoti, ayaṃ gamyamānattho. Sumahā atimahanto eko ādo nāmādimhi isīti vuccati, anto majjhe pakāravā pa-kārena samannāgato, sanātano ca sassato ca hoti, isipi nāma na hoti, mittopi na hoti, so nātano tanaiti akkharadvayarahito na [Pg.70] hoti. Ādimajjhānaṃ vuttattā anteti ñāyati, ‘‘isipatanavihāro’’ti gahetabbaṃ. Tattha isipatananāmena isiādīnaṃ gamyamānatthattā nānatthakappanā hoti.

往昔，有一最初者被称为“仙人”，他有大助益，具足极大助益，既古老又永恒。即便如此，他并非名为仙人的仙人，不是同伴或朋友，也非古老永恒者，此是应理解之义。有一伟大、极伟大者，其最初被称为“仙人”，中间具足“pa”音之助益，既古老又永恒。他并非名为仙人者，亦非朋友，他不是“nātano”（非古老者），不是没有“tanai”这两个音节的。因已说初与中，故可知其后，应理解为“仙人堕处(Isipatana)精舍”。于此，由“仙人堕处”之名，因仙人等词的所指之义可被推知，故有各种意义的构想。

‘‘Dhāvantaṃ udayā atthaṃ, muhuttaṃ na nivattati;

Na candamaṇḍalaṃ etaṃ, nāpi ādiccamaṇḍala’’nti.

从生起至坏灭而奔行，刹那不返回；这既不是月轮，也不是日轮。

Ayaṃ nibhūtā.

此已平息。

Udayā udayato pabhuti atthaṃ yāva atthaṃ dhāvantaṃ javantaṃ muhuttaṃ muhuttakālaṃ na nivattati na punāvattati. Etaṃ candamaṇḍalampi na hoti, ādiccamaṇḍalampi na hoti. Udayā paṭisandhito atthaṃ yāvacuti. Dhāvantanti āyukiccato āyucandādīnamatthānaṃ, tappakāsakasaddānañca tulyattā ettha patiṭṭhitacandādiatthantarānaṃ sambhavo.

从生起，即从生起之时起，至坏灭，即直到坏灭之时，奔行、疾驰，片刻之时亦不回转，不复返。这既不是月轮，也不是日轮。“从生起”指从结生，“至坏灭”指直到死亡。所谓“奔行”，是因寿命的作用，以及寿命、月亮等事物和揭示它们的词语之间具有相似性，故于此，有成立月亮等其他事物的意义之可能。

‘‘Deviṃ kittimahīnāmaṃ, kaḷāratthavhayaṃ puriṃ;

Hitvā na sari so dhīro, karontopyu’yyamavhaya’’nti.

那位智者舍弃了名为吉提玛希(Kittimahī)的王后，与名为迦拉罗陀(Kaḷāratthavhaya)的城市，即使做着名为“勤勇”的事，亦不忆念。

Ayaṃ samānasaddā.

此为同音词。

Kittimahīnāmaṃ kittimahīnaṃ dvinnaṃ nāmena samannāgataṃ deviṃ aggamahesiṃ kaḷāratthavhayaṃ puriṃ kaḷāraatthānaṃ dvinnaṃ nāmena samannāgataṃ puriṃ nagarañca so dhīro hitvā pariccajitvā uyyamavhayaṃ uyyamanāmena samannāgataṃ karonto api na sari sampattiṃ nānusari, yasodharādeviñca kapilavatthupuriñca hitvā vīriyasaṅkhātapadhānaṃ karonto mahāsatto sampattiṃ na sari, etthābhimatayasodharādisaddānaṃ pariyāyehi kittimahīsaddādīhi racitatā.

具足“kitti”（名声）与“mahī”（大地）二名之义的王后，即首席王后；以及具足“kaḷāra”与“attha”（事）二名之义的城市。那位智者舍弃、抛弃了她们，即使做着名为“勤勇”的事，亦不忆念、不追忆那份成就。大士舍弃了耶输陀罗(Yasodharā)王后与迦毗罗卫(Kapilavatthu)城，做着名为精勤的“精进”(vīriya)，亦不忆念那份成就。于此，是以“吉提玛希”等词作为同义词，构成了所意指的“耶输陀罗”等词。

‘‘Catuddisāmukhā bandhā, cattāro sindhavā sayaṃ;

Paribhuñjanti nikkhittaṃ, tiṇaṃ majjhe yathāsukha’’nti.

四匹辛度马(sindhavā)，面向四方而被拴住；它们随意享用放置在中间的草料。

Ayaṃ sammuḷhā.

此为迷惑。

Sindhavā [Pg.71] cattāro assā catuddisāmukhā yathā catuddisāsammukhā honti, tathā bandhā majjhe nikkhittaṃ tiṇaṃ sayaṃ yathāsukhaṃ paribhuñjanti, aññamaññaṃ piṭṭhiṃ katvā bandhā viya khāyati, te pana sammukhaṃ katvā bandhā honti. Ettha ‘‘catuddisāmukhābandhā’’ti niddiṭṭhattā piṭṭhiṃ katvā bandhāti sammuḷhatā hoti.

四匹辛度马(sindhavā)被拴住，以便它们面向四个方向。它们随意享用放置在中间的草料。这看起来像是它们背靠背地被拴住，但实际上它们是面对面地被拴住的。于此，因指明“面向四方而被拴住”，便产生了“背靠背地被拴住”的迷惑。

‘‘Jano jīvanajānanda-karabandhussa bhāsitaṃ;

Sakkarontova pappoti, puññārikkhayagocare’’ti.

世人若恭敬“令水生者喜悦之亲族”所说，便能到达“福德之敌灭尽”的境地。

Ayaṃ pārihārikī.

此为间接谜。

Jīvanajānandakarabandhussa jīvanato udakato jātānaṃ padumānaṃ ānandakarassa sūriyassa bandhussa sammāsambuddhassa bhāsitaṃ vacanaṃ sakkaronto pūjento jano puññārikkhayagocare puññānaṃ paṭipakkhattā puññārisaṅkhātānaṃ akusalānaṃ khayassa nimittabhūtaṃ nibbānamārammaṇaṃ katvā uppanne maggaphale pappoti pāpuṇāti. Ettha jīvanajānaṃ ānandakarassa bandhusseti ca, puññārīnaṃ khayanimittaṃ ārammaṇaṃ katvā pavatteti ca iminā buddho maggaphalā ca pārampariyena sambandhena vuttāti sambandhānaṃ bāhullabhāvo.

“令从生命（即水）而生的莲花喜悦者的亲族”，即令莲花喜悦的太阳之亲族——正自觉者，人们恭敬、供养其所说之言，以作为“福德之敌”（因与福德对立，故称福德之敌）的不善法灭尽之相的涅槃为所缘，便能证得所生起的道与果。于此，通过“令水生者喜悦之亲族”以及“以福德之敌的灭尽之相为所缘而转起”等语，佛陀及道果是以间接关系而说，故此中有多重关联。

‘‘Na gaṇhāti mahantampi, saddaṃ na ca vibhūsanaṃ;

Catuppadassa kassāpi, kaṇṇoyaṃ na kilāphalo’’ti.

它不接收巨大的声音，也不接受装饰；任何四足兽的这只耳朵，确实不是无果的。

Ayaṃ ekacchannā.

此为单层隐藏。

Kassāpi catuppadassa kaṇṇo mahantampi saddaṃ na gaṇhāti, ārammaṇaṃ na karoti, vibhūsanampi na gaṇhāti. Tathāpi ayaṃ kaṇṇo aphalo na kila, saphalato nipphalo na hoti kira. Assakaṇṇo rukkho. Ettha kaṇṇoti ādheyyaṃ katvā tadādhārassa avacanato nissayagutti.

任何四足兽的耳朵，即使是巨大的声音也不接收，不作为所缘，也不接受装饰。即便如此，这耳朵确实并非无果，它是有果的。这是马耳树(Assakaṇṇa)。于此，将“耳”作为被支持物，因未言及其支持者（马），故为“支持者之隐藏”。

‘‘Alaṅkaronto [Pg.72] bhuvanaṃ, sassiriko sadevakaṃ;

Kasmiṃ sañjātasaṃvaddho, ko kena nupalimpatī’’ti.

庄严着包含天神的世界，光彩熠熠；于何处出生长大？何者不被何者所染？

Ayaṃ ubhayacchannā.

此为双层隐藏。

Sassiriko sadevakaṃ bhuvanaṃ alaṅkarontoti buddho viya khāyati. Bhuvanaṃ bhuvanasaṅkhātaṃ kaṃ jalaṃ sadā eva alaṅkaronto sassiriko lakkhiyasamannāgato kasmiṃ jale sañjātasaṃvaddho ko kataro kena jalena na upalimpati na limpati. Padumoti visajjanaṃ. Padumo hi puṃnapuṃsakaliṅgo. Iha jalapadumānaṃ dvinnampi chāditattā ubhayacchannā nāma.

“庄严着包含天神的世界，光彩熠熠”，此句看似佛陀。〔实则指：〕恒常庄严着名为“bhuvana”的水，光彩熠熠、具足祥瑞，于何水中出生长大？是何物，不被何水所染、所沾？答案是：莲花(paduma)。“Paduma”一词，实通阳性与中性。于此，因水与莲花二者皆被隐藏，故名为“双层隐藏”。

‘‘Ādo soyeva yo ante, majjhimassādi majjhimo;

Siddhantādīsu vattantaṃ, asaṅkhatapadaṃ vadā’’ti.

最初的即是最终的，中间的开端即是中间；请说出那通行于宗义等中、无为的言词。

Ayaṃ saṃkiṇṇā.

此为混杂。

Ante avasāne yo hoti, ādopi soyeva hoti, majjhimassa ādibhūto majjhimo eva hoti, siddhaṃ nipphannaṃ tādīsu ariyesu vattantaṃ asaṅkhatapadaṃ vada kathehīti ayamaparattho. Ādo ādimhi soyeva sakāro eva ante pariyosāne yo yakāroyeva, majjhimo majjhimavaṇṇo majjhimassa saddassa ādi makāro, siddhantādīsu matasamayakālādīsu vattantaṃ vācakabhāvena pavattantaṃ asaṅkhatapadaṃ saṅkhatato aññattā asaṅkhatabhūtaṃ paññattiṃ vada kathehīti. Samayasaddo hi nāmapaññatti. Ettha siddhantasaddena ādisaddassa saṅgahitattā tādiattho labbhatīti atthassa guḷhatāya samāgatālakkhaṇena ca ‘‘so’’ti ‘‘yo’’ti ‘‘asaṅkhatapada’’nti aññattharuḷhasaddena vañcitattā vañcitālakkhaṇena ca samayasadde nānatthakappanato nāmantarikālakkhaṇena cāti tīhipi lakkhaṇehi missitoti. Sesesupi saṃkiṇṇattaṃ evameva [Pg.73] veditabbaṃ. Tattha tattha vuttalakkhaṇānusāreneva samāgatādīnaṃ anvatthasaññatā veditabbā.

在终点与究竟处者，在开始处亦是彼；中间的开端，即是中间。请讲述那在圣者(tādī)中存在的、已成就的、已圆满的无为法(asaṅkhatapada)，此是另一种解释。最初，在开始处，就是“萨”(sa)音；最后，在究竟处，就是“亚”(ya)音；中间的音节，即是中间词的开始“摩”(ma)。请讲述那在宗义(siddhanta)、见解(mata)、时节(samaya)、时期(kāla)等之中，以表述方式运作的无为法(asaṅkhatapada)，它因异于有为法而是无为的状态，是一种概念安立(paññatti)。“时节”(samaya)一词实为一种名相安立(nāmapaññatti)。此处，由于“宗义”(siddhanta)一词包含了“等”(ādi)字，故可获得“如是者”(tādī)之义。又因其义理深奥，具有“会集”的特征；以及“彼”(so)、“此”(yo)、“无为法”(asaṅkhatapada)等在其他语境中常见的词语造成误导，具有“欺瞒”的特征；以及“时节”(samaya)一词的多重含义，具有“名相间隔”的特征，故此（解释）被这三种特征所混淆。其余的混杂之处亦应如是理解。于各处所说的特征，应依此了知“会集”等词语的真实含义。

34.

34.

Desakālakalāloka-ñāyāgamavirodhi yaṃ;

Taṃ virodhipadaṃ ce’ta-mudāharaṇato phuṭaṃ.

违逆处、时、艺、世间、理、教者；此违逆之句，由例证而彰明。

34. ‘‘Desi’’ccādi. Deso thalajaladesādi. Kālo rattindivo. Kalā naccagītādayo. Loko carācarabhūtappavatti. Ñāyo yutti. Āgamo idha buddhavacanaṃ. Aññattha tu sutidhammasaṃhitā, te ca. Tehi virodho assa atthīti desa…pe… virodhi. Yanti anuvaditvā. Taṃ virodhipadanti vidhīyate. Etañca padaṃ udāharaṇato lakkhiyato phuṭaṃ pākaṭaṃ. Yato jalajādīnaṃ thalādīsu pātubhāvādi, ratyādīsu sambhavantānaṃ kusumādīnaṃ divādīsu sambhavo ca, ‘‘naccagītādicatusaṭṭhiyā kalāsu bhinnachajjo nāma sattasaro’’tiādinā kalāsatthābhihitalakkhaṇātikkamavirodho ca, ‘‘aggisītalo, nissāro khadiro’’tiādinā lokasīmātikkamo ca, vuttāyapā’naruppattasamuppattiyā middhassa rūpabhāvāpādanādiñāyavirodho ca, yathāsakamāgamena virodho ca sukhena ca sakkā pākaṭattā viññātuṃ, tato sabbametaṃ nodāhaṭanti adhippāyo.

34. “处”(Desa)等。“处”指陆地、水域等地。“时”(Kāla)指昼夜。“艺”(Kalā)指舞蹈、歌唱等。“世间”(Loka)指有情与无情的生起流转。“理”(Ñāya)指道理。“教”(Āgama)在此指佛陀言教，他处则指经藏与律藏等。若有与这些（处、时等）相违者，即称为“处……乃至……相违”。在复述了“何者”(yaṃ)之后，便安立此名为“相违句”(virodhipada)。此句由例证与特征而明显昭著。例如，水中生物在陆地显现等；夜间开放的花朵在白昼绽放；以及‘在六十四艺中，名为“破初音”(bhinnachajja)的七音阶’等，此乃违背技艺论著所说之特征；又如‘火是冷的，无髓的儿茶树(khadira)’等，此乃超越世间常理；以及将经中所说为无色法的昏沉(middha)归为色法等，此乃违背正理；以及各自信奉之教义间的相违，皆因其显著而易于理解，因此这一切皆不举例，此乃其意趣。

34. Evaṃ yamakapaheḷikānamadassane kāraṇaṃ vatvā idāni uddesakkamena sampattavirodhidosaṃ ‘‘desakāli’’ccādinā vadati. Yaṃ padaṃ deso thalajalapabbatādi. Kālo rattindivo hemantādivasena tividho, vasantādivasena chabbidho. Kalā naccagītādicatusaṭṭhi. Loko thāvarajaṅgamabhūtapavattisaṅkhāto. Ñāyo yutti. Āgamo iha buddhavacanaṃ, aññattha pana sutidhammasaṃhito ca. Tehi virodho assa atthīti desa…pe… virodhi. Taṃ virodhipadaṃ nāma. [Pg.74] Etaṃ virodhipadaṃ udāharaṇato lakkhiyato phuṭaṃ paribyattaṃ. Vassikajātisumanādīnaṃ jalajādibhāvo ca, padumakumudādīnaṃ thalajādibhāvo ca, rattiādīsu labbhamānānaṃ kumudādīnaṃ divādīsu sambhavo ca, naccagītādicatusaṭṭhiyā kalāsu ‘‘chajjo usabho gandhāro majjhimo pañcamo dhevato nisādo’’ti dassitasattasarānamekadesassa chajjassa bhinnasattasaro chajjo nāmāti samudāyavasena vohārakaraṇādīhi satthāgatataṃ, lakkhaṇātikkamañca, ‘‘aggi sītalo, candanaṃ uṇhaṃ, khadirarukkho nissāro, eraṇḍo sasāro’’ iccādinā lokamariyādātikkamo ca, middhassa arūpabhāvupapattiyā vuttāyapi rūpabhāvasādhanasadisayuttivirodhikathanañca, yathāsakamāgamamatikkamma kathanañcāti sabbesaṃ viruddhasabhāvassa pākaṭattā udāharaṇaṃ na dassayissāmāti adhippāyo. Imesameva desādivirodhīnamaviruddhattaṃ ettheva virodhipadadosaparihāre ‘‘bodhisattappabhāvenā’’ticcādinā dissati. Desa…pe… gamehi virodho, so assa atthīti desa…pe… virodhi. Nindāyaṃ ayamassatthīti vivacchitā.

34. 在说明了不见双关语和谜题的原因后，现在按照纲要的顺序，以“处、时”等来说明相违的过失。“处”(desa)指的是陆地、水域、山岳等。“时”(kāla)依冬、夏等分为三季，或依春季等分为六季。“技艺”(kalā)指的是歌舞等六十四种。“世间”(loka)指不动生物与活动生物的流转。“道理”(ñāya)指的是理则。“教”(āgama)在此处指佛语，在其他语境中则指经藏、律藏。如果与这些相违，就称为“处……乃至……相违”。此即名为“相违句”。这些相违之处，可通过举例和特征来清楚、明白地了解。例如：素馨花等应生于陆地，却生于水中；莲花、睡莲等应生于水中，却生于陆地；于夜晚可见之睡莲等，却于白昼出现；在歌舞等六十四种技艺中，所显示的七音阶——“初音(chajja)、牛音(usabha)、乾陀罗音(gandhāra)、中音(majjhima)、第五音(pañcama)、提婆音(dhevata)、尼沙陀音(nisāda)”，其中初音(chajja)被称作“破七音初音”，此乃集合称谓等，违背了音律学的原则，并超越了其特征；又例如说“火是冷的，檀香是热的，儿茶树(khadira)没有树心，蓖麻树(eraṇḍa)有树心”等，这是违背世间常理的说法；以及，昏沉(middha)虽已被说为是无色法，却又提出与之相违的、类似于证明其为色法的道理；还有各自违背自身经典之论述等等——因所有这些自性相违之事已甚明显，故不再举例说明，此乃作者之意图。这些处等相违之处，本身并非绝对相违，故在补救此相违之处的过失时，即以“因菩萨威力”(bodhisattappabhāvena)等来说明。与处……教(āgama)等相违，如果存在这些过失，就称为“处……相违”。所谓“应受谴责”(nindāyaṃ)，即指此类过失，已明确辨析。

35.

35.

Ya’dappatīta’mānīya, vattabbaṃ neyyamāhu taṃ;

Yathā sabbāpi dhavalā, disā rocanti rattiyaṃ.

凡有未明之义理，引导诠释方是宜；犹如皎月升夜空，四方皆沐清辉里。

35. ‘‘Ya’’miccādi. Appatītaṃ saddato, atthato vā anadhigataṃ nahyaññathāvagamo ganthantarābhāvato. Vakkhati hi ‘‘dullabhāvagatī sadda-sāmatthiyavilaṅghinī’’ti. Yaṃ kiñci padaṃ samānīya ānetvā vattabbaṃ, taṃ neyyamāhu. Yathetyudāharati. Sabbāpi sakalāpi disā pubbadisādayo dasa disā rattiyaṃ rajanyaṃ dhavalā ujjalā rocanti dippantīti ettake niddiṭṭhe candamarīcino ettha neyyattaṃ.

35. “何”(Yaṃ)等词，是指不熟悉字面意义，或不了解其含义，因无其他理解方式，亦无其他文本可供参考。因为将会说“超越词语能力范围的理解，是难以获得的”。任何词语，若需汇集并引入才能说明，则称之为“待诠释”(neyya)。例如：所有方向，即东方等十个方向，在夜晚(rattiyaṃ)，在黑夜中(rajanyaṃ)，是洁白明亮的(dhavalā)，闪耀的(ujjalā)，发光的(rocanti dippanti)。既然已如此明确指出，那么在此处，月亮的光辉(candamarīci)就属于“待诠释”(neyya)范畴。

35. Idāni neyyadosamudāharati ‘‘ya’’miccādinā. Yaṃ padaṃ appatītaṃ padantarena, tenābhihitatthena vā ‘‘imassatthoya’’miti [Pg.75] aviññātaṃ ānīya vattabbaṃ, tatoyeva padantaramānīya vattabbaṃ hoti, taṃ neyyamāhu ‘‘neyyadoso’’ti porāṇā āhu. Yathā tatthodāharaṇamīdisaṃ ‘‘sabbāpi dhavalā disā rocanti rattiya’’nti. Sabbāpi disā pubbadakkhiṇādayo dasa disā dhavalā setā rattiyaṃ rajanyaṃ rocanti dippanti. Ettha disāya visesanaṃ dhavalaguṇaṃ kelāsakūṭasudhābhitticandaraṃsiādīsu kuto sañjātamiti anicchitattā aññanivattanatthaṃ candakiraṇādivācakapadaṃ ānetvā dhavalatā imineti vattabbattā dhavala padaṃ neyyadosena duṭṭhaṃ hoti. Patītaṃ viññātaṃ, na patītaṃ appatītaṃ. Ettha akāro pasajjapaṭisedhe.

35. 现在以“yaṃ”等词来说明“待诠释过失”(neyyadosa)。若一词语(pada)，其义不显，无法借由其他词语或其自身所指来理解，而必须引入另一词语加以说明时，古人称此为“待诠释”(neyya)，此即“待诠释过失”(neyyadosa)。例如，此处的例子是：“一切白色的方向在夜间闪耀”。所有方向，如东、南等十方，在夜晚(rattiyaṃ)呈现白色(dhavalā, setā)而闪耀(rocanti, dippanti)。在此，“方向”的修饰语“白色”(dhavala)这一属性，不知是来自凯拉萨(kelāsa)山顶、石灰墙(sudhābhitti)还是月光(candaraṃsi)等，因其来源不定，为排除其他可能，须引入表示月光之类的词语来说明“白色”的来源，因此“白色”一词便有“待诠释过失”。“易解”(patītaṃ)即“已知”(viññātaṃ)，“不易解”(na patītaṃ)即“待诠释”(appatītaṃ)。此处的“a”用于否定(pasajjapaṭisedha)。

36.

36.

Nedisaṃ bahu maññanti, sabbe sabbattha viññuno;

Dullabhā’vagatī sadda-sāmatthiyavilaṅghinī.

一切智者于一切处，皆不重视此类(待诠释)言说；超越词语及其功能之领悟，实为难得。

36. Appatītaṃ nicchanti viññūti dassetumāha ‘‘ne’’tiādi. Īdisaṃ anantare vuttappakāraṃ neyyaṃ sabbepi viññuno ñeyyavidū sabbattha gajjādike na bahu maññanti na sambhāventi nappayujjanti. Kiṃ na bahumaññantīti ce āha ‘‘dullabhā’’tiādi. Tathā hi avagatī atthāvagamo saddaṃ vācakaṃ, sāmatthiyañca ñāyaṃ vilaṅghayati cajati anupadassanatoti saddasāmatthiyavilaṅghinī dullabhā na labhyate. Ñāyopattho vā saddopattho vā yottho na hoti. So nappatīyate yathā manasi avaṭṭhitamattenāti attho. Tasmā saddato, atthato vā patītabbamaneyyaṃ, tabbiparītaṃ neyyanti viññeyyaṃ.

36. 为示智者不欲(用)不显之义，故说“na”等。如是，于前所说之“待诠释”(neyya)，一切智者、知所应知者，于散文等一切处，皆不重视、不推崇、不使用。若问：“为何不重视？”答曰：“难得”等。诚然，领悟，即对意义的理解，若超越言语(vācaka)及其功能(sāmatthiya)——亦即正理(ñāya)，舍弃而不彰显，则此“超越言语功能之领悟”为难得、不可得。若一意义，既非由正理所支持，亦非由言语所支持，则此义不会仅因存于(作者)心中而被理解。是故，当知可从言语或意义直接理解者为“非待诠释”(aneyya)，与此相违者为“待诠释”(neyya)。

36. Imaṃ appatītapadaṃ viññūhi nābhimatanti dassento āha ‘‘nedisa’’miccādi. Īdisaṃ yathāvuttappakāraṃ neyyaṃ sabbe viññuno sabbattha gajjapajjādike na bahu maññanti na sambhāventi nappayojenti. Avagatī atthāvabodho saddasāmatthiyavilaṅghinī [Pg.76] saddasaṅkhātavācakañca sāmatthiyasaṅkhātañāyañca atikkamma pavattinī dullabhā tādisapayogābhāvato dullabhā hoti. Yo attho saddāgato, ñāyāgato vā na hoti, so kattuno manasi patiṭṭhitamattena patīto na hotīti taṃ padaṃ neyyadosamiti sabbe kavino pariharantīti adhippāyo. Bahumānaṃ karontīti vākye bahumaññantīti nāmadhātu. Saddasāmatthiyaṃ vilaṅghayati sīlenāti saddasāmatthiyavilaṅghinī.

36. 为示智者不赞同此不显之词，故说“na īdisaṃ”等。如是，于前所说之“待诠释”(neyya)，一切智者于散文、韵文等一切处，皆不重视、不推崇、不使用。领悟，即对意义的理解，若超越名为“言语”的能诠(vācaka)及名为“功能”的正理(ñāya)而转起，则为难得；因无如是用法，故为难得。若一意义，非源于言语，亦非源于正理，则此义不会仅因存于作者心中而被理解。是故，一切诗人(kavi)皆避免此具“待诠释过失”之词，此即其意。于“bahumānaṃ karonti”(致以尊重)句中，“bahumaññanti”(重视)为名动词。“saddasāmatthiyaṃ vilaṅghayati sīlena iti saddasāmatthiyavilaṅghinī”(其性超越言语功能，故为超越言语功能者)。

37.

37.

Siyā visesanāpekkhaṃ,Yaṃ taṃ patvā visesanaṃ;

Sātthakaṃ taṃ yathā taṃ so,Bhiyyo passati cakkhunā.

或有词语需修饰，得此修饰义乃彰；犹如彼人以眼见，则见更明。

37. ‘‘Siyā’’iccādi. Yaṃ padaṃ visesanaṃ patvā atthena saha vattatīti sātthakaṃ. Nibbisesanantu vuttatthameva hoti. Taṃ visesanāpekkhaṃ siyā. ‘‘Taṃ yathe’’tyādinā udāharati. ‘‘Passatī’’ti vutte ‘‘cakkhunā’’ti labbhateva.

37. “siyā”(或有)等。若一词语，在获得修饰语(visesana)后，能与意义相应，即为“有义”(sātthaka)。若无修饰语，则仅有其字面之义。此类词语即可能为“待修饰”(visesanāpekkhaṃ)。以“taṃ yathā”(犹如彼)等为例。当说“看见”(passati)时，“以眼”(cakkhunā)之义已可得知。

37. ‘‘Siyā’’miccādi. Yaṃ padaṃ visesanaṃ patvā sātthakaṃ atthasahitaṃ, tadabhāve niratthakaṃ hoti, taṃ visesanāpekkhaṃ nāma siyā. Taṃ yathā tassodāharaṇamevaṃ ‘‘taṃ so bhiyyo passati cakkhunā’’ti. So puriso taṃ purisaṃ bhiyyo yebhuyyasā cakkhunā passati. Ettha ‘‘passatī’’ti vutteyeva ‘‘cakkhunā’’ti ñāyati. Cakkhunāti visesyapadaṃ visesanaṃ laddhāva sātthakaṃ hoti. Visesane apekkhā assāti ca, saha atthena vattamānaṃ sātthakamiti ca samāso.

37. “siyā”(或有)等。若一词语，在获得修饰语(visesana)后，便具意义(sātthakaṃ)，即与意义相应，若无修饰语则无意义，此词即可称为“待修饰”(visesanāpekkhaṃ)。例如，其例为：“so taṃ bhiyyo passati cakkhunā”(彼以眼更见彼)。即彼人以眼更常见彼人。在此，仅说“看见”(passati)，便可知是“以眼”(cakkhunā)。而“以眼”(cakkhunā)一词，在获得其所修饰的词后，方有意义。“visesane apekkhā assā iti visesanāpekkhaṃ”(其于修饰语有所期待，故为待修饰)，及“saha atthena vattamānaṃ iti sātthakaṃ”(与意义共存，故为有义)，此为复合词之解析。

38.

38.

Hīnaṃ kare visesyaṃ yaṃ, taṃ hīnatthaṃ bhave yathā;

Nippabhīkatakhajjoto, samudeti divākaro.

若有词语使被修饰者低劣，则该词具有低劣义，例如：令萤火虫黯然失色，太阳升起。

38. ‘‘Hīna’’miccādi[Pg.77]. Yaṃ visesanapadaṃ visesyaṃ visesitabbaṃ hīnaṃ lāmakaṃ kare kareyya, taṃ visesanapadaṃ hīnatthaṃ hīno attho yassa taṃ hīnatthaṃ nāma bhaveyya. ‘‘Yathā’’ityādinā udāharati. Nippabhīkato khajjoto yena so divākaro pabhākaro samudeti upagacchatīti. Ettha khajjotappabhāpaharaṇe na thuti divākarassāti.

38. “hīna”(低劣)等。若一修饰词(visesanapada)，使其所修饰之词(visesya, visesitabba)显得低劣(hīna)、卑下(lāmaka)，则此修饰词即可称为“有低劣义”(hīnatthaṃ)，即其义为低劣。以“yathā”(例如)等为例。“nippabhīkato khajjoto yena so divākaro pabhākaro samudeti upagacchati”(令萤火虫失其光者，彼太阳、光明作者升起、出现)。在此，夺去萤火虫之光，于太阳并非赞颂。

38. ‘‘Hīnaṃ kare’’ccādi. Yaṃ padaṃ visesyaṃ hīnaṃ karoti, taṃ hīnatthaṃ bhave. Yathā tatthodāharaṇamevaṃ ‘‘nippabhīkatakhajjoto, samudeti divākaro’’ti. Pabhārahitakatā khajjotā yena so divākaro sūriyo samudeti uggacchati. ‘‘Nippabhīkatakhajjoto’’ti iminā visesanena lāmakālokaladdhayuttassa khajjopanakassa abhibhavanappakāsanaṃ sahassaraṃsino nindāyeva, na thutīti visesyaṃ hīnatthaṃ hoti. Hīno attho yasseti ca, natthi pabhā etesanti ca, nippabhā katāti ca, nippabhīkatā khajjotā yenāti ca viggaho.

38. “hīnaṃ kare”(使低劣)等。若一词语使其所修饰之词(visesya)低劣，则该词具有低劣义(hīnatthaṃ)。例如，其例为：“nippabhīkatakhajjoto, samudeti divākaro”(令萤火虫黯然失色，太阳升起)。“pabhārahitakatā khajjotā yena so divākaro sūriyo samudeti uggacchati”(令萤火虫之光尽失者，彼太阳、日轮升起)。以“nippabhīkatakhajjoto”(令萤火虫黯然失色)此一修饰语，彰显了仅具微弱光芒之萤火虫被压制，此于千光者(太阳)实为贬损，而非赞颂，是故被修饰词(太阳)带有低劣义。其解析为：“hīno attho yassa”(其义低劣)，“natthi pabhā etesaṃ”(彼等无光)，“nippabhā katā”(被夺去光芒)，以及“nippabhīkatā khajjotā yena”(萤火虫被彼夺去光芒)。

39.

39.

Pādapūraṇamattaṃ yaṃ, anatthamiti taṃ mataṃ;

Yathā hi vande buddhassa, pādapaṅkeruhampica.

若仅为填充音节，当知彼词为无义。例如：“我实(hi)礼敬佛陀之莲足，亦(ca)复(api)如是。”

39. Hi api casaddānaṃ pādapūraṇamattattā anatthakattaṃ. Visesanavisesyapadadoso.

39. “hi”、“api”、“ca”等词，因仅为填充音节，故无意义。此为修饰词与被修饰词之过失。

39. ‘‘Pādapūraṇi’’ccādi. Yaṃ padaṃ pādapūraṇamattaṃ catutthaṃsasaṅkhātassa pādassa pūraṇamattameva hoti, taṃ anatthamiti mataṃ ñātaṃ. Yathāsaddo vuttattho. Buddhassa pādapaṅkeruhaṃ pādambujaṃ vandeti. Ettha hi apicāti imesaṃ samattanādiatthesu appavattito kevalaṃ pādapūraṇamattato anatthakattaṃ. Mattasaddo avadhāraṇe. Visesanavisesyapadadoso.

39. “补足句”等。若某词仅为补足句，即仅为补足偈颂的四分之一，则被认为无义，此乃共识。“如”一词其义已说。他礼敬佛陀的莲花足。于此，`hi`与`api ca`等词，因未用于其‘完成’等义，仅为补足句，故无义。`matta`一词用于限定。此为能修饰词与所修饰词之过失。

Padadosaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

词过失解释之释义 终。

Vākyadosaniddesavaṇṇanā

句过失解释之释义

40.

40.

Saddato atthato vuttaṃ, yattha bhiyyopi vuccati;

Tamekatthaṃ yathā’bhāti, vāridovārido ayaṃ.

由声或由义已说，复于何处更说；彼为“一义”，犹如：此云，此云闪耀。

40. ‘‘Saddato’’iccādi. Saddato vācakena tasmiṃyevatthe tasseva saddassa puna payogato atthato abhidheyyena pubbapaṭipādikasseva vatthussāvisesena puna paṭipādanato vuttaṃ payuttaṃ yaṃ padattharūpaṃ yattha yasmiṃ vākye bhiyyopi vuccati punapi payujjate, tamekatthanti anuvaditvā ‘‘yathe’’ccādinā vidhīyate. Vāriṃ dadātīti vārido. Ayaṃ vārido megho ābhāti dippatīti. Jaladānamattāpekkhāya idaṃ saddato ekatthaṃ.

40. “由声”等。由声，即由能说者，于同一义中重复使用同一词；由义，即由所说者，无差别地复述先前已阐明之事；即所说、所用之词句形式，于何句中复说、复用，复述为“一义”后，以“如”等词规定之。“施予水者，故为云”。此云，即雨云，闪耀、发光。仅就施水而言，此乃由声之“一义”。

40. Idāni uddiṭṭhakkamena vākyadosaṃ niddisati ‘‘saddato’’ccādinā. Saddato vācakena atthato abhidheyyena vuttaṃ payuttaṃ yaṃ padattharūpaṃ yattha yasmiṃ vākye bhiyyopi punapi vuccati yujjate, taṃ vākyaṃ ekatthaṃ nāma doso. Udāharaṇaṃ ‘‘yathi’’ccādi. Vārido jaladāyako ayaṃ vārido megho ābhāti dippati. Sampattisādhakaṃ ‘‘jaladāyako’’ccādivisesanaṃ vinā jaladānamattassa vuttattā saddato ekatthaṃ nāma hoti.

40. 今依所示次第，以“由声”等词指示句过失。由声，即由能说者；由义，即由所说者；所说、所用之词句形式，于何句中复说、复用，彼句即为名“一义”之过失。其例为“如”等。云，施水者，此云，即雨云，闪耀、发光。因无“施水者”等成就义理之能修饰词，仅说施水之事，故成名“由声之一义”。

Yathā ca

又如：

41.

41.

Titthiyaṅkurabījāni, jahaṃ diṭṭhigatāni’ha;

Pasādeti pasanne so, mahāmuni mahājane.

于此舍弃外道之芽种，即诸邪见；彼大牟尼令已净信之大众，更生净信。

41. Titthiyasaṅkhātānaṃ aṅkurānaṃ bījāni uppattihetubhūtāni diṭṭhigatāni dvāsaṭṭhi diṭṭhiyo jahaṃ jahanto dūrīkaronto so mahāmuni sammāsambuddho iha loke attani pasanne pasādabahule mahājane pasādetīti aparamudāharaṇaṃ. [Pg.79] Pasādasaṅkhātassa atthassa ‘‘pasanne pasādetī’’ti vuttattā idamatthato ekatthaṃ.

41. 名为外道之苗芽的种子，即作为生起之因的六十二种邪见，彼大牟尼、正等觉者舍弃、远离之，于此世间，于自身已净信、多净信之大众中，令生净信，此为另一例。因名为“净信”之义，由“于净信者”与“令净信”所说，故此为由义之“一义”。

41. ‘‘Titthiyi’’ccādi. So mahāmuni titthiyaṅkurabījāni titthiyasaṅkhātānaṃ aṅkurānaṃ uppattikāraṇabhūtāni diṭṭhigatāni sassatādibhedabhinnā dvāsaṭṭhidiṭṭhiyo jahaṃ jahanto apanento iha loke pasanne attani pasanne mahājane pasādeti. Pasannasaddena vuttappasādasaṅkhātassa atthassa pasādetīti kriyāpadenapi vuttattā sadde bhinnepi atthato ekanti atthato ekatthassudāharaṇaṃ. Titthiyā eva aṅkurāni, tesaṃ bījāni, diṭṭhīsu gatāni, diṭṭhiyo eva gatānīti vā viggaho.

41. “外道”等。彼大牟尼舍弃外道之芽种，即作为名为外道之苗芽生起之因的、有常见等区别的六十二种邪见，远离之，于此世间，于自身已净信之大众中，令生净信。由`pasanna`（已净信）一词所说之名为‘净信’的意义，复由动词`pasādeti`（令净信）所说，故虽词有别，其义则一，此即由义‘一义’之例。或可分析为：‘外道即是苗芽’，‘彼等之种子’，‘于诸见中行’，或‘诸见即所行’。

42.

42.

Āraddhakkamavicchedā, bhaggarīti bhave yathā;

Kāpi paññā, kopi guṇo, pakatīpi aho tava.

因已开始的次第中断，则成“破碎格”。犹如：汝慧为某种，德为某种，性亦然，呜呼！

42. Āraddho vattumupakkamanto, kamo vacanapaṭipāṭi. Tassa vicchedo bhaṅgo, tato. ‘‘Yathe’’tiādinā udāharati. Avuttassapi pasādavasā ajjhāhāroti. Mahāmuni tava te paññā kāpi sātisayattā aniddhāritaṃ sabhāvavisesā kāciyeva, aho pavattamānāyapi vasabhāvassāniddhāritattā acchariyanti attho. Ettha kāpi kopīti sabbanāmapadakkamassa pakatīti ettha vicchinnattā bhaggarīti.

42. “已始”者，着手宣说也；“次第”者，言说之顺序也。其“中断”即破坏，由此产生过失。以“如”等词举例。虽未明言，亦由文义明了而补充。其义为：大牟尼，汝之慧，因其超胜，自性之差别未定，故为“某种”；呜呼！纵然现行，其自在性亦未定，故为稀有。于此，`kāpi`、`kopi`等代词之次第，至`pakatī`处中断，故为“破碎格”。

42. ‘‘Āraddhakkami’’ccādi. Āraddhakkamavicchedā vatthumāraddhapadakkamassa vicchedahetu bhaggarīti bhave bhaggarītivākyadoso bhavati. Udāharati ‘‘yathi’’ccādi. Mahāmuni tava tuyhaṃ paññā sātisayabhūtā paññā kāpi vacanavisayātikkantattā kāpiyeva. Guṇo sīlasamādhiādianaññasādhāraṇaguṇasamūho kopi pamāṇapariggahassa kenaci [Pg.80] lesenapi kattumasakkuṇeyyattā kopiyeva. Pakatīpi acinteyyabhūtā pakatīpi evameva aho vijjamānānaṃyeva paññādīnaṃ sabhāvāvabodhassa dukkaratā acchariyā. Kāpi kopīti padakkamassa ‘‘pakatī’’ti ettha suññattā rītibhaṅgo. Āraddhoyeva kamo, tassa vicchedo, bhaggā rīti assa, ettha vāti viggaho.

42. “已始次第”等。因已开始的次第中断，即作为已开始之词语次第中断之因，则有‘破碎格’，即‘破碎格’句过失。以‘如’等词举例。大牟尼，汝之慧，即超胜之慧，因超越言说范围，故为‘某种’。德，即戒、定等不共功德之总集，因无法以任何方式衡量把握，故为‘某种’。性，即不可思议之性，亦复如是。呜呼！即便是存在之慧等，其自性之了知亦甚难，实为稀有。`kāpi`、`kopi`之词语次第，于`pakatī`处空缺，故为格之破碎。其分析为：‘已开始之次第’，‘彼之中断’，‘彼之格破碎’，或如是。

43.

43.

Padānaṃ dubbinikkhepā, byāmoho yattha jāyati;

Taṃ byākiṇṇanti viññeyyaṃ, tadudāharaṇaṃ yathā.

因诸词放置不当，于何处产生迷惑；彼应知为“散乱”，其例如下。

43. ‘‘Padāna’’miccādi. Yattha yasmiṃ vākye padānaṃ syādyantākhyātikānaṃ dubbinikkhepā duṭṭhapanato byāmoho saṃmuḷhatā jāyati uppajjati, taṃ vākyaṃ byākiṇṇanti viññeyyaṃ ñātabbaṃ. Tassa byākiṇṇassa udāharaṇaṃ lakkhiyaṃ ‘‘yathe’’ti dasseti. Yathā idaṃ, tathā aññampīti attho.

43. “诸词”等。于何句中，因名词、动词等诸词放置不当、安置恶劣，而产生迷惑、错乱，彼句应知为‘散乱’。为示彼‘散乱’之例，以‘如’一词说明。其义为：如此例，其他亦然。

43. ‘‘Padāni’’ccādi. Padānaṃ syādyantatyādyantapadānaṃ dubbinikkhepā duṭṭhapanato yattha vākye byāmoho saṃmoho jāyati, taṃ byākiṇṇadosoti viññeyyaṃ. Tadudāharaṇaṃ tassa byākiṇṇadosassa lakkhiyaṃ yathā iminā vakkhamānanayena.

43. “诸词”等。因名词、动词等诸词放置不当、安置恶劣，于何句中产生迷惑、错乱，应知彼为‘散乱’之过失。彼‘散乱’过失之例，如下文将说之理趣。

44.

44.

Bahuguṇe paṇamati, dujjanānaṃ pyayaṃ jano;

Hitaṃ pamudito niccaṃ, sugataṃ samanussaraṃ.

此人恒常欢喜，忆念善逝，礼敬于具多功德、亦为恶人作利益者。

44. Bahuanantattā bahubhūte guṇe sīlādike samanussaraṃ sammadeva uṭṭhāya samuṭṭhāya anussaranto guṇavisayasatiṃ paccupaṭṭhāpento teneva kāraṇena pamudito haṭṭhapahaṭṭho ayaṃ jano sabbopi loko dujjanānaṃ sujanetarānampi devadattādīnaṃ niccaṃ kālaṃ hitaṃ sugataṃ sammāsambuddhaṃ paṇamati namassatīti ayaṃ attho kavivañcito. Tattha ‘‘bahuguṇe paṇamatī’’tyādi byavahitapadappayogā moho jāyatīti byākiṇṇaṃ.

44. 由于正确地、一再生起地忆念无量、众多的戒等功德，令功德所缘之念现前，因此心生欢喜踊跃。这一切世间人，乃至善人以外的恶人如提婆达多(Devadatta)等，亦恒常敬礼、顶礼于有利乐的善逝、正等觉者——此乃诗人所欲表达之义。于此，因“礼敬具多功德者”等词语的间隔使用而产生迷惑，故为“杂乱”之过。

44. ‘‘Bahuguṇe’’ccādi. [Pg.81] Bahuguṇe anantattā bahubhūte sīlasamādhiādiguṇe samanussaraṃ visesato anussaranto pamudito tatoyeva pahaṭṭho ayaṃ jano sattanikāyo dujjanānampi asappurisānampi niccaṃ satataṃ hitaṃ mittabhūtaṃ sugataṃ sabbaññuṃ paṇamati vandati. Ettha padānaṃ aṭṭhānapayogato byākiṇṇattaṃ padatthānusāreneva gamyate.

44. “具多功德”等句。忆念无量、众多的戒、定等功德，特别是忆念此，故而欢喜，由此欣悦。此众生群体，乃至恶人、非善士，亦恒常礼敬、顶礼于如友朋般有利乐的善逝、一切知者。此处，因词语错置而造成的杂乱，应仅依词义来理解。

45.

45.

Visiṭṭhavacanā’petaṃ, gāmmaṃ’tya’bhimataṃ yathā;

Kaññe kāmayamānaṃ maṃ, na kāmayasi kiṃ nvi’daṃ.

远离殊胜言语，被视为粗俗，譬如：“少女啊，我爱慕你，你为何不爱慕我？这是什么？”

45. Visiṭṭhassa kassaci atthassa vacanato kathanato apetaṃ pariccattaṃ. Kaññeityāmantanaṃ. Ahaṃ taṃ icchāmi, tādisaṃ maṃ tvaṃ kasmā nicchasi, idaṃ kiṃ nu iti gāmikajanavacanattā ‘‘kaññi’’ccādikaṃ gāmmaṃ.

45. 因言说中缺乏殊胜之义，故为舍弃。“少女”是称呼语。“我欲求你，你为何不欲求我这样的人？这是什么？”由于是乡野之人的言语，故“少女”等词被视为粗俗。

45. ‘‘Visiṭṭhe’’ccādi. Visiṭṭhavacanāpetaṃ piyabhūtena uttivisesena visesitabbassa kathanato parihīnaṃ vākyaṃ ‘‘gāmmadosa’’nti kavīhi abhimataṃ. Udāharati ‘‘yathi’’ccādi. Kaññe he kaññe kāmayamānaṃ maṃ tuvaṃ icchayamānaṃ maṃ na kāmayasi tvaṃ na icchasi, idaṃ kiṃ nu. Īdise icchāvighāte vuccamāne evaṃ–

45. “殊胜”等句。缺乏殊胜言语，即语句因未能以可爱、殊胜的言语来表达应予特定说明之义，故被诗人认为是“粗俗之过”。举例说“譬如”等。少女啊，少女啊，我爱慕着你，你却不爱慕我；我渴求着你，你却不渴求我，这是为何呢？当欲求受阻时，便会如是说——

‘‘Yācanā madīyā tava kāraṇāyaṃ,Dine dine nipphalataṃ upeti;

Dakkho sadā māninimānabhaṅge,Sa manmathonyatra gato mato nu’’iti viya.

“我因你而作的恳求，日复一日地归于徒劳；那常善于摧毁傲慢女子之傲慢的爱神，是去了别处，还是已死去了呢？”

Piyatthassa kathanābhāvato ‘‘kaññe’’tyādikaṃ vacanaṃ milakkhukānaṃ vacanattā gāmmaṃ. Ettha kaññāsaddo dasavassikāya vattatīti niyamo natthi. Visiṭṭhassa atthassa vacanato apetanti vākyaṃ.

因未表达可爱之义，且为边鄙之人的言语，故“少女”等词是粗俗的。此处，并无规定“少女”一词必指十岁女孩。此句是“缺乏殊胜之义的表达”。

46.

46.

Padasandhānato kiñci, duppatītikaraṃ bhave;

Tampi gāmmaṃtya’bhimataṃ, yathā yābhavato piyā.

若因词语连接，而导致某种不良的理解，那亦被视为粗俗，譬如“yābhavato piyā”（为行淫者所爱）。

46. ‘‘Pade’’ccādi. Padasandhānato pubbāparānaṃ padānaṃ sandhivasena yaṃ kiñci vākyaṃ duṭṭhu asutisubhagaṃ patītimavabodhaṃ karotīti karaṃ bhave, tampi yathāvuttaṃ gāmmantyabhimataṃ. Yathātyudāharati. Bhavato yā kāci vanitā piyā hotīti ekottho. Yabha methune. Yabhanaṃ yābho. So vijjate yassa so yābhavā. Tassa yābhavato piyāityapi bhavati.

46. “词语”等句。因前后词语连接，若有任何语句导致恶劣、不悦耳的理解，那也被认为是如前所述的粗俗。举例：其一义为“于您，任何女子之所爱”。（另一义为：）词根‘yabh’义为行淫。‘yabhanaṃ’即‘yābho’。有此行为者为‘yābhavā’。其所有格为‘yābhavato’，故亦可成“为行淫者所爱”之义。

46. ‘‘Padasandhāni’’ccādi. Kiñci vākyaṃ padasandhānato pubbāparapadānaṃ ghaṭanato duppatītikaraṃ bhave asabbhabhūtaduṭṭhatthassa pakāsako hoti, tampi gāmmanti yathāvuttagāmmadosena dūsitanti sabbehi kavīhi abhimataṃ ñātaṃ. Yathāti udāharati. Bhavato bhavantassa yā kāci itthī piyā bhavatīti ayaṃ kavinā icchitattho. Yābhavato methunavantassa piyātipi attho. ‘‘Yabha methune’’ti hi dhātu. Yabhanaṃ yābho, so assa atthīti yābhavā, tassa yābhavatoti gahite asotabbattā duppatītikaratā. Duṭṭhāyeva patīti avabodho, taṃ karotīti viggaho.

46. “词语连接”等句。某些语句因前后词语连接组合，会产生不良理解，揭示了不雅、恶劣的含义，此亦被所有诗人认为已为前述“粗俗之过”所染污。举例：诗人所欲之义为“于您，任何女子之所爱”。但亦有“为行淫者所爱”之义。词根‘yabh’义为行淫。‘yabhanaṃ’即‘yābho’，有此行为者为‘yābhavā’。当取其所有格‘yābhavato’时，因其不悦耳而导致不良理解。其构词解析为：它导致了恶劣的理解。

47.

47.

Vuttesu sūcite ṭhāne, padacchedo bhave yati;

Yaṃ tāya hīnaṃ taṃ vuttaṃ, yatihīnanti sā pana.

于已说、已示之处，词语切分应为句读（yati）；凡有缺此句读者，则被称为“句读失当”。而彼句读……

47. ‘‘Vuttesvi’’ccādi. Vuttesu chandosatthapariniddiṭṭhesu anuṭṭhubhādīsu sūcite ṭhāne ‘‘etthayatī’’ti chandovicitiyā pakāsitaṭṭhāne padānaṃ syādyantānaṃ chedo vicchiti vibhāgo anuvādo yaṃ yati bhaveti vidhīyati. Tāya [Pg.83] yatiyā hīnaṃ parihīnaṃ viruddhaṃ yaṃ vākyaṃ, taṃ yatihīnanti vuttaṃ, ‘‘yamanaṃ virāmo yati, sā hīnā etthā’’ti katvā. Panāti visese, sā yati panāti sambandho.

47. “于已说”等句。于韵律论中所指定的阿奴图跋(Anuṭṭhubh)等韵律中，于音韵分析所示“此处为句读”之处，对以‘syā’等结尾的词语进行切分、断开、划分、重复，此即规定为句读（yati）。若有语句于此句读有缺、不足或相违，则被称为“句读失当”，此乃因“止息（yamanaṃ）、间歇（virāmo）即句读，于此有缺失”之故。‘pana’一词表特殊义，与‘sā yati pana’（而彼句读）相关联。

47. ‘‘Vuttesva’’ccādi. Vuttesu chandosatthe niddiṭṭhaanuṭṭhubhādīsu sūcite ṭhāne ‘‘ayamettha yatī’’ti pakāsite ṭhāne padacchedo syādyantatyādyantādīnaṃ padānaṃ vicchedo yati nāma bhave, tāya yatiyā yaṃ vākyaṃ hīnaṃ abhimataṭṭhāne vaṇṇavicchedena parihīnaṃ, taṃ vākyaṃ yatihīnanti yatihīnadosena duṭṭhanti viññūhi vuttaṃ.

47. “于已说”等句。于韵律论中所指定的阿奴图跋(Anuṭṭhubh)等韵律中，于标明“此为句读之处”的位置，对以‘syā’、‘tyā’等结尾的词语进行切分，即名为句读（yati）。若有语句于应有句读之处，因音节切分而有缺失，智者则称此语句为“句读失当”，即已为“句读失当”之过所染。

48.

48.

Yati sabbattha pādante, vuttaḍḍhe ca visesato;

Pubbāparānekavaṇṇa-padamajjhepi katthaci.

句读（yati）遍在于所有句末，尤其于半偈之处；亦有时在于前后多音节词语的中间。

48. ‘‘Yati’’ccādi. Sabbattha pādante sabbasmiṃ catutthaṃsasaṅkhātānaṃ gāthāpādānaṃ ante avasāne ca visesato visesena ekantena vuttaḍḍhe ca vuttānaṃ pādadvayasaṅkhāte aḍḍhe ca, tadavasāne cāti adhippāyo. ‘‘Siyā’’ti seso. Nanu ‘‘padacchedo’’ti vuttattā padamajjhe yati na hotevāti ceti āha ‘‘pubba’’iccādi. Katthaci kismiñci ṭhāne, na sabbattha. Pubbāparānekavaṇṇapadamajjhepi yatīti sambandho. Pubbe ca apare ca pubbāpare. Aneke vaṇṇā anekavaṇṇā. Pubbāpare anekavaṇṇā yassa taṃ tathā. Tañca taṃ padañca, tassa majjhepi.

48. “句读”等句。遍在于所有句末，即于所有计为四分之一部分的偈颂句（gāthāpāda）之末尾、终了处。并尤其、确定无疑地在于半偈，即计为双句之半偈的终了处，此为其意。省略了“应有”。（问：）难道不是因为说了“词语切分”，故词语中间绝无句读吗？（答：）对此而说“前后”等句。即在某些地方，并非所有地方。（句义）关联为“句读亦在前后多音节词语的中间”。‘Pubbāpare’即‘pubbe ca apare ca’（前与后）。‘Anekavaṇṇā’即‘aneke vaṇṇā’（多音节）。具有前后多音节者即是此词。此词之中间亦然。

48. Idāni yatimhi labbhamānaṃ sabbavisayaṃ dasseti ‘‘yati’’ccādinā. Sā pana yati sabbattha pādante catutthaṃsasaṅkhātagāthāpādānaṃ ante ca visesato niyamato vuttaḍḍhe ca vuttānaṃ pādadvayasaṅkhāte aḍḍhe ca, tadavasāne cāti adhippāyo. Katthaci kismiñci ṭhāne pubbāparānekavaṇṇapadamajjhepi pubbāparabhūtaanekavaṇṇasamannāgatapadānaṃ majjhe [Pg.84] ca siyā. Padacchedassa ‘‘yatī’’ti vuttattā padamajjhe na hotīti saṅkāpariharaṇatthaṃ ‘‘pubbāparānekavaṇṇapadamajjhe’’ti vuttaṃ. Ettha pādanto, vuttaḍḍho, padamajjhañca yatiṭṭhānanti. Padamajjheyeva labbhamānā yati katthaci hoti, dvakkharatyakkharapadamajjhe pana na hoti.

48. 现在以“休止”(yati)等词来显示在休止中可得的一切范围。该休止遍及所有句末，即于称作四分之一分的偈句(gāthāpāda)之末，尤其规定于已说之半偈(aḍḍha)，即于称作两句的半偈之末，此为其意。在某些地方，也可能出现在由前后多音节构成的词语中间。因为词语的切分(padaccheda)被称为“休止”，为消除“词语中间不会出现休止”的疑惑，故说“前后多音节词语的中间”。此处，句末、半偈末以及词语中间，是为休止之处。仅在词语中间可得的休止，在某些地方才有，但不会出现在双音节或三音节词语的中间。

Tatthodāharaṇapaccudāharaṇāni yathā –

于此，其正例与反例如下：

49.

49.

Taṃ name sirasā cāmī-karavaṇṇaṃ tathāgataṃ;

Sakalāpi disā siñca-tīva soṇṇarasehiyo.

我以头顶礼那位金色光辉的如来(Tathāgata)；他仿佛以金色的光芒遍洒所有方向。

49. Udāharīyatīti udāharaṇaṃ. Paṭipakkhamudāharaṇaṃ paccudāharaṇaṃ. Cāmīkarasseva suvaṇṇassa viya vaṇṇo yassa taṃ tathāgataṃ sirasā namāmi. Kīdisaṃ? Yo tathāgato sakalāpi disā sabbāyeva dasa disā soṇṇarasehi cāmīkaravaṇṇattā rasehi suvaṇṇarasehi siñcatīva siñcatīti maññe, taṃ tathāgatanti apekkhate. Ettha pubbapādante vuttaḍḍhe ca niyatā yati. Cāmīkarasaddo cettha caturakkharo. Tattha cāmīiti pubbabhāgo, karaiti paro. Ettha pubbāparānekavaṇṇapadamajjhe yati. Siñcatīti ettha pana pubbāparānekavaṇṇapadamajjhattābhāvā siñcaityatra yati duṭṭhāti. Idaṃ paccudāharaṇaṃ.

49. “被举出为例”，是为例证(udāharaṇa)。与正例相对者，是为反例(paccudāharaṇa)。我以头顶礼那位拥有如纯金(suvaṇṇa)色泽的如来。是怎样的呢？是那位以金色之液，即因其为金色故，以黄金之液，仿佛遍洒所有方向，即所有十方，我如是想，（礼敬）那位如来，此为关联。此处，在前句之末与已说之半偈处，休止是固定的。“cāmīkara”一词在此是四音节。其中“cāmī”是前部分，“kara”是后部分。此处在前后多音节词语的中间有休止。然而在“siñcati”一词中，由于不具备前后多音节词语中间的性质，故于“siñca”处的休止是错误的。这是一个反例。

49. Tattha pādantavuttaḍḍhesu yatiyā pākaṭattā tasmiṃ padamajjhe yatiyā udāharaṇapaccudāharaṇāni iṭṭhodāharaṇapaṭipakkhodāharaṇāni yathā. ‘‘Taṃ name’’ccādi. Yo tathāgato sakalāpi disā soṇṇarasehi suvaṇṇarasadhārāhi siñcatīva siñcati maññe, ivasaddo vitakke. Cāmīkaravaṇṇaṃ suvaṇṇavaṇṇasadisachavivaṇṇaṃ taṃ tathāgataṃ sirasā name. Ettha ‘‘cāmīkaravaṇṇa’’nti yatiyā cāmīti akkharadvayamatikkamma ṭhitattā antepi karaiti akkharadvayenānūnattā [Pg.85] padacchedassa pubbāparavaṇṇānamanekattamitiṭṭhodāharaṇaṃ. Siñcatīti pade siñcāti vaṇṇadvayamatikkamma yatiyā dissamānattepi tiiti parabhāge ekavaṇṇattā anekavaṇṇābhāvoti paccudāharaṇaṃ. Ettha anekavaṇṇattaṃ padavaseneva ñātabbaṃ. Cāmīkarassa vaṇṇo viya vaṇṇo yassa soti viggaho.

49. 于此，因句末与已说之半偈处的休止是明显的，故于该词语中间的休止，其正例与反例，即合宜之例与相对之例如下。“Taṃ name”等。那位如来仿佛以金色之液，以黄金之液流，遍洒所有方向，我如是想，“iva”一词表推测。我以头顶礼那位肤色如黄金之色的如来。此处于“cāmīkaravaṇṇa”，因休止于“cāmī”之后，越过二音节而立，且末尾“kara”亦不少于二音节，故词语切分前后音节众多，是为合宜之例。于“siñcati”一词，休止虽见于“siñca”之后，越过二音节，但后半部分“ti”仅为一音节，故无众多音节，是为反例。此处，众多音节之性，当依词语本身而知。其语法分析(viggaha)为：“Cāmīkarassa vaṇṇo viya vaṇṇo yassa so”（彼之色如黄金之色）。

50.

50.

Saro sandhimhi pubbanto, viya lope vibhattiyā;

Aññathā tva’ññathā tattha, yādesādi parādi’va.

于连声(sandhi)中，当格(vibhatti)省略时，元音如前词之末；否则，则不然，于彼处，y-音置入等如后词之首。

50. ‘‘Saro’’ccādi. Vibhattiyā lope sati sandhimhi saṃhitāyaṃ katāyaṃ saro parapadādibhūto pubbanto viya pubbapadassa antabhūto yo saro, so viya hoti, anekavaṇṇattābhāvepi tato vihitayatiyā nevatthi bhaṅgoti adhippāyo. Aññathā tu vibhattiyā alope tu sati saṃhitāyaṃ katāyaṃ pubbapadantabhūto saro ce, aññathā aññena pakārena hoti, parapadassādisaro viya hotīti attho. Taṃ vibhattiyā saddhiṃ vihāya katayatiyā natthi bhaṅgoti adhippāyo. Tattha tassaṃ yatiyaṃ yādesādi ivaṇṇādīnaṃ kātabbo yakārādesādi parādiva parapadassa ādisaro viya hoti. Katayādesādisahitaṃ byañjanaṃ vihāya katāya yatiyā natthi bhaṅgoti adhippāyo.

50. “元音”等。当格(vibhatti)省略时，于连声(sandhi)即结合(saṃhitā)中，（后词词首的）元音，如同前词之末的元音。其意为：即使不具众多音节之性，于其后所作之休止亦无破损。否则，当格未省略而作结合时，若有前词之末的元音，则以另一种方式存在，其意为：如同后词之首的元音。其意为：将其与格一同舍弃后所作的休止，亦无破损。于彼休止中，对i-元音等所作之y-音置入(y-ādesa)等，如后词之首。其意为：将带有已作之y-音置入等的辅音舍弃后所作的休止，亦无破损。

50. Idāni heṭṭhā vuttassa viruddhattepi yatibhaṅgābhāvaṃ dassento āha ‘‘saro’’ccādi. Vibhattiyā lope sandhimhi sati saro sandhisaro pubbanto viya pubbapadassa anto viya hoti, aññathā tu vibhattiyā alope saṃhitāyaṃ katāyaṃ aññathā hoti, pubbapadantabhūto saro parapadassa ādisaro viya hoti. Tattha yatiyaṃ yādesādi [Pg.86] ivaṇṇādīnaṃ kattabbayakārādesādi parādiva parapadassa ādisaro viya hoti, pubbantasadisasaramatikkamitvāpi parapadādisarasadisavaṇṇamāgamma taṃ anatikkamitvāpi parapadādisarasadisayādesādimatikkamitvāpi yatiyā payuttāya sati anekavaṇṇattābhāvepi yatibhaṅgo na hotīti adhippāyo. Pubbassa antoti ca, yo ca so ādeso ca, so ādi yassa makārādinoti ca, parassa ādīti ca vākyaṃ.

50. 现在，为显示即使与前述相违，亦无休止破损，故说“元音”等。当格省略而有连声时，其连声元音如同前词之末；否则，当格未省略而作结合时，则不然，前词之末的元音如同后词之首的元音。于彼休止中，对i-元音等所作之y-音置入等，如后词之首。其意为：即使越过了如同前词之末的元音，或达到如同后词之首的元音而不越过它，或越过了如同后词之首的y-音置入等，当使用休止时，即便不具众多音节之性，亦无休止破损。“前词之末”、“彼替换，是为m等之首”、以及“后词之首”，是为（复合词的）分析句(vākya)。

51.

51.

Cādī pubbapadantāva, niccaṃ pubbapadassitā;

Pādayo niccasambandhā, parādīva parena tu.

ca等词恒常依附于前词，如前词之末；而pa等词恒常连接于后词，如后词之首。

51. Niccaṃ anavarataṃ pubbapadaṃ sitā nissitā cādī cakārādayo nipātā pubbassa padassa antā avayavā viya honti, te anto katvā yati kātabbāti adhippāyo. Parena parapadena niccasambandhā satatayogino, tusaddo aṭṭhānappayutto, pādayo tu parādīva parapadassa ādī avayavā viya honti, taṃ vihāya pubbapadante yati kātabbāti adhippāyo.

51. 恒常不断依附于前词的ca等小品词(nipāta)，如同前词的末尾部分，其意为：应将它们包含在内而作休止。与后词恒常相连、持续结合的pa等词（“tu”字在此处为赘词），则如同后词的开头部分，其意为：应将其舍弃而在前词之末作休止。

51. ‘‘Cādi’’ccādi. Niccaṃ satataṃ pubbapadassitā pubbapadaṃ nissāya pavattā cādī cakārādinipātā pubbapadantāva pubbapadassa antā avayavā viya honti, parena parapadena niccasambandhā nirantarayogino pādayo tu pādiupasaggā pana parādīva parapadassa ādī avayavāviya honti. Cādayo āgamma te bahi katvāpi pādayo āgamma te anto katvāpi pavatto virāmo yatibhaṅgoti adhippāyo. Coādi yesanti ca, pubbapadaṃ sitāti ca, po ādi yesanti ca, niccaṃ sambandhāti ca viggaho. Ettha ca tagguṇasaṃviññāṇattā cakārapakārādīnampi pariggaho.

51. “Cādi”等等。恒常依附于前词的ca等小品词(nipāta)，如同前词的末尾部分；与后词恒常相连的pa等前缀(upasagga)，如同后词的开头部分。其意为：若将ca等词排除在外而作停顿，或将pa等词包含在内而作停顿，所产生的休止即是破坏音步(yatibhaṅga)。“ca是其首者”、“依附前词者”、“pa是其首者”以及“恒常相连者”，这些是其语基分析(viggaha)。在此，由于了知其性质，也涵盖了ca、pa等词。

Sabbatthodāharaṇāni yathā

一切处的例子如下：

52.

52.

Name taṃ sirasā sabbo-pamātītaṃ tathāgataṃ;

Yassa lokaggataṃ patta-sso’pamā na hi yujjati.

我以头顶礼彼超越一切譬喻的如来；他已达世间之顶，故无有譬喻能与之相称。

53.

53.

Munindaṃ taṃ sadā vandā-mya’nantamati’muttamaṃ;

Yassa paññā ca mettā ca, nissīmāti vijambhati.

我常礼敬彼牟尼主(Muninda)，具无限慧、最为上者；其智慧与慈悲，彰显无边。

52-53. Sabbatthāti [Pg.87] pubbantasadisādīsu. ‘‘Nameta’’ntiādigāthādvaye padattho pākaṭo, adhippāyo tu yato lokaggataṃ patto, tato sabbopamātīto, yato paññāmettā loke nirantaramiva vattanti, tato anantamati, uttamo cāti. Ettha ‘‘sabbā upamā’’ti samāsaṃ katvā vibhattilope saṃhitāyañca katāyaṃ parapadādiukāro pubbapadantabbakāraṭṭhaakāro viya hotīti sabbo iccatra pādantayati. Pattassopamā iccatra yakārādesassa parādisadisabhāvo viya hoti, vibhattiyā alope saṃhitāyaṃ katāyaṃ savibhattiyā akāro parapadādi ukāro viya hotīti taṃvibhattiyā pasiddhaṃ vihāya pattaiccatra pādantayati. Tathā vandāmyanantaiccatra yakārādesassa parādisadisabhāvo vihitoti myasaddaṃ vajjetvā vandāiccatra pādantayati. Pubbapadassitānaṃ cādīnaṃ pubbapadantasadisatā vuttāti mettā cāti casaddato yati, aparapadasambandhā pādayo parapadādisadisā hontīti nissīmāti ettha nisaddaṃ vihāya tato ādimhi yati.

52-53.“一切处”(sabbattha)是指在类似前词词尾等情况中。在“礼敬彼”(Name taṃ)等两首偈颂中，词义是明显的，其意则为：因为已达世间之顶，故超越一切譬喻；因为智慧与慈悲在世间如恒流转，故具无限慧，且为最上者。于此，在“sabbā upamā”中，作复合词、省略格尾并作连音后，后词词首的u音如同前词词尾-bba-中的a音，因此在“sabbo”处为音步之末。在“pattassopamā”处，y音的替换(yakārādesa)如同后词之首；当格尾不省略而作连音时，带格尾的a音如同后词词首的u音，因此舍弃该格尾的常规处理，在“patta”处为音步之末。同样，在“vandāmyananta”处，y音的替换已规定为如同后词之首，故省去“mya”音，在“vandā”处为音步之末。已说依附于前词的ca等词如同前词词尾，故在“mettā cā”的ca字后有休止(yati)；与后词相连的pa等词如同后词词首，故在“nissīmā”处，将ni音节置于音步之外，从其后开始休止。

52-53. Sabbattha yathāvuttapubbantasadisasarādīsu pañcasu udāharaṇāniyathā. ‘‘Name ta’’miccādi, lokaggataṃ pattassa yassa buddhassa upamā na hi yujjati sakalapadatthānaṃ atikkamma ṭhitattā na hi yujjati. Sabbopamātītaṃ taṃ tathāgataṃ sirasā name namāmi. Sabboti ettha okārassa pubbapadantasarasadisattā tato parāya yatiyā ca ssopamāti parapadādisadisaṃ [Pg.88] vaṇṇamanatikkamma ṭhitāya yatiyā ca udāharaṇaṃ.

52-53.在所有如前所述的五种情况中，如类似前词词尾的元音等，例子如下。“礼敬彼”(Name taṃ)等偈：对于已达世间之顶的佛陀，任何譬喻都不相称，因为他已超越一切词义而安住，故不相称。我以头顶礼敬(name namāmi)彼超越一切譬喻的如来。于此，“sabbo”中的o音，因其类似前词词尾的元音，其后的休止(yati)是其一例；“ssopamā”处，休止安立于不超越类似后词词首之音的位置，此亦为例。

‘‘Muninde’’ccādi. Yassa sambuddhassa paññā ca mettā canissīmā anantasattaanantañeyyavisayakaraṇato sīmārahitā ativijambhati. Anantamatiṃ udayabbayasambhavepi ñeyyassānantattā visayimhi visayavohārena anantapaññāya samannāgataṃ uttamaṃ tato eva pavaraṃ taṃ munindaṃ sadā vandāmi, yādesassa parādisadisattā tamanāgamma yati bhavati. Mettācanissīmāti ettha cādīnaṃ pubbapadantasadisattāca pādīnaṃ parapadādisadisattā ca ‘‘cā’’ti ‘‘nī’’ti imesampi yati bhavati.

“牟尼主”(Muninda)等偈。彼正等觉者(Sambuddha)的智慧与慈悲，因以无量有情与无量所知为所缘，故无有边际、极为显扬。我常礼敬彼牟尼主，他具足无限慧(anantamati)，即是说，纵有生灭，然因所知境无限，故由所知转称能知，谓其具足无限智慧；他亦是最上者(uttama)，因此是卓越者(pavara)。由于y音的替换(yādesa)如同后词之首，故休止(yati)发生于其前。在“mettācanissīmā”处，因ca等词如同前词词尾，pa等词如同后词词首，故在“cā”后与“ni”后亦有休止。

Cādipādīsu paccudāharaṇāni yathā

ca等词与pa等词的反例如下：

54.

54.

Mahāmettā mahāpaññā, ca yattha paramodayā;

Paṇamāmi jinaṃ taṃ pa-varaṃ varaguṇālayaṃ.

大慈与大慧，于彼处有最上之增长；我顶礼彼胜者，最卓越者，殊胜功德之所依。

54. ‘‘Mahā’’iccādi. Yatthāti yasmiṃ jine. Paramodayāti mahāmettādayo ukkaṭṭhābhivuḍḍhiyo. Tatoyeva varaguṇālayaṃ, teneva pavaraṃ uttamaṃ taṃ jinanti sambandho. Ettha pubbapadanissitaṃ cakāraṃ parapadādibhūtaṃ katvā tato pubbe katā yati ca, parapadādisambandhapakāraṃ pubbapadantabhūtaṃ katvā pakārato paraṃ katā yati ca viruddhāti ubhayattha paccudāharaṇaṃ.

54. “大”(Mahā)等偈。“何处”(yattha)是指在哪位胜者(jina)处。“最上增长”(paramodaya)是指大慈等卓越的增长(ukkaṭṭhābhivuḍḍhi)。因此是“殊胜功德之所依”(varaguṇālaya)，并因此是“卓越者”(pavara)、最上者，与“彼胜者”(taṃ jinaṃ)相关联。于此，将依附于前词的ca字当作后词之首，并于其前作休止(yati)，以及将与后词词首相连的pa字当作前词之尾，并于pa字后作休止，此二者皆相违逆，故于两处皆为反例(paccudāharaṇa)。

54. Cādipādīsu visayabhūtesu paccudāharaṇaṃ yathā. ‘‘Mahāmetti’’ccādi. Yattha yasmiṃ jine mahāmettā ca mahāpaññā ca imā paramodayā ukkaṭṭhābhivuḍḍhiyo honti. Varaguṇālayaṃ uttamaguṇākaraṃ pavaraṃ tatoyeva uttamaṃ taṃ jinaṃ paṇamāmi. Ettha cakāraṃ parapadādiṃ katvā pakāraṃ pubbapadantaṃ katvā yatiyā pavattattā ‘‘ca yattha, taṃ pā’’tidvayamapi paccudāharaṇaṃ.

54. 当ca等词与pa等词作为主题时，反例如下。“大慈”(Mahāmettā)等偈。于何处，即于彼胜者(jina)处，有大慈与大慧，此二者为最上之增长(paramodayā)，即卓越的增长(ukkaṭṭhābhivuḍḍhi)。我顶礼(paṇamāmi)彼胜者，他是殊胜功德之所依(varaguṇālaya)、最上功德之宝藏(uttamaguṇākara)、卓越者(pavara)，因此亦是最上者(uttama)。于此，因将ca字作为后词之首、将pa字作为前词之尾而施行休止(yati)，故“ca yattha”与“taṃ pā”二者皆为反例(paccudāharaṇa)。

55.

55.

Padatthakkamato [Pg.89] muttaṃ, kamaccutamidaṃ yathā;

Khettaṃ vā dehi gāmaṃ vā, desaṃ vā mama sobhanaṃ.

脱离词义顺序者，此即“顺序错乱”(kamaccuta)，譬如：请赐予我美好的田地，或村庄，或地方。

55. ‘‘Pada’’iccādi. Padānaṃ atthakkamato muttaṃ gaḷitaṃ kamaccutamidanti vidhīyate. Khettaṃ vā iccādinā arucitoyaṃ yācanakkamo vattuno aviññutaṃ gameti. Yo hi khettampi dātuṃ nicchati, kathaṃ so gāmādikaṃ dassatīti.

55. “词”(Pada)等偈。脱离(muttaṃ)、错失(gaḷitaṃ)词义顺序者，此被规定为“顺序错乱”(kamaccuta)。“田地或”等，这种请求顺序(yācanakkama)不当，显示了说话者的不识时务(aviññutā)。因为，若有人连田地都不愿给，他又怎会给村庄等呢？

55. ‘‘Padatthi’’ccādi. Padatthakkamato padānaṃ atthakkamato muttaṃ gaḷitaṃ idaṃ vākyaṃ kamaccutaṃ nāma. Udāharati ‘‘yathi’’ccādi. Mama sobhanaṃ khettaṃ vā gāmaṃ vā desaṃ vā janapadaṃ vā dehi. Ettha khettamiccādi yācanakkamo vattuno aviññubhāvaṃ vinā ucitapadatthakkamaṃ nappakāseti, tathā hi khettamapi dātumanicchanto gāmanigamajanapadādiṃ kathaṃ dassatīti kamahāni.

55. “词义”(Padattha)等。脱离(muttaṃ)、错失(gaḷitaṃ)词义顺序(padatthakkama)的语句，名为“顺序错乱”(kamaccuta)。举例为“譬如”(yathā)等偈：请赐予我美好的田地，或村庄，或地方，或国土(janapada)。于此，“田地”等请求顺序(yācanakkama)，除了显现说话者的不识时务(aviññubhāva)之外，并未展示出恰当的词义顺序。诚然，连田地都不愿给予者，又如何会给予村庄、城镇(nigama)、国土等呢？此即顺序之缺失(kamahāni)。

56.

56.

Lokiyattha’matikkantaṃ, ativuttaṃ mataṃ yathā;

Atisambādha’mākāsa-metissā thanajambhane.

超越世间义，是为过言，譬如：于其乳房扩张时，虚空亦极拥挤。

56. ‘‘Loki’’ccādi. Loke vidito lokiyo, taṃ lokiyatthamabhidheyyaṃ atikkantaṃ ananuvuttaṃ yaṃ taṃ ativuttaṃ matanti vidhīyate. Yathetyādinā udāharati. Etissā vanitāya thanānaṃ payodharānaṃ jambhane byāpane ākāsaṃ gaganaṃ atisambādhaṃ accantappakaṃ.

56. “世间”（loki）等。世间所知者（loke vidito）为世间（lokiyo），超越该世间义（lokiyattha）、不合世间义（ananuvutta）者，此即被认为是过言（ativutta）。以“譬如”（yathā）等词举例。于此女子（vanitā）乳房（thana / payodhara）扩张（jambhana / byāpana）时，虚空（ākāsa / gagana）亦极度拥挤（atisambādha / accantappaka）。

56. ‘‘Lokiyatthi’’ccādi. Lokiyatthaṃ loke pasiddhamabhidheyyaṃ atikkantaṃ kathanākārena atikkamitaṃ vākyaṃ ativuttamiti mataṃ. Udāharati ‘‘yathi’’ccādi. Etissā thanajambhane thanānaṃ vijambhane ākāsaṃ atisambādhaṃ anokāsaṃ. Ettha payodharānaṃ mahantattaṃ vadāmāti loke mahantanti [Pg.90] pasiddhaṃ gaganamapi atikkantattā vākyamativuttadosena dūsitaṃ.

56. “世间义”（lokiyattha）等。超越世间公认含义（loke pasiddhamabhidheyya）的言说语句，被认为是过言（ativutta）。以“譬如”（yathā）等词举例。于其乳房增大（thanajambhane）、乳房伸展（thanānaṃ vijambhane）时，虚空（ākāsa）亦极拥挤（atisambādha）、无有空间（anokāsa）。此处，为言乳房（payodhara）之巨大（mahantatta），而超越了世间公认巨大之虚空（loke mahantanti pasiddhaṃ gaganaṃ），故此语句因过言（ativutta）之过失（dosa）而受染污（dūsita）。

57.

57.

Samudāyatthato’petaṃ, taṃ apetatthakaṃ yathā;

Gāviputto balībaddho, tiṇaṃ khādī pivī jalaṃ.

离于集义者，是为离义语，譬如：牛子、力牛，食草饮水。

57. ‘‘Samudāyi’’ccādi. Samudāyassa pakaraṇato padasandhino vākyassa attho abhidheyyaṃ aṅgaṅgibhūtaṃ kriyākārakasambandhīvisesalakkhaṇaṃ saṃvohārikaṃ, tato apetaṃ apagataṃ suññaṃ, vinā padatthamattena tassa katthaci byabhicārābhāvato etādisaṃ yaṃ tamapetatthakanti vidhi. Na hi ‘‘gāviputto’’ccādīsu samudāyattho sambhavati.

57. “集”（samudāya）等。集义，即由文脉（pakaraṇa）或词语组合（padasandhi）而成的语句（vākya）之义（attha / abhidheyya），具有部分与整体（aṅgaṅgibhūta）、作用与作者关系（kriyākārakasambandhī）之特殊相（visesalakkhaṇa），是世俗通用（saṃvohārika）的。离于（apetaṃ）、远离（apagataṃ）、空于（suññaṃ）此集义，仅有词语本身之义（padatthamattena），因其（词义）在任何地方皆无矛盾，如是者即被定为离义语（apetatthaka）。诚然，于“牛子”（gāviputta）等词中，集义（samudāyattha）实不生起。

57. ‘‘Samudāyi’’ccādi. Samudāyatthato visesanavisesyabhūtakriyākārakasambandhehi yuttavākyasaṅkhātapadasamudāyassa sambandhapadattā vohārānurūpaatthato apetaṃ apagataṃ, avayavatthamattassa vā sabbattha labbhamānattā samudāyatthato suññaṃ, taṃ vākyaṃ apetatthakaṃ nāma. Yathiccādinā udāharati ‘‘gāviputto balībaddho usabho tiṇaṃ khādi, jalaṃ pivī’’ti. Ettha avayavatthamattena vinā samudāyena gamyamānassa kassaci visesatthassa abhāvā samudāyatthato apagataṃ nāma hoti.

57. “集”（samudāya）等。所谓离于集义（samudāyattha），即是离于（apetaṃ / apagataṃ）由修饰与被修饰（visesanavisesyabhūta）、作用与作者关系（kriyākārakasambandha）等关联而构成、符合惯用之义（vohārānurūpaattha）的词语组合（padasamudāya）；或因仅有部分义（avayavattha）遍处可得，故空于（suññaṃ）集义，彼语句即名为离义语（apetatthaka）。以“譬如”（yathā）等词举例：“牛子（gāviputta）、力牛（balībaddha）、公牛（usabha）食草（tiṇaṃ khādi）、饮水（jalaṃ pivī）。”此处除部分义（avayavattha）外，无有由集（samudāya）而可知之任何特殊义（visesattha），故名为离于集义（samudāyatthato apagataṃ）。

58.

58.

Bandhe pharusatā yattha, taṃ bandhapharusaṃ yathā;

Kharā khilā parikkhīṇā, khette khittaṃ phalatya’laṃ.

于文句中有粗涩者，是为句粗涩，譬如：粗硬之桩已尽，于田中播种，能充分结果。

58. ‘‘Bandhe’’ccādi. [Pg.91] Kharāiccādikaṃ bandhapharusaṃ sutisubhagattābhāvato kharā kakkasā khilā khāṇukādayo parikkhīṇā khayaṃ pattā yato, tasmā khette kedāre khittaṃ vuttaṃ alamaccantaṃ phalati nipphajjati. vākyadoso.

58. “文句”（bandhe）等。“粗硬”（kharā）等语，因听闻不悦耳（sutisubhagattābhāvato）而为句粗涩（bandhapharusaṃ）。粗硬（kharā）即粗糙（kakkasā），桩（khilā）即木桩等（khāṇukādayo），已尽（parikkhīṇā）即已达毁坏（khayaṃ pattā）。因此（tasmā），于田地（khette / kedāre）中所播之种（khittaṃ / vuttaṃ），能充分（alaṃ）、极致（accantaṃ）地结果（phalati）、成就（nipphajjati）。此为语句之过失。

58. ‘‘Bandhe’’ccādi. Bandhe bandhasarīre pharusatā sutisukhatābhāvato pharusabhāvo yattha vākye bhavati, taṃ vākyaṃ bandhapharusaṃ nāma hoti. Yathāti udāharati. Kharā kakkasā khilā khāṇukādayo parikkhīṇā yasmā khīṇā honti, tasmā khette khittaṃ vuttaṃ bījaṃ alaṃ atisayena phalati nipphajjati.

58. “文句”（bandhe）等。于文句（bandhe）中，即文句之体（bandhasarīre）中，因听闻不安乐（sutisukhatābhāvato）而有粗涩相（pharusabhāvo），凡语句中有此相者，彼语句即名为句粗涩（bandhapharusaṃ）。以“譬如”（yathā）举例。粗硬（kharā）即粗糙（kakkasā），桩（khilā）即木桩等（khāṇukādayo），已尽（parikkhīṇā）即是已毁坏（khīṇā honti）。因此（tasmā），于田中（khette）所播之种（khittaṃ / vuttaṃ bījaṃ），能充分（alaṃ）、卓越（atisayena）地结果（phalati）、成就（nipphajjati）。

Vākyadosaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.

语句过失的解释之释义终。

Vākyatthadosaniddesavaṇṇanā

句义过失解释的释义

59.

59.

Ñeyyaṃ lakkhaṇamanvattha-vasenā’pakkamādinaṃ;

Udāharaṇametesaṃ, dāni sandassayāmya’haṃ.

离去等之相，当随义而知；如今我将展示彼等之例证。

59. ‘‘Ñeyya’’miccādi. Apakkamādīnaṃ yathāuddiṭṭhānaṃ lakkhīyati udāharaṇamanenāti atthena lakkhaṇaṃ anvatthavasena apagato kamo yattha taṃ apakkamantiādinā atthānugamanavasena ñeyyaṃ viññātabbaṃ. Idāni vākyadose niddisitvā avasarappatte imasmiṃ kāle etesaṃ apakkamādīnaṃ udāharaṇaṃ lakkhiyaṃ ahaṃ sandassayāmi pakāsessāmi.

59. “应知”等。如前所述，离去等之相，当依随义而知，即依循“次第已失之处，即为离去”等义理而知；所谓“相”，其义为“范例由此而被标识”。如今，在指出了句中过失之后，于此适当时机，我将展示并阐明此等离去等之例证。

59. Idāni uddiṭṭhānukkamena apakkamādiatthadosāni vibhāveti ‘‘ñeyya’’miccādinā. Apakkamādīnaṃ apakkamocityahīnādīnaṃ lakkhaṇaṃ apakkamādivisayabuddhiyā aviparītavuttiyā pavattikāraṇaṃ anvatthavasena apagato kamo yatthiccādivacanatthānugatañāṇavasena ñeyyaṃ ñātabbaṃ, visuṃ lakkhaṇaṃ na vadāmāti vuttaṃ hoti. Idāni ahaṃ etesaṃ apakkamādīnaṃ udāharaṇaṃ lakkhiyaṃ sandassayāmi. Atthānugatamanvatthaṃ anvatthassa ñāṇassa vasoti viggaho.

59. 如今依所说顺序，以“应知”等句辨析离去等义过失。离去等（即离去、不当等）之相，是令对离去等为对象之智不颠倒运作的生起之因，当依随义，即依循“次第已失之处”等言说之义理的智力而知；此即是说：“我不另外说明其相”。如今我将展示此等离去等之例证。随义(anvattha)即随顺于义，其分解(viggaho)为“随义之智力”。

Tatthāpakkamaṃ yathā

其中，离去之例，如下：

60.

60.

Bhāvanādānasīlāni, sammā sampāditāni’ha;

Bhogasaggādinibbāna-sādhanāni na saṃsayo.

修习、布施与持戒，于此善巧已成就；财富、天界乃至涅槃之因，无疑。

60. ‘‘Bhāvanā’’iccādi. [Pg.92] Sammā alobhādihetusampattiyā sakkaccaṃ sampāditāni nipphāditāni. Ettha bhogasaggādinibbānānaṃ hetavo yathākkamaṃ dānasīlabhāvanāyo, na tu bhāvanādānasīlāni.

60. “修习”等。由于不贪等因之具足，而恭敬地成就、完成。在此，财富、天界乃至涅槃之因，次第是布施、持戒、修习，而非修习、布施与持戒。

60. Tattha tesu apakkamādīsu apakkamaṃ yathā apakkamassodāharaṇamevaṃ. Ocityahīnaṃ yathātyādīsupi evamattho veditabbo. ‘‘Bhāvani’’ccādi. Iha imasmiṃ attabhāve sammā sampāditāni alobhādihetusampattiyā sakkaccaṃ sampāditāni rāsikatāni bhāvanādānasīlāni bhogasaggādinibbānasādhanāni upabhogaparibhogāni, sagguppattiāyuārogyādīni, nibbānañceti etesaṃ sādhakāni. Na saṃsayo sadisavisadisavipākadāne saṃsayo nāma natthi. Ettha bhogasagganibbānānaṃ hetubhūtā pana kamato dānasīlabhāvanāyo bhavantīti phalakkamassa hetukkamaṃ viruddhamiti kamāpetaṃ nāma hoti.

60. 在离去等过失中，“离去之例，如下”意为此乃离去之例证；“不当之例，如下”等亦应如是理解。“修习”等。于此自身中，由于不贪等因之具足，恭敬地成就、积聚之修习、布施与持戒，是财富、天界乃至涅槃之成就具，即受用、消费，天界之生起、寿命、健康等，以及涅槃，彼等之成就具。无疑，于给予相似、不相似之异熟时，实无有疑。然而，成为财富、天界、涅槃之因者，次第是布施、持戒、修习，果之次第与因之次第相违，此即名为次第离去。

Ocityahīnaṃ yathā

不当之例，如下：

61. Pūjanīyataro loke, aha’meko nirantaraṃ.Mayekasmiṃ guṇā sabbe, yato samuditā ahuṃ.

61. 世间中，唯我一人，恒常最应受供养。因为一切功德，皆汇聚于我一人。

61. ‘‘Pūjanīyi’’ccādi. Yato yasmā kāraṇā sabbe guṇā sīlādayo ekasmiṃ kevale mayi eva samuditā rāsibhūtā ahuṃ ahesuṃ, tasmā kāraṇā imasmiṃ sattaloke eko kevalo ahameva nirantaraṃ satataṃ pūjanīyataro atisayena pujjoti. Evamattapasaṃsanamarucitaṃ sappurisassa.

61. “最应受供养者”等。因为一切功德，即戒等，皆汇聚、积聚于我一人身上，故于此有情世间，唯我一人，恒常、持续地最应受供养，即极应受供养。如是自我称赞，不为善士所喜。

61. ‘‘Pūjanīyatare’’ccādi. [Pg.93] Yato yasmā sabbe guṇā sīlādayo ekasmiṃ mayi adutiye mayi eva samuditā rāsibhūtā ahuṃ ahesuṃ, tasmā loke sattaloke eko adutiyo ahameva nirantaraṃ satataṃ pūjanīyataro atisayena pūjanīyo. Evaṃ attappasaṃsanato ucitatāya parihānīti ocityahīnaṃ nāma.

61. “最应受供养者”等。因为一切功德，即戒等，皆汇聚、积聚于我独一无二之身中，故于世间，即有情世间中，唯我一人，恒常、持续地最应受供养，即极应受供养。如是自我称赞，因其失当，故名为不当。

Yathā ca

又如：

62.

62.

Yācitohaṃ kathaṃ nāma, na dajjāmyapi jīvitaṃ;

Tathāpi puttadānena, vedhate hadayaṃ mama.

我既被求，岂能不施，乃至生命？然因施子，我心颤动。

62. ‘‘Yācito’’iccādi. Ettha ‘‘yadi yāciṃsu, jīvitampi yācakānaṃ dajjāmī’’ti dassitodāratāyānucitaṃ puttadāne hadayapavedhanakathanaṃ vessantarassa yajjevamavoca.

62. “被乞求”等。在此，鉴于韦桑达拉(Vessantara)曾言“若有乞求，我连生命亦将施予乞求者”所展现的慷慨，其讲述于施子时心之颤动，乃为不当。

62. Yathā ca, evampi ocityahīnassa udāharaṇaṃ daṭṭhabbaṃ ‘‘yācito’’ccādi. Yācito yācakehi yācito ahaṃ jīvitamapi kathaṃ nāma na dajjāmi, tathāpi evaṃ dānajjhāsaye satipi puttadānena mama hadayaṃ vedhate kampate. Ettha vessantarassa ‘‘yadi yāceyyuṃ, jīvitamapi yācakānaṃ dajjāmī’’ti katapaṭiññāya puttadānena hadayakampanassa kathanaṃ cāgātisayayogasaṅkhātaudāraguṇassa ananucchavikanti ocityahīnaṃ.

62. 又如，此亦应视为不当之例，即“被乞求”等句。我被乞求者所乞求，岂能不施生命？即使有如是布施之意乐，然因施子，我心亦颤动、摇动。在此，韦桑达拉(Vessantara)曾作誓言：“若有乞求，我连生命亦将施予乞求者。”其后讲述因施子而心颤动，与名为“极度舍弃”之慷慨功德不相称，故为不当。

Bhaggarīti yathā

破律之例，如下：

63.

63.

Itthīnaṃ dujjanānañca, vissāso nopapajjate;

Vise siṅgimhi nadiyaṃ, roge rājakulamhī ca.

女人与恶人，不应信任；于毒、有角者、河流、疾病、王族中亦然。

63. ‘‘Itthīna’’miccādi. Nopapajjate na yujjati. Ettha sambandhe chaṭṭhiyā pariccāgena viseiccādinā ādhāre sattamīniddeso [Pg.94] attharītiyā bhaṅgo. Ādo majjhe ca cakārapariccāgā saddarītiyā bhaṅgo, rītīnaṃ anantattā bhaṅgāpyanantā. Udāharaṇaṃ tu disāmattaṃ.

63. “女人”等。不应，即不合宜。在此，因舍弃表示关联之第六格，而以“于毒”等语表示处所之第七格，故为义律之破坏。开头与中间舍弃“ca”字，故为声律之破坏。因律无尽，故破亦无尽。此例仅为指示方向。

63. ‘‘Itthīna’’miccādi. Itthīnañca dujjanānañca vissāso sahavāsādīhi vissāso nopapajjate anatthasaṃsayānivattikāraṇattā na yujjati. Vise garaḷe ca siṅgimhi siṅgavati mahiṃ sādo ca nadiyañca roge vaḍḍhamānake roge ca rājakulamhi ca vadhabandhanādikārake rājakule ca vissāso nopapajjate. Ettha ādo sambandhe chaṭṭhiyā ārabhitvā taṃ pahāya sattamiyā vuttattā attharīti ca, ādimajjhesu casaddapariccāgato saddarīti ca bhinnā. Casaddaṃ payuñjantena ādo eva vā ante eva vā paccekaṃ vā yojetabbaṃ hoti. Īdiso payogo rītibhaṅgo nāma hoti. Rītīnaṃ bahuttā rītibhaṅgadosāpi bahuvidhā. Idaṃ pana mukhamattanidassanaṃ.

63. “女人”等。女人与恶人，以及因同住等而生的信任，不应，因其不能止息祸患与疑虑，故不恰当。于毒中，即毒药中；于有角者中，即有角之牛等中；于河流中；于疾病中，即增长之疾病中；于王族中，即导致杀戮、束缚等之王族中，信任皆不应。在此，开头以关联之第六格开始，舍弃彼而以第七格言说，故义律被破坏；开头与中间舍弃“ca”字，故声律被破坏。使用“ca”字者，应只置于开头，或只置于结尾，或分别置于各处。如是之用法即名为破律。因律繁多，故破律之过失亦多种多样。此仅为指示其首要者。

Sasaṃsayaṃ yathā

含疑之例，如下：

64.

64.

Munindacandimāloka-rasalolavilocano;

Jano’vakkantapantho’va, gopadassanapīṇito.

有情之眼，因贪著于牟尼主明月之光味而摇曳，犹如已入正道者，见牛迹而心喜。

64. ‘‘Munindi’’ccādi. [Pg.95] Candimā viya candimā, munindoyeva candimā, tassa ālokanaṃ dassanaṃ, āloko pakāso vā, tasmiṃ raso anurāgo, tena lolāni capalāni locanāni akkhīni yassa so jano avakkanto okkanto paviṭṭho pantho maggo yena avakkantapantho eva gunnaṃ raṃsīnaṃ, iṭṭhatthanipphattisūcakabhāvena gopadatthassa vā padassanena pīṇito muditoti ettha gorūpassa padassanenātipi viññāyatīti sandeho.

64. “牟尼王”等。牟尼王即是月，犹如月亮。其眼目因贪著于其光辉或光耀而摇曳不定之人，已入正道。因见功德之光，或因见作为所愿成就之征兆的牛迹而喜悦。此处，亦可解为因见牛形，故有此疑。

64. ‘‘Munindi’’ccādi. Munindacandimālokarasalolavilocano munindasaṅkhātassa candimassa āloke dassane pātubhāve vā rasena ālayena cañcalanetto jano avakkantapanthova otiṇṇamaggova buddhassa dassanatthāya maggamotiṇṇoti adhippāyo. Gopadassanapīṇito gosaṅkhātaraṃsipadassanena, abhimaṅgalasammatagopadassanena vā santuṭṭho hoti. Ettha gopadassanenāti ca atthassa gamyamānattā viññātuṃ saṃsayo uppajjatīti sasaṃsayaṃ nāma. Avakkanto pantho yenāti ca, gunnaṃ raṃsīnaṃ, gāvassa vā padassananti ca, gopadassanena pīṇitoti ca viggaho.

64. “牟尼王”等。“因贪著于牟尼王月之光、见或显现之味（即执著）而眼目摇曳不定之人”，即是“已入道者”，其意为“为见佛陀而入道”。“因见牛而喜悦”，即因见名为“牛”之光芒，或因见被视为吉祥的牛而满足。此处，“因见牛”一语，因其义可被理解，故生疑惑，此即所谓“有疑”。“道为其所入”、“功德之光，或牛之所见”及“因见牛而喜悦”，此皆为词语的解释。

65.

65.

Vākyatthato duppatīti-karaṃ gāmmaṃ mataṃ yathā;

Poso vīriyavāso’yaṃ, paraṃ hantvāna vissami.

从句义上难以理解者，被认为是粗俗的，例如：此人是精进之所住，杀敌之后我将休息。

65. ‘‘Vākya’’iccādi. Paraṃ sattuṃ hantvāna paharitvā vīriyavā sūro soyaṃ poso puriso vissami vissattho. Ayamattho tāva na duppatīto. Paraṃ accantaṃ hantvāna vīriyavā ucitasambhavo soyaṃ poso vissamīti duppatītoyamattho.

65. “语句”等。“杀敌、击敌后，此有精进力的勇士，已无所畏”。此义尚不难解。“彻底杀敌后，此有精进力、出身合宜之人，得以休息”，此义则难解。

65. Anvatthavasena lakkhaṇassa apākaṭattā salakkhaṇaṃ lakkhiyamudāharati ‘‘vākyatthato’’ccādinā. Vākyatthato duppatītikaraṃ viruddhappakāsakaṃ gāmmanti mataṃ. Yathāti udāharati. Paraṃ sattuṃ hantvāna māretvāna vīriyavā sūro so ayaṃ poso vissami vigataparissamo ahosi, ayamattho iṭṭho. Paraṃ atisayena hantvāna vītikkamaṃ katvā vīriyavā upacitasambhavo upacitasukko so ayaṃ puriso vāyāmena vissami vigatavāyāmo ahosīti. Imassatthassa asabbhārahattā gāmmattaṃ. Vīriyaṃ ussāho sambhavo vā assa atthīti viggaho.

65. 因随义的特征不明显，故以“从句义”等句，举出具有其特征的所诠为例。从句义上难以理解、表达矛盾者，被认为是粗俗的。例如：“杀敌之后，此有精进力的勇士得以休息，消除疲劳”，此义是可取的。“过度杀敌，犯下过失后，此有精进力、积集善业之人，因努力而得以休息，不再努力”，此义因不合宜而为粗俗。“其人有精进，即努力或潜能”，此为词语的解释。

66.

66.

Duṭṭhālaṅkaraṇaṃ [Pg.96] tetaṃ, yatthālaṅkāradūsanaṃ;

Tassālaṅkāraniddese, rūpamāvībhavissati.

彼即是恶庄严，其中有庄严之过失；其相状将在庄严的解释中显现。

66. ‘‘Duṭṭhā’’iccādi. Yattha yasmiṃ vākye alaṅkārānaṃ dūsanaṃ vikaṭatā, etantu duṭṭhālaṅkaraṇaṃ duṭṭhālaṅkaraṇaṃ nāma, tassa duṭṭhālaṅkārassa rūpaṃ sarūpaṃ alaṅkāraniddese taṃnāmake paricchede āvībhavissati pakāsissati, tattheva taṃ dassayissāmīti adhippāyo.

66. “恶庄严”等。于何句中有庄严的过失或扭曲，此即名为恶庄严。此恶庄严的相状、自性，将在名为“庄严的解释”的章中显现、阐明。其意为：我将于彼处展示之。

66. ‘‘Duṭṭhālaṅkari’’ccādi. Yattha vākye alaṅkāradūsanaṃ alaṅkārānaṃ virodho hoti, etaṃ vākyatthanissitaṃ etaṃ vākyaṃ duṭṭhālaṅkaraṇaṃ duṭṭhālaṅkāro nāma, tassa duṭṭhālaṅkaraṇadosopalakkhitavākyassa rūpaṃ sarūpaṃ lakkhiyaṃ alaṅkāraniddese alaṅkārānaṃ nidassanaṭṭhānabhūte paricchede āvībhavissati. Ettha vuttepi puna tatthāpi vattabbaṃ siyāti na vuttanti adhippāyo. Uddese ‘‘duṭṭhālaṅkatī’’ti vatvā idāni ‘‘duṭṭhālaṅkaraṇa’’nti vacanaṃ alaṅkati alaṅkaraṇaalaṅkārasaddānaṃ tulyatthattā na virujjhati.

66. “恶庄严”等。于句中有庄严之过失，即庄严之矛盾，此依句义之句，名为恶庄严。彼为恶庄严之过所标识的句子的相状、自性、所诠，将在作为庄严示例之处的“庄严的解释”章中显现。此处不述，意谓纵使此处已述，彼处仍须再述。总说中言“恶庄严”(duṭṭhālaṅkati)，今言“恶庄严”(duṭṭhālaṅkaraṇa)，因 alaṅkati、alaṅkaraṇa、alaṅkāra 三词意义相同，故不相违。

67.

67.

Kato’tra saṅkhepanayā mayā’yaṃ,Dosānamesaṃ pavaro vibhāgo;

Eso’va’laṃ bodhayituṃ kavīnaṃ,Tamatthi ce khedakaraṃ parampi.

于此，我已简要地作此等过失之殊胜分类。此足以启悟诗人，纵有其他恼人之过亦然。

Iti saṅgharakkhitamahāsāmipādaviracite subodhālaṅkāre

圣僧护大长老尊者所造《善解庄严论》中

Dosāvabodho nāma

名为过失之理解

Paṭhamo paricchedo.

第一章。

67. Evaṃ ‘‘sodāharaṇametesaṃ, lakkhaṇaṃ kathayāmyaha’’nti katapaṭiññānurūpaṃ paṭipajja dāni ‘‘katotri’’ccādinā nikkhipananayaṃ saṅkhipati. Atra imasmiṃ adhikāre, paricchede [Pg.97] vā esaṃ yathāvuttānaṃ dosānaṃ padadosādīnaṃ pavaro uttamo vibhāgo vibhajanaṃ saṅkhepanayā saṅkhepakkamena, na vitthārato, yato aparisaṅkhyeyyānaṃ natthi pariyanto mayā kato niṭṭhāpito. Nanu ‘‘saṅkhepanayā’’ti vuttattā purātanehi dīpitā santi bahū dosā, te pariccattā siyunti? Ettha vuccate, vitthārakkamassa anadhippetattā ‘‘saṅkhepanayā’’ti vuttaṃ, na pana sabbathā pariccāgena. Tathā hi–

67. 如是，为履行“我将举例说明此等之特征”的承诺，现以“于此，我已作”等句总结。于此主题或章中，对上述语词之过等过失，我已以简要而非详尽的方式，作了此殊胜的分类，因为无量之过失无穷无尽，我已完成此说。然，或谓因言“简要地”，古人所示之诸多过失，岂非被舍弃耶？对此当说：言“简要地”，因无意详述，而非全然舍弃。即如——

‘‘Nihantu soyaṃ jalitaṃ, pataṅgo aripāvaka’’ntiādīnaṃ

“愿此飞蛾，杀灭燃烧之敌火”等句中，

Akkhamatthantarādikaṃ viruddhatthantarānugatanti ca. Ettha hi pataṅgasaddena jotiriṅgaṇasaṅkhātamatthantaramasamatthamicchitatthe ‘‘vacanti gaṇḍā’’tyevamādikaṃ amaṅgalaapayuttapadādikaṃ kiliṭṭhe antogadhanti ca.

不合宜的异义等，则归入“伴随矛盾异义”中。此处，“飞蛾”(pataṅga)一词，其“萤火虫”之异义，于所欲表达之义上并不恰当。又如“彼等言疮”等不祥、不当之语，则归入“染垢”之中。

Gajahesādi sambandhadūsitaṃ lokavirodhi, sogatāgamādīsu pasiddhaṃ rūpakkhandhādikamaññatra vuttaṃ appatītaṃ nāma. Idaṃ āgamavirodhiiti, sambandhadūsitappatītādikaṃ virodhimhi paviṭṭhanti ca, ānetabbahetuttā hetvapekkhaṃ neyyato na byatiriccatīti ca.

“象鸣”等关联之过，是与世间相违。于善逝教典等中熟知之色蕴等，于他处说及，则名为“不解”。此即与圣教相违。关联之过、不解等，皆归入“矛盾”之中。又因其为应引入之因，故“待因”不异于“应推知”。

‘‘Devo voharatu klesaṃ, rāhukhinno divākaro’’

“愿天驱散烦恼，罗睺所苦之日。”

Iccādikaṃ asāmatthyābhidheyyādikaṃ ocityahīne saṅgahitanti ca. Jigucchaasabbhasaṃsūcakaatthantarakañca gāmmaṃ duppatītikare saṅgayhatīti ca. ( ) Sabandhapharusameveti ca.

如此等等，因表达无力等，皆归入“不合宜”之中。又，暗示令人厌恶、不雅之异义，以及粗俗者，皆归入“难解”之中。又，仅是“关联粗语”。

Ettha pana ocityahīnaduppatītikarānaṃ vākyatthadosattepi phandhapharusassa ca vākyadosatte padapadatthānaṃ dosato vākyameva duṭṭhaṃ siyā, vākyañca padehi viriccate, pade duṭṭhe vākyattho ca duṭṭho siyā. Padadosato vākyavākyatthānaṃ nānābhāvābhāvañāpanatthaṃ asāmatthiyābhidheyyādikaṃ padaṃ ocityahīnādivākyatthadosādīsu [Pg.98] anto kathitaṃ. Tathā hi purātanehi viruddhatthantarādīhi padehi viracitaṃ vākyaṃ viruddhantiādinā bahūni duṭṭhāni vākyāni dassitāni. ‘‘Harisamānayī’’ti ettha hapubbaṃ risa’mānayīti icchitatthā pari bhaṭṭhaṃ bhaṭṭhaṃ. Nānatthamappasiddhehi yuttaṃ guḷhaṃ, yathā ‘‘sakko sahassagū’’ti. Iti bhaṭṭhaguḷhatthādayo pasādālaṅkāraviruddhāti ca.

此处，即使因不合宜、难解而致句义有缺陷，或因音韵粗糙而致语句有缺陷，然因词语及词义之缺陷，语句本身亦可能有缺陷。语句由词语构成，若词语有缺陷，句义亦将有缺陷。为阐明词语缺陷与语句、句义缺陷之间有无差异，故将表达无力等词语（缺陷），归入不合宜等句义缺陷之中。例如，古人已用含义相反等词语组成的语句，以“互相矛盾”等为例，展示了许多有缺陷的语句。如“Harisamānayī”，此处因“ha”置于“risa”之前，所欲之义便已失落。又如用多义、不常用词语组成的隐晦句，例如“sakko sahassagū”。如此，意义失落、隐晦等，皆与清晰流畅及文采修饰相违。

Vākyepi visandhikamihānupayogīti ca, vākyantaropagataṃ vākyaṃ vākyagabbhaṃ, vākyantarapadasammissaṃ ‘‘apāthyameso dissati, vejjaṃ khādatyanārata’’miccādikaṃ vākyasaṃkiṇṇañca byākiṇṇe samohitanti ca.

又，语句中连音不当；以及插入其他语句的语句，即“语句之胎”（或“语句中之语句”）；又如“此人似不宜行道，医生常食（不净物）”等语句，与其他语句的词语混杂，此等“语句混杂”皆归入“散乱”之中。

‘‘Kācuyyāne mayā diṭṭhā, vallarī pañcapallavā;

Pallave pallave mudhā, yassā kusumamañcarī’’ti.

“曾见某园中，五叶之藤蔓；叶叶徒然生，其花簇无用。”

Idamavācakaṃ paheḷikāya pamussitāsannissitanti ca, tattha ca kavinā uyyānasaddena gehaṃ, latāvācinā vallarīsaddena aṅganā, pallavasaddena karacaraṇadasanacchadā, mañcarīsaddena nakhasobhā dantakantiyo ca vattumicchitā, vākyatthepi paduminīnaṃ rattiyamunniddatādikaṃ viruddhaṃ virodhinilīnanti ca nātyanuññātā, na tu sabbathā pariccāgena. Esova evaṃ yathāvuttanayena niṭṭhāpito ayaṃ saṅkhepanayo eva kavīnaṃ paṇḍitajanānaṃ khedakaraṃ ‘‘kathaṃ nāma bandhepīdisaṃ sati santī’’ti evamāsuhanopajanaṃ paraṃ padadose asādhusandiddhapariyāya ñeyyaappatītatthaappayojaka dubbodhadesiyādikaṃ, vākyadose adhikaūnabhaggacchandādikaṃ, vākyatthadose upakkamopasaṃhāravisamañceti iccevamādikamaparampi dūsanaṃ atthi ce yadi bhaveyya, tampi bodhayitumavagametuṃ alaṃ samatthaṃ yathāvuttadosānusārena buddhimantehi sakkā ūhitunti.

此为不表义之谜语，依赖于暗示与联想。诗人欲以“花园”一词指代房屋，以表藤蔓之“藤蔓”一词指代女子，以“嫩芽”一词指代手足、牙齿、嘴唇，以“花簇”一词指代指甲光泽与牙齿光泽。在句义上，“莲花夜间绽放”等矛盾之意，以及隐藏于矛盾中者，并非完全不被允许，亦非全然摒弃。正如所述，此简略之法，足以令诗人学者感到困扰，生起“在创作中怎会有此等（过失）存在？”之念。此外，若有其他过失，例如词语上的过失：不善巧、歧义、需由同义词推知、意义不显、无用、难解、方言等；语句上的过失：增词、减词、破韵等；句义上的过失：开篇与结尾不一致等，若有此等过失，智者亦能依照上述过失加以辨识领会。

Evaṃ [Pg.99] vadato ca ganthakārassāyamadhippāyo – ye dosā vibhāgaso na vuttā, te mayā ganthagāravabhayā saṅkhepitā, lakkhaṇato tu saṅgahitā. Na hi tesamantaṃ ko jahāpeti.

编者如此说，其意图是：那些未详细分别说明的过失，我因惧怕篇幅过长而加以简略，但已在特征方面加以归纳。确实无人能使其穷尽。

Tattha saddasatthaviruddhamasādhu. Yaṃ kriyādinimittamupādāya atthantarepi vattate, taṃ saññābhāveneva payuttaṃ sandiddhaṃ, yathā ‘‘ravimhihimahā’’ti, idaṃ pana visesanatthe sādhu hoti. Pasiddhasaññāsaddassa pariyāyantarena parikappitapadaṃ pariyāyañeyyaṃ, yathā ‘‘vaḷavāmukhene’’ti ettha ‘‘assavanitānanena’’ iti. Yaṃ accantābyabhicārībhāvena visesyassa guṇaṃ vadati, taṃ appatītatthaṃ, yathā ‘‘kaṇhamasī’’ti. Adhigatatthānupayogaṃ appayojakaṃ, yathā ‘‘atiphenilaṃ sāgaramalaṅghī’’ti. ‘‘Manuññaddhanayo pāde, khādayo kani bhanti te’’ iccādiko dubbodho, kani kaññe khādayo gaggharikā. ‘‘Ime lāvaṇyatallā te, gallā lolavilocane’’iccādiko desiyo, tallo jalāsayaviseso, gallo kapolo. ‘‘Saggasevīnaṃ ripūnamitthīnamakaṅkaṇo pāṇi. Nettamanañjana’’ntiādikaṃ adhikaṃ. ‘‘Akaṅkaṇo pāṇī’’tiādinā vedhabyassa gammamānattā ‘‘saggasevīna’’nti adhikanti. Yattha vattabbassa ūnatā, taṃ ūnaṃ, yathā ‘‘tilokatilakaṃ muni’’ntiādi. Ettha ‘‘vandāmī’’ti ūnaṃ, chandobhaṅgānvitaṃ vaco bhaggacchandaṃ pākaṭaṃ. Ārambhāvasānena visamaṃ upakkamopasaṃhāravisamaṃ, taṃ pana āraddhakkamapariccāgenāparena nikkhipanaṃ veditabbaṃ.

其中，与语法相违者为“不善巧”(asādhu)。若一词基于动作等原因可用于他义，却仅作为名称使用，则为“歧义”(sandiddhaṃ)，如“ravimhihimahā”；但若用于修饰义，则为善巧。对已确立的名词，以另一同义词构想词语，为“同义词推知”(pariyāyañeyyaṃ)，例如以“assavanitānanena”（母马之面）代“vaḷavāmukhena”（马口）。陈述对象固有属性者，其义“不显”(appatītatthaṃ)，如“黑墨”(kaṇhamasī)。对所证之义无用者，为“无用”(appayojakaṃ)，如“越过泡沫极盛之海”。“Manuññaddhanayo pāde, khādayo kani bhanti te”等，为“难解”(dubbhodho)，其中kani指“少女”(kaññe)，khādayo指“脚铃”(gaggharikā)。“Ime lāvaṇyatallā te, gallā lolavilocane”等，为“方言”(desiyo)，其中tallo指“一种水池”(jalāsayaviseso)，gallo指“脸颊”(kapolo)。“天人之敌的妇女手中无镯”、“眼中无膏”等，为“赘余”(adhikaṃ)。因“手中无镯”等已暗示寡妇之境，故“天人之敌”为赘余。所应说之义有欠缺，为“缺略”(ūnaṃ)，如“三界之饰，牟尼”，此处省略了“我敬礼”(vandāmi)。与韵律相悖之言，为“破韵”(bhaggacchandaṃ)，此乃显而易见。开篇与结尾不一致，为“首尾不应”(upakkamopasaṃhāravisamaṃ)，此当理解为放弃已开始之次第而另起炉灶。

Iti subodhālaṅkāre mahāsāmināmikāṭīkāyaṃ

如是在《善显修辞论》大长老释论中

Dosāvabodhaparicchedo.

过失觉了章。

67. Evaṃ ‘‘sodāharaṇametesaṃ, lakkhaṇaṃ kathayāmyaha’’nti katapaṭiññānurūpaṃ sampādetvā idāni ‘‘katotre’’ccādinā nigamento dose saṅkhipati. Atra imasmiṃ adhikāre, [Pg.100] paricchede vā esaṃ dosānaṃ yathāvuttapadadosādīnaṃ pavaro lakkhaṇāvirodhalakkhiyato uttamo vibhāgo asaṅkarato vibhajanaṃ saṅkhepanayā vitthārāpaniyasaṅkhepakkamena mayā kato vutto esova yathāvutto eso saṅkhepakkamo eva kavīnaṃ viracayantānaṃ khedakaraṃ bandhasarīre īdisaṃ īdisappayogaṃ kathaṃ nāma karomīti evaṃ pavattakhedamuppādayantaṃ parampi asādhusandiddhādi aññampi dūsanamatthi ce, taṃ sabbaṃ bodhayituṃ bodhetuṃ alaṃ samattho hoti. Niyati avuttopi attho etenāti ca, saṅkhepo ca so nayo cāti viggaho.

67. 如是，在完成了“我将说明这些具有例证的特征”(sodāharaṇametesaṃ, lakkhaṇaṃ kathayāmyahaṃ)这一承诺后，现在以“何等为三”(katotre)等语句来总结过失。在此主题(adhikāre)或章(paricchede)中，关于这些如前所述的词语过失等，其最殊胜的区分，在于其不与特征相违的特质，即以不混杂的方式，用详略交替的简略法加以阐述。我所说的此简略法，正如所述，正是令诗人们在创作时感到困扰，生起“在作品中如何能作此等运用？”之念的原因。若还有其他如不善巧、歧义等过失，此法也足以阐明。即使未明说之义，亦能由此推知；“简略”即是此“方法”，此乃其分析。

Ihāniddiṭṭhaṃ

此处未明说者

‘‘Nihantu soyaṃ jalitaṃ, pataṅgo aripāvaka’’ntiādikaṃ

“愿此飞蛾摧毁燃烧的敌火”等。

Akkhamatthantarādikaṃ viruddhatthantare anupatattā na vuttaṃ, ettha sūriyavācako pataṅgasaddo jotiriṅgaṇavācakopi hotīti vattumicchitaamittaggivināse asamatthaññattho hoti.

因其落入相违之义，故未提及不适宜的异义(atthantara)等。此处，“飞蛾”(pataṅga)一词既可指太阳(sūriya)，亦可指萤火虫(jotiriṅgaṇa)，故其所欲表达的摧毁敌火(amittaggivināse)之义，便成了无能(asamattha)之义。

‘‘Vacanti gaṇḍi’’ccādikaṃ āgame appasiddhaṃ lakkhaṇamattena sādhiyaṃ. Appayuttapadādidoso kiliṭṭhapadadose antogadho hotīti na vutto.

“空无犍稚”(Vacanti gaṇḍi)等语，在圣典(āgama)中不为人知，仅凭其特征即可成立。不当用词(appayuttapada)等过失，因已包含在晦涩词(kiliṭṭhapada)的过失中，故未另说。

Gajahesāturaṅgakoñcanādādisambandhadūsitañca. Jināgamādīsu pasiddharūpakkhandhādikamaññatra payuttamappatītannāmātīdaṃ dvayaṃ yathākkamaṃ lokavirodhamāgamavirodhañca hotīti virodhipade antogadhaṃ hoti. Hetvapekkhaṃ ānetabbahetuttā neyye antogadhanti na vuttaṃ.

与象(gaja)、嘶鸣(hesā)、马(turaṅga)、鹤(koñca)等相关的过失(dūsita)亦然。在佛典(Jināgama)等处广为人知的色蕴(rūpakkhandha)等，若使用在其他地方，采用不显明(appatīta)或不悦耳(anāmā)的名称，这两种情况分别会造成世间相违(lokavirodha)和圣教相违(āgamavirodha)，因此都包含在相违词(virodhipada)之中。至于需待原因者(hetvapekkhaṃ)，因其需被引导故，已包含在应引导(neyya)中，故未另说。

‘‘Devo voharatu klesaṃ, rāhukhinno divākaro’’

“愿天驱散烦恼，罗睺所苦的太阳。”

Iccādikaṃ asamatthābhidhāyiccādi ocityahīne antogadhanti na vuttaṃ. Ettha divākaro sayaṃ rāhugahito aññesaṃ kilesāpanayane [Pg.101] asamatthoti tamasāmatthiyaṃ visesanabhūtena ‘‘rāhukhinno’’ti padena ñāyati.

像这类表达能力不足(asamatthābhidhāyi)等的过失，因已包含在不合宜(ocityahīna)之中，故未另说。此处，日天子(divākaro)自身被罗睺(rāhu)所擒(rāhugahito)，无力消除他人烦恼(kilesāpanayane asamattho)，其无能(asāmatthiyaṃ)便由修饰词“罗睺所困”(rāhukhinno)一词而得知。

Jigucchāvamaṅgalaasabbhānaṃ tiṇṇamaññatrassa jotakaṃ vācakaṃ vā atthantaraṃ vā gāmmaṃ duppatītikarattā vākyatthagāmmadoseyeva antogadhanti na vuttaṃ. Duruccāraṇabhūtalakkhaṇaṃ kaṭṭhaṃ bandhapharusato abyatirittanti na vuttanti. ‘‘Harisamānayī’’ti vattabbe hapubbaṃ risa’mānayiiccādikaṃ icchitatthato paribhaṭṭhattā bhaṭṭhañca ‘‘sakko sahassagū’’iccādikaṃ apasiddhavisaye pariyuttaguḷhañceti ime atthaguḷhādayo pasādālaṅkāraviruddhattā pasādaguṇādāneneva pariccattāti na vuttaṃ. Ettha hi sahassaṃ gāvo cakkhūni assāti sahassagūti sakkassa nāmaṃ guḷhaṃ nāma hoti.

厌恶、不吉祥与不雅，这三者或指示、或表达其他意义，或因令人不悦而显得粗俗，这些皆已包含在语句意义的粗俗过失中，故未另说。难以发音、粗硬的特征，因与结构粗糙(bandhapharusa)的过失无异，故未另说。例如，应说“带来喜悦”(Harisamānayī)，却说成“喜悦之前带来愤怒”(hapubbaṃ risa”mānayi)等等，因其偏离了期望的意义，故为错谬；又如“拥有千眼的帝释”(sakko sahassagū)等等，因其在不为人知的领域中使用而隐晦。这些意义隐晦(atthaguḷha)等过失，因与明净(pasāda)的修辞相悖，仅因选取明净之品质而被舍弃，故未另说。此处，“sahassaṃ gāvo cakkhūni assāti sahassagūti”(千是牛群或眼睛，故为千眼者)是帝释(Sakka)的隐晦之名。

Vākyadosepi visandhivākyaṃ idha anupayogittā na vuttaṃ. Vākyamajjhapatitavākyayuttaṃ vākyagabbhañca, vākyantarapadasammissaṃ.

在语句过失中，不连贯的语句(visandhivākya)因在此处不适用，故未另说。语句中插入其他语句的复合句(vākyagabbha)，以及语句之间词语混杂(vākyantarapadasammissaṃ)的情况亦然。

‘‘Apāthyameso dissati, vejjaṃ khādatyanārataṃ’’

“此不宜之物被见，他不断地吃医生。”

Iccādikaṃ vākyasaṃkiṇṇañca byākiṇṇe antogadhanti na vuttaṃ. Ettha eso bhisakko anārataṃ niccaṃ apāthyaṃ rogassa ahitaṃ dissati vadati. Eso rogī anārataṃ satataṃ apāthyaṃ ahitaṃ khādati. Vejjaṃ bhisakkaṃ dissati kujjhati. Evaṃ anekavākyehipi sandhivākyaṃ saṃkiṇṇaṃ nāma.

像这类语句杂糅(vākyasaṃkiṇṇa)的过失，因已包含在混淆(byākiṇṇa)的过失中，故未另说。此处，这位医生(bhisakka)不断地、总是说些不合适的、对病有害的话。这位病人(rogī)不断地、总是吃些不合适的、有害的东西。他看到医生(vejjaṃ bhisakkaṃ)就生气。像这样，能与多个句子连接的句子，就称为杂糅(saṃkiṇṇa)。

‘‘Kācuyyāne mayā diṭṭhā, vallarī pañcapallavā;

Pallave pallave mudhā, yassā kusumamañcarī’’ti.

“曾见园中葛，新枝五叶发；叶间徒有蕊，枉自作繁花。”

Idamavācakaṃ paheḷikāsu pamussitāsannissitamiti na vuttaṃ. Nanu cettha attanā paheḷikāya adassitattā avācakassa pamussitāya antogadhakaraṇaṃ asiddhena asiddhasādhananti? Nayidamevaṃ, ‘‘upekkhiyanti sabbāni, sissakhedabhayā mayā’’ti ca upari kiliṭṭhapadadosaparihāre ‘‘paheḷikāyamāruḷhā, na hi duṭṭhā kiliṭṭhatā’’ti ceti iminā [Pg.102] purātanehi niddiṭṭhasoḷasapaheḷikāyopi dassitāti siddhena asiddhasādhanaṃ hoti. Tattha kavinā uyyānasaddena gehañca latāpariyāyavallarīsaddena aṅganā ca pallavasaddena karacaraṇādharā ca mañcarīsaddena nakhadantakantiyo ca vattumicchitā.

此无言暗示(avācaka)未被提及为谜语(paheḷikā)中的隐晦(pamussita/āsannissita)。难道不是因为自己没有展示谜语，而想用无言暗示(avācaka)或隐晦(pamussita)来证明未成立的道理吗？并非如此。正如“我舍弃一切，因为害怕弟子感到厌倦”(upekkhiyanti sabbāni, sissakhedabhayā mayā)以及上文为避免晦涩词(kiliṭṭhapada)过失而说的“沉浸于谜语，实无晦涩过”(paheḷikāyamāruḷhā, na hi duṭṭhā kiliṭṭhatā)等，通过这些古人所指出的十六个谜语(soḷasapaheḷikā)，也已显示此理，因此这是用已成立的道理来证明未成立的道理。在此，诗人想用“园”(uyyāna)字来表示房屋(geha)，用“藤蔓”(vallarī)这个与蔓草同义的词来表示女子(aṅganā)，用“新叶”(pallava)来表示手、脚和嘴唇(karacaraṇādharā)，用“花穗”(mañcarī)来表示指甲和牙齿的光泽(nakhadantakantiyo)。

Vākyatthadosepi paduminīnaṃ rattiyaṃ pabujjhanādikaṃ viruddhaṃ virodhipadeyeva antogadhattā na vuttanti dassetuṃ ‘‘katotra saṅkhepanayā’’ti vuttaṃ, na pana tesaṃ sabbathā pariccattattāti. Ettha ocityahīnaduppatītikarānaṃ dvinnaṃ vākyatthadosatte sati bandhapharusassa vākyadosatte sati virodhino padadosatte sati ‘‘asamatthābhidhāyi’’ādipadaṃ, ‘‘jigucchādittayapakāsakā’’dipadaṃ, kaṭṭhapadaṃ, paduminīnaṃ rattiyaṃ phullatādi vākyatthañceti ime cattāro dosā bhinnajātikesu ocityādīsu kathaṃ saṅgahitāti? Saccaṃ, tathāpi padānaṃ duṭṭhatte sati vākyavākyatthānamaduṭṭhatā nāma natthīti padadosena sandhivākyavākyatthadosānamanaññattaṃ sissānaṃ ñāpanatthaṃ padadosādikaṃ vākyatthadosādīsu saṅgahitanti veditabbaṃ. Imināyeva purātanehi viruddhatthantarādipadehi vicaritaṃ vākyaṃ viruddhantiādinā duṭṭhāni bahūni vākyāni dassitānīti daṭṭhabbaṃ.

在语句意义(vākyattha)的过失中，莲花(paduminī)在夜晚开放等相违(viruddha)之处，因其已包含在相违词(virodhipada)的过失中，故未另说。这是为了表明“此处略说”(katotra saṅkhepanayā)，而非全然舍弃。此处，若有不合宜(ocityahīna)与令人不悦(duppatītika)这两种语句意义(vākyattha)的过失，有结构粗糙(bandhapharusa)的语句过失，或有相违(virodhi)的字词过失，例如“表达能力不足”(asamatthābhidhāyi)等词语、“指示厌恶等三者”(jigucchādittayapakāsakā)等词语、粗硬(kaṭṭha)的字句，以及莲花在夜晚开放等语句意义——这四种过失，如何能被包含在不同种类的不合宜(ocitya)等之中呢？诚然，即便如此，当词语(pada)存在过失时，语句(vākya)和语句意义(vākyattha)便不可能没有过失。因此，为令弟子了知词语的过失与语句及语句意义的过失并无二致，故应知词语过失等皆可包含在语句意义过失等之中。由此可知，古人(purātana)以“意义相违”(viruddhatthantara)等词语所考察的语句，以及以“相违”(viruddha)等所指出的诸多错误语句，皆应如此理解。

Imāyeva gāthāya ‘‘tamatthi ce khedakaraṃ parampī’’ti ettha parasaddenaasādhusandiddhapariyāyañeyyāppatītatthaappayojaka- dubbodhadesiyādipadadose ca adhikaūnabhaggacchandādivākyadose ca upakkamopasaṃhāravisamasaṅkhāte vākyatthadose ca pariggaṇhāti. Ettha saddasatthaviruddhamasādhu nāma. Kriyānipphattikāraṇamupādāya atthantare pavattanāmaṃ visesanatthena vinā saññābhājane payuttaṃ sandiddhaṃ nāma, yathā ‘‘ravimhi himahā’’ti. Ettha himahā ravīti visesane kate doso [Pg.103] natthi. Pasiddhasaññāsaddassa pariyāyanāmena kappitapadaṃ pariyāyañeyyaṃ nāma, yathā ‘‘vaḷavāmukhassa assavanitānana’’nti. Atisayā vinā bhāvitatthena visesyassa guṇavācakaṃ padaṃ appatītatthaṃ nāma, yathā ‘‘kaṇhamasī’’ti. Adhigatattānupayogipadaṃ appayojakaṃ nāma, yathā ‘‘atiphenilaṃ sāgaramalaṅghī’’ti. Appasiddhavacanaṃ dubbodhaṃ nāma, yathā–

仅以此偈“若有其他恼人事”为例，此中“其他”(para)一词，涵摄了不善、含糊、迂回、义晦、无用、难解、方言等词过，以及增、减、破韵等句过，还有开篇与结尾不一的句义过。于此，与声明学相违，名为“不善”。无限定词而用于他义，名为“含糊”，例如“日中有雪”。若作“雪日”之限定，则无过。以常用名词的同义词所造之词，名为“迂回”，例如“牝马之面为雌马之颜”。在无特殊意义的情况下，用以形容名词的品质词，名为“义晦”，例如“黑墨”。于已解之义无用之词，名为“无用”，例如“跨越泡沫甚多之海”。不常用之语，名为“难解”，例如：

‘‘Manuññaddhanayo pāde, khādayo kani bhanti te’’ti.

“少女(kani)啊，你足上悦耳作响的脚铃(khādayo)闪耀。”

Kani he kaññe te tavapāde manuññaddhanayo manoharasaddasamannāgatā khādayo gaggharikā bhanti dibbantīti. Kismiñci deseyeva siddhanāmaṃ desiyaṃ nāma. Yathā–

（此偈义为：）少女(kani)啊，你足上悦耳作响的脚铃(khādayo, gaggharikā)闪耀(bhanti, dibbanti)。仅在某些地方成立之名，名为“方言”。例如：

‘‘Ime lāvaṇyatallā te, gallā lolavilocane’’ti.

“眼波流转者啊，你这些脸颊(gallā)是美的池塘(lāvaṇyatallā)。”

He lolavilocane te tava ime gallā kapolā lāvaṇyatallā manuññatallā jalāsayavisesā bhavanti. Kenaci lesena pakāsitamatthamupādāya payuttamadhikaṃ nāma. Yathā–

（此偈义为：）眼波流转者啊，你这些脸颊(gallā)即面颊(kapolā)，是美的池塘(lāvaṇyatallā)，是可爱的池塘(manuññatallā)，是特别的水池。于已由某种方式表明之义，复用他词，名为“增益”。例如：

‘‘Tvayi rājati rājinda, ripūnaṃ saggasevinaṃ;

Thīnaṃ akaṅkaṇo pāṇi, siyā nettamanañjana’’nti.

“王中之王，在你光耀之时，敌人往生天界，其妻手无镯，眼无妆。”

Ettha ‘‘akaṅkaṇo pāṇi, nettamanañjana’’nti imināyevathīnaṃ vidhavattaṃ gamyamānaṃ hotīti tappakāsanatthaṃ payuttaṃ ‘‘saggasevina’’nti idaṃ adhikaṃ nāma. Vattabbayuttato ūnaṃ vākyaṃ ūnaṃ nāma. ‘‘Tilokatilakaṃ muni’’nti ettha ‘‘vandāmī’’ti vattabbassa avuttattā ūnaṃ. Chandohānisaṃyuttaṃ bhaggacchandaṃ nāma. Idaṃ tesaṃ tesaṃ chandānaṃ akkharagaṇanato ūnādhikavasena pākaṭaṃ hoti. Ādyantato visamaṃ upakkamopasaṃhāravisamaṃ nāma. Idaṃ āraddhakkamaṃ pariccajitvā kamantarena niyamanti veditabbaṃ.

于此，“手无镯，眼无妆”已能令人了知其寡妇之境，故为表明此义而用的“享天乐”一词，名为“增益”。应说而未说之句，名为“减损”。如“三界之严饰，牟尼”，此处因未说应说的“我敬礼”，故为“减损”。与韵律失误相应，名为“破韵”。此由各韵律的音节数增减而显明。首尾不一，名为“开篇与结尾不一”。此应知为舍弃已开始的次第，而依他次第而行。

Iti subodhālaṅkāranissaye

《善觉庄严论》义疏中

Paṭhamo paricchedo.

第一章。

2. Dosaparihārāvabodhaparicchedavaṇṇanā

2. 除过觉悟章释义

68.

68.

Kadāci kavikosallā, virodho sakalopya’yaṃ;

Dosasaṅkhyamatikkamma, guṇavīthiṃ vigāhate.

有时因诗人巧慧，此一切过失，超越过失之数，步入功德之道。

69.

69.

Tena vuttavirodhāna-mavirodho yathā siyā;

Tathā dosaparihārā-vabodho dāni nīyate.

因此，为使所说之过失无违碍，如是，除过之觉悟今当阐述。

68-69. Iccevaṃ [Pg.104] dosavibhāgaṃ paricchijja idāni yathāvuttadosaparihārakkamamupadisitumāha ‘‘kadācī’’tyādi. Sakalopi ayaṃ virodho viruddhatthantarādikato na koci eko eva dosesu, dosānaṃ vā saṅkhyaṃ gaṇanaṃ dosabhāvaṃ atikkamma paricchijja guṇānaṃ vīthiṃ padaviṃ guṇasabhāvataṃ vigāhate abbhupagacchati kadāci, na sabbadā. Kavino payujjakassa kosallā tādisavisayapariggahalakkhaṇanepuññakāraṇā, na tu yathā tathā ceti. ‘‘Tene’’ccādi. Yenevaṃ, tena kāraṇena vuttānaṃ viruddhatthantarādīnaṃ virodhānaṃ yathā yena pakārena avirodho niddosatā siyā bhaveyya, tathā tena pakārena dosānaṃ parihāro dūrīkaraṇaṃ avabujjhati ñāyati etenāti avabodho, tassa avabodho, tannāmiko paricchedo idāni nīyate ānīyate vuccateti attho.

68-69. 如是区分过失之部类后，今为教示如前所说之除过次第，故说“有时”等（偈）。此一切过失，从意义相违等而言，并非仅一过失，或超越过失之数、计算、过失之性，有时（非恒常）会进入功德之道、功德之位、功德之性。因诗人（即使用者）之巧慧，乃把握此类特殊领域之善巧因，而非随意为之。“因此”等（偈）。正因如此，为使所说之意义相违等过失，能以某种方式无违碍、无过失，如是，以彼方式，过失之去除（即远离）得以了知，此即“觉悟”；以此为名之章，今当阐述。

68-69. Evaṃ dosavibhāgaṃ paricchinditvā idāni yathāvuttadosānaṃ parihāratthamārabhanto ‘‘kadācī’’tyādimāha. Sakalopi ayaṃ virodho padadosādiko dosasaṅkhyaṃ dosānaṃ, dosesu vā gaṇanaṃ dosabhāvaṃ atikkamma kadāci kavikosallā kavino byākaraṇābhidhānachandoalaṅkatiādīsu paricayalakkhaṇena paññāpāṭavena yato guṇavīthiṃ guṇapadaviṃ kevalaṃ guṇasabhāvaṃ vigāhate abbhupagacchati, tena kāraṇena vuttavirodhānaṃ yathāvuttapadadosādivirodhānaṃ avirodho aviruddhatā yathā [Pg.105] siyā yena pakārena bhaveyya, tathā tena pakārena dosaparihārāvabodho yathāvuttapadadosādisambandhino pariharaṇakkamassa avabodhakāraṇattā tannāmikaparicchedo idāni laddhāvasare nīyate vuccate. Yathāvuttadosā kavisāmatthiyena niddosattaṃ bhajanti, tassa sāmatthiyassa upadesaṃ dassāmāti adhippāyo.

68-69. 如是辨别过失之部类后，今为去除如前所说之过失，故开始说“有时”等（偈）。此一切过失，即词过等，超越过失之数，或过失之计算、过失之性，有时因诗人之巧慧，即诗人凭借在语法、词汇、韵律、修辞等之熟练所具之敏锐智慧，故能进入功德之道、功德之位、纯粹功德之性。因此，为使所说之过失，即如前所说之词过等过失，能以某种方式无违碍、无矛盾，如是，以彼方式，除过之觉悟，即因能觉悟如前所说之词过等相关之去除次第，故此名为“除过觉悟”之章，今于得机时阐述。如前所说之过失，因诗人能力而变得无过失，此意在开示彼能力。

Padadosaparihāravaṇṇanā

语病消除释义

Tattha viruddhatthantarassa parihāro yathā –

此处，意义矛盾之消除，如下——

70.

70.

Vindantaṃ pākasālīnaṃ, sālīnaṃ dassanā sukhaṃ;

Taṃ kathaṃ nāma megho’yaṃ, visado sukhaye janaṃ.

见熟稻而得乐者，此清澈之云，岂能悦彼人？

70. ‘‘Vindanta’’miccādi. Pākena pariṇatabhāvena sālīnaṃ yuttānaṃ, manuññānaṃ vā sālīnaṃ rattasāliādīnaṃ sālijātīnaṃ dassanā sukhaṃ cetasikaṃ somanassaṃ vindantaṃ taṃ janaṃ visado ayaṃ megho ambudo kathaṃ nāma sukhayeti. Ettha tādisassa janassa asukhappadānaṃ garaḷassa meghassānurūpanti viruddhatthantaratā parihaṭā.

70. “得”等句。因见通过成熟而适宜的稻谷，或悦人的红稻等稻种，而获得心乐与喜悦的彼人，此清澈之水云（ambudo）如何能令其快乐？于此，对那样的人施加不快，对云而言是不相称的，犹如毒物一般，因此意义的矛盾得以消除。

70. Tattha viruddhatthantarassa parihāro yathā evaṃ. ‘‘Vindanti’’ccādi. Pākasālīnaṃ pariṇāmena yuttānaṃ, manuññānaṃ vā sālīnaṃ rattasāliādīnaṃ dassanā dassanahetu sukhaṃ cetasikasomanassaṃ vindantaṃ anubhontaṃ taṃ janaṃ taṃ kassakajanaṃ visado jaladāyako ayaṃ megho kathaṃ nāma sukhaye, na sukhayateva. Tādisassa janassa dukkhadānaṃ garaḷadāyakassa meghassāpi anurūpamiti viruddhaññattho apanīto hoti. Pākena sālinoti viggaho. Sukhaṃ karotīti sukhayeti nāmadhātu.

70. 此处，消除意义矛盾的方法亦是如此。“得”等句。因见已成熟、适宜的稻谷，或悦人的红稻等，而体验到心乐与喜悦的彼人，即彼农夫，此清澈的施水之云，如何能令其快乐？它根本不能令其快乐。对那样的人施加痛苦，甚至与施毒之云亦相称，因此矛盾之义得以消除。“以熟稻”是其语法分析。“使其快乐”（sukkaye）是由名词（sukha）形成的动词。

Yathā vā –

又如——

71.

71.

Vināyakopi [Pg.106] nāgosi,Gotamopi mahāmati;

Paṇītopi rasāpeto,Cittā me sāmi te gati.

调御者亦是龙象，乔达摩(Gotama)亦大智者；胜妙者亦离味，主啊，汝行令我心奇。

71. ‘‘Vināyakopi’’ccādi. Vīnaṃ pakkhīnaṃ nāyako, garuḷo, satte vinetīti vināyako, vuddho, bhagavā ca. Tattha yadā vināyako garuḷo, tadā tu nāgo pannagosīti viruddhaṃ, pakkhantare tvaviruddhaṃ bhagavato āgussa rāgādino abhāvato. Imesaṃ gunnaṃ atisayena go gotamo hīnapasu, gotamavaṃsāvatiṇṇattā gotamo bhagavā ca. Hīnapasu ca tvaṃ mahāmati asīti viruddhaṃ accantahīnapasuno mahatiyā paññāya abhāvato. Pakkhantare tu na byāghāto. Paṇīto madhuro raso, uttamo ca sugato. Tattha madhurarasato apeto apagatosīti virujjhati, bhagavato tu rasehi siṅgārādīhi apetoti yujjati. Me mama. Sāmīti āmantanaṃ. Te tava gati pavatti cittā abbhutāti. Ettha viruddhatthantaraṃ virodhālaṅkāraṃ silāghanīyanti tena taṃ parihaṭaṃ.

71. “调御者”等句。鸟类之主，即金翅鸟(garuḷa)；能调伏众生，故称调御者，亦指佛陀、世尊。此处，若调御者指金翅鸟，则与龙（或蛇）相矛盾；但在另一种解释中则不矛盾，因世尊已无过失（如贪等）。在诸牛（go）中，最卓越者为乔达摩（gotama，最胜牛）；（go亦指）劣等牲畜。又因降生于乔达摩族，故世尊亦称乔达摩。而说“你是劣等牲畜，且是大智慧者”则相矛盾，因极劣等牲畜不可能有大智慧。但在另一种解释中则无妨碍。胜妙者（paṇīta）指甘美的味道，亦指最上者、善逝。此处，若指“远离甘美的味道”则相矛盾；但若指世尊远离爱欲等诸味，则说得通。“Me”指“我的”。“Sāmi”是称呼语。“Te”指“你的”，“gati”指行状，“cittā”指奇妙。此处，意义矛盾构成了值得称赞的矛盾修辞法，因此该矛盾得以消除。

71. Yathā vā uttadosassa parihāro īdiso vā. ‘‘Vināyako’’ccādi. He sāmi tvaṃ vināyakopi garuḷopi nāgosi pannago asi. No ce, vināyakopi satte vinento eva nāgosi nikkileso asi. Gotamopi pasutamopi mahāmati mahāpaññavāsi. No ce, gotamopi gottato gotamoyeva mahāmati mahāpaññavāsi. Paṇītopi madhuropi rasāpeto madhurarasato apagatosi. No ce, paṇītopi uttamo eva rasāpeto siṅgārādirasato apagatosi. Te tuyhaṃ gati pavatti me mayhaṃ cittā acchariyā. [Pg.107] Ettha garuḷassa nāgattañca pasutamassa paññavantattañca paṇītassa nirasattañca viruddhaṃ, tathāpi aññapakkhassa aviruddhattā viruddhatthantaradoso pasatthena viruddhālaṅkārena nirākato. Vīnaṃ pakkhīnaṃ nāyako, garuḷo. Satte vinetīti vināyako, buddho. Natthi āgu etassāti nāgo, buddho. Gunnamatisayena gotamo, pasu. Mahatī mati assāti mahāmati, buddho. Padhānattaṃ nīto paṇīto, madhuro raso. Rasato apetoti rasāpeto, buddhoti viggaho.

71. 又如，或如此消除所述之过失。“调御者”等句。主啊，您既是调御者、金翅鸟，亦是龙、是蛇。若非如此解，您作为调御者调伏众生，故是无烦恼（nikkilesa）之龙（nāga）。您是乔达摩，亦是最胜的牲畜，是大智者，具大智慧。若非如此解，您依种姓为乔达摩，是大智者，具大智慧。您是胜妙者、甘美者，亦远离甘味。若非如此解，您是胜妙者、最上者，亦远离爱欲等味。您的行状令我心奇。此处，金翅鸟是龙，最胜的牲畜有智慧，胜妙者无味，此乃矛盾。然因另一方面的解释并不矛盾，故意义矛盾之过失，由贴切的矛盾修辞法所遣除。鸟（vī）之主（nāyaka）为金翅鸟。调伏众生，故为调御者，即佛陀。无过失（āgu）者，故为龙（nāga），即佛陀。在诸牛（go）中最为卓越，故为乔达摩（gotama）；亦指牲畜。有大智慧（mahā mati），故为大智者，即佛陀。达到卓越（padhānattaṃ nīto），故为胜妙者（paṇīto）；亦指甘味。远离诸味，故为离味者，即佛陀，此为词语分析。

Ajhatthassa yathā –

如隐含义——

72.

72.

Kathaṃ tādiguṇābhāve,Lokaṃ toseti dujjano;

Obhāsitāsesadiso,Khajjoto nāma kiṃ bhave.

若无彼等德，恶人何悦众？遍照诸方者，萤火岂能是？

72. ‘‘Katha’’miccādi. Dujjano tādino guṇā lokaṃ tosenti, tādīnaṃ guṇānaṃ attani abhāve sati lokaṃ sattalokaṃ kathaṃ toseti, na tosetīti attho. Vuttamevatthantarena sādheti ‘‘khajjoto nāma obhāsitā dīpitā asesadisā yena tathāvidho kiṃ bhave, na bhaveyya tādino guṇassa abhāvato’’ti. Ettha khajjotassa adhikatthabhāvena sito obhāsitāsesadisattadoso ‘‘kathaṃ tādiguṇābhāve’’tiādivacobhaṅgiyā parihaṭo.

72. “如何”等句。恶人若无那样的德行，如何能令世间（即有情世间）欢喜？意即不能令其欢喜。复以另一义理成之：“萤火虫岂能是遍照、燃亮所有方位者？它不能是，因其缺乏那样的德行。”此处，对萤火虫赋予“遍照所有方位”此一过分之义的过失，通过“若无彼等德”等句的巧妙言辞而得以消除。

72. Ajhatthassa yathāti ettha parihāro ajjhāhāro, evamuparipi. ‘‘Kathi’’ccādi. Dujjano guṇahīnajano tādiguṇābhāve santosajananakāraṇānaṃ tādisānaṃ sīlādiguṇānaṃ [Pg.108] attani avijjamānatte sati lokaṃ sattalokaṃ kathaṃ toseti, na tosetiyeva, tathā hi khajjoto nāma obhāsitāsesadiso kiṃ bhave, na bhavatyeva. Ettha khajjotassa sakaladisobhāsanasaṅkhātamadhikatthadoso ‘‘kathaṃ tādiguṇābhāve’’ccādivākyalīlāya nirākato. Tādī ca te guṇā ceti viggaho.

72. 于“如隐含义”此处，（过失的）消除是依靠文义的补充，以上亦然。“如何”等句。恶人，即无德之人，若自身不存在能令众生满足的戒等德行，如何能令世间，即有情世间欢喜？根本不能令其欢喜。诚然，萤火虫岂能是遍照所有方位者？根本不能是。此处，萤火虫能遍照所有方位这一夸大之义的过失，通过“若无彼等德”等句的行文之妙而得以遣除。“彼等德”是其语法分析。

73.

73.

Paheḷikāyamāruḷhā, na hi duṭṭhā kiliṭṭhatā;

Piyā sukhā’liṅgitaṃ ka-māliṅgati nu no iti.

置于谜语中，染垢非过失；（谜曰：）为爱人所拥，何人不受乐？

73. ‘‘Paheḷikāyaṃ’’iccādi. Kiliṭṭhatā kiliṭṭhapadadoso paheḷikāya visaye āruḷhā sahī na hi no duṭṭho siyā. Kīdisīti āha ‘‘piye’’ccādi. Itīti nidassane. Piyā vallabhāya āliṅgitaṃ kaṃ janaṃ sukhaṃ kāyikaṃ cetasikañca no āliṅgati na saṃyujjati nu. Nuiti parivitakke nipāto. Ettha piyāti kiliṭṭhaṃ paheḷikāya samāropena parihaṭaṃ.

73. “于谜语中”等句。染垢，即染垢词语之过失，若置于谜语的范畴中，则实非过失。是何种（谜语）？曰“爱人”等句。“iti”（ इति）用于示例。为爱人（vallabhā）所拥抱的何人，身心之乐不与之结合呢？“nu”是表示疑问的助词。此处，“piyā”（爱人）一词的染垢义，通过置入谜语中而得以消除。

73. ‘‘Paheḷike’’ccādi. Kiliṭṭhatā kiliṭṭhapadadosasaṅkhātā paheḷikāyaṃ visaye āruḷhā ce, na hi duṭṭhā duṭṭhā na hoti. Kimudāharaṇaṃ? Piyā sukhāliṅgitaṃ kamāliṅgati nu no iti, itisaddassa nidassanatthattā sesaudāharaṇānametamupalakkhaṇanti ñātabbaṃ. No ce, evaṃpakārānamudāharaṇānamapariggahetabbattā itisaddo pakāratthoti. Piyā vallabhāya āliṅgitaṃ upaguhitaṃ kaṃ nāma janaṃ sukhaṃ kāyikamānasikaṃ no āliṅgati nu, āliṅgatevāti. Ettha piyāti kiliṭṭhapadaṃ paheḷikāyamāropanena nirākataṃ hoti.

73. “谜语”等句。污秽，即所谓污秽词语的过失，若用于谜语的范畴，则不成其为过失。有何例证？“为爱人所拥，何人不感乐？”由于“iti”一词意在举例，应知这是其余例子的代表。若非如此，因无法包含所有这类例子，“iti”一词则表示种类。被亲爱者，即被爱人所拥抱，哪个人不会感受到身体和心理的快乐呢？必然会感受到。此处，“piyā”这一污秽词语通过置于谜语中而被消除了。

74.

74.

Yamake no payojeyya, kiliṭṭhapada’micchite;

Tato yamaka’maññaṃ tu, sabbametaṃmayaṃ viya.

不应在所欲双关中，使用污秽词；此外所有双关，皆似由其构成。

74. ‘‘Yamake’’ccādi. [Pg.109] Tato aññanti icchitayamakato aññaṃ. Tuiti visesajotako. Etaṃmayaṃ viyāti etena kiliṭṭhapadena nibbattaṃ viya.

74. “双关”等句。“此外”是指不同于所欲双关。“Tu”是表示区别的助词。“皆似由其构成”意指如同由这污秽词所产生。

74. ‘‘Yamake’’ccādi. Kiliṭṭhapadaṃ icchite yamake iṭṭhayamake no payojeyya nappayujjeyya, tato iṭṭhayamakato aññaṃ sabbaṃ yamakaṃ pana etaṃmayaṃ viya iminā kiliṭṭhapadadosena kataṃ viya hoti. Ettha iṭṭhayamakaṃ vuttanayena ñātabbaṃ, etena nibbattaṃ etaṃmayanti viggaho.

74. “双关”等句。不应在所欲双关中运用污秽词，即不应使用；此外，除了所欲双关以外的所有双关，都好像是由这种污秽词的过失所造成的。此处，所欲双关应按前述方式理解，“由此产生者，即是其构成”是词语的分析。

Desavirodhino yathā –

地域相违者，例如——

75.

75.

Bodhisattappabhāvena, thalepi jalajānya’huṃ;

Nudantāni’va sucirā-vāsaklesaṃ tahiṃ jale.

因菩萨威德力，陆地亦生水生花；似驱水中久住苦。

75. ‘‘Bodhisatte’’ccādi. Bodhisattassa māyādeviyā sutassa vakkhamānassa visesassa taduppannadine sambhavā pabhāvena puññappabhāvato jalajāni ambujāni thalepi ahuṃ ahesuṃ acintanīyattā puññappabhāvassa. Kiṃ pana vāpyādīsu kiṃ karontāva tahiṃ tasmiñca jale suciraṃ sabbadāva āvasanamāvāso tena jāto kleso taṃ nudantāniva dūrato jahantāniveti. Acintanīyattā puññappabhāvassa īdisampi acchariyamahosīti na desavirodho.

75. “菩萨”等句。因菩萨，即摩耶夫人(Māyādevī)之子，其殊胜事迹将于后述，于其出生之日，因其福德威力不可思议，故水生之莲花亦于陆地生起。何况在池塘等处呢？它们仿佛在驱除、远离那水中因长久居住而产生的烦恼。因福德威力不可思议，如此奇迹亦得以发生，故无地域相违之过。

75. Bodhisattappabhāvena bodhisattassa acinteyyānubhāvena jalajāni jalajasadisattā tannāmakāni padumakeravādīni tahiṃ jale visayattena pasiddhe tasmiṃ udake sucirāvāsaklesaṃ aticiraṃ nivāsato jātaāyāsaṃ nudantāni iva cajantāni iva thalepi ahuṃ ahesuṃ, vāpiādīsu kā kathā. Ettha jalajānaṃ thaluppattikathanasaṅkhātaṃ desavirodhaṃ acinteyyapuññappabhāvena īdisānaṃ [Pg.110] acchariyānaṃ pātubhāvato ‘‘bodhisattappabhāvenā’’ti iminā nirākaroti. Bodhiyaṃ catumaggapaññāyaṃ sattoti ca, tassa pabhāvoti ca, suciraṃ āvāsoti ca, tena bhūto klesoti ca vākyaṃ.

75. 因菩萨(Bodhisatta)威德力，即菩萨不可思议之神力，水生之物(jalajāni)，即莲花(paduma)、白睡莲(kerava)等，在以水域为领域的彼水中，仿佛驱除、舍弃因长久居住所产生的疲惫，竟亦于陆地生起，何况池塘等处。此处，讲述水生之物于陆地生起，此所谓地域相违(desavirodha)之过，因不可思议之福德力能显现此类奇迹，故以“因菩萨威德”一语消除之。词语分析如下：“于菩提(bodhi)，即四道智，心存向往之有情(satto)”；“其威力”；“长久居住”；“因此而生之烦恼”。

Kālavirodhino yathā –

时间相违者，例如——

76.

76.

Mahānubhāvapisuno, munino mandamāruto;

Sabbotukamayaṃ vāyi, dhunanto kusumaṃ samaṃ.

大威德之预兆，牟尼之微风；遍应时节而吹拂，平等摇落众花。

76. ‘‘Mahā’’iccādi. Mando mudubhūto māruto ayaṃ sabbotukaṃ sabbesu utūsu pupphanakaṃ kusumaṃ pupphaṃ samaṃ ekato katvā dhunanto vikiranto munino munisadisattā bhavissantamunibhāvena ca bodhisattassa, muninoyeva vā sammāsambodhisamadhigamasamaye mahānubhāvassa pisuno sūcako vāyi pavāyatīti. Ettha yadyapekadā sabbotukāsambhavo nānāutūsu nānākusumassa sambhavā, tathāpi bhagavato mahānubhāvapisunamīdisamekapadikaṃ sambhavatīti kālavirodho iminā parihaṭo.

76. “大”等句。此微弱轻柔之风，将一切季节中绽放之花，平等地汇集一处，摇动、吹散。此风乃牟尼(muni)之风，即菩萨之风，因其与牟尼相似，且未来将成为牟尼；或是在牟尼（佛陀）证得正等正觉(sammāsambodhi)之时，作为其大威力(mahānubhāva)的预兆与表征而吹拂。此处，虽然不同季节的不同花朵不可能同时出现，然而，作为世尊(Bhagavā)大威力的预兆，如此奇迹亦能于同一时刻发生，因此时间相违(kālavirodha)之过由此得以消除。

76. ‘‘Mahānubhāve’’ccādi. Ayaṃ mandamāruto acaṇḍasamīraṇo sabbotukaṃ vasantādīsu sabbautūsu vikasantaṃ kusumaṃ pupphajātaṃ samaṃ ekato katvā dhunanto kampento munino ekantabhāvittā munisaṅkhātassa bodhisattassa, sammāsambodhisamadhigamasamaye bhūtattā munino sabbaññuno vā mahānubhāvapisuno mahantaṃ puññappabhāvaṃ pakāsento vāyi sampavāyīti. Ettha nānākāle sambhavantānampi kusumānaṃ ekakāle sambhavassa kālavirodhattepi bhagavato puññānubhāvo tādisamacchariyamekakkhaṇe janetuṃ samatthoti kālavirodhaṃ ‘‘mahānubhāvapisuno’’ti iminā nirākaroti. Mahānubhāvassa, mahānubhāvaṃ vā pisunoti vākyaṃ.

76. “大威力”等句。此微弱而非强烈之风，将春季等所有时节盛开之花，平等地汇集一处，摇动、震动着。此风乃牟尼(muni)之风，即菩萨(Bodhisatta)之风，因其已达独处修行之境而被称为牟尼；或是在证得正等正觉(sammāsambodhi)之时，作为牟尼（佛陀）——即一切智者(sabbaññu)——大威力(mahānubhāva)的预兆，彰显其巨大福德威力(puññappabhāva)而吹拂。此处，虽然不同时节产生的花朵同时出现，似有时间相违(kālavirodha)之过，但世尊(Bhagavā)的福德威力(puññānubhāva)能够在一瞬间产生如此奇迹，因此以“大威力之预兆”(mahānubhāvapisuno)一语消除了时间相违。词语分析为：“大威力的预兆”或“预示大威力”。

Kalāvirodhino yathā –

艺术相违者，例如——

77.

77.

Nimuggamanaso [Pg.111] buddha-guṇe pañcasikhassapi;

Tantissaravirodho so, na sampīṇeti kaṃ janaṃ.

五髻仙人纵潜心，佛陀功德沐浴身；琴弦之声虽相违，谁人闻之不欢欣？

77. ‘‘Nimuggi’’ccādi. Buddhassa guṇe sīlādike aparimāṇe nimuggaṃ ogāḷhaṃ manaṃ cittaṃ yassa tassa pañcasikhassa gandhabbadevaputtassapi vīṇāya tantiyā saro kiriyākālamānalakkhaṇavilambitadutamajjhabhedabhinno chajjādiko tassa virodho kalāsatthapariniddiṭṭhakamavesamaṃ kaṃ janaṃ na sampīṇeti, pīṇetiyeva. Sammāsambuddhassa lokiyaguṇānubandhabuddhīnaṃ vikkhepappavattipi tathāvidhaṃ pīṇetīti. ‘‘Buddhaguṇe nimuggamanaso’’ti iminā kalāvirodho parihaṭo.

77. “沉浸”等句。对于佛陀戒行等无量功德，其心已深深沉浸其中的五髻乾闼婆天子(Pañcasikha gandhabbadevaputta)，他以维纳琴(vīṇā)弹奏，其琴弦之声，虽有违于由动作、时间、节拍所规定，由慢、快、中等节奏所区分，以及由六调(chajja)等音阶所构成的艺术理论(kalāsattha)之和谐，但又有谁人听闻而不喜悦呢？必然会令人喜悦。即使是那些心系于正等正觉者(Sammāsambuddha)世间功德(lokiyaguṇa)而心生散乱之人，亦能被此乐音所取悦。以“心已沉浸于佛陀功德”(Buddhaguṇe nimuggamanaso)一语，消除了艺术相违(kalāvirodha)之过。

77. ‘‘Nimuggi’’ccādi. Buddhaguṇe sabbaññuno vimhayajanakasīlādiguṇasambhāre nimuggamanaso otiṇṇacittassa pañcasikhassapi gandhabbadevaputtassāpi so tantissaravirodho vīṇāya tantiyā ghaṭṭanakiriyā, addhamattikādikālo, hatthādīnaṃ sannivesalakkhaṇo mānoti imehi tīhi lakkhaṇehi yuttassa mandasīghamajjhimappamāṇehi bhinnassa chajjādisattasarassa kalāsatthāgatakkamassa vināsasaṅkhāto virodho kaṃ janaṃ na sampīṇeti, sampīṇeti eva. Ettha akantiyā kāraṇabhūto kalāsatthāgatakkamabhaṅgo lokuttarabuddhaguṇānugatabuddhiyā jātoti so bhaṅgo ‘‘nimuggamanaso buddhaguṇe’’ti vuttattā pītiyā kāraṇameveti na virodho. Nimuggo mano assāti ca, tantiyā saroti ca, tesaṃ virodhoti ca vākyaṃ.

77. “心沉溺”等。对于全知者(Sabbaññu)佛陀的功德，那令人惊叹(vimhayajanaka)的戒(sīla)等功德藏(guṇasambhāra)，心已沉溺、心已浸入的五髻(Pañcasikha)乾闼婆天子，其琴弦之声的相违——即由维纳琴(vīṇā)琴弦的拨动、半拍(addhamattikā)等时节、手等安布之相所构成的量度，具备此三相，并以慢、快、中等量度区分的、以do音(chajja)等七音(sattasara)构成的艺术论(kalāsattha)所规定之次第的破坏，此即相违，怎能不使人苦恼呢？确实使人苦恼。于此，作为不快(akanti)之因的艺术论规定次第的破坏，是因随顺出世间(lokuttara)佛陀功德之慧而生，故此破坏，因已说“心沉溺于佛陀功德”，实为喜悦(pīti)之因，故非相违。此为“心已沉溺”(Nimuggo mano assā’ti)、“琴弦之声”(tantiyā saro’ti)及“彼等之相违”(tesaṃ virodho’ti)的句解。

Lokavirodhino yathā –

与世间相违者，如：

78.

78.

Gaṇaye [Pg.112] cakkavāḷaṃ so, candanāyapi sītalaṃ;

Sambodhisattahadayo, padittaṅgārapūritaṃ.

心系正觉者，视充满炽燃炭火的轮围世界，比檀香更为清凉。

78. ‘‘Gaṇaye’’ccādi. Candanāya api sītalaṃ gaṇaye cintesi. Kintaṃ? Padittaṅgārapūritaṃ cakkavāḷaṃ. Ko so? Sambodhiyaṃ sabbaññutaññāṇe sattaṃ paribaddhaṃ hadayaṃ cittaṃ yassa so. Sabbaññutaññāṇānubandhabuddhino hi tādiso manobandhoti na lokavirodho.

78. “思量”等。甚至比檀香更清凉，如此思量。什么？充满炽燃炭火的轮围世界。谁？心系于正觉、一切智智者。因为追随一切智智的智者，其心是如此相系的，这并不与世间相违。

78. ‘‘Gaṇaye’’ccādi. Sambodhisattahadayo sabbaññutaññāṇe āsattacitto so bodhisatto padittaṅgārapūritaṃ ādittaṅgārehi paripuṇṇaṃ cakkavāḷaṃ cakkavāḷagabbhaṃ candanāyapi candanato api sītalaṃ atisītalaṃ katvā gaṇaye cinteyyāti. Iṭṭhatthaluddhassa cittappavattiyā īdisattā aggino candanatopi adhikasītattakappanā ‘‘candanaṃ sītalaṃ, aggi uṇho’’ti pavattalokasīmāya viruddhā na hoti. Sambodhiyaṃ sattahadayaṃ yasseti ca, padittāni aṅgārānīti ca, tehi pūritanti ca viggaho.

78. “思量”等。心专注于一切智智的正觉菩萨，会将充满炽燃炭火、被燃尽之炭火填满的轮围世界内部，视为比檀香更清凉、极其清凉而思量。由于心念趋向所乐之境的特性，将火构想为比檀香更清凉，与“檀香清凉，火是热的”这一世间通行界定并不相违。此为“心系正觉者”、“炽燃之炭火”及“彼所充满”的解析。

Ñāyavirodhino yathā –

与正理相违者，如：

79.

79.

Pariccattabhavopi tva-mupanītabhavo asi;

Acintyaguṇasārāya, namo te munipuṅgava.

纵已舍弃诸有，你却能带来福乐；具难思功德精髓，礼敬您牟尼中雄。

79. ‘‘Pariccatte’’ccādi. Munipuṅgava munīnaṃ uttama pariccatto visaṭṭho bhavo sugatiduggatisaṅkhāto yenāti pariccattabhavopi tvaṃ upanīto ānīto pavattito bhavo vuḍḍhi yenāti upanītabhavo asi. Tasmā kāraṇā acintyaguṇasārāya te namo atthūti seso. Īdisaṃ na ñāyaviruddhamevaṃvidhattā munipuṅgavassa.

79. “已舍离”等。牟尼中雄(Munipuṅgava)，诸牟尼中的至上者！“已舍离有(pariccattabhava)”者，即已舍弃、已抛弃名为善趣、恶趣之“有”者。而你，“已带来有(upanītabhava)”者，即已带来、引来、转起名为增长(vuḍḍhi)之“有”者。是故，余句为“具难思功德精髓者，我礼敬你”。此说不违背正理，因牟尼中雄本性即是如此。

79. ‘‘Pariccatte’’ccādi. Munipuṅgava muniseṭṭha tvaṃ pariccattabhavopi apanītasugatiduggatibhavopi upanītabhavo lokassānītaabhivuddhiko asi bhavasi, acintyaguṇasārāya tato eva cintāvisayātikkantasāraguṇassa te tuyhaṃ namo atthūti sabbākārato bhavassa pariccattattā attani avijjamānaṃ [Pg.113] sugatibhavaṃ lokassa detīti etaṃ ñāyāgataṃ na hotīti paṭibhāti, tathāpi ca sabbaññūnaṃ pavatti īdisāyevāti ñāyavirodho nirākato. Acintyā guṇasārā yasminti viggaho.

79. “已舍离”等。牟尼中雄(Munipuṅgava)、牟尼中的最胜者！你虽已舍离有(pariccattabhava)，即已去除善趣、恶趣之有，却为世间带来增长(abhivuddhika)，是为“带来有(upanītabhava)”。是故，“具超越思虑范围之精髓功德的你，我礼敬你”。从各方面看，已舍离有、自身不存在善趣之有，却能给予世间，此事看似不合道理。然一切知者(sabbaññū)之行事本即如此，故与正理的相违已被遣除。此为“于其身中有难思功德精髓”的解析。

Āgamavirodhino yathā –

与圣教相违者，如：

80.

80.

Nevālapati kenāpi, vacīviññattito yati;

Sampajānamusāvādā, phuseyyāpattidukkaṭaṃ.

行者(yati)不与任何人交谈，然因语表及故意妄语，会触犯恶作(dukkaṭa)罪。

80. ‘‘Neve’’tiādi. Yatīti bhikkhu kenāpi saha nevālapati na vadatyeva, tathāpi vacīviññattito copanavācāsaṅkhātena vacīviññattihetunā pavattito sampajānantassa musāvādato kāraṇā āpattidukkaṭaṃ ‘‘sampajānamusāvādassa hotī’’ti vuttadukkaṭāpatti phuseyya āpajjatīti. Ettha anālapato vacīviññattiyā kathaṃ musāvādoti abhidhammāpannavirodho natthi, aparavacanatthe tvīdiso virujjhatīti.

80. “不”等。行者(yati)即比丘，他不与任何人交谈，一言不发。即便如此，由名为“隐藏话语”(copanavācā)的语表之因的语表，以及由已发生的故意妄语之因，他会触犯在“有故意妄语”中所说的恶作(dukkaṭa)罪。于此，“不语者如何由语表而构成妄语”，此说与阿毗达摩(abhidhamma)所许并无相违，然在其他言说义理上则有此相违。

80. ‘‘Nevi’’ccādi. Yati samaṇo kenāpi kenaci saddhiṃ nevālapati no bhāsati, tathāpi vacīviññattito copanavācāsaṅkhātaviññattikāraṇā pavattanato sampajānamusāvādā sampajānantassa musābhaṇanato āpattidukkaṭaṃ dukkaṭāpattiṃ phuseyya āpajjeyyāti. Ettha anālapantassa vacīviññattito musāvādo kathaṃ sambhavatīti abhidhammāpannavirodho, ‘‘santiṃ āpattiṃ nāvikareyya, sampajānamusāvāda’ssa hotī’’ti nidānuddese niddiṭṭhavacīdvāre akiriyasamuṭṭhānā dukkaṭāpatti hotīti āgamavirodho nirākato. Musābhaṇanaṃ vinā āpatti kathaṃ bhavatīti? Yathā kāle avassamānameghato sañjātadubbhikkhaṃ ‘‘meghakataṃ dubbhikkha’’nti vattabbaṃ hoti, evaṃ kathetabbakāle akathanato sañjātā vacīdvāre akiriyasamuṭṭhānā dukkaṭāpattipi [Pg.114] tato sañjātāti vattabbā hoti. Sampajānantassa musāvādoti ca, āpattiyeva dukkaṭanti ca vākyaṃ.

80. “不”等。行者(yati)、沙门(samaṇa)不与任何人交谈、不说话。即便如此，由名为“隐藏话语”(copanavācā)的表识之因的发生，以及由故意妄语，他会触犯恶作(dukkaṭa)罪。于此，“不语者如何由语表而有妄语”，此说与阿毗达摩(abhidhamma)所许相违。然因《缘起诵》(Nidānuddesa)中已指明：“若不揭示已有的罪，则成故意妄语”，此为由语门无作而生的恶作罪，故与圣教(āgama)的相违已被遣除。问曰：不作妄语，如何成罪？譬如，当雨时云不雨而生饥馑，可说“此饥馑为云所作”；如是，当说时不说，由语门无作而生的恶作罪，亦可说由彼而生。此为“故意妄语”及“罪即恶作”的句解。

Neyyassa yathā –

应引申义者，如：

81.

81.

Marīcicandanālepa-lābhā sītamarīcino ;

Imā sabbāpi dhavalā, disā rocanti nibbharaṃ.

由清凉光(sītamarīci)者(月亮)获得光焰(marīci)旃檀涂香，所有此等洁白方所，皆极光耀。

81. ‘‘Marīcī’’tyādi. Sītamarīcino candassa marīciyo dīdhitiyo eva candanaṃ, tassa ālepo upadeho, tassa lābhena imā sabbāpi disā nibbharamatisayaṃ dhavalā setā rocantīti natthettha neyyatā marīciyā saddopāttatthāya tu.

81. “光焰”等。清凉光(sītamarīci)者月亮的光焰(marīci)、光线(dīdhiti)即是旃檀，其涂抹(ālepa)即是涂香(upadeha)。由获得此，所有此等方所皆极度、超胜地洁白(dhavalā)、素白(setā)而光耀。于此，对“光焰(marīci)”一词并无应引申义(neyyatā)，仅是其字面所取之义。

81. ‘‘Marīci’’ccādi. Sītamarīcino candassa marīcicandanālepalābhā marīcisaṅkhātacandanālepassa paṭilābhato imā sabbāpi disā nibbharamatisayaṃ dhavalā setā rocanti dibbantīti. Disānaṃ dhavalakāraṇassa ‘‘marīcicandanālepalābhā sītamarīcino’’ti vuttattā neyyadoso na patiṭṭhāti, candanamiva candanaṃ, marīciyoyeva candanamiti ca, tassa ālepoti ca, tassa lābhoti ca viggaho.

81. “摩利支”等等。从清凉光芒的月亮获得光芒檀香涂香，即因获得此名为“摩利支”的檀香涂香，所有这些方向都极其洁白、明亮、照耀。由于“从清凉光芒的月亮获得摩利支檀香涂香”已说明了方向洁白的原因，故“所引导”之过失不成立。其解析为：檀香如同檀香，光芒即是檀香，此为彼之涂香，此为彼之获得。

Yathā vā –

犹如——

81.

81.

Manonurañjano māra-ṅganāsiṅgāravibbhamo;

Jinenā’samanuññāto, mārassa hadayānalo.

魔女娇媚姿，悦意惑人心；胜者不认可，魔罗心火炽。

82. ‘‘Mano’’ccādi. Manaṃ passantānamanussarantānañca cittaṃ anurañjetīti manonurañjano, māraṅganānaṃ siṅgārakato vibbhamo vilāso jinena asamanuññāto abbhupagato mārassa vasavattino hadayānalo hadayaggi jāto. Soko cettha analatthe niruppito tassa [Pg.115] tādisatthānativattanato, kāraṇantupacārenāti. Ettha yajjapi māraṅganāparājayo na saddopāttattho, tathāpi ‘‘siṅgāravibbhamo mārassa hadayaggī’’ti vutte sāmatthiyā māraṅganāparājayo gamyate, tathāvidhassa mārasokassa māraṅganāparājayābyabhicārato. Nevedisassa neyyatā, vaṅkavuttīdisī guṇoyeva bandhassa.

82. “心”等。令见者、忆念者之心愉悦，故称“悦意”。魔女由情爱所作的娇媚姿态与风情，不为胜者所认可、所接受，成为自在主魔罗的心火、心焰。此处，忧愁被譬喻为火，因其不离彼状态，此乃因喻。在此，虽然没有词语直接表达魔女的失败，但当说“娇媚姿态是魔罗的心焰”时，通过文义即可推知魔女的失败，因为魔罗的此等忧愁必然伴随着魔女的失败。此非“所引导”之过失，如此曲折的表达方式正是作品的优点。

82. Vattabbassa ñāyopāttattā neyyadosaparihāratthamudāharati ‘‘mano’’ccādi. Manonurañjano dassanasavanānussaraṇaṃ karontānaṃ janānaṃ cittamattani anurañjanto māraṅganāsiṅgāravibbhamo māravadhūnaṃ ratikīḷāhetubhūtakāmapatthanāsaṅkhātasiṅgārena katalīlā jinena jitapañcamārena satthunā asamanuññāto anabbhupagato asampaṭicchito mārassa vasavattino hadayānalo hadayaggi ahosīti. Analattena kappitakāriyabhūto soko māraṅganāsiṅgāravibbhamasaṅkhātakāraṇena saddhiṃ abhedakappanāya ‘‘guḷo semhaṃ, tipusaṃ jaro’’tiādīsu viya tulyādhikaraṇabhāvena vutto hoti. Ettha kiñcāpi māraṅganānaṃ parājayavācako saddo natthi, tathāpi ‘‘siṅgāravibbhamo mārassa hadayānalo’’ti vutte māraṅganāparājayaṃ vinā tādisasokuppattikāraṇassa anadhigatattā aññathānupapattilakkhaṇasāmatthiyena tāsaṃ parājayo pakāsito hotīti īdisavaṅkavuttiyā bandhaguṇattā neyyadoso nirākato hotīti. Mano anurañjetīti ca, māraṅganānaṃ siṅgāroti ca, tena kato vibbhamoti ca vākyaṃ.

82. 为避免因义理需推导而产生的“所引导”之过失，举“心”等为例。令见、闻、忆念之人，心生愉悦，故为“悦意”。魔女的情爱姿态与风情——即魔女们以作为情爱游戏之因的爱欲渴求所作的嬉戏——不为已降服五魔的导师、胜者所认可、所接受、所赞同，成为自在主魔罗的心火、心焰。被譬喻为火的果法——忧愁，与名为“魔女的情爱姿态与风情”的因法，通过不加区别的设定，如同“糖浆是痰，铅是热病”等句，以同格关系被讲述。此处，虽然没有直接言说魔女失败的词语，但当说“情爱姿态与风情是魔罗的心火”时，因若无魔女的失败，则此等忧愁生起之因便不可得，故以“非此不可”的文义，彰显了她们的失败。由于此等曲折表达是作品的优点，故“所引导”之过失得以排除。其解析为：“令心愉悦”、“魔女的情爱姿态”、“由此所作的风情”。

Visesanāpekkhassa yathā –

对于修饰语缺失的（过失），譬如——

83.

83.

Apayātāparādhampi, ayaṃ verī janaṃ jano;

Kodhapāṭalabhūtena, bhiyyo passati cakkhunā.

此敌之人，纵使他人已无过失，亦以嗔火赤眸，更甚注视之。

83. ‘‘Apayāte’’ccādi. [Pg.116] Ayaṃ verī jano apayātāparādhampi jananti sambandho. Apayāto apagato aparādho yassa taṃ, kodhena pāṭalabhūtena setarattena. Iminā visesanāpekkhadoso parihaṭo.

83. “远离”等等。‘此怀恨者，即使对方已无过失，（仍注视）那人’——这是（句子的）关联方式。‘远离’是指过错已经从某人那里消失。‘因愤怒而变得红白相间’。通过这种（修饰语的使用），避免了修饰语缺失的过失。

83. ‘‘Apayāti’’ccādi. Ayaṃ verī jano apayātāparādhampi apagatāparādhampi janaṃ kodhapāṭalabhūtena kodhena bhūtasetalohitavaṇṇayuttena cakkhunā bhiyyo yebhuyyena passatīti. ‘‘Passatī’’ti vacanassa vijjamānattepi ‘‘cakkhunā’’ti visesyavacanaṃ ‘‘kodhapāṭalabhūtenā’’ti visesanassa labbhamānattā sātthakaṃ hotīti visesanāpekkhadoso nirākatoti. Apayāto apagato aparādho asmāti ca, kodhena pāṭalabhūtanti ca viggaho.

83. “离去”等。此怀恨者，即使对方过失已离去，仍以因愤怒而变作红白之色的眼睛，更加注视之。虽然已有“见”一词，但“以眼”这个被修饰词，因其能与“因怒而变红白”这个修饰词相连而获得意义，故而有其作用，因此“修饰语缺失”之过失得以排除。其解析为：“过失已从彼离去”，以及“因怒而变红白”。

Hīnatthassa yathā –

对于含义低劣的（过失），譬如——

84.

84.

Appakānampi pāpānaṃ,Pabhāvaṃ nāsaye budho;

Api nippabhatānīta-Khajjoto hoti bhāṇumā.

智者当灭微小罪恶之势力，犹如烈日令萤火失其光。

84. ‘‘Appakāna’’miccādi. Budho paṇḍitaposo appakānaṃ pāpānampi kimutamadhikānaṃ pabhāvaṃ ānubhāvaṃ nāsaye appavattiṃ pāpeyya. Taṃ atthantaranyāsena sādheti. Bhāṇumā sūriyo nippabhataṃ ānīto khajjoto yena tathāvidho api hoti. ‘‘Mandappabho aya’’nti jotiriṅgaṇampi nopekkhati cakkavāḷakuharānucaritamahānubhāvopīti. Ettha apītyādinā vacobhaṅgiyā hīnatthadoso parihaṭo.

84. “少恶”等。智者、贤人，应摧毁微小罪恶的力量、影响，使其不复生起，更何况大的罪恶。他用“义转”修辞法来证明此理。太阳也能使萤火虫失去光芒。即使太阳有遍行宇宙洞穴的大威力，它也不会因萤火虫“此光微弱”而轻视之。此处，通过“也”等词语的转折，避免了“义劣”之过失。

84. ‘‘Appakāni’’ccādi. Budho paññavā appakānampi atimandānampi pāpānaṃ akusalānaṃ pabhāvaṃ vipākadānasāmatthiyasaṅkhātānubhāvaṃ nāsaye ahosikammatāpādanena nāseyya, [Pg.117] bahūnaṃ pāpānaṃ vattabbameva natthi. Tamatthamatthantaranyāsālaṅkārena samattheti apiccādi. Bhāṇumā sūriyo nippabhatānītakhajjoto api nippabhatamāpāditajotiriṅgaṇehi samannāgatopi hotīti. Hīnapabhāvo hoti khajjopanake pahāya attano ālokaṃ karonto na hotīti adhippāyo. Ettha api nippabhaticcādivacanavilāsavasena hīnapakkhaṃ gahetvāpi sūriyaudārattasseva positattā ‘‘nippabhatānītakhajjoto’’ti visesanapadaṃ hīnatthadosaṃ na nissayati. Natthi pabhā yesanti ca, tesaṃ bhāvoti ca, taṃ ānītā khajjotā yeneti ca viggaho.

84. “微小之事”等。有智慧的智者，即使对极微小的恶、不善业，也应通过使其成为无效业的方式，摧毁其能导致果报的力量，更何况众多恶业。为支持此义，以“义转”庄严法阐述，如“也”等。太阳也能使萤火虫失去光芒，即伴随着被其夺去光芒的萤火虫。其意为：太阳并非是舍弃萤火虫，仅照耀自身，而成为光芒微弱者。此处，通过“也使……无光”等语句的文采，虽然提及了较弱的一方，但正因如此才彰显了太阳的宏伟，故“使萤火虫无光”这一修饰语不含“义劣”之过失。其解析为：“彼等无光”、“彼等之状态”、“萤火虫为彼所致”。

Anatthassa yathā –

对于无意义的（过失），譬如——

85.

85.

Na pādapūraṇatthāya, padaṃ yojeyya katthaci;

Yathā vande munindassa, pādapaṅkeruhaṃ varaṃ.

不应为凑足诗节而随意用词；例如：我顶礼牟尼主之胜莲足。

85. ‘‘Na pāde’’ccādi. Ettha vandeiccādo heṭṭhā viya pādapūraṇassa kassaci abhāvena anatthābhāvo.

85. “不应凑足”等。此中，“礼敬”等句，如同前文，因为没有任何补足诗节的词，所以没有无意义的情况。

85. ‘‘Na pādi’’ccādi. Pādapūraṇatthāya gāthāpādānaṃ pūraṇasaṅkhātapayojanatthāya padaṃ nāmādikaṃ katthaci na yojeyya viññūti, yathā niratthakapadāyojane udāharaṇamevaṃ ‘‘munindassa varaṃ pādapaṅkeruhaṃ vande’’ti. Heṭṭhā duṭṭhodāharaṇe viya pādapūraṇatthaṃ kassaci padassa ayojitattā sātthakapadehi niratthakadoso nirākatoti. Mudunimmalasobhādisādhāraṇaguṇayogato paṅkeruhasadisaṃ upacārato paṅkeruhaṃ nāma. Pādameva paṅkeruhanti viggaho. visesanavisesyapadadosaparihāro.

85. “不应凑足”等。为了补足诗节，在填充诗句时，智者不应随意添加词语，比如为了凑数而添加无意义的名词等。例如：“我顶礼圣尊者的妙足莲华”。不像前面举的错误例子，此处因为没有为了补足诗节而使用任何词语，所以通过有意义的词语，排除了无意义的过失。因为具有柔软、清净、光辉等共同的优点，所以用莲花来比喻，称为“莲花足”。“足即是莲花”是一种解析。这是对形容词与被形容词之过失的避免。

86.

86.

Bhayakodhapasaṃsādi-Viseso tādiso yadi;

Vattuṃ kāmīyate doso,Na tatthe’katthatākato.

若欲表达怖畏、瞋恚、赞叹等特殊情况，则（即使）有（重复的）词语，也不会因意义重复而有过失。

86. ‘‘Bhaye’’ccādi. [Pg.118] Bhayañca cittutrāso kodho ca doso pasaṃsā ca thuti, tā ādi yassa turitādino so tādiso viseso yadi vattuṃ kāmīyate icchīyate, tattha tasmiṃ bhayādivisese visaye ekatthatāya ekatthabhāvena kato doso natthi.

86. “怖畏”等。怖畏是心的战栗，瞋恚是瞋恨，称赞是赞叹。如果想要描述以这些开头的急速等特质，那么，对于这些怖畏等特质来说，不会有因意义重复而造成的过失。

86. Idāni vākyadosaparihāratthamārabhati ‘‘bhayakodhe’’ccādi. Bhayakodhapasaṃsādi cittutrāsapaṭighathutiādīhi samannāgato tādiso viseso vattuṃ yadi kāmīyate ce viññūhi icchīyate, tattha bhayakodhādike visese ekatthatākato ekatthabhāvena kato doso vākyadoso na bhavati. Bhayādivisese vattumicchite pubbuccāritapadassa punuccāraṇe ekatthadoso na hotīti adhippāyo. Bhayañca kodho ca pasaṃsā cāti ca, tā ādi yassa turitakotūhalaaccharāhāsasokapasādasaṅkhātassa atthavisesasseti ca viggaho. Tagguṇasaṃviññāṇaaññapadatthasamāsattā bhayādīsu kathitamapi gahetvā punappunaṃ kathanamavirodhaṃ. Eko attho yesaṃ padādīnaṃ te ekatthā, tesaṃ bhāvo ekatthatā, tāya katoti viggaho.

86. 现在为了避免语句的过失，开始解释“怖畏与瞋恚”等。如果智者想要表达具有怖畏、瞋恚、赞叹等特性，以及内心恐惧、抗拒、赞扬等特质的特殊含义，那么，对于怖畏等特殊含义，不会有因意义重复而造成的语句过失。当想要表达怖畏等特殊含义时，重复先前说过的词语并不会造成意义重复的过失，这是本意。‘怖畏、瞋恚、赞叹等’，是“等”字的含义，它指代急速、好奇、响指、欢笑、悲伤、欣喜等各种特殊含义。因为是具有其特质的复合词，即使在怖畏等词中重复陈述也不矛盾。‘意义重复’是指那些词语等具有同一意义，它们的这种状态，由此造成（过失）——这是其解析。

Yathā –

譬如——

87.

87.

Sappo sappo ayaṃ handa, nivattatu bhavaṃ tato;

Yadi jīvitukāmo’si, kathaṃ tamupasappasi.

这是蛇！这是蛇！唉！尊者请从那里退回！如果你想活命，为何靠近它？

87. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘sappo’’iccādi. ‘‘Ayaṃ sappo sappo’’ti bhayenāmeḍitaṃ handāti khede tato tamhā ṭhānā, sappato vā bhavaṃ bhavanto nivattatu gatamaggābhimukho āvattatu. Taṃ ṭhānaṃ, sappaṃ vā. Natthettha ekatthatādoso bhayenāmeḍitappayogato.

87. 譬如说“蛇”等词。因恐惧，此人重复说“这是蛇、这是蛇”，表达了惊恐。尊者请从那个地方，或者从蛇那里退回，转向来时的路。那个地方，或者蛇。这里没有意义重复的过失，因为这是由于恐惧而重复使用（语句）。

87. ‘‘Sappo’’ccādi. [Pg.119] Handa naṭṭho vata, ayaṃ sappo sappo bhavaṃ tato ṭhānato, sappato vā nivattatu āvattatu yadi jīvitukāmo asi, taṃ ṭhānaṃ, sappaṃ vā kathamupasappasi kathamupagacchasīti. Bhaye āmeḍitavacanattā ekatthatādoso natthi, jīvitukāmosīti ettha bindulopo.

87. “蛇”等等。唉，你真是要丧命了！这是蛇，这是蛇，尊者请从那个地方退开，或者从蛇那里转身离开。如果你想活命，为何靠近那个地方，或者那条蛇？为何走近它？因为是在恐惧中重复言说，所以没有意义重复的过失。在‘jīvitukāmosīti’（如果你想活命）一词中，此处有鼻音点（bindu）的省略。

Padadosaparihāravaṇṇanā niṭṭhitā.

词语过失避免释义 终。

Vākyadosaparihāravaṇṇanā

避免文句过失释义

Bhaggarītino yathā –

如文风破裂般——

88.

88.

Yo koci rūpātisayo,Kanti kāpi manoharā;

Vilāsātisayo kopi,Aho buddhamahodayo.

无论何种形色之超胜，无论何种悦意之光辉；无论何种仪态之超胜，啊，佛陀之伟大兴盛！

88. ‘‘Yo’’iccādi. Rūpassa anubyañjanehi anubyañjitabāttiṃsavarapurisalakkhaṇopasobhitassa byāmappabhāketumālāvirājitassa atisayo ādhikkaṃ vācāgocarabhāvātikkamena avacanīyattā yo kociyeva. Mano anekalokassa cittaṃ haratīti manoharā cittamavaharantī kanti sobhā kāpi avacanapathā kāpiyeva. Vilāsassa gatyādino atisayo vacanapathātikkanto kopiyeva, tasmā buddhassa mahanto udayo abhivuḍḍhi aho abbhutoti. Ettha kiṃsaddenāraddhā rīti na katthaci bhaggā.

88. “无论何种”等等。形色之超胜与卓越，乃由三十二殊胜大人相所庄严、诸随形好所显发、一寻光与光环所照耀，因其超越言语境界而不可言说，故为‘无论何种’。能夺多世间之心，故为‘悦意’；那摄受心意之光辉与美丽，因超越言语之道，故为‘无论何种’。行止等仪态之超胜，超越言语之道，故为‘无论何种’。是故，佛陀之伟大兴盛与增长，啊，稀有！于此，以‘何’(kiṃ)字开始之文风，无任何一处破裂。

88. ‘‘Yo koci’’ccādi. Rūpātisayo suppahiṭṭhitapādatādidvattiṃsapurisalakkhaṇehi sobhitassa cittaṅgulitādiasītianubyañjanehi [Pg.120] alaṅkatassa byāmappabhāketumālāhi ujjalassa rūpakāyassa ādhikyaṃ yo kociyeva manogocarabhāvaṃ vinā vacanavisayātikkantattā yo kociyeva. Manoharā lokassa cittaṃ harantī kanti sobhā kāpiyeva vacīvisayātikkantattā kāpiyeva. Vilāsātisayo visayabhūtapiyabhāvasaṅkhātassa gamanādivilāsassa ādhikyampi kopiyeva vuttakāraṇenevakopiyeva. Tato buddhamahodayo buddhassa mahābhivuddhisaṅkhāto udayo aho acchariyoti. Ettha sabbanāmikena kiṃ saddena vattumāraddhakkamo na katthaci bhinnoti bhaggarītidoso natthīti.

88. “无论何种”等等。形色之超胜，即以足平安立等三十二大人相所庄严，以八十随形好所装饰，以一寻光与光环所辉耀之色身的卓越，因其超越心境、言语之范围，故为‘无论何种’。悦意，即那摄受世间人心之光辉与美丽，因超越言语境界，故为‘无论何种’。仪态之超胜，即那作为所缘而令人喜爱的行止等仪态之卓越，亦因前述理由，故为‘无论何种’。是故，佛陀之伟大兴盛，即佛陀之巨大增长，啊，稀有！于此，以代词‘何’(kiṃ)字开始之叙述次第，无任何一处破裂，故无文风破裂之过失。

89.

89.

Abyāmohakaraṃ bandhaṃ, abyākiṇṇaṃ manoharaṃ;

Adūrapadavinyāsaṃ, pasaṃsanti kavissarā.

不生迷惑之文句，不杂乱而悦人心；词语排列不远置，诗中之王皆赞叹。

89. ‘‘Abyāmoha’’iccādi. Natthi dūramesanti adūrāni, tāniyeva padāni, tesaṃ vinyāso yāthāvato ṭhapanaṃ yassa taṃ. Tatoyeva abyākiṇṇo asammisso ca. So abyākiṇṇatāya eva manoharo cāti abyākiṇṇaṃ manoharaṃ. Teneva ‘‘ayamettha attho ayaṃ vā’’ti evaṃ byāmohaṃ na karotīti abyāmohakaro, taṃ. Pasādālaṅkārālaṅkitaṃ bandhaṃ. Kavīnaṃ issarā padhānā. Ye kaniṭṭhaṅguligaṇanāniṭṭhā, te pasaṃsanti thuvanti tādisabandhaguṇassātisayapasaṃsārahabhāvena.

89. “不生迷惑”等等。‘不远’(adūra)即无距离，这些词语的排列(vinyāso)是如实的安立，此即指该文句。因此它是不杂乱、不混淆的。正因其不杂乱，故而悦人心，此即‘不杂乱而悦人心’。因此它不会产生‘此义为是，或为彼’之类的迷惑，故为‘不生迷惑’。指那以明净(pasāda)之庄严所庄严的文句。‘诗中之王’(kavissarā)即诗人之主、首领。那些可用小指计数者（即顶尖诗人），他们赞叹、称扬，因如是文句之功德极应赞叹。

89. ‘‘Abyāmohe’’ccādi. Adūrapadavinyāsaṃ nāmādipadānaṃ vohārakāle adūrasambandho yathā siyā, tathā paṭipāṭiyā padaṭṭhapanena samannāgataṃ abyākiṇṇaṃ, tatoyeva aññasambandhīpadehi asammissaṃ manoharaṃ, tatoyeva viññūnaṃ cittamārādhentaṃ abyāmohakaraṃ ‘‘imassattho imassattho eso eso vā’’ti saṃsayamanuppādentaṃ bandhaṃ pasādālaṅkārasaṃyuttaṃ bandhanaṃ kavissarā kavīnaṃ [Pg.121] padhānā paṇḍibhajanā, kaniṭṭhaṅguliyā gaṇitabbā aggakavinoti adhippāyo. Pasaṃsanti thomenti. Byāmohaṃ na karotīti abyāmohakaro. Vi ākiṇṇo byākiṇṇo, na byākiṇṇo abyākiṇṇo. Natthi dūraṃ yesaṃ, tāniyeva padāni, tesaṃ vinyāso ṭhapanaṃ yassa bandhassāti viggaho.

89. “不生迷惑”等等。‘词语不远置’(adūrapadavinyāsaṃ)，是指在使用名词等词语时，其关联不远，如是依序排列词语而构成，故为‘不杂乱’；因此不与其他相关词语混淆，故为‘悦人心’；因此能令智者心生欢喜，不产生‘此义为是，或为彼’之疑惑，故为‘不生迷惑’之文句，是与明净之庄严相应(saṃyutta)的文句。‘诗中之王’(kavissarā)是诗人之首领、为智者所敬奉者，意指以小指可数之顶尖诗人。他们赞叹、称扬。不生迷惑，故为‘不生迷惑’(abyāmohakaro)。‘杂乱’(byākiṇṇo)即是杂乱，‘不杂乱’(abyākiṇṇo)即是不杂乱。其释义(viggaho)为：彼等词语无有距离，此文句即是彼等词语之排列安立。

Yathā –

如：

90.

90.

Nīluppalābhaṃ nayanaṃ,Bandhukaruciro’dharo;

Nāsā hemaṅkuso tena,Jinoyaṃ piyadassano.

眼如青莲般光辉，唇似红花般红润；鼻若黄金之钩，故此胜者实喜见(piyadassano)。

90. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘nīluppalābha’’miccādi. Yassa jinassa nayanaṃ nettaṃ nīluppalābhaṃ indīvaradvayanibhaṃ, adharo adharoṭṭho bandhukamiva bandhukakusumamiva ruciro kanto, nāsā nāsikā sayaṃ hemaṅkuso suvaṇṇaṅkusoyeva, tena kāraṇena ayaṃ jino piyaṃ madhuraṃ dassanamassāti piyadassano. Īdiso na byākiṇṇadoso, abyākiṇṇo pasādoyevāti.

90. 以“如”举例，即“眼如青莲”等等。彼胜者之眼，即其双目，有青莲之光辉，如一对青莲花；其下唇，即下嘴唇，如红花(bandhuka)般红润可爱；其鼻，即鼻梁，本身即是金钩(hemaṅkuso)。以此因缘，此胜者为喜见(piyadassano)，即其容貌可爱、甜美。如是则无杂乱之过失，不杂乱即是明净(pasāda)。

90. Idāni byākiṇṇadosaparihāraṃ pariharati ‘‘nīluppali’’ccādinā. Nayanaṃ yassa nettayugaḷaṃ nīluppalābhaṃ nīluppaladalasadisaṃ, adharo adharoṭṭho bandhukaruciro bandhukapupphamiva manuñño, nāsā nāsikā hemaṅkuso suvaṇṇaṅkusoyeva, tena kāraṇena ayaṃ jino piyadassano manuññadassano hotīti. Ettha pasādālaṅkārena yuttattā na byākiṇṇadoso. Ābhāsaddo nibhāsaddo viya ivattho. No ce, pabhāpariyāyo vā hoti. Bandhukamiva ruciroti ca, piyaṃ dassanaṃ yasseti ca viggaho. Iha dassanassa kattubhūtasādhujanasambandhattepi visayatteneva [Pg.122] jinasambandho hotīti aññapadatthena tathāgato gahitoti.

90. 如今，以“青莲”等句避免杂乱之过失。彼之眼，即其双目，有青莲之光辉，如青莲花瓣；其下唇，即下嘴唇，如红花(bandhuka)般悦意；其鼻，即鼻梁，本身即是金钩(hemaṅkuso)。以此因缘，此胜者为喜见(piyadassano)，即见者悦意。于此，因与明净之庄严相应，故无杂乱之过失。‘Ābha’一词如‘nibha’一词，有‘如’(iva)之义。不然，亦可为‘光辉’(pabhā)之同义词。其释义(viggaho)为‘如红花般红润’及‘其见可喜’。于此，‘见’虽与作为能见者之善人相关，然仅以所见境之方式与胜者相关，是故如来乃以异 पद义(aññapadattha)被理解。

91.

91.

Samatikkantagāmmatta-kantavācābhisaṅkhataṃ;

Bandhanaṃ rasahetuttā, gāmmattaṃ ativattati.

由已超越粗俗之可爱言语所构成；此文句因是妙味之因，故能超越粗俗。

91. ‘‘Samatikkanti’’ccādi. Sammā atikkantaṃ niggataṃ. Gāmmassa bhāvo gāmmattaṃ. Yāsaṃ kantānaṃ madhurānaṃ vācānaṃ tāhi abhisaṅkhataṃ racitaṃ bandhanaṃ rasassa mādhuriyassa hetuttā kāraṇabhāvena gāmmattaṃ yathāvuttaṃ ativattati atikkamati.

91. “超越”等等。‘完全超越’(samatikkantaṃ)即是出离。‘粗俗’(gāma)之状态即是‘粗俗性’(gāmmattaṃ)。由彼等可爱、甜美之言语所构成、所创作之文句，因其是妙味、甜美之因，故能超越如前所说之粗俗性。

91. ‘‘Samati’’ccādi. Samatikkantagāmmattakantavācābhisaṅkhataṃ visesato atikkantagāmmabhāvāhi kantavācāhi racitaṃ bandhanaṃ muttakādibandhanaṃ rasahetuttā paṇḍitānaṃ pītirasassa kāraṇattā yathāvuttagāmmadosaṃ ativattati atikkamma pavattatīti. Sammā atikkantaṃ gāmmattaṃ yāsaṃ, tāhiyeva kantavācāhi abhisaṅkhatanti ca, rasassa hetu, tassa bhāvoti ca viggaho.

91. “超越”等等。‘由完全超越粗俗之可爱言语所构成’(Samatikkantagāmmatta-kantavācābhisaṅkhataṃ)，是指由特别超越粗俗状态之可爱言语所创作的文句，如散文(muttaka)等；因是妙味之因，即是智者欢喜之味(pītirasa)的原因，故能超越前述之粗俗过失而行。其释义(viggaho)为：‘彼等（言语）之粗俗性已被完全超越’，且‘由彼等可爱言语所构成’，以及‘是妙味之因’，‘此即其状态’。

Yathā –

如：

92.

92.

Dunoti kāmacaṇḍālo,So maṃ sadaya niddayo;

Īdisaṃ byasanāpannaṃ,Sukhīpi kimupekkhase.

慈悲者啊，那无悲悯的爱欲贱民折磨我；你虽安乐，为何对陷入如此不幸的我置之不理？

92. ‘‘Yathe’’tyudāharati. Kāmāturā kāci vanitā attano piyaṃ patiṃ viravati ‘‘dunoti’’ccādinā. Dayāya saha pavattīti sadayaiti anunayavasena piyassa āmantanaṃ, sānunayāmantanañhi tatonuggahābhikaṅkhāyamaccantamucitaṃ, so kāmo kandappo eva caṇḍālo akaṇḍo [Pg.123] vā asayhopatāpāvahattā. Kāme caṇḍālattāropanañca ucitameva yatonena kayiramānamasahanamupatāpamasahamānā taṃ paribhavantaṃ vippalapati, niddayo nikkaruṇo, idamapi ucitamupatāpe nikkaruṇānaṃ tādisī gatīti. Maṃ dunoti adhikamupatāpeti niddayattā, na bhavantaṃ, teneva bhavaṃ sukhī. Iminā aññāsattataṃ tassa dīpeti. Yadi nāññāsattosi, nāhamekākinī bhavāmi. Asahāyānañhi paṭisattavo honti. Ekākittāyevāhamappaṭisaraṇattānena dusāmīti tava kāmaṃ tvaṃ sukhī hosi. Sanāthānaṃ tādisī vuttīti evaṃ sukhīpi tvaṃ īdisaṃ byasanamāpannaṃ kiṃ kasmā upekkhaseti. Evamayaṃ vaṅkavuttiyā attano, taṃ visayamanubhavantassa ca vimukhattaṃ nidassetītīdisaṃ na gāmmaṃ.

92. 他以“如”为例。一位为情欲所苦的女子，对她心爱的丈夫哭诉道：“折磨”等。“慈悲者啊”（sadaya）是说“与慈悲同行”，这是以温婉的方式称呼爱人，因为在渴望得到对方恩惠时，这种温婉的称呼最为恰当。那情欲，即爱神（kandappo），就是贱民（caṇḍāla），或无缘由（akaṇḍo），因为它带来无法忍受的痛苦。将“贱民”之名加于情欲也是恰当的，因为她无法忍受由它带来的难忍之苦，故而斥责那轻视她的人。“无悲悯”（niddayo）即无慈悲（nikkaruṇo），这也恰当，因为在折磨（他人时），无悲悯者的行径就是如此。“他折磨我”，即因其无悲悯而更加折磨我，而不是你，因此你是安乐的。她以此表明他钟情于他人。“如果你不钟情于他人，我就不会是独自一人。因为无伴侣者，便有敌人。正因我孤身无依，才被它折磨，你尽管安乐好了。”（暗示）有依靠的人不会是这种境况。“既然你如此安乐，为何对陷入这般不幸的我置之不理？”就这样，她以这种曲折的言辞，既显示了自己的（处境），也显示了他对那境界的超然体验，这样的（文句）不粗俗。

92. Gāmmadosaparihāre lakkhiyaṃ dasseti ‘‘dunoti’’ccādi. Kāmataṇhābhibhūtā aṅganā attano vallabhaṃ nissāya evaṃ vilapati ‘‘sadaya he kāruṇika so kāmacaṇḍālo so anaṅganīco niddayo nikkāruṇiko maṃ dunoti pīḷeti, sukhīpi mama viya anāthabhāvābhāvato sukhitopi tvaṃ īdisaṃ byasanāpannaṃ evaṃ kāmacaṇḍālena akāruṇena kataasayhasantāpasaṅkhātabyasanamanuppattaṃ maṃ kimupekkhase kasmā udāsīnosī’’ti. Attano dukkhāturattā dukkhadūrīkaraṇaṃ kāruṇikānaṃyeva visayanti ‘‘sadaye’’ti anunayavasena āmantanucitaṃ attano dukkhāturataṃ posetuṃ pīḷākārake kāme caṇḍālattāropanañca niddayattakathanañca ucitameva attani upekkhakattā. Sukhīpīti iminā tassa paravisayāsattatāya aticāraṃ abbhupagameti. Evaṃ vaṅkavuttiyā attano vallabhe sānurāgattañca attani tassa tadabhāvattañca dassetīti. ‘‘Kaññe kāmayamānaṃ maṃ, na kāmayasi kiṃnvida’’nti ettha viya iha gāmmadoso natthīti [Pg.124] gāmmadosaparihāramidaṃ. Kāmoyeva caṇḍālo kāmacaṇḍālo, saha dayāya yo vattatīti ca, natthi dayā asseti ca, sukhamassa atthīti ca viggaho. Apisaddo akkhame.

92. 为避免粗俗之过，他以“折磨”等句为例。被爱欲征服的女子，依偎着她的爱人，如此哀叹道：“慈悲者啊！那爱欲贱民，那卑劣的无形（爱神），无悲悯、无慈悲地折磨我、压迫我！你虽安乐——因不像我这样无依无靠而安乐——但见我陷入如此不幸，遭受那无悲悯的爱欲贱民所施加的难忍之苦，为何还袖手旁观，为何如此冷漠呢？”因自身为痛苦所折磨，而消除痛苦正是慈悲者的本分，故以“慈悲者啊”温婉地称呼是恰当的。为凸显自身的苦楚，将那痛苦的根源——爱欲——比作贱民，并说它无悲悯，也甚为恰当，因为（她的爱人）对她漠不关心。“你虽安乐”一语，暗示了他钟情于他人、行为不忠之过。如此以曲折之言，既显示了自己对爱人的深情，也显示了爱人对自己的无情。此处如“少女啊，我爱慕你，你为何不爱慕我呢？”一例，并无粗俗之过，故此是为避免粗俗之过。“爱欲即贱民”，故为“爱欲贱民”；“与慈悲同行者”；“无有慈悲者”；“有安乐者”，此乃其分析。`api`一词用于不堪忍受之义。

93.

93.

Yatihīnaparihāro, na pune’dāni nīyate;

Yato na savanubbegaṃ, heṭṭhā yetaṃ vicāritaṃ.

破格律之过失的避免，今不再举出；因（于此）听闻无碍，此义已在下文论及。

93. ‘‘Yati’’ccādi. Vicāritanti ‘‘taṃ name sirasā cāmī-karavaṇṇaṃ tathāgata’’ntiādinā heṭṭhā pakāsitanti attho.

93. “Yati”等句。所谓“论及”，其义为：如“我以头顶礼，彼金色如来”等句，已在下文阐明。

93. ‘‘Yatihīni’’ccādi. Yato yasmā savanubbegaṃ ‘‘dosānamuddesakkamena dosaparihārakkamo na vutto’’ti evaṃ viññūnamuppajjamānaṃ imassa ganthassa savanāsahanaṃ natthi, tato yatihīnaparihāro yatihīnadosassa pariharaṇavasena pavattamudāharaṇaṃ idāni puna na nīyate nāharīyateti. Iminādhigatamādo vuttatthameva samattheti. Heṭṭhā yetaṃ vicāritanti evaṃ yatihīnadosapariharaṇaṃ heṭṭhā anantaraparicchede vicāritaṃ ‘‘taṃ name sirasā cāmī-karavaṇṇaṃ tathāgata’’ntiādinā pakāsitanti. Ādo yatihīnadosapātubhāveyeva parihārakkamassāpi dassitattā ihādassanepi ganthassa ūnatā natthīti adhippāyo. Yati hīnā ettheti ca, tassa parihāroti ca, savane ubbeganti ca viggaho.

93. “破格律之过失”等句。“因（于此）听闻无碍”，是说：由于不会有智者生起“未按过失列举的顺序说明避免过失的方法”这样的烦恼，而对此论著听不下去，因此，现在不再重复举出避免破格律之过失的例子。此句证实了开头所说的意义。“此义已在下文论及”，是说避免破格律之过失的方法，已在下文紧邻的章中，以“我以头顶礼，彼金色如来”等句阐明。其意为：因最初出现破格律之过失时，就已显示了避免的方法，故此处即便不再显示，论著也无缺失。“格律于此有缺”、“对其之避免”、“听闻时有碍”，此乃其分析。

Kamaccutassa yathā –

如次序错乱之过：

94.

94.

Udāracarito’si tvaṃ, tenevā’rādhanā tvayi;

Desaṃ vā dehi gāmaṃ vā, khettaṃ vā mama sobhanaṃ.

汝德行高尚，故我祈请于汝；请赐我国土，或村庄，或良田。

94. ‘‘Udāra’’iccādi. Udāraṃ udārattaṃ cāgātisayasambandhato caritaṃ atiguṇapavatti yassāti viggaho. Ettha ucitattā [Pg.125] desādīnaṃ yācanakkamassa kamaccutassa parihāroyaṃ.

94. “Udāra”等句。其分析为：其人之德行（caritaṃ）高尚（udāraṃ），此高尚（udārattaṃ）乃因与殊胜布施相关，是为超胜之品行。此处，因请求国土等事物的次序得当，故此为例句乃为避免次序错乱之过。

94. ‘‘Udāri’’ccādi. Tvaṃ puññavanta udāracaritosi cāgātisayayogato visāradapavattiyuttosi, teneva tena kāraṇeneva ārādhanā mama yācanā tvayi hoti. Desaṃ vājanapadaṃ vā, no ce, gāmaṃ vā saṃvasathaṃ vā, no ce, sobhanaṃ khettaṃ vā kedāraṃ vā mama dehīti anupubbaṃ hīnapadatthayācanā dāyakassa dānassāpi yācakassa icchitatthapaṭilābhassāpi anurūpattā kamaccutadosamapaneti. Udāraṃ caritaṃ assāti viggaho.

94. “Udāra”等句。有福者啊，汝德行高尚，因具殊胜布施而行为自信，正因如此，我向你祈请。“请赐我国土或邦国，若不能，则赐村庄或住所，若再不能，则赐我良田或耕地。”如此依次请求价值递减之物，既与施者之布施相符，也与求者获得所愿之物相合，故能去除次序错乱之过。“其人德行高尚”，此乃其分析。

Ativuttassa yathā –

如增益语之过：

95.

95.

Munindacandasambhūta-Yasorāsimarīcinaṃ;

Sakalopya’yamākāso,Nā’vakāso vijambhane.

由牟尼王之月所生之盛誉光聚，纵使整个虚空，亦不足其遍照。

95. ‘‘Muninda’’iccādi. Munindoyeva cando, tato sambhūtā pātubhūtā, yasorāsī eva marīciyo, tāsaṃ. Ayaṃ sakalo ākāsopi gaganameva, na tasseko padeso. Vijambhane byāpane nāvakāso tādisattā tāsaṃ marīcinanti nātivuttaṃ.

95. “Muninda”等句。牟尼王即是月，从彼而生、显现；盛誉之聚即是光芒，（此句乃言）彼等（光芒）。此整个虚空，即是苍穹，而非仅其一隅。于扩展、遍布时，（整个虚空）亦无余地，彼等光芒之体性即是如此，故非增益语。

95. ‘‘Munindi’’ccādi. Munindacandasambhūtayasorāsimarīcinaṃ munindasaṅkhātacandato pātubhūtānaṃ kittisamūhasaṅkhātakiraṇānaṃ vijambhane byāpane ayaṃ sakalopi ākāso nāvakāso na okāso hotīti. Hetuphalādiekekakāraṇenāpi appameyyānaṃ sabbaññuguṇānaṃ pavattiyā appameyyasāmaññabhūtākāsassa niravakāsassa iva kathanamucitanti ativuttadoso iha na bhavati. Cando iva [Pg.126] cando, munindo eva cando, tato sambhūtānaṃyeva yasānaṃ rāsī ca tā marīciyo cāti viggaho.

95. “牟尼主”等（句）。从名为牟尼主(Muninda)之月亮所生起之名誉光芒的扩展与遍布中，此整个虚空亦无空间，亦无余地。即使仅以因果等单一原因，由于无量一切智功德之生起，故言说无量普遍虚空如同无空间般，亦属恰当，此处无言过其实之过患。“月亮如月亮”、“牟尼主即是月亮”、“从彼处所生之名誉堆积与彼等光芒”，此乃其分解（词义）。

96.

96.

Vākyaṃ byāpannacittānaṃ, apetatthaṃ aninditaṃ;

Tenu’mmattādikānaṃ taṃ, vacanā’ññatra dussati.

心意败坏者之言语，无义而无过失；因此，彼言语，若非疯癫者等所说，则于他处有染污。

96. ‘‘Vākya’’miccādi. Byāpannaṃ naṭṭhaṃ ayathāpavattaṃ cittaṃ yesaṃ, tesaṃ. Vākyaṃ vākyalakkhaṇopetaṃ. Apeto apagato suñño attho abhidheyyaṃ saṃvohārikaṃ yassa, taṃ. Aninditaṃ ahīḷitaṃ. Tena yathāvuttena kāraṇena. Taṃ vākyaṃ ummatto dhātukkhobhādinā khittacitto, so ādi yesaṃ bālādīnaṃ tesaṃ vacanā asaṅgatāya vācāya aññatra aññasmiṃ abyāpannacittavisaye dussati duṭṭhaṃ jāyate, ummattādīnaṃyeva tathāvidhāya vācāya ucitattāti.

96. “言语”等（句）。心意败坏、丧失、行为不正者，彼等（之言语）。言语者，具言语之相者。无义者，谓其义理、所指、世俗义已离去、空无者。无过失者，谓不被谴责者。因此，如前所述之原因，彼言语，若非疯癫者（因四大不调等而心乱者）以及愚痴者等所说的不相应言语，而在其他心意未败坏者之境域中，则会染污，成为过失，因唯有此类言语适于疯癫者等。

96. ‘‘Vākya’’miccādi. Byāpannacittānaṃ viruddhabhāvamāpannacittānaṃ vākyaṃ syādyantatyādyantapadasamudāyarūpaṃ vākyaṃ apetatthaṃ apagatasamudāyatthaṃ aninditaṃ viññūhi garahitaṃ na hoti, tena kāraṇena ummattādikānaṃ ummattavedanaṭṭādīnaṃ vacanāññatra vacanaṃ vinā anummattādivacane taṃ samudāyatthasambandharahitaṃ vacanaṃ dussati dosaduṭṭhaṃ hoti. Byāpannaṃ cittaṃ yesanti ca, apeto attho assāti ca, ummatto ādi yesanti ca viggaho.

96. “言语”等（句）。心意败坏者，即心意陷入敌对状态者之言语，虽由具“syā”等词尾与“tyā”等词尾之词语组合而成，然无义，即无整体意义，智者亦不谴责；因此，除了疯癫者等（如疯癫感受者等）之言语外，在非疯癫者等之言语中，彼缺乏整体意义关联之言语，则会染污，成为过失。“心意败坏者”、“无义者”、“疯癫者等”，此乃其分解（词义）。

Yathā –

如：

97.

97.

Samuddo pīyate so’ya-maha’majja jarāturo;

Ime gajjanti jīmūtā, sakkasse’rāvaṇo piyo.

此大海被饮尽，我今日为衰老所苦；此等云朵雷鸣，帝释的埃拉瓦那(Erāvaṇa)象可爱。

97. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘samuddo’’iccādi. Na hettha ‘‘samuddo pīyate’’iccādino padasamudāyassa koci eko attho gayhati, yo so bandhattho siyā. Avayavatthā [Pg.127] eva tu ayosalākākappāpaṭibhantīti īdisamapetatthamaninditaṃ viññeyyaṃ byāpannacittānaṃ.

97. “如是”等句，是以“大海”等句为例。此处，“大海被饮尽”等词语组合，无任何单一意义可被理解，亦无连贯之义。然其各部分之义，则如铁锥般显现，当知此等无义而无过失之言语，乃心意败坏者所说。

97. ‘‘Samuddo’’ccādi. So ayaṃ samuddo pīyate yena kenaci pīyate, ahaṃ ajja jarāturo jararogābhibhūto, ime jīmūtā meghā gajjanti thanayanti. Sakkassa erāvaṇo piyoti. Idaṃ ninditāninditānaṃ dvinnamudāharaṇaṃ. Idaṃ vākyaṃ avayavatthamantarena samudāyato gamyamānatthassābhāvā apetatthaṃ nāma hoti. Īdisaṃ vākyaṃ ummattakādīhi vuttamappītikaraṃ na hoti, aññehi vuttaṃ pana kaṇṇe ayosalākā viya appītikaraṃ. Jarāya āturoti vākyaṃ.

97. “大海”等（句）。此大海被饮尽，无论被何人饮尽，我今日为衰老所苦，为衰老病所压倒。此等云朵雷鸣，发出轰响。帝释的埃拉瓦那象可爱。此乃可谴责与不可谴责两者之例证。此言语因无各部分之义外可被理解之整体义，故名为无义。此类言语若由疯癫者等所说，则不令人不悦；然若由他人所说，则如铁锥入耳般令人不悦。“为衰老所苦”是其构句。

98.

98.

Sukhumālāvirodhitta-dittabhāvappabhāvitaṃ;

Bandhanaṃ bandhapharusa-dosaṃ saṃdūsayeyya taṃ.

由细柔、无违、光明显耀之态所增强，彼（言语）组合应能消除组合粗恶之过患。

98. ‘‘Sukhumāli’’ccādi. Na virujjhati sīlenāti avirodhī, tassa bhāvo avirodhittaṃ. Sukhumālassa avirodhittaṃ yassa so dittabhāvo, tena pabhāvitaṃ vaḍḍhitaṃ saṃyuttaṃ taṃ bandhanaṃ bandhapharusadosaṃ saṃdūsayeyya nāsayeti attho.

98. “细柔”等（句）。不与体式相违者，名为无违(Avirodhī)；其状态，名为无违性(Avirodhittaṃ)。细柔的无违性，即是光明显耀之态，由此所增强、增长、结合之彼（言语）组合，应能消除组合粗恶之过患，此乃其义。

98. ‘‘Sukhumāli’’ccādi. Sukhumālāvirodhittadittabhāvappabhāvitaṃ ‘‘aniṭṭhurakkharappāye’’ccādinā vuccamānasukhumālaguṇassa aviruddhabhāvasamannāgatena vaṇṇānaṃ aññamaññasaṅgabhilakkhaṇena dittabhāvena piyabhāvena anubrūhitaṃ taṃ bandhanaṃ bandhapharusadosaṃ bandhapharusasaṅkhātadosaṃ saṃdūsayeyya nāseyya, taṃ bandhapharusadosanti vā sambandhoti. Na virujjhati sīlenāti avirodhī, tassa bhāvoti ca, sukhumālassa avirodhittaṃ yassāti ca, soyeva dittassa bhāvoti ca, tena pabhāvitanti ca vākyaṃ.

98. “细柔”等（句）。由“不粗恶字句为主”等所说之细柔品质，以其不相违之态，以音节相互融合为特征之光明显耀可爱之态所增强，彼（言语）组合应能消除名为组合粗恶之过患，或说，此乃与“彼组合粗恶之过患”相关联。“不与体式相违者，名为无违”、“其状态”、“细柔者之无违性”、“彼即光明显耀之状态”、“由此所增强”，此乃其构句。

Yathā –

如：

99.

99.

Passantā [Pg.128] rūpavibhavaṃ, suṇantā madhuraṃ giraṃ;

Caranti sādhū sambuddha-kāle keḷiparammukhā.

见到色相的庄严，听到甜美的言语；善士在正觉者时代，远离嬉戏而行。

99. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘passantā’’iccādi. Keḷiyā kīḷāya parammukhā vigatacchandā carantīti sambandho.

99. “如是”等句，是以“见者”等句为例。（其关联是）“对嬉戏玩乐彻底背离、没有欲望地行走”。

99. ‘‘Passante’’ccādi. Sādhū sajjanā sambuddhakāle sambuddhassa dharamānakāle rūpavibhavaṃ tassa rūpasampattiṃ passantā cakkhuṃ santappetvā olokentā madhuraṃ giraṃ tasseva bhagavato aṭṭhaṅgasamannāgataṃ madhuravacanaṃ suṇantā keḷiparammukhā kīḷāya vimukhā kīḷābhiratirahitā caranti gacchanti pavattantīti. Kevalaṃ pharusasithilavaṇṇehi vinā sukhuccāraṇīyavaṇṇehi sambhūtasukhumālaguṇāvirodhaaññamaññasaṅgatavaṇṇavisadappavattaguṇayuttattā ettha bandhapharusadoso natthi. Keḷiyā parāni parivattitāni mukhāni etesanti viggaho. Ettha kāloti kiriyā. Sā ca atthato tadākārappavattasambandhoyeva. Loko pana visuṃ eko padatthoyevāti voharati. vākyadosaparihāro.

99. “见者”等（句）。善士于正觉者时代，即世尊住世之时，见到其色相的庄严，即其色相的圆满，以眼观照而心生欢喜；听到彼世尊具八支(aṭṭhaṅgasamannāgata)的甜美言语后，远离嬉戏，即背离嬉戏，无嬉戏之乐，而行、而往、而住。此处，仅以无粗糙、松散之音节，而以易于发音之音节构成，因具细柔品质之无违性，以及音节相互融合、清晰流畅之优点，故无组合粗恶之过患。“其面已转向而远离嬉戏”，此乃其词义分解。此处“时”(kāla)是指动作。其意义仅与该状态的活动相关联。然而世人却将其分别称为单一词义。这是对语句过失的避免。

Vākyadosaparihāravaṇṇanā niṭṭhitā.

语句过失避免释义 终。

Vākyatthadosaparihāravaṇṇanā

避免句义过失释义

Apakkamassa yathā –

如离题过失：

100.

100.

Bhāvanādānasīlāni, sammā sampāditāni’ha;

Nibbānabhogasaggādi-sādhanāni na saṃsayo.

修习、布施与持戒，于此如法善圆成；无疑是涅槃、受用、天界等之成就法。

100. ‘‘Bhāvanā’’iccādi. Ettha bhāvanādīni niddisitvā yathākkamaṃ nibbānādīnaṃ niddesena apakkamadoso parihaṭo.

100. “修习”等。在此，指出了修习等之后，又依其次第解释涅槃等，由此避免了离题的过失。

100. ‘‘Bhāvane’’ccādi. [Pg.129] Iha manussaloke sammā sampāditāni kammaphalaṃ saddahitvā yathāvidhi sampāditāni attano santāne pavattāpitāni bhāvanādānasīlāni nibbānabhogasaggādisādhanāni yathākkamaṃ nibbānaupabhogaparibhogasampattisagguppattiādīnaṃ hetubhāvena sādhakāni honti, ettha sādhane na saṃsayo hotīti. Iha bhāvanādayo uddisitvā uddesakkamaṃ anatikkamma nibbānādīnamanuddesassa katattā apakkamavākyatthadosassa okāso na hoti.

100. “修习”等。在此人世间，深信业果、如法善成、于自身相续中生起的修习、布施与持戒，将依序成为证得涅槃、受用圆满、生天等的成就之因，于此成就，无有疑问。在此，指出了修习等，且未超越其列举顺序而对涅槃等作了随后的解释，因此没有产生离题句义过失的余地。

101.

101.

Uddiṭṭhavisayo koci, viseso tādiso yadi;

Anuddiṭṭhesu neva’tthi, doso kamavilaṅghane.

若有如是特质，其范围限于已说者，且于未说者中无有，则逾越次第亦无过。

101. ‘‘Uddiṭṭhe’’ccādi. Uddiṭṭhā paṭhamaṃ yuttā atthā visayo gocaro yassa uddesānuddesasambandhavijānanalakkhaṇassa visesassa so tādiso koci viseso anuddiṭṭhesu yathākkamamuddesakamānamatikkamena puna atthantaranissayena parāmaṭṭhesu yadi bhaveyya, kamassa yathoddiṭṭhesu anukkamassa vilaṅghane atikkame doso nevatthi.

101. “已说”等。若有某种特质——其所缘范围是最初所说的相关义理，且具有能辨别先说与后说之关联的特征——此特质若存在于那些超越先说次第、另依他义而论的未说者中，那么，在逾越、超越如其所说之次第时，则无过失。

101. ‘‘Uddiṭṭhe’’ccādi. Uddiṭṭhavisayo paṭhamaṃ payuttatthavisayo tādiso koci viseso uddesānuddesānaṃ ‘‘idamassa pubbakathanaṃ, idamassa pacchākathana’’nti evaṃ aññamaññāpekkhalakkhaṇasambandhaparijānanalakkhaṇo viseso anuddiṭṭhesu atthantaraṃ nissāya puna vuttesu yadi ‘‘bhaveyyā’’ti seso. Kamavilaṅghane uddesānuddesānaṃ kamātikkame doso satthaññūnaṃ sutikāle asahanakāraṇaṃ nevatthīti. Uddiṭṭhā paṭhamuccāritā atthā visayo gocaro asseti ca, kamassa vilaṅghananti ca vākyaṃ.

101. “已说”等。‘其范围限于已说者’，即其范围是最初所运用的义理。所谓‘某种如是特质’，是指具有了知‘此为前说，此为后说’这样相互观待之关联的特质。若此特质于‘另依他义而复说’的未说者中‘存在’——此为应补充之文。‘逾越次第’，即逾越先说后说之次第的过失——此过失是令了知教法者于听闻时无法忍受之因——是不存在的。‘Uddiṭṭhavisayo’(已说为境)是说：‘已说，即最初说出的义理，是其所缘范围’。而‘kamassa vilaṅghanaṃ’(逾越次第)是另一文句。

Yathā –

如：

102.

102.

Kusalākusalaṃ [Pg.130] abyā-kata’miccesu pacchimaṃ;

Abyākataṃ pākadaṃ na, pākadaṃ paṭhamadvayaṃ.

善、不善与无记法，其中后者不生异熟；前二者则生异熟。

102. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘kusale’’ccādi. Kusalaṃ kāmāvacarādikamekavīsatividhaṃ, akusalañca dvādasavidhaṃ, abyākataṃ vipākakriyāsaṅkhātamiti etesu tīsu pacchimaṃ abyākataṃ, pākaṃ vipākaṃ dadātīti pākadaṃ. Neti nipātapadaṃ. Paṭhamadvayaṃ kusalākusalaṃ pākaṃ dadātīti pākadanti. Ettha apākadattaṃ abyākatasseva, pākadattaṃ tesameva dvinnanti viseso daṭṭhabbo.

102. 以“如”字开始，举“善”等之例。善法有欲界等二十一种，不善法有十二种，无记法含摄异熟与唯作。于此三者中，后者无记法，“pākadaṃ na”(不生异熟)。“pākadaṃ”(生异熟)是因其能给予“pāka”(异熟，即果报)。“na”(不)是表示否定的虚词。前二者，即善与不善，因能给予异熟，故为“pākadaṃ”(生异熟)。于此应见此特质：不生异熟仅限于无记法，而生异熟仅限于前二者。

102. ‘‘Kusale’’ccādi. Kusalaṃ kāmāvacarādiekavīsatikusalañca akusalaṃ dvādasavidhaṃ akusalañca abyākataṃ vipākakriyārūpanibbānavasena catubbidhamabyākatañca iccesu evametesu tīsu pacchimaṃ uddesakkamena pacchimamabyākataṃ pākadaṃ na vipākadāyakaṃ na hoti, paṭhamadvayaṃ kusalākusalaṃ pākadaṃ yathāsakaṃ vipākadāyakaṃ hotīti. ‘‘Yathāsaṅkhyamanudeso samāna’’nti vuttattā uddiṭṭhehi samānamanuddiṭṭhānameva samasaṅkhyāya labbhamānattā saṅkhyāyānatikkamo hoti. Ettha pana kusalādisabhāvato tividhattepi vipākadānādānavasena duvidhakusalākusalādivisayabhūtavisesassa pavattiyā vatticchāto paṭhamaṃ vattabbataṃ vinā kamena nissayanaṃ nāma natthīti apakkamadoso na hotīti.

102. “善”等。善法即欲界等二十一种善，不善法即十二种不善，无记法依异熟、唯作、色、涅槃而有四种。于此三者中，依列举次第，后者无记法不成为异熟之给予者；前二者善与不善，则各随其身而成为异熟之给予者。虽有‘次第相应之解释应按同等数目’之说，但在此处，善等之自性虽有三种，然依给予或不给予异熟，存在着仅涉及善与不善二法之特质。因言者之意欲，此特质优先当说，离此则无所谓次第可依，故无离题之过失。

103.

103.

Saguṇānā’vikaraṇe, kāraṇe sati tādise;

Ocityahīnatāpatti, natthi bhūtatthasaṃsino.

若有如是因缘，如实宣说之人，显扬自身功德，无有失当之过。

103. ‘‘Saguṇāna’’miccādi. [Pg.131] Sotūnaṃ attatthanipphādanādike tādise kāraṇe hetumhi sati bhūtaṃ yathāpavattaṃ atthaṃ attano caritalakkhaṇaṃ saṃsino vadantassa sassa attano, sānaṃ vā guṇānaṃ āvikaraṇe adhikāravasena ‘‘pūjanīyataro loke’’iccādikathane ocikyahīnatāya āpatti pāpuṇanaṃ sambhavo natthi.

103. “自身功德”等。当有能令听者成就自利等如是因缘时，如实宣说者，言说如实发生之事，即自身行为之特征，在显扬自身功德时——例如依其权德而说“世间最应礼敬者”等语——则无可能失于不当。

103. ‘‘Saguṇi’’ccādi. Tādise kāraṇe sati sotūnaṃ attatthanipphādanādike tādise hetumhi vijjamāne bhūtatthasaṃsino attani vijjamānakāyādisaṃvaralakkhaṇaguṇasaṅkhātamatthaṃ ‘‘pūjanīyataro loke ahameko’’iccādinā tādisāvasare vadantassa saguṇānaṃ sassa attano, sānaṃ vā sakānaṃ guṇānaṃ āvikaraṇe pākaṭīkaraṇe ocityahīnatāpatti ocityahīnasaṅkhātadosassāpatti natthīti. Sasaddassa attaattaniyavācakattā sassa attano guṇā se ca te guṇā ceti vā viggaho. Bhūtoyeva attho, taṃ saṃsati vadati sīlenāti viggaho.

103. “具德者”等。当有能令听者成就自利等如是因缘时，如实宣说者，于此等场合，言说自身存在的、以身律仪等为特征的功德，如说“我乃世间最应供者”等，如此显扬、揭示自身之功德，则无失于适宜之过。因为‘sa’(自)一词意为‘自己’与‘自己的’，故可解析为‘sassa attano guṇā’(自己的功德)，或‘se ca te guṇā’(彼等，即此功德)。‘bhūtatthasaṃsino’(如实宣说者)可解析为：其义理为真实，而彼以如是言说为常性。

104.

104.

Ocityaṃ nāma viññeyyaṃ, loke vikhyātamādarā;

Tattho’padesapabhavā, sujanā kavipuṅgavā.

适宜之名当了知，世间敬重广流传；教诲之源于此生，贤者诗雄出于焉。

104. ‘‘Ocitya’’miccādi. Loke sattaloke vikhyātaṃ pasiddhaṃ ābālajanaṃ yathāsakamanurūpaṃ vijānanato ocityaṃ ucitabhāvo nāmeti pasiddhiyaṃ ādarā ādarena ussāhena tato paramādaraṇīyassābhāvato, na hi anucitaṃ kiñci kenāpyādaraṇīyaṃ sabbathā anassādanīyattā, viññeyyaṃ ‘‘sotūna’’nti seso. Tattha tasmiṃ ocitye upadesassa paṭhamuccāraṇassa uggaṇhāpanavasena pavattassa pabhavā uppattiṭṭhānabhūtā sujanā suṭṭhujanā kavipuṅgavā uttamā, kaviseṭṭhāti vuttaṃ hoti.

104. “适宜”等。在世间、有情界中，名闻遐迩，妇孺皆知，依各自能力所相应了知者，名为适宜(ocitya)，即恰当的状态。因其值得尊重，故以尊重、热忱待之，超乎其外，更无值得尊重者。任何不适宜之事，皆不为任何人所尊重，因其在各方面都不可喜乐故，此义应为“听者”所了知，此为省略之语。于彼适宜中，作为教导、初次言说、以令学习之方式而进行者，其源头与生起之处，乃是善人、极善之人、卓越诗人、最上之人，此即所谓“最胜诗人”。

104. ‘‘Ocitye’’ccādi. [Pg.132] Loke sattaloke vikhyātaṃ ābālapasiddhaṃ ocityaṃ nāma ādarā gāravena viññeyyaṃ viññūhi ñātabbaṃ hoti, tattha ocityavisaye upadesapabhavā paṭhamuccāraṇassa uppattiṭṭhānabhūtā sujanā sādhujanabhūtā kavipuṅgavā uttamakavayo bhavantīti, pasiddhaocityapadena yuttattā ettha nāmasaddo pasiddhiyaṃ. Upadesassa pabhavāti ca, pumāno ca te gāvo ceti ca, kavīnaṃ puṅgavāti ca vākyaṃ.

104. “适宜”等。在世间、有情界中，妇孺皆知、名闻遐迩，名为适宜(ocitya)者，应为智者以尊重、恭敬心所了知。于彼适宜之事，作为教导之源头、初次言说之生起处者，乃是善人，即贤善之人；卓越诗人，即最上诗人。因与著名的“适宜”一词相应，此处“名”(nāma)字，作“著名”解。诸如“教导之源头”、“彼诸男子如牛”、“诗人中的俊杰”等，即是其句例。

105.

105.

Viññātocityavibhavo-Cityahīnaṃ parihare;

Tato’cityassa sampose,Rasaposo siyā kate.

了知适宜之成就者，应远离不适宜之过；由是，于适宜善加培育，美感亦得以滋长。

105. ‘‘Viññāta’’miccādi. Viññāto avabuddho yathāvuttakavivarapasādā ocityameva vibhavo sampatti yena so ocityahīnaṃ nāma dūsanaṃ parihare parivajjeyya. Tato tasmā parihārato hetuto ocityassa sampose suṭṭhu vaḍḍhibhāve vaḍḍhane kate rasassa assāditabbatāsaṅkhātassa mādhuriyassa samposo siyā bhaveyya.

105. “已了知”等。“已了知”(viññāta)即是觉悟(avabuddha)。了知适宜(ocitya)本身即是成就(vibhava/sampatti)者，彼应远离、应舍弃名为“不适宜”之过失(dūsana)。由是，即以此远离为因，于适宜之事善加培育、令其增长时，则名为“可品尝性”之甘美(mādhuriyassa)的美感(rasa)，亦得以滋养。

105. ‘‘Viññāte’’ccādi. Viññātocityavibhavo tādisakavīnamanuggahena viññātaocityasaṅkhātasampattisamannāgato kavi ocityahīnaṃ nāma dūsanaṃ parihare nirākareyya, tato dosaparihārato ocityassa sampose upabrūhane kate sati rasaposo mādhuriyasaṅkhatassa assādetabbassa pūraṇaṃ siyā bhaveyyāti. Ocityameva vibhavoti ca, viññāto ocityavibhavo yeneti ca, rasassa poso puṭṭhabhāvo posetabbabhāvoti ca vākyaṃ.

105. “已了知”等。所谓“了知适宜之成就者”(viññātocityavibhavo)，是指诗人因得到此类诗人之助，而具足名为“了知适宜”之成就，彼应远离、应弃绝名为“不适宜”之过失(dūsana)。由是，因远离过失，于适宜之事善加培育、增益时，则美感(rasa)得以滋养，即可谓“甘美”之应品尝者，亦得以圆满。‘适宜即是成就’、‘由彼而了知适宜之成就’、以及‘美感之滋养，即是滋长之状态、应受滋养之状态’，此即是其句义。

Yathā –

如：

106.

106.

Yo [Pg.133] mārasenamāsanna-māsannavijayussavo;

Tiṇāyapi na maññittha, so vo detu jayaṃ jino.

彼胜利庆典已临近之胜者，于逼近之魔军，视若草芥亦不为；愿彼胜者(jina)赐予汝等胜利。

106. ‘‘Yathe’’tyudāharati ‘‘yo’’iccādi. Vijayo parābhibhavo āsanno vijayo eva ussavo abbhudayo nippaṭipakkhā pavatti yassa ediso yo āsannaṃ attano samīpamupagataṃ mārasenaṃ tiṇāyapi na maññittha tiṇampi na maññittha, tiṇatopi hīnaṃ maññittha, so jino māraji vo tumhākaṃ jayaṃ detūti vidadhātu. Ettha jayāsīsanā ‘‘jino’’ti accantamucitaṃ, yo ajini pañcamāreti jino parābhibhavekaraso, tassa paresaṃ vijayappadāne sāmatthiyekayogo siyāti. ‘‘Mārasenamāsannaṃ tiṇāyapi na maññitthā’’ti idaṃ panettha atisamucitaṃ yato samīpamupagatampi tādisaṃ mārasenaṃ tiṇatopi hīnaṃ maññi, tenassa paresaṃ vijayappadānekarasatā visesato yuttāti.

106. 以“如”字举例，即“彼”等偈。胜利(vijayo)即是降伏(parābhibhava)。胜利临近，胜利即是庆典(ussavo)、是兴盛(abbhudayo)，其行进已无敌对(nippaṭipakkhā pavatti)，具此特质之彼，于逼近、来到自身跟前之魔军，视若草芥亦不为，甚至视其比草芥还低劣。彼胜者(jino)，即降魔者(māraji)，愿他赐予(detu)汝等胜利。此处，于祈愿胜利时，用“胜者”一词极为适宜，因其战胜五魔(pañcamāra)故为胜者，其唯一本质即是降伏，故彼具有赐予他人胜利之独一无二的能力。‘于逼近之魔军，视若草芥亦不为’，此句于此极为适宜，因其连如此逼近之魔军亦视为比草芥还低劣，由是，其赐予他人胜利之唯一本质，便显得格外恰当。

106. Iha satthe sabbattha saṅkhepakkamamicchantopi ācariyo ocityaṃ nāma ādarena saggarūhi uggaṇhitvā payujjitabbamiccevaṃ vitthārena sisse anusāsitvā idāni ocityahīnapariharaṇatthaṃ ‘‘yo mārasenamāsanne’’ccādinā lakkhiyamudāharati. Āsannavijayussavo adūrasattuvijayasaṅkhātaussavo, atha vā accāsannapaṭipakkhavirahappavattisaṅkhātaabhivuddhiyā samannāgato yo jino āsannaṃ anekappakārabhiṃsanakarūpena attano samīpamāgataṃ mārasenaṃ mārabalaṃ tiṇāyapi tiṇalavaṃ katvāpi na maññittha sallakkhaṇaṃ nākāsi, so jino so jitapañcamāro vo tumhākaṃ jayaṃ detūti. Ettha yo pañcamāre jitattā jino nāma hoti, so parābhibhavane asahāyakiccattā paresaṃ jayadāne sāmatthiyayuttoti ‘‘jayaṃ detū’’ti kataṃ jayāsīsanamatiucitaṃ [Pg.134] hoti, jayadāne sāmatthiyasseva posakattā. ‘‘Mārasenamāsannaṃ tiṇāyapi na maññitthā’’ti idaṃ vattabbameva natthīti. Evaṃ accantaucitapayogena ocityahīnadoso nirākatoti. Vijayo eva ussavo, āsanno vijayussavo yasseti viggaho.

106. 于此论中，导师虽欲处处从略，然亦希望弟子能以尊重心，善学并运用名为“适宜”(ocitya)之法，故如此详细教导。如今为远离不适宜之过，以“彼于逼近之魔军”等偈，举例说明其特征。‘胜利庆典已临近者’(āsannavijayussavo)，即名为“战胜不远之敌”的庆典；或谓：具足名为“极近无敌之行进”的增长(abhivuddhi)之彼胜者(jina)，于以种种恐怖之相逼近自身之魔军(mārasena)、魔力(mārabala)，视若草芥(tiṇalava)亦不为，不加思量。彼胜者，即战胜五魔(jitapañcamāra)者，愿赐予汝等胜利。此处，因其战胜五魔而名为胜者，又因其于降伏之事上无需助伴，故具足赐予他人胜利之能力，是故“愿赐胜利”之祈愿(jayāsīsana)极为适宜，因其能滋养赐予胜利之能力故。‘于逼近之魔军，视若草芥亦不为’，此句之妙，无需多言。如是，以极为适宜之运用，则远离不适宜(ocityahīna)之过失(dosa)。‘胜利即是庆典，胜利庆典已临近于彼’，此为复合词之解析。

107.

107.

Āraddhakattukammādi-kamātikkamalaṅghane;

Bhaggarītivirodho’yaṃ, gatiṃ na kvāpi vindati.

于已开始之作格(kattu)、业格(kamma)等次第，若有逾越、违越，此即“破则”(bhaggarīti)之过，于任何处皆不得安立。

107. ‘‘Āraddha’’iccādi. Kattā ca kammañca tāni ādīni yesaṃ karaṇādīnaṃ āraddhāni vattuṃ paṭṭhapitāni kattukammādīni tesaṃ kamo tassa atikkamo pariccāgo tassa laṅghane sati, vattumāraddhakattukammādikamānatikkameti vuttaṃ hoti. Ayaṃ yathāvutto bhaggarītivirodho kvāpi katthacipi ṭhāne gatiṃ na vindati patiṭṭhaṃ na labhate.

107. “已开始”等。作格(kattā)、业格(kamma)，以及以彼等为首之具格(karaṇa)等，此等已开始、已建立宣说之作格、业格等，其次第，及其逾越(atikkama)、舍弃(pariccāga)，于此违越(laṅghana)发生时，即所谓“逾越已开始宣说之作格、业格等之次第”。如是所说之“破则”之过(bhaggarītivirodha)，于任何处皆不得安立(gati/patiṭṭha)。

107. ‘‘Āraddhi’’ccādi. Āraddhakattukammādikamātikkamalaṅghane vattumāraddhakattukammādīnaṃ kamapariccāgassātikkame ayaṃ yathāvuttabhaggarītivirodho kvāpi katthacipi ṭhāne gatiṃ patiṭṭhaṃ na vindati na labhateti. Āraddhāni ca tāni kattukammādīni yesaṃ karaṇādīnaṃ tesaṃ kamassa atikkamo tassa laṅghananti viggaho.

107. “已开始”等。于逾越、违越已开始之作格、业格等次第，即于逾越已开始宣说之作格、业格等之次第舍弃中，此如前所说之“破则”之过(bhaggarītivirodha)，于任何处皆不得安立(gati/patiṭṭha)。‘已开始之作格、业格等，以具格(karaṇa)等为其余，彼等次第之逾越，即是其违越’——此为复合词之解析(viggaho)。

Yathā –

如：

108.

108.

Sujanaññāna’mitthīnaṃ, vissāso no’papajjate;

Visassa siṅgino roga-nadīrājakulassa ca.

于恶人、女人、毒物、有角兽、疾病、河流及王族，不应生信。

109.

109.

Bhesajje vihite suddha-buddhādiratanattaye;

Pasāda’mācare niccaṃ, sajjane saguṇepi ca.

于已制定的药物中，于纯净的佛陀等三宝中，于善人、有德者中，应常行净信。

108-109. Ettha ca ‘‘sujana’’miccādike ‘‘bhesajje’’iccādike ca gāthādvaye chaṭṭhiyā, sattamiyā ca apariccāgena nāttharītiyā bhaṅgo, cakārassekassa katattā na saddarītiyā [Pg.135] bhaṅgo. Bahūnamatthānañhi samuccayatthaṃ vākye eko vā cakāro kātabbo paṭipadaṃ vā.

108-109. 此处，“善人”等偈与“医药”等偈此二颂中，因第六格与第七格未被舍弃，故无义理之破格；因“ca”字仅用一次，故无声律之破格。为聚合众多义理，句中或用一“ca”字，或于每词之后皆用。

108. ‘‘Sujane’’ccādi. Sujanaññānaṃ sajjanehi aññesaṃ dujjanānañca itthīnañca visassa jīvitaharaṇasamatthassa siṅgino visāṇavato ca roganadīrājakulassa ca vissāso saṃsaggo na upapajjate kiñcikāle virujjhanato na yujjateti. Ettha āraddhassa chaṭṭhuntakkamassa sabbattha apariccāgato attharītibhaṅgo ca, yuttaṭṭhāne ekasseva cakārassa yuttattā saddarītibhaṅgo ca natthi. Casaddassa anekatthasamuccayattā ‘‘sujanaññānañcā’’tiādimhi vā, iha vuttaniyāmena avasāne vā, sabbattha vā yojanamarahati.

108. “善人”等句。对善人之外者，即恶人与女人，以及能夺取性命之毒物、有角之兽、疾病、河流与王族，不应信赖、交往，因其随时可能相违，故不适宜。此处，已开始使用的第六格贯穿各处而未舍弃，故无义理之破格；于适当之处仅用一“ca”字，故亦无声律之破格。“ca”字有多义聚合之用，故于“sujanaññānañcā”等处，或如前述规则置于句末，或于各处连接，皆为合宜。

109. ‘‘Bhesajje’’ccādigāthāyampi eseva nayo sattamīmattameva viseso. Vihite pathye bhesajje osadhe ca suddhabuddhādiratanattaye ca sajjane sādhujane ca api punapi saguṇe vijjamānaguṇe ca pasādaṃ attano cittapasādaṃ niccaṃ satataṃ ācare sappuriso kareyya seveyyāti.

109. “医药”等偈颂，其理亦同，唯第七格为异。于已制定的适宜药物，于清净的佛陀等三宝，于善人、贤者，复于有德、具德者，善士应恒常生起、修习内心之净信。

Sasaṃsayassa yathā –

有疑义者，如：

110.

110.

Munindacandimāloka-Rasalolavilocano;

Jano’vakkantapantho’va,Raṃsidassanapīṇito.

犹如迷途之人，其眼贪求牟尼王之月光，因见光辉而喜足。

110. ‘‘Muninde’’ccādi. Ettha raṃsisaddo sasaṃsayaṃ pariharati.

110. “牟尼王”等句。此处“光辉”一词消除了疑义。

110. Sasaṃsayaparihāralakkhiyabhūtā ‘‘munindi’’ccādigāthā anantaraparicchede vuttatthāva. Raṃsisaddoyeva hi viseso, ettha raṃsisaddena suṇantānaṃ uppajjamānasaṃsayena sasaṃsayabhūtaṃ bandhadosamohatīti.

110. 具有消除疑义特征的“牟尼王”等偈颂，其义已于前一章述说。唯“光辉”一词是其差别，此处正是以“光辉”一词，消除了因听者生起疑惑而造成的、具有疑义的作法之过。

111.

111.

Saṃsayāyeva [Pg.136] yaṃ kiñci, yadi kīḷādihetunā;

Payujjate na doso’va, sasaṃsayasamappito.

若为嬉戏等因由，任何具疑义之语，仅为生疑而使用者，则非过失。

111. ‘‘Saṃsaye’’ccādi. Kīḷādīti ādisaddena ākiṇṇasammantanādiṃ saṅgaṇhāti, kīḷādihetunā yaṃ kiñci saṃsayāyeva yadi payujjateti sambandho.

111. “为疑义”等句。‘嬉戏等’中之‘等’字，包含杂谈、商议等。‘若为嬉戏等因由，任何仅为生疑而使用者’，此乃其关联。

111. ‘‘Saṃsayāyeve’’ccādi. Kīḷādihetunā kīḷāsambādhasammantanādikāraṇena yaṃ kiñci saṃsayuppādanasamatthaṃ yaṃ kiñci padaṃ saṃsayāya eva sotūnaṃ uppajjamānasaṃsayatthameva yadi payujjate tasmiṃ bandhane vattārehi payujjate ce, sasaṃsayasamappito sasaṃsayadosasahito bandho na dosova aduṭṭhovāti. Sasaṃsayena samappitoti viggaho.

111. “仅为疑义”等句。因嬉戏、问答、商议等缘由，任何能生疑义之词，若说者于作法中，仅为令听者生疑而使用，则此具疑义、含疑义之过的作法，并非过失，亦非有瑕。‘与疑义相应’，此乃其释。

Yathā –

如：

112.

112.

Yāte dutiyaṃnilayaṃ, gurumhi sakagehato;

Pāpuṇeyyāma niyataṃ, sukha’majjhayanādinā.

师尊自其家，前往第二宅，我等必将由修学，获得安乐。

112. ‘‘Yāte’’ccādi. Gurumhi ajjhāpake sakagehato attano mūlanilayato dutiyaṃ nilayaṃ dutiyaṃ gharaṃ yāte sati niyatamekantamajjhayanādinā sukhaṃ pāpuṇeyyāmāti ayamanicchitattho. Gurumhi surācariye sakagehato attano jātarāsito dutiyaṃ nilayaṃ dutiyaṃ rāsiṃ yāte sati niyatamajjhayanādinā sukhaṃ pāpuṇeyyāmāti ayamettha icchitattho.

112. “前往”等句。当导师（ajjhāpaka）从自家，即其本宅，前往第二住所，即第二家时，我等必能因学习等而得安乐——此为非意欲之义。当岁星（surācariya, 即木星）从其本宫（sakageha），即其所属星座（jātarāsi），行至第二宫（dutiyaṃ nilayaṃ），即第二星座时，我等必能因学习等而得安乐——此为此处意欲之义。

112. ‘‘Yāte’’ccādi. Gurumhi ācariye sakagehato attano vāsāgārato dutiyaṃ nilayaṃ dutiyaṃ gharaṃyāte sati, ayamanicchitattho. Gurumhi surācariye sakagehato attano jātarāsito dutiyaṃ nilayaṃ dutiyaṃ [Pg.137] rāsiṃ yāte gate sati anukūlattā niyatamekantena ajjhayanādinā uggahaṇādinā sukhaṃ mānasikasukhaṃ, no ce sukhakāraṇaṃ ganthaparisamattiṃ pāpuṇeyyāmāti. Ubhayapakkhassāpi aparatthe attho sādhāraṇo hoti. Ettha ajjhayanasaddasannidhānena payuttagurusaddassa ācariyatthavācakattepi icchitatthagopanatthaṃ payuttattā aduṭṭhoti.

112. “前往”等句。当导师（ācariya）从自家，即其住处，前往第二住所，即第二家时，此为非意欲之义。当岁星（surācariya）从其本宫（sakageha），即其所属星座（jātarāsi），行至第二宫（dutiyaṃ nilayaṃ），即第二星座时，因其顺遂，我等必能因学习、领会等而获得安乐，即内心之乐，并能达成我等安乐之因——典籍的圆满。于两种解释，其另一义理亦共通。此处，虽因邻近“学习”一词而使用意为导师的“guru”字，然其为隐藏意欲之义而用，故非过失。

113.

113.

Subhagā bhaginī sā’yaṃ, etassi’ccevamādikaṃ;

Na ‘‘gāmma’’miti niddiṭṭhaṃ, kavīhi sakalehipi.

“此君之妹甚美”，如此等等之言，所有诗人皆不称其为“粗俗”。

113. ‘‘Subhagā’’iccādi. Iccevamādikaṃ bhaginīiccevamādikaṃ.

113. “甚美”等句。‘如此等等’，即‘妹妹’等如此等等。

113. ‘‘Subhage’’ccādi. Etassa purisassa sā ayaṃ bhaginī subhagā sundarāti iccevamādikaṃ sakalehi kavīhi api na gāmmamiti gāmmadosena na duṭṭhamiti niddiṭṭhanti. Subhaṃ sundarabhāvaṃ gatāti ‘‘subhagā’’ti aggahetvā bahubbīhisamāse kate labbhamānatthassa asabbhabhāvepi kavīnaṃ cittakhedaṃ na janetīti adhippāyo. Iti evaṃ ayaṃ pakāro ādi assa īdisassa vākyassāti vākyaṃ.

113. “甚美”等句。‘此男子的这位妹妹甚美（subhagā sundarā）’，如此等等之言，所有诗人皆不称其为‘粗俗’，即不认为其被粗俗之过所染。其意为：即便不将“subhagā”解作“已达美好状态者”，而作多财格复合词时，所获之义虽有不雅（asabbha），亦不令诗人心生烦恼。末句是对“evamādikaṃ”（如此等等）的解释，意为此类文句之开端。

114.

114.

Duṭṭhālaṅkāravigame, sobhanālaṅkatikkamo;

Alaṅkāraparicchede, āvibhāvaṃ gamissati.

有过之饰去除时，善饰之法，将于饰论章中显明。

114. ‘‘Duṭṭha’’iccādi. Duṭṭhālaṅkārassa dosadūsitassa alaṅkārassa vigame apagame sati.

114. “有过”等句。有过之饰，即被过患染污之饰，当其去除、远离时。

114. ‘‘Duṭṭhi’’ccādi. Duṭṭhālaṅkāravigame dosaduṭṭhassa alaṅkārassa apagame sati sobhanālaṅkatikkamo pasatthānamalaṅkārānaṃ pavattiākāro alaṅkāraparicchede alaṅkārapakāsakattā tannāmake paricchede āvibhāvaṃ pakāsattaṃ gamissati pāpuṇissatīti. Paricchijjatīti paricchedo. Alaṅkārapakāsakattā tadatthena alaṅkāro ca so paricchedo ceti viggaho.

114. “有过”等句。当有过之饰，即被过患染污之饰去除时，善饰之法，即值得称赞之诸饰的呈现方式，将于饰论章中，即因其阐明诸饰而得名之章节中，得以显现、明了。所谓“章”（pariccheda），因其有所界定。其复合词可解作：因其阐明庄严（alaṅkāra），故此章亦为庄严，且其本身为一章（pariccheda）。

115.

115.

Dose [Pg.138] parīharitumesa varo’padeso,Satthantarānusaraṇena kato mayevaṃ;

Viññāyi’maṃ guruvarāna’dhikappasādā,Dose paraṃ parihareyya yasobhilāsī.

此为远离过失之殊胜教诫，我依循他论而作；由对诸胜师之大净信了知此已，求名者应极远离过失。

Iti saṅgharakkhitamahāsāmipādaviracite

如是僧护大长老足下所造

Subodhālaṅkāre

《易解庄严》中

Dosaparihārāvabodho nāma

名为“明辨远离过失”

Dutiyo paricchedo.

第二章。

115. ‘‘Dose’’iccādi. Dose yathāvutte padadosādike pariharituṃ pariccajituṃ eso varo uttamo upadeso satthantarānaṃ bahūnaṃ anusaraṇena anugamena mayā evaṃ kato nipphādito, imaṃ upadesaṃ guruvarānaṃ adhikappasādā mahatā pasādena na appakena, tathāvidhena tādisassa mahato atthassa apasijjhanato, viññāya jānitvā ādarato kareyya dose yathāvutte dose yaso parisuddhabandhanaṃ kriyālakkhaṇato ekantena kittihetuttā, taṃsabbhāvā kitti vā, taṃ abhilasati sīleneti yasobhilāsī paraṃ accantameva parihareyya dūrato kareyya.

115. “过失”等者。为远离、舍弃如前所述的句过失等，此为最殊胜之教诫。我依循、随行众多他论而如是作成。应由对诸胜师之大净信——非由少信，因若非如此则无法成就此等重大利益——了知、明白此教诫，并恭敬行之。此中，‘名誉’(yaso)即清净的作语，因其行相，是绝对的名声之因，或因其存在而有名声。‘求名者’(yasobhilāsī)即是希求于此之人，他应当极其、彻底地远离、避开如前所述的过失。

Iti subodhālaṅkāre mahāsāmināmikāyaṃ ṭīkāyaṃ

如是，于《易解庄严》之大长老疏中。

Dosaparihārāvabodhaparicchedo dutiyo.

明辨远离过失章 第二。

115. ‘‘Dose’’ccādi. Dose yathāvuttapadadosādike pariharitumapanetuṃ varo uttamo eso upadeso satthantarānusaraṇena bahūnaṃ bāhirasatthānaṃ anussatiyā mayā evaṃ anantaruddiṭṭhakkamena kato viracito, imaṃ upadesaṃ guruvarānaṃ adhikappasādā adhikappasādena viññāya sabhāvato ñatvā yasobhilāsī yasapaṭilābhakāraṇattā [Pg.139] kāraṇe kāriyopacārena dosāpagamena parisuddhabandhanaṃ vā tādisabandhanahetu uppajjamānakittiṃ vā icchanto paññavā dose yathāvuttadose paraṃ atisayena parihareyya dūrato kareyyāti. Ettha pubbaddhena dosaparihāraparicchedassa pasatthabhāvo dassito, aparaddhena sissajanānusāsanaṃ dassitaṃ hoti. Tathā pubbaddhena karuṇāpubbaṅgamapaññākiccaṃ dassitaṃ, aparaddhena paññāpubbaṅgamakaruṇākiccaṃ dassitaṃ. Tathā pubbaddhena attahitasampatti, aparaddhena parahitasampatti dassitāti. Evamanekākāradīpikāya imāya gāthāya paricchedaṃ nigameti. Aññe satthā satthantarā, antarasaddo hi aññasaddapariyāyo. Yathā ‘‘gāmantaraṃ na gaccheyyā’’ti. Yasaṃ abhilasati sīlenāti vākyaṃ.

115. “过失”等者。为远离、断除如前所述的句过失等，此为最胜之教诫。我忆念众多外部论典，依前述次第而如是造。有智者应由对诸胜师之大净信，如实了知此教诫。希求名誉者——即希求因去除过失而有的清净作语，或希求因有此等作语而生的名声者（此乃以果喻因，因其为得誉之因）——应极其、格外远离、避开如前所述的过失。此处，前半偈显示了远离过失章的优越性，后半偈则显示了对弟子的教诫。同样，前半偈显示了以悲为先的慧业，后半偈显示了以慧为先的悲业；前半偈显示了自利之成就，后半偈显示了利他之成就。如是，作者以此多方阐明之偈颂总结此章。‘他论’(satthantarā)即其他论师。此中‘antara’一词为‘其他’(añña)之同义词，如‘不应去他村’。‘天性希求名誉’(Yasaṃ abhilasati sīlena)是此句之义。

Iti subodhālaṅkāranissaye

如是，于《易解庄严》义疏中

Dutiyo paricchedo.

第二章。

3. Guṇāvabodhapariccheda

3. 功德觉知章

Anusandhivaṇṇanā

关联释义

116.

116.

Sambhavanti guṇā yasmā,Dosāne’va’matikkame;

Dassessaṃ te tato dāni,Sadde sambhūsayanti ye.

功德由此生，超越诸过失；我今将宣说，能饰音声者。

116. Evaṃ dosaparihāropadesaṃ dassetvā idāni dosaparihārā samupagataguṇaṃ upadassitumadhikāraṃ viracayanto āha ‘‘sambhavanti’’iccādi. Dosānaṃ yathāvuttānaṃ padadosādīnaṃ evaṃ yathāvuttanayena atikkame sati guṇā dhammā [Pg.140] saddālaṅkārasabhāvā pasādādayo yasmā kāraṇā sambhavanti sijjhanti, tañca ‘‘pasādo kiliṭṭhādīnaṃ vajjanā sambhavatī’’tyādinā yathāyogaṃ viññeyyaṃ, tato tasmā kāraṇā ye guṇā sadde sambhūsayanti alaṅkaronti, te saddālaṅkārasaṅkhāte guṇe idāni dassessaṃ upadisissāmi.

116. 既已显示避免过失的教诫，现在为了显示因避免过失而获得的功德，他撰写了“由此生起”等（偈颂），并说：如前所述的字句过失等，若能以如前所述的方式超越，则具有音声庄严特性的功德法，即明净等，因此而生起并成就。而“明净因远离染污等而生起”等（义理），应依其相应之处而理解。因此，那些能庄严音声的功德，即所谓的音声庄严，我现在将予以说明和指示。

116. Evaṃ dosaparihārapavesopāyaṃ dassetvā idāni yathāvuttadosānaṃ parihārena ‘‘bandhanissitaguṇā ete’’ti dassetuṃ pubbāparaparicchedānaṃ sambandhaṃ ghaṭento ‘‘sambhavanti’’ccādigāthamāha. Dosānaṃ niddiṭṭhapadadosādīnaṃ evaṃ anantaraparicchede niddiṭṭhakkamena atikkame sati guṇā pasādādisaddālaṅkārasaṅkhātā pasādādayo saddadhammā yasmā sambhavanti, tato ye saddadhammā sadde sambhūsayanti sajjanti, te saddadhamme dassessaṃ pakāsissāmīti. Ettha kiliṭṭhadosabyākiṇṇadosaparihārehi pasādālaṅkāro sijjhati, sesāpi yathālābhato ñātabbā.

116. 既已显示避免过失的入门方法，现在为了通过避免如前所述的过失，来显示“这些是依于构作的功德”，从而连接前后章节的关联，他说了“由此生起”等偈。如前所述的过失，即已指出的字句过失等，若能以在前一章中已指出的方式超越，则明净等被算作音声庄严的功德，即明净等音声法，因此而生起。因此，我将开示那些能庄严音声的音声法。此处，通过避免染污过失和混杂过失，可成就明净庄严，其余的也应依其相应之处而了知。

Saddālaṅkārauddesavaṇṇanā

音声庄严概要释义

117.

117.

Pasādo’jo madhuratā,Samatā sukhumālatā;

Sileso’dāratā kanti,Atthabyattisamādhayo.

明净、强力、甘美，均齐、柔和；黏合、崇高、优美，义显、移转。

117. Idāni te vibhajati ‘‘pasādo’’iccādinā pasatthi pasādo pakāsatthatā, ojo samāsavuttibāhullaṃ atthapāriṇatyañca, madhuratā saddānaṃ rasavantatā, samatā pajjāpekkhāya catunnaṃ pādānamekajātiyasambandhatā, gajjāpekkhāya tu padānaṃ, sukhumālatā apharusakkharabāhullaṃ, silesanaṃ sileso bandhagāravaṃ, udāratā ukkaṃsatā kenaci atthena sanāthatā visiṭṭhavisesanayuttatā ca, kanti sabbalokamanoharatā, atthabyatti siddhena [Pg.141] ñāyena vā abhidheyyassa gahaṇaṃ, samādhi lokappatītyanusāriamukhyatthatā, tesu ojaudāratā saddatthaguṇā, samādhi atthaguṇo, atthānugāmittā ettha saddānaṃ, aññe tu saddaguṇāva.

117. 现在他以“明净”等词来分别解释这些（功德）。“明净”是明晰之义，即显现之义；“强力”是复合词语的丰富性，以及意义的圆满；“甘美”是音声的有味性，即悦耳性；“均齐”就诗而言，是四句之间具有同类关联性；就散文而言，则是词语之间（具有同类关联性）；“柔和”是多用不粗厉之音节；“黏合”是构作的稳重；“崇高”是卓越性，即因某种意义而具价值，以及使用殊胜修饰语；“优美”是令一切世人悦意；“义显”是依已成立之理或方法，理解所指之义；“移转”是依世俗惯例而有的非主要意义。其中，强力与崇高是音声与意义的功德，移转是意义的功德，此处音声随顺于意义，其余的则都是音声的功德。

117. Idāni ‘‘pasādojo’’iccādinā te saddālaṅkāre kamena vibhajituṃ uddisati. Pasādo pasannaphaḷikāvali attani āvunitarattakambalasuttamiva saddānaṃ atthassa pasādanasaṅkhāto pasādālaṅkāro ca, ojo samāsavuttibāhulyaatthapāriṇatyasaṅkhato saddatthānaṃ guṇo ca, madhuratā saddānaṃ rasavantabhāvasaṅkhātakaṇṇamadhuratā ca, samatā pajje pādassa sutito sadisatā ca, gajje padānaṃ tatheva sadisatāti evaṃ pādānaṃ padānañca tulyaguṇatā ca, sukhumālatā vaṇṇānaṃ atipharusaatisithilabhāvaṃ vinā samappamāṇamuduguṇo ca, sileso ṭhānakaraṇādisambhūtasabhāgavaṇṇasutīhi acchiddaguruguṇo ca, udāratā ukkaṭṭhena kenaci atthena bandhassa sajjitabhāvo ca, visiṭṭhavisesanapadena yuttatā ca, kanti sabbesaṃ piyaguṇatā ca, atthabyatti icchitatthassa siddhena vā nyāyena vā supākaṭabhāvo ca, samādhayo lokappatītianatikkantaaññadhammāropanena amukhyatthatā cāti ime saddatthaguṇā dasa honti. ‘‘Samādhayo’’ti tasseva bahuttaṃ dīpeti, imesu dasasu ojodāratāti dve saddatthaguṇā, samādhi atthaguṇo pariyāyena tadatthajotakasaddaguṇopi, sesā satta saddaguṇā eva, ete sabbepi alaṅkaronti bandhamanenāti vākyena alaṅkārā nāma.

117. 现在他以“明净、强力”等词，次第地列举并解释这些音声庄严。“明净”是指明净庄严，犹如清澈的水晶串，或如缠绕在自身上的红毛毯线，能使音声的义理澄净；“强力”是指音声与意义的功德，即复合词语的丰富性与意义的圆满；“甘美”是指音声的有味性，即悦耳性；“均齐”是指诗中音步听觉上的相似性，以及散文中词语的相似性，如此音步与词语具有同等品质；“柔和”是指字词不粗糙、不过于松弛，而是适中柔和的品质；“黏合”是指由发音部位等产生的相似音听觉上无间断的厚重品质；“崇高”是指文辞因某种卓越意义而庄严，以及使用殊胜修饰语；“优美”是指令一切（人）喜爱的品质；“义显”是指所期望之义，通过已成立之理或方法，得以清晰显现；“移转”是指通过移置他法而不违越世俗惯例所产生的非主要意义。以上这十种是音声与意义的功德。“移转”的复数形式显示了其多样性。在这十种（功德）中，强力与崇高是两种音声与意义的功德，移转是意义的功德，间接而言，它也是照亮该意义的音声功德。其余七种则纯粹是音声的功德。所有这些都能庄严构作，因此被称为“庄严”。

Saddālaṅkārapayojanavaṇṇanā

声饰用途释义

118.

118.

Guṇehe’tehi sampanno, bandho kavimanoharo;

Sampādayati kattūnaṃ, kittimaccantanimmalaṃ.

具足如是德，作品悦诗人；令作者成就，清净名恒芳。

118. ‘‘Guṇehi’’ccādi. [Pg.142] Etehiyeva vuttehi dasahi guṇehi dhammehi saddālaṅkārasabbhāvehi sampanno yutto samiddho vā kavīnaṃ mano harati savase vattetīti kavimanoharo kavihadayahilādakārī bandho kattūnaṃ bandhantānaṃ kavīnaṃ accantanimmalaṃ atisayaparisuddhaṃ aguṇalesenāpa’nālimpattā kittiṃ guṇaghosaṃ sampādayati nipphādeti.

118. “以功德等”：此句开始。以这十种已述的功德法，即声饰的本质，作品(bandho)具足、相应或圆满，能夺取诗人的心，使其受自己支配，故称‘悦诗人心’，即令诗人心生欢悦。作品能使创作诗歌的诗人成就无比清净、极其纯净、没有丝毫过失沾染的美誉与名声。

118. ‘‘Guṇe’’ccādi. Etehi guṇehi imehi saddālaṅkārasaṅkhātadasavidhasaddadhammehi sampanno samannāgato samiddho vā bandho pajjādibandho kavimanoharo attano niravajjattā kavīnaṃ cittaṃ pīṇento kattūnaṃ racayantānaṃ accantanimmalaṃ appakadosenāpi asammissattā atiparisuddhaṃ kittiṃ bandhanavisayabhūtayasorāsiṃ sampādayati nipphādetīti. Iminā kāraṇena bandhassa yathāvuttadasavidhaguṇapariggaho saussāhaṃ kātabboti adhippāyo. Mano haratīti manoharo, kavīnaṃ manoharo kavimanoharoti viggaho.

118. “功德”等：此句开始。作品(bandho)，如诗歌等作品(pajjādibandho)，具足、相应或圆满于这些功德，即这十种名为声饰的法(saddadhammehi)，因其自身无过失，能令诗人们的心欢喜，使创作的诗人成就极其清净、没有丝毫过失掺杂的、极其纯净的声誉，即作品领域中的名声积累。因此，其意是作品应努力具备上述十种功德。‘夺取人心者’(Mano haratīti)即‘悦意’(manoharo)，‘夺取诗人们的心者’(kavīnaṃ manoharo)即‘悦诗人心’(kavimanoharo)——这是词的解析(viggaho)。

Saddālaṅkāraniddesavaṇṇanā

声饰解释之释义

119.

119.

Adūrāhitasambandha-subhagā yā padāvali;

Supasiddhābhidheyyā’yaṃ, pasādaṃ janaye yathā.

关联近置词序美，所说之义极显明；如是能生明净德，如下所示为例证。

119. Idāni yathoddesānamesaṃ niddesaṃ sodāharaṇaṃ karonto āha ‘‘adūra’’iccādi. Adūre āsanne adūrena vā adūrāhitakriyākattukammādipadavasena āhito ṭhapito kato sambandho anvayo, tena subhagā manoharā supasiddho suppakāso sugammo abhidheyyo attho yassā sāti tathā, na tu bhāvattho tassa sabhāvagambhīrattā. Vuttañhi –

119. 现在，依照提纲(yathoddesānaṃ)，对这些(声饰)进行带例子的解释(niddesaṃ sodāharaṇaṃ)，故说“不远”等。“不远”(adūre)即邻近(āsanne)，或通过不远安置的动词、主语、宾语等词语而建立(āhito ṭhapito kato)的关联(sambandho anvayo)，因此美好动人(subhagā manoharā)，其所表达的意义(abhidheyyo attho)非常清晰(supasiddho suppakāso)、易懂(sugammo)。但不是指深奥的真实义(bhāvattho)，因为它本身就深奥(sabhāvagambhīrattā)。正如所说：

‘‘Kavīna’dhippāya’masaddagocaraṃ,[Pg.143] Pade phurantaṃ mudukamhi kevalaṃ;

Visanti bhāvāvagamā katassamā,Pakāsayantyā’katiyo tu tādisā’’ti.

诗人意趣超言表，唯于柔语中闪耀；熟悉义理能领会，如是形式自显了。

Tādisā yā padāvali padapanti ayaṃ pasādaṃ tannāmakaṃ guṇaṃ janaye uppādayati. Yathāti tamudāharati.

像那样的词语序列(padāvali padapanti)，这能产生一种名为“明净”(pasāda)的品质(guṇaṃ)。“如是”(Yathā)是为了举例说明。

119. Idāni uddesakkamena etesaṃ saddālaṅkārādīnaṃ niddesaṃ sodāharaṇaṃ dassento āha ‘‘adūrāhite’’ccādi. Adūre āsannapadese tadupacārena āsanne vā āhito kriyāya, laddhakriyāyogakattukammādipadānaṃ vasena ca kato, no ce vinyāsavasena ṭhapito vā sambandho icchitatthapatītikkamena aññamaññāpekkhalakkhaṇakriyākārakayogo tena subhagā manoharā, supasiddho pasiddhatthavisaye saddapayogato atipākaṭo abhidheyyo saddattho yassā sā ayaṃ padāvali padapanti pasādaṃ pasādanāmakaṃ guṇaṃ janaye uppādayati. Yathāti lakkhiyaṃ dasseti. Adūre āhitoti vā, upacaritattā adūro ca so āhito cāti vā, so ca so sambandho ceti ca, tena subhagāti ca, su atisayena pasiddhoti ca, so abhidheyyo asseti ca vākyaṃ. Ettha supasiddho nāma saddattho, adhippāyattho pana pakatigambhīro. Vuttañhi –

119. 现在，依照提纲的顺序，展示这些声饰(saddālaṅkāra)等的解释(niddesaṃ)并附带例子(sodāharaṇaṃ)，故说“不远安置”(adūrāhite)等。“安置”(āhito)是指在附近(adūre āsannapadese)，或通过转喻(upacārena)表示邻近(āsanne)，通过动词(kriyāya)、获得动词关联的主语、宾语等词语(laddhakriyāyogakattukammādipadānaṃ)而建立(kato)，而不是通过排列(vinyāsavasena)的方式来安立(ṭhapito)。其关联(sambandho)，即通过期望意义的理解(icchitatthapatītikkamena)而具有相互依赖特征的动词与施事者(kriyākārakayogo)的结合，因此显得非常美好动人(subhagā manoharā)。这种词语序列(padāvali padapanti)，其所表达的意义(abhidheyyo saddattho)在已知的意义领域中(pasiddhatthavisaye)，由于词语的使用(saddapayogato)而极为明显(supasiddho atipākaṭo)。这种词语序列能够产生名为“明净”(pasāda)的品质(guṇaṃ)。“如是”(Yathā)是为了指示其特征(lakkhiyaṃ dasseti)。此句亦可作如下解析：或作“不远安置”(Adūre āhito)；或因其为转喻(upacaritattā)，故作“不远”(adūro)与“安置”(āhito)；亦作“此与此之关联”(so ca so sambandho ceti)；亦作“因此而美”(tena subhagā)；亦作“su”为“极其”(atisayena)，“pasiddho”为“显明”；亦作“此乃其所说义”(so abhidheyyo assa)。这里所说的“极显明”(supasiddho)指的是词语的意义(saddattho)，而其意趣(adhippāyattho)则本性深奥(pakatigambhīro)。正如所说：

‘‘Kavīna’dhippāya’masaddagocaraṃ,Pade phurantaṃ mudukamhi kevalaṃ;

Visanti bhāvāvagamā katassamā,Pakāsayantyā’katiyo tu tādisā’’ti.

诗人意趣超言表，唯于柔语中闪耀；熟悉义理能领会，如是形式自显了。

Tassattho – asaddagocaraṃ saddassa avisayaṃ hutvā mudukamhi pade kevalaṃ visuṃ phurantaṃ cāpentaṃ kavīnadhippāyaṃ kavīnamajjhāsayaṃ [Pg.144] katassamā saddatthavisaye kataparicayā paṇḍitā bhāvāvagamā padatthāvabodhena visanti pavisanti, tādisā ākatiyo tu saddasaddatthānaṃ ākārā pakāsayanti adhippāyatthaṃ jotentīti.

其义如下：诗人的意趣(kavīnadhippāyaṃ)，即诗人的心意(kavīnamajjhāsayaṃ)，是言语无法触及(asaddagocaraṃ saddassa avisayaṃ)的，仅仅在柔和的语句(mudukamhi pade)中独自(kevalaṃ visuṃ)闪耀(phurantaṃ cāpentaṃ)。因为在词语和意义的领域中已熟悉(saddatthavisaye kataparicayā)，智者(paṇḍitā)通过对词语意义的理解(padatthāvabodhena)而深入(visanti pavisanti)领会其真实义(bhāvāvagamā)。像那样的形式(tādisā ākatiyo)则揭示了词语和词语意义的形状(saddānaṃ saddatthānaṃ ākārā)，照亮其意趣(adhippāyatthaṃ jotenti)。

120.

120.

Alaṅkarontā vadanaṃ, munino’dhararaṃsiyo;

Sobhante’ruṇaraṃsī’va, sampatantā’mbujodare.

庄严牟尼面，彼唇之光辉，犹如晨曦光，降于莲心而闪耀。

120. ‘‘Alaṅkarontā’’iccādi. Munino sammāsambuddhassa vadanaṃ sabhāvamadhurapakatimukhaṃ alaṅkarontā sajjantā sobhayamānā adharānaṃ raṃsiyo supakkabimbaphalopamaoṭṭhayugaḷavinissaṭabahutarakanticchitābhā muninoti viññāyati sutattā. Ambujodare tā kālopanatapupphakāsaramaṇīye padumabbhantare sampatantā pavattamānā aruṇaraṃsīva bālasūriyaraṃsiyo viya sobhante virājanti.

120. “装饰着”等句。装饰(alaṅkarontā)、庄严(sajjantā)、美化(sobhayamānā)着牟尼(Munino)、正等觉者(sammāsambuddhassa)自然甜美的面容(vadanaṃ sabhāvamadhurapakatimukhaṃ)，其唇光(adharānaṃ raṃsiyo)——如同熟透的频婆果(bimbaphala)般的双唇所散发出的极为明亮的光辉(supakkabimbaphalopamaoṭṭhayugaḷavinissaṭabahutarakanticchitābhā)，因经上听闻(sutattā)，故知是属于牟尼。在莲花胎中(Ambujodare)，即那恰逢时机开放的美丽莲花内部(kālopanatapupphakāsaramaṇīye padumabbhantare)，[彼光辉]降临(sampatantā pavattamānā)，如同朝霞(aruṇaraṃsīva)，又如同初升太阳的光芒(bālasūriyaraṃsiyo viya)般闪耀(sobhante)、辉映(virājanti)。

120. ‘‘Alaṅkaronte’’ccādi. Munino vadanaṃ pakatisundaramukhaṃ alaṅkarontā sajjantā adhararaṃsiyo tasseva munino oṭṭhadvayato nikkhantakantisamūhā ambujodare vikasanānurūpakālābhimukhe padumagabbhe upaḍḍhavikasiteti vuttaṃ hoti. Sampatantā pavattamānā aruṇaraṃsī iva bālasūriyaraṃsīva sobhante dibbantīti. Ettha adūrasambandhaṃ pasiddhatthañca nissāya pasādaguṇo pākaṭo. Adhararaṃsīnaṃ munisambandho sutānumitasambandhesu sutasambandhassa balavattā, kākakkhigoḷakanayena vā labbhatīti. Adhare raṃsīti ca, ambujassa udaranti ca vākyaṃ.

120. “装饰”等等。装饰(alaṅkarontā)、庄严(sajjantā)着牟尼(Munī)自然美丽的容颜(pakatisundaramukhaṃ)，其唇光(adhararaṃsiyo)，即从那位牟尼的双唇流出的光辉集合(oṭṭhadvayato nikkhantakantisamūhā)，在莲花胎中(ambujodare)，即在适合开放时节的莲花胎(vikasanānurūpakālābhimukhe padumagabbhe)中，此即是说在半开的莲花中(upaḍḍhavikasite)。[彼光辉]降临(Sampatantā pavattamānā)，如同朝霞(aruṇaraṃsī iva)，又如初升太阳的光芒(bālasūriyaraṃsīva)般闪耀(sobhante)、光彩夺目(dibbanti)。在此，凭借不远的关联(adūrasambandhaṃ)和显明的意义(pasiddhatthaṃ)，明净的品质(pasādaguṇo)得以显现。唇光与牟尼的关系，在听闻而知的关系和推测而知的关系中，听闻而知的关系更为有力，或者可以通过乌鸦眼珠的准则(kākakkhigoḷakanayena)来获得。所谓“唇上之光”(Adhare raṃsī)以及“莲花之腹”(ambujassa udaraṃ)即是其文句。

121.

121.

Ojo samāsabāhulya-Meso gajjassa jīvitaṃ;

Pajjepya’nākulo so’yaṃ,Kanto kāmīyate yathā.

雄浑乃复合词繁多，此为散文之生命；用于韵文亦不乱，悦意可取如下例。

121. ‘‘Ojo’’iccādi. [Pg.145] Samāsassa ekatthavuttiyā bāhulyaṃ bhiyyobhāvo ityanuvaditvā puna ojo vidhīyate, eso ojo samāsabāhullalakkhaṇo gajjassa vuttirūpassa jīvitaṃ hadayaṃ sāraṃ tappadhānattā gajjassa, na pajjassa, soyaṃ ojo anākulo agahano atoyeva kanto hadayaṅgamo, pajjepi na kevalaṃ gajje kāmīyate payujjate. Yathetyudāharati.

121. “雄浑”等。在解释了复合词因其表一义的特性而繁多，即是增多之后，再次规定了“雄浑”。这种以复合词繁多为特征的雄浑，是散文体裁的生命、核心、精华，因为散文以此为主，而非韵文。这种雄浑不混乱、不艰深，因此可爱、悦心。它不仅在散文中，在韵文中也被希求和运用。例如。

121. Idāni ojaguṇaṃ dasseti ‘‘ojo’’ccādinā. Ojo nāma samāsabāhulyaṃ bhinnatthesu pavattasaddānaṃ ekatthapavattilakkhaṇassa samāsassa bahulatā, eso ojo gajjassa gajjabandhassa jīvitaṃ hadayaṃ, jīvitasīsena hadayasaṅkhataṃ cittaṃ vuttanti veditabbaṃ. So ayaṃ ojo anākulo nibyākulo kanto tatoyeva viññūnaṃ piyabhūto pajjepi pajjabandhepi kāmīyate kavīhi payujjateti. Bahulassa bhāvo bāhulyaṃ, samāsassa bāhulyanti viggaho. Gajjabandhādhikārassābhāvā pajjavisayassa ojaguṇassa lakkhiyaṃ dasseti ‘‘yathe’’ccādinā.

121. 现在用“雄浑”等词来阐释雄浑的品质。所谓雄浑，是指在意义各异的词语中，复合词因其表一义的特性而繁多。这种雄浑是散文和散文作品的生命、核心，应知，此核心即是以生命之首而被称为心脏的心。这种雄浑不混乱、不杂乱、可爱，因此被智者所喜爱，在韵文和韵文作品中也被诗人们希求和运用。多的状态是繁多，其分析是“复合词的繁多”。因为没有以散文作品为主，所以用“犹如”等词来阐释韵文领域中雄浑品质的例子。

122.

122.

Munindamandasañjāta-hāsacandanalimpitā;

Pallavā dhavalā tasse-vekonā’dharapallavo.

牟尼王(Muninda)微生之笑，如檀香所涂抹；诸嫩叶皆变白，唯其下唇瓣不然。

122. ‘‘Muninda’’iccādi. Munindassa mandaṃ īsakaṃ sañjāto pavatto taṃsabhāvattā bhagavato hāsassa hāso hasitaṃ sova candanamiva candanaṃ dhavalattarūpattā, tena limpitā upadehitā pallavā sabbāni kilasayāni ‘‘idameve’’ti niyamābhāvato, dhavalā pakativaṇṇapariccāgena sukkā ahesuṃ gāhāpitattā saguṇassa tādisavisiṭṭhassa paṭilābhato, evaṃ santepi tassa munindasseva eko aññassa tādisassābhāvā adharapallavo na dhavalo [Pg.146] dhavalo nāhosi. Accāsannadesiyopi bahumantabbo’ya’massānubhāvoti.

122. “牟尼王”等。牟尼王(Muninda)的微笑、欢笑是轻微生起的，因为那是世尊的本性。它如同檀香，因其白色特性。所有被其涂抹的嫩叶（喻指烦恼），因无“唯此”之限定，因获得具功德、如此殊胜者的摄受，舍弃原有颜色而变白。即便如此，那位牟尼王唯一的下唇瓣，因无其他类似者，没有变白，没有变白。此乃其威德，即使是非常接近的人也应深思之。

‘‘Pemāvabandhahadaye sadaye jinasmiṃ,Tasmiṃ nu kiṃ kumatayo bhavatha’ppasannā;

Kiṃ tena vo na vihitaṃ hita’muggadugga-Saṃsārasāgarasamuttaraṇāvasānaṃ’’.

“于心为爱所系、具悲悯之胜者(Jina)，汝等邪见者啊，为何于彼不生净信？彼岂未为汝等作成以度脱险恶轮回大海为究竟之利益？”

Iccaparamudāharaṇaṃ. Evametādiso anākulo kanto ojo jānitabboti. Nanu ca ya-tasaddānaṃ nicco sambandho, tasmā kathaṃ ‘‘tasseveko nādharapallavo’’ti ettha yasaddābhāvoti? Saccaṃ, kintu pakkantavisayo, tathā pasiddhavisayo, anubhūtavisayo ca tasaddo yasaddaṃ nāpekkhate. Yathā –

这是另一个例子。应知如此这般不混乱、可爱的雄浑。然，ya词与ta词之间岂非有恒常的关联？那么，为何在“唯其一下唇瓣不然”之处没有ya词呢？确实如此。但是，当ta词的所指是已提及的、著名的或已体验的对象时，它不需要ya词。例如——

‘‘Savāsane kilese so, eko sabbe nighātiya;

Ahu susuddhasantāno, pūjānañca sadāraho’’.

他独自摧毁所有带习气的烦恼；成就极清净相续，且恒常堪受供养。

Iccādi. Ettha buddho ‘‘buddhānussatimādito’’ti pakkanto.

等等。在此，佛陀是从“佛随念等”开始提及的。

Pasiddhavisayo yathā –

著名的对象，例如——

‘‘Aggiṃ pakkhanda’ atha vā, ‘pabbataggā pate’ti vā;

Yadi vakkhati kattabbaṃ, ñātakārīhi so jino’’.

“或跃入火中，或坠于山顶”；若彼胜者(Jina)言“应为”，亲族必奉行。

Iccādi.

等等。

Anubhūtavisayo yathā –

已体验的对象，例如——

‘‘Atītaṃ nānusocāmi, nappajappāma’nāgataṃ;

Paccuppannena yāpemi, tena vaṇṇo pasīdati’’.

“不追悔过去，不希求未来；我以现在维生，因此肤色清净。”

Iccādi.

等等。

Yasaddo tuttaravākyaṭṭho pubbavākye tasaddameva gamayati. Yathā –

然而，当ya词位于后句时，它指向前句中的ta词。例如——

‘‘Bodhiṃ [Pg.147] namāmi natibhājanamaccuḷāraṃ,Puññākaraṃ bhuvanamaṇḍalasotthibhūtaṃ;

Yo cakkhusotasatigocarataṃ sameto,Dosāridappamathane’karaso budhānaṃ’’.

我敬礼菩提，彼是至极崇高的礼敬对象，是福德之矿藏，是世间的福祉；彼是眼、耳、念的所行境，在摧伏烦恼敌慢上，是智者们的唯一味。

Iccādi.

等等。

Pubbavākyopātto tu yasaddo uttaravākyetasaddopādānaṃ vinā sākaṅkhe vākyassa ūnattaṃ janeti. Ettha pakkantavisayo tasaddo.

然而，出现在前句的ya词，若后句中没有使用ta词，则会因有所期待而造成句子的不完整。在此处，ta词是已提及的对象。

122. Munindassa mandaṃ īsakaṃ sañjāto pavatto hāsoyeva sitaṃ candanacuṇṇamiva tena limpitā ālepitā pallavā rukkhalatādīnaṃ pakatirattāni kisalayāni dhavalā saguṇapariccāgena setā ahesuṃ, tathāpi tasseva tathāgatassa eko atulo asahāyo vā adharapallavo dantāvaraṇasaṅkhātapallavo na raṃsisaṃsaṭṭhopi samīpaṭṭhopi dhavalo seto nāhosi. Evamettha agahanasamāsabāhulyaṃ dīpitaṃ hoti.

122. 牟尼王(Muninda)轻微生起的微笑，犹如白色的檀香粉。树木藤蔓等本性为红色的嫩芽，被它涂抹、涂敷后，因舍弃其本有属性而变得雪白。然而，那位如来唯一的、无与伦比的或无可匹敌的下唇瓣，即被称为“齿障”的嫩叶，即使与光芒接触，即使位于近处，也没有变白。如此，在此阐明了不艰深复合词的繁多。

‘‘Pemāvabandhahadaye sadaye jinasmiṃ,Tasmiṃ nu kiṃ kumatayo bhavatha’ppasannā;

Kiṃ tena vo na vihitaṃ hita’muggadugga-Saṃsārasāgarasamuttaraṇāvasāna’’nti.

“于心为爱所系、具悲悯之胜者(Jina)，汝等邪见者啊，为何于彼不生净信？彼岂未为汝等作成以度脱险恶轮回大海为究竟之利益？”

Aparamudāharaṇaṃ. Tassattho – kumatayo he aññāṇā! Pemāvabandhahadaye sabbesu tumhesu niccaṃ pavattitadaḷhapemānubandhacitte sadaye tatoyeva dayāsahite tasmiṃ jinasmiṃ visayabhūte kiṃ nu kasmā appasannā bhavatha, tathā hi vo tumhākaṃ tena jinena uggo dāruṇo ca, duggo gantumasakkuṇeyyo ca, soyeva saṃsārasāgaro tassa samuttaraṇaṃ pariyantappattiyeva avasānaṃ yassa taṃ na vihitaṃ akataṃ hitaṃ vuddhi nāma kiṃ hoti, na [Pg.148] hoteva. Etthāpi samāsassa pākaṭattā ojo guṇo kanto hotīti.

另一个例子。其义为——嘿，无知的邪见者们！于彼胜者为对象，其心对你们所有众生恒常怀有坚固的爱之系缚，因此具足悲悯，为何不生净信呢？须知，彼胜者为汝等所作的，以度脱那险恶、残酷且难行的轮回大海并达到彼岸为终结的利益、增长，难道没有吗？那还算什么[利益]？根本没有。在此处，也因复合词的清晰，雄浑之品质是可爱的。

Nanu ya-tasaddānaṃ niccasambandhoti kathaṃ ‘‘tasseveko’’ti ca ‘‘tasmiṃ nu kiṃ kumatayo’’ti ca iccādīsu heṭṭhā vuttayasaddo natthīti? Saccaṃ, tathāpi pakkantatthavisayo, pasiddhatthavisayo, anubhūtatthavisayo vā tasaddo yasaddaṃ nāpekkhati. Tathā hi –

ya词与ta词之间岂非有恒常的关联？为何在“唯其一”及“于彼为何邪见者”等语中，没有所需的ya词呢？确实如此。即使如此，当ta词的所指是已提及之义、已知名之义或已体验之义的对象时，它不依赖于ya词。例如——

‘‘Savāsane kilese so, eko sabbe nighātiya;

Ahu susuddhasantāno, pūjānañca sadāraho’’ti.

彼独自摧毁所有带习气的烦恼；其心相续极清净，且恒常堪受供养。

Evamādīsu ‘‘so’’ti niddiṭṭhatasaddo ‘‘buddhānussatimādito’’ti ettha atītena buddhasaddena vacanīyavisayo hoti.

在诸如此类之处，所指示的ta词“so”，是以在“从佛随念等”之处已经提及的“佛”这个词为所指对象的。

‘‘Aggiṃ pakkhanda’ athavā, ‘pabbataggā pate’ti vā;

Yadi vakkhati kattabbaṃ, ñātakārīhi so jino’’ti.

“‘投入火中’，或‘从山顶坠落’；若彼胜者言此当为，亲族应行之。”

Evamādīsu tasaddo ñātakārīhi kattabbattā pasiddhabuddhapadatthavisayo.

于此等处，“ta”词因是亲族应行之事，故其义域为著名之“佛陀”一词。

‘‘Atītaṃ nānusocāmi, nappajappāma’nāgataṃ;

Paccuppannena yāpemi, tena vaṇṇo pasīdatī’’ti.

不追悔过去，不空想未来；以当下维生，故容颜清净。

Evamādīsu tasaddo ananusocananappajappanayāpanasaṅkhātavijānanavasena anubhūtatthavisayo, tasmā tīsupi ṭhānesu tasaddo yasaddaṃ nāpekkhate. Ettha pana pakkantavisayo tasaddo adhippeto. Apica uttaravākye ṭhito yasaddo pubbavākye tasadde asatipi tameva dīpeti. Tathā hi –

于此等情形中，“ta”词，通过不追悔、不空想、以当下维生所标识的了知方式，是指已体验之义。因此，于所有三处，“ta”词皆不依赖“ya”词。然于此处，“ta”词意指已逝之境。此外，后句中的“ya”词，即使前句中没有“ta”词，也指明同一事物。即如——

Bodhiṃ namāmi natibhājanamaccuḷāraṃ,Puññākaraṃ bhuvanamaṇḍalasotthibhūtaṃ;

Yo cakkhusotasatigocarataṃ sameto,Dosāridappamathane’karaso budhānanti.

我敬礼菩提，彼至为崇高，堪为敬奉之器，是功德之藏，世间之福祉；彼为眼、耳、念之行境，于摧伏烦恼敌慢，为诸智者之唯一精华。

Yo [Pg.149] budhānaṃ cakkhusotasatīnaṃ gocarataṃ visayabhāvaṃ sameto patto, tesaṃyeva dosārīnaṃ kilesapaccatthikānaṃ dappamathane dappamaddane ekaraso padhānakicco samiddhivanto vā hoti, taṃ bodhiṃ namāmīti sambandho. Pubbavākye payojito yasaddo uttaravākye tasaddopādāne asati saṃsayamuppādayamāno vākyassa ūnattaṃ karoti. Udāharaṇaṃ pana pākaṭaṃ.

彼已达智者之眼、耳、念的行境，为其所缘；于彼等烦恼怨敌之慢的摧伏、骄的压制上，为唯一精华、主要作用，或成就者。（此句与）“我敬礼彼菩提”一句相连接。前句所用之“ya”词，若后句无“ta”词，则生疑惑，致使文句不全。然其范例已甚明显。

123.

123.

Padābhidheyyavisayaṃ,Samāsabyāsasambhavaṃ;

Yaṃ pāriṇatyaṃ hoti’ha,Sopi ojova taṃ yathā.

词义为境，由合说与分说而生；此中所具之圆熟，彼亦如活力。其例则如——

123. ‘‘Padi’’ccādi. Padassa abhidheyyo attho so visayo yassa. Yattha pacurasaddābhidheyyo attho saṃkhittapadehi vuccate, so samāso. Yatthappakehi padehi abhidheyyattho pacurapadehi vuccate, so byāso. Tato samāsabyāsato sambhavo yassa. Taṃ tathāvidhaṃ yaṃ pāriṇatyaṃ pariṇatabhāvo hotīti anuvaditvā sopi iha sasatthe ojovāti vidhīyate. Taṃ yathetyubhayampi udāharati.

123. “词”等偈颂释。其境域为词之所诠义。以简略词说多词所诠义，是为合说（samāsa）。以众多词说少词所诠义，是为分说（byāsa）。由是合说、分说而有其生起。复述“如是之法，是为圆熟（pāriṇatya），即成熟之态”后，规定“彼于此论中亦是活力（oja）”。“其例则如”一句为二者举例。

123. ‘‘Pade’’ccādi. Padānaṃ bahūnaṃ appakānaṃ vā padānaṃ abhidheyyavisayaṃ vitthārasaṃkhittatthavisayavantaṃ samāsabyāsasambhavaṃ yathākkamaṃ saṅkhepavitthāradvayena nipphannaṃ nipphattivantaṃ vā yaṃ pāriṇatyaṃ kattūnaṃ ganthavisaye pariṇatippakāsako yo saddadhammo atthadhammo hoti, saddaguṇo atthaguṇoti vuttaṃ hoti, sopi iha subodhālaṅkāre ojo nāma saddaguṇo atthaguṇo. Taṃ yathāti dvīsu lakkhiyaṃ dasseti, padānaṃ abhidheyyo visayo yassa pāriṇatyasseti ca, samāso ca byāso cāti ca, tato sambhavanti ca, tato sambhavo assāti ca, pariṇatassa [Pg.150] kattuno ganthassa eva vā bhāvoti ca viggaho. Kattu pāriṇatyapakkhe tappakāsakaganthassa tadatthena pāriṇatyaṃ siddhaṃ.

123. “词”等偈颂释。或多或少词语之所诠境，具广略义境，由合说与分说而生，次第以简约与详尽二法而成，或具成就性，此即圆熟（pāriṇatya）。其为作者于著作方面所显之圆熟，即是词法与义法，亦即所谓词之功德与义之功德。彼于此《善觉庄严论》（Subodhālaṅkāra）中，亦名活力（oja），即词之功德与义之功德。“其例则如”一句，于二者中显示所相：（一）此圆熟以词之所诠为境；（二）合说与分说；（三）由彼等而生；（四）由彼而有其生起；（五）或即是已圆熟作者之著作本身之状态：此等皆为语法分析（viggaha）。于作者圆熟之场合，其著作以能彰显彼义，故圆熟得以成就。

124.

124.

Jotayitvāna saddhammaṃ,Santāretvā sadevake;

Jalitvā aggikhandho’va,Nibbuto so sasāvako.

辉耀正法，度脱含天（sadevaka）众生；如火聚般炽盛，彼与弟子们般涅槃。

124. ‘‘Jotayitvāne’’ccādi. Iminā heṭṭhā pacurapadābhihito buddhavaṃso saṅkheparūpena vutto.

124. “辉耀”等偈颂释。以此，先前以众多言词所述之佛史（Buddhavaṃsa），今以简略形式而说。

124. ‘‘Jotayi’’ccādi. So tathāgato saddhammaṃ sapariyattikaṃ navalokuttarasaddhammaṃ jotayitvāna ñāṇālokena obhāsetvā sadevake satte santāretvā saṃsārasāgarapariyantamupanetvā aggikhandhova mahātejena aggikkhandho viya jalitvā anaññasādhāraṇarūpakāyasampattiyā pajjalitvā ante sasāvako sāvakehi saha nibbuto khandhaparinibbānena parinibbutoti. Iminā sakalabuddhavaṃse bahūhi padehi vuttattho saṅkhepakkamena vutto. Sataṃ dhammo, santo saṃvijjamāno vā dhammoti ca, saha devehi vattamānāti ca, saha sāvakehi vattamānoti ca viggaho.

124. “辉耀”等偈颂释。彼如来辉耀正法——即含摄教理（pariyatti）之九种出世间正法，以智慧之光照耀，度脱天人（sadevaka）众生，引至轮回大海彼岸；如大火聚，以大威力炽燃，以无与伦比之色身成就而光耀，最终与诸声闻弟子，同以蕴之般涅槃（khandhaparinibbāna）而寂灭。此偈以简略次第，说尽全部佛史（Buddhavaṃsa）中以众多言词所述之义。“saddhamma”之语法分析（viggaha）为：“贤善者之法”（sataṃ dhammo），或“存在之法”（santo saṃvijjamāno vā dhammo）；“sadevaka”为：“与天共存”（saha devehi vattamānā）；“sasāvako”为：“与声闻共存”（saha sāvakehi vattamānā）。

125.

125.

Matthakaṭṭhī matassāpi, rajobhāvaṃ vajantu me;

Yato puññena te senti, jenapādambujadvaye.

纵使我已死，头骨亦愿化为尘埃；因为福德故，彼等安住于胜者（Jina）双莲足。

125. ‘‘Matthakaṭṭhī’’iccādi. Matassāpi maraṇamāpannassāpi me matthake muddhani aṭṭhī rajobhāvaṃ dhūlittaṃ vajantu pāpuṇantu. Kasmāti ce? Yato yasmā kāraṇā puññena kusalena kammena hetunā te rajā jinassa ime jenā, pādā, teyeva ambujāniva ambujāni, tesaṃ dvaye [Pg.151] senti pavattanti, tathā hotu vā mā vā, paṇatigedheneva vadati. Ettha ‘‘kathamahaṃ bhagavato pāde niccaṃ sirasā paṇamāmī’’tyadhippāyo vitthārena vutto.

125. “头骨”等偈颂释。我虽已死，已趣入死亡，然我头顶之骨，愿化为尘土（rajobhāva），愿其能至、能达。若问何故？因由福德（puñña）、善业（kusala kamma）故，彼尘埃安住、流转于胜者（Jina）之双莲足上——“胜者之”（jinassa ime=jenā）足，彼足如莲，其双足之上。此事或成或否，皆仅由敬慕之渴望而说。此处详说之意趣（adhippāya）为：“我如何能恒以头顶礼世尊（Bhagavā）之足？”

125. ‘‘Matthaki’’ccādi, matassāpi me mayhaṃ matthakaṭṭhī muddhani aṭṭhīni rajobhāvaṃ atisukhumarajattaṃ vajantu pāpuṇantu. Kasmā āsīsanaṃ karotīti ce? Yato yasmā kāraṇā puññena mayhaṃ tathāvidhena kusalakammena hetunā te rajā jenapādambujadvaye jinapaṭibaddhacaraṇapadumayugaḷe senti pavattanti, buddhassa siripāde kiñcipi rajojallaṃ na upalimpateva, tathāpi vandanābhilāsena evaṃ vuttaṃ. Ettha ‘‘kathamahaṃ bhagavato siripāde muddhanā niccaṃ paṇamāmī’’tyabhilāso vitthārena vutto. Matthake aṭṭhīti ca, rajaso bhāvoti ca, jinassa imeti ca, jenā ca te pādā ceti ca, teyeva ambujānīti ca, tesaṃ dvayanti ca viggaho.

125. “头骨”等偈颂释。我虽已死，然我头顶之骨，愿化为极细之尘，愿其能至、能达。若问何作此愿？因我如是福德、善业，彼尘埃能安住、流转于胜者之双莲足上，即与胜者相连之莲花双足。佛陀之圣足实无丝毫尘垢染着，然由礼敬之渴望而作是说。此处详说之愿望为：“我如何能恒以头顶礼世尊（Bhagavā）之圣足？”语法分析（viggaho）如下：“头顶之骨”（Matthake aṭṭhī）、“尘之状态”（rajaso bhāvo）、“胜者之”（jinassa ime）、“彼胜者之足”（jenā ca te pādā ceti ca）、“彼即莲花”（teyeva ambujāni）、“彼二者”（tesaṃ dvayanti ca）。

126.

126.

Iccatra niccaṃpaṇati-gedho sādhu padissati;

Jāyate’yaṃ guṇo tikkha-paññāna’mabhiyogato.

于此，恒常礼敬的渴望善妙地显现；此功德由锐智者的精勤而生。

126. Byāsattamevassa vivarati ‘‘iccatri’’ccādinā. Iccevaṃ atra gāthāyaṃ paṇatiyaṃ paṇāme gedho adhikacchando sādhu sundaraṃ padissati viññāyate, ayaṃ yathāvutto ojo guṇo pariṇatabhāvasaṅkhāto tikkhapaññānaṃ sātisayamatīnaṃ evaṃ santepi abhiyogato punappunappavattitaparicayabalena jāyate uppajjati.

126. 他以“于此”等词开显其详尽义。即是说，在此偈颂中，对恭敬、礼拜的热望(gedho)与增上意乐(adhikacchando)，美好地显现、被了知。如前所说，这种名为“滋味”(ojo)的功德，被称为成熟的状态，属于利慧者、具卓越智慧者，即使如此，也能由勤勉及不断重复行使的熟习之力而生起。

126. Idāni saṃkhittassatthassa vitthārena pakāsitabhāvaṃ ‘‘iccatra’’iccādinā niddisati. Iti iminā anantaragāthāyaṃ vuttakkamena atra imissaṃ gāthāyaṃ niccaṃpaṇatigedho nirantarapaṇāme adhikakattukāmatākusalacchando sādhu vibhūto vibhūtaṃ vā padissati paññāyati, ayaṃ [Pg.152] guṇo yathāvutto ayaṃ pariṇatabhāvasaṅkhāto ojo nāma saddatthaguṇo tikkhapaññānaṃ sukhumabuddhimantānaṃ abhiyogato ganthavisayabhūtena nirantarābhyāseneva jāyate sijjhati, vattu pāriṇatyeneva bhavanato yesaṃ kesañci yena kenaci pakārena na sijjhatīti. Niccaṃ pavattā paṇatīti ca, tassaṃ gedhoti ca, tikkhā paññā yesanti ca, abhi punappunaṃ yogo yuñjananti ca viggaho.

126. 现在以“于此”等词，指明简略义被详细阐明。如是，依前一偈颂所说之次第，于此偈颂中，“恒常恭敬之热望”，即对不断礼拜的增上作为欲、善欲，美好地显现、被了知。这种如前所说的功德，即名为“滋味”(ojo)的声义功德，是被称为成熟的状态，属于利慧者、具细慧者，由勤勉、由以典籍为所缘的不断修习而生起、成就。因为它是作者唯由成熟而有，故非任何人以任何方式能成就。“恒常行使的恭敬”、“于此之热望”、“彼等有利慧”及“一再地努力、致力”，是其语法分析。

127.

127.

Madhurattaṃ padāsatti-ranuppāsavasā dvidhā;

Siyā samasuti pubbā, vaṇṇāvutti paro yathā.

甜美性因词语邻近与声韵重复而有二种；前者或为同音，后者则为音素重复。

127. Mādhuriyamavadhārayamāha ‘‘madhuratta’’miccādi. Savanīyattena manoharattaṃ madhurattaṃ. Taṃ padāni vākyālaṅkārāni samānāni uttaruttarehi, tesaṃ āsatti ṭhānādināyathākathañci samasutīnaṃ āsannatā padāsatti, paṭhamappayuttassakkharassa pacchā pāso pakkhepo anuppāso, padāsatti ca anuppāso ca, tesaṃ vasena dvidhā hoti. ‘‘Kīdisā te’’ti āha ‘‘siyā’’tiādi. Pubbā paṭhamābhihitā padāsatti samā yena kenaci ṭhānamattāsaṃyogādinā padantarena suti vaṇṇo yassā sā siyā bhaveyya, paro pacchimo anuppāso tu vaṇṇassa sarabyañjanalakkhaṇassa āvutti punappunuccāraṇaṃ siyāti. Evaṃ katthaci bandhe samānapadāsatti katthaci anuppāso katthaci tadubhayaṃ, dvayena rahito viraso bandho nassādīyate kavīhi, tādisaṃ madhurattaṃ duvidhaṃ paṭipajjitabbaṃ, silesasamatānvitantuccantameva ramaṇīyaṃ siyāti lakkhaṇaṃ dassetvā ‘‘yathe’’ti lakkhiyamubhayatthodāharati ‘‘yade’’ccādinā, ‘‘munindi’’ccādinā ca.

127. 为确定甜美性，他说了“甜美性”等。因悦耳而悦意，即是甜美性。它有两种，是基于词语邻近与声韵重复。词语，作为句子的庄严，与后续者相似，它们因发音位置等而以某种方式同音，其接近性即是“词语邻近”(padāsatti)；在首次使用的音素之后，再次抛出、放置，即是“声韵重复”(anuppāsa)。他以“或为”等说：“它们是怎样的呢？”前者，即首先所说的词语邻近，是其音或音素通过发音位置、音量、结合等某种方式与另一词语相同；而后者，即声韵重复，则是具有元音和辅音特征的音素之重复，即反复发音。如是，在某些作品中，有同音的词语邻近，某些有声韵重复，某些两者兼有。缺乏此二者的作品是无味的，不为诗人所欣赏。应实现此二种甜美性。在展示了“唯有与双关语(silesa)和匀称性(samatā)相应者方为美妙”此一特征后，他以“如彼”等和“圣者之主”等，在两者中举例说明其所诠义。

127. Idāni madhuraguṇaṃ dasseti ‘‘madhuri’’ccādinā. Madhurattaṃ savanīyabhāvato manoharattaṃ madhuraguṇaṃ, padānaṃ vākyāvayavasaṅkhātānaṃ syādyantādīnaṃ uparūparipadehi samānānaṃ [Pg.153] āsatti ṭhānakaraṇādinā yena kenaci pakārena aññamaññaṃ āsannatā, anuppāso pubbuccāritavaṇṇānaṃ puna pakkhipanañcāti dvinnaṃ vasā vibhāgena dvidhā hoti. Tattha pubbā padāsatti samasuti siyā, pubbāparavaṇṇānaṃ ṭhānamattākaraṇādīhi āsannasutisaṅkhatavaṇṇavutti hoti, paro anuppāso pana vaṇṇāvutti sarabyañjanasabhāvānaṃ pubbuccāritavaṇṇānaṃ punappunuccāraṇaṃ siyāti. Yathāti dvīsu udāharaṇamādisati. Evaṃ katthaci bandhe padāsatti katthaci anuppāso katthaci tadubhayaṃ, dvīhi vinimutto pana bandho viññūhi assādanīyo na hoti. Upari vakkhamānāhi silesasamatāhi yuttaṃ madhurattaṃ pana visesato assādanīyaṃ hotīti. Madhurassa bandhassa bhāvoti ca, padānaṃ āsattīti ca, anu pacchā pāso pakkhepoti ca, padāsatti ca anuppāso cāti ca, tesaṃ vaso bhedoti ca, samā suti vaṇṇo yassāti ca, vaṇṇassa āvuttīti ca viggaho.

127. 现在以“甜美”等词阐释甜美之功德。甜美性(madhuratta)，即因悦耳而悦意的甜美功德(madhuraguṇa)。词语，即被称为句子成分、以“sya”等结尾者，与后续词语相似，它们通过发音位置、发音器官等任何方式彼此接近，即是“词语邻近”(padāsatti)；而“声韵重复”(anuppāsa)则是对先前已发音素的再次放置。基于此二者，依其分别而有两种。其中，前者“词语邻近”或为同音，即前后音素通过发音位置、音量、发音器官等而有被称为“邻近音”的音素出现；而后者“声韵重复”则是具有元音和辅音性质的、先前已发音素的重复发音。“如彼”是在二者中指示例子。如是，在某些作品中，有词语邻近，某些有声韵重复，某些两者兼有。然而，远离此二者的作品，不为智者所欣赏。而与下文将说的双关语(silesa)和匀称性(samatā)相应的甜美性，则尤其值得欣赏。“甜美作品之性质”、“词语之邻近”、“在后放置”、“词语邻近与声韵重复”、“彼等之分别”、“其音或音素相同者”及“音素之重复”，是其语法分析。

128.

128.

Yadā eso’bhisambodhiṃ,Sampatto munipuṅgavo;

Tadā pabhuti dhammassa,Loke jāto mahussavo.

当此牟尼牛王(munipuṅgavo)，抵达正自觉(abhisambodhi)时；从那时起，正法之盛大庆典(mahussavo)，已于世间生起。

128. Eso munipuṅgavo yadā yato pabhuti abhisambodhiṃ sabbaññutaññāṇaṃ sampatto samadhigato, tadā pabhuti tato ārabbha dhammassa catusatipaṭṭhānādibhedassa sattatiṃsabodhipakkhiyasaṅkhātassa mahussavo mahanto abbhudayo nippaṭipakkhā pavatti loke tividhe jāto ahosīti. Iha kvaci dīghatākataṃ sadisattaṃ, kvaci ṭhānakataṃ, kvaci saṃyogakataṃ, kvaci aññathā, tenāha ‘‘siyā samasuti pubbā’’ti.

128. 此牟尼牛王(munipuṅgavo)，当他、从何时起抵达、获得正自觉(abhisambodhi)——即一切知智(sabbaññutaññāṇa)——从那时起、从彼开始，于三种世间中，有四念处等差别、被称为三十七菩提分法的正法，其盛大庆典(mahussavo)，即巨大的兴盛、无障碍的转起，已然生起。此处，相似性有时由长音所作，有时由发音位置所作，有时由结合所作，有时由其他方式所作。因此他说：“前者或为同音”。

128. ‘‘Yadi’’ccādi. [Pg.154] Eso munipuṅgavo yadā abhisambodhiṃ sabbaññutaṃ sampatto sasantāne uppādanavasena sampāpuṇi, tadā pabhuti tato paṭṭhāya dhammassa kāyānupassanāsatipaṭṭhānādipabhedassa sattatiṃsabodhipakkhiyadhammassa mahussavo mahābhivuddhi loke kāmādilokattaye jātoti. Iha ‘‘yadā eso’’ti dīghakālavasena āsannatā, ‘‘ya e’’ti ṭhānavasena āsannatā, ‘‘abhisambodhiṃ sampatto’’ti saṃyogavasena āsannatā, ‘‘bhi dhi’’nti dhanitato āsannatāti iccādinā padāsatti daṭṭhabbā. Abhisambujjhati etāyāti ca, pumā ca so goceti ca, munīnaṃ puṅgavoti ca, mahanto ca so ussavo cāti ca viggaho.

128. “若”等词。此牟尼牛王(munipuṅgavo)，当他以在自相续中生起的方式抵达一切知智(sabbaññuta)的正自觉(abhisambodhi)时，从那时起、从彼开始，于欲界等三界中，有身随观念处等差别的三十七菩提分法，其盛大庆典(mahussavo)、大增长(mahābhivuddhi)已然生起。此处，应知“词语邻近”(padāsatti)如下：“yadā eso”是因长元音而邻近；“ya e”是因发音位置而邻近；“abhisambodhiṃ sampatto”是因结合而邻近；“bhi dhi”是因送气音而邻近。“凭借它而正自觉”、“他是男人，也是牛”、“牟尼中的牛王”、“他是大的，也是庆典”，是其语法分析。

129.

129.

Munindamandahāsā te, kundasandohavibbhamā;

Disanta’manudhāvanti, hasantā candakantiyo.

牟尼王(muninda)的柔和微笑(mandahāsa)，具有素馨花丛(kunda-sandoha)般的风采(vibbhamā)；它们追逐着四方(disanta)，嘲笑着月亮的光辉(candakantiyo)。

129. Kundānaṃ kusumānaṃ sandoho samūho, tassa vibbhamo yesaṃ te, munindassa mandahāsā manuññā hasitāni candassa kantiyo sobhāyo hasantā viḍambayantā disantamanudhāvanti anuvicaranti. Iccatra nakārasahitassa dakārassa, takārassa cānuvattanaṃ.

129. 拘陀花(kunda)的花丛(sandoho)、花簇(samūho)，牟尼王(muninda)那悦意的柔和微笑(mandahāsa)具有此等风采(vibbhamo)，它们嘲笑着(hasantā)、仿效着(viḍambayantā)月亮的光辉(kantiyo)与美妙(sobhāyo)，追逐着(anudhāvanti)、遍行着(anuvicaranti)各个方向(disanta)。于此，可见带有n音(nakāra)的d音及t音的重复(anuvattana)。

‘‘Indanīladaladvanda-sundaraṃ sirimandiraṃ;

Munindanayanadvandaṃ, vindati’ndīvarajjutiṃ’’.

牟尼王(muninda)的双眼(nayanadvandaṃ)，如一对帝青莲(indanīla)花瓣般美丽(sundaraṃ)，是吉祥的殿堂(sirimandiraṃ)，获得了青莲(indīvara)的光辉(jutiṃ)。

Iccaparamudāharaṇaṃ.

此为另一示例。

129. ‘‘Munindi’’ccādi. Kundasandohavibbhamā supupphitakundakusumarāsisadisalīlāvantā te munindamandahāsā buddhassa manuññā hasitā candakantiyo nimmalacandakiraṇe hasantā nindantā disantaṃ taṃ taṃ disaṃ, disāpariyantaṃ vā anudhāvanti vidhāvantīti. Ettha nakārasahitadakārassa, nakārasahitatakārassa ca āvutti daṭṭhabbā. Mandā ca te hāsā ceti [Pg.155] ca, munindassa mandahāsāti ca, kundānaṃ sandohoti ca, tassa vibbhamo yesanti ca, disāyeva disantaṃ, disānaṃ vā antanti ca viggaho.

129. 关于“牟尼王(muninda)”等句。彼等牟尼王之柔和微笑(mandahāsa)，即佛陀之悦意微笑，具有盛开的拘陀花(kunda)簇之风采(vibbhamā)，嘲笑着(hasantā)、诃责着(nindantā)无瑕的月光(candakanti)，追逐着(anudhāvanti)、奔向(vidhāvanti)各个方向(disantaṃ)，或方向的尽头。于此，应见带有n音(nakāra)的d音及带有n音的t音的重复(āvutti)。其解析(viggaho)为：“柔和(mandā)且彼等是微笑(hāsā)”；“牟尼王之柔和微笑”；“拘陀花之花丛(sandaho)”；“其风采属于彼等”；“方向(disā)即是四方(disantaṃ)”或“诸方向之尽头(antanti)”。

‘‘Indanīladaladvanda-sundaraṃ sirimandiraṃ;

Munindanayanadvandaṃ, vindati’ndīvarajjuti’’nti.

“牟尼王(muninda)的双眼(nayanadvandaṃ)，如一对帝青莲(indanīla)花瓣般美丽(sundaraṃ)，是吉祥的殿堂(sirimandiraṃ)，获得了青莲(indīvara)的光辉(jutiṃ)。”

Idampi nakārasahitadakāravaṇṇāvuttiyā aparamudāharaṇaṃ.

此亦为带有n音(nakāra)的d音(dakāra)之音韵(vaṇṇa)重复(āvutti)的另一示例。

Tattha indanīladaladvandasundaraṃ indanīlamaṇisakalikāyugaḷamiva manoharaṃ sirimandiraṃ tatoyeva sobhāya nivāsaṭṭhānabhūtaṃ munindanayanadvandaṃ indīvarajjutiṃ nīluppalakantiṃ vindati anubhoti, indīvarajjutisamānāti adhippāyo.

其中，“如一对帝青莲(indanīla)花瓣般美丽(sundaraṃ)”，意为如一对帝青宝(indanīlamaṇi)石碎片般悦意(manoharaṃ)；“吉祥的殿堂(sirimandiraṃ)”，意为因此成为庄严(sobhā)的住所(nivāsaṭṭhāna)；牟尼王(muninda)的双眼(nayanadvandaṃ)获得(vindati)、感受(anubhoti)青莲(indīvara)的光辉(jutiṃ)，即青莲(nīluppala)的光彩(kantiṃ)。其意(adhippāyo)为：与青莲的光辉相等。

130.

130.

Sabbakomalavaṇṇehi, nā’nuppāso pasaṃsiyo;

Yathā’yaṃ mālatīmālā, linalolālimālinī.

由一切柔软音韵(komalavaṇṇa)构成的随韵(anuppāso)，不值得称赞(pasaṃsiyo)；譬如这茉莉(mālatī)花环，有依附(līna)而贪恋(lola)的蜂群(ali)环绕。

130. Yehi kehici āvuttito anuppāsoti ce? Netyāha ‘‘sabba’’iccādi. Sabbehi komalehi sukumārehi vaṇṇehi akkharehi anuppāso na pasaṃsiyo silāghanīyo na hoti silesavirodhittā. ‘‘Yathe’’ti taṃ udāharati. Ayaṃ mālatīmālā jātikusumadāmaṃ linānaṃ byādhitānaṃ lolānaṃ [Pg.156] kusumarasārabbha lolupānaṃ alīnaṃ bhamarānaṃ mālā panti sā assā atthīti linalolālimālinī.

130. 若问：“由任何重复构成者即是随韵(anuppāso)吗？”答曰：非也。故说“一切(sabba)”等偈。由一切柔软(komala)、细致(sukumāra)的音韵(vaṇṇa)或字母(akkhara)构成的随韵，因与双关(silesa)相违，故不值得称赞(pasaṃsiyo)、不值得称扬(silāghanīyo)。以“譬如(yathā)”一词举例说明。此茉莉(mālatī)花环，即素馨花(jātikusuma)鬘，有依附(līna)的、疲惫的(byādhita)、贪恋(lola)花蜜而渴望的(lolupa)蜜蜂(ali)、蜂群(bhamara)行列(mālā panti)，拥有此者，即是“有依附且贪恋的蜂群环绕者(linalolālimālinī)”。

130. Vuttānuppāsopi sabbakomalavaṇṇehi viracito na pasaṃsiyoti dassetuṃ ‘‘sabbakomalavaṇṇehī’’tiādimāha. Sabbakomalavaṇṇehi sabbehi sukumārakkharehi kato anuppāso vaṇṇāvuttilakkhaṇo na pasaṃsiyo silesālaṅkāraviruddhattā pasattho na hoti. ‘‘Yathā’’ti tamudāharati. Ayaṃ mālatīmālā esā jātisumanamālikā linānaṃ byāvaṭānaṃ patantānaṃ lolānaṃ gandhaluddhānaṃ alīnaṃ bhamarānaṃ mālinī pantiyuttāti. Ettha lakārasseva punappunappayogena komalavaṇṇāvutti. Mālatīnaṃ mālāti ca, lolā ca te alayo cāti ca, linā ca te lolālayo cāti ca, tesaṃ mālāti ca, sā assa atthīti ca viggaho.

130. 为示“纵是言语随韵(vuttānuppāsa)，若由一切柔软音韵(komalavaṇṇa)构成，亦不值得称赞”，故说“由一切柔软音韵”等偈。由一切柔软音韵，即一切细致字母(sukumārakkhara)所构成，具音韵重复(vaṇṇāvutti)特征之随韵，因与双关(silesa)庄严(alaṅkāra)相违，故不值得称赞(pasaṃsiyo)、不佳(pasattho)。以“譬如(yathā)”一词举例说明。此茉莉(mālatī)花环，即此素馨(jātisumana)花鬘，有依附(līna)、忙碌(byāvaṭa)、落下(patanta)、贪恋(lola)香气(gandha)的蜜蜂(ali)、蜂群(bhamara)行列。于此，仅由l音(lakāra)的再三使用，构成柔软音韵的重复。其解析(viggaho)为：“茉莉(mālatī)之花环(mālā)”；“贪恋(lolā)且彼等是蜜蜂(alayo)”；“依附(linā)且彼等是贪恋的蜜蜂(lolālayo)”；“彼等之行列(mālā)”；以及“彼拥有此”。

131.

131.

Mudūhi vā kevalehi,Kevalehi phuṭehi vā;

Missehi vā tidhā hoti,Vaṇṇehi samatā yathā.

或唯由柔软音(mudu)，或唯由清晰音(phuṭa)，或由混合音；音韵之等同(samatā)有此三类，譬如是也。

131. Samataṃ sambhāveti ‘‘mudūhi’’ccādinā. Kevalehi kevalaphuṭādibhāvāpavattehi sakalehi mudūhi catūsupi pādesu sajātiyehi asithilakomalehi vā kakārādīhi vā sithilakomalassa silesapaṭipakkhattā kevalehi phuṭehi vā adhimattasutīhi bhakārādīhi vā akicchavacanīye kicchavacanīyassa sukhumālavipariyayattā missehi vā majjhimasutīhi mudubhūtasaṃsaṭṭhehi vā vaṇṇehi akkharehi karaṇabhūtehi samatā tidhā hoti gajje pajje vā. ‘‘Yathe’’ti tividhamudāharati.

131. 以“由柔软音(mudūhi)”等偈阐明等同(samatā)。无论在散文(gajja)或偈颂(pajja)中，以音韵(vaṇṇa)、字母(akkhara)为工具，等同性可成三类：或唯由柔软音(mudu)构成，然松弛柔软(sithilakomala)之音与双关(silesa)相违；或唯由清晰音(phuṭa)构成，即不过分响亮(adhimattasuti)如bh等音，且不难发音(akicchavacanīya)，因难发音者与细致(sukhumāla)相反；或由混合音(missa)构成，即中等响亮(majjhimasuti)或与柔软音相混合。以“譬如(yathā)”一词举此三类之例。

131. Idāni samataṃ vibhāvetuṃ ‘‘mudūhi’’ccādimāha. Kevalehi phuṭamissehi aññattā sakalehi mudūhi sithilakomalehi vaṇṇehi kakārādīhi vā kevalehi phuṭehi kevalakomalavaṇṇarahitattā sakalehi akicchuccāraṇīyehi adhimattasutīhi bhakārādīhi vaṇṇehi vā missehi yathāvuttamuduphuṭasammissehi vaṇṇehi vā karaṇabhūtehi samatā gajje vā pajje vā tidhā hotīti. Yadi sithilakomalavaṇṇehi vicaritaṃ silesālaṅkārassa, kicchuccāraṇīyehi phuṭavaṇṇehi kataṃ sukhumālālaṅkārassa [Pg.157] ca virujjhatīti. ‘‘Yathā’’ti tividhamudāharati.

131. 如今为阐明等同性(samatā)，故说“由柔软音”等偈。或唯由纯粹的柔软音(mudu)构成，即不同于清晰(phuṭa)与混合(missa)音的一切松弛柔软(sithilakomala)音韵；或唯由纯粹的清晰音构成，即因无纯柔软音韵，故为一切不难发音(akicchuccāraṇīya)、不过分响亮(adhimattasuti)如bh等音韵；或由混合音构成，即如前述之柔软与清晰的混合音韵。以此等为工具，无论在散文(gajja)或偈颂(pajja)中，等同性皆有三类。若由松弛柔软音韵构成，则与双关(silesa)庄严相违；若由难发音(kicchuccāraṇīya)的清晰音韵构成，则与细致(sukhumāla)庄严相违。以“譬如(yathā)”一词举此三类之例。

Kevalamudusamatā

纯粹柔软平等性

132.

132.

Kokilālāpasaṃvādī,Munindālāpavibbhamo;

Hadayaṅgamataṃ yāti,Sataṃ deti ca nibbutiṃ.

与杜鹃鸣声相应，牟尼主之语态庄严；能入人心，予贤者以寂灭。

132. ‘‘Kokile’’ccādi. Kokilānaṃ karavīkasakuṇānaṃ ālāpo kūjitaṃ, taṃ saṃvadati pakāsati sīlenāti kokilālāpasaṃvādī, taṃsadisoti attho, munindassa ālāpo visaṭṭhādiaṭṭhaṅgiko saro tassa vibbhamo vilāso sataṃ sappurisānaṃ hadayaṅgamataṃ manonusāritaṃ madhurabhāvaṃ yāti, nibbutiṃ nibbānañca tesaṃ deti.

132. “如杜鹃”等。杜鹃鸟与迦陵频伽鸟的鸣叫声，以其本性与此相应并彰显，故称“与杜鹃鸣声相应”，意思是与此相似。牟尼主的音声，是具有清晰等八支分的音声，其庄严与美妙，能令贤善之人达到入心、随心、甜美的状态，并给予他们寂灭和涅槃。

132. ‘‘Kokili’’ccādi. Kokilānaṃ karavīkasakuṇānaṃ ālāpaṃ nādalīlaṃ saṃvādī pakāsanasīlo, taṃsadisoti adhippāyo, munindassa sabbaññuno ālāpassa visaṭṭhādiaṭṭhaṅgikanādassa vibbhamo vilāso sataṃ sappurisānaṃ hadayaṅgamataṃ cittārādhitabhāvaṃ yāti ca, nibbutiṃ sutasambandhena tesaṃyeva sādhūnaṃ nibbānaṃ deti ca dentopi hotīti. Ettha kokilālāpasaddena nissite nissayavohārena līlā gahitā.

132. “如杜鹃”等。杜鹃鸟与迦陵频伽鸟的鸣叫声，其音韵之美，是相应并彰显本性的，意思是与此相似。牟尼主、一切知者的音声，即具有清晰等八支分的音声，其庄严与美妙，能令贤善之人达到入心和心悦的状态，并通过听闻为这些贤善之人带来寂灭和涅槃，甚至能给予。在此处，“杜鹃鸣声”一词，是以所依与能依的关系，来表达其优雅的特质。

Kevalaphuṭasamatā

纯粹清晰平等性

133.

133.

Sambhāvanīyasambhāvaṃ,Bhagavantaṃ bhavantaguṃ;

Bhavantasādhanākaṅkhī,Ko na sambhāvaye vibhuṃ.

应受尊敬之存在，世尊，已达有尽者；希求有尽成就者，谁不尊敬大能者？

133. ‘‘Sambhāvanīye’’ccādi. [Pg.158] Sambhāvanīyo ādaraṇīyo. Sadevake loke santo sobhano bhāvo adhippāyo yassa taṃ. Bhavantaṃ nibbānaṃ gatoti bhavantagu, taṃ vibhuṃ. Bhagavantaṃ sammāsambuddhaṃ. Bhavassa saṃsārassa anto avasānaṃ nibbānaṃ, tassa sādhanaṃ sampādanamākaṅkhati sīlenāti bhavantasādhanākaṅkhī, ko nāma saṃsāravattijano. Na sambhāvaye ādaraṃ na kareyya, karotyevāti attho.

133. “应受尊敬者”等。“应受尊敬者”即是值得敬重者。在天人世间中，其意向真实而美好者。“已达有尽者”即是已到达涅槃者，即是那位大能者。“世尊”即是正等觉者。“希求有尽成就者”即是依其自性而希求轮回之终结——涅槃——之成就者。哪个轮回中的人不会尊敬呢？意即，必然尊敬。

133. ‘‘Sambhāvanīyi’’ccādi. Sambhāvanīyasambhāvaṃ sadevakena lokena ādaraṇīyasobhanādhippāyaṃ bhavantaguṃ bhavassa antasaṅkhātaṃ nibbānaṃ gataṃ vibhuṃ pabhuṃ bhagavantaṃ sammāsambuddhaṃ bhavantasādhanākaṅkhī nibbānasādhanābhilāsī ko katamo saṃsāravattijano na sambhāvaye ādaraṃ na kareyya, karotyeva. Santo ca so bhāvo cāti ca, sambhāvanīyo sambhāvo yasseti ca, bhavassa antanti ca, bhavantaṃ gatoti ca, tassa sādhananti ca, taṃ ākaṅkhati sīlenāti ca viggaho.

133. “应受尊敬者”等。“应受尊敬之存在”，指为天人世间所敬重、意向美好者。“已达有尽者”，指已达名为“有之终结”的涅槃者；“大能者”，指主宰者；“世尊”，指正等觉者。“希求有尽成就者”，指渴望成就涅槃者。哪个轮回中的人不会尊敬呢？意即，必然尊敬。其文句解析如下：“是善，是存在”；“其存在应受尊敬”；“有之终结”；“已达有之终结”；“彼之成就”；以及“依其自性而希求”。

Missakasamatā

混杂相似

134.

134.

Laddhacandanasaṃsagga-sugandhimalayānilo;

Manda’māyāti bhītova, munindamukhamārutā.

得旃檀之触而芬芳的马拉雅山风，仿佛畏惧圣主口风，缓慢吹来。

134. ‘‘Laddhi’’ccādi. Laddho candanatarūnaṃ saṃsaggo paricayo tena sobhano gandho assāti sugandhī surabhi malayānilodakkhiṇapavamāno munindassa mukhamārutā bhītova tādisamuduttasītalattasugandhasampattiyā attano dūratarattā āyāti anuvattati. Mandanti āgamanakriyāvisesanaṃ.

134. “Laddhi”等句。获得旃檀树的接触、亲近，因此具有美妙的香气，故称“芬芳”（sugandhī）、“芳香”（surabhi）。马拉雅(Malaya)山风，即南风，仿佛畏惧圣主口中之风——因自身远不及那（口风）的柔和、清凉、芬芳等圆满特质——而来，并随顺之。“缓慢”（mandaṃ）是修饰“来”这个动作的状语。

134. ‘‘Laddhi’’ccādi. [Pg.159] Laddhacandanasaṃsaggasugandhimalayānilo paṭiladdhacandanatarusārasamavāyena sobhanagandhasamannāgato malayadesato āgacchamānamāluto munindamukhamārutā buddhassa mukhasurabhivāsitapavanato bhīto iva tādisamudusurabhisītalattassa attani asambhavato bhītova mandaṃ saṇikaṃ yāti abhimukhametīti. Candanānaṃ saṃsaggoti ca, laddho ca so candanasaṃsaggoti ca, sobhano gandho yassāti ca, laddhacandanasaṃsaggena sugandhīti ca, malayato āgato aniloti ca, munindamukhato nikkhanto mārutoti ca viggaho. Mandanti kriyāvisesanaṃ. Ettha tividhasamatāyaṃ ‘‘kokilālāpasaṃvādi’’ccāditividhalakkhiyassāpi ‘‘mudūhi vā kevalehi’’ccādinā dassitalakkhaṇattayena tulyatā supākaṭāvāti.

134. “Laddhi”等句。‘得旃檀触而芬芳的马拉雅山风’，是说通过获得旃檀树精华的结合而具备美妙的香气，从马拉雅(Malaya)国吹来的风。它仿佛畏惧于佛陀口中芬芳所熏之风，因自身不具有那样的柔软、芬芳、清凉，而缓慢、轻柔地迎面吹来。其（复合词的）解析为：‘旃檀之触’、‘彼得旃檀之触’、‘其有美妙之香’、‘由得旃檀之触而芬芳’、‘从马拉雅来的风’、‘从圣主口中吹出的风’。“缓慢”（mandaṃ）是动词的状语。于此三法相似中，‘与杜鹃鸟鸣声相应’等三所相，与‘由柔软或纯粹’等所示三能相，其相似性甚为明显。

135.

135.

Aniṭṭhurakkharappāyā, sabbakomalanissaṭā;

Kicchamuccāraṇāpeta-byañjanā sukhumālatā.

以不粗涩音为主，全由柔和音构成，远离难发之辅音，此为微细性。

135. Sukhumālatā kathīyati ‘‘aniṭṭhurakkhare’’ccādinā. Aniṭṭhurāni apharusāni akkharāni vaṇṇāni pāyāni bahūni yassā sā tathā, ‘‘niṭṭhurāni appakānī’’ti pāyaggahaṇena sūcitaṃ, tatoyeva sabbehi kevalehi komalehi sithilehi laghūhi akkharehi nissaṭā niggatā kicchena dukkhena uccāraṇā tato apetāni apagatāni byañjanāni yassā sāti anuvaditvā sukhumālatā vidhīyate.

135. 微细性以“不粗涩音”等句来描述。其音不粗涩、不粗糙者为主、为多，故如此说。通过“为主”（pāya）一词，暗示了“粗涩音少”。因此，它完全由纯粹、柔软、松弛、轻快之音构成，远离发音困难的辅音。如此复述之后，微细性便得以界定。

135. Idāni sukhumālataṃ dasseti ‘‘aniṭṭhure’’ccādinā. Aniṭṭhurakkharappāyā akakkasavaṇṇabahulā sabbakomalanissaṭā aniṭṭhurakkharānaṃ yebhuyyaggahaṇatoyeva sakalasithilavaṇṇavirahitā kicchamuccāraṇāpetabyañjanā dukkhuccāraṇīyavaṇṇehi vigataakkharasamannāgatā sukhumālatā nāmāti. Aniṭṭhurāni akkharāni pāyāni bahūni yassanti ca, sabbe ca te komalā ceti ca, tehi nissaṭāti [Pg.160] ca, kicchena uccāraṇāti ca, tehi apetānīti ca, tāni byañjanāni yassāti ca viggaho. Niggahītāgamo.

135. 现在以“aniṭṭhure”等句说明微细性。所谓“微细性”，即以不粗涩音为主，多不粗硬之音，全由柔和音构成；正因以不粗涩音为主，故无任何松弛之音；远离发音困难的辅音，具备无难诵读音节之特质。其（复合词的）解析为：“其音以不粗涩者为多”；“且彼等皆柔和”；“由彼等构成”；“发音困难”；“远离彼等”；“其有如是辅音”。此中有鼻音（ṃ）的加入。

136.

136.

Passantā rūpavibhavaṃ, suṇantā madhuraṃ giraṃ;

Caranti sādhū sambuddha-kāle keḷiparammukhā.

见色法之盛美，闻言语之甜柔；于正等觉者时，贤善者远离嬉戏而行。

136. Udāharati ‘‘passantā’’iccādi. Rūpavibhavaṃ rūpasampattiṃ passantā madhuraṃ giraṃ vācaṃ suṇantā sādhavo keḷiparammukhā kīḷāya nicchantā carantīti sambandho. Katthāti āha ‘‘sambuddhakāle’’ti.

136. 以“passantā”等句为例。见色法之盛美（rūpavibhavaṃ），即色法之圆满（rūpasampattiṃ）；闻甜美之言语（madhuraṃ giraṃ），即话语（vācaṃ）；贤善者远离嬉戏（keḷiparammukhā），即不乐于玩乐（kīḷāya nicchantā）而行持，此为其关联。于何时？答曰：“于正等觉者时”。

136. ‘‘Passanti’’ccādinā lakkhiyamudāharati, taṃ vuttatthameva.

136. 以“Passanti”等句举例说明所相，其义已如前述。

137.

137.

Alaṅkāravihīnāpi, sataṃ sammukhate’disī;

Ārohati visesena, ramaṇīyā tadujjalā.

纵然没有文采修饰，如此（微细性）亦能呈现于贤善者面前；若因彼（文采）而光辉，则尤其令人喜悦。

137. Visiṭṭhassāññadhammassa abhāvepimināvopādeyo bandhoti āha ‘‘alaṅkāre’’ccādi. Alaṅkārehi vihīnāpi edisī sukhumālatā sataṃ paṇḍitajanānaṃ sammukhataṃ abhimukhabhāvaṃ vācāgocarattaṃ ārohati upagacchati, kimutaatthālaṅkārālaṅkitetyapisaddo. Tena sabhāvavutyādinā alaṅkārena ujjalā dittā pana visesenātisayena ramaṇīyā manuññāti.

137. 为说明“纵无其他殊胜之法，仅凭此（微细性），文句亦堪受纳”，故说“alaṅkāre”等句。即使没有文采修饰，如此微细性亦能抵达贤善智者面前，成为其言谈之境，更何况以义庄严所修饰者呢？此乃“api”一词所蕴含之义。而若以自性语等文采而光辉、明亮，则尤其、极度地令人喜悦、称意。

137. ‘‘Alaṅkāre’’ccādi. Edisī evaṃvidhā sukhumālatā alaṅkāravihīnāpi atthālaṅkāravirahitāpi sataṃ paññavantānaṃ sammukhataṃ abhimukhabhāvaṃ tesaṃ vacanavisayabhāvanti attho ārohati pāpuṇāti. Tadujjalā tena sabhāvavuttivaṅkavuttisambhūtena atthālaṅkārena jotamānā visesena atisayena ramaṇīyā manuññā hoti. Alaṅkārehi vihīnāti ca, tena ujjalāti ca viggaho.

137. “Alaṅkāre”等句。如此这般的微细性，即使缺乏文采修饰，即使没有义庄严，亦能抵达贤善智者面前，意即成为其言谈之境。若因自性语、曲折语所生之义庄严而光辉，则尤其、极度地令人喜悦、称意。其（复合词的）解析为：“缺乏文采修饰”与“因彼而光辉”。

138.

138.

Romañcapiñcharacanā, [Pg.161] sādhuvādāhitaddhanī;

Laḷanti’me munīmeghu-mmadā sādhu sikhāvalā.

身毛竖立如孔雀开屏，发出“善哉”赞叹之声；此等贤善之孔雀，因圣者之云而狂喜嬉戏。

138. Tamudāharati ‘‘romañce’’ccādinā. Romañcā lomahaṃsā iva romañcā eva vā, piñchāni barihāni tesaṃ racanā chattākārena vidhānaṃ yesaṃ te tathā, ‘‘sādhū’’ti vādo vacanaṃ taṃsadisoyeva vā, āhito dhani kekāsaṅkhāto yesaṃ te tathā, munimeghena munisadisena munisaṅkhātena vā vāridena ummadā mattā sādhusadisā sādhu eva vā sikhāvalā mayūrā laḷanti līlopetā vicaranti, aññamaññaṃ ramantīti attho.

138. 以“romañce”等句为例。“毛发竖立”（romañca）如“毛发悚然”（lomahaṃsa），或即是毛发竖立。其尾羽（piñcha, bariha）排列如伞盖状。其赞叹之语为“善哉”，或与此类似。其所发之声，名为“kekā”（孔雀鸣）。因圣者云——即如圣者之云，或名圣者之云——而狂喜、陶醉。彼等如贤善者，或即是贤善者，此等孔雀（sikhāvalā, mayūra）嬉戏，优雅地游走，其义为彼此愉悦。

138. Atthālaṅkārayuttasukhumālatamudāharati ‘‘rome’’ccādinā. Romañcapiñcharacanā lomahaṃsasadisā romā eva vā piñchānaṃ barihānaṃ racanā chattākārena vitthāravantā sādhuvādāhitaddhanī ‘‘sādhū’’ti vacanasadisehi sādhuvādehi vā pavattakekāninnādehi samannāgatā munimeghummadā munisadisena munisaṅkhātena vā meghena sañjātamadā ime sādhusikhāvalā sajjanasadisā sādhuno eva vā mayūrā laḷanti līlopetā bhavantīti. Idaṃ asesavatthuvisayaṃ samāsarūpakaṃ amukhyapakkhe ‘‘romañcā viya sādhuvādo viya muni viya sādhavo viyā’’ti ca, mukhyapakkhe ‘‘piñcharacanā viya āhitaddhanī viya megho viya sikhāvalā viyā’’ti upacaritabbaṃ. Romañcā eva piñchānīti ca, tesaṃ racanā yesanti ca, ‘‘sādhu’’iti vādoti ca, āhito ca so dhani ceti ca, sādhuvādo āhitaddhani yesanti ca, muni eva meghoti ca, tena ummadāti ca, sādhavo eva sikhāvalāti ca vākyaṃ. ‘‘Munīmegho’’ti ettha dīghattaṃ chandānurakkhaṇatthaṃ.

138. 以“毛发(rome)”等词语举例说明具有义饰的微细性。毛发竖立(romañca)如孔雀尾羽(piñcha)的排列，犹如毛发悚然(lomahaṃsa)；或毛发本身即是孔雀尾羽(bariha)的构成，如伞盖般展开。它们具有如“善哉(sādhu)”之语般的赞叹声，或具有孔雀鸣叫(kekāninnāda)之声。这些贤善的孔雀(sikhāvala)，因圣者(muni)之云(megha)而狂喜(ummada)，它们犹如善人(sajjana)，或本身即是贤善的孔雀(mayūra)，姿态优美地嬉戏。这是一个涵盖所有事(vatthu)的概括性譬喻(samāsarūpaka)。在非主要方面，可譬喻为“如毛发竖立、如善哉之赞、如圣者、如贤善者”；在主要方面，可譬喻为“如孔雀尾羽的排列、如发出的声音、如云、如孔雀”。“毛发竖立即是孔雀尾羽”、“其排列如此”、“‘善哉’即是赞叹”、“所发出的声音”、“善哉之赞即是所发出的声音”、“圣者即是云”、“因此而狂喜”、“贤善者即是孔雀”，此为句子的解析。“圣者云(munīmegho)”中的长音是为了保持格律。

139.

139.

Sukhumālattamattheva, padatthavisayampi ca;

Yathā matādisaddesu, kittisesādikittanaṃ.

微细性不仅在于义理，亦在于词义所指的范畴；犹如在“已死”等词语中，称说“仅留声名”等。

139. Na [Pg.162] kevalaṃ sukhumālatā saddeva, atthepīti dassetumāha ‘‘sukhumālatta’’miccādi. Atthevāti vijjateva, taṃ tu anocityagāmmādivajjanā sambhavati. ‘‘Yathe’’ti tamudāharati. Matādisaddesu vattabbesu kittisesādīnaṃ saddānaṃ kittanaṃ kathanaṃ.

139. 为表明微细性不仅在于言词，亦在于义理，故说“微细性”等。义理中确实存在，然此须通过避免不当、粗俗等而实现。“犹如”即是举例说明。在当说“已死”等词语时，称说“仅留声名”等词语。

139. Ayaṃ sukhumālatā na kevalaṃ saddeva, atthepīti dassetuṃ āha ‘‘sukhumālatta’’miccādi. Sukhumālattamattheva padatthavisayampi ca padābhidheyyagocarampi sukhumālattaṃ attheva, tañca ocityahīnagāmmadosaparihārena sijjhati. ‘‘Yathā’’ti tamudāharati. Matādisaddesu vattabbesu kittisesādisaddānaṃ kittanaṃ kathananti. Mato itiādi yesaṃ ‘‘jīvitakkhayaṃ patto’’ iccādīnamiti ca, kittiseso itiādiyesaṃ ‘‘devattaṃ gato, saggakāyamalaṅkarī’’tyādīnamiti ca viggaho.

139. 为表明此微细性不仅在于言词，亦在于义理，故说“微细性”等。微细性不仅在于义理，亦在于词义所指的范畴，即词语所表达的范围，此微细性通过避免不得体与粗俗之过失而成就。“犹如”即是举例说明。在当说“已死”等词语时，称说“仅留声名”等词语。所谓“已死”等，是指“已达生命终点”等；所谓“仅留声名”等，是指“已生天界”、“庄严天身”等，此为解析(viggaho)。

140.

140.

Siliṭṭhapadasaṃsagga-Ramaṇīyaguṇālayo;

Sabandhagāravo so’yaṃ,Sileso nāma taṃ yathā.

词语紧密结合，为悦人特质之所依；其结构庄重紧实，此即名为“黏合”(silesa)，如下所示。

140. Silesaṃ dasseti ‘‘siliṭṭhe’’ccādinā. Siliṭṭhānaṃ bandhalāghavābhāvena aññamaññaṃ siliṭṭhānaṃ padānaṃ saṃsaggena ramaṇīyo manuñño guṇo tassa ālayo pavattiṭṭhānaṃ. Bandhassa racanāya gāravo asithilatā, saha tena vattatīti sabandhagāravoti anuvaditvā soyaṃ sileso nāmāti vidhīyate. ‘‘Taṃ yathe’’tyudāharati. Yathā ayaṃ sileso, tathā aññopi tādiso daṭṭhabbo, na tvayameveti ‘‘taṃ yathā’’ saddassattho.

140. 以“紧密”等词语说明黏合。因结构无轻浮之感，词语之间相互紧密结合，由此产生悦意可爱的特质，此即其所依与生起之处。其结构之庄重(gārava)即不松散(asithilatā)，以“具结构之庄重”(sabandhagāravo)复述后，定义此即名为“黏合”。以“如下所示”举例。此“如下所示”一词之义为：犹如这个黏合的例子，其他类似的亦应如是看待，而非仅此一例。

140. Idāni silesaṃ niddisati ‘‘siliṭṭhe’’ccādinā. Siliṭṭhapadasaṃsaggaramaṇīyaguṇālayo ṭhānakaraṇādīhi āsannavaṇṇānaṃ [Pg.163] vinyāsahetu aññamaññanissitānaṃ padānaṃ samavāyena manuññaguṇassa pavattiṭṭhānabhūto sabandhagāravo bandhagāravasaṅkhātaracanāya asithilabhāvena saha pavatto so ayaṃ bandho sileso nāmāti. Sileso nāma bandhagāravo, tappaṭipādakabandhopyettha silesoti vuccati. Siliṭṭhā ca te padā ceti ca, tesaṃ saṃsaggoti ca, tena ramaṇīyoti ca, so eva guṇoti ca, tassa ālayoti ca, bandhassa guruno bhāvoti ca, tena saha pavattatīti ca vākyaṃ. Taṃ yathā ‘‘bālindu’’iccādi.

140. 现在以“紧密”等词语指示黏合。所谓“词语紧密结合，为悦人特质之所依”，是指因发音部位(ṭhāna)、发音器官(karaṇa)等，相近音(vaṇṇa)的排列使词语相互依存，其组合成为悦人特质的生起之处。所谓“具结构之庄重”，是指伴随着名为“结构庄重”的不松散的作法。此种结合即名为“黏合”。黏合即是结构的庄重，在此，能表达它的结构亦被称为黏合。句子的解析为：“彼等词语是紧密的”、“彼等之结合”、“因此而悦人”、“此即是特质”、“此特质之所依”、“结构之庄重状态”、“与此共同作用”。例如“新月(bālindu)”等。

141.

141.

Bālinduvibbhamacchedi-nakharāvalikantibhi;

Sā munindapadambhoja-kanti vo valitā’vataṃ.

圣者之王(muninda)的莲足(padambhoja)之光辉，与那能截断新月(bālindu)之美的指甲行列(nakharāvali)的光辉相结合，愿此光辉护佑你们。

141. ‘‘Bālindu’’iccādi. Bālinduno pañcamī pañcadasakalassa vibbhamo manoharattaṃ, taṃ chindati sīlenāti bālinduvibbhamacchediyo pañcamīcandassa kalāsannibhānaṃ nakharānaṃ nakhānaṃ āvaliyo tāsaṃ kantibhi sobhāhi saha valitā saṃyuttā sā, munindassa padāniyeva ambhojāni padumāni tesaṃ kanti. Vo tumhe sāmaññena vadati. Avataṃ pālayatu.

141. “新月(bālindu)”等。新月之美(vibhama)即其可爱之处(manoharattaṃ)。“能以其本性截断此美者”，是指如同初五新月之月牙(kalā)的指甲(nakha)行列，那圣者之王(muninda)的莲足(padāniyeva ambhojāni)之光辉，与彼等指甲行列的光辉(kanti)或光彩(sobhā)相结合(valitā/saṃyuttā)。“你们(vo)”是一般性的称呼。“愿其护佑(avataṃ)”即是愿其守护(pālayatu)。

141. Bālindu…pe… kantibhi taruṇacandavilāsavināsanasabhāvasamannāgatanakhapantisobhāhi saha valitā saṃyuttā sā munindapadambhojakanti sā sambuddhapādapadumasobhā vo tumhe avataṃ rakkhatūti. Bālo ca so indu cāti ca, tassa vibbhamoti ca, taṃ chindati sīlenāti ca, nakhānaṃ āvaliyoti ca, tāsaṃ kantīti ca, bālinduvibbhamacchediyo ca tā nakharāvalikantiyo cāti ca, munindassa padānīti ca, tāniyeva ambhojānīti ca, tesaṃ kantīti ca viggaho.

141. “新月”……乃至……与具有摧毁新月(taruṇacanda)美姿(vilāsa)之本性的指甲行列(nakhapanti)的光彩相结合，那圣者之王(muninda)的莲足之光辉，即正自觉者(sambuddha)足莲的光彩，愿其护佑(avataṃ)你们(vo)。其解析(viggaho)为：“是年幼的月亮”、“其美姿”、“以其本性截断之”、“指甲的行列”、“彼等之光辉”、“能截断新月之美者即是彼指甲行列之光辉”、“圣者之王的足”、“彼等即是莲花”、“彼等之光辉”。

142.

142.

Ukkaṃsavanto [Pg.164] yo koci,Guṇo yadi patīyate;

Udāro’yaṃ bhave tena,Sanāthā bandhapaddhati.

若有任何卓越特质，于此中得以彰显，此即是“崇高”(udāra)；由此，作法之次第即有所依。

142. Udārattamavadhārayamāha ‘‘ukkaṃsavanto’’iccādi. Yo koci ‘‘idameve’’ti niyamābhāvā guṇo cāgātisayādiko ukkaṃsavanto adhimatto yadi patīyate viññāyate bandheti viññāyati ‘‘bandhapaddhatī’’ti vakkhamānattā, ayaṃ udāro bhaveti vidhi. Udāroyaṃ hotu, kiṃ tato siyāti āha ‘‘teni’’ccādi. Tena ukkaṃsavatā guṇena bandhapaddhati racanakkamo nāthabhūtena udāraguṇena saha vattatīti sanāthā, sampadāvāti vuttaṃ hoti.

142. 为确定高贵性，（作者）说“卓越”等。任何没有‘唯此’限制的特质，如布施之超胜等，若在结构中被认知、被理解为卓越、超胜，因为接下来会说‘结构之次第’，此即为高贵之法。愿此高贵存在，其后如何？（作者）说“因此”等。依此卓越之特质，结构之次第（即创作之顺序），与作为依止的高贵特质共存，故为‘有依止’，此即是说‘圆满’。

142. Idāni udārattamuddisati ‘‘ukkaṃse’’ccādinā. Ukkaṃsavanto atisayavā yokoci guṇo cāgātisayādiko saddāvaliyā paṭipādanīyo ānubhāvo yadi patīyate sace katthaci bandhe viññāyate, ayaṃ yathāvuttaguṇo udāro nāma bhave. Tena kiṃ payojananti ce? Bandhabandhati padāvali tena ukkaṃsavatā guṇena sanāthā sappatiṭṭhā hoti. Ukkaṃso assa atthīti ca, nāthena saha vattatīti ca, bandhassa paddhatīti ca viggaho.

142. 如今以“卓越”等词阐明高贵性。任何卓越、超胜之特质，如布施之超胜等，其威力应由文句表达，若在某结构中被认知、被理解，此如前所说之特质，即名为高贵。若问：“此有何用？”（答：）文句之结构，因彼卓越之特质而成为有依止、有根基者。“彼有卓越”，“与依止共存”，“结构之次第”，此为词语分析。

143.

143.

Pādambhojarajolitta-gattā yetava gotama;

Aho te jantavo yanti, sabbathā nirajattanaṃ.

乔达摩啊，凡身体沾染您莲足之尘者，啊！彼等众生，彻底达到无尘垢之境。

143. Tamudāharati ‘‘pāde’’ccādinā. Gotamāti bhagavantaṃ gottena ālapati. Tava bhagavato pādambhojānaṃ rajāni reṇavo, tehi littāni upadehitāni gattāni yesanti viggaho. Ye janā te jantavo sabbappakārena rajolavenāpyanupalittattā rajehi kilesasaṅkhātehi [Pg.165] niggatā nirajā, tesaṃ bhāvo nirajattanaṃ nikkilesabhāvaṃ yanti pāpuṇanti. Aho acchariyaṃ yato rajasā littā nāma saṃkiliṭṭhāyeva siyuṃ, bhavaṃ pana pādarajasā vilepane jane niraje karoti. Acchariyaṃ bhavato idanti attho.

143. （作者）以“足”等偈颂举例说明。“乔达摩”，是依其氏族称呼世尊。“您的，世尊的，莲足之尘，即是微尘，彼等之身体为彼所涂染”，此为词语分析。那些人，那些众生，因丝毫不为尘垢所染，已离名为“烦恼”之尘垢，故为无尘垢者；他们达到无尘垢之状态，即无烦恼之状态。啊，奇哉！因凡为尘所染者，必为所污；而您却以足尘涂染众人，令其无尘。此即“您（世尊）之事，诚为奇特”之义。

143. Idāni udāharati ‘‘pādambhoje’’ccādinā. Bho gotama ye sattā tava tuyhaṃ pādambhojarajolittagattā pādapadumareṇulittamatthakanalāṭādisarīrāvayavayuttā te jantavo sattā sabbathā kilesasaṅkhātarajojallehi anupalittattā sabbappakārena nirajattanaṃ vigatakilesarajobhāvaṃ yanti pāpuṇanti, aho acchariyaṃ. Rajolittā nāma saṃkiliṭṭhā siyuṃ, tvaṃ pana pādarajasā upalittepi satte niraje karosīti bhāvo. Iha bhagavato ukkaṃsaguṇo dīpito hoti. Pādāniyeva ambhojānīti ca, tesaṃ rajānīti ca, tehi littāni gattāni yesanti ca, rajehi kilesehi niggatāti ca, tesaṃ bhāvoti ca vākyaṃ.

143. 如今以“莲足”等偈颂举例说明。“乔达摩啊！凡夫众生，其头、额等身体部位，皆为您的莲足之尘所涂染，彼等众生，因完全不为名为烦恼之尘垢所染，故以各种方式达到无尘垢之境，即远离烦恼尘垢之状态，啊，奇哉！”“为尘所染”本应为“被染污”，而您却能使被足尘所染之众生变为无尘，此即其义。于此，世尊之卓越功德得以彰显。“足即是莲”，“彼之尘”，“彼等之身体为彼所涂染”，“已离名为烦恼之尘垢”，“彼之状态”，此为文句分析。

144.

144.

Evaṃ jinānubhāvassa, samukkaṃso’tradissati;

Paññavā vidhinā’nena, cintaye paramīdisaṃ.

如是胜者之威德，其卓越于此彰显；有慧者应以此法，思量其他类似义。

144. Ko panettha ukkaṃsavanto guṇo yena bandho sanātho siyāti ce? Āha ‘‘eva’’miccādi. Evamiti jinānubhāvassa sammāsambuddhapabhāvassa samukkaṃso atisayo dissati padissate atra bandhe, tasmā jinānubhāvena ukkaṃsavatā guṇena bandho sanātho siyāti. Pakāramimamaññatrapiatidisanto āha ‘‘paññavā’’tiādi. Paññavā paññāsampanno anena vidhinā iminā pakārena edisaṃ evarūpaṃ paraṃ aññaṃ cintaye vitakkeyya.

144. 若问：“此处有何卓越特质，能令结构有依止？”（答：）说“如是”等。即：如是，于此结构中，得见胜者之威德，即正自觉者之威力，其卓越超胜之处。是故，依胜者威德此一卓越特质，结构方有依止。为将此法亦推及他处，（作者）说“有慧者”等。有慧者，即智慧圆满者，应以此法、此式，思量、审察其他如此、此类者。

144. Idāni [Pg.166] yathāvuttaguṇanidassanañca sissānusāsanañca dasseti ‘‘eva’’miccādinā. Atra imissaṃ anantaragāthāyaṃ evaṃ yathāvuttakkamena jinānubhāvassa tathāgatappabhāvassa samukkaṃso ādhikkaṃ dissati padissate, tasmā jinānubhāvasaṅkhātena ukkaṃsavatā guṇena bandho sanātho bhaveyya. Paññavā pasatthañāṇavanto anena vidhinā iminā kamena īdisaṃ paraṃ aññaṃ cintaye kappeyya.

144. 如今，（作者）以“如是”等偈颂，显示如前所说特质之范例及对弟子之教诫。于此紧随之偈中，如是，依前述次第，胜者之威德，即如来之威力，其卓越、优胜得以彰显。是故，依名为“胜者威德”之卓越特质，结构当有依止。有慧者，即具卓越智慧者，应以此法、此序，思量、构想其他此类者。

145.

145.

Udāro sopi viññeyyo,Yaṃ pasatthavisesanaṃ;

Yathā kīḷāsaro līlā-Hāsa hemaṅgadādayo.

凡是值得称赞之修饰，彼亦应知为高贵；例如游戏池、嬉戏之笑、金臂钏等。

145. Aparamudārappakāraṃ dassetumāha ‘‘udāro’’iccādi. Yaṃ pasatthaṃ silāghanīyaṃ visesanaṃ upādiyati, sopi na pana yathāvuttova udāro viññeyyo. ‘‘Yathe’’tyudāharati. Kīḷāya kīḷatthaṃ saro, līlāya yutto hāso, hemaṃ hemamayamaṅgadanti samāso, taṃ ādi yesanti bāhirattho. Ādisaddena kusumadāmamaṇimekhalādīnaṃ saṅgaho. Ayaṃ tu bandhapharusagāmmapariccāgā sambhavati.

145. 为显示另一类高贵，（作者）说“高贵”等。凡所用之修饰为值得称赞、值得赞扬者，彼亦应知为高贵，而非仅如前所说者。以“例如”举例说明。“为游戏之池”，“与嬉戏相应之笑”，“黄金所制之臂钏”，此为复合词。“彼等以此为首”是其外在含义。“等”字包含花环、宝带等。此种高贵，由舍弃结构之粗俗、鄙陋而成就。

145. Aññamapi udāraṃ dasseti ‘‘udāro’’ccādinā. Yaṃ pasatthavisesanaṃ pasaṃsanīyavisesanaṃ hoti, sopi udāroti viññeyyo. ‘‘Yathā’’ti tamudāharati. Kīḷāsaro kīḷāya kato saro. Līlāhāso līlāya yutto hāso. Hemaṅgadādayo suvaṇṇakeyūrāiccādayoti. Kīḷatthāya saroti ca, līlāya yutto hāsoti ca, hemaṃ hemamayaṃ aṅgadanti ca, līlāhāso ca hemaṅgadañcāti ca, tāni ādīni yesaṃ kusumadāmamaṇimekhalādīnanti ca viggaho. Ayamudāro bandhapharusagāmmādidosapariccāgena sijjhati.

145. 又以“高贵”等词显示另一高贵。凡为值得称赞之修饰，即值得赞颂之修饰，彼亦应知为高贵。以“如”举例说明。“游戏池”是为游戏所造之池。“嬉戏之笑”是与嬉戏相应之笑。“金臂钏等”即金手镯等。“为游戏之池”，“与嬉戏相应之笑”，“黄金所制之臂钏”，“嬉戏之笑与金臂钏”，及“彼等以花环、宝带等为首”，此为词语分析。此种高贵，由舍弃结构中粗俗、鄙陋等过失而成就。

146.

146.

Lokiyatthānatikkantā,[Pg.167] Kantā sabbajanānapi;

Kanti nāmā’tivuttassa,Vuttā sā parihārato.

不逾世间义，普悦一切人；是名为“优美”，由离增语说。

Yathā ‘‘muninda’’iccādi.

如“牟尼王”等例。

146. Kantiṃ kathayati ‘‘lokiyi’’ccādinā. Loke vidito lokiyo, taṃ lokiyaṃ atthaṃ abhidheyyaṃ anatikkantā anatītā sabbesaṃ kavīnamitaresaṃ vā janānaṃ eva kantā manoharā kanti nāmāti vuccati. Ayaṃ pana saddaguṇo ativuttassa vākyadosassa pariccāgena sambhavati. Tenāha ‘‘ativuttassā’’tiādi. Udāharaṇattho heṭṭhā vuttoyeva.

146. 以“世间的”(lokiya)等词来解释优美性(kanti)。“在世间广为人知”即是世间，不超越、不违背此世间之义与所说之义，为所有诗人或其他大众所喜爱、悦意，此即称为优美。然而，此语言品质，是通过舍弃“过度言说”(ativutta)的语句过失而产生的。因此说“过度言说”等。其示例之义已于前述。

146. Idāni kantiṃ dasseti ‘‘lokiyi’’ccādinā. Lokiyatthānatikkantā loke pasiddhasaddatthamanatikkantā sabbajanānaṃ sakalakavīnaṃ kantā manuññā kanti nāma vuccate, sā ativuttassa ativuttadosassa parihārato vuttā dosaparihāraparicchede kathitā hoti. Ativuttadosaparihārato eva kantiyā siddhattā tassa lakkhiyo eva etissā hotīti adhippāyo. Loke viditoti ca, so ca so attho ceti ca viggaho. ‘‘Yathā’’ti kantiyā udāharaṇaṃ dasseti ‘‘muninda’’iccādi. Taṃ vuttameva.

146. 现在以“世间的”(lokiya)等语开示优美性(kanti)。不超越世间之义，不违背世间通行的词义，为一切人与所有诗人所喜爱、所悦意，此名为“优美”。此优美性因其能免除“过度言说”(ativutta)之过失，故于“除过章”(Dosaparihāra-pariccheda)中被论及。其意为：优美性正是由免除过度言说之过失而成就，故此即是其特征。其语法分析为“世间所知”(loke vidita)以及“此与彼义”(so ca so attho ca)。“如”字则以“牟尼主”(muninda)等句来开示优美性的例子，此已如前述。

147.

147.

Atthabyattā’bhidheyyassā-Neyyatā saddato’tthato;

Sā’yaṃ tadubhayā neyya-Parihāre padassitā.

义之明了(atthabyatti)者，所说之义不需衍义(aneyyatā)，无论从词或从义；此不需衍义性由彼二者所生，已于“除衍义”(neyyaparihāra)中开示。

Yathā ‘‘marīci’’ccādi ca, ‘‘manonurañjano’’ccādi ca.

如“阳焰”(marīci)等，以及“悦意”(manonurañjano)等。

147. Atthabyattiṃ [Pg.168] byañjayati ‘‘atthabyattābhidheyyi’’ccādinā. Abhidheyyassa sambandhaatthassa saddato atthato vā sāmatthiyato vā aneyyatā patīti aññathā vagamo gatyantarābhāvā, yato vuttaṃ ‘‘dullabhāvagatī sadda-sāmatthiyavilaṅghinī’’ti. Tamanuvaditvā atthabyatti vidhīyate. Sā pana byākiṇṇaneyyādidosavajjanāya jāyate. Tadubhayā jātā sāyaṃ aneyyatā neyyaparihāre padassitā pakāsitā. Paṭhamadutiyodāharaṇassattho vutto.

147. 以“义之明了所说”(atthabyattābhidheyyi)等偈颂来阐明“义之明了”(atthabyatti)。所说相关之义，从词、从义、或从功能(sāmatthiya)上，皆不需衍义(aneyyatā)，此即是其理解(patīti)，因无其他理解之途径。如言：“理解难得，超越词之功能(saddasāmatthiya)。”复述此义后，“义之明了”得以确立。此(义之明了)之产生，是为了避免“杂乱衍义”(byākiṇṇaneyya)等过失。此由二者所生的不需衍义性，已于“除衍义”(neyyaparihāra)中开示说明。第一及第二例之义已述。

147. Idāni atthabyattiṃ dasseti ‘‘atthabyatti’’ccādinā. Abhidheyyassa atthassa saddato atthato atthasāmatthiyato ca aneyyatā tattheva vijjamānattā saddassa atthassa vā āharitvā vattabbassa abhāvo atthabyatti nāma, tadubhayā tehi dvīhi jātā sā ayaṃ aneyyatāsaṅkhatā atthabyatti neyyaparihāre neyyadosaparihārapadese padassitā pakāsitāti. ‘‘Dullabhāvagatī sadda-sāmatthiyavilaṅghinī’’ti vuttattā atthapatīti pana vinā saddañca sāmatthiyañca aññathānupalabbhatīti iha ‘‘saddato atthato’’ti vuttaṃ. Atthassa byatti patītīti ca, natthi neyyaṃ āharitabbaṃ assa abhidheyyassāti ca, tassa bhāvoti ca, te ca te ubho saddatthā cāti ca, te avayavā etissāti ca, neyyassa parihāroti ca vākyaṃ. Idāni ‘‘yathe’’ccādinā dvippakārāya atthabyattiyā yathākkamaṃ udāharaṇamanussāreti ‘‘mari’’ccādigāthādvayena, taṃ heṭṭhā vuttameva.

147. 现在以“义之明了”(atthabyatti)等语开示“义之明了”。所说之义，从词、从义、及从义之功能(atthasāmatthiya)上，皆不需衍义(aneyyatā)，因其义已然存在，无须引入或言说任何词或义，此即名为“义之明了”。此由彼二者所生、名为“不需衍义性”(aneyyatāsaṅkhata)的“义之明了”，已于“除衍义”(neyyaparihāra)即“除衍义过失”(neyyadosaparihāra)之处开示说明。因已言“理解难得，超越词之功能”，且若无词与功能，则义之理解无从获得，故此处说“从词、从义”。其语句分析为：“义之明了即是理解”(Atthassa byatti patīti)；“于此所说之义，无有需衍引者”(natthi neyyaṃ āharitabbaṃ assa abhidheyyassa)；“彼之状态”(tassa bhāvo)；“彼二者，即词与义”(te ca te ubho saddatthā ca)；“彼等为其组成部分”(te avayavā etissā)；以及“衍义之免除”(neyyassa parihāro)。现在以“如”(yathā)等语，藉由以“阳焰”(marīci)等开头的两首偈颂，依次引述两种义之明了的例子，此已于下文述及。

Puna atthena yathā –

再者，依义而言，如：

148.

148.

Sabhāvāmalatā dhīra,Mudhā pādanakhesu te;

Yato te’vanatānanta-Moḷicchāyā jahanti no.

贤者啊(dhīra)，汝足甲之天生洁净，实为徒然；因其不曾舍离，俯首者无尽宝冠之倒影。

148. Puna [Pg.169] dutiye tu dhīrāti āmantanaṃ. Te tava pādanakhesu sabhāvāmalatā pakatiparisuddhatā mudhā tucchā. Kasmāti ce? Yato yasmā kāraṇā te pādanakhā avanatassa sannatassa anantassa nāgarājassa moḷino kirīṭassa avanatānaṃ vā naramarānaṃ anantānaṃ moḷīnaṃ chāyā chaviyo no jahanti na pariccajanti, sañchaviyo pana jahantīti. Ettha nakhesu sañchavittā pādanakhassa moḷīnaṃ nirantarappaṇāmābyabhicārānaramarādīnaṃ bhagavato pādāravindavandanaṃ sāmatthiyā phuṭaṃ gamyate.

148. 再者，于第二例中，“贤者”(dhīra)是称呼。汝足甲之天生洁净(sabhāvāmalatā)、自然清净(pakatiparisuddhatā)，实为徒然(mudhā)、空虚(tucchā)。若问何故？因为汝之足甲，不曾舍离俯首、谦恭的无尽龙王(ananta nāgarāja)之宝冠(moḷi, kirīṭa)，或俯首的无量人天(naramara)之宝冠的倒影(chāyā)与光泽(chavi)，反而舍弃了自身的光泽。在此，从足甲带有宝冠的光泽这一点，可以由其言外之义(sāmatthiyā)清楚地推知：人、天等众生对世尊(bhagavā)莲足无有间断、无有差谬的顶礼。

148. ‘‘Puna atthena yathā sabhāvi’’ccādi. Dhīra te tava pādanakhesu sabhāvāmalatā pakatiparisuddhatā mudhā tucchā. Kasmāti ce? Yato yasmā te caraṇanakhā avanatānantamoḷicchāyā pādānatassa anantanāgarājassa kirīṭassa sambandhinī, avanatānaṃ vā anantānaṃ devamanussānaṃ moḷīnaṃ chāyā kantiyo no jahanti na vijahanti, pakativaṇṇaṃ pahāya kirīṭakantisadisā te honti, tasmā ettha candakiraṇasannibhānaṃ nakharaṃsīnaṃ samīpe moḷīnaṃ nakharaṃsīhi amadditasakakantiyuttabhāvamāpajjanaṃ tādisānaṃ nirantarappaṇāmābhāvābhāvato khattiyādīnaṃ munindapādāravindadvande nirantarappaṇāmo sāmatthiyā vibhūtaṃ gamyate. Sassa bhāvoti ca, tena amalāti ca, tesaṃ bhāvoti ca, paṭhamapakkhe avanato ca so ananto cāti ca, tassa moḷīti ca, tassa chāyāyoti ca, dutiyapakkhe anantā ca te moḷī ceti ca, avanatānaṃ anantamoḷīti ca, tesaṃ chāyāyoti ca vākyaṃ.

148. “再者，依义理者，如自性”等。贤者啊！汝足甲之天生无垢、自然清净，实为徒然、空虚。若问何故？因为汝之足甲，与俯首之无尽龙王(Anantanāgarāja)之宝冠相关，或不舍离俯首之无量天人宝冠的倒影与光泽，舍弃了本来的颜色，变得如同宝冠的光彩一般。因此，在此处，于月光般的指甲光芒旁，宝冠能保有不为指甲光芒所压制的自身光辉，此种状态是因该类众生持续不断的顶礼之故。由此，由其言外之义(sāmatthiyā)可清楚了知，刹帝利(khattiya)等人对牟尼主双莲足的持续顶礼。其语句分析为：“自之状态”(Sassa bhāvo)；“因此无垢”(tena amalā)；“彼等之状态”(tesaṃ bhāvo)；于第一种解释：“彼俯首者与无尽龙王”(avanato ca so ananto ca)；“彼之宝冠”(tassa moḷi)；“彼之倒影”(tassa chāyā)；于第二种解释：“无量者与彼等宝冠”(anantā ca te moḷī)；“俯首者之无量宝冠”(avanatānaṃ anantamoḷī)；“彼等之倒影”(tesaṃ chāyā)。

149.

149.

‘‘Bandhasāro’’ti maññanti, yaṃ samaggāpi viññuno;

Dassanāvasaraṃ patto, samādhi nāma’yaṃ guṇo.

一切智者皆认为，此乃文构之精髓；此名为“一贯”(samādhi)之德，已得机缘获开示。

149. Samādhiphalaṃ kiccāha ‘‘bandhe’’ccādi. Yanti yaṃ samādhiṃ bandhassa gajjapajjamissabhāvassa sāroti sabbassa jīvitaṃ [Pg.170] tapparāyattā bandhassa samaggāpi viññuno sabbepi kavino maññanti cintenti jānanti, ayaṃ samādhi nāma samādhikhyo guṇo dassane pakāsane avasaraṃ okāsaṃ anottarattā parassa sampatto uddiṭṭhānukkamenāti.

149. 为说“一贯”(samādhi)之果，而言“于文构”等。一切具足的智者、一切诗人都认为、思量、了知，彼“一贯”是文构（即散文与诗歌混合体）之精髓，是其全体之生命，因其文构之成立依赖于彼。此名为“一贯”之德，因其无上性，已依所列顺序，获得为他人开示说明之机缘。

149. Idāni samādhayo niddisati ‘‘bandhi’’ccādinā. Samaggā api viññuno sabbepi kavayo yaṃ samādhiṃ ‘‘bandhasāro’’ti pajjagajjavimissasaṅkhātassa bandhassa jīvitamiti maññanti, ayaṃ samādhi nāma guṇo dassanāvasaraṃ patto uddiṭṭhānukkamena dassanokāsaṃ patto hoti. Bandhassa sāroti ca, dassane avasaranti ca, taṃ pattoti ca viggaho.

149. 现在以“于文构”等语指示“一贯”。一切智者与一切诗人都认为，彼“一贯”是名为“文构之髓”者，是名为诗歌与散文混合体之文构的生命。此名为“一贯”之德，已得开示之机缘，即已依所列顺序，获得开示之机会。其语法分析为：“文构之髓”；“于开示之机缘”；以及“已得彼者”。

150.

150.

Aññadhammo tato’ññattha,Lokasīmānurodhato;

Sammā ādhīyate’cce’so,Samādhīti niruccati.

一物之属性，用于另一物，随顺世间惯例，善巧施设故，此名为“一贯”。

150. Kathamayaṃ saddavohāro bandhe ‘‘samādhī’’ti vuccatītyāha ‘‘aññe’’ccādi. Aññassa vatthuno pakatāpekkhāya dhammo guṇo pasiddho, tato tasmā mukhyavisayā aññattha amukhye visaye lokasīmānurodhato lokappatītyanuvattanena sammā sādhu lokasīmānuvattanameveha sādhuttaṃ ādhīyate āropyate, iti iminā kāraṇena eso evaṃvidho dhammo ‘‘samādhī’’ti niruccatītidha sammā ādhīyatīti evaṃ nīharitvā vuccatīti attho.

150. “一贯”此语，为何用于“文构”？故言“一物之”等。相对于当前所论及者，另一事物之著名的法或德，从彼主要对象，转至另一非主要对象，乃是随顺世间惯例，即随顺世间共许而为，被善巧地施设、安立。此中，随顺世间惯例本身即是“善”。以此之故，如是之法被称为“一贯”。其义为：此处，以“被善巧地施设”（sammā ādhīyati）之方式抉择而言说。

150. ‘‘Samādhī’’ti ayaṃ vohāro bandhavisaye kathaṃ pavattatīti āsaṅkāyaṃ paṭhamaṃ nibbacanaṃ dassetuṃ āha ‘‘aññi’’ccādi. Yasmā aññadhammo samādhānassa visayabhūtaamukhyato aññassa mukhyavatthuno pasiddhaguṇo, tato [Pg.171] mukhyavisayato aññattha amukhyavisaye lokasīmānurodhato lokavohāramariyādāvirodhabhāvena lokappatītyanuvattaneneva sammā ādhīyati ṭhapīyati, iti iminā kāraṇena eso yathāvuttaguṇo ‘‘samādhī’’ti niruccati vuccatīti. Aññassa dhammoti ca, lokassa sīmāti ca, tassā anurodhoti ca viggaho.

150. 为遣除“‘一贯’此语，如何用于文构之领域？”的疑问，为开示其最初的释义，故言“一物之”等。因为一法，乃另一主要事物之著名功德，而非作为施设对象的非主要事物之功德，故从主要对象，转至另一非主要对象时，乃是随顺世间惯例，即不违背世间言谈之规范，仅随顺世间共许而善巧地施设、安立。以此之故，此如上所述之德，被称为、言为“一贯”。其语法分析为：“一物之法”；“世间之界限”；以及“随顺于彼”。

Samādhiuddesa

一贯之概述

151.

151.

Apāṇe pāṇinaṃ dhammo, sammā ādhīyate kvaci;

Nirūpe rūpayuttassa, nirase sarasassa ca.

于无生命者，有生命者之法，有时被善巧施设；于无色者，有色者之法；于无味者，有味者之法亦然。

152.

152.

Adrave dravayuttassa, akattaripi kattutā;

Kaṭhinassā’sarīrepi, rūpaṃ tesaṃ kamā siyā.

于无流动物，有流动物之法；于非作者，亦有作者性；于无身体者，亦有坚硬者之法。彼等之例，依序可知。

151-152. Samādhānavisayamāha ‘‘apāṇe’’iccādi. Kvaci ṭhāne pāṇinaṃ pāṇavantānaṃ padatthānaṃ dhammo guṇo apāṇe pāṇavirahite vatthuni sammā lokapatītyanuvattanena ādhīyate āropyate, evamuparipi yathānurūpaṃ. Nirūpeti rūpavirahite vatthuni, kvacīti sabbattha anuvattati. Asarīre aghane asaṃhate vatthuni kaṭhinassa daḷhassa, tesaṃ yathāvuttānaṃ samādhīnaṃ rūpaṃ udāharaṇaṃ kamā uddiṭṭhānukkamena.

151-152. 以“于无生命者”等语说明施设之对象。在某些地方，有生命者（pāṇinaṃ），即有气息者（pāṇavantānaṃ）之法或德，于无生命、无气息之事物上，随顺世间共许而被善巧地施设、安立。同样，其余亦应类推。‘于无色者’（Nirūpe）指于无色之事物。‘有时’（kvaci）一词遍通一切处。于无身体（asarīre），即不坚实（aghane）、不积聚（asaṃhate）之事物上，[施设]坚硬（kaṭhinassa）、坚固（daḷhassa）[者之法]。彼等如前所说诸“一贯”之形式，即其范例，依所列举之顺序[可知]。

151-152. Uddese ‘‘samādhayo’’ti bahuvacanena niddiṭṭhānaṃ samādhīnaṃ visayamupadasseti ‘‘apāṇe’’ccādinā. Kvaci kismiñci ṭhāne pāṇinaṃ dhammo indriyabaddhānaṃ guṇo apāṇe pāṇarahitavatthumhi sammā lokapatītianusārena ādhīyate āropyate, kvaci rūpayuttassa rūpavantavatthuno dhammo nirūpe rūparahitavatthumhi, kvaci sarasassa rasavantassa vatthuno dhammo nirase rasarahite ca, kvaci dravayuttassa dravavantavatthuno dhammo adrave dravarahite ca, [Pg.172] kvaci kattutā kattuguṇo akattaripi, kvaci kaṭhinassa thaddhassa vatthuno dhammo asarīrepi sarīrarahitepi sammā ādhīyate. Tesaṃ channaṃ samādhīnaṃ rūpaṃ udāharaṇaṃ kamā ‘‘apāṇe pāṇina’’nti uddiṭṭhānukkamena siyā bhaveyyāti. Na santi pāṇā asseti ca, rūpā niggatoti ca, rūpena yuttoti ca, rasā niggatoti ca, rasena saha vattamānoti ca, dravāaññoti ca, dravena dravabhāvena yuttoti ca, kattuto aññoti ca, kattuno bhāvoti ca, natthi sarīraṃ assāti ca viggaho.

151-152. 以“于无生命者”等语，说明在概述中以复数“诸一贯”（samādhayo）所指示的诸“一贯”之对象。有时在某些地方，有生命者（即为诸根所缚者）之法或德，能随顺世间共许而善巧地施设、安立于无生命之事物上；有时，有色事物之法能安立于无色事物上；有时，有味事物之法能安立于无味事物上；有时，有流动物之法能安立于无流动物上；有时，作者之性（kattutā），即作者之德，能安立于非作者上；有时，坚硬（kaṭhinassa）、坚固（thaddhassa）事物之法，亦能善巧地安立于无身体（asarīre）、无形体（sarīrarahite）者上。彼六种“一贯”之形式，即其范例，应依“于无生命者，有生命者”等所列举之顺序而有。其语法分析为：“无生命”（apāṇa）者，“彼无诸气息”；“无色”（nirūpa）者，“离于色”；“与色相应”（rūpayutta）者，“与色结合”；“无味”（nirasa）者，“离于味”；“有味”（sarasa）者，“与味共存”；“无流动物”（adrava）者，“异于流动物”；“与流动相应”（dravayutta）者，“与流动性结合”；“非作者”（akattari）者，“异于作者”；“作者性”（kattutā）者，“作者之状态”；“无身体”（asarīra）者，“彼无身体”。

Samādhiniddesa

定的解释

Apāṇe pāṇinaṃ dhammo

于无生命者中，有情之法

153.

153.

Uṇṇāpuṇṇindunā nātha, divāpi saha saṅgamā;

Viniddā sampamodanti, maññe kumudinī tava.

主啊，我思惟，您的睡莲，即使在白天，因与毫相圆月相会，亦无眠而极度欢喜。

153. ‘‘Uṇṇā’’iccādi. Nāthāti lokattayekapaṭisaraṇabhūtatāya bhagavantaṃ ālapati. Tava uṇṇāromadhātusaṅkhātena puṇṇindunā saha saṅgamā saṃyogena kumudinī kumudiniyo kumudākarā divāpi viniddā vigatasoppā sampamodanti maññe suṭṭhuyeva pamodantīti parikappemīti. Ettha pāṇidhammassa suratarūpassa saṅgamassa viniddāya sampīṇanassa ca apāṇini āropitapumbhāve uṇṇāpuṇṇindumhi, tathā āropitaitthibhāvāsu kumudinīsu lokasīmānurodhena samādhānato soyaṃ pasiddho dhammo ‘‘samādhī’’ti vuccati. Tadabhidhāyī saddo ca upacārato atthānugāmittā saddikavohāraṃ dasseti, evamuparipi yathāyogaṃ.

153. “毫相”（Uṇṇā）等。称呼世尊为“主”（Nātha），因为他是三界的唯一皈依处。我思惟，您的毫毛（Uṇṇā）舍利，即圆月，因与之相会结合，睡莲池中的睡莲，即使在白天也清醒无眠，消除了昏睡，我想它们一定非常欢喜。在这里，有情之法，即性爱形式的结合与无眠的欢悦，在被赋予男性特征的无生命之物——毫相圆月上，以及被赋予女性特征的睡莲上，通过根据世间习惯进行调和，这种众所周知的法就被称为“定”（samādhi）。表达它的词语，也因顺应含义而显示了世俗约定俗成的用法，其他地方也应如此类推。

153. Tesu pāṇidhammasamādhino udāharaṇamādisati ‘‘uṇṇā’’iccādinā. Nātha tava tuyhaṃ uṇṇāpuṇṇindunā uṇṇāromamaṇḍalasaṅkhātapuṇṇacandena saha saṅgamā aññamaññasamavāyahetunā kumudinī keravākarasaṅkhātā kumudiniyo divāpi [Pg.173] viniddā vikasitā sampamodanti maññe atisantuṭṭhā hontīti kappemīti indusampamodo sahasaddena ñāyate. Ettha pāṇidhammasaṅkhāto suratasaṅgamo ca niddāpagamo ca sampamodanañcāti tiṇṇaṃ uṇṇāpuṇṇindukumudinīsaṅkhātesu apāṇesu lokavohārānatikkamma buddhiyā āropanena pāṇidhammato pasiddhā tayo atthā idha samādhayo nāma, tappaṭipādakaganthopi atthānugāmittā tadupacārena samādhīti daṭṭhabbo. Puṇṇo ca so indu ceti ca, uṇṇā eva puṇṇindu cāti ca, vigatā niddā yehīti ca viggaho.

153. 他以“毫相”（Uṇṇā）等词语开始说明有情之法定（pāṇidhammasamādhi）的例子。主啊，我认为您的毫毛光轮，即圆月，因相互结合的缘故，睡莲，即被称为睡莲池的睡莲，即使在白天也清醒绽放，感到非常喜悦，我这样认为是因为月亮带来的喜悦可以通过“共同”（saha）这个词来理解。在这里，被称为有情之法的性交合、无眠和欢喜这三者，通过不超越世间惯例的智慧，投射于毫相圆月和睡莲这些无生命之物上，从有情之法确立了这三种意义，在此被称为诸“定”。阐释这点的典籍，也因为随顺这个意义，通过譬喻可以被看作是“定”。“圆满的”就是那月亮；“毫相”（Uṇṇā）本身就是圆月；以及“已经远离睡眠的”（viniddā）等等，都是这样解释的。

Nirūpe rūpayuttassa

于无色者中，有色之法

154.

154.

Dayārasesu mujjantā, janā’matarasesvi’va;

Sukhitā hatadosā te, nātha pādambujānatā.

主啊，归敬您莲足的众生，沉浸于慈悲之味中，犹如沉浸于甘露之味；彼等已除诸过失，获得安乐。

154. ‘‘Dayā’’iccādi. Nātha te pādambujesu ānatā paṇāmavasena janā tilokakuharapavattino sattā amatarasesviva pīyūsarasesu viya dayārasesu karuṇārasesu guṇesu. ‘‘Siṅgārādo vise vīriye, guṇe rāge drave raso’’ti hi nighaṇṭu. Mujjantā nimujjamānā hatā naṭṭhā dosā vātādayo amatapakkhe, aññattha tu hatā naṭṭhā dosā rāgādayo yesanti viggaho, tatoyeva sukhitā sukhaṃ kāyikacetasikasukhaṃ itā pattā gatāti attho.

154. “慈悲”等。主啊，在三界洞穴中流转的众生，因敬礼而归向您的莲足，如同沉浸在甘露般的慈悲与怜悯功德中。“在爱欲等、毒、精进、德行、贪欲、流动中，有滋味”，词典是这么解释的。沉浸其中，过失如风等被摧毁、消失，归于不死的一方；另一种解释是，过失如贪欲等被摧毁、消失，从而获得身心安乐。

154. Idāni rūpadhammasamādhino udāharaṇaṃ uddisati ‘‘dayā’’iccādinā. Nātha te tava pādambujānatā caraṇapadume paṇatā janā devamanussā amatarasesu iva sudhājalesu viya dayārasesu anaññasādhāraṇakaruṇāguṇesu mujjantā nimujjamānā hatadosā vinaṭṭhavātapittādayo vinaṭṭharāgādidosā vā sukhitā tatoyeva ajarāmarasaṅkhātasukhaṃ [Pg.174] itā pattāti. Ettha rūpayuttajale labbhamānaṃ mujjanaṃ nirūpe dayāguṇe āropitaṃ hoti. Dayā eva rasā guṇāti ca, amatā eva rasāti ca, hatā vātādayo rāgādayo vā dosā yesanti ca, pādāni eva ambujānīti ca, tesu ānatāti ca viggaho.

154. 现在以“慈悲”等语阐述色法之定（rūpadhammasamādhi）的例子。主啊，向您的莲足顶礼的众生、天人，犹如沉浸于甘露水般的慈悲与不共的悲悯功德中，过失如风、胆等已被摧毁，或贪等过失已被摧毁，因此获得不老不死的快乐。此处将有色之水中所获得的沉浸体验，安立（āropita）于无色（nirūpa）的慈悲功德中。慈悲就是味道和功德，不死就是味道，风等和贪等过失已被摧毁，双足就是莲花，向它们顶礼——可以这样解释。

‘‘Siṅgārādovise vīriye, guṇe rāge draveraso’’ti ettha rasasaddo guṇajalesu vattati.

“在爱欲等、毒、精进、德行、贪欲、流动中，有滋味”——此处“滋味”（rasa）一词指德行与液体。

Nirase sarasassa

于无味者中，有味之法

155.

155.

Madhurepi guṇe dhīra, nappasīdanti ye tava;

Kīdisīmanaso vutti, tesaṃ khāraguṇānabho.

智者啊，于您甜美之德，若有不生信者，彼等具苦涩之性者，其心行是何等状？

155. ‘‘Madhure’’ccādi. Dhiyā īratīti dhīro, bho dhīra tava madhurepi manoharepi guṇe karuṇādike ye nappasīdanti pasādaṃ na karonti, khāraguṇānaṃ amadhuraguṇānaṃ tesaṃ janānaṃ manaso vutti cittappavatti kīdisīti kimiva dissati, na viññāyate ‘‘īdisī’’ti. Yato tādisaguṇāvabodhaparammukhā mohandhakārasambandhitāti.

155. “甘美”等句。以智慧而行者，名为智者（dhīra）。贤者啊！即使是你那些甘美（madhura）而迷人的功德，例如慈悲等，如果有人不生信净，不欢喜，那么那些具有苦涩（khāra）功德、不甘美功德之人的心意活动、心思动向会是怎样的呢？看起来像什么呢？无法知晓“是这样的”。因为他们背离了对这些功德的领悟，与愚痴的黑暗相连结。

155. Idāni sarasadhammasamādhino udāharaṇamuddisati ‘‘madhuri’’ccādinā. Bho dhīra tava te madhure api guṇe pakatisundare karuṇāpaññāguṇepi ye hīnādhimuttikā janā nappasīdanti, khāraguṇānaṃ amadhuraguṇānaṃ tesaṃ janānaṃ manaso vutti cittappavatti kīdisī kathaṃ ruhati. Dhiyā īrati pavattatīti ca, kā viya sā dissatīti ca, khārā guṇā yesanti ca viggaho. Ettha samādhi nāma rasahīne āropitarasayuttadhammabhūtaṃ madhurakhāraguṇadvayaṃ.

155. 今以“甘美”等语阐述有味之法之定（sarasadhammasamādhi）的例子。贤者啊！即使你具有甘美（madhura）且天性美好的功德，以及慈悲与智慧的功德，那些意欲低下的众生也不生信净。对于那些具有苦涩（khāra）功德、不甘美功德的人来说，他们的心意活动、心的倾向是怎样的呢？是如何生起的呢？它通过智慧而运转流动，它看起来像什么呢？“具有苦涩功德者”是其解释。这里所说的“定”，是指在无味之法上，安立具有味道之法，也就是甘美与苦涩这两种功德。

Adrave dravayuttassa

于无流动者中，有流动之法

156.

156.

Sabbatthasiddha [Pg.175] cūḷaka-puṭapeyyā mahāguṇā;

Disā samantā dhāvanti, kundasobhāsalakkhaṇā.

一切义成就者（Sabbatthasiddha）啊，您那可由小钵饮用、具茉莉花光辉的大功德，流淌遍于四方。

156. ‘‘Sabbatthasiddhi’’ccādi. Sabbatthasiddhassa mahāmunino cūḷakapuṭena peyyā pātabbā kundasobhāsalakkhaṇā kundakusumassa sobhāsavantā jutivijambhino mahāguṇā samantā parito disā disantāni dhāvanti.

156. “一切义成就”等句。一切义成就的大牟尼，其大功德可以小钵饮用，具茉莉花之光辉、光彩与闪耀，流淌遍于四方。

156. Idāni dravayuttasamādhino udāharaṇamuddisati ‘‘sabbatthi’’ccādinā. Sabbatthasiddha sabbakicce parinipphanna, nipphannehi sabbatthehi vā samannāgata he tathāgata tava cūḷakapuṭapeyyā cūḷakapuṭena pātabbā kundasobhāsalakkhaṇā kundasobhāhi samānalakkhaṇā kundasobhāsadisā vā mahāguṇā saṅkhyāmahantattā ānubhāvamahantattā vā mahantā vā arahattādayo guṇā samantā samantato disā dasadisāsu dhāvantīti. Ettha dravayuttaguṇabhūto cūḷakapuṭapeyyabhāvo dravarahite guṇe āropito samādhi nāma hoti. Sabbe ca te atthā ceti ca, te siddhā yasseti ca, cūḷakameva puṭamiti ca, tena peyyāti ca, mahantā ca te guṇā ceti ca, kundānaṃ sobhāti ca, tāhi samānaṃ lakkhaṇaṃ yesanti ca viggaho.

156. 现在以“一切义成就”等语阐述流动相应三摩地(dravayuttasamādhi)的例子。“一切义成就(Sabbatthasiddha)，于一切事业圆满，或具足一切圆满义的如来(Tathāgata)啊！您那应以小钵饮用、具茉莉花(kunda)光辉之相、与茉莉花光辉同相、或似茉莉花光辉的大功德，因数量巨大或威力巨大而为大，或阿罗汉果(arahatta)等功德，从周遭、从四面八方于十方流淌。”此处，将流动相应的功德，即“可以小钵饮用”的性质，安立(āropita)于无流动(dravarahita)的功德上，这名为三摩地。“一切义”与“彼等成就于彼者”，“唯是小钵”，“因此是饮品”，“彼等功德广大”，“茉莉花的光辉”，“彼等与此有相同特征者”——以上是复合词的解释。

Akattari kattutā

于非作者中，有作者性。

157.

157.

Mārāribalavissaṭṭhā, kuṇṭhā nānāvidhā’yudhā;

Lajjamānā’ññavesena, jina pādānatā tava.

由魔敌(Mārāri)之力所释放的种种武器变得迟钝；它们羞愧地改变了装束，胜者(Jina)啊，向您的足下屈服。

157. ‘‘Mārā’’iccādi. Māroyeva ari sattūti mārārī, tena, balena attano sattiyā, tassa vā balena senāya vissaṭṭhā abhimukhaṃ chaḍḍitā nānāvidhā anekappakārā [Pg.176] āyudhā bhindivāḷādayo kuṇṭhā pariccattatikhiṇabhāvā tāyeva kuṇṭhabhāvappattiyā lajjamānā ‘‘lokappatītānubhāvānamamhākampi evarūpaṃ jāta’’nti lajjantā aññavesena ‘‘kathaṃ nāma pare amhe na jāneyyu’’nti attano āvudhavesaṃ parivattitvā kusumavesena, jināti āmantanaṃ, tava pādānatā pādesu sannatā.

157. “魔”等等。魔即是敌人(ari)，即仇敌(sattu)，故称“魔敌”(mārārī)。由他，以其力量，即以自己的威力，或以他的军队之力所释放、迎面抛来的种种、各种兵器，如短矛(bhindivāla)等，都变钝了，舍弃了锋利。正因达到变钝的状态而感到羞愧，想着：“连我们这些世间闻名有大威力者，也发生了这样的事！”它们感到羞愧，以别的装束，想着“如何才能让别人认不出我们呢？”，于是改变自己兵器的装束，以花的装束。‘胜者(jina)’是称呼语。‘向您的足下屈服’(tava pādānatā)意为在您的足边俯首。

157. Idāni kattudhammasamādhino udāharaṇamuddisati ‘‘mārāri’’ccādinā. He jina mārāribalavissaṭṭhā mārasattunā attano sattiyā vissaṭṭhā, mārārino vā senāya vissaṭṭhā abhimukhe pātitā nānāvidhāyudhā anekappakārabhindivāḷaususattitomarādayo āvudhā kuṇṭhā atikhiṇā lajjamānā ‘‘kasmā evaṃ lokapasiddhānubhāvānamamhākampi īdisaṃ vippakāramahosī’’ti lajjantā aññavesena ‘‘kathamamhe pare na jāneyyu’’nti āvudhavesaṃ hitvā tadaññabhūtena pupphavesena tava pādānatā pādasamīpe natā ahesunti. Ettha kattudhammabhūtaṃ lajjanañca aññavesena parivattanañca ānatañceti ime lajjanādīnaṃ akattubhūtesu visayesu āropitā samādhayo nāma honti. Māro eva arīti ca, balena vissaṭṭhāti ca, mārārinā balavissaṭṭhāti ca mārārino balaṃ senāti ca, tena vissaṭṭhāti ca, nānā anekavidhā pakārā yesanti ca, aññesaṃ vesoti ca, añño ca so veso cāti ca, pādesu ānatāti ca viggaho.

157. 现在以“魔敌”等偈颂阐述作者法三摩地(kattudhammasamādhi)的例子。胜者(jina)啊！由魔敌之力所释放——由魔仇敌以自己的威力所释放，或由魔敌的军队所释放，迎面投来的种种兵器，如短矛(bhindivāla)、箭(usu)、矛(satti)、铁矛(tomara)等武器，都变钝了，不再锋利，感到羞愧，想着：“为何我们这些世间闻名有大威力者，也发生了这样的变异？”它们感到羞愧，以别的装束，想着“如何才能让别人认不出我们呢？”，于是舍弃兵器的装束，以那之外的花的装束，在您的足边屈身。此处，将成为作者法的羞愧、以别的装束改变、以及屈服，将这些羞愧等[行为]安立于非作者的对象(visaya)上，这名为三摩地。其复合词解释如下：“魔即是敌”、“以力所释放”、“由魔敌以力所释放”、“魔敌之力即军队”、“由彼所释放”、“有种种类型者”、“他者之装束”、“彼即是另一装束”、“于足下屈服”。

Kaṭhinassa asarīre

坚固性于无形体中

158.

158.

Munindabhāṇumā kālo-Dito bodhodayācale;

Saddhammaraṃsinā bhāti,Indamandhatamaṃ paraṃ.

牟尼王日于菩提(bodhi)日出山适时升起，以正法之光辉照耀，破除至极的黑暗。

158. ‘‘Muninda’’iccādi. [Pg.177] Bodho sabbaññutaññāṇasadiso soyeva vā udayācalo udayapabbato tasmiṃ kāle rattipariyante abhinikkhantasamaye udito pātubhūto munindo munindasadiso soyeva vā bhāṇumā sūriyo andhatamaṃ andhakāraṃ mohaṃ vā paraṃ accantameva saddhammaraṃsinā saddhammasadisena saddhammasaṅkhatena vā raṃsinā bhindaṃ padālento bhāti sobhatīti.

158. “牟尼王”等等。菩提(bodhi)如同一切知智(sabbaññutaññāṇa)，或彼即是日出山(udayācala)。于彼山，于夜晚终尽、出离之时升起、出现的牟尼王(muninda)，如同牟尼王，或彼即是日轮、太阳(sūriya)，以正法之光辉——即以如同正法或名为正法之光辉——完全地破除、粉碎至极的黑暗或愚痴(moha)，而照耀、庄严。

158. Idāni kaṭhinadhammasamādhino udāharaṇamuddisati ‘‘munindi’’ccādinā. Bodhodayācale sabbaññutaññāṇasadise sabbaññutaññāṇasaṅkhāte vā udayapabbate kālodito rattikkhaye māraparājitasamaye vā udito pātubhūto munindabhānumā munindasadiso munindoyeva vā sūriyo andhatamaṃ pakatighanandhakāraṃ bahalamohandhakāraṃ saddhammaraṃsinā saddhammasadisena saddhammabhūtena vā kiraṇena paramatisayena bhindaṃ padālento bhāti sobhatīti. Ettha thaddhadhammabhūtaṃ bhedanaṃ asarīrabhūte andhakāre buddhiyā āropitaṃ samādhi nāma hoti. Munīnaṃ indoti ca, soyeva bhānumāti ca, bodho eva udayācaloti ca, saddhammo eva raṃsīti ca viggaho.

158. 现在以“牟尼王”等偈颂阐述坚固法三摩地(kaṭhinadhammasamādhi)的例子。在如同一切知智(sabbaññutaññāṇa)或名为一切知智的菩提(bodhi)日出山上，于夜晚终尽时或于降伏魔时适时升起、出现的牟尼王日轮——如同牟尼王或即是牟尼王之太阳(sūriya)——以正法之光辉，即以如同正法或即是正法之光芒，极度地破除、粉碎天然的浓厚黑暗与深厚的愚痴黑暗，而照耀、庄严。此处，将成为坚固法(thaddhadhamma)的破除[这一行为]，以智慧(buddhi)安立于无形体的黑暗之上，这名为三摩地。其复合词解释如下：“牟尼之王”、“彼即是日轮”、“菩提即是日出之山”、“正法即是光辉”。

159.

159.

Vamanuggiranādye’taṃ, guṇavutyapariccutaṃ;

Atisundaramaññaṃ tu, kāmaṃ vindati gāmmataṃ.

这呕吐、吐出等（譬喻），若不离其次要用法，则极其优美；但另一（主要用法），则确实变得粗俗。

159. Koci dhammo amukhyavisaye bandhe sobhate, na mukhyavisayeti dassanto āha ‘‘vamanaṃ’’iccādi. Vamanañca uggiranañca, ādisaddena virecanādipariggaho. Etaṃ yathāvuttaṃ guṇā padhānetarā pasiddhavisayā visayantarapariggahalakkhaṇā vutti payogarūpā, tato apariccutaṃ aparigaḷitaṃ santaṃ amukhyabhūtaṃ atisundaraṃ accantamanoharamalaṅkārarūpattā, aññaṃ tu itaraṃ pana mukhyanti vuttaṃ hoti. Kāmaṃ ekantena [Pg.178] gāmmataṃ asabbhasabhāvaṃ bandhe tassānucitabhāvato vindati paṭilabhati pasavatīti attho.

159. 为了说明某个法在用于非主要对象的文句中显得庄严，而非用于主要对象，他说了“呕吐”等偈颂。“呕吐”与“吐出”，“等”字包含泻下(virecana)等。这如所说的用法(vutti)，是次要的(guṇa)、非主要的(padhānetara)，其特征是从一个著名的对象来把握另一个对象；当不离于此、不脱离此用法时，作为非主要用法，因其是庄严(alaṅkāra)的形式，故极其优美、非常悦意。但另一个，即所说之主要用法，则确实会获得、达到、产生粗俗、不雅的性质，因为在文句中它是不适合的。这就是其义。

159. Idāni imesuyeva pāṇidhammādīsu koci dhammo amukhyavisaye payutto pasattho, mukhyavisaye payutto apasatthoti dassento ‘‘vamanuggi’’ccādimāha. Etaṃ vamanuggiranādi vamanauggiranavirecanādikaṃ guṇavutyapariccutaṃ amukhyapayogato agaḷitaṃ amukhyabhūtaṃ atisundaraṃ sabbesaṃ atipiyaṃ hoti, aññaṃ tu uttato byatirekaṃ mukhyavisaye payuttaṃ vamanuggiranādikaṃ pana kāmaṃ ekantena gāmmataṃ sabhāvaappiyagāmmadosataṃ vindati sevatīti. Vamanañca uggiranañceti ca, tāni ādīni yasseti ca, guṇā appadhānā vuttīti ca, tato apariccutanti ca viggaho.

159. 现在，为说明在这些有情之法等之中，某一法在非主要语境中使用时是值得称赞的，而在主要语境中使用时则不值得称赞，（作者）说了“呕吐”等。这呕吐、吐出、泻下等，不离其次要用法，不失其非主要运用，作为非主要者，极其优美，为所有人所喜爱。但与此相反，用于主要语境的呕吐、吐出等，则确实会获得、趋于其本质上令人不悦的粗俗过失。其语法分析如下：“呕吐与吐出”，“彼等为首者”，“次要的、非主要的用法”，以及“不离于此”。

160.

160.

Kantīnaṃ vamanabyājā, munipādanakhāvalī;

Candakantī pivantīva, nippabhaṃ taṃ karontiyo.

牟尼足甲之行列，以呕吐光辉为借口，仿佛饮啜月光，令那明月失光彩。

160. Udāharati ‘‘kantīna’’miccādi. Munino sammāsambuddhassa pādanakhānaṃ āvalī seṇiyo kantīnaṃ attano nirantaraṃ nissarantīnaṃ sobhāvisesānaṃ vamanabyājā uggiranalesena candakantī candacchaviyo sabbattha patthaṭattā pivantīva pānaṃ karontīti takkemi. Kīdisī viyāti parikappanābījamāha ‘‘nippabha’’ntiādi. Taṃ candaṃ nippabhaṃ pabhāvirahitaṃ karontiyo vidahamānā. Idañhi kappanābījaṃ yato nakhasobhāliṅganena candassa sobhāvato nippabhattaṃ passitvā mahattañca tassā nakhāvaliyo candakantī pivantīti parikappeti kantīnañca vamanabyājaṃ.

160. 他举示了“光辉”等（偈颂）。我想，牟尼、正自觉者的足甲行列，以呕吐、吐出自身不断流出的特殊光辉为借口，仿佛在饮啜月光、月影，因为（这些光辉）遍布各处。他以“无光”等词语说明了此构想的缘由，即它们使那月亮失去光辉、毫无光彩。这确实是构想的缘由：因为见到月亮因被指甲的光辉拥抱而黯然失色，又见到那指甲行列的宏伟，（诗人）便构想出指甲行列饮啜月光，并以呕吐自身光辉为借口。

160. Iṭṭhavisaye payuttavamanuggiranādīnamudāharaṇamuddisati ‘‘kantīna’’miccādinā. Munipādanakhāvalī munipādanakhaseṇiyo kantīnaṃ attano candamarīcisadisasobhānaṃ vamanabyājā uggiranalesena taṃ nimmalacandaṃ nippabhaṃ karontiyo attano sabbattha patthaṭattā nippabhaṃ karontiyo candakantī candaraṃsiyo [Pg.179] pivanti maññe. Nakharaṃsīnaṃ sabbattha patthaṭattā sappabhassāpi candassa nippabhattañca nakharaṃsīnaṃ adhikattañca disvā candakantī pivanti iveti nakhāvalīnaṃ candakantipivanañca sakakantivamanañca pakati na hoti, byājamiti kavinā parikappitaṃ hoti. Ettha bhattasitthādimukhyavisayato aññakantisaṅkhataamukhyavisaye payuttaṃ vamanaṃ guṇavuttīti ñātabbaṃ. Vamanameva byājamiti ca, munino pādāti ca, tesu nakhāti ca, tesaṃ āvaliyoti ca, candassa kantiyoti ca, niggato pabhāhīti ca viggaho.

160. 他以“光辉”等（偈颂）举示了用于悦意语境的呕吐、吐出等（比喻）的例子。我想，牟尼足甲之行列，以自身如同月光的光辉，借口呕吐、吐出，使那无瑕的月亮失去光彩，因其光辉遍布各处而令月亮失色，它们仿佛在饮啜月光、月芒。见到指甲的光芒遍布各处，连有光辉的月亮也变得黯淡，又见到指甲光芒的优越，（诗人）便构想出“仿佛饮啜月光”，而指甲行列饮啜月光及呕吐自身光辉并非自然发生，是诗人构想出的“借口”。此处应知，从饭粒等主要语境，转而用于以“光辉”为名的另一非主要语境，此处的“呕吐”即是“次要用法”。其语法分析如下：“呕吐即是借口”、“牟尼之足”、“于彼之甲”、“彼等之行列”、“月之光辉”、“已离光辉者”。

161.

161.

Acittakattukaṃ rujha-miccevaṃ guṇakamma taṃ ;

Sacittakattukaṃ pe’taṃ, guṇakammaṃ yadu’ttamaṃ.

如此，那无心作者所作的次要之业是悦意的；而这有心作者所作的次要之业，亦是卓越的。

161. Yathāvuttaṃ nigameti ‘‘acitta’’iccādinā. Iccevaṃ acitto kattā yassa taṃ acittakattukaṃ. Guṇo kammaṃ yassa taṃ guṇakammaṃ. Tañca vamanādi rujhamatimanoharaṃ bhavati bandhocitattā. Nakhāvaliyo hi acittakattāro, kantiyo guṇakammanti vamanamatrātisundaraṃ. Nedameva rujhanti āha ‘‘sacitta’’iccādi. Etaṃ vamanādikaṃ sacittakattukampiyadiguṇakammaṃ, uttamaṃ seṭṭhaṃ bandhocitattā.

161. 他以“无心”等（偈颂）总结了如上所述。如此，其作者是无心者，是为“无心作者所作”。其业是次要的，是为“次要之业”。而那呕吐等（比喻）是悦意的、非常迷人的，因为适合文句。指甲行列确实是无心的作者，（呕吐）光辉是次要之业，因此此处的呕吐（比喻）极其优美。他以“有心”等（偈颂）说，不仅此者是悦意的。这呕吐等，若作为有心作者所作的次要之业，也是卓越的、殊胜的，因为适合文句。

161. Anantarodāharaṇassa pasatthattañca kammani guṇe sati sacittakattukavamanādikañca iṭṭhamiti dassento ‘‘acittakattuka’’miccādimāha. Iccevaṃ iminā pakārena acittakattukaṃ nakhāvalisaṅkhātaaviññāṇakakattuvantaṃ guṇakammaṃ nakhakantisaṅkhātaappadhānakammavantaṃ vamanādikaṃ rujhaṃ racanāya ucitattā rucijanakaṃ hoti, etaṃ vamanādikaṃ sacittakattukampi saviññāṇakakattuvantampi yadi guṇakammaṃ amukhyakammaṃ ce, uttamaṃ visiṭṭhameva, ‘‘kantīna’’nti bhāvasambandhe chaṭṭhiyā satipi vamanakriyāya kammattaṃ nātivattati. Natthi cittaṃ yesanti ca, acittā kattāro yassāti ca, guṇo kammaṃ yasseti ca, saha [Pg.180] cittena vattamānoti ca vākyaṃ. Iti nidassane evaṃ pakāre nipāto, atha vā vacanavacanīyānaṃ nigamārambhe nipātasamudāyo.

161. 为显示前述例子（指甲行列）的卓越性，以及当业是次要的（比喻性的）时，有心作者所作的呕吐等（比喻）亦是可取的，（作者）说了“无心作者”等。如此，通过这种方式：具有被称为“指甲行列”的无识作者，且具有被称为“指甲光辉”的非主要之业的呕吐等（比喻），因其适合于诗文创作而令人愉悦。而这呕吐等（比喻），即使具有被称为“有识”的作者，如果它是次要之业，即非主要之业，那么它就是卓越的、殊胜的。在“光辉”一词中，虽然是表示状态关联的第六格，但其作为呕吐行为之业的性质并未被超越。其语法分析如下：“彼等无心”；“其作者无心”；“其业是次要的”；以及“与心共存者”。如此，在示例中，这是此类的虚词；或者说，是在言说与所说之事的结论开端所用的虚词集合。

162.

162.

Uggirantova sa sneha-rasaṃ jinavaro jane;

Bhāsanto madhuraṃ dhammaṃ, kaṃ na sampīṇaye janaṃ.

胜者向众生倾吐慈爱之味，宣说甘美之法，何人闻之不欢欣？

162. Tadudāharati ‘‘uggirantovā’’tiādinā. So jinavaro jane sakalasattanikāye sneharasaṃ attano pemasaṅkhātaṃ anurāgaṃ uggirantova vamanto viya madhuraṃ atipaṇītaṃ dhammaṃ bhāsanto kaṃ janaṃ na sampīṇaye, sabbameva sampīṇeti. Ettha jinavaro kattā sacitto, sneharaso guṇakammaṃ.

162. 他举示了“犹如涌出”等（偈颂）作为例子。那位胜者，犹如倾吐一般，将自己那被称为爱恋的慈爱之味，向所有众生倾吐，宣说甘美而极其殊胜的法，能使何人不欢喜呢？他令一切众生都欢喜。此处，胜者是有心作者，慈爱之味是次要之业。

162. Idāni sacittakakattupakkhe udāharaṇamuddisati ‘‘uggiranto’’ccādinā. So jinavaro jane sakalasattanikāye sneharasaṃ attano pemasaṅkhātaanurāgaṃ uggiranto iva vamanto viya madhuraṃ ādikalyāṇādibhāvena paṇītaṃ dhammaṃ saddhammaṃ bhāsanto desento yathāsayaṃ vadanto kaṃ janaṃ kīdisaṃ puggalaṃ na sampīṇaye, pīṇeti evāti. Ettha uggiranaṃ jinavarasaṅkhatasacittakakattuvantampi sneharasasaṅkhātaamukhyakammayuttattā pasatthaṃ hoti. Sneho eva raso anurāgoti viggaho.

162. 如今，（作者）以“涌出”等偈颂，举示了有心作者方面的例子。那位胜者，犹如倾吐一般，向一切众生，倾吐着自身那被称为“爱恋”的慈爱之味，以初善等方式宣说着甘美、精妙的正法，随顺（众生）意乐而开示，能不令何种众生、何种个人(puggala)欢喜呢？必定令其欢喜。此处，“涌出”这一行为，即使具有被称为“胜者”的有心作者，也因与被称为“慈爱之味”的非主要之业相结合而值得称赞。其语法分析是：“爱即是味，即是爱恋”。

163.

163.

Yo saddasatthakusalo kusalo nighaṇṭu-Chandoalaṅkatisu niccakatābhiyogo;

So’yaṃ kavittavikalopi kavīsu saṅkhya-Mogayha vindati hi kitti’mamandarūpaṃ.

凡是精通声论，善于词汇、韵律、修辞，且恒常精进之人；即便他缺乏诗才，亦能跻身诗人行列，获得极大的声誉。

Iti saṅgharakkhitamahāsāmipādaviracite

如是僧护大长老所造

Subodhālaṅkāre

《善解庄严》中

Guṇāvabodho nāma tatiyo paricchedo.

名为功德领悟的第三章。

163. Ganthantarāhitavāsanāya, [Pg.181] tadanubandhapaṭibhāne cāvijjamānepi sutena abhiyogabalena kavitā kitti ca tadanugatā samupalabbhatīti samanusāsati ‘‘yo’’iccādinā. Saddasatthe byākaraṇe kismiñci ‘‘idameve’’ti niyamābhāvā kusalo cheko nighaṇṭumhi abhidhānasatthe ca chandasi vuttijātippapañcapakāsakachandovicitisatthe ca alaṅkatisu alaṅkārasatthe ca kusalo na kevalaṃ saddasattheyeva, atha ca pana niccamanavarataṃ divā ca ratto ca kato abhiyogo vāyāmo racanāvisaye yassa soyaṃ kavittavikalopi bandhakaraṇasaṅkhātakaviguṇaparihīnopi kavīsu kaviguṇopetesu saṅkhyaṃ gaṇanaṃ ogayha paṭilabhitvā amandarūpaṃ atibahuṃ kittiṃ parisuddhabandharacanālakkhaṇaṃ tappabhavaṃ khyātaṃ vindati paṭilabhatevāti.

163. 虽无他典习气，也无相应的敏捷智慧，但凭借听闻和精进的力量，诗歌和名声也能随之而来。因此用“凡是”等语句教诫说：在声论，即语法学中，并没有“只有这样”的限定。善于词典学和名相学，也善于解释韵律种类及差别的韵律学，以及修辞学的人，不仅仅精通声论而已。而且这个人日夜不停地努力，在创作方面精进不懈，即使这个诗人因为创作上的缺陷，缺少诗人应有的才能，但在具备诗人才能的人当中，也能被计算和衡量，获得极大的名声，得到纯净的创作特征带来的赞誉。

Iti subodhālaṅkāre mahāsāmināmikāyaṃ

如是，在《善解庄严》中，大长老所著的

Subodhālaṅkāraṭīkāyaṃ

《善解庄严论注》中

Guṇāvabodhaparicchedo tatiyo.

功德领悟章第三。

163. Idāni uddesakkamena saddālaṅkāre niddisitvā byākaraṇanighaṇṭuchandoparivārite imasmiṃ nirantarābhiyogo ihalokiyādimahantayasassa kāraṇamiti sissānamanusāsanto ‘‘yo saddasatthakusalo’’ccādimāha. Yo theranavamajjhimesu koci saddasatthakusalo saddānusāsanabyākaraṇavisaye pakatipaccayādivibhāgakappanāya cheko nighaṇṭuchandoalaṅkatīsu abhidhānachandoalaṅkārasatthesupi kusalo taṃtaṃvibhāgabuddhīnaṃ paṭipādanena cheko niccakatābhiyogo dhāraṇamanasikāravasena niccaṃ katussāho hoti. So ayaṃ appamādī kavittavikalopi pakatisiddhakabbaracanaguṇarahitopi kavīsu saṅkhyaṃ kabbakattūsu gaṇanaṃ ogayha kabbakaraṇaṭīkākaraṇādipakārena ogāhetvā taṃ gaṇanaṃ pāpuṇitvā [Pg.182] amandarūpaṃ anappakasabhāvaṃ atibahuṃ kittiṃ niddosaṃ sattharacanalakkhaṇaṃ puññasañcayaṃ, tappabhavaṃ pasiddhiṃ vā vindati labhatevāti. Yathāvuttasatthesu abhiyogo bandhassa ekantakāraṇameva. Vuttaṃ hi–

163. 今按纲要顺序略说声庄严(saddālaṅkāra)后，为教导弟子，说在此为文法、词典、韵律所围绕之处，精勤不懈是获得现世等大名声之因，故说“凡是精通声论者”等语。若于长老、新学、中等之中，有善巧声论者，于声论教诫(saddānusāsana)及文法领域，能善于分析词根、词缀等差别，精通词典、韵律与修辞，在名相学、韵律学、修辞学中亦善巧，通过教授各种分别智而精通，恒常精进，由忆持与作意之力，恒常努力。此不放逸者，即使缺乏诗才(kavitta)，或缺少自然成就的诗歌创作功德，亦能进入诗人(kavi)之列，在诗歌创作者(kabbakattu)中获得一席之地，通过诗歌创作、注释(ṭīkā)等方式深入其中，达到那样的地位，获得巨大、广大的名声(kitti)，具足无过失的论典著作特征，积聚福德，或获得由此产生的声誉(pasiddhi)。如是对上述论典的精进，确实是著作(bandha)的唯一原因。正如所说：

‘‘Sābhāvikī ca paṭibhā,Sutañca bahunimmalaṃ;

Amando cābhiyogo’yaṃ,Hetu hoti’ha bandhane’’ti.

“天赋智慧本自然，多闻清净无垢染；巨大精进亦不懈，此乃著作之因缘。”

Tattha sābhāvikī sabhāvasiddhā paṭibhā ca paññā ca bahu nimmalaṃ anappakaṃ nijjaṭaṃ sutañca amando abhiyogo ca anappako abhyāso ceti ayameso sabbopi iha bandhane imissaṃ kabbaracanāyaṃ hetu hoti kāraṇaṃ bhavatīti. Sadde sāsati ettha etenāti imasmiṃ atthe tappaccayañca tassa thādesañca katvā saddasatthanti ñātabbaṃ, saddasatthe kusaloti ca, nighaṇṭu ca chando ca alaṅkati alaṅkārañceti ca viggaho, ettha alaṅkatisaddo satthāpekkhāya napuṃsako hoti, niccaṃ kato abhiyogo asseti ca, kavino bhāvoti ca, tena vikaloti ca, amandaṃ rūpaṃ sabhāvo yasseti ca vākyaṃ.

其中，自然成就的智慧(paṭibhā)和般若(paññā)，以及广博无垢的学识(suta)，和巨大的精进(abhiyoga)与不懈的修习(abhyāsa)，所有这一切，在此著作(bandha)中，即在此诗歌创作(kabbaracanā)中，都是因缘。在此，“声论”(saddasattha)一词，应理解为在“在此以此教导声音”的意义上，通过添加后缀和音变而构成。还有“精通声论者”(saddasatthe kusalo)，以及“词典、韵律、修辞(alaṅkati)与装饰(alaṅkāra)”等，都是词义分析(viggaha)。在此，“修辞”(alaṅkati)一词，就其作为学问(sattha)而言是中性的。还有“恒常精进者”(niccaṃ kato abhiyogo assa)，以及“诗人的状态”(kavino bhāvo)，以及“因此而缺乏”(tena vikalo)，以及“其本性是巨大的形态”(amandaṃ rūpaṃ sabhāvo yassa)等句子。

Iti subodhālaṅkāranissaye

如是，《善解庄严释》中

Tatiyo paricchedo.

第三章。

4. Atthālaṅkārāvabodhapariccheda

4. 义庄严觉知章

164.

164.

Atthālaṅkārasahitā, saguṇā bandhapaddhati;

Accantakantā kantāva, vuccantete tato’dhunā.

具义庄严，具善德之文章体裁；极致可爱犹如佳人，因此，现在宣说这些。

164. Evaṃ [Pg.183] saddālaṅkāre paricchijja sampatyatthālaṅkāraṃ bodhayitumāha ‘‘atthālaṅkāra’’iccādi. Saguṇā yathāvuttehi pasādādīhi saddaguṇehi sahitā bandhapaddhati kabbaracanaṃ. Alaṅkarīyati kantiṃ nīyati bandho etehi sarīramiva hārādīhīti alaṅkārā, tehi atthālaṅkārehi jātyādilakkhaṇehi sahitā saṃyuttā satī saguṇā patibbatādiguṇopetā atthena dhanena alaṅkārena ābharaṇena sahitā yuttā kantāva aṅganā viya. Yato accantakantā atisayaramaṇīyā siyā, tato tena kāraṇena ye atthālaṅkārā avasaraṃ pattā, te adhunā idāni vuccante kathīyanti.

164. 如此，在分别了声庄严之后，为了阐明义庄严而说“义庄严”等。具有如前所述清净等声德的写作方式即诗歌创作。犹如用项链等装饰身体一般，文句因这些义庄严而变得美丽，所以称为庄严。那些与种类等特征相结合的义庄严，具贞洁等德行，犹如具财富与饰品之佳人。因为可以达到非常美丽、极其可爱的程度，因此，现在宣说那些适时之义庄严。

164. Evaṃ saddālaṅkāravibhāgaṃ dassetvā idāni tannissayaṃyeva atthālaṅkārabandhamārabhanto ‘‘atthālaṅkāri’’ccādimāha. Saguṇā yathāvuttapasādādisaddaguṇayuttā bandhapaddhati pajjagajjādipabhedā racanāvali atthālaṅkārasahitā sabhāvavuttivaṅkavuttisaṅkhātena atthālaṅkārena saṃyuttā saguṇā atthālaṅkārasahitā kantā iva patibbatādīhi guṇehi yuttā suvaṇṇarajatamaṇimuttādidhanehi gīveyyakaṭakanūpurādīhi ābharaṇehi ca yuttā aṅganāva accantakantā yato atisayena ramaṇīyā, tato tasmā te atthālaṅkārā adhunā dāni vuccante. Alaṅkaronti bandhaṃ sarīraṃ vā etehīti ca, atthassa alaṅkārāti ca, tehi sahitāti ca, guṇehi saha vattatīti ca, bandhassa paddhatīti ca, accantaṃ atisayena kantāti ca viggaho.

164. 像这样说明了声庄严的分类之后，现在接着开始讲述以此为基础的义庄严的组合，所以才说“义庄严”等等。具有如前所述清净等声德的组合方式，也就是诗歌、散文等不同类别的文章，与义庄严相结合，义庄严包括自性语和曲语，具善德与义庄严，犹如具贞洁等德行之佳人，又如佩戴金银珠宝、项链、手镯、脚镯等饰物之女子，因其极致可爱，格外动人，因此，现在要讲述这些义庄严。之所以称为庄严，是因为它们装饰文章或身体，或者因为是意义的庄严，或者因为与它们相结合，或者因为与善德共存，或者因为是文章的组合方式，或者因为极其美丽——这就是它的语释。

165.

165.

Sabhāvavaṅkavuttīnaṃ, bhedā dvidhā alaṃkriyā;

Paṭhamā tattha vatthūnaṃ, nānāvatthāvibhāvinī.

庄严分为自性语与曲语二种；其中第一种，能显诸事之种种状态。

165. Katippabhedā te iccāha ‘‘sabhāva’’iccādi. Sabhāvavutti vaṅkavuttīti imesaṃ bhedā pabhedena alaṃkriyā atthālaṅkārādvidhādvippakārā. [Pg.185] Tesu sabhāvavutti kīdisīti āha ‘‘paṭhamā’’tiādi. Tattha tāsu paṭhamā sabhāvavutti vatthūnaṃ padatthānaṃ jātiguṇakriyādabbasabhāvānaṃ nānā vicittā, na dvekāva avatthā avasarā vibhāvinī pakāsikā viññeyyā. Jātyādīnaṃ padatthānaṃ yathāsabhāvamanekappakāraṃ sammadeva vivarantī sabhāvaṃ padatthānaṃ vicittaṃ vadatīti sabhāvavutti nāmāti adhippāyo, sāva jātiyā padatthasarūpassa tathātathāpaṭipādakattena vuttiyā jātipi vuccati.

165. 它们有多少种分类呢？因此说“自性”等等。自性语与曲语，依此区别，义庄严有二种不同类型。其中，自性语是怎样的呢？因此说“第一种”等等。其中，第一种自性语，应知其能明了地展现诸事之词义，即种类、性质、行为、实体等自性的种种不同状态，并非仅一二种状态，而是多种多样。其意为：它能以符合自性的多种方式，正确地阐明种类等词义，说明词义自性的多样性，因此名为自性语。它也因如实地表达了词义自性的种类，故亦称‘种类语’。

165. Pasatthālaṅkārā pabhedato ettakāti dassento ‘‘sabhāvi’’ccādimāha. Alaṃkriyā atthālaṅkārā sabhāvavaṅkavuttīnaṃ bhedā pabhedato dvidhā dvippakārā honti. Tattha tāsudvīsu paṭhamā sabhāvavutti vatthūnaṃ jātiguṇakriyādabbalakkhaṇānaṃ padatthānaṃ nānāvatthāvibhāvinī anekappakārassa pakāsinī hoti. Ettha jātyādīnaṃ padatthānaṃ anekappakārasabhāvapakāsinī sabhāvavutti nāma. Esāva jāti guṇādicatubbidhapadatthānaṃ sarūpasaṅkhātajātiyā tehi ākārehi paṭipādanato upacārato jāti nāma hoti. Jātyādipadatthānaṃyeva yathāsabhāvaṃ hitvā vatthuparikappitaatisayopamārūpakādisarūpasaṅkhātaṃ vaṅkasabhāvaṃ pakāsentī vaṅkavutti nāma. Yabhāvo ca vaṅko cāti ca, tesaṃ vuttīti ca, alaṃkaronti etāhīti ca, nānā anekā ca sā avatthā cāti ca vākyaṃ.

165. 为说明卓越的庄严有多少种分类，因此说“自性”等等。庄严，即义庄严，从分类上说，分为自性语与曲语二种类型。其中，这二种中的第一种，即自性语，能明了地展现诸事之词义，即种类、性质、行为、实体等特征的种种不同状态，能显现多种多样。此处，能显现种类等词义之多种自性者，名为自性语。它也因以种类、性质等四种词义所表之自性，通过这些方式来表达，故由转喻而称‘种类语’。而所谓曲语，则是舍弃种类等词义的如实自性，通过由事构想的夸张、譬喻、比喻等形式来显示其曲折之性。所谓“自性与曲折”，即指此二者；所谓“语”，即指它们的表达；所谓“庄严”，即指凭借它们进行庄严；所谓“种种不同状态”，即指多种多样的状态——此即其句释。

Yathā –

如同：

166.

166.

Līlāvikantisubhago,Disāthiravilokano;

Bodhisattaṅkuro bhāsaṃ,Viroci vācamāsabhiṃ.

姿态优美步履轻，目光坚定环四方；菩萨萌芽宣狮吼，光辉灿烂显威光。

166. ‘‘Yathe’’ti taṃ udāharati. Līlāya vilāsena vihitāya vikantiyā gamanena sattapadavītihārasaṅkhātena subhago sundaro disāsu dasasu thiramacalaṃ vilokanaṃ yassa so bodhisattaṅkuro tadahujāto mahābodhisatto āsabhiṃ vācaṃ ‘‘aggohamasmī’’tiādikamuttamaṃ nibbhayavacanaṃ bhāsaṃ vadanto viroci visesena ramaṇīyattaṃ patto. Ayaṃ sabhāvavutti. Evaṃ jātisabhāvavutyādayopi parikappanīyā.

166. 以“如同”为例说明。菩萨以嬉戏之姿，以优美之步态，行走七步，因此而优美。其目光坚定不动，环视十方，此菩萨萌芽（即刚出生的菩萨），宣说“我是最胜者”等至高无上的无畏之语，光辉灿烂，格外庄严。这是自性语。像这样，种类自性语等也应加以构想。

166. Idāni sabhāvavuttiyā udāharaṇaṃ āha ‘‘yathā – līlāvikanti’’ccādi. Līlāvikantisubhago vilāsagamanena sattapadavītihārena sundaro disāthiravilokano dasadisāsu acalaolokano bodhisattaṅkuro mahābodhisattaṅkuro āsabhiṃ vācaṃ ‘‘aggohamasmī’’tiādinā abhītavacanaṃ bhāsaṃ vadanto viroci asobhīti. Iha bodhisattasaṅkhātassa dabbassa līlāvikantidisāthiravilokanavaconicchāraṇasaṅkhatānaṃ avatthānaṃ pakāsitattā dabbasabhāvavuttīti ñātabbā. Esāyeva dabbagatagatyādivicitrasarūpaṃ alaṅkaraṇato alaṅkāro nāma, dabbagatagatyādayo pana alaṃkiriyamānattā alaṃkiriyā nāma. Jātiguṇakriyāsabhāvavuttiyopi evameva daṭṭhabbā. Līlāya yuttā vikantīti ca, tāya subhagoti ca, disāsu thiraṃ vilokanaṃ yasseti ca, bodhiyā paññāya sattoti ca, soyeva aṅkuroti ca, usabhassa bhāvoti ca vākyaṃ. Usabhassa bhāvasaṅkhātā akampanīyā ṭhiti āsabhaṃ nāma, akampabhāvato tena samāpi vācā upacārato āsabhī nāma hoti.

166. 现在以自性语为例说明，如“姿态优美”等等。“姿态优美步履轻”是指以优美之步态，行走七步，因此而优美；“目光坚定环四方”是指目光坚定不动，环视十方；菩萨萌芽，即大菩萨萌芽，宣说“我是最胜者”等无畏之语，而大放光明，显得庄严。在此，应知这是在表述菩萨此一实体的姿态优美、目光坚定环视四方、口出妙语等状态，故为实体自性语。这正是以实体所具有的行止等种种奇妙形态来庄严，故名为“庄严”；而实体所具有的行止等，因其被庄严，故名为“被庄严”。种类、性质、行为的自性语也应作如是观。至于（复合词的）分析句则是：“与嬉戏相应的步态”，以及“因此而优美者”，以及“目光坚定环视各方者”，以及“菩提之有情”，以及“他即是萌芽”，以及“牛王之性”。所谓牛王之性，即不可动摇之位，名为“雄健”；因其不可动摇之性，与之相应的言语也由转喻而名为“雄健之语”。

167.

167.

Vutti vatthusabhāvassa, yā’ññathā sā parābhave;

Tassā’nantavikappattā, hoti bījopadassanaṃ.

事的自性言说，若非如是则为他者；因其变化无穷尽，故作种子之例示。

167. Dutiyamāha [Pg.186] ‘‘vutti’’ccādinā. Vatthuno jātyādirūpassa padatthassa sabhāvo yassaṃ avatthāyaṃ yādisaṃ rūpaṃ tassa aññathābhāvena tassa rūpassa tathetaṃ dabbāpanena vutti vacanaṃ. Parā bhave aññā vaṅkavutti nāma siyā. Kiṃ sā sākallena vattuṃ sakkāti āha ‘‘tassā’’iccādi. Tassā vaṅkavuttiyā anantavikappattā aparimitabhedakattā bījassa kāraṇattā sakalabyattibyāpisāmaññarūpassa yato pare vicittālaṅkārā pasavanti, upadassanaṃ kathanaṃ hoti niravasesābhidhānassa kenāpyasakkuṇeyyattā.

167. 以“言说”等（偈颂）言第二者。当言说事的自性（即种类等形态的词义）在某种状态下的形态为“非如是”时，此言说即为另一种，名为曲说(vaṅkavutti)。它能被完全言说吗？故言“其”等等。因彼曲说有无穷变化，差别无量，又因其为种子——即遍及一切个别显现的共相，从中生出种种奇妙庄严——故仅作例示之说，以其无法为任何人无遗地说明故。

167. Idāni vaṅkavuttiṃ dasseti ‘‘vutti’’ccādinā. Vatthusabhāvassa jātyādipadatthasambandhino tāsu tāsu avatthāsu yo sabhāvo vijjati, tassa sabhāvassa aññathā vijjamānākāraṃ hitvā vattuparikappitena atisayaupamārūpakādiaññapakārena yā vutti yaṃ kathanaṃ atthi, sā parābhave sabhāvavuttito aññā vaṅkavutti nāma siyā. Tassā vaṅkavuttiyā anantavikappattā appamāṇapakkhattā kathanena parisamāpetuṃ asakkuṇeyyattā nayato tassa anantapakkhassa pariggahaṇatthaṃ bījopadassanaṃ kāraṇamattassa nidassanaṃ hoti. Vakkhamānabhedato ekamekampi attanā sadisaṃ anantabhedapariggahajānanatthaṃ pahotīti adhippāyo. Vatthūnaṃ sabhāvoti ca, anantā vikappā yassa sabhāvasseti ca, tassa bhāvoti ca, bījassa upadassananti ca viggaho.

167. 现在以“言说”等（偈颂）来说明曲说。事的自性，即与种类等词义相关联，在各种情况下存在的自性，若舍弃其真实存在的形态，而用说话者构想的夸张、譬喻、譬喻等其他方式来描述，这种言说就不同于自性言说，名为曲说(vaṅkavutti)。由于曲说具有无穷变化、无量方面的特性，无法通过言语完全表达，因此为了从方法上把握其无量方面，仅作种子之例示，即仅指示其原理。其意是，从下文将说的分类中，即使仅举一例，也足以使人了解与它相似的无穷分类。至于（复合词的）分析句则是：“诸事之自性”，以及“其自性有无穷变化”，以及“彼之状态”，以及“种子之例示”。

Vaṅkavuttiatthālaṅkārauddesavaṇṇanā

曲笔义饰概要释义

168.

168.

Tatthā’tisayaupamā-Rūpakāvuttidīpakaṃ;

Akkhepo’tthantaranyāso,Byatireko vibhāvanā.

此处有超胜、譬喻、暗喻、反复、灯喻；抑止、义理别置、差异、离因。

169.

169.

Hetukkamo [Pg.187] piyataraṃ, samāsaparikappanā;

Samāhitaṃ pariyāya-vuttibyājopavaṇṇanaṃ.

因果次第、悦意、总摄、构想；善置、迂回表达、托辞描述。

170.

170.

Visesa ruḷhāhaṅkārā,Sileso tulyayogitā;

Nidassanaṃ mahantattaṃ,Vañcanā’ppakatatthuti.

殊异、惯用我慢、双关、同等连结；例证、宏大、欺骗、间接赞叹。

171.

171.

Ekāvali aññamaññaṃ, sahavutti virodhitā;

Parivuttibbhamobhāvo, missa’māsī rasī iti.

连环、相互、共存、矛盾；转换、错觉、情状、混合、祝福、情味。

172.

172.

Ete bhedā samuddiṭṭhā, bhāvo jīvitamuccate;

Vaṅkavuttīsu poseti, sileso tu siriṃ paraṃ.

这些差别已被概述，情状被称为生命；而双关则在曲笔中滋养至上之美。

168-172. Yathoddesaṃ niddisitukāmo uddisati ‘‘tatthe’’ccādi. Tatthāti tassaṃ vaṅkavuttiyaṃ ‘‘ete bhedā samuddiṭṭhā’’ti iminā sambandho. Samuddiṭṭhāti saṅkhepanayena vuttā. Atisayo upamā rūpakaṃ āvutti dīpakañca, samāso samāsavutti parikappanā ca, viseso ruḷhāhaṅkāro ca, jīvitamuccateti tadabhāve bandhassa chavasseva heyyattā vuttaṃ, sileso tu vaṅkavuttīsu sabhāvavuttiṃ hitvā vatthusabhāvato aññathā yathā tathā parikappanarūpāsu atisayādīsu vuttīsu paraṃ siriṃ kantiṃ poseti taṃ pūreti āvahatīti.

168-172. 欲依纲要解释，故说“于此”等。所谓“于此”，即指在那曲笔中，与“这些差别已被概述”相关联。“已概述”即以简略的方式说出。（例如）超胜、譬喻、暗喻、反复与灯喻，总摄、总摄表达与构想，以及殊异与惯用我慢。“被称为生命”，如此说是因若无此情状，作品便如尸体般当舍。而双关，在曲笔中——即在舍弃自然表达，以不同于事物自性的方式进行构想的超胜等表达方式中——滋养、圆满并带来至上的光辉与美。

168-172. Bhedavantānaṃ padatthānaṃ sabhāvakathanaṃ uddesakkamena pākaṭaṃ hotīti vattamānehi alaṅkārehi uddisanto ‘‘tatthātisaya…pe… rasī’’ti gāthācatukkamāha. Tattha tatthāti tissaṃ vaṅkavuttiyaṃ iti evaṃ ete pañcatiṃsa bhedā samuddiṭṭhā saṅkhepena vuttāti. Etesaṃ pana padānaṃ attho niddese āvibhavissati. Iminā bhāvo ca sileso ca atippasatthoti dīpeti. Bhāvo bhāvālaṅkāro jīvitaṃ bandhassa pāṇabhūtoti vuccate, [Pg.188] bhāvarahitassa bandhassa chavasarīrassa viya anupādeyyattā, sileso tu silesālaṅkāro pana vaṅkavuttīsu atisayopamādivaṅkavuttīsu paramukkaṃsabhūtaṃ siriṃ sobhaṃ poseti pūreti.

168-172. 因“具差别之词义，其自性的阐述，通过纲要次第而变得明显”，故以现有的修辞手法概述，说出“于此超胜……（乃至）……情味”这四首偈颂。这里，“于此”是指在那曲笔中，如此，这三十五种差别已被简略地概述。这些词的含义将在解释(niddesa)中显现。以此表明，情状和双关都极受称赞。情状，即情状修辞，被称为作品的生命、气息，因为没有情状的作品，就像尸体一样不可取。而双关，即双关修辞，在曲笔中，例如在超胜、譬喻等曲笔表达方式中，能够培育、充实至高的庄严与美。

Niddesavaṇṇanā

解释之释义

173.

173.

Pakāsikā visesassa,Siyā’tisayavutti yā;

Lokātikkantavisayā,Lokiyāti ca sā dvidhā.

显扬殊胜者，即是超胜语；它有二种：超越世间之境，以及世间之境。

173. Tatthātisayavuttīnaṃ tāva niddisanto āha ‘‘pakāsikā’’iccādi. Visesassa vatthugatassātimattassa pakāsikāyāti anuvaditvā sā atisayavutti siyāti vidhīyate, atisayassa vatthuno ukkaṃsassa paṭipādikā vutti atisayavutti. Sā ca duvidhāti āha ‘‘loka’’iccādi. Lokaṃ lokappatītiṃ atikkanto visayo gocaro yassā sā lokātikkantavisayā ca loke bhavā lokaṭhitimanatikkantattāti lokiyā cāti atisayavutti dvidhā dvippakārā bhavati.

173. 于此，首先，在解释超胜语时，论中说“显扬”等。在复述“能显扬事物本身过度殊胜之处的表达”之后，规定它就是超胜语。超胜语是指能阐明事物超胜、卓越的表达方式。它有二种，如说“世间”等。一种是其对象、所缘超越世间、世俗认知的，称为“超越世间之境”；另一种是在世间，因不超越世间常规，称为“世间”的。如此，超胜语便有两种类型。

173. Idāni uddesakkamena atisayavuttiṃ dasseti ‘‘pakāsi’’ccādinā. Visesassa jātyādipadatthagataadhikavisesassa yā vutti pakāsikā, sā atisayavutti nāma siyā, sā atisayavutti lokātikkantavisayā ca jātyādipadatthānaṃ yathāsabhāvasaṅkhatalokaṭhityātikkantavisayattā lokātikkanta visayāti ca lokiyāti ca yathāvuttalokamanatikkamma pavattanato lokiyāti cevaṃ dvidhā dvippakārā honti. Vadatīti vutti, atisayassa vuttīti ca, lokaṃ atikkanto visayo etissāti ca, loke bhavāti ca viggaho. ‘‘Visesassa pakāsikā’’ti pasiddhaguṇānuvādena [Pg.189] sā atisayavutti siyāti apasiddhaṃ atisayavuttividhānaṃ karoti, yathā ‘‘yo kuṇḍalī, so devadatto’’ti. Anuvādakaanuvādanīyabhedo uparipyevameva daṭṭhabbo.

173. 现在依照纲要次第，通过“显扬”等词语来说明超胜语。能够显扬特殊事物，也就是种姓等词义所包含的额外殊胜之处的表达，就叫做超胜语。这种超胜语有两种：超越世间之境和世间之境。因为种姓等词义的对象超越了其自性所构成的世间常规，所以是“超越世间之境”；又因为它不超越已述的世间而运作，所以是“世间之境”。“言说，故为语”（vadatīti vutti），“超胜之语”（atisayassa vutti），“其境超越世间”（lokaṃ atikkanto visayo etissā），“存在于世间”（loke bhavā），此为其语源分析。通过复述“显扬殊胜”这一公认的特性，来建立“彼即是超胜语”这未成立的定义，例如“有耳环者，是提婆达多”。能述语与所述语的区别，也应如是理解。

174.

174.

Lokiyātisayasse’te,Bhedā ye jātiādayo;

Paṭipādīyate tva’jja,Lokātikkantagocarā.

此等种姓等差别，乃世间超胜语；如今则将阐明，超越世间之境者。

174. Ayaṃ dvippakārā atisayavutti sabhāvavutyādīhi bhinnāti ce? Āha ‘‘loka’’iccādi. Jātiādayo yato padatthassa vicittaṃ sarūpaṃ vadatīti vicittasarūpapaṭipādikā sabhāvavuttipi alaṅkāro, alaṅkāriyaṃ tu vatthumattaṃ, tato sabhāvavutyādayo ye bhedā visesā, ete lokiyātisayassa bhedā, yathā sarīre yaṃ sahajaṃ sundarattaṃ, tassa posakāpi muttāvalippabhuti alaṅkāroti vuccati, evaṃ bandhepyalaṅkāriyavatthunimittaṃ dhammattaṃ yāya ukkaṃsīyati, sā ukkaṃsoti vuccati. Sā ca vutti alaṅkārasaddena vuccate. Sā pana atisayavuttiyeva. Tenevāha ‘‘lokiyātisayassete, bhedā ye jātiādayo’’ti. Yato evaṃ, tato lokātikkantavisayā ca visuṃ dassanīyāti āha ‘‘paṭī’’tiādi. Tusaddo bhede. Ajja tu idāni pana lokātikkantagocarā paṭipādīyateti sambandho.

174. 若问：这两种超胜语是否与自性语等不同？答曰：如“世间”等所说。因为种姓等能言说词义的奇妙形态，所以能阐明奇妙形态的自性语也属于文饰，而被文饰的仅仅是事物本身。因此，自性语等这些差别，都是世间超胜语的差别。例如，身体与生俱来的美丽，能滋养它的珍珠项链等也称为文饰；同样，在作品中，能使被文饰之事的根本特性得以提升的，就称为提升。而这种语，也用文饰一词来称呼，但它实际上就是超胜语。因此说：“此等种姓等差别，乃世间超胜语。”既然如此，那么超越世间之境者就需要另外说明，所以说“阐明”等。“则”（tu）字表示差别。如今则将阐明超越世间之境者，此为关联。

174. Idāni esā dvippakārāpi atisayavuttisabhāvavutyādīhi anaññāti dassetuṃ ‘‘lokiye’’ccādimāha. Jātiādayo jātiguṇādipadatthagatavicittasarūpassa pakāsanato nissayavohārena ‘‘jātyādayo’’ti niddiṭṭhā jātisabhāvavuttiguṇasabhāvavutyādayo ye bhedā [Pg.190] visesā, ete lokiyātisayassa lokiyātisayavuttiyāyeva bhedā avayavā. Tattha lokiyātisayavutti nāma jātisabhāvavuttiguṇasabhāvavutyādayoyevāti. Esāyeva vicitrarūpapaṭipādikā ukkaṃsāti ca vuccati. Evaṃ lokiyātisayavuttiyā ‘‘līlāvikantisubhago’’ti udāharaṇassa gamyamānattā vakkhamānaṃ paṭijānāti ‘‘paṭipādīyate’’ccādinā. Ajja tu idāni pana lokātikkantagocarā atisayavutti paṭipādīyate udāharaṇato nipphādīyati. Loke bhavoti ca, tassa atisayo ādhikkamiti ca vākyaṃ.

174. 如今，为了显示这两种超胜语与自性语等并非不同，所以说“世间”等。由于能彰显种姓、功德等词义所含的奇妙形态，故以所依言说的方式，将种姓自性语、功德自性语等差别，指称为“种姓等”，此等皆为世间超胜语的差别与部分。其中，世间超胜语即是种姓自性语、功德自性语等等。这种能阐明奇妙形态的，也被称为提升。如此，既然从世间超胜语的例子“姿态优雅、仪容美好”中可以领会，那么就用“将阐明”等语句来预告将要说明的内容。如今则将从例子中阐明、构成那超越世间之境的超胜语。其文句是：“存在于世间”（loke bhava），以及“其超胜在于超越”（tassa atisayo ādhikkamati）。

175.

175.

Pivanti dehakantī ye,Nettañjalipuṭena te;

Nā’laṃ hantuṃ jine’saṃ tvaṃ,Taṇhaṃ taṇhāharopi kiṃ.

彼等以眼为ंजलि，饮汝身光无厌足；胜者汝能除渴爱，如何不除彼渴爱？

175. Tamudāharati ‘‘pivanti’’ccādinā. Jina te dehakantī sarīrasobhāyo ye janā nettañjalipuṭena attano nayanadvandasaṅkhātena añjalipuṭena pivanti, esaṃ janānaṃ taṇhaṃ pipāsaṃ lobhameva vā harati anupatati. Taṇhāharopi samāno tvaṃ hantuṃ nivattituṃ kiṃ nālaṃ kasmā asamatthosi. Taṇhāharā nāma taṇhameva nudanti. Atra hanantāmapiha sampanudati lokaṭhitiṃ atikkamma dehakantiyā bahuttanadhammo vutto.

175. 他举例说：“饮取”等。胜利者啊！那些人用眼目之ंजलि——即以自己的双眼为合掌之器——饮取您的身光与身体之美。您能消除这些人的渴爱、口渴或贪婪。所谓的渴爱消除者，就是驱逐渴爱者。于此，（颂文）超越世间常规，言说身体光辉的丰盛特质，（此光辉）甚至能摧毁并完全驱除（渴爱）。

175. Idāni paṭiññātānusārena paṭipādeti ‘‘pivanti’’ccādinā. Bho jina te tuyhaṃ dehakantī sarīrasobhāyo ye janā nettañjalipuṭena nettasaṅkhātena hatthapuṭena pivanti, esaṃ sādhujanānaṃ taṇhaṃ pipāsaṃ lobhameva [Pg.191] vā taṇhāharopi tvaṃ sabbesaṃ taṇhāvināsakopi hantuṃ nivāretuṃ kiṃ nālaṃ kasmā asamatthosīti. Ettha pivanaṃ nāma pipāsaṃ vinetīti lokasabhāvo. Taṇhaṃ hantuṃ nālamiti lokasabhāvamatikkantattho. Kantīnaṃ adhikapiyatā atisayadhammo, tassa vutti pana taṇhaṃ hantuṃ nālamiti lokātikkantaatthaṃ visayaṃ katvā pavatto hoti. Sā pana kathetumicchitaṃ kantīnaṃ adhikapiyataṃ taṇhāhanane asamatthaṃ vatvā dīpetīti vaṅkavutti nāma. Vuccamānānaṃ upamārūpakādīnampi vaṅkavuttitā icchitatthassa pakārantarena pakāsanatoyeva. Yathā nāma sarīrasahajaṃ pīnattādisundarattaṃ uddīpanākārena ṭhitā kaṭakauṇhīsahārādayo alaṅkārā nāma bhavanti, evaṃ bandhasarīrasaṅkhāte alaṅkaraṇīyavatthumhi vijjamānaatipiyatādimeva uddīpetvā alaṅkurumānā ‘‘taṇhāharosi tvaṃ esaṃ kantī pivantānaṃ taṇhaṃ hantuṃ nāla’’miti vācābhaṅgī alaṅkāro nāma. Alaṅkāriyaṃ nāma alaṅkātabbakantipiyatāya bahuttanti. Uttaripi alaṅkāraalaṅkāriyavibhāgo ca anurūpato yojanakkamo ca evameva daṭṭhabbo. Dehe kantīti ca, añjalīyeva puṭoti ca, nettāniyeva añjalipuṭoti ca, taṇhaṃ haratīti ca viggaho.

175. 如今依照先前承诺，以“饮取”等词语阐明。胜者啊！那些人用眼目之杯——即以眼目为合掌之杯——饮取您的身光与身美，您作为渴爱的去除者，对于这些善士的渴爱、口渴或贪婪，为何不能断除、阻止呢？为何没有能力呢？此处所谓“饮取”，能消除口渴，是为世间常情；而说“无力断除渴爱”，则超越了世间常情之义。身光的极其可爱是超胜法，但其作用却以“无力断除渴爱”此一超越世间之义为境而展开。此说虽欲表达身光的极其可爱，却说它无力断除渴爱，从而显明，这便称为“曲说”。所说的譬喻、比喻等，其曲说性皆因欲以另一种方式展现所欲表达的意义。譬如身体与生俱来的丰腴等美好特质，以映衬方式存在的镯、冠、项链等称为“庄严”；同样，在这被视为庄严对象的结构之身中，通过凸显极其可爱等特质来庄严，说出“您是渴爱的去除者，却不能断除这些饮取您身光者的渴爱”这般言辞转折，即称为“庄严”。所谓“可庄严者”，即指极具庄严价值的身光可爱性之多。后续庄严与可庄严的区分及相应配合方式，亦当如是观照。“身之光”、“合掌即杯”、“眼目即合掌之杯”，以及“去除渴爱”，此为语释。

176.

176.

Upamānopameyyānaṃ, sadhammattaṃ siyo’pamā;

Saddatthagammā vākyattha-visayāti ca sā tidhā.

喻体与所喻之共同法性，即是譬喻；彼有依声、依义及依句义所涉三类。

176. Upamaṃ niddisati ‘‘upamāne’’ccādinā. Upamīyate anenāti upamānaṃ, padumādikavatthu. Padumādiko tu saddo upamānavācako. Upamīyatīti upameyyaṃ, mukhādikavatthu. Mukhādiko saddo tu upameyyavācako. Tesaṃ upamānopameyyānaṃ padumādimukhādivatthūnañca. Sadhammattanti samāno dhammo kantimantatā yassa so sadhammo, tassa bhāvo sadhammasaddassa pavattinimittasamānena dhammena saha sambandho sadhammattaṃ [Pg.192] upamānopameyyapatiṭṭhitaṃ upamā siyā, upamīyati yathāvutto sambandhoti katvā. Sā panālaṅkāriyassa dhammassātisayapaṭipādanappakāro. Katividhā sāti āha ‘‘sadda’’iccādi. Saddo ca attho ca, tehi gammā patīyamānā saddatthagammā. Vākyaṃ padasamudāyo. Tassa attho visayo gocaro yassā vākyatthavisayāti ca sā upamā tividhā saddagammaatthagammavākyatthavisayāti tidhā hoti.

176. 以“喻体”等词解释譬喻。所谓“喻体”(upamāna)，是“以此作比”之物，如莲花等事物；而“莲花”等词则是喻体词。所谓“所喻”(upameyya)，是“被比”之物，如面容等事物；而“面容”等词则是所喻词。彼喻体与所喻，即莲花等事物与面容等事物。“共同法性”(sadhammattaṃ)是指，具有相同之法（如光洁）的状态。此建立在喻体与所喻之上的共同法性即是譬喻，因其是如前所述被比拟的关联。而彼是阐明可庄严之法超胜性的一种方式。问：“彼有几类？”答：“依声”等。彼譬喻有三类：依声可解(saddagammā)、依义可解(atthagammā)、依句义所涉(vākyatthavisayā)。“依声义可解”(saddatthagammā)是依声与义而可被理解。语句(vākya)是词的集合，其义为所涉范围者，是为“依句义所涉”。

176. Idāni upamālaṅkāraṃ niddisati ‘‘upamāno’’ccādinā. Upamānopameyyānaṃ candanīluppaladalābhādīnaṃ ānananayanādīnañca padatthānaṃ sadhammattaṃ kantimantatāpīnatāditulyadhammasambandho upamā nāma siyā, sā alaṅkaraṇīyavatthuno ādhikkapaṭipādanappakārā upamā saddatthagammā saddagammā ca atthagammā ca vākyatthavisayā ca, iti evaṃ tidhā tippakārā hoti. Ettha upamānopameyyabhūtānaṃ candānanādipadatthānaṃ sadhammasaṅkhato aññamaññatulyakantimantatāpīnatādidhammayogo padatthānaṃ upamatthassa patiṭṭhitattā upaṭṭhānatāya upamā nāma hoti, tannissayacandādayo pana nissitavohārena upamā nāma hoti, upamānabhūtacandādiatthapaṭipādako candimādisaddopi tadatthena upamā nāma hoti, upameyyupameyyanissayatappaṭipādakānampi upameyyabhāvo evameva daṭṭhabbo. Upamīyate anenāti upamānanti katvā candādi upamānaṃ vuccati, upamīyatīti upameyyaṃ, ānanādi, upamānañca upameyyañcāti ca, samāno ca so dhammo ceti ca, tassa bhāvoti ca, saddo ca attho cāti ca, tehi gammāti ca, vākyassa atthoti ca, so visayo yassā upamāyāti ca vākyaṃ.

176. 如今以“喻体”等词解释譬喻庄严(upamālaṅkāra)。喻体(upamāna)与所喻(upameyya)，即月亮、青莲花瓣等与面容、眼睛等词义的共同法性，即与光辉、丰满等相似之法的关联，名为譬喻。它是一种阐明可庄严之事超胜性的方式。彼譬喻有三类：依声可解、依义可解及依句义所涉。于此，作为喻体与所喻的月亮、面容等词义，其由共同法性所摄的相互相似的光辉、丰满等法之结合，因词义的譬喻义已确立并呈现，故名为譬喻。而作为其所依的月亮等，则依所依之称谓亦名为譬喻。表达喻体月亮等意义的“月亮”等词，亦依其义名为譬喻。同样，所喻、所喻之所依及其表达词，亦应如是了知其所喻性。以“以此作比”故为喻体，月亮等被称为喻体；“被比”故为所喻，如面容等。以及“喻体与所喻”、“相同之法”、“其状态”、“声与义”、“依彼等可解”、“句之义”、“彼譬喻之所涉范围”，此为相关语句。

177.

177.

Samāsapaccayevādī, saddā tesaṃ vasā tidhā;

Saddagammā samāsena, munindo candimānano.

复合词(samāsa)、词缀(paccaya)及“如”(iva)等词，依彼等故，依声可解之喻有三类。依复合词之喻，如“牟尼主月面”(munindo candimānano)。

177. Tattha [Pg.193] saddagammāpi tidhā siyāti dassetumāha ‘‘samāsa’’iccādi. Samāso ca paccayo ca ivādi ca, te saddā nāma, saddasaddena samāsādayo vattumadhippetāti attho. Tesaṃ samāsādīnaṃ vasā saddagammā tidhā hoti samāsasaddagammā paccayasaddagammā ivādisaddagammāti, samāsena samāsasaddena gammā upamā vuccatīti seso. Udāharati ‘‘munindo candimānano’’ti, candimā viya ruciramānanaṃ mukhaṃ yassa so candimānano. Ettha ca candimaṃ upamānaṃ, ānanaṃ upameyyaṃ, rucirattaṃ dhammo, candimānanānaṃ samānadhammasambandhijotako viyasaddo, tesu sādhāraṇadhammavācakassa viyasaddassa copamājotakassāppayogo samāseneva vuttattā, ettha pana viyasaddo candimāsaddena upamānavācakena sambandhamupagato candagatameva sadisattaṃ vadati, mukhagataṃ pana sāmatthiyā padīyate, evamīdisaṃ daṭṭhabbaṃ.

177. 为说明“依声可解”(saddagammā)亦有三类，故说“复合词”等。复合词(samāsa)、词缀(paccaya)及“如”(iva)等，彼等名为“词”。此意是说，以“词”(sadda)一词意指复合词等。依彼等复合词等，“依声可解”有三类：依复合词声可解、依词缀声可解、依“如”等词声可解。余者是说，依复合词，即依复合词而可解的譬喻。举例说“牟尼主月面”(munindo candimānano)，即“其面容如月亮般美丽”，故名“月面”。此处，月亮是喻体(upamāna)，面容是所喻(upameyya)，美丽是共同法。显示月亮与面容共同法关联的“如”(viya)字，以及表达此共同法并标示譬喻的“如”字，因已由复合词表达，故不使用。于此，“如”字与表达喻体的“月亮”一词相结合，仅言及与月亮相似，而与面容的相似性则依文义而可理解。应如是看待此类情况。

177. Tesu yathāvuttesu saddagammassa tividhattaṃ dassetuṃ āha ‘‘samāse’’ccādi. Samāsapaccayevādī samāso, āyādipaccayā, ivādayo ca saddā nāma, tesaṃ samāsādīnaṃ vasā bhedena saddagammā tidhā samāsasaddagammā paccayasaddagammā ivādisaddagammāti tividhā hoti. Samāsena samāsasaddena gammopamā vuccati ‘‘munindo candimānano’’ti. Munindo sammāsambuddho candimānano candasamānamanoharamukhamaṇḍalena yutto hoti, samāso ca paccayo ca ivaiti idaṃ ādi yesaṃ vādīnanti ca, saddena gammāti ca, munīnaṃ indoti ca, candimā viya ruciraṃ ānanaṃ mukhaṃ yasseti ca viggaho. Ettha ‘‘candimā’’ti upamānaṃ, ‘‘ānana’’nti upameyyaṃ, rucirattaṃ upamānopameyyānaṃ sādhāraṇadhammo, ‘‘viyā’’ti saddo candānanānaṃ dvinnaṃ ānanagatarucirattaṃ cande ca, candagatarucirattaṃ ānane ca atthīti samānadhammasambandhaṃ [Pg.194] joteti, iha sādhāraṇadhammavācakassa rucirasaddassa, tulyadhammasaṅkhātopamājotakassa viyasaddassa ca appayogo tesaṃ atthānaṃ samāsena vuttattā. Ettha upamānavācakena candimāsaddena yutto viya saddo candagatasadisattaṃ joteti, mukhagatasadisattaṃ pana sāmatthiyā patīyate. Tathā hi mukhaṃ candasamānamāgacchantaṃ candassa mukhasadisattaṃ vinā na bhavatīti aññathānupapatti sāmatthiyanti.

177. 为说明前述声喻有三种，故说“samāse”等。复合词、以“āya”等为首的词缀，以及“iva”等词，此等名为“词”。依此等复合词等之差别，声喻有三种：复合词声喻、词缀声喻、“iva”等词声喻。通过复合词，即以复合词所表达的譬喻，如言：“牟尼主(munindo)月面(candimānano)”。牟尼主，即正等觉者，具足如月亮般悦意的面容。其分解为：“samāso ca paccayo ca iva iti idaṃ ādi yesaṃ vādīnaṃ”(复合词、词缀及‘如’，此为‘vādi’等之首)、“saddena gammā”(依词而解)、“munīnaṃ indo”(牟尼之主)以及“candimā viya ruciraṃ ānanaṃ mukhaṃ yassa”(其面容如月亮般美丽)。此处，“candimā”(月亮)是喻体，“ānanaṃ”(面容)是所喻，“rucirattaṃ”(美丽)是喻体与所喻的共同法。“viya”(如)一词，显示月亮与面容二者之间共同法的关联，即面容之美丽亦存于月亮中，月亮之美丽亦存于面容中。此处，表示共同法的“rucira”(美丽)一词，以及表示等同法之譬喻的“viya”(如)一词，因其义已由复合词表达，故不使用。此处，与喻体词“candimā”(月亮)结合的“viya”(如)一词，显示了月亮所具有的相似性，而面容所具有的相似性则依义势而得知。诚然，若说面容如月，此必待月亮亦有面容之相似性，否则不能成立，此即‘非此不可’之义势。

178.

178.

Āyādī paccayā tehi, vadanaṃ paṅkajāyate;

Munindanayanadvandaṃ, nīluppaladalīyati.

以“āya”等词缀，面容如莲花；牟尼主之双眸，如青莲花瓣。

178. Idāni paccayasaddagammaṃ dasseti ‘‘āyādi’’ccādinā. Āyādīti āyaīyakapaccayādayo paccayā paccayasaddā nāma, tehi paccayasaddehi gammā upamā vuccati. Udāharati ‘‘vadana’’miccādi. Paṅkajamiva ruciramācarati paṅkajāyate. Etthāpi paṅkajamupamānaṃ, ācaraṇakriyāya kattubhūtaṃ ānanamupameyyaṃ, rucirattaṃ sadhammo, paṅkajānanānaṃ samānadhammasambandhajotako ivasaddo. Tattha rucira ivasaddānaṃ pubbe viyāppayogo paccayena vuttattāti sabbattha viññeyyaṃ. Evamuparipi.

178. 现在以“āyādi”等词说明词缀声喻。“āyādi”是指以“āya”、“īya”、“ka”等为首的词缀，此等名为“词缀词”。依此等词缀词而可解的譬喻。举例说“vadanaṃ”(面容)等。“paṅkajāyate”意为“paṅkajamiva ruciramācarati”(如莲花般美丽地行动)。此处，“paṅkaja”(莲花)是喻体，作为行动之主体的“ānana”(面容)是所喻，“rucirattaṃ”(美丽)是共同法，“iva”(如)一词是显示莲花与面容之间共同法关联者。其中，“rucira”(美丽)与“iva”(如)二词，如前所述，因其义已由词缀表达，故不使用。此理应于一切处得知。下文亦然。

178. Idāni paccayasaddagammopamaṃ nidasseti ‘‘āyādi’’ccādinā. Āyādī ‘‘āya īya ka’’itiādayo paccayā paccayasaddā nāma, tehi paccayasaddehi gammopamā vuccati ‘‘vadanaṃ…pe… dalīyatī’’ti. Vadanaṃ mukhaṃ paṅkajāyate padumamiva ruciraṃ ācarati. Munindanayanadvandaṃ sabbaññuno nettayugaḷaṃ nīluppaladalīyati nīluppalapattamiva ruciramācarati. Āyo ādi yesaṃ īyādīnanti ca, paṅkajamiva ruciramācarati pavattatīti ca, munindassa nayanadvandamiti ca, nīluppalassa dalamiti ca, tamiva ruciramācaratīti ca vākyaṃ. Ettha ‘‘paṅkaja’’miti ca ‘‘nīluppala’’miti ca upamānaṃ, ācaraṇakriyāya kattubhūtaṃ vadanaṃ [Pg.195] nayanadvandañca upameyyaṃ, rucirattaṃ upamānopameyyānaṃ sadhammo, upamānopameyyānaṃ samānadhammajotako ivasaddo, tesaṃ atthānaṃ paccayena vuttattā tesamappayogo. Evarūpesu aññesupi evameva veditabbo.

178. 现在以“āyādi”等词为例，展示词缀声喻。“āyādi”是指以“āya”、“īya”、“ka”等为首的词缀，此等名为“词缀词”。依此等词缀词而可解的譬喻，如言：“vadanaṃ…pe…dalīyati”(面容……如花瓣)。“vadanaṃ mukhaṃ paṅkajāyate”意为“padumamiva ruciraṃ ācarati”(面容如莲花般美丽地行动)。“munindanayanadvandaṃ”，即“sabbaññuno nettayugaḷaṃ”(一切知者之双眸)，“nīluppaladalīyati”意为“nīluppalapattamiva ruciramācarati”(如青莲花瓣般美丽地行动)。其语句分解为：“āyo ādi yesaṃ īyādīnaṃ”(‘āya’为‘īya’等之首)、“paṅkajamiva ruciramācarati pavattatīti”(如莲花般美丽地行动或发生)、“munindassa nayanadvandaṃ”(牟尼主之双眸)、“nīluppalassa dalaṃ”(青莲花之瓣)以及“tamiva ruciramācarati”(如彼一般美丽地行动)。此处，“paṅkaja”(莲花)与“nīluppala”(青莲花)是喻体，作为行动之主体的“vadanaṃ”(面容)与“nayanadvandaṃ”(双眸)是所喻，“rucirattaṃ”(美丽)是喻体与所喻的共同法，“iva”(如)一词是显示喻体与所喻之间共同法者，因其义已由词缀表达，故不使用。于其他此类情况，亦应如是了知。

179.

179.

Ivādī iva vā tulya-samāna nibha sannibhā;

Yathāsaṅkāsa tulita-ppakāsa patirūpakā.

“iva”等词有：iva(如)、vā(或、犹如)、tulya(同等)、samāna(相等)、nibha(相似)、sannibha(酷似)；yathā(如同)、saṅkāsa(仿佛)、tulita(堪比)、pakāsa(显现如)、patirūpaka(形似)。

180.

180.

Sarīsarikkha saṃvādī, virodhī sadisā viya;

Paṭipakkhapaccanīka-sapakkho’pamito’pamā.

sarī(相似)、sarikkha(相似)、saṃvādī(相应)、virodhī(相违)、sadisā(相似)、viya(如)；paṭipakkha(对立)、paccanīka(敌对)、sapakho(同类)、upamita(被喻)、upamā(譬喻)。

181.

181.

Paṭibimba paṭicchanna-sarūpa sama sammitā;

Savaṇṇā’bhā paṭinidhi, sadhammādi salakkhaṇā.

paṭibimba(影像)、paṭicchanna(隐藏如)、sarūpa(同形)、sama(平等)、sammitā(等量)；savaṇṇā(同色)、ābhā(光彩如)、paṭinidhi(替代)、sadhammādi(同法等)、salakkhaṇā(同相)。

182.

182.

Jayatya’kkosati hasati, patigajjati dūbhati;

Usūyatya’vajānāti, nindati’ssati rundhati.

jayati(战胜)、akkosati(辱骂)、hasati(嘲笑)；patigajjati(反驳)、dūbhati(伤害)；usūyati(嫉妒)、avajānāti(轻蔑)；nindati(责备)、issati(嫉妒)、rundhati(阻碍)。

183.

183.

Tassa coreti sobhaggaṃ, tassa kantiṃ vilumpati;

Tena saddhiṃ vivadati, tulyaṃ tenādhirohati.

coreti tassa sobhaggaṃ(偷窃其幸运)，vilumpati tassa kantiṃ(抢夺其光辉)；vivadati tena saddhiṃ(与彼争论)，tulyaṃ tenādhirohati(与彼同等而超越)。

184.

184.

Kacchaṃvigāhate tassa, tamanvetya’nubandhati;

Taṃsīlaṃ, taṃ nisedheti, tassa cānukaroti’me.

kacchaṃ vigāhate tassa(与彼争锋)，tam anveti anubandhati(追随并紧随彼)；taṃsīlaṃ(与彼同品)，taṃ nisedheti(制止彼)，ime tassa anukaroti(此等模仿彼)。

179-184. Ivādī ivādayo nāma imeti sambandho. Ivo ca vā ca tulyo ca samāno ca nibho ca sannibho cāti dvande iva…pe… sannibhā. Saddamapekkhiya pulliṅgatā. Evamuparipi yathāyogaṃ. ‘‘Sadhammādī’’ti ādisaddena sādhāraṇasacchāyādīnaṃ pariggaho. Jayaticcādīsu kammaṃ.

179-184. “Ivādī”(‘如’等词)与“ime ivādayo nāma”(此等名为‘如’等词)是其关联。“Ivo ca vā ca tulyo ca samāno ca nibho ca sannibho ca”(如、或、同等、相等、相似、酷似)是双合词，[简略为]“iva…pe…sannibhā”。其阳性是依“sadda”(词)一词而定。下文亦应作相应理解。“Sadhammādi”(同法等)中的“ādi”(等)字，包含了“sādhāraṇa”(共同)、“sacchāya”(实影)等。对于“jayati”(战胜)等动词，[其比较对象]使用业格。

179- 184. Ivādisaddagammopamādhikāre paṭhamaṃ tāva ‘‘ivādayo nāma ete’’ti dasseti ‘‘ivādi’’ccādinā. Ivādīti padassa chaṭṭhamagāthāya imeti iminā sambandho, tassa cāti casaddaṃ yujjanaṭṭhāne yojetvā sannibhā cātiādayo yojetabbā. ‘‘Sadhammādī’’tiādisaddena sādhāraṇasacchāyādayo gahitā. Nindati issatīti padacchedo, ime [Pg.196] dvepaññāsa ivādayo nāma. ‘‘Jayati akkosati hasati’’iccādikaṃ taṃtaṃkriyāpadasaṅkhataanukāriyānaṃ anukaraṇanti katvā dvandoyeva, ‘‘sandhisamāsā addhassā’’ti vuttattā sandhisamāsānaṃ gāthaddhassa vinā ubhayaddhamajjhe alabbhanato dūbhatipadato pubbeyeva samāso kātabbo, no ce, asamāsoti gahetabbo. Tassa coreti sobhaggamiccādikampi vākyānukaraṇanti katvā tattha samāso, vākye kevalapadānīti vā gahetabbo. Imesaṃ sabbesampi iva saddapariyāyattā sadisatthāti sabbattha bhāvattho, avayavattho pana pākaṭoyeva.

179-184. 首先，在以“如”(iva)等词所表达的譬喻的章节中，用“如等”等词来说明“这些名为如等词”。“如等”一词与第六颂中的“此”(ime)相关联，“及”(ca)字应连接在适当的位置，之后接“相似”(sannibhā)等词。“同法等”(sadhammādi)中的“等”字包含了“共同”(sādhāraṇa)、“真实相”(sacchāya)等。“讥嫌”(nindati)和“嫉妒”(issati)是词的切分，这五十二个词都称为“如等词”。“战胜、辱骂、嘲笑”等词，应视为对相应动词所表示的被模仿者的模仿，故为并列复合词。由于有“连声与复合词在半颂中”的说法，若连声复合词在半颂中无法从前后两半获得，则应在难解词之前构成复合词，否则应视为非复合词。至于“他偷窃其美貌”等，也可视为对句子的模仿，故此处应作复合词处理，或视为句子中的单纯词语。所有这些词都因是“如”一词的同义词而具有相似的含义，各处都应理解为整体意义，而其构成部分的意义则是显而易见的。

185.

185.

Upamānopameyyānaṃ, sadhammattaṃ vibhāvihi;

Imehi upamābhedā, keci niyyanti sampati.

譬喻与被喻者的共同属性已被阐明；现在，通过这些，将引出某些譬喻的差别。

185. Ivādīnaṃ viniyogavisayaṃ dassetvā upamābhedaṃ dassetuṃ paṭijānāti ‘‘upamāna’’iccādi. Kecīti iminā apariyantattamesaṃ dasseti. Tathā ca vakkhati ‘‘pariyanto vikappāna’’ntiādi. Niyyanti udāharīyanti.

185. 在说明了“如”(iva)等词的应用范围后，作者承诺要说明譬喻的差别，说“譬喻”等。“某些”一词表明这些差别是无穷无尽的。正如他将要说“种种分别的界限”等。“被引出”(niyyanti)意为“被举例说明”(udāharīyanti)。

185. Idāni ivādisaddagammopamaṃ dassetuṃ paṭijānāti ‘‘upamāno’’ccādinā. Upamānopameyyānaṃ sadhammattaṃ samānadhammasambandho. Vibhāvihi pakāsakehi. Imehi ivādīhi saddehi jānitabbā keci upamābhedā apariyantattā sampati dāni laddhāvasare niyyanti udāharaṇamattena paṭipādīyanti.

185. 现在，为了展示由“如”(iva)等词语所表达的譬喻，作者以“譬喻”等词语作为开端。譬喻与被喻者的“共同属性”(sadhammattaṃ)是指相同属性的关联。“已被阐明”(vibhāvihi)意为由阐明者。这些由“如”等词语可以识别的某些譬喻类型，因为其数量无限，所以在当前时机，仅以举例的方式来阐述。

186.

186.

Vikāsipadumaṃ’vā’ti-sundaraṃ sugatānanaṃ;

Iti dhammopamā nāma, tulyadhammanidassanā.

善逝之面容，美丽如绽放之莲；此名法喻，乃显示相同之法。

186. ‘‘Vikāsi’’ccādi. Sugatānanaṃ munindassa vadanaṃ atisundaraṃ accantaramaṇīyaṃ. Kimiva? Vikāsipadumaṃva pabujjhamānapadumaṃviya. Iti ayamevaṃvidhā dhammopamā nāma hoti. Kasmā? [Pg.197] Ānanapadumānaṃ samānassa dhammassa guṇassa sundarassa lakkhaṇassa nidassanā sundarattanti paṭipādanato.

186. “绽放”等。善逝的面容，即牟尼王的面容，非常美丽，极其悦意。像什么呢？像绽放的莲花，如初醒的莲花。如此，这便是所谓的法喻。为什么呢？因为它展示了面容与莲花共同的法、功德、美的特征，从而阐明了其美丽。

186. Udāharaṇamāha ‘‘vikāsi’’ccādinā. Sugatānanaṃ bhagavato mukhaṃ vikāsipadumaṃva bujjhamānapaṅkajamiva atisundaraṃ hoti. Iti īdisā upamā tulyadhammanidassanā atisundaramiti samānaguṇadassanena dhammopamā nāma hoti. Padumānanānaṃ sādhāraṇaguṇassa pakāsanato atisundaramiti tulyadhammo nāma hoti. Ettha padumagatatulyadhammasambandhasaṅkhātāya upamāya ivasaddena jotiyamānattepi atisundaranti vuttattā yathāvuttopamāya dhammena yuttattā dhammopamā nāma hotīti adhippāyo.

186. 作者以“绽放”等词为例。善逝的面容，即世尊的面容，犹如绽放的莲花，如同初醒的莲花一般，非常美丽。如此，这种显示相同属性的比喻，因其显示了“非常美丽”这一共同功德，故名为法喻。因其彰显了莲花和面容的共同功德，故“非常美丽”被称为相同之法。在此，虽然以莲花为喻体、由“如”(iva)字所阐明的同法关联之譬喻已被表达，但因亦言及“非常美丽”，且与前述譬喻之法相应，故名为法喻，此即其意。

187.

187.

Dhammahīnā mukha’mbhoja-sadisaṃ munino iti;

Viparītopamā tulya-mānanena’mbujaṃ tava.

“牟尼之面容，犹如莲花”，此为缺法喻；“汝莲花与汝面容相等”，此为颠倒喻。

187. ‘‘Dhamma’’iccādi. Munino sammāsambuddhassa mukhaṃ ambhojena padumena sadisaṃ samānaṃ. Iti ayaṃ dhammahīnopamā nāma sundarasaṅkhātassa guṇassa aniddiṭṭhattā, sā tu atthavasā gamyate. Kathamaññathā yujjatīti? Ettha pana sadisasaddo upameyyassa mukhassa visesananti mukhagatameva sadisattaṃ vadati, ambhojagataṃ tu sāmatthiyā gamyate. Evamīdisaṃ ñeyyaṃ. ‘‘Viparīte’’ccādi. Munīti gamyate sutattā, bho muni tava ānanena mukhena ambujaṃ tulyanti ayaṃ viparītopamā. Dhammahīnattepi pasiddhivipariyayenābhihitattā tannāmeneva vuttā. Evamuparipi.

187. “缺法”等。牟尼，即正等觉者的面容，与莲花相似。此名缺法喻，因其未指明“美丽”等功德，但此功德可由义理推知。否则如何能成立呢？在此，“相似”一词是被喻者“面容”的修饰语，故只说明了面容的相似性，而莲花的相似性则由理势可知。应如是理解。“颠倒”等。因前文已闻，故“牟尼”之义可知。“牟尼啊，汝面容与莲花相等”，此为颠倒喻。此喻虽亦缺法，但因其表达与世俗惯例相反，故仍以此为名。下文亦然。

187. ‘‘Dhammahīne’’ccādi. ‘‘Mukhambhojasadisaṃ munino’’tyayaṃ upamā. Dhammahīnā tulyadhammapakāsakasundarādisaddahīnattā dhammahīnā nāma. Vācakābhāve tulyadhammo kathaṃ patīyatīti ce? Munino mukhaṃ vadanaṃ ambhojasadisaṃ padumasadisamiti. Ettha mukhassa ambhojasamānattaṃ mukhambhojānaṃ sādhāraṇadhamme asati [Pg.198] kathaṃ bhavatīti? Aññathānupapattilakkhaṇasāmatthiyāti, ivapariyāyo sadisasaddo mukhassa visesanaṃ yasmā hoti, tasmā mukhagatasadisattaṃ vadati, ambhojagatasadisattaṃ pana sāmatthiyā eva viññāyate. He muni tava tuyhaṃ ānanena ambhojaṃ tulyaṃ samānanti ayaṃ viparītopamā. ‘‘Ambujena ānanaṃ tulya’’nti lokappasiddhiyā vipariyayena ‘‘ānanena ambujaṃ tulya’’nti vuttattā dhammahīnatte satipi viparītopamā nāma hoti. ‘‘Sutānumitesu sutasambandho balavā’’ti vuttattā ettha ‘‘munī’’ti avijjamānepi pubbaddhe ‘‘munino’’ti sutattā labbhamāno ‘‘tavā’’ti tumhasaddasannidhānena āmantanattho viññāyati. Ettha ivapariyāyo tulyasaddo ambujavisesanabhūto ambujagatasadisattaṃ vadati, ānanagatasadisattañca ambujānanānaṃ sādhāraṇadhammo ca sāmatthiyā ñāyaticcādikaṃ vuttanayena ñātabbaṃ. Uparipi pākaṭaṭṭhānaṃ yathārahaṃ yojetabbaṃ.

187. “缺法”等。“牟尼之面容犹如莲花”，此为譬喻。因其缺少阐明相同之法（如“美丽”等）的词语，故名为缺法喻。若问：“在缺少表述词的情况下，如何能理解相同之法呢？”答：牟尼的面容与莲花相似。在此，若面容与莲花无共同属性，其相似性如何能成立呢？此乃由“理不容他”之理势可知。因为作为“如”(iva)之同义词的“相似”(sadisa)一词是面容的修饰语，故其说明的是面容的相似性，而莲花的相似性则仅由理势可知。“牟尼啊，汝之莲花与汝面容相等”，此为颠倒喻。世俗惯例为“面容与莲花相等”，此处反说“莲花与面容相等”，故虽亦为缺法，仍名为颠倒喻。又因有言“于所闻与所推论中，与所闻之关联更强”，故此处虽无“牟尼”(muni)一词，但因前半颂已闻“牟尼之”(munino)，故可得此词，且因临近“汝”(tava)一词，可知其为呼格义。在此，作为“如”之同义词的“相等”(tulya)一词是莲花的修饰语，说明了莲花的相似性；而面容的相似性以及莲花与面容的共同属性，则应如前述之理，由理势可知。下文明显之处，亦应酌情运用。

188.

188.

Tavānana’miva’mbhojaṃ, ambhoja’miva te mukhaṃ;

Aññamaññopamā sā’yaṃ, aññamaññopamānato.

汝面如莲花，莲花如汝面；此是相互譬喻，因相互为喻故。

188. ‘‘Tava’’iccādi. Aññamaññopamānatoti aññamaññassa mukhassa ambhojassa ca aññamaññena taṃdvayena upamānato.

188. “汝”等句。“因相互为喻故”（aññamaññopamānato）者，即面容与莲花彼此，以此二者相互为喻故。

188. ‘‘Tavānani’’ccādi. ‘‘Ambhojaṃ tavānanamiva, te mukhaṃ ambhojamivā’’ti ayamupamā. Aññamaññopamānato aññamaññassa upamānattā aññamaññopamā nāma hoti. Aññamaññassa upamāti ca, aññamaññassa upamānanti ca viggaho. Viggahadvayepi pubbavibhattilopo. Sabbādīnaṃ byatihāralakkhaṇena uttaravibhattilopo. Samāsalakkhaṇena aññatthassa apekkhāsiddhattā [Pg.199] mukhāpekkhāya aññaṃ ambhojañca, ambhojāpekkhāya aññaṃ mukhañca kamena upameyyā nāma. Ambhojāpekkhāya aññaṃ mukhañca, mukhāpekkhāya aññaṃ ambhojañca upamānaṃ nāma.

188. “汝面”等句。“莲花如汝面，汝面如莲花”，此为譬喻。因相互为喻体故（aññamaññassa upamānattā），名为相互譬喻（aññamaññopamā）。其分解（viggaho）为“相互之譬喻”（aññamaññassa upamā）及“相互之喻体”（aññamaññassa upamānaṃ）。于二分解中，皆有前分格尾之省略。因“一切”（sabba）等词之相互作用（byatihāra）特征，有后分格尾之省略。依复合词之特征，另一者之所依已成立，故依于面，另一者莲花；依于莲花，另一者面，次第名为所喻体（upameyya）。依于莲花，另一者面；依于面，另一者莲花，名为喻体（upamāna）。

189.

189.

Yadi kiñci bhave’mbhojaṃ,Locanabbhamuvibbhamaṃ;

Dhāretuṃ mukhasobhaṃ taṃ,Tave’ti abbhutopamā.

若有某种莲，具眼眉娇态；能持汝面之美，此为奇特譬喻。

189. ‘‘Yadi’’ccādi. Locanāni ca bhamuyo ca, tāsaṃ vibbhamo yasmiṃ, taṃ, tādisamambhojaṃ kiñci kimapi yadi bhave. Tamīdisamambhojaṃ tava mukhasobhaṃ vadanakantiṃ dhāretuṃ nisijjhate. Kiṃ nvacchariyamīdisanti abbhutatthavibhāvanena vadanamambujenopamīyatīti ayamabbhutopamā ñātabbāti.

189. “若”等句。眼与眉，其娇态（vibbhamo）所在，若有如是之莲花。此等莲花，能持汝面之美（mukhasobhaṃ）、容之辉（vadanakantiṃ）。“此何其奇妙！”如是阐明奇特之义，以莲花譬喻面容，此当知为奇特譬喻。

189. ‘‘Yadi’’ccādi. Locanabbhamuvibbhamaṃ locanabhamūnaṃ līlāvantaṃ kiñci ambhojaṃ kiñci acchariyaṃ padumaṃ yadi bhave ce siyā, tamambhojaṃ tava mukhasobhaṃ vadanakantiṃ dhāretuṃ samattho hoti. Iti īdisī upamā abbhutopamā abbhutadhammapakāsakattā abbhutopamā nāma. Ettha avijjamānopi vijjamānattena parikappito padumagato locanabbhamuvibbhamasambandho ambhojavisesanena ‘‘locanabbhamuvibbhama’’nti iminā jotito. Tasmā ambhojaṃ locanabbhamuvibbhamasambandhasaṅkhataupamāya jotakattā nissitavohārena upamā, mukhaṃ upameyyanti mukhagato locanabbhamuvibbhamasambandho yadi mukhe na bhaveyya, tādisaṃ mukhasobhaṃ dhāretuṃ kathaṃ samatthoti sāmatthiyā ñāyati. Locanabbhamuvibbhamasaṅkhātasādhāraṇadhammo pana ‘‘locanāni ca bhamuyo ceti ca, tāsaṃ vibbhamo yasmi’’nti ca viggahe nipphannena [Pg.200] bhinnādhikaraṇaaññapadatthasamāsena guṇībhūtassapi gahitattā viññāyati.

189. “若”等句。具眼眉娇态（locanabhamūnaṃ līlāvantaṃ）者，若有某种奇特之莲花，彼莲花则能持汝面之美、容之辉。如是譬喻，因其彰显奇特之法，故名奇特譬喻（abbhutopamā）。于此，莲花上眼眉娇态之关联，虽非实有，然被构想为实有，并以此“具眼眉娇态”（locanabbhamuvibhama）之限定词而彰显。是故，莲花因彰显此由眼眉娇态之关联所构成之譬喻，依附言说而为喻体，面为所喻体。若面上无眼眉娇态之关联，如何能持有如是面容之美？此由其功能可知。而此名为眼眉娇态之共通法，乃由“眼与眉，其娇态于彼”之分解所成之不同主格他义复合词，虽已成其属性，亦被摄取，故可知之。

190.

190.

Sugandhi sobhasambandhi, sisiraṃsuvirodhi ca;

Mukhaṃ tava’mbujaṃve’ti, sā silesopamā matā.

具芳香，关联美，亦与月相违；汝面实如莲，此谓双关喻。

190. ‘‘Sugandhi’’ccādi. Tava mukhaṃ ambhojamiva sisiraṃsunocandassa virodhi paccanīkaṃ, mukhaṃ taṃsamānakantittā ambujañca tadudaye saṅkocabhajanato. Sobhasambandhi kantiyuttaṃ, mukhamambujañca. Sugandho assa atthīti sugandhi ca dvayamapīti evaṃ silesapariggahena mukhambujānaṃ upamāyogato sā yathāvuttā silesopamā matā.

190. “具芳香”等句。汝面如莲花，与月亮（sisiraṃsu no canda）相违逆（virodhi paccanīkaṃ）。面，因其光辉与月相等；莲花，则因月升时收拢。面与莲花，皆关联于美（sobhasambandhi），具足光彩（kantiyuttaṃ）。其有芳香，故为“具芳香”（sugandhi），二者皆然。如是，以双关（silesa）之法摄取，令面与莲花得以譬喻，此如前说，谓之双关喻。

190. ‘‘Sugandhi’’ccādi. Tava mukhaṃ ambhojamiva sisiraṃsuvirodhi candassa viruddhaṃ hoti tulyattā. Padumaṃ pana candodayena attano saṅkocanattā tassa viruddhaṃ hoti. Sobhasambandhi ca anaññasādhāraṇamukhagatakantisambandhayuttañca hoti. Padumaṃ pana padumagatakantisambandhinā yuttaṃ hoti. Sugandhi ca catujjātisugandhavahanato sugandhi ca hoti. Ambujaṃ pana padumasugandheneva yuttaṃ hoti. Iti īdisī upamā silesopamā ekapadātihitaubhayatthalakkhaṇena silesavasena vuttattā silesopamā nāma hoti. Sisirā sītalā aṃsu kanti asseti ca, tassa virujjhati sīleneti ca, paccayasāmatthiyavasena dvinnaṃ dvinnaṃ atthānaṃ labbhanato silissati aparopi attho ettha alaṅkāreti ca, silesavasena vuttā upamāti ca viggaho. Ettha sugandho ca sotasambandho ca sisiraṃsuvirodhittañceti ime upamānopameyyānamambujamukhānaṃ tulyadhammo, tesu ambujagatatulyadhammasambandho sadhammattā upamā nāma hoti, sā ambujasambandhinā ivasaddena jotitā, [Pg.201] mukhagatatulyadhammo pana assatthitassīlatthe katapaccaye satipi sāmatthiyāyeva gamyate.

190. “具芳香”等句。汝面如莲花，与月亮（sisiraṃsu）相违，因其相等故。莲花则因月升而自收拢，故与其相违。又“关联于美”（sobhasambandhi），具足非凡之面容光彩。莲花则具足莲花自身之光彩。又“具芳香”（sugandhi），因带有四种名香（catujjātisugandha）而芳香；莲花则仅具莲花之香。如是譬喻，以一词含二义之特征，依双关法而说，故名双关喻（silesopamā）。其分解为：“清凉（sisirā）之光（aṃsu）于彼”及“其性相违”，依后缀之力，得二种义，另一义亦附着（silissati）于此而为庄严，故为“依双关法而说之譬喻”。于此，芳香、与美相关（sobhasambandho）、与月相违，此等为喻体莲花与所喻体面容之共通法。其中，莲花所具之共通法，因其自性，名为譬喻（upamā），此由与莲花相关之“如”（iva）字所彰显。而面容所具之共通法，纵然于表“所有”或“其性”之义而造之后缀中，亦唯由其功能而可知。

191.

191.

Sarūpasaddavāccattā, sā santānopamā yathā;

Bālā’vu’yyānamālā’yaṃ, sālakānanasobhinī.

因由同形之语所表，故为延续譬喻。譬如：此园林花蔓犹如少女，因娑罗林而美丽。

191. ‘‘Sarūpa’’iccādi. Ayamuyyānamālā bālāva itthī viya. Kathaṃ? Sālakānanasobhinī bālā tāva sahālakena kesasannivesavisesena vattate sālakamānanaṃ tena sobhate. Sālakānanasobhinī uyyānamālāpi sālānaṃ rukkhavisesānaṃ kānanena gahanena sobhate, evarūpā sā tādisī santānopamā ākhyāyate, kasmā? Silesopamattasabhāvepi sarūpena sadisena saddena ‘‘sālakānanasobhinī’’tvevaṃvidhena saddasantānena visesabhūtena vāccattā pakāsiyattā tassāiti gamyate. Yatheti nidassane.

191. “同形”等句。此园林花蔓犹如少女（bālā）。何以故？“由娑罗林而美丽”（sālakānanasobhinī）者，于少女，谓其有特定之发饰（sālaka），其面容因此而美丽。于园林花蔓，则谓其因娑罗树林（sālakānana）而美丽。如是，此被称为延续譬喻（santānopamā）。何故？虽其本质为双关譬喻，然因其由“由娑罗林而美丽”此一同形同音之特殊语词延续体（saddasantāna）所表达、所彰显，故得此名。如示例中所示。

191. ‘‘Sarūpe’’ccādi. Sarūpasaddavāccattā tulyasutiyā acchinnasambandhavacanamālāya vuccamānattā sā upamā santānopamā nāma hoti, silesatte satipi katasamāsehi padasantānehi vuccamānattā santānopamā nāma hotīti adhippāyo. ‘‘Yathe’’ti udāharati. Ayaṃ uyyānamālā esā uyyānapanti sālakānanasobhinī alakasaṅkhātakesasannivesasahitena mukhena sobhamānā bālāva aṅganā iva sālakānanasobhinī sālavanehi sobhamānā hoti. Upamānopameyyānaṃ samānaṃ rūpaṃ yesanti ca, sarūpā ca te saddā ceti ca, tehi vāccā upamāti ca, tassā bhāvoti ca, santānena yuttā upamāti ca, uyyānānaṃ mālāti ca, saha alakena vattamānanti ca, tañca taṃ ānanañcāti ca, tena sobhati sīlenāti ca, sālānaṃ kānananti ca, tena sobhati sīlenāti ca vākyaṃ.

191. “同形”等。因由同形之词所表达，因发音相似，因由不间断的关联词串而说，彼譬喻名为“相续喻”(santānopamā)。其意为：即使在有双关语的情况下，也因由已造复合词的词语相续而说，故名为“相续喻”。“犹如”是举例。此花园之鬘，即此花园之行，因娑罗树林而美丽；犹如少女，因名为“额发”(alaka)的发型而面容美丽，（同时）因娑罗树林而美丽。此句的分析是：喻依与喻体有相同之形，故为“同形”；彼等词语亦为“同形”；由彼等所说为“譬喻”；彼之状态；与相续结合为“譬喻”；（复合词分析为）“花园之鬘”；“与额发俱”；“彼与彼面容”；“因此而美丽”；“娑罗树之林”；“因此而美丽”。

192.

192.

Khayī [Pg.202] cando bahurajaṃ, padumaṃ tehi te mukhaṃ;

Samānampi samukkaṃsī-tya’yaṃ nindopamā matā.

亏蚀之月，多尘之莲，汝面虽与彼等相似，却更超胜；此即所谓“贬喻”(nindopamā)。

192. ‘‘Khayī’’iccādi. Cando khayī khayo accayo yasseti, padumaṃ bahurajaṃ bahūni rajāni parāgāvayavā yasminti, tehi evaṃbhūtehi candapadumehi kantiādinā samānampi sadisampi santaṃ tava mukhaṃ samukkaṃsi paramukkaṃsavantaṃ, khayasaddassa ca rajassa ca dosepi vattanato, saddacchalena khayassa dosarūpassa bahurajattassa ca tatthābhāvatoti. Iti evarūpā ayaṃ nindopamā matā ninditena candādinā khayassopamitattā.

192. “亏蚀”等。月亮是亏蚀的，其有衰败(khaya)、消逝(accaya)；莲花是多尘的，其上有多尘、花粉(parāga)微粒。你的面容，即使在光辉(kanti)等方面与此月亮、莲花相似，却更为超胜，具最上之卓越。因为“衰败”(khaya)与“尘”(raja)之词亦可指过失(dosa)，通过词语的巧辩(saddacchala)，（听者便知）衰败之过失与多尘之性于彼面容上实为不有。因此，此类譬喻被认为是“贬喻”(nindopamā)，因其是用受贬斥的月亮等事物来作譬喻。

192. ‘‘Khayi’’ccādi. Cando khayī pāṭipadato paṭṭhāya dine dine ekamekāya kalāya sūriyassa āsannahetu khīyanasabhāvayutto hoti, padumaṃ bahurajaṃ bahureṇusamannāgataṃ hoti, tehi candapadumehi samānampi kantisugandhādīhi sadisampi te mukhaṃ tavānanaṃ samukkaṃsi khayarajasaddehi dosassāpi vāccattā saddacchalehi gamyamānassa tādisassa dosassa mukhe avijjamānattā adhikukkaṃsaguṇavantaṃ hoti, iti īdisī ayaṃ upamā nindopamā ninditānaṃ candapadumānaṃ mukhassa upamitāti nindopamā nāma hoti, mukhavisesanena ivasaddapariyāyena samānasaddena mukhagatasadhammo jotito hoti, upamāsaṅkhatacandapadumagatasadhammopi dvīsu tulyadhammopi sāmatthiyā gamyate, apisaddo cettha vattabbantarasamuccaye, samukkaṃsoti vattabbantaro.

192. “亏蚀”等。月亮从（黑分）初一(pāṭipada)开始，因接近太阳，每日减损一分(kalā)，故有衰减之性；莲花多尘，具足大量花粉(reṇu)。你的面容，即使在光辉(kanti)、芳香(sugandha)等方面与此月亮、莲花相似，却更为超胜。因为“衰败”(khaya)与“尘”(raja)之词亦可指过失(dosa)，通过词语的巧辩(saddacchala)可知，此类过失于彼面容上并不存在，故（面容）具更卓越之德。因此，此类譬喻名为“贬喻”(nindopamā)，因其是用受贬斥的月亮与莲花来譬喻面容。此处，通过作为“如”(iva)之同义词的“相同”(samāna)一词，阐明了属于面容的共同属性；而属于被称作喻体的月亮和莲花的共同属性，以及存在于二者中的相同属性，也由文义推知。“亦”(api)字在此用于连接另一叙述，而“超胜”(samukkaṃsi)即是那另一叙述。

193.

193.

Asamattho mukheni’ndu, jina te paṭigajjituṃ;

Jaḷo kalaṅkī’ti ayaṃ, paṭisedhopamā siyā.

胜者啊！月亮无力与你的面容争辩；它迟钝且有斑点；此即“否定喻”(paṭisedhopamā)。

193. ‘‘Asamattho’’iccādi. Jina te mukhena jaḷo sīto akusalo ca kalaṅko migalañchanalakkhaṇo doso [Pg.203] assa atthīti kalaṅkī. Saddacchalena dosakathanaṃ. Tādiso indu cando paṭigajjituṃ vivadituṃ asamattho, mukhantu visadaṃ alaṅkatañceti kathamanenāyaṃ sadisoti nisedhadvārena sadhammatāva gammate, ayaṃ paṭisedhopamā siyā.

193. “无力”等。胜者啊！月亮是愚钝(jaḷa)的、冰冷(sīta)的、不善巧(akusala)的，且有污点(kalaṅka)，即有鹿斑(migalañchana)之相的过失(dosa)，故称“有污点者”(kalaṅkī)。这是通过词语的巧辩(saddacchala)来说明其过失。这样的月亮，无力反驳(paṭigajjituṃ)、争论(vivadituṃ)。而你的面容却清净(visada)、庄严(alaṅkata)，此（月亮）怎能与此（面容）相似？正是通过这种否定的方式，（二者的）共同属性才被领会。此即“否定喻”(paṭisedhopamā)。

193. ‘‘Asamattho’’ccādi. He jina te tuyhaṃ mukhena paṭigajjituṃ vivadituṃ jaḷo sītalo avisado kalaṅkī sasalakkhaṇo vā sadoso vā indu cando asamattho hotīti, ayaṃ edisī upamā paṭisedhopamā nāma. Kalaṅko assa atthīti vākyaṃ. Ettha visadena kalaṅkarahitena mukhena sītalo avisado sadoso cando samāno bhavitumasamatthoti evaṃ paṭisedhadvayena indamukhasaṅkhātānaṃ upamānopameyyānaṃ tulyadhammasambandhassa pakāsitattā satipi nindopamābhāve paṭisedhopamā nāma hotīti adhippāyo. ‘‘Paṭigajjitu’’nti idaṃ candassa visesanattā candagatasadhammaṃ joteti.

193. “无力”等。喂，胜者！彼愚钝(jaḷa)、冰冷(sītala)、不净(avisada)、有斑(kalaṅkī)——或有兔影(sasalakkhaṇa)或有过失(sadosa)——的月亮，是无力与你的面容争辩(paṭigajjituṃ)、争论(vivadituṃ)的。此类譬喻名为“否定喻”(paṭisedhopamā)。“其有斑”是（对kalaṅkī一词的）句子分析。此处，其意为：通过“冰冷、不净、有过失的月亮，无力与清净、无斑的面容相等”这样的否定方式，揭示了名为月亮和面容的喻体与喻依之间相同属性的关联，因此即使它也具有“贬喻”的性质，仍名为“否定喻”。“争辩”(paṭigajjituṃ)一词，因其是月亮的修饰语，故阐明了属于月亮的共同属性。

194.

194.

Kacchaṃ candāravindānaṃ, atikkamma mukhaṃ tava;

Attanāva samaṃ jāta-mitya’sādhāraṇopamā.

你的面容，超越月亮与莲花的境地，唯与自身等同；此即“不共喻”(asādhāraṇopamā)。

194. ‘‘Kaccha’’miccādi. Candassa aravindassa ca kacchaṃ padaviṃ atikkamma avatthariya tesa’mavakaṃsato, tava mukhaṃ attano sarūpeneva samaṃ jātamiti evarūpā asādhāraṇatābhidhānena sadisattapatītiyā asādhāraṇopameti nigadyate.

194. “境地”等。超越月亮与莲花的境地(kacchaṃ)、地位(padaviṃ)，凌驾于彼等之上，你的面容唯与自身之形貌等同。像这样，通过表述其不共性而获得相似性的认知，故被称为“不共喻”(asādhāraṇopamā)。

194. ‘‘Kaccha’’miccādi. He muni tava mukhaṃ candāravindānaṃ lokapūjitānaṃ sasiambujānaṃ kacchaṃ padaviṃ avatthaṃ vā atikkamma attano atulyattena attanā eva samānattavatthuno abhāvā samaṃ jātaṃ, iti īdisā upamā asādhāraṇopamā [Pg.204] atulyadhammabhāvassa pakāsanato asādhāraṇopamā nāma hoti. Iha upamābhūtānaṃ candāravindānaṃ mukhassa hīnabhāvapaṭipādanadvārena candāravindehi mukhaṃ tulyanti paññāpanato candāravindā asādhāraṇopamā nāma hoti. Samasaddo mukhagatassa sādhāraṇadhammaṃ joteti. Sesaṃ suviññeyyaṃ.

194. “境地”等。牟尼！你的面容超越了世间所敬奉的月亮(sasi)与莲花(ambuja)的境地(kacchaṃ)、地位(padaviṃ)或状态(avatthaṃ)，因其自身无与伦比，且无他物可与之等同，故唯与自身相等。像这样，此譬喻因其揭示了无与伦比的特性，故名为“不共喻”(asādhāraṇopamā)。此处，通过阐明作为喻体的月亮与莲花相较于面容的低劣，从而显示出面容的无与伦比，故（此譬喻）名为“不共喻”。“相等”(sama)一词，阐明了属于面容的共同属性。其余易知。

195.

195.

Sabbambhojappabhāsāro, rāsibhūtova katthaci;

Tavā’nanaṃ vibhātīti, hotā’bhūtopamā ayaṃ.

所有莲花光辉的精华，仿佛在某处汇聚成堆；你的面容如此照耀，此即“非实有喻”(abhūtopamā)。

195. ‘‘Sabba’’iccādi. Katthaci ekaṭṭhāne rāsibhūto sabbesamambhojānaṃ pabhāsārova tavānanaṃ vibhātīti evaṃbhūtā ayaṃ abhūtopamā hoti.

195. “所有”等。在某处，于一地，你的面容仿佛是所有莲花光辉的精华汇聚而成，如此照耀，此类譬喻即是“非实有喻”(abhūtopamā)。

195. ‘‘Sabba’’miccādi. Katthaci ṭhāne rāsibhūto sabbambhojappabhāsārova sakalapadumānaṃ uttamakantipuñjo viya tavānanaṃ vibhāti visesena pabhāti, iti īdisī upamā abhūtopamā avijjamānavatthuno upamitattā abhūtopamā nāma hoti. Arāsi rāsibhūtoti viggaho. Ettha yojanāvibhūto tādisapabhāsārābhāvato avijjamānatthena parikappito.

195. “一切”等等。在某处，“你的脸庞，如同所有莲花光辉精华的聚合，如同所有莲花最胜光彩的积聚，格外地照耀”，像这样的比喻，因为是用不存在的事(avijjamānavatthu)作譬喻，所以称为“非实有譬喻”。其词义分析为：‘非堆积’而‘成为堆积’。在此，句中所显现的，因为不存在那样的光辉精华，故被构想为具有不存在的意义。

196.

196.

Patīyate’tthagammā tu, saddasāmatthiyā kvaci;

Samāsappaccayevādi-saddayogaṃ vinā api.

于某处，纵然没有复合词、词缀、“如”(iva)等词语的连接，仅凭词语的力量，意义可解之譬喻也能被了知。

196. Atthagammopamaṃ dasseti ‘‘patīyate’’iccādi. Atthagammā tu’pamā kvaci kismiñci ṭhāne samāsādisaddānaṃ yogaṃ vinā api saddānaṃ payogavisesādigāḷhena aññathānupapattilakkhaṇena sāmatthiyena patīyate.

196. 他以“可被了知”等（偈颂）来显示意义可解之譬喻。意义可解之譬喻，在某些地方，纵然没有复合词等词语的连接，也能仅凭词语的力量被了知，此力量来自于词语的特殊用法等深层原因，并具有若非如此则无法成立的特征。

196. Tividhaṃ saddagammopamaṃ dassetvā idāni atthagammopamaṃ dasseti ‘‘patīyate’’tyādinā. Atthagammā tu atthagammopamā [Pg.205] pana kvaci ṭhāne samāsapaccayevādisaddayogaṃ vināpi tesaṃ saddānaṃ sambandhaṃ hitvāpi saddasāmatthiyā sambandhe payuttāvasesasaddānaṃ atthasattiyā patīyate. Saddānaṃ sāmatthiyanti viggaho.

196. 展示了三种由词语而知的譬喻后，现在以“可被了知”等（偈颂）来展示意义可解之譬喻。然而，意义可解之譬喻，在某些地方，即使没有复合词、词缀、‘如’(iva)等词语的连接，甚至舍弃了那些词语的关联，也能凭借词语的力量，即凭借在关联中使用的剩余词语的意义之力而被理解。“词语之力”是其解释。

197.

197.

Bhiṅgāne’māni cakkhūni, nā’mbujaṃ mukha’mevi’daṃ;

Subyattasadisattena, sā sarūpopamā matā.

此非蜜蜂，乃是眼眸；此非莲花，乃是面容。因其相似极为明显，此被视为同形譬喻。

197. Udāharati ‘‘bhiṅge’’ccādinā. Na bhiṅgā ete, kiñcarahi cakkhūnimāni, nambujametaṃ, kintu mukhamevidanti evarūpā sā sarūpopamā matā bhiṅgādīnamaviparītasarūpassa dīpanato. Tenāha ‘‘subyatte’’tyādi. Subyattena bhiṅgacakkhūnaṃ ambujamukhānañca pariphuṭena sadisattena cañcalattakantyādilakkhaṇena tenevābhedasaṅkāpubbameva vivecitaṃ aññatra cakkhādīsu yaṃ bhiṅgādiññāṇamuppannaṃ, tassa paccakkhānato upamājotakānamivādīnamabhāvepi bhiṅgalocanādīnaṃ sadisattaṃ patīyate sāmatthiyato. Evamuparipi yathāyogaṃ.

197. 他用“蜜蜂”等词来举例说明。“这些不是蜜蜂，而是眼睛；这不是莲花，而是脸。”这样的譬喻，因其显示了蜜蜂等事物（与眼眸等）不相违的形态，而被认为是同形譬喻。因此，他说“极为明显”等。由于蜜蜂与眼睛、莲花与面容之间，在灵动、光彩等方面具有极为明显而圆满的相似性，那先前在眼等事物中生起的，因无差别之疑而产生的“是蜜蜂等”的认知，通过否定它，即使没有“如”(iva)等譬喻标识词，蜜蜂与眼眸等（事物）的相似性也凭其能力而被理解。其他地方也应作相应的理解。

197. Idāni udāharaṇamāharati ‘‘bhiṅgāni’’ccādinā. Imāni bhiṅgāni bhamarā na bhavanti, kiñcarahi cakkhūni. Ambujaṃ na idaṃ padumaṃ na hoti, kintu mukhamevāti. Īdisī sā upamā subyattasadisattena supākaṭena bhiṅgalocanānaṃ ambujamukhānañca tulyabhāvena sarūpopamā nāma hoti. Ettha samāsapaccayaivādisaddapayogābhāvepi ‘‘bhiṅgānemāni cakkhūni’’ccādinā cakkhumukhesu bhiṅgaambujanti viparītapavattabuddhiṃ paṭisedhetvā cakkhumukhavidhānato cañcalattakantimattādīsu subyattaṃ tulyattaṃ vinā cakkhumukhesu bhiṅgambujabuddhiṃ kīdisamuppajjatīti aññathānupapattilakkhaṇasāmatthiyā upamānabhūtānaṃ bhiṅgambujānaṃ upameyyabhūtānaṃ cakkhumukhānañca sadisattaṃ ñāyati. Suṭṭhu byattaṃ pākaṭanti ca, tañca taṃ sadisattañcāti ca, samānaṃ rūpaṃ sabhāvo yassā upamāyāti ca, sā ca sā upamā cāti ca vākyaṃ.

197. 现在他用“蜜蜂”等词来举例说明。“这些蜜蜂不是蜜蜂，而是眼睛。这莲花不是莲花，而是脸。”这样的譬喻，因蜜蜂与眼睛、莲花与面容之间具有极为明显、昭著的等同性，故名为同形譬喻。此处即使没有使用复合词、词缀、‘如’(iva)等词语，也通过“这些不是蜜蜂，是眼睛”等陈述，否定了对于眼、脸生起的“是蜜蜂、莲花”的错误认知。并且，由于眼、脸的配置，若无灵动、光彩等极为明显的等同性，则对于眼、脸又怎会生起“是蜜蜂、莲花”的认知呢？通过此“非此则不然”之理所显现的能力，作为譬喻标准（喻体）的蜜蜂和莲花与作为被譬喻者（本体）的眼睛和面容之间的相似性便被了知。此处的句子分析是：“极为明显”即“昭著”；“（此即）极为明显的相似性”；“其形相、自性相同的譬喻”；以及“彼即是彼譬喻”。

198.

198.

Mayeva [Pg.206] mukhasobhā’sse-tyala’mindu vikatthanā;

Yato’mbujepisā’tthīti, parikappopamā ayaṃ.

“月亮啊，‘其面容光彩，唯我独有’——你这样的夸耀，够了！因为那光彩在莲花中亦有。”此即是构想譬喻。

198. ‘‘Mayevi’’ccādi. Indu canda, assa munino mukhasobhā vadanajuti mayeva, nāññatrāti evarūpā vikatthanā atthapasaṃsanena alamiti paṭisedho. Kimiti? Yato yasmā kāraṇā sā mukhasobhā ambujepi na kevalamindumhi atthi, no natthīti asatopi tathā vikatthanassa parikappanato vadanamindunopamīyatīti evarūpā ayaṃ parikappopamā.

198. “唯我”等。Indu即月亮。“这位圣者的面容之美、容颜之辉唯我独有，别无其他”——对如此的夸口，以“足矣”来驳斥。为何如此？因为那面容之美不仅存于月亮，亦存于莲花中。如此，通过构想那并不存在的夸口，而将面容与月亮作比，这样的譬喻即是构想譬喻。

198. ‘‘Maye’’ccādi. He indu assa imassa lokasāmino mukhasobhā vadanakanti ekake mayi eva, īdisī vikatthanā attasilāghena alaṃ nippayojanaṃ. Kasmāti ce? Yato sā mukhasobhā ambujepi atthi, tasmāti. Iti īdisā ayaṃ upamā parikappopamā nāma hoti. Yatoti aniyamaniddiṭṭhakāraṇaṃ pana ambujepi sā atthīti dassiyamānaṃ padumepi tassa atthittameva. Parikappanāya vuttā upamāti viggaho. Idha candassa avijjamānavikatthanassa vijjamānattena parikappanato sadhammajotakasaddantare asatipi upamānabhūtainduno ca upameyyabhūtamukhassa ca sadisattaṃ imesaṃ dvinnaṃ sadisattaṃ vinā vattuno tādisakappanā kathaṃ hotīti imāya atthasattiyā gamyate.

198. “唯我”等。“嗨，月亮！这位世间之主的容颜之美、面容之辉仅在于我”——如此的自夸是无益的，（月亮，）够了。若问为何？因为那面容之美亦存于莲花中。因此，这样的譬喻名为构想譬喻。“因为”(yato)一词在此是未明确指明的原因，但通过“其亦存于莲花中”的表述，显示了其亦存于莲花之中的事实。其解释为“由构想而说之譬喻”。此处，由于将月亮不实的夸口构想为实有，故即使没有其他词语来点明其共同属性，作为譬喻标准（喻体）的月亮与作为被譬喻者（本体）的面容之间的相似性，也能通过此意义之力而被理解，即：“若此二者没有相似性，言说者又怎能作出如此构想呢？”

199.

199.

Kiṃ vā’mbuja’ntobhantāli,Kiṃ lolanayanaṃ mukhaṃ;

Mama dolāyate citta-Micca’yaṃ saṃsayopamā.

此为莲花，内有蜂群盘旋？抑或面容，上有眼波流转？我心摇摆不定——此即是疑惑譬喻。

199. ‘‘Kiṃ vā’’iccādi. Anto bhantā alī bhamarā yasmiṃ, tamīdisamambujaṃ kiṃ vā. Lolāni capalāni nayanāni yasmiṃ, tādisaṃ vā. Jina tavedaṃ mukhaṃ kinti mama cittaṃ dolāyate [Pg.207] dolevācarati. Evaṃ pakkhadvayapariggahena saṃsayatīti attho. Iccayamīdisī saṃsayavesena ambujamukhānamopamāvagamā saṃsayopamā.

199. “是……吗”等。“其内有蜂群盘旋，是这样的莲花吗？或其上有灵动、闪烁的眼睛，是这样的面容吗？胜利者(Jina)啊，你的这张脸是什么呢？”我的心摇摆不定，如秋千般摆动。意思是，如此执取二者而心生疑惑。因此，这种以疑惑的形式来理解莲花与面容之譬喻的，即是疑惑譬喻。

199. ‘‘Kiṃ vā’mbuje’’ccādi. Antobhantāli abbhantare bhamamānabhamaravantaṃ ambujaṃ kiṃ vā, tuyhaṃ lolanayanaṃ cañcalanettaṃ mukhaṃ kiṃ vāti mama cittaṃ dolāyate ubhayasambhamajananato dolā viya hoti. Iti ayaṃ evarūpā upamā saṃsayopamā dvinnaṃ sadisattassa saṃsayena pakāsitattā saṃsayopamā nāma hoti. Anto bhantā alī yasminti ca, lolāni nayanāni yasminti ca, dolā viya ācaratīti ca, saṃsayena vuttā upamāti ca viggaho. Ihāpi sadhammapakāsake saddantare asatipi yathāvuttavisesanadvayena visiṭṭhānaṃ dvinnaṃ ambujamukhānaṃ saṃsayanimitte tulyatte asati kathaṃ saṃsayo uppajjatīti iminā sāmatthiyeneva tulyadhammasambandho gamyate.

199. “是莲花吗”等。“是在内部有盘旋蜂群的莲花吗？还是你那有着灵动之眼、闪烁眼眸的面容吗？”我的心摇摆不定，因两者皆能引生困惑，故如秋千一般。因此，这样的譬喻名为疑惑譬喻(saṃsayopamā)，因为二者的相似性是由疑惑所揭示的。其解释为：“其内有盘旋的蜜蜂”；“其上有灵动的眼睛”；“如秋千般摆动”；以及“由疑惑而说之譬喻”。此处亦然，即使没有其他揭示共同属性的词语，但若具有前述两种特征的莲花与面容二者，在作为疑惑之因上不具等同性，疑惑又怎能生起呢？正是通过此能力，其相似属性的关联便被了知。

200.

200.

Kiñci vatthuṃ padassetvā,Sadhammassā’bhidhānato;

Sāmyappatītisabbhāvā,Pativatthūpamā yathā.

先展示某一事，再陈述另一具有共同属性之事；因存在对相似性的理解，故有对应譬喻，如下所示。

200. ‘‘Kiñci’’iccādi. Kiñci vatthumicchitaṃ sambuddhādikaṃ upadassetvā sadhammassa tena vatthunā kenaci ākārena sadisassa aññassa vatthuno abhidhānato sāmyassa tesaṃ dvinnaṃ sadisattassa patītiyā avasāyassa sambhāvā vijjamānattena pativatthūpamā vuccate. Pativatthunā tathāvidhenādhigatassa vatthuno tulyatā paṭipāditā. Yathetyudāharati.

200. “任何”等。先展示某一所愿求的事，如正自觉者等，然后陈述另一在某方面与该事相似且具有共同属性的事；由于存在对二者相似性、等同性产生确定理解的可能性，故被称为对应譬喻(pativatthūpamā)。通过此对应之物，所领悟之事物的等同性即被确立。以“如下”一词举例说明。

200. ‘‘Kiñci’’ccādi. Kiñci vatthumicchitaṃ jinādikiñcipadatthaṃ upadassetvā paṭhamaṃ nidassetvā sadhammassa paṭipādanīyaatthena saha [Pg.208] kiñci ākārena sadisabhāvassa kassaci vatthuno abhidhānato kathanato sāmyappatītisabbhāvā sadisatāsambandhino parijānanassa vijjamānattā pativatthūpamā vatthuno upaṭṭhitassa jinādipadatthassa tulyatthapakāsanato nāmena pativatthūpamā nāma. Samāno dhammo yassa vā pārijātādino iti ca, samānānaṃ tulyānaṃ upamānopameyyānaṃ bhāvoti ca, sāmyassa patīti ca, sāmyappatītiyā sabbhāvoti ca, pativatthunā vuttā upamāti ca vākyaṃ. Yathāti udāharati.

200. “任何”等。先展示某一所愿求的事，即“胜利者”(jina)等词的少许意义，然后陈述某一事物，此事物在某方面与那应被阐述的、具有共同属性的意义相似；由于存在对相似性的理解，即存在对相似性关联的遍知，故名为对应譬喻(pativatthūpamā)。此譬喻因其揭示了与已呈现的“胜利者”等词义等同的意义，故名为对应譬喻。其解释为：“彼与波利质多树(pārijāta)等有相同属性”；“相同的、等同的譬喻标准与被譬喻者的状态”；“对等同性的理解”，以及“对等同性理解的存在”；以及“由对应之物而说之譬喻”等句。以“如下”一词举例说明。

201.

201.

Janesu jāyamānesu,Ne’kopi jinasādiso;

Dutiyo nanu nattheva,Pārijātassa pādapo.

于芸芸众生中，无一能与胜利者相比；诚然，波利质多树，亦无第二株。

201. ‘‘Janesu’’ccādi. Jāyamānesu janesu majjhe ekopi jano guṇavā jinasādiso sammāsambuddhasamāno na vijjatītyekaṃ tāva vatthu upadassitaṃ, dutiyo iccādi pativatthūpamadassanaṃ, nanūtyanumatiyaṃ, pārijātassa dibbarukkhavisesassa dutiyo samāno pādapo nattheva. Pārijātoyeva rukkhajātīsu uttamo, tathā jino janesūti.

201. “于众生中”等。“在出生的众人之中，没有一个具德之人能与胜利者、正自觉者相等”——这一个事首先被展示出来；“第二”等词是对应譬喻的展示。“诚然”(nanu)一词用于表示同意。波利质多树，一种特殊的天界之树，绝无第二株与之相等。正如波利质多树在众树之中最为殊胜，胜利者在众人之中也是如此。

201. ‘‘Janesu’’ccādi. Jāyamānesu janesu ekopi jinasādiso sambuddhasadiso natthi, pārijātassa rukkhassa dutiyo tena samo dutiyo pādapo rukkho natthi eva nanu, nanūti anuññāyaṃ. Tena sabbaññuno aññena atulyabhāvaṃ anujānāti. Iha pārijātarukkhassa aññehi rukkhehi uttamattañca buddhassa aññesu sattesu uttamattañcāti idaṃ dvayaṃ upamānopameyyabhūtānaṃ dvinnaṃ vatthūnaṃ sāmyaṃ nāma, etaṃ sāmyaṃ vuttatthassa samatthanavasena pativatthubhūtapārijātassa rukkhehi asamānattakathaneneva jotitaṃ hoti.

201. “于众生中”等。在出生的众生中，没有一人像胜利者、像正自觉者，就像波利质多树(pārijāta)没有第二棵能与之相比的树一样，“诚然”(nanu)表示赞同。藉此，它赞同了一切智者的无与伦比。此处，波利质多树超越其他树，以及佛陀超越其他众生——这对作为譬喻标准与被譬喻者的两种事物的相似性，是通过说明作为对应之物的波利质多树与其他树木的不相等而得以阐明的。

202.

202.

Vākyattheneva [Pg.209] vākyattho,Yadi kocyu’pamīyate;

Ivayuttaviyuttattā,Sā vākyatthopamā dvidhā.

若以一句义比喻另一句义，此句义譬喻(vākyatthopamā)因与“如”字连用或不连用而分为两种。

202. Vākyatthavisayopamaṃ dasseti ‘‘vākyatthenevi’’ccādinā. Vākyattho kriyākārakasambandhaviseso, teneva, na padatthamattena vākyattho vuttalakkhaṇo koci vattumicchito koci yadi upamīyate sadiso kathyate, sā vākyatthopamā dvidhā bhijjate. Kathaṃ? Yuttā ca viyuttā ca yuttaviyuttā, ivena atthaniddesoyaṃ yuttaviyuttā upamā, tassā bhāvā kāraṇā dvidhāti adhikataṃ.

202. 他用“以一句义”等偈颂来阐明以句义为对象的譬喻。句义是动词、作用者与关系的特殊关联。若任何想表达的、具有上述特征的句义，是藉由另一句义而非仅藉由词义来作比喻或被说成相似，该譬喻即是句义譬喻，它被分为两种。如何分呢？连用与不连用。这是通过“如”字来指明意义的，即譬喻与“如”字连用或不连用。由于此性质与原因，故说分为两种。

202. Idāni vākyatthavisayopamaṃ dasseti ‘‘vākyatthe’’ccādinā. Vākyattheneva kriyākārakasambandhavisesasaṅkhatasamudāyabhūtena vākyatthena koci vattumicchito yo koci vākyattho vuttalakkhaṇo yadi upamīyate sadisabhāvena kathīyate, sā upamā vākyatthopamā nāma hoti. Ivayuttaviyuttattā ivayuttaviyuttavasena dvidhā dvippakārā. Ettha ‘‘ivā’’ti ivādīnamatthassa gahitattā ivasaddopi tappariyāyasaddāpi gayhante.

202. 现在用“句义”等词来展示以句义为对象的譬喻。所谓“句义”，就是由动词、作用者与特殊关系所构成的整体。若有任何欲表达的、具有上述特征的句义，以相似性被比喻或被描述，这种譬喻就称为句义譬喻。因与“如”字连用或不连用，故分为两种类型。此处，“如”一词因其含义被采纳，故“如”字及其同义词皆可被接受。

Ivayutta

与“如”字连用

203.

203.

Jino saṃklesatattānaṃ,Āvibhūto janāna’yaṃ;

Ghammasantāpatattānaṃ,Ghammakāle’mbudo viya.

此胜利者为杂染所苦的众生而出现；犹如热季的云朵为暑热所苦者。

203. Udāharati ‘‘jino’’iccādi. Saṃklesehi dasavidhehi tattānaṃ santāpaṃ anuppattānaṃ janānaṃ ayaṃ jino sammāsambuddho [Pg.210] āvibhūto katakiccattā sammāsambodhādhigamena loke pātubhūto. Ekaṃ tāva vākyamupameyyabhūtaṃ. Kimivetyāha ‘‘ghamme’’ccādi. Ghammasantāpena tattānaṃ janānaṃ ghammakāle gimhānasamaye ambudo megho viyāti dutiyavākyamupamānabhūtamityayamivayuttā vākyatthopamā. Ettha pubbuttaravākyatthānaṃ visesyavisesanabhāvo ekavākyatthattāva veditabbo. Evamuparipi.

203. 他举例说“胜利者”等等。此胜利者、正等觉者，因已作所作，通过证得正等觉而在世间显现，是为十种杂染所苦、遭受痛苦的众生而出现的。此为喻依句。他问：“像什么呢？”并说：“炎热”等等。如热时，为暑热所苦的众生，遇到雨云。此为喻体句，故此为与“如”字连用的句义譬喻。此处，前后句义应理解为被修饰语与修饰语的关系，因其为同一句义。其他地方也像这样。

203. Udāharati ‘‘jino’’ccādinā. Ayaṃ jino eso jitapañcamāro satthā saṃklesatattānaṃ anekappakāra kilesasantāpatattānaṃ janānaṃ āvibhūto katakicco hutvā sabbaññutaññāṇādhigamena loke upaṭṭhito. Kena santattassa kassaci kimiveti ce? Ghammasantāpatattānaṃ janānaṃ ghammakāle gimhasamaye ambudoviya megho iva. Iha uttaravākyattho bhedakattā visesanaṃ hoti, pubbavākyattho pana bhedyattā visesyo hoti. Evaṃ vākyabhede satipi vākyattho ekoveti daṭṭhabbo. Evamuttaratrāpi. Uttaravākye ivasaddo tasmiṃyeva guṇaguṇīpadatthānaṃ sadisattaṃ dīpeti, pubbavākye guṇaguṇīnaṃ sadisattaṃ pana uttaravākyatthassa pubbavākyena samānattaṃ vinā aññathānupapattiyā ñāyati. Saṃklesehi tattāti ca, ghammo eva santāpoti ca, tena tattāti ca, ghammo eva kāloti ca vākyaṃ.

203. 以“胜者”等（偈）为例。此胜者，即彼已胜五魔之导师，为杂染所苦、为种种烦恼热恼所苦之众生而显现，已作所作，以证得一切知智而住立于世。若问：为某物所苦者，像什么呢？如于暑时夏季，为暑热所苦之众生，犹如雨云。此处，后句之义因其能区别，故为修饰语；前句之义则因其所区别，故为被修饰语。应知纵有句别，其义则一。下文亦然。在后句中，“如”（iva）字显示了彼处性质与具性质者之词义的相似性；而前句中性质与具性质者的相似性，则唯有通过后句之义与前句之义的等同性方能了知，舍此则不成立。此处的句子分析为：“为杂染所苦”，“热即是热恼”，“为彼所苦”，以及“热即是时节”。

Ivaviyutta

无“如”字

204.

204.

Munindānana’mābhāti, vilāsekamanoharaṃ;

Uddhaṃ samuggatassāpi, kiṃ te canda vijambhanā.

牟尼主之面容，风姿独绝而悦意，光辉灿烂；月亮啊，纵然高高升起，汝之炫耀有何用？

204. Dutiyamāha ‘‘muninda’’iccādinā. Vilāsena ekamatulyaṃ manoharaṃ dutiyassa tādisassābhāvato munindānanaṃ [Pg.211] ābhāti atisayena sobhateti ekaṃ tāva vākyamupameyyabhūtaṃ. Bho canda uddhaṃ gaganatalaṃ samuggatassāpi abbhuṭṭhitassāpi te tava vijambhanā sāhaṃkāraparibbhamanena kiṃ payojanaṃ na kiṃpi, taṃsadisasobhāsampattiyābhāvato. Asadisattaṃ munindānanassa tassa tatopi uddhamuggacchato vilāsamattameva phalasambhavatoti dutiyavākyamupamānabhūtaṃ. Tathā hettha sabbathā sadisatāpatītiyā kariyamānānamuggamanavijambhanānaṃ paṭikkhepena kathañcipi mukhacandānaṃ sādhammapatīti upamāvagamoti ayamivaviyuttavākyatthopamā.

204. 以“牟尼主”等（偈）说明第二种。“牟尼主之面容，以其风姿独绝而悦意，因无第二者可比，故光辉灿烂，极其庄严。”此为一句，是所喻句。“喂，月亮！纵然高升于空，汝之傲然炫耀有何用？毫无用处，因不具与彼（面容）相似之庄严。”（此为第二句）。“因牟尼主之面容无与伦比，彼月亮纵然升得更高，其结果亦仅是徒然展现而已。”此第二句为能喻句。如是，此处通过否定那“为求全方位相似”而作的升起与炫耀，从而了知面容与月亮在某种程度上的共性，此即譬喻之理解，是为无“如”字句义喻。

204. Idāni ivaviyuttavākyatthopamaṃyeva udāharati ‘‘munindānani’’ccādinā. Vilāsekamanoharaṃ līlāya atulyaṃ tatoyeva manoharaṃ munindānanaṃ sabbaññuno vadanaṃ ābhāti atidibbati, tasmā he canda uddhaṃ uccaṃ nabhaṃ samuggatassāpi te tuyhaṃ vijambhanā ahaṃkārena paribbhamanena kiṃ payojanaṃ. Iha pubbavākyatthassa uttaravākyattho ivaviyuttopamā nāma hoti. Tathā hi ‘‘sabbathā mukhena sadiso bhavāmī’’ti mānaṃ karontassa candassa gaganatalārohopi vijambhanañceti imesaṃ dvinnaṃ paṭikkhepena mukhacandānaṃ vilāsekamanoharattaṃ kantimattasaṅkhātasadisattaṃ ivādīnamabhāvepi viññāyatīti katvā uttaravākyattho pubbavākyatthassa upamā ca visesanañca hoti. Vilāsena ekamatulyanti ca, tañca taṃ manoharañcāti ca viggaho. Apisaddo sambhāvanattho.

204. 现在以“牟尼主之面容”等（偈）为例，说明无“如”字句义喻。“风姿独绝而悦意”，即以其优雅而无与伦比，因此悦意。牟尼主之面容，即一切知者之面容，光辉灿烂，极其闪耀。因此，“喂，月亮！纵然高升于空，汝以我慢而炫耀，有何用？”此处，后句之义是前句之义的无“如”字喻。诚然，对于心怀“我当在各方面与彼面容相似”之慢的月亮，其升上天空与炫耀此二者皆被否定，由此，纵无“如”等字，亦能了知面容与月亮在所谓“仅有光辉”此点上的相似性。因此，后句之义既是前句之义的譬喻，亦是其修饰语。“以风姿而独绝无伦”，以及“彼独绝者亦是悦意者”，是其文法分析。“亦”（api）字表可能性义。

205.

205.

Samubbejeti dhīmantaṃ, bhinnaliṅgādikaṃ tu yaṃ;

Upamādūsanāyā’la-metaṃ katthaci taṃ yathā.

凡性别等有异者，则令智者心不安；此于某些情况，足以构成譬喻之过失，例如：

205. Dosaparicchede [Pg.212] duṭṭhālaṅkatītimupamālaṅkāradūsanaṃ dassetumāha ‘‘samubbejeti’’ccādi. Yaṃ bhinnaliṅgādikaṃ tu, ādisaddena bhinnavacanahīnatāadhikatādīnaṃ pariggaho. Tusaddo atthajotako, tathāpīti attho. Dhīmantaṃ medhāviṃ samubbejeti na pīṇeti, etaṃ bhinnaliṅgadikaṃ katthaci na sabbattha upamādūsanāya virodhatthaṃ alaṃ samatthaṃ. ‘‘Taṃ yathe’’ti udāharati.

205. 于《过失章》中，为示明恶劣修饰，即譬喻修饰之过失，而说“令……不安”等（偈）。凡性别等有异者，“等”字包含数不同、缺、增等。“tu”字为显义，其义为“纵然如此”。令智者、贤者不安，而非令其愉悦。此性别等有异者，于某些情况，而非全部情况，足以构成譬喻之过失，即相违逆。以“例如”来举例。

205. Dosaparicchede dosānamanuddesāvasāne niddiṭṭhāya duṭṭhālaṅkatiyā dassetabbaudāharaṇe –

205. 在《过失章》中，于诸过失之略说结束时，为示明所指之恶劣修饰，当举之例为：

‘‘Duṭṭhālaṅkaraṇaṃ tetaṃ, yatthālaṅkāradūsanaṃ;

Tassālaṅkāraniddese, rūpamāvibhavissatī’’ti.

“彼即恶劣修饰，其中有修饰之过失；于彼修饰之解释中，其相状将显现。”

Katapaṭiññānusārena idāni dassetumāha ‘‘samubbejeti’’ccādi. Yaṃ bhinnaliṅgādikaṃ tu vakkhamānaṃ yaṃ bhinnaliṅgavacanādikaṃ pana dhīmantaṃ paññavantaṃ kaviṃ samubbejeti ‘‘evaṃ nāma vattabbaṃ siyā’’ti ubbegaṃ janeti, etaṃ bhinnaliṅgādikaṃ upamādūsanāya yathāvuttaupamāvināsanatthaṃ katthaci ‘‘itthīvāyaṃ jano yāti’’iccādivattabbavisayato aññattha alaṃ samatthaṃ. ‘‘Taṃ yathā’’ti udāharati. Bhinnaṃ visadisañca taṃ liṅgañceti ca, taṃ ādi yassa visadisavacanādinoti ca, upamāya dūsanamiti ca vākyaṃ.

今依所作之承诺，为示明而说“令……不安”等（偈）。凡性别等有异者，即下文将说之性别、数等有异者，却令有智、有慧之诗人不安，产生“理应如是说”之忧虑。此性别等有异者，于“此人如女人般行走”等应说范围之外的某些情况，足以构成譬喻之过失，以毁坏如前所述之譬喻。以“例如”来举例。此处的句子分析为：“彼性别有异，即不相似”；“以彼为首，有数不等者”；以及“譬喻之过失”。

206.

206.

Haṃsīvā’yaṃ sasī bhinna-Liṅgā’kāsaṃ sarāniva;

Vijātivacanā hīnā,Sā’va bhatto bhaṭo’dhipe.

此月亮如雌鹅，是为性别相异；天空如众湖，是为数不相应；仆于主，如犬于食，是为下劣。

206. ‘‘Haṃsīvāya’’nti ayaṃ sasī cando haṃsīva haṃsīsadiso. Bhinnaliṅgā bhinnaliṅgopamā. ‘‘Ākāsaṃ sarānivā’’ti vijātivacanā visadisavacanopamā. ‘‘Bhaṭo adhipe sāmini sāva [Pg.213] bhatto’’ti hīnā hīnopamā kukkurassa hīnena jātyādinā adhikassa upamitattā.

206. “此月如雌鹅”者：此月亮（sasī），即月（cando），如雌鹅，与雌鹅相似。此为性别相异喻。“天空如众湖”者：此为数不相应喻，即数量不相似之譬喻。“仆于主，如犬于食”者：此为下劣喻，因以种姓等下劣之犬譬喻高贵者故。

206. ‘‘Haṃsi’’ccādi. Ayaṃ sasī cando haṃsī iva haṃsidhenūva hoti. Iccādikopamā bhinnaliṅgā upameyyato bhinnaliṅgattā bhinnaliṅgopamā nāma hoti. Ākāsaṃ nabhaṃ sarānivāti ayaṃ vijātivacanā upameyyena visadisavacanattā vijātivacanopamā nāma hoti. Adhipe sāmini bhaṭo sevako sāva sunakho iva bhattoti ayaṃ hīnā jātihīnena sunakhena uttamassa purisassa upamitattā hīnopamā nāma hoti. Bhinnaṃ liṅgametissāti ca, vividhā jāti sabhāvo asseti ca, vijāti vacanaṃ assā upamāyāti ca viggaho.

206. “雌鹅”等。此月亮，即月，如雌鹅，如母天鹅。像这样的譬喻，因其与喻体的性别不一致，故名为“异性譬喻”。“天空，即苍穹，如众湖”：此譬喻因其与喻体的数不一致，故名为“异数譬喻”。“于主、于主宰，仆人、侍者如狗”：此譬喻因以种姓低贱的狗譬喻高尚之人，故名为“低劣譬喻”。其语法分析是：“其性别是不同的”；“其种类或性质是多样的”；以及“其譬喻的数是不同种类的”。

207.

207.

Khajjoto bhānumālīva,Vibhātītyadhikopamā;

Aphuṭṭhatthā balambhodhi,Sāgaro viya saṃkhubhi.

“萤火虫亮如太阳”，此为增胜譬喻；“军队之海如海洋般骚动”，此为无触义譬喻。

207. ‘‘Khajjoto’’iccādi. Khajjoto bhānumālīva sūriyo viya vibhātītyadhikopamā adhikena hīnassa upamitattā. Balambhodhi senāsāgaro sāgaro viya saṃkhubhīti aphuṭṭhatthopamā ‘‘balambhodhī’’ti rūpakena senāya mahantattāvagamato puna ‘‘sāgaro viyā’’ti upamāya kassaci visesatthassa asaṃphuṭṭhattā.

207. “萤火虫”等。“萤火虫亮如具光之日”，此为增胜譬喻，因为是以殊胜者来譬喻低劣者。“军队之海（balambhodhi），即军队的海洋，如海洋般骚动”，此为无触义譬喻，因为通过“军队之海”这一隐喻（rūpaka），军队的宏大已可了知，故再用“如海洋般”的譬喻，并未触及任何特殊的意义。

207. ‘‘Khajjoto’’ccādi. ‘‘Khajjoto bhānumālīva vibhātī’’ti ayaṃ adhikopamā adhikāya upamāya upamitattā adhikopamā nāma hoti. ‘‘Balambhodhi senāsamuddo sāgaro viya saṃkhubhī’’ti ayaṃ aphuṭṭhatthā senāya mahattaṃ ‘‘balambhodhī’’ti tirobhūtaupamāyeva avagataṃ, [Pg.214] tasmā puna ‘‘sāgaro viyā’’ti upamāya phusitabbatthassābhāvā aphuṭṭhatthopamā nāma hoti. Aphuṭṭho attho etissāti ca, balaṃ eva ambhodhīti ca vākyaṃ.

207. “萤火虫”等。“萤火虫亮如具光者（太阳）”，此为增胜譬喻，因其以殊胜之喻作譬，故名增胜譬喻。“军队之海（balambhodhi），即军队的海洋，如海洋般骚动”，此为无触义譬喻，因为军队的宏大已仅凭“军队之海”这一隐喻（tirobhūtaupamā）便可了知，因此，再用“如海洋般”的譬喻，已无意义可触及，故名无触义譬喻。其分析为：“其义未被触及”；以及“军队即是海洋”。

208.

208.

Cande kalaṅko bhiṅgove-Tyu’pamāpekkhinī ayaṃ;

Khaṇḍitā keravākāro,Sakalaṅko nisākaro.

“月亮上的斑点像蜜蜂”，此为期待譬喻；“有斑点的造夜者（月亮）形如白睡莲”，此为断缺譬喻。

208. ‘‘Cande’’iccādi. Kalaṅko bhiṅgo viyātyayamupamā ‘‘cande kusumagacchasadise’’ ityupamantaramapekkhateti yato cande bhiṅgo na sambhavati, pupphagacche tu sambhavatīti ayamupamā upamāpekkhinī. Sakalaṅko sasalakkhaṇo nisākaro cando keravākāro kumudasannibhoti khaṇḍitopamā keravassa antokaṇhattaṃ paṭipādetuṃ ‘‘sabhiṅgakeravākāro’’ti vattabbattā.

208. “于月亮中”等句。‘斑点如蜜蜂’这一譬喻，乃‘期待譬喻’，因为它期待着‘月亮如花丛’等另一譬喻。因为蜜蜂不可能存在于月亮上，但却可能存在于花丛中，所以此譬喻乃‘期待譬喻’。‘有斑点的、有兔影的造夜者——月亮，形如白睡莲’，此为‘断缺譬喻’，因为为了表述白睡莲内部的黑色部分，应说‘形如带有蜜蜂的白睡莲’。

208. ‘‘Cande’’ccādi. ‘‘Cande kalaṅko bhiṅgo ivā’’ti ayaṃ upamāpekkhinī candassaupamābhūtapupphagacchakādiapekkhanato upamāpekkhinī nāma hoti. Cande bhiṅgapavattiyā abhāvato tassa visayabhūtapupphagacchakādi candassa upamattena gahetvā avuttattā duṭṭhāti adhippāyo. Sakalaṅko kalaṅkasahito nisākaro cando keravākāro kumudasadisoti ayaṃ khaṇḍitā candagataṃ kaṇhattaṃ pakāsetuṃ ‘‘sabhiṅgakeravākāro’’ti vattabbe bhiṅgopamābhāvassa khaṇḍitattā khaṇḍitopamā nāma hoti. Upamaṃ apekkhatīti ca, khaṇḍaṃ itā gatāti ca, khaṇḍena itā yuttā vāti ca, keravassākāro asseti ca, saha kalaṅkena vattatīti ca vākyaṃ.

208. “于月亮中”等句。‘月亮中的斑点如蜜蜂’，此为‘期待譬喻’。其所以名为‘期待譬喻’，是因为它期待着作为月亮譬喻的花丛等。其意为：由于月亮上并无蜜蜂活动，而作为其对象的花丛等，虽被用作月亮的譬喻，却未被述及，故此譬喻是有缺陷的。‘有斑点的造夜者——月亮，形如白睡莲’，此为‘断缺譬喻’。为显示月亮上的黑色部分，本应说‘形如带有蜜蜂的白睡莲’，因蜜蜂之喻的缺失而断缺，故名为‘断缺譬喻’。其分析是：‘期待譬喻’；‘断缺’即‘已去其部分’或‘与部分相连’；‘其有白睡莲之形’；以及‘与斑点共存’。

209.

209.

Iccevamādirūpesu, bhavanti vigatādarā;

Karonti cā’daraṃ dhīrā, payoge kvacideva tu.

于此等诸形式，智者不以为意；然于某些运用，亦会心存敬意。

209. Vuttaṃ [Pg.215] nigameti ‘‘icceva’’mādinā. Rūpesu payogesu. Vigato apagato ādaro sambhāvanā yesaṃ tathā bhavanti. Kiṃ bhinnaliṅgādikaṃ niyamenānādaraṇīyameva, aniyameneti ce gayhūpagampi atthīti āha ‘‘karonti’’ccādiṃ. Kvacideva tu payoge dhīrā kavayo ādaraṃ karonti cāti. Casaddo vattabbantaratthaṃ samuccinoti.

209. 以“如是”等句总结所述。“于形式中”即于运用中。“彼等变得不尊重”意为，对彼等而言，尊重（即尊敬）已离去、消失。为表明“若问：性别不同等（用法）是否必然不应受尊重？答：并非必然，因亦有可取之处”，故说“彼等亦会”等句。“然智者、诗人亦有尊重，唯于某些运用中。”“亦”（ca）字总括了其他应述之义。

209. ‘‘Icce’’ccādi. Iti anantaraṃ niddiṭṭhesu evamādirūpesu payogesu dhīrā vigatādarā bhavanti. Imeyeva dhīrā kvacideva tu payoge bhinnaliṅgādike ādaraṃ karonti ca. Iti evaṃ ayaṃ pakāro ādi yesamiti ca, tāni ca tāni rūpāni ceti ca, vigato ādaro yesamiti ca viggaho. Casaddo vākyantarasamuccaye. Tasmā vigatādaratthena aññamādarakaraṇaṃ vuccamānakathāsantatiṃ ākaḍḍhati.

209. “如是”等句。即，于前述此等形式的运用中，智者们变得不予尊重。然而，正是这些智者，于某些运用中，对不同性别等（用法）亦会表示尊重。其语法分析为：‘如是，此种为彼之始’；‘彼等即是彼等之形式’；以及‘尊重已离彼等’。‘亦’（ca）字用于连接另一句子。因此，‘不予尊重’之义，引出了即将讲述另一‘表示尊重’的论述之延续。

210.

210.

Itthīvā’yaṃ jano yāti,Vadatyesā pumā viya;

Piyo pāṇā ivā’yaṃ me,Vijjā dhanamiva’ccitā.

此人行路如女子，彼女言谈似男儿；彼于我爱如生命，所积智慧如财宝。

210. Udāharati ‘‘itthi’’ccādi. Ayaṃ jano itthīva yāti kriyānuvattito. Esā itthī pumāva puriso viya vadati tādisassa pāgabbhiyayogato. Ettha liṅganānattamupamānopameyyānaṃ. Ayamicchito koci me pāṇā iva piyo iṭṭho, vijjā byākaraṇādayo dhanamiva accitā rāsikatāti vacanabhedo.

210. 以“女子”等句举例。“此人行如女子”，是随其行为而喻。“此女言如男子”，是因其具有如是的胆识。此处是喻依与喻体的性别不同。“此一意中人于我，珍爱如诸生命”，以及“知识，如语法等，被积聚、堆积如财”——此处是数之不同。

210. Idāni bhinnaliṅgānaṃ gahetabbavisayaṃ dasseti ‘‘itthīvā’ya’’miccādinā. Ayaṃ jano itthīva avisadagamanena mahilā [Pg.216] viya yāti. Esā itthī pumā viya tādisapāgabbhiyayuttattā puriso viya vadatīti. Iha dvinnaṃ upamānopameyyānaṃ liṅgabhede satipi kavayo ādaraṃ karonti. Ayaṃ puriso me mama pāṇā iva āyavova piyo. Accitā sañcitā vijjā byākaraṇanighaṇṭuādayo dhanamiva hontīti. Ettha upamānopameyyānaṃ vacanato visesatte satipi iṭṭhameva.

210. 现在以“此人如女”等句，展示异性（用法）的可取范围。“此人行如女子”，即因其步态不稳而如女性。“此女言如男子”，即因其具有如是的胆识而言如男性。于此，纵然喻依与喻体二者性别有别，诗人们亦予重视。“此人于我，珍爱如诸生命，如我寿命。”“所积、所集之知识，如语法、词典学等，犹如财富。”于此，纵然喻依与喻体在数上有所差异，此（用法）亦是可取的。

211.

211.

Bhavaṃ viya mahīpāla, devarājā virājate;

Ala’maṃsumato kacchaṃ, tejasā rohituṃ ayaṃ.

哦，大地守护者，天王亦如尊驾您一般闪耀；此君凭其威力，足以登上太阳之境地。

211. Hīnādhikamuttamudāharaṇamāha ‘‘bhavaṃ viyi’’ccādi. Mahīpāletyāmantanaṃ, devarājā bhavaṃ viya virājate. Iti hīnenāpi hoti. Evaṃvidhe samucite visaye liṅgavacanabhedādikaṃ nopamaṃ dūsetīti.

211. 以“如尊驾”等句，（作者）举出关于下劣者与超胜者比较的殊胜之例。“大地守护者”是呼格。“天王如尊驾您一般闪耀。”如是，亦可与下劣者为喻。于此等适当情境中，性、数等之差异，并不会损害譬喻。

211. ‘‘Bhava’’miccādi. Mahīpāla bho rāja, devarājā sakko devarājā bhavaṃ viya virājateti. Ettha sakkamupādāya ‘‘bhavaṃ viyā’’ti hīnattepi iṭṭhameva. Ayaṃ rājā aṃsumato sūriyassa kacchaṃ padaviṃ tejasā ārohituṃ pattuṃ alaṃ samatthoti. Ettha tejasā adhikopi sūriyo upamābhūto iṭṭhova, ‘‘kacchaṃ ārohitu’’nti ivasaddapariyāyo. Īdisaṃ bhinnaliṅgādikopamādikaṃ upamādūsanaṃ na karoti.

211. “尊驾”等句。“大地守护者，哦，国王，天王帝释如尊驾您一般闪耀。”于此，关于帝释，说“如尊驾您”，虽是与下劣者为喻，却亦是可取的。“此王凭其威力，足以能登上、能达到太阳之境地、轨道。”于此，太阳虽在威力上更为超胜，作为能喻亦是可取的。“登上……之境地”是“如”字的同义表达。此种性等不同，不构成譬喻的过失。

212.

212.

Upamānopameyyānaṃ, abhedassa nirūpanā;

Upameva tirobhūta-bhedā rūpakamuccate.

能喻与所喻， 表述其无别； 譬喻差别隐， 是名为隐喻。

212. Rūpakaṃ nirūpayati ‘‘upamāne’’ccādinā. Upamānopameyyānaṃ yathāvuttānaṃ abhedassa nānattābhāvassa nirūpanā āropanena upamānopameyyānamabhedaṃ rūpayati dassetīti [Pg.217] rūpakamuccate. Upamānassa upamānopameyyānamabhedāropanena tirobhūto apākaṭo bhedo nānattaṃ yassāti tādisī upameva yathāvuttalakkhaṇā rūpakamuccate ‘‘rūpaka’’nti. ‘‘Padambuja’’nti ettha padameva ambujasadisattā ambujaṃ rupyate. Ityupameyyopamānabhūtānaṃ padambujānamabhedāropanena upamānopameyyagatasādhammasaṅkhātāyapi upamāya bhedo vijjamānopi tirohito. Na tu āvibhūto ‘‘padaṃ ambujamive’’ti. Sā copamā tathāvidhā upamānopameyyānamabhedamāyāti nāmāti rūpakamuccateti adhippāyo.

212. 以“能喻”等句阐明隐喻。通过叠加，（隐喻）塑造、显示了能喻与所喻的无别（abheda），即无异（nānatta），故被称为“隐喻”（rūpaka）。或者说，譬喻（upamā）本身，通过叠加能喻与所喻的无别，使其差别（bheda）——即其异相（nānatta）——被隐藏（tirobhūta）而不显（apākaṭa），具有如是特征者，被称为“隐喻”。于“莲足”（padambuja）一例中，足因似莲花，故被喻作莲花。如是，通过将作为所喻与能喻的足与莲花叠合为无别，即使在被称为“能喻与所喻之共同属性”的譬喻中，存在的差别也被隐藏了，而不像在“足如莲花”中那样显现。其意为：此种譬喻，因其成就了能喻与所喻的无别，故得名“隐喻”。

212. Idāni uddiṭṭhakkamena rūpakālaṅkāraṃ dasseti ‘‘upamāno’’ccādinā. Upamānopameyyānaṃ anantaraniddiṭṭhaupamānopameyyānaṃ abhedassa sabhāvato bhede satipi vibhūtasadisattaṃ nissāya ‘‘so eso, eso so’’ti vattārehi parikappitassa abhedassa nirūpanā upamānopameyyapadatthesu buddhiyā āropanaṃ nissāya tirobhūtabhedā ‘‘padaṃ ambujamivā’’ti evaṃ pākaṭanānattaṃ vinā ‘‘padambuja’’nti tirohitabhedā upameva padatthānaṃ sādhammasaṅkhātā upamā eva rūpakaṃ iti vuccate. Vibhūtasadisattaṃ nissāya upamānopameyyavatthūni abhedena gayhanti. Tesamabhedaggahaṇeneva te nissāya pavattamānabhinnasādhammasaṅkhātāya upamāyapi bhedo tirohito hoti. Evaṃ tirobhūtanānattavantasādhammasaṅkhātā upamā eva vatthūnamabhedaṃ dīpetīti rūpakaṃ nāma hotīti adhippāyo. Tirobhūto bhedo yasseti ca, abhedaṃ rūpayati pakāsetīti ca vākyaṃ.

212. 现在，依照所列次序，以“能喻”等句展示隐喻（rūpaka）修辞。能喻与所喻，即方才所述之能喻与所喻，虽自性有别，然言者依据其显著的相似性，而构想出“彼即此，此即彼”的无别性。此种无别性的表述，是凭借心智将能喻与所喻之词义加以叠合，从而使差别得以隐藏。譬如，不说“足如莲花”般显露其异，而说“莲足”般隐藏其别。此譬喻本身，即被称为“词义之共同属性”者，即是所谓的“隐喻”。其意为：依据显著的相似性，能喻与所喻之事被理解为无别。正因把握了此无别性，依之而起的、被称为“共同属性”的譬喻，其差别亦被隐藏。如是，具有已隐没之差异性的、被称为“共同属性”的譬喻，因其彰显了事物的无别，故名为“隐喻”。其词语分析是：“其差别已隐没者”（tirobhūtabheda），以及“其构成、显示无别者”（rūpaka）。

213.

213.

Asesavatthuvisayaṃ, ekadesavivatti ca;

Taṃ dvidhā puna paccekaṃ, samāsādivasā tidhā.

一者遍及全体事， 一者仅运用于一分； 如是隐喻分为二， 复各依复合等分三。

213. Tassa [Pg.218] bhedaṃ niddisati ‘‘asesa’’iccādinā. Asesavatthu visayo yassa taṃ tathāvidhañca, ekadese avayave vivattatīti ekadesavivatti ceti taṃ rūpakaṃ dvidhā, puna paccekaṃ visuṃ visuṃ samāsādivasā upamānopameyyānaṃ katasamāsattā samāsarūpaka asamāsarūpaka samāsāsamāsarūpakavasena tidhā siyā.

213. 以“无余”等句指示其分类。一者，其境界为无余之事；另一者，因其仅运用于一分（即一部份），故为“一分运用”。如是，该隐喻分为二种。复次，每一种又各别地，依复合等方式，因能喻与所喻构成复合词之故，而有“复合隐喻”、“非复合隐喻”及“复合非复合隐喻”三种。

213. ‘‘Asesi’’ccādi. Taṃ rūpakaṃ asesavatthuvisayaṃ ekadesavivatti cāti dvidhā hoti, puna paccekaṃ taṃ dvayampi samāsādivasā samāsarūpakaṃ asamāsarūpakaṃ samāsāsamāsarūpakañceti imesaṃ bhedena tidhā hoti. Asesaṃ vatthu visayo asseti ca, ekadese vivattatīti ca, ekaṃ ekaṃ patīti ca, samāso samāsarūpakaṃ ādi yesamiti ca, tesaṃ vaso bhedoti ca, tīhi pakārehīti ca viggaho.

213. “无余”等。此隐喻分为“无余事隐喻”和“一分运用隐喻”两种。然后，这两种隐喻又各自因“复合”等因素，依“复合隐喻”、“非复合隐喻”和“复合非复合隐喻”之别而分为三种。其词语分析（viggaha）是：“无余之事是其境界”（asesavatthuvisaya），“运用于一分”（ekadesavivatti），“逐一”（paccekaṃ），“复合等是其始”（samāsādi），“依彼等而分别”（tesaṃ vasā bhedo），以及“以三种方式”（tidhā）。

Asesavatthuvisayasamāsa

全事境复合

214.

214.

Aṅgulīdalasaṃsobhiṃ, nakhadīdhitikesaraṃ;

Sirasā na piḷandhanti, ke munindapadambujaṃ.

以趾为瓣而庄严，以甲光为蕊；牟尼主(muninda)之莲足，谁不以头顶戴？

214. Udāharati ‘‘aṅguli’’ccādi. Aṅgulīhiyeva upamānagammattā siniddhatambāhi dalehi pattehi saṃsobhiṃ accantaṃ virocamānaṃ nakhānaṃ dīdhitiyo kiraṇā eva kesarāni yattha tādisaṃ munindassa padameva ambujaṃ sirasā muddhanā ke nāma janā na piḷandhanti pasādhanavasena na dhārentīti. Idamasesavatthuvisayaṃ samāsarūpakaṃ aṅgino padassa aṅgānamaṅgulyādīnamasesānaṃ rūpanato. Evamuparipi yathāyogaṃ.

214. 他举例说“趾”等。因为趾本身就被譬喻为花瓣，（圣主之足）以光滑铜色的花瓣（即叶）而庄严，极其闪耀；指甲的光芒（即光线）就是花蕊，对于如此的牟尼主莲足，何人不用头（即头顶）顶戴，不作为装饰来佩戴呢？此为全事境复合譬喻，因为对于整体（即足）的所有部分（如趾等）都作了譬喻。此后的例子也应作相应理解。

214. Idāni udāharati ‘‘aṅguli’’ccādi. Aṅgulīdalasaṃsobhiṃ aṅgulisaṅkhatehi pattehi saṃsobhiṃ nakhadīdhitikesaraṃ nakharaṃsisaṅkhatakesaraṃ munindapadambujaṃ sirasā ke [Pg.219] na piḷandhanti. Visesyabhūtaṃ caraṇaṃ visesanabhūtā aṅgulī nakhadīdhiti ceti imesaṃ upamābhūtehi ambujadalakesarehi abhedakappanāya ekattaṃ gahetvā samāseneva niddiṭṭhattā idaṃ asesavatthuvisayasamāsarūpakaṃ nāma. Aṅguliyo eva dalānīti ca, tehi saṃsobhīti ca, nakhesu dīdhitiyoti ca, tā eva kesarāni asseti ca vākyaṃ.

214. 现在他举例说“趾”等。“以趾为瓣而庄严”，即以称为趾的花瓣而庄严；“以甲光为蕊”，即以称为甲光的蕊；对于牟尼主之莲足，谁不用头顶戴呢？作为被修饰的足，以及作为修饰语的趾和甲光，通过与作为譬喻的莲瓣和莲蕊作无分别的构想而将它们视为一体，并仅以复合词来指称，因此这被称为全事境复合譬喻。“趾即是瓣”、“以此而庄严”、“甲上有光”、“彼即其蕊”，这是（分解后的）文句。

Asesavatthuvisayaasamāsa

全事境非复合

215.

215.

Ratanāni guṇā bhūrī, karuṇā sītalaṃ jalaṃ;

Gambhīrattamagādhattaṃ, paccakkho’yaṃ jino’mbudhi.

众多功德是珍宝，慈悲是清凉水；甚深即是无底，此胜者(Jina)是现前的大海。

215. ‘‘Ratanāni’’iccādi. Ayaṃ jino sammāsambuddho, paccakkho na parokkho amhākaṃ ambudhi sāgaro. Kathaṃ? Ye tassa bhūrī bahavo guṇā mettādayo, te ratanāni atulyadullabhadassanādisādhammena. Yā tassa karuṇā, sā sītalaṃ jalaṃ sakalajanasantāpāpahattasādhammena. Yaṃ tassa gambhīrattamanuttānatā lābhādīsu, taṃ agādhattamakalalambhaso ambudhiṭṭhatāsādhammenāti idamasesavatthuvisayaṃ asamāsarūpakaṃ.

215. “珍宝”等（偈颂）。这位胜者、正自觉者，对我们来说是现见的、非隐蔽的大海（即海洋）。如何是呢？他那众多的功德，如慈等，是珍宝，因为具有无与伦比、难得一见等共通特性。他的悲是清凉的水，因为具有能除去一切众生热恼的共通特性。他在利得等方面的甚深（即不浮浅），就是（大海的）深不可测（即不浑浊），因为具有如大海般的共通特性。此为全事境非复合譬喻。

215. ‘‘Ratanāni’’ccādi. Ayaṃ jino amhākaṃ paccakkho ambudhi sāgaro, tathā hi tassa bhūrī guṇā sīlasamādhiādayo ratanāni cittīkatādisādhammato ratanāneva, karuṇā anaññasādhāraṇakaruṇā sītalaṃ jalaṃ santāpavinodanasādhammena sītalajalameva hoti, gambhīrattaṃ lābhālābhādīsu ekākāratā agādhattaṃ gambhīratā eva hoti. Idaṃ asesavatthuvisayaasamāsarūpakaṃ. ‘‘Bhūrī’’ti abyayaṃ.

215. “珍宝”等（偈颂）。这位胜者对我们来说是现前的海洋、大海。的确，他那众多的功德，如戒、定等，是珍宝，因其具有被珍视等共通特性而确实是珍宝。他的悲，即不共于他人的悲，是清凉的水，因其具有能消除热恼的共通特性而确实是清凉的水。他的甚深，即在得失等方面的一致性，就是深不可测，就是甚深。此为全事境非复合譬喻。“Bhūrī”（众多）是不变词。

Asesavatthuvisayamissaka

遍涉全事的混合式

216.

216.

Candikā [Pg.220] mandahāsā te, muninda vadaninduno;

Pabodhayatya’yaṃ sādhu-manokumudakānanaṃ.

牟尼主，您脸庞是月亮，微笑是月光；这月光唤醒了善人们心识的睡莲园。

216. ‘‘Candikā’’iccādi. ‘‘Muninda’’iccāmantanaṃ, te vadanameva indu vadaninduno iti samāsarūpakaṃ, ayaṃ mandahāsā candikā candakantiyo, asamāsarūpakaṃ. Sādhūnaṃ manāniyeva kumudāni keravāni, samāsarūpakaṃ. Tesaṃ kānanaṃ vanaṃ, pabodhayati vikāsayatīti idaṃ samāsāsamāsarūpakaṃ.

216. “月光”等偈。“牟尼主”(Muninda)是称呼语。“您的脸庞就是月亮”(vadanameva indu)，因此是“脸庞之月”(vadaninduno)，这是一个复合譬喻(samāsarūpaka)；“这微笑是月光”(mandahāsā candikā)，即月亮的光辉，这是一个非复合譬喻(asamāsarūpaka)。“善人们的心识就是睡莲”(manāniyeva kumudāni)，这是一个复合譬喻。“它们的园林”(tesaṃ kānanaṃ)，即森林，“唤醒”(pabodhayati)即“使之绽放”(vikāsayatīti)。因此，这是一个复合与非复合的譬喻(samāsāsamāsarūpaka)。

216. ‘‘Candi’’ccādi. He munindate tuyhaṃ vadaninduno mukhacandassa mandahāsā mandamihitabhūtā candikā candakantiyo, ‘‘aya’’nti jātyekavacanena mandahāsacandikā niddiṭṭhā. Atha vā ayaṃ vadanindu. Sādhumanokumudakānanaṃ sappurisānaṃ cittasaṅkhātakeravakānanaṃ pabodhayati vikāsayati. ‘‘Candikā mandahāsā’’ti asamāsarūpakaṃ. ‘‘Vadaninduno’’ti ca ‘‘manokumudakānana’’nti ca samāsarūpakaṃ. Tasmā idaṃ asesavatthuvisayasamāsāsamāsarūpakaṃ. Mandā ca te hāsā cāti ca, vadanameva indūti ca, sādhūnaṃ manānīti ca, tāniyeva kumudānīti ca, tesaṃ kānanamiti ca viggaho.

216. “月光”等偈。噢，牟尼主！您月面的，即脸庞之月的，微笑，即轻柔的微笑，是月光，即月亮的光辉。“这”(ayaṃ)是以集合单数(jātyekavacana)指称“微笑月光”。或者，“这”指脸庞之月。它唤醒、使之绽放“善人们心识的睡莲园”，即善士们心识所成的睡莲林。“微笑是月光”(Candikā mandahāsā)是非复合譬喻(asamāsarūpaka)。而“脸庞之月”(Vadaninduno)和“心识睡莲园”(manokumudakānana)是复合譬喻(samāsarūpaka)。因此，这是一个遍涉全事的复合与非复合譬喻(asesavatthuvisayasamāsāsamāsarūpaka)。其复合词分析(viggaha)如下：“轻柔的，以及，那些微笑”；“脸庞就是月亮”；“善人们的心识”；“它们就是睡莲”；以及“它们的园林”。

217.

217.

Asesavatthuvisaye, pabhedo rūpake ayaṃ;

Ekadesavivattimhi, bhedo dāni pavuccati.

此乃遍涉全事譬喻之分类；今当说局部彰显譬喻之差别。

217. Nigamayati ‘‘asesi’’ccādinā. Dutiyassa pabhedaṃ vattuṃ paṭijānāti ‘‘eki’’ccādinā.

217. 以“无余”(asesi)等词作结。为说明第二种分类，以“局部”(eki)等词宣示。

217. ‘‘Asese’’ccādi. Asesavatthuvisaye rūpake ayaṃ ‘‘aṅgulīdalasaṃsobhiṃ’’iccādikaṃ udāharaṇattayaṃ pabhedo hoti. Idāni ekadesavivattimhi rūpake bhedo viseso pavuccati.

217. “无余”等偈。在遍涉全事的譬喻中，“以指为瓣而庄严”等三个例子是其分类。现在，在局部彰显譬喻中，将阐述其特殊的分类。

Ekadesavivattisamāsa

局部彰显的复合譬喻

218.

218.

Vilāsahāsakusumaṃ, [Pg.221] rucirādharapallavaṃ;

Sukhaṃ ke vā na vindanti, passantā munino mukhaṃ.

优雅的微笑是花朵，美丽的下唇是嫩芽；见到牟尼的脸庞，谁人能不获得安乐？

218. ‘‘Vilāsa’’iccādi. Vilāsena yutto hāsoyeva kusumaṃ yassa. Ruciro manuñño adharoyeva pallavo yassa. Tādisaṃ munino mukhaṃ passantā ke nāma janā sukhaṃ na vindanti sabbepīti. Idaṃ aṅgāni hāsādīni rūpayitvā mukhamaṅgi na rūpitanti ekadesavivattisamāsarūpakaṃ. Evaṃ uparipi yathāyogaṃ.

218. “优雅”等偈。“其花朵是与优雅相应的微笑”。“其嫩芽是美丽可爱的下唇”。见到牟尼这样的一张脸庞，什么人会得不到安乐呢？意即所有人都会。此处，对微笑等部分(aṅga)作了譬喻，但对作为整体(aṅgin)的脸庞没有作譬喻，因此是局部彰显的复合譬喻(ekadesavivattisamāsarūpaka)。同样，以上的例子也应作适当的理解。

218. ‘‘Vilāsi’’ccādi. Vilāsahāsakusumaṃ līlāyuttahāsasaṅkhatapupphaṃ rucirādharapallavaṃ manuññaadharasaṅkhātakisalayaṃ munino mukhaṃ passantā ke vā ke nāma janā sukhaṃ na vindanti pītisukhaṃ nānubhonti, anubhavanteva. Visesanabhūtānaṃ hāsaadharānaṃ upamābhūtakusumapallavehi abhedaṃ dassetvā visesyabhūtassa mukhassa aññataraupamāvatthunā abhedena avuttattā abhedāropanaṃ ekadeseyeva vivattīti idaṃ ekadesavivattisamāsarūpakaṃ. Vilāsena yutto hāsoti ca, soyeva kusumaṃ asseti ca, ruciro ca so adharo ceti ca, soyeva pallavo asseti ca vākyaṃ.

218. “优雅”等偈。“优雅的微笑之花”(Vilāsahāsakusumaṃ)意为“被称为与优雅相应的微笑的花朵”；“美丽的下唇嫩芽”(rucirādharapallavaṃ)意为“被称为可爱下唇的嫩芽”。见到牟尼的脸庞，什么人会得不到安乐，不会体验到喜悦之乐呢？他们当然会体验到。因为作为定语的微笑和下唇，与作为喻体的花朵和嫩芽显示了无别，而作为主体的脸庞，却没有被说成与任何喻依无别，所以无别性的叠加(abhedāropana)只在一部分上彰显，因此这是局部彰显的复合譬喻(ekadesavivattisamāsarūpaka)。其句式分析(vākya)为：“与优雅相应的微笑”，而“那正是它的花朵”；“那美丽的下唇”，而“那正是它的嫩芽”。

Ekadesavivattiasamāsa

局部显扬非复合譬喻

219.

219.

Pādadvandaṃ munindassa, dadātu vijayaṃ tava;

Nakharaṃsī paraṃ kantā, yassa pāpajayaddhajā.

愿牟尼主的双足赐予你胜利；其指甲的光芒极其可爱，是战胜邪恶的旗帜。

219. ‘‘Pāda’’iccādi. Munindassa vijayino pādadvandaṃ tava vijayaṃ paṭipakkhaparābhavaṃ dadātu. Kīdisaṃ? Yassa paramaccantaṃ kantā manuññā nakharaṃsī pāpānaṃ lobhādīnaṃ jaye ussitā dhajā ketavoti. Idamekadesavivattiasamāsarūpakaṃ.

219. “足”等。愿胜利的牟尼主的双足赐予你战胜敌对者的胜利。是怎样的呢？其指甲的光芒无比可爱、令人愉悦，是为战胜贪婪等邪恶而高举的旗帜。这即是局部显扬非复合譬喻。

219. ‘‘Pāde’’ccādi.[Pg.222] Yassa sambuddhassa paraṃ atisayena kantā manuññā nakharaṃsī caraṇanakhakantiyo pāpajayaddhajā pāpavijaye ussāpitadhajāyeva honti, tassa munindassa pādadvandaṃ caraṇayugaḷaṃ tava tuyhaṃ vijayaṃ paṭipakkhaparābhavaṃ dadātūti. Nakharaṃsīnaṃ upamābhūtadhajehi abhedamāropetvā ‘‘pādadvanda’’miti anirūpitattā ekadesavivattiasamāsarūpakaṃ nāma. Pāpānaṃ jayoti ca, tasmiṃ dhajāti ca viggaho.

219. “足”等。那位正等觉者，其指甲的光芒极其美丽可爱，正是于战胜邪恶中升起的旗帜；愿那位牟尼主的双足赐予你战胜敌对者的胜利。由于指甲的光芒被等同于作为喻体的旗帜，而“双足”却没有被描绘，因此这被称为局部显扬非复合譬喻。其（复合词pāpajayaddhajā的）分解是：“对邪恶的胜利”，以及“于此（胜利）中的旗帜”。

Ekadesavivattimissaka

局部显扬混合譬喻

220.

220.

Sunimmalakapolassa, munindavadaninduno;

Sādhuppabuddhahadayaṃ, jātaṃ keravakānanaṃ.

牟尼主的面容如月，其脸颊洁净无瑕；善人觉醒之心，化为白睡莲林。

220. ‘‘Sunimmala’’iccādi. Sunimmalo kapolo yassa, tassa munindavadaninduno sādhūnaṃ pabuddhaṃ dhammāvabodhavasena vikasitaṃ hadayaṃ cittaṃ keravakānanaṃ jātanti ekadesavivattisamāsāsamāsarūpakaṃ.

220. “纯净无瑕”等。（此偈颂是说）那位脸颊纯净无瑕的牟尼主，其面容如月；善人们的心因了悟法而绽放，化为了白睡莲林。这即是局部显扬复合非复合譬喻。

220. ‘‘Sunimmali’’ccādi. Sunimmalakapolassa munindavadaninduno sādhuppabuddhahadayaṃ sajjanānaṃ catusaccāvabodhena pasannamānasaṃ keravakānanaṃ kumudavanaṃ jātanti. Vadanahadayānaṃ upamābhūtehi indukeravehi abhedāropanaṃ katvā kapolassa maṇḍalādīhi upamāvisesehi anirūpitattā ekadesavivattisamāsāsamāsarūpakaṃ. Ettha samāso nāma vadanindūnameva. Asamāso nāma hadayakeravānamevāti. Tathā hi rūpakavisaye samāsāsamāsattaṃ upamānopameyyapadānaṃ dvinnamevāti. Suṭṭhu nimmaloti ca, so kapolo assāti ca, munindavadanameva indūti ca, pabuddhañca taṃ hadayañcāti ca, sādhūnaṃ pabuddhahadayamiti ca, keravānaṃ kānanamiti ca vākyaṃ.

220. “净白”等。脸颊洁净无瑕的牟尼主，其面容如月；善人们因了悟四圣谛而心意澄净，（此心）化为白睡莲林，即俱牟陀林(kumudavana)。由于将面容和心等同于作为喻体的月亮和白睡莲，而面颊却没有以圆润等特定的比喻来描绘，因此这是局部显扬复合非复合譬喻。此处，“面容如月”是复合（譬喻），而“心如白睡莲”是非复合（譬喻）。要知道，在譬喻的范畴里，复合与非复合性仅关乎喻体和喻依这两个词。其（复合词的）句子分析是：“极其清净”，“他有此面颊”，“牟尼主的面容即是月亮”，“那已觉醒的心”，即“善人已觉醒的心”，以及“白睡莲之林”。

221.

221.

Rūpakāni [Pg.223] bahūnyeva, yuttāyuttādibhedato;

Visuṃ na tāni vuttāni, etthe’va’ntogadhāni’ti.

譬喻确实有许多种，依其恰当、不恰当等而有区别；它们未被单独讲述，因为它们都已包含于此中。

221.

221.

Ettakoyeva kiṃ rūpakabhedoti āha‘‘Rūpakāni’’ccādi;

Subodhaṃ;

Tattha –

（有人问：）“譬喻的类别仅有这些吗？”（作者）答曰：“譬喻”等（偈颂）。（其义）易于理解。其中——

‘‘Sitapupphujjalaṃ lola-nettabhiṅgaṃ tavānanaṃ;

Kassa nāma mano dhīra, nākaḍḍhati manohara’’nti.

“哦，智者！你那迷人的脸庞，因洁白的花朵（般的微笑）而明亮，因游移的眼睛（般的）蜜蜂而生动，究竟有谁的心能不被它吸引呢？”

Yuttarūpakaṃ yuttattā pupphabhiṅgānaṃ, tadanusārena ayuttarūpakādipi viññeyyanti.

（这被称为）恰当譬喻，因为花与蜜蜂是相称的。依此，不恰当譬喻等也应被了知。

221. Rūpakāni punapi santīti dassetumāha ‘‘rūpakāni’’ccādi. Rūpakāni yuttāyuttādibhedato yuttarūpakaayuttarūpakādibhedena bahūni eva honti, tāni rūpakāni ettheva rūpake antogadhāni. Iti tasmā kāraṇā tāni visuṃ na vuttāni. Anto majjhe gadhāni pavattānīti viggaho.

221. 为了表明“还有其他譬喻”，（作者）说了“譬喻”等（偈颂）。譬喻根据恰当、不恰当等差别，分为恰当譬喻、不恰当譬喻等多种。那些譬喻都已包含在此（处所论的）譬喻之中。因此，它们未被单独讲述。其（复合词antogadhāni的）分解是：“在内部被包含，在中间发生”。

‘‘Sitapupphujjalaṃ lola-nettabhiṅgaṃ tavānanaṃ;

Kassa nāma mano dhīra, nākaḍḍhati manohara’’nti.

“哦，智者！你那迷人的脸庞，因洁白的花朵（般的微笑）而明亮，因游移的眼睛（般的）蜜蜂而生动，究竟有谁的心能不被它吸引呢？”

Ettha pupphabhiṅgānaṃ aññamaññayuttattā yuttarūpakaṃ nāma.

此处，因花与蜜蜂彼此相称，故称“恰当譬喻”。

He dhīra sitapupphujjalaṃ mandahasitasaṅkhātehi kusumehi vijotantaṃ lolanettabhiṅgaṃ manoharaṃ tavānanaṃ kassa nāma mano nākaḍḍhatīti. Imassa paṭipakkhato ayuttarūpakaṃ veditabbaṃ.

“哦，智者！你那迷人的脸庞，因被称为‘柔和微笑’的花朵而闪耀，（并有着）游移的眼睛（般的）蜜蜂，有谁的心能不被它吸引呢？”与此相反的，当知为不恰当譬喻。

222.

222.

Candimā’kāsapaduma-miccetaṃ khaṇḍarūpakaṃ;

Duṭṭha’mambhoruhavanaṃ, nettāni’ccādi sundaraṃ.

“‘月亮是天空之莲’，这是一个有缺陷的残缺譬喻；而‘眼睛是莲花林’等（说法）则是优美的。”

222. Rūpakassa virodhāvirodho upamāyamivo’hituṃ sakkāti upalakkheti ‘‘candimā’’iccādinā. Ettha ākāsassa taḷāke rūpite candassa padumattaṃ rūpakaṃ yuttanti etaṃ [Pg.224] khaṇḍarūpakaṃ duṭṭhaṃ, ‘‘ambhoruhavanaṃ nettāni’’ccādi tu vacanabhedepi sundaraṃ.

222. （作者）以“月亮”等（偈颂）来指明，譬喻的矛盾与否可以像在明喻中一样被推断。此处，若将天空比喻为湖泊，则月亮为莲花之喻是恰当的，（但由于前者未被言明，）故此为有缺陷的残缺譬喻。而“眼睛是莲花林”等说法，即使数量有别，依然是优美的。

222. Rūpake dosādosaṃ upamāyaṃ viya parikappetvā gahetabbanti upadisanto āha ‘‘candimi’’ccādi. ‘‘Candimā cando ākāsapaduma’’nti etaṃ khaṇḍarūpakaṃ ākāsassa taḷākattena anirūpitattā khaṇḍarūpakaṃ nāma. Duṭṭhaṃ khaṇḍitopamā viya dosaduṭṭhaṃ nāma. ‘‘Ambhoruhavanaṃ nīluppalavanaṃ nettānī’’tiādikaṃ upamānopameyyānaṃ vacananānattepi sundarameva.

222. 为了教导应当像在明喻中那样，通过构想来理解譬喻的优点与缺点，他说了“月亮”等。“月亮，月亮是天空的莲花”，这是残缺譬喻(khaṇḍarūpaka)，因为天空未被描绘为池塘，故称残缺譬喻。有缺陷的，就像残缺的明喻一样，被称为“因缺陷而有瑕疵”。“莲林，青莲林，是眼睛”等，虽然喻体与喻依的数量不同，却依然优美。

223.

223.

Pariyanto vikappānaṃ, rūpakasso’pamāya ca;

Natthi yaṃ tena viññeyyaṃ, avutta’manumānato.

譬喻和明喻的种类没有穷尽；因此，未说的部分应通过推论来理解。

223. Kimettakā evopamārūpakabhedā? Neti paridīpento avuttaṃ atidisati ‘‘pariyanto’’iccādinā. Rūpakassa upamāya ca vikappānaṃ pabhedānaṃ pariyanto avasānaṃ natthi yaṃ yasmā kāraṇā, tena kāraṇena avuttaṃ ihānupātaṃ vikappajātaṃ sabbavikappabyāpakasāmaññalakkhaṇānugatarūpakavikappānusārena viññeyyaṃ. Kasmā? Anumānato yathāvuttavikappasaṅkhātaliṅgato avuttasesarūpakāvagamasaṅkhātena anumānañāṇenāti attho.

223. 明喻和譬喻的分类就只有这些吗？并非如此。为了阐明这点，他用“没有穷尽”等词语来类推未说的部分。因为譬喻和明喻的各种变化与分类没有穷尽，所以，那些未说的、此处未包含的种类，应当根据遵循普遍共相的譬喻变化规律来理解。为何如此？因为可以通过推论，即凭借以已说的各种变化为标记的推论智，来理解未说的其余譬喻，这就是其含义。

223. Idāni imesameva upamārūpakānaṃ avuttānantabhedo vuttānusāreneva ñātabboti dassetumāha ‘‘pariyanto’’iccādi. Rūpakassa ca rūpakālaṅkārassa ca upamāya ca upamālaṅkārassa ca vikappānaṃ vividhākārena kappitapakkhānaṃ pariyanto koṭi yaṃ yasmā natthi, tena kāraṇena avuttaṃ imasmiṃ subodhālaṅkāre avuttapakkhaṃ samūhaṃ anumānato anumānañāṇena viññeyyanti. Upamārūpakānaṃ sakalamavuttapakkhaṃ byāpetvā ṭhitaṃ sāmaññalakkhaṇaṃ anatikkamitvā vuttehi tehi tehi pakkhasaṅkhātehi liṅgehi [Pg.225] siddhānumānañāṇena sāmaññalakkhaṇe antogadhānamanuttarūpakasaṅkhātānumeyyānaṃ avabodho sakkāti adhippāyo. Rūpakassa pana upamantogadhattā upamāya niddiṭṭhadosādosaṃ dvinnamapi uttānuttapakkhassa sādhāraṇaṃ hoti.

223. 现在，为了说明这些明喻和譬喻的无数未说分类，应当依照已说的内容来理解，他说了“没有穷尽”等。因为譬喻与譬喻庄严、明喻与明喻庄严的各种构想分类没有穷尽、没有极限，因此，在这《善解庄严论》(Subodhālaṅkāra)中，未说的方面应当通过推论，即以推论智来理解。其意趣是：通过已说的那些方面为标记，凭借已成立的推论智，在不超越涵盖明喻和譬喻所有未说方面的共相的情况下，可以理解包含在共相中那些被称为未说喻类的待推论对象。再者，由于譬喻包含在明喻之中，因此为明喻所指出的功过，对于两者已说和未说的方面是共通的。

224.

224.

Punappunamuccāraṇaṃ, ya’matthassa padassa ca;

Ubhayesañca viññeyyā, sā’ya’māvutti nāmato.

对意义、词语，以及对二者的反复言说，当知此在名相上是“复述”。

224. Āvuttimadhikiccāha ‘‘puna’’iccādinā. Atthassa abhidheyyassa padassa saddassa ca ubhayesaṃ atthapadānañca punappunaṃ bhiyyo bhiyyo yaṃ uccāraṇaṃ, sāyaṃ tividhā nāmato āvutti viññeyyā, uccāraṇavasena ā punappunaṃ vattanamāvuttīti.

224. 关于复述，他用“反复”等词来说明。对意义（即所指）、词语（即声音），以及意义与词语二者，一次又一次、一再地言说，当知此在名相上是三种复述。依据言说的方式，反复叙述即是“复述”。

224. Idāni āvuttiṃ dasseti ‘‘punappune’’ccādinā. Atthassa saddābhihitaatthassa ca padassa ca ubhayesaṃ atthapadānañca yaṃ punappunuccāraṇaṃ, sā ayaṃ tividhā nāmato āvutti iti viññeyyā. Punappuneti etadabyayaṃ kriyābāhulye vattate. Uccāraṇavasena ā punappunaṃ vattanamāvutti.

224. 现在，他用“反复”等词来说明复述。对意义（即由词语所表达的意义）、对词语，以及对意义与词语二者，凡是反复言说，当知此在名相上即是三种复述。“反复”（punappunaṃ）这个不变词用于表示动作的频繁发生。依据言说的方式，反复叙述即是“复述”。

Atthāvutti

义复述

225.

225.

Mano harati sabbesaṃ, ādadāti disā dasa;

Gaṇhāti nimmalattañca, yasorāsi jinassa’yaṃ.

胜者名望聚，摄取众人心，声扬十方界，亦得无垢性。

225. Udāharati ‘‘mano’’iccādi. Jinassa ayaṃ yasorāsi sabbesaṃ janānaṃ mano cittaṃ harati, dasa disā ādadāti sabbadā taṃvisayattā, nimmalattaṃ nimmalabhāvaṃ gaṇhāti, ettha gahaṇalakkhaṇassa atthassa anekehi pariyāyavacanehi āvattitattā ayaṃ atthāvutti.

225. 举“心”等（偈颂）为例。这位胜者之名望聚，摄取一切众生之心，亦摄取十方——因其恒常是所缘境，并获得无垢之性。在此，‘摄取’之义，以多种同义词反复阐述，故此为义复述。

225. Udāharati [Pg.226] ‘‘mano harati’’ccādinā. Jinassa ayaṃ yasorāsi sabbesaṃ sattānaṃ mano cittaṃ harati gaṇhāti, dasa disā ādadāti avisayaṭṭhānābhāvato gaṇhāti, nimmalattañca bhūtaparisuddhaguṇena nipphannattā gaṇhāti. Ettha ‘‘gaṇhātī’’ti ekassevatthassa ‘‘harati, ādadāti, gaṇhātī’’ti aññehi pariyāyavacanehi āvattitattā ayamatthāvutti nāma. Niggato malehīti ca, tassa bhāvoti ca, yasaso rāsiiti ca viggaho.

225. 举“夺取心”等为例。这位胜者之名望聚，摄取一切有情之心，亦摄取十方——因无非其所缘之处；并因由真实清净之功德所成就而获得无垢性。在此，‘获得’此一义，以‘夺取’（harati）、‘摄受’（ādadāti）、‘获得’（gaṇhāti）等其他同义词反复阐述，故名为义复述。其解析（viggaha）为：‘离于诸垢’（Niggato malehi），故为‘无垢’（nimmala）；‘彼之状态’（tassa bhāvo），故为‘无垢性’（nimmalatta）；‘名望之积聚’（yasaso rāsi），故为‘名望聚’（yasorāsi）。

Padāvutti

词复述

226.

226.

Vibhāsenti disā sabbā, munino dehakantiyo;

Vibhā senti ca sabbāpi, candādīnaṃ hatā viya.

牟尼身光遍照十方，日月等光皆如被夺。

226. ‘‘Vibhāsenti’’ccādi. Munino dehakantiyo sabbā disā vibhāsenti visesena dīpenti, yato evaṃ tasmā kāraṇā candādīnaṃ sabbāpi vibhā sobhā hatā pahatā viya senti pavattantīti padāvutti.

226. “遍照”等（偈颂）言：牟尼之身光遍照一切方，特别显明。正因如此，日月等一切光辉皆如被夺而显现。此为词复述。

226. ‘‘Vibhāsenti’’ccādi. Munino dehakantiyo sabbā disā vibhāsenti yasmā visesena pakāsenti, tasmā candādīnaṃ sabbāpi vibhā kantiyo hatā pahatā viya senti pavattanti ca, ‘‘vibhāsentī’’ti padasseva āvattanato ayaṃ padāvutti nāma. Dehe kantiyoti vākyaṃ.

226. “遍照”等（偈颂）言：因为牟尼之身光遍照一切方，特别显明，所以日月等一切光辉皆如被夺而显现。此乃因“vibhāsenti”（遍照）一词的复用，故称为词复述。其解析为“身上有光辉”（dehe kantiyo）。

Ubhayāvutti

双复述

227.

227.

Jitvā viharati klesa-ripuṃ loke jino ayaṃ;

Viharatyā’rivaggo’yaṃ, rāsībhūtova dujjane.

这位胜者战胜烦恼敌，安住于世间；此怨敌之众，则安住于恶人，犹如堆积成团。

227. ‘‘Jitvā’’iccādi. Ayaṃ jino klesaripuṃ jitvā loke viharati pavattati, ayaṃ tena jito arivaggo sattusamūho [Pg.227] dujjane rāsībhūto viya tato aladdhappatiṭṭhattā. ‘‘Viharatī’’ti atthassa padānañca āvuttito ubhayāvutti.

227. “战胜”等（偈颂）言：这位胜者战胜烦恼怨敌，于世间安住、行进。被他战胜的这群怨敌，即敌人群体，因无法在胜者处获得立足之地，便犹如在恶人中堆积起来。因“安住”（viharati）之义与词皆有重复，故此为双复述。

227. ‘‘Jitvā’’iccādi. Ayaṃ jino klesaripuṃ jitvā loke viharati, ayaṃ arivaggo klesaripusamūho dujjane rāsībhūtova viharatīti. Vāsasaṅkhatassa atthassa ca ‘‘viharatī’’ti padassa ca puna uccāraṇato ayaṃ ubhayāvutti nāma hoti. Kleso eva ripūti ca, arīnaṃ vaggoti ca, arāsi rāsi abhavīti ca, kucchito janoti ca vākyaṃ.

227. “战胜”等（偈颂）言：这位胜者战胜烦恼怨敌，安住于世间；此怨敌之众，即烦恼怨敌之集合，则安住于恶人，犹如堆积成团。由于“安住”（viharati）此词及“住”（vāsa）之义的重复使用，故此为双复述。其解析为：“烦恼即怨敌”（kleso eva ripu），故为“烦恼敌”（klesaripu）；“敌之群体”（arīnaṃ vaggo），故为“敌群”（arivagga）；“非聚而成聚”（arāsi rāsi abhavi），故为“成聚”（rāsībhūta）；“可鄙之人”（kucchito jano），故为“恶人”（dujjana）。

228.

228.

Ekattha vattamānampi, sabbavākyopakārakaṃ;

Dīpakaṃ nāma tañcādi-majjhantavisayaṃ tidhā.

虽现于一处，能益一切句；此名为灯喻，初中后三类。

228. Dīpakaṃ paridīpayamāha ‘‘ekatthe’’ccādi. Ekattha vākyassādo majjhe ante vā vattamānampi kriyājātyādikaṃ sabbassa abhimatassa kassaci vākyassa kriyākārakasambandhābhidhāyino padasantānassa upakārakaṃ vākyatthānvayavasena dīpakaṃ nāma, dīpo viya ekadese vattitopi sakalapadatthavasena sabbavākyaṃ dīpayati pakāsetīti. Tañca dīpakaṃ ādi ca majjhañca antañca visayo gocaro yassa tādisaṃ tidhā ādidīpakaṃ majjhadīpakaṃ antadīpakanti tividhaṃ hotīti attho, tampi kriyādīnaṃ vasena paccekaṃ tividhaṃ hoti.

228. 他以“一处”等（偈颂）阐明灯喻（Dīpaka）。在句首、句中或句末仅出现一次的动词、名词等，通过与句义的关联，对整个句子——即表达动作与作用者关系的词语系列——有所助益，故名为灯喻。犹如灯火，虽仅置于一处，却能照亮所有词义，从而显明整句。此灯喻，以其作用于句首、句中、句末而分为三类，即：初灯喻（Ādidīpaka）、中灯喻（Majjhadīpaka）、后灯喻（Antadīpaka）。此三类，依动词等（不同词类）又可各自分为三种。

228. Idāni dīpakālaṅkāraṃ dasseti ‘‘ekatthe’’ccādinā. Ekattha vākyassa ādimajjhāvasānesvekasmiṃ vattamānampi kriyājātiguṇattayaṃ sabbavākyopakārakaṃ vattumicchitakriyākārakasambandhappakāsakapadasantānasaṅkhātavākyassa vākyatthāvabodhavasena payojanaṃ dīpakaṃ nāma ekaṭṭhāne [Pg.228] ṭhatvā visayībhūtasabbaṭṭhānagatadabbapakāsakapadīpasamānattā dīpakaṃ nāma hoti. Tañca dīpakaṃ ādimajjhantavisayaṃ vākyassa ādivisayaṃ majjhavisayaṃ antavisayañceti tidhā hoti. Etesu ekekamapi kriyājātiguṇabhedena punapi tividhaṃ hotīti viññeyyaṃ. Dīpetīti dīpo, padīpo. Paṭibhāgatthe kappaccayena dīpo viyāti dīpakaṃ. Vākyassa ādi ca majjhañca antañceti ca, taṃ visayo asseti ca vākyaṃ.

228. 现在以“在一处”等句展示灯喻（dīpaka）。在一个语句的开头、中间或结尾处出现的行为、种类、性质三者，它们对整个语句有助益，能阐明所欲表达的行为、作者及其关系，由这些词语序列构成的语句，通过理解句义而产生作用，这称为灯喻。之所以称为灯喻，是因为它像一盏灯，立于一处，却能照亮其范围内的所有事物。此灯喻，依其作用于语句的开头、中间、结尾而有三种。应知，此三者中的每一种，又因行为、种类、性质之别而再分为三种。能照亮者是灯（dīpa），即明灯（padīpa）。在相似义上，由“ka”后缀构成，意为“如灯一般”，故为灯喻。“语句之初、中、末”，此乃其作用范围。

Ādidīpaka

句首灯喻

229.

229.

Akāsi buddho veneyya-bandhūnamamitodayaṃ;

Sabbapāpehi ca samaṃ-nekatitthiyamaddanaṃ.

佛陀为应受教化的亲友们带来了无量的兴盛，也一同摧伏了众多外道与一切恶。

229. Udāharati ‘‘akāsi’’ccādi. Buddho veneyyā vinetabbāyeva bandhavo tesaṃ amitamaparimitaṃ udayamabhivuddhiṃ akāsi. Na kevalaṃ tameva, sabbapāpehi samaṃ ekato anekānaṃ titthiyānaṃ maddanañca akāsīti. Iha ‘‘akāsī’’ti kriyāpadenādivattinā sabbameva vākyaṃ dīpayatīti kriyādidīpakametaṃ.

229. 举“作了”等句为例。佛陀为应受教化者，即其亲友，带来了无量、无际的增长与兴盛。不仅如此，他还一同摧伏了众多外道与一切恶。此处，动词“作了”(akāsi)位于句首而照亮全句，因此这是动词句首灯喻。

229. ‘‘Akāsi’’ccādi. Buddho veneyyabandhūnaṃ amitodayaṃ pamāṇarahitābhivuddhiṃ akāsi. Na kevalaṃ tameva, samaṃ ekakkhaṇe sabbapāpehi sahānekatitthiyamaddanañca akāsīti. Vākyādimhi kriyāya ṭhitattā idaṃ kriyādidīpakaṃ nāma. Amito ca so udayo ceti ca, anekā ca te titthiyā ceti ca, tesaṃ maddanamiti ca viggaho.

229. “作了”等句。佛陀为应受教化的亲友们带来了无量的兴盛，即无法衡量的增长。不仅如此，他还在同一时刻，连同一切恶一起，摧伏了众多外道。因为动词位于句首，所以这被称为动词句首灯喻。其语法分析(viggaha)是：“无量的兴盛”，“众多的外道”，以及“对他们的摧伏”。

Majjhedīpaka

句中灯喻

230.

230.

Dassanaṃ munino sādhu-janānaṃ jāyate’mataṃ;

Tadaññesaṃ tu jantūnaṃ, visaṃ niccopatāpanaṃ.

对善人而言，得见牟尼，生起不死甘露；然于其他众生，则生起恒常折磨的毒药。

230. ‘‘Dassana’’miccādi. [Pg.229] Munino dassanaṃ sādhujanānaṃ amataṃ nibbānaṃ nāma jāyate amatassa sādhanato, tehi sādhujanehi aññesaṃ jantūnaṃ niccamupatāpetīti niccopatāpanaṃ visaṃ jāyate, tasmiṃ manopadosassa visasadisattā nirayādidukkhāvahabhāvatoti. Kriyāmajjhadīpakametaṃ.

230. “见”等句。对善人而言，得见牟尼，生起名为涅槃的不死境，因为这是证得不死的途径。而对那些善人之外的其他众生，则生起恒常折磨的毒药，因为它恒常地折磨。于此，由于心的败坏有如毒药，会带来地狱等痛苦。这是动词句中灯喻。

230. ‘‘Dassana’’miccādi. Munino dassanaṃ sādhujanānaṃ amataṃ amatasaṅkhātanibbānassa ekantakāraṇattā kāriyopacārena amataṃ bhūtaṃ jāyate, tadaññesaṃ tehi sādhujanehi aññesaṃ jantūnaṃ tu niccopatāpanaṃ satatamupatāpakaraṇato visaṃ jāyate visatulyapaṭighakāraṇattā kāriyopacārena visaṃ bhavatīti. Idaṃ kriyāya majjhe ṭhitattā kriyāmajjhadīpakaṃ. Sādhavo ca te janā ceti ca, tehi aññeti ca vākyaṃ.

230. “见”等句。对善人而言，得见牟尼，生起不死境，因为这是名为“不死”的涅槃的唯一原因，故通过“以果喻因”的转喻(kāriyopacāra)，它生起为不死境。然而，对那些善人之外的其他众生，则生起毒药，因为它不断造成折磨，并且是产生如毒药般嗔恚的原因，故通过“以果喻因”的转喻，它成为毒药。此乃因动词位于句中，故为动词句中灯喻。其语法分析是：“善的那些人”，以及“他们之外的”。

Antadīpaka

句末灯喻

231.

231.

Accantakantalāvaṇya-candātapamanoharo;

Jinānanindu indu ca, kassa nā’nandako bhave.

极其可爱、美丽，如月光般怡人的胜者月容与月亮，对谁不生欢喜呢？

231. ‘‘Accante’’ccādi. Accantaṃ kantaṃ manuññaṃ lāvaṇyaṃ piyabhāvo, tameva, tamiva vācandātapo candikā, tena manoharo jinānanindu indu cando ca kassa janassa ānandako na bhavatīti. Kriyāntadīpakaṃ.

231. “极其”等。极其可爱、可意、美丽、亲爱的状态，那正是，或如同月光、月辉，因此，胜者的月容，以及月亮，对何人不令人欢喜呢？这是动词句末灯喻。

231. ‘‘Accanti’’ccādi. Accantakantalāvaṇyacandātapamanoharo atisayena manuññapiyabhāvasaṅkhātavilāsanāmakena candakiraṇena, no ce, atisayena manuññapiyatāsaṅkhātavilāsasadisena candakiraṇena manoharo jinānanindu sambuddhassa mukhacando ca indu ca pakaticando ca kassa ānandako na bhave. Idaṃ kriyāya ante ṭhitattā kriyāntadīpakaṃ nāma. Antaṃ atikkantanti ca, tañca taṃ kantañceti ca, [Pg.230] lavaṇassa bhāvo lāvaṇyaṃ, madhurabhāvo, taṃsadisattā accantakantañca taṃ lāvaṇyañcāti ca, candassa ātapo kiraṇoti ca, accantakantalāvaṇyameva candātapoti ca, candapakkhe accantakantalāvaṇyamiva ca so candātapo cāti ca, tena manoharoti ca, jinānanameva indūti ca vākyaṃ. Iminā kriyādīpakattayeneva avuttajātidīpakaguṇadīpakānipi ñātabbāni.

231. “极其”等。以名为‘魅力’(vilāsa)，即极其可意与亲爱之情的月光，或者以如同名为‘魅力’，即极其可意与亲爱之情的月光，而令人心醉的胜者月容——即正等觉者的月面，以及月亮——即自然的月亮，对谁不令人欢喜呢？这因为位于动词之末而被称为动词句末灯喻。〔其词语分析如下：〕“超越其限”；以及“彼与彼皆可爱”；以及“盐的状态是‘美丽’(lāvaṇya)，即甜美之态”；以及“因与其相似，故是极其可爱与美丽”；以及“月亮的光即是光线”；以及“极其可爱与美丽本身即是月光”；以及“在月亮方面，那月光也如同极其可爱与美丽”；以及“因此而令人心醉”；以及“胜者之面即是月亮”等句。通过这三种动词灯喻，也应了知未言说的种类灯喻与功德灯喻。

Mālādīpaka

鬘灯

232.

232.

Hotā’vippaṭisārāya,Sīlaṃ pāmojjahetu so;

Taṃ pītihetu, sā cā’yaṃ,Passaddhādipasiddhiyā.

持戒为无悔，无悔则生悦；由悦而生喜，依喜得轻安。

232. Ādidīpakādīsupi tesu payogakkamena pakārantaramatthīti vadati ‘‘hoti’’ccādi. Sīlaṃ pañcasīlādikaṃ, avippaṭisārāya pacchānutāpābhāvāya hoti, so avippaṭisāro pāmojjassa uppannamattāya pītiyā hetu hoti, taṃ pāmojjaṃ pītiyā balavabhūtāya hetu hoti, sā cāyaṃ pīti passaddhādīnaṃ passaddhisukhādīnaṃ pasiddhiyā nipphattiyā hotīti yojanīyaṃ.

232. 在初灯(ādidīpaka)等中，依其运用次第亦有其他种类，故说“是(hoti)”等。戒，即五戒等，是为了无悔，即没有后悔。那无悔是悦(pāmojja)之因，即初生之喜(pīti)。那悦是强盛之喜的因。而这喜是为了轻安等，即轻安、乐等的成就，即圆满，应如此连接。

232. Idāni navasu dīpakesu payogavisesena sādhetabbe aññappakāre dasseti ‘‘hoti’’ccādinā. Sīlaṃ surakkhitaṃ pañcaṅgadasaṅgādisīlaṃ avippaṭisārāya hoti, so avippaṭisāro pāmojjahetu hoti uppannamattāya taruṇapītiyā kāraṇaṃ bhavati, taṃ pāmojjaṃ pītihetu balavapītikāraṇaṃ hoti, sā ayañca pīti passaddhādipasiddhiyā kāyapassaddhicittapassaddhiādīnaṃ siddhiyā hetu hoti. Na vippaṭisāro avippaṭisāro, nasaddo pasajjapaṭisedhe vattate. Pamuditassa bhāvoti ca, tassa hetūti [Pg.231] ca, passaddhi ādi yesaṃ sukhādīnanti ca, tesaṃ pasiddhīti ca viggaho.

232. 现在，在九种灯(dīpaka)中，为示以特殊运用可成就其他种类，故说“是(hoti)”等。善护持的戒，即五支戒、十支戒等，是为了无悔。那无悔是悦(pāmojja)之因，即刚生起的、初生的喜(pīti)之因。那悦是喜之因，即强盛之喜的因。而这喜是轻安等成就的原因，即身轻安、心轻安等的成就。“无悔(avippaṭisāro)”即“非后悔(na vippaṭisāro)”，“不(na)”字用于遮止性否定。其语法分析(viggaha)为：‘喜悦者的状态’，‘它的原因’，‘轻安是其开端，即安乐等’，以及‘它们的成就’。

233.

233.

Iccā’didīpakattepi, pubbaṃ pubbamapekkhinī;

Vākyamālā pavattāti, taṃ mālādīpakaṃ mataṃ.

如此，即使是初灯，但因语句之鬘前后相望、延续不断，故被视为鬘灯。

233. Kimidaṃ tava pakārantaramiccāha ‘‘iccādi’’ccādi. Iccevamimaṃ yaṃ taṃ mālādīpakaṃ mataṃ. Nanu kriyādidīpakametamiccāha ‘‘ādidīpakattepī’’ti. Yajjapyādidīpakametaṃ pubbaṃ pubbaṃ vākyaṃ ‘‘hotāvippaṭisārāya sīla’’ntiādikaṃ apekkhinī apekkhamānā vākyānaṃ yathāvuttānaṃ mālā paramparā pavattāti. Taṃ yathāvuttaṃ mālādīpakaṃ mataṃ, nādidīpakanti.

233. （问：）“为何说这是另一种类型呢？”（答：）以“如此(iccā)”等偈颂回答。此偈颂即被视为鬘灯。（问：）难道这不是动词初灯吗？（答：）以“即使是初灯”回答。即使这是初灯，但前一个接一个的句子，例如“戒为无悔”等，都相互关联，如是所说的语句之鬘，即其前后相续得以展开。那如是所说的被称为鬘灯，而非初灯。

233. ‘‘Iccādi’’ccādi. Ādidīpakattepi kriyādidīpakabhāve satipi vākyamālā anekavākyena sambajjhamānā paramparā pubbaṃ pubbaṃ ‘‘hotāvippaṭisārāyā’’tiādikaṃ vākyaṃ apekkhinī pavattā. Iti idaṃ anantaragatappakāraṃ dīpakaṃ ‘‘mālādīpaka’’nti matanti. Ādimhi dīpakamiti ca, visayopacārena ādi ca taṃ dīpakañcāti ca, mālā eva dīpakamiti ca vākyaṃ.

233. “如此(iccā)”等。即使是初灯，即使具有动词初灯的性质，但语句之鬘由多个语句相互连接，前后相继，依赖于前一个接一个的句子，例如“为无悔”等，而得以延续。因此，这紧接其后的灯(dīpaka)类型，被认为是“鬘灯”。其语法分析为：‘在开头是灯’；以及通过转喻，‘开头即是灯’；以及‘鬘本身即是灯’。

234.

234.

Aneneva pakārena, sesānamapi dīpake;

Vikappānaṃ vidhātabbā-nugatī suddhabuddhibhi.

以同样的方式，在其余的灯(dīpaka)中，各种变体的理解，应由具清净智慧者完成。

234. Avutte dīpakavikappe atidisanto nigameti ‘‘aneni’’ccādinā. Aneneva anantarā vuttena pakārena vidhinā dīpake dīpakavisaye sesānamavuttānaṃ vikappānaṃ jātyādidīpakādibhedānaṃ anugati avabodho suddhabuddhibhi parisuddhamatīhi kavīhi vidhātabbā kātabbāti.

234. （作者）通过“以此(anena)”等总结，并类推至未述及的灯喻(dīpaka)的诸种变化。以这同样的方式，即以上文所述的方式与方法，在灯喻的范畴内，其余未述及的变化，即种类初灯喻(jātyādidīpaka)等差别，其理解与领悟，应由具清净智慧、心意纯净的诗人们(kavi)完成。

234. Idāni avuttadīpakānipi atidisati ‘‘anenevi’’ccādinā. Aneneva pakārena yathāvuttadīpakappakārena dīpake dīpakavisaye sesānaṃ api vikappānaṃ avuttajātidīpakaguṇadīpakasaṅkhātānaṃ [Pg.232] pakkhānaṃ jātyādidīpakaguṇādidīpakādīnaṃ channaṃ mālādīpakānañca anugati avabodho suddhabuddhibhi kavīhi vidhātabbā vuttānusāreneva kātabbā. Visesato asaṅkarato kappīyantīti ca, suddhā buddhi yesanti ca vākyaṃ.

234. 现在，亦以“以此(anena)”等，类推至未述及的灯喻。以这同样的方式，即如前所述的灯喻类型的方式，在灯喻的范畴内，对于其余的变化，即被称为未述及的种类灯喻、功德灯喻的方面，以及种类初灯喻、功德初灯喻等六种鬘灯喻，其理解与领悟，应由具清净智慧的诗人们，依照已述及的内容来完成。其文句分析为：‘因其被特别地、不混淆地加以分别，故为变体(vikappa)’，以及‘他们具有清净智慧(suddhabuddhi)’。

235.

235.

Visesavacanicchāyaṃ,Nisedhavacanaṃ tu yaṃ;

Akkhepo nāma so’yañca,Tidhā kālappabhedato.

在想要表达特殊之处时，那否定之语，被称为驳斥(akkhepa)；此亦依时间之分有三种。

235. Akkhepamupakkhipati ‘‘visesi’’ccādinā. Visesassa yassa kassaci vacanicchāyaṃ yaṃ nisedhassa paṭisedhassa vacanaṃ vutti, so akkhepo nāma akkhipanaṃ paṭisedhoti katvā. Soyamakkhepo ca kālappabhedato atītādito tidhā tippakāro.

235. （作者）通过“特殊(visesa)”等，引入驳斥(akkhepa)。在想要表达任何特殊之处时，那否定之语，即禁止之语，被称为驳斥，因为它是一种驳斥、一种禁止。此驳斥依时间之分，即依过去等，有三种类型。

235. Idāni akkhepaṃ dasseti ‘‘visese’’ccādinā. Visesavacanicchāyaṃ tu yassa kassaci padatthavisesassa kathanicchāya eva yaṃ nisedhavacanaṃ paṭisedhavacanaṃ atthi, so paṭisedho akkhepo nāma akkhepālaṅkāro nāma. Ayañca akkhepo kālappabhedato atītādikālavisesena tidhā hoti. Visesassa kassaci vacananti ca, tasmiṃ icchāti ca, nisedhassa paṭisedhassa vacanamiti ca, akkhipanaṃ paṭikkhipananti ca, kālassa kriyāya vā pabhedoti ca vākyaṃ.

235. 现在，（作者）通过“特殊(visesa)”等，说明驳斥(akkhepa)。在想要表达任何词义上的特殊之处时，那否定之语，即禁止之语，就是驳斥，被称为驳斥修辞(akkhepālaṅkāra)。此驳斥依时间之分，即依过去等时间之别，有三种。其文句分析为：“表达某个特殊之处”，“于此之欲求”，“否定之语，即禁止之语”，“驳斥，即拒绝”，以及“时间或行为的区分”。

236.

236.

Ekākī’nekasenaṃ taṃ, māraṃsavijayījino;

Kathaṃ ta’matha vā tassa, pāramībalamīdisaṃ.

独自一人，胜者战胜了那有众多军队的魔罗(Māra)，这怎么可能呢？然而，他的波罗蜜之力就是如此。

Atītakkhepo.

过去驳斥。

236. ‘‘Ekāki’’ccādi. So jino ekākī eko samāno anekasenaṃ taṃ māraṃ vijayi parājesi, taṃ kathaṃ yujjate. [Pg.233] Atha vā kiṃ na yujjate, yato tassa jinassa pāramī samatiṃsavidhā pāramitā eva balaṃ īdisaṃ yādisaṃ tassa vijayakāraṇanti. Ettha ekākittakāraṇasāmatthiyā māravijayāyogabuddhi ‘‘sasenaṃ māraṃ vijitavāti kathaṃ yujjatī’’ti evamākārā atītā akkhittāti atītakkhepoyaṃ.

236. “独自一人”等。那位胜者独自一人，孤身一人，战胜了那有众多军队的魔罗，征服了他，这如何能说得通呢？或者说，为何不能说得通呢？因为那位胜者的力量就是三十种波罗蜜，正是这种力量成为他胜利之因。在此，由于他是独自一人，“如何能战胜有军队的魔罗”这种关于征服魔罗的不合逻辑的想法，因其关乎一件过去之事而被驳斥，故此为过去驳斥。

236. Idāni udāharati ‘‘ekāki’’ccādinā. Sa jino so sabbaññū ekākī asahāyo adutiyo anekasenaṃ taṃ māraṃ vijayī ajinīti, taṃ kathaṃ yujjati. Atha vā yujjateva, tassa jinassa pāramībalaṃ samatiṃsapāramībalaṃ samatiṃsapāramītāsaṅkhatasenā īdisamīdisāti. Buddhassa adutiyabhāvañca mārassa saparivārabhāvañca nissāya kassaci uppannā ‘‘ekākinā kathamanekaseno māro jito’’ti viparītabuddhi atītamāravijayavisayattā atītā hoti, ‘‘tassa pāramībalaṃ īdisa’’nti atthavisesassa kathanicchāya ‘‘atha vā’’ti niddiṭṭhapaṭisedhavacanena akkhittanti atītassa akkhepanato atītakkhepo nāma.

236. 现在以“独自一人”等（偈颂）来举例。那位胜者，那位一切知者，独自一人，无有协助，无有同伴，战胜、征服了拥有众多军队的魔罗，这如何说得通呢？或者说，这确实说得通，因为那位胜者的波罗蜜之力，三十波罗蜜之力，即名为三十波罗蜜的军队，就是如此。基于佛陀的无有同伴与魔罗的有眷属，某人升起了“独自一人如何能战胜有众多军队的魔罗”这样的颠倒之智。此颠倒之智，因其主题是过去降伏魔罗之事，故而是“过去的”；为了说明“他的波罗蜜之力就是如此”这一特殊意义，它被“或者说”这一所指的驳斥之语所驳斥。由于驳斥了过去之事，故名为“过去驳斥”。

237.

237.

Kiṃ citte’jāsamugghātaṃ,Appatto’smiti khijjase;

Paṇāmo nanu soyeva,Sakimpi sugate kato.

心啊，为何因“我未达渴爱(ejā)之拔除”而苦恼？难道向善逝仅作一次礼敬，那礼敬本身不就是（渴爱的）拔除吗？

Vattamānakkhepo.

当下驳斥。

237. ‘‘Kiṃ citte’’ccādi. Citta ejāya taṇhāya samugghātaṃ sabbathā appavattiṃ appattosmīti kiṃ khijjase, tuccho tava khedo. Sugate sakimpi ekavārampi kato paṇāmo soyeva taṇhāya samugghātoyeva nanu ekantakāraṇattā tassāti vattamānakkhepoyaṃ vattamānassa khedassākkhitattā.

237. “心啊，为何”等。心啊，你为何因“我尚未达到对渴爱(ejā)，即渴爱(taṇhā)的拔除、完全不生起”而苦恼？你的忧愁是徒劳的。即使只向善逝作一次礼敬，那礼敬本身难道不就是对渴爱的拔除吗？因为它是其绝对之因。此为“当下驳斥”，因其驳斥了当下的苦恼。

237. ‘‘Kiṃ citte’’ccādi. [Pg.234] He citta ejāsamugghātaṃ ejāsaṅkhatāya taṇhāya samucchedapahānaṃ appattosmīti kiṃ khijjase, tuccho tava khedo. Tathā hi sugate buddhavisaye sakimpi kato paṇāmo soyeva nanu taṇhāsamucchedassa ekantakāraṇattā kāraṇakāriyānamabhedabuddhiyā so ejāsamugghātoyeva kiṃ na bhavati, bhavatyeva. ‘‘Paṇāmo’’tyādivisesakathanādhippāyena ‘‘kiṃ khijjase’’ti cittassa vattamānakhedassa paṭisedhitattā ayaṃ vattamānakkhepo nāma. Ejāya samugghātoti vākyaṃ.

237. “心啊，为何”等。喂，心啊！你为何因“我尚未达到渴爱(ejā)的拔除”——即对名为渴爱的渴爱(taṇhā)的断灭与舍弃——而苦恼呢？你的苦恼是徒劳的。确实，对于善逝，即佛陀的境界，即使只作一次礼敬，那礼敬难道不就是断灭渴爱的绝对之因吗？以因果无别之智，那礼敬本身难道不就是渴爱的拔除吗？确实如此。由于以“礼敬”等特别说明为意趣，通过“你为何苦恼”这句话驳斥了心的当下之苦恼，因此这被称为“当下驳斥”。此处的文句是“渴爱的拔除”。

238.

238.

Saccaṃ na te gamissanti, sivaṃ sujanagocaraṃ;

Micchādiṭṭhiparikkanta-mānasā ye sudujjanā.

彼等实不能到达，善人所行之吉祥（境）；彼等是极恶之人，其心为邪见所制。

Anāgatakkhepo.

未来驳斥。

238. ‘‘Sacca’’miccādi. Sujanagocaraṃ sivaṃ santipadaṃ te saccaṃ niyataṃ na gamissanti. Ye micchādiṭṭhiyā sassatādikāya parikkantaṃ abhibhūtaṃ mānasaṃ cittaṃ yesaṃ tādisā suṭṭhu atisayena dujjanāti yojanīyaṃ. Ayamanāgatakkhepo bhāvino gamanassākkhittattā.

238. “真实”等。他们确实、决定性地不会到达善人所行之处、吉祥的寂静之境。那些心被常见(sassatadiṭṭhi)等邪见所征服、压倒的人，是极其恶劣之人，应如此连结（文义）。此乃“未来驳斥”，因其驳斥了未来的到达。

‘‘Jīvitāsā balavatī, dhanāsā dubbalā mama;

Gaccha vā tiṭṭha vā kanta, mamāvatthā niveditā’’ti.

“我求生之欲甚强，求财之欲甚弱；爱人啊，你或去或留，我之状况已告知。”

Ayamanādarakkhepoti evamādayo tu tabbhedāyevāti upekkhitā.

此乃“不顾驳斥”，此等（驳斥）亦仅为其（前述驳斥的）类别，故被忽略了。

238. ‘‘Sacca’’miccādi. Sujanagocaraṃ sādhūnaṃ visayagataṃ sivaṃ santipadaṃ te saccamekantena na gamissanti. Ke? Ye micchādiṭṭhiparikkantamānasā sudujjanā, teyevāti. ‘‘Micchādiṭṭhī’’tiādivisesassa kathanādhippāyena ‘‘te na gamissantī’’ti titthiyānaṃ bhāvino nibbānagamanassa buddhiyā paṭisiddhattā [Pg.235] ayaṃ anāgatakkhepo nāma. Micchā viparītā ca sā diṭṭhi cāti ca, tāya parikkantaṃ mānasaṃ yesanti ca vākyaṃ.

238. “真实”等。他们绝然不会到达善人所行、贤者所至的吉祥、寂静之境。是何人呢？即那些心为邪见所制的极恶之人。以“邪见”等特别说明为意趣，通过“他们不会到达”这句话，驳斥了外道(titthiya)们未来能趣向涅槃的观点，因此这被称为“未来驳斥”。“邪见”即是错误且颠倒的见解，而“心为彼所制之人”即是此（复合词）的文句（分析）。

‘‘Jīvitāsā balavatī, dhanāsā dubbalā mama;

Gaccha vā tiṭṭha vā kanta, mamāvatthā niveditā’’ –

“我求生之欲甚强，求财之欲甚弱；爱人啊，你或去或留，我之状况已告知”——

Tyādiko anādarakkhepopi dassitātītakkhepādīhi anaññattā visuṃ na vutto. Ayaṃ panettha attho – he kanta vallabha mama jīvitāsā balavatī hoti, dhanāsā dubbalā, tvaṃ gaccha vā tiṭṭha vā, mamāvatthā mama pakati niveditā viññāpitā. ‘‘Ettha mamāvatthā niveditā’’ti visesassa kathanādhippāyena ‘‘gaccha vā tiṭṭha vā’’ti iminā anādaravacanena attano vallabhassa vattamānassa anāgatassa vā gamanassa paṭisedhitattā vattamānakkhepo vā anāgatakkhepo vā hoti.

诸如此类的“不顾驳斥”，因与所示之“过去驳斥”等无异，故未单独说明。此中之义是：“喂，爱人(kanta)、所爱者(vallabha)！我求生之欲甚强，求财之欲甚弱。你或去或留，我的状况、我的本性都已告知、说明了。”在此，以“我的状况已告知”此特别说明为意趣，用“或去或留”这句不顾之语，驳斥了自己所爱之人当下或未来的离去，因此它既是“当下驳斥”，也是“未来驳斥”。

239.

239.

Ñeyyo sotthantaranyāso,Yo’ññavākyatthasādhano;

Sabbabyāpī visesaṭṭho,Hivisiṭṭha’ssa bhedato.

应知彼为“义转引”，能证成他句之义；其类别有“遍通”与“别义”，由“hi”字而显其别。

239. Atthantaranyāsaṃ nyāsayati ‘‘ñeyyi’’ccādinā. Aññavākyatthasādhano aññassa vattumicchitassa kassaci vākyatthassa sādhano samatthako kassacideva atthassa parassa nyāso yo, so atthantaranyāso ñeyyo atthantarassa kassaci vatthuno nyāso payogoti katvā. Tassa bhedamāha ‘‘sabbe’’ccādinā. Assa atthantaranyāsassa bhedato vikappato hivisiṭṭhā hisaddena visesitā sabbabyāpī ca visesaṭṭho cāti ime bhavanti. Nanu pativatthūpamāya imassa ca ko bhedoti? Saccaṃ, tathāpi ubhayattha atthantaranyāsamattena sadisattepi yattha mukhyato sāmyappatītisabbhāvo, sā pativatthūpamā. Yattha pana sādhanarūpassevatthantaranyāso, so atthantaranyāsoti pākaṭoyevubhinnaṃ bhedoti.

239. 以“应知”等（偈颂），阐明“义转引”。“能证成他句之义”者，是指能有力地证成他人想要表达的某个句义，即运用某个其他的义理。这应知为“义转引”，因为它是对另一事的运用。以“遍通”等（偈颂）说明其类别。此“义转引”，从其分类或变体而言，有由“hi”字所限定的“遍通”与“别义”这两类。那么，此（修辞）与“对事喻”(pativatthūpamā)有何区别呢？确实，虽然两者在同为“义转引”这一点上相似，但若主要存在相似性的领会，则为“对事喻”。若仅是作为论证形式的“义转引”，则为“义转引”，两者之区别是显而易见的。

239. Idāni atthantaranyāsaṃ dasseti ‘‘ñeyya’’ccādinā. Yo aññavākyatthasādhano aññavākyatthassa sādhano hoti, aññavākyatthaṃ sādheti, so atthantaranyāso sādhiyavākyatthato aññatthassa ṭhapanaṃ kathanaṃ ‘‘atthantaranyāso’’ti ñeyyo, assa atthantaranyāsassa bhedato pabhedena sabbabyāpī visesaṭṭho ca, eteyeva hivisiṭṭhā cāti cattāro bhavanti. Attho ca so antaro añño ceti ca, tassa nyāsoti ca, sabbaṃ byāpeti sīlenāti ca, visese padese tiṭṭhatīti ca, hisaddena visiṭṭhāti ca vākyaṃ.

239. 现在以“应知”等词来阐明义转引(atthantaranyāsa)。凡是能证实另一句意义、能成就另一句意义者，即是义转引。应知，义转引是从待证实的句义中，确立或阐述另一意义。此义转引，依其分别与细分，共有四种：遍通者、特义者，以及此二者各为“hi”字所修饰者。此句义是：“义”(attha)即内在(antara)与其他(añña)；“引”(nyāsa)即是它的置入；“遍通”(sabbabyāpī)是因其本性遍及一切；“特义”(visesaṭṭha)是因其立于特定之处；“为hi字所修饰”(hivisiṭṭha)即是由“hi”一词所修饰。

Hi-rahitasabbabyāpī

不含“hi”字的遍通者

240.

240.

Tepi lokahitāsattā, sūriyo candimā api ;

Atthaṃ passa gamissanti, niyamo kena laṅghyate.

即使是那致力于世间福祉的日月，它们也将走向灭尽。看啊！此法则谁能逾越？

240. Udāharati ‘‘tepi’’ccādi. Lokassa hite abhivuddhiyaṃ āsattā abhirattā sūriyo candimā apīti te mahantāpi atthaṃ udayavipariyāsa’mabhāvaṃ gamissanti, na tatheva tiṭṭhanti, ‘‘passe’’ti tamavabodhayati. Tathā hi niyamo ‘‘bhāvo nāma na pāyini. Sabbe saṅkhārā vayadhammino’’ti ayaṃ niyati. Kena nāma vatthunā laṅghyate atikkamituṃ sakkāti. Ayaṃ hisaddarahito sabbabyāpī atthantaranyāso tādisassa niyamassa sabbagatattā.

240. (作者)引用“彼等亦”等偈颂。致力于世间福祉与繁荣、乐于此道的太阳和月亮，即使是这些大能者也将走向灭尽——即与生起相反的非存在状态，它们不会如是常住。以“看啊”一词令彼了悟。确实，有此法则：“所谓存在，实不永恒；诸行皆是坏灭法。”此是定律。究竟有何事物能逾越、能超越此定律？此即不含“hi”字的遍通义转引，因为此等法则是遍及一切的。

240. ‘‘Tepi’’ccādi. Lokahitāsattā lokābhivuddhiyaṃ laggā sūriyo api candimā api tepi mahānubhāvā atthaṃ vināsaṃ gamissanti, passa etesaṃ pākaṭaṃ vināsaṃ [Pg.237] olokehi. Tathā hi niyamo ‘‘sabbe saṅkhārā aniccā’’ti sabbapadatthamanatikkamma pavattaniyamo kena laṅghyate paccayasamuppannena kena padatthena atikkamyateti. Ayaṃ hisaddarahito atthagamanasaṅkhāto niyamo sabbattha gatoti sabbabyāpī atthantaranyāso. Pativatthūpamāya ca atthantaranyāsassa ca atthantaranyāsattena tulyattepi tattha sādhammapakāsattasabhāvo, ettha vuttatthassa sādhanasabhāvoti evamimesaṃ nānattaṃ subyattaṃ. Apīti sambhāvanāyaṃ, dutiyo apisaddo samuccaye.

240. “彼等亦”等。致力于世间福祉、依附于世间繁荣的太阳和月亮，这些大威力者也将走向毁灭、败坏。看啊，观察它们这昭然的毁灭！确实，有此法则：“诸行无常。”此法则行于一切事物而不逾越，能被何种缘生之物所超越？此即不含“hi”字的遍通义转引，因为这个名为“走向灭尽”的法则遍及一切处。虽然对等譬喻(pativatthūpamā)与义转引在作为一种引喻的性质上是相同的，但前者具有阐明共同性质的特点，而后者具有证实所述意义的特点，它们的差异由此而极为明显。(偈颂中的)第一个“亦”(api)字用于表示可能性，第二个“亦”(api)字用于表示集合。

Hi-sahitasabbabyāpī

与“hi”共之普遍义

241.

241.

Satthā devamanussānaṃ, vasī sopi munissaro;

Gatova nibbutiṃ sabbe, saṅkhārā na hi sassatā.

天人之师、自在者，那位牟尼主，亦已入涅槃。诚然，诸行实无常。

241. ‘‘Satthā’’iccādi. Devamanussānaṃ devānañca manussānañca ukkaṭṭhaparicchedavasena satthā diṭṭhadhammikasamparāyikehi paramatthehi yathārahaṃ anusāsatīti, vasī pañcahi vasitāhi atisayavasīhi vasippatto sopi munissaro nibbutiṃ khandhaparinibbānasaṅkhātaṃ gato pattoyeva, hisaddo samatthane. Sabbe saṅkhārā paccayasamuppannā na sassatā na niccā uppādavayadhammattā aniccā. Ayampi hisaddasahitasabbabyāpī atthantaranyāso aniccatāya sabbagatattāti.

241. “导师”等颂：导师，是就天人中的卓越者而言，以现世和来世的究竟利益恰如其分地教导他们。自在者(vasī)，是凭藉五种自在(vasitā)和超胜的自在力而达到自在。那位牟尼主也确实已达到名为蕴般涅槃(khandhaparinibbāna)的寂灭。“hi”(诚然)一词用于支持。一切缘生的行都不是永恒的，因其具有生灭的性质，故为无常。这也是一个与“hi”连用的普遍义例证(atthantaranyāsa)，因为无常是遍及一切的。

241. ‘‘Satthā’’iccādi. Devamanussānaṃ ukkaṭṭhavasena satthā diṭṭhadhammikasamparāyikatthehi yathārahamanusāsako vasī vuṭṭhānaadhiṭṭhānādīsu pañcasu vasibhāvesu sātisayaṃ issariyavā so munissaro api nibbutiṃ khandhanibbānaṃ gato eva. Hi tatheva, sabbe saṅkhārā sassatā na hontīti. Ayaṃ hisaddasahito aniccatāya sabbagatattā sabbabyāpī atthantaranyāso. Vaso assa atthīti vākyaṃ.

241. “导师”等颂：导师，是就天人中的卓越者而言，是能以现世和来世的利益如理教导者。自在者(vasī)，是在出定、决意等五种自在状态中拥有超胜主权者。那位牟尼主也确实已达到蕴涅槃(khandhanibbāna)。“hi”(诚然)就是如此，即：一切行都不是永恒的。这是一个与“hi”连用的普遍义例证(atthantaranyāsa)，因为无常是遍及一切的。“他拥有自在”(vaso assa atthīti)是其语源学解释。

Hi-rahitavisesaṭṭha

不含“hi”之特殊义

242.

242.

Jino [Pg.238] saṃsārakantārā, janaṃ pāpeti nibbutiṃ;

Nanu yuttā gati sā’yaṃ, vesārajjasamaṅginaṃ.

胜者引导众生，使其从轮回旷野到达涅槃。难道这不正是具足无畏者所应行的道路吗？

242. ‘‘Jino’’iccādi. Jino saṃsāroyeva kantāro duggamattā, tato janaṃ sakalampi lokaṃ nibbutiṃ pāpeti. Nanu pasiddhiyamanumatiyaṃ vā. Sāyaṃ gati nibbutipāpanasaṅkhātā pavatti, vigato sārado bhayamassāti visārado, tassa bhāvo nibbhayatā vesārajjaṃ, tena samaṅgīnaṃ yuttānaṃ. Yuttāti anurūpāti. Ayaṃ hisaddavirahito visesaṭṭho atthantaranyāso, vesārajjasamaṅgīnameva tathābhāvato na sabbabyāpī.

242. “胜者”等颂：胜者引导众生，即整个世间，从轮回——因其难行而为旷野——中到达涅槃。“nanu”(难道不)用于表示公认或征求同意。“此行径”(sāyaṃ gati)是指名为“引导至涅槃”的行持。“无畏者”(visārado)是指其恐惧(sārada)已离去者；其状态，即无惧，是为“无畏”(vesārajjaṃ)；对于具足此(品质)者而言是“相符的”(yuttānaṃ)。“相符的”(yuttā)意即“适合的”(anurūpā)。这是一个不含“hi”的特殊义例证(atthantaranyāsa)，因为它仅适用于具足无畏者，所以不是普遍的。

242. ‘‘Jino’’iccādi. Jino janaṃ sattalokaṃ saṃsārakantārā nibbutiṃ pāpeti, sā ayaṃ gati pavatti vesārajjasamaṅgīnaṃ catuvesārajjaguṇasamannāgatānaṃ tathāgatānaṃ yuttā nanūti. Ayaṃ janānaṃ nibbānaṃ pāpanā vesārajjasamaṅgīnaṃyeva āveṇikattā visesaṭṭho hisaddarahito atthantaranyāso. Vigato sārado bhayaṃ asseti ca, kassa bhāvoti ca, tena samaṅginoti ca vākyaṃ. Nanūti pasiddhiyaṃ anumatiyaṃ vā vattate. Dvinnampi attho vuttanayena ñātabbo.

242. “胜者”等颂：胜者引导众生，即有情世间，从轮回的旷野中到达涅槃。难道此行径、此行持，不正是适合于具足无畏、拥有四无畏功德的如来吗？此引导众生至涅槃之行，是一个不含“hi”的特殊义例证(atthantaranyāsa)，因为这是唯独具足无畏者才拥有的不共法。“其恐惧已离去”、“（此）是谁的状态”、“具足此者”是其语源学解释。“nanu”(难道不)用于表示公认或征求同意。两者的意义应以上述方式了知。

Hi-sahitavisesaṭṭha

与“hi”一词相伴的特殊含义

243.

243.

Surattaṃ te’dharapuṭaṃ, jina rañjeti mānasaṃ;

Sayaṃ rāgaparītā hi, pare rañjenti saṅgate.

胜者啊，你红润的下唇愉悦人心；诚然，其自为贪染所遍，故于接触时令他人染著。

243. ‘‘Suratta’’miccādi. Jina te tava surattaṃ bimbaphalasamānavaṇṇattā adharapuṭaṃ mānasaṃ passataṃ yesaṃ kesañci rañjeti pīṇetīti. Hi samatthane, tathā hīti attho. Sayaṃ [Pg.239] yena kenaci rāgena rattavaṇṇena anurāgena vā parītā gatā saṅgate attanā saṃsaṭṭhe pare aññe rañjenti rattavaṇṇe anuratte vā karontīti sasileso sādhano. Ayañca hisaddasahito visesaṭṭho atthantaranyāso tathābhāvassa tathāvidhānameva sambhavato.

243. “红润”等颂：胜者啊！你那因颜色犹如频婆果(bimbaphala)而红润的下唇，能使任何观看者的心欢喜愉悦。‘Hi’在此是确证之义，即‘确实如此’。它们自身为某种‘rāga’——即红色或贪爱——所遍满，故能使与自身接触的他人也染上红色或贪爱。这是一个双关语，其理成立。这个与‘hi’一词相伴的特殊含义是一种泛义例证(atthantaranyāso)，因为事物的这种状态只可能如此发生。

243. ‘‘Suratta’’miccādi. Bho jina te tava surattaṃ adharapuṭaṃ oṭṭhayugaḷaṃ mānasaṃ passantānaṃ cittaṃ rañjeti pīṇayati. Hi tatheva, sayaṃ rāgaparītā rattavaṇṇena anurāgena vā yuttā saṅgate attanā saṃsaṭṭhe pare aññe rañjenti rattavaṇṇe anuratte vā karonti. Idaṃ tesaṃ sabhāvameveti. Ayaṃ īdisānameva āveṇikattā visesaṭṭho hisaddasahito atthantaranyāso. Puṭasadisattā adharo eva puṭamiti ca, rāgena parītā yuttāti ca viggaho.

243. “红润”等颂：喂！胜者啊，你那红润的下唇、那双唇，能使见到者的心意欢喜满足。‘Hi’确实如此，它们自身为‘rāga’所遍满——即赋有红色或贪爱——故能使与自身接触的他人也染上红色或贪爱。这正是它们的自性。此与‘hi’一词相伴的特殊含义，因其是此类事物独有的特性，故为一种泛义例证(atthantaranyāso)。其词义分析(viggaha)为：因如容器(puṭa)，故下唇即是‘puṭa’；以及，‘parītā’即为‘为rāga所赋有’。

244.

244.

Vācce gamme’tha vatthūnaṃ,Sadisatte pabhedanaṃ;

Byatireko’ya’mapye’ko-Bhayabhedā catubbidho.

于事物之相似性中，对其进行区分，无论明说或意会，是为“对比”(byatireka)。此法复因单一与双重之别，而有四种。

244. Byatirekavikappamāha ‘‘vācce’’iccādinā. Vatthūnaṃ vattumicchitānaṃ kesañci vatthūnaṃ sadisatte kathañci vatthūnaṃ tulyatte vācce saddena vācakena paṭipādite atha gamme asaddapaṭipādite sabbatthabalena pakaraṇādinā ñāte vā, na kevalaṃ saddapaṭipādite. Pabhedanaṃ tesameva vatthūnaṃ visesakathanaṃ byatireko byatirecanaṃ puthakkaraṇanti katvā. Ayaṃ byatirekopi ekobhayabhedā ekabyatireko ubhayabyatirekoti vāccagammānaṃ paccekaṃ visesena catubbidho.

244. 以“明说”等颂说明对比法(byatireka)的分类。对于某些意欲言说的事物，当其相似性或同等性被‘明说’——即通过能说的词语来传达时；或者被‘意会’——即非由词语传达，而是通过语境等所有理据而了知，不仅限于词语传达时——对其进行‘区分’，即对这些事物进行特殊的论述，此即‘对比’(byatireka)，亦即‘排除’(byatirecana)或‘分离’(puthakkaraṇa)。此对比法亦因单一与双重之别——即单一对比与双重对比——而对明说与意会二者各别运用，从而有四种。

244. Idāni [Pg.240] byatirekaṃ dasseti ‘‘vācce’’iccādinā. Vatthūnaṃ vattumicchitānaṃ kesañci padatthānaṃ sadisatte yena kenaci ākārena samānatte vācce vācakasaddena paṭipādanīye atha puna gamme tasmiṃyeva sadisatte atthasattisaṅkhātasāmatthiyena gammamāne pabhedanaṃ tesaṃyeva vatthūnaṃ nānattakathanaṃ byatireko nāma. Ayampi byatireko ekobhayabhedā byatirecanasaṅkhātaputhakkaraṇasāmaññena abhinnopi vāccagammānaṃ dvinnaṃ paccekameva ekabyatireko ubhayabyatirekoti visesena catubbidho hoti. Sadisānaṃ bhāvoti ca, pakārena bhedanaṃ kathanamiti ca, byatirecanaṃ puthakkaraṇamiti ca, eko ca ubhayo cāti ca, tesaṃ bhedo visesananti ca viggaho.

244. 现在以“明说”等颂来阐明对比法(byatireka)。对于某些意欲言说的词义，当其在某方面相同的相似性，是‘明说’的，即可用能说的词语来表达时；又或者，当其在相同的相似性上，是‘意会’的，即可通过名为‘义力’(atthasatti)的能力来理解时，对这些事物之差异性的论述，即名为‘对比’。此对比法，虽然就其名为‘排除’(byatirecana)与‘分离’(puthakkaraṇa)的共同性质而言并无不同，但因明说与意会二者各具单一对比与双重对比，故特别地有四种。其词义分析(viggaha)为：‘相似事物的状态’(sadisatta)；‘以方式进行区分的论述’(pabhedana)；‘排除即分离’(byatirecanaṃ puthakkaraṇaṃ)；‘一与双’(eko ca ubhayo ca)；以及‘它们的区别即是具体分类’(tesaṃ bhedo visesanaṃ)。

Vāccaekabyatireka

可言说的单一差别

245.

245.

Gambhīrattamahattādi-Guṇā jaladhinā jina;

Tulyo tva’masi bhedo tu,Sarīrene’disena te.

胜者啊！你因深广、伟大等功德而与大海相似；但差别在于，你这般的身体。

245. Udāharati ‘‘gambhīra’’iccādi. Tvaṃ gambhīrattaṃ agādhatā ajjhāsayavisiṭṭhatā ca mahattaṃ vepullaṃ guṇamahantatā ca taṃ ādi yassa upakāritādino, tasmā guṇā jaladhinā sāgarena tulyo. ‘‘Asī’’tisaddapaṭipāditaṃ sadisattaṃ vuttaṃ. Bhedaṃ dasseti ‘‘bhedo tu’’iccādinā. Bhedo tu viseso pana sāgarena saha īdisena dissamānena karacaraṇādimatā rucirena te sarīreneva hetunā, nāññathā, tassedisaṃ sarīraṃ natthīti. Sadisatte paṭipādite ekabyatirekoyaṃ ekasmiṃ jine vattamānena dhammena upameyyopamānabhūtajinasāgarānaṃ tassa bhedassa patīyamānattā.

245. 他举“深邃”等偈为例。你因深邃（即深不可测，以及意乐殊胜）、伟大（即广大，以及功德巨大）以及助益性等功德，而与大海（jaladhi, sāgara）相似。相似性由“asi”（你是）一词所阐明。他以“但差别”等词显示其差别。但差别，即殊异之处，在于与大海相比，正是因为你这般可见、具足手足、美妙的身体，别无其他，因为大海没有这样的身体。当相似性被阐明时，这是“单一差别”（ekabyatireka），因为通过仅存在于胜者一方的特质，作为喻依（upameyya）的胜者与作为喻体（upamāna）的大海，其差别被领会。

245. Idāni [Pg.241] tamudāharati ‘‘gambhīratti’’ccādinā. He jina tvaṃ gambhīrattamahattādiguṇā jaladhinā tulyo asi. Iminā vākyena jinasāgarānaṃ dvinnaṃ saddena vāccasadisattaṃ vuttaṃ. Bhedo tu sāgarena saha tava viseso pana te tuyhaṃ īdisena evarūpena dissamānahatthapādādiavayavayuttena sarīrena sarīrahetunā hoti. Dvinnaṃ vatthūnaṃ vattabbasadisattaṃ vatvā iminā vākyena ‘‘īdisena sarīrenā’’ti ekasmiṃyeva jinapadatthe visesakathanena jaladhito jinapadatthassa visuṃ katattā sadisatte saddena vācce sati ayamekabyatireko nāma. Gambhīrassa gambhīraguṇayuttassa sāgarassa vā gambhīrajjhāsayasamaṅgino jinassa vā bhāvoti ca, mahato pakatiyā mahato sāgarassa vā guṇehi mahato jinassa vā bhāvoti ca, gambhīrattañca mahattañcāti ca, taṃ ādi yassa upakāritādinoti ca, so ca so guṇo ceti ca vākyaṃ.

245. 现在，他以“深广”等偈为例说明。胜者啊！你因深广、巨大等功德而与大海相似。此句说明了胜者与大海二者言语上可表达的相似性。但你与大海的差别，即你的殊异之处，在于你这般形态、可见、具足手足等肢体的身体，身体即是其原因。在说明两种事物的可言说相似性之后，通过“以这样的身体”这句话，仅就“胜者”一词的意义作了特别阐述，由此将胜者的意义与大海区分开来。当相似性可用言语表达时，这便名为“单一差别”（ekabyatireka）。语句的解释是：“深广”，即具有深广功德的大海之状态，或具有甚深意乐的胜者之状态；“巨大”，即本性巨大的大海之状态，或因功德而巨大的胜者之状态；以及“深广与巨大”；以及“以助益性等为首”；以及“彼彼功德”。

Vāccaubhayabyatireka

可言说的双重差别

246.

246.

Mahāsattā’tigambhīrā, sāgaro sugatopi ca;

Sāgaro’ñjanasaṅkāso, jino cāmīkarajjuti.

大海与善逝（sugata）两者皆为大有情，且极深邃；大海色如眼煤，胜者（jina）则有纯金之辉。

246. ‘‘Mahā’’iccādi. Sāgaro sugatopi cāti te ubho mahantā sattā makarādayo yattha sāgare, mahantaṃ vā sattaṃ sammappadhānaṃ yassa sugatassa, atigambhīrā atisayena agādhā iti. Sadisatābhedamāha ‘‘sāgaro’’iccādinā. Sāgaro añjanasaṅkāso añjanena tulyo, kaṇhoti vuttaṃ hoti. Jino tu cāmīkarassa suvaṇṇasseva juti sobhā asseti cāmīkarajjuti. Vācce sadisatte ubhayabyatirekoyaṃ ubhayattha vattamānena guṇena ubhinnamupamānopameyyānaṃ bhedassa patīyamānattā.

246. “大”等偈。大海与善逝两者皆为“大有情”（mahāsattā）：大海之中有摩竭（makara）等大有情；或者，善逝具有伟大的“勤”（satta），即正勤。两者皆“极深邃”（atigambhīrā），即极其深不可测。他以“大海”等词说明相似与差别。大海色如眼煤（añjana），即与眼煤相似，也就是说，是黑色的。而胜者（jina）是“纯金之辉”（cāmīkarajjuti），即他具有纯金（cāmīkara, suvaṇṇa）的光辉、亮丽。当相似性可言说时，这是“双重差别”（ubhayabyatireka），因为通过存在于两方的特质，喻体（upamāna）与喻依（upameyya）两者间的差别被领会。

246. ‘‘Mahā’’iccādi. [Pg.242] Sāgaro sugatopi cāti ime dve mahāsattā kamena timitimiṅgalādimahāsattā ca, lābhālābhādīsu anaññasādhāraṇattā mahantatādibhāvasaṅkhātasadisattayuttā ca, atigambhīrā avagāhitumasakkuṇeyyattā ca, ajjhāsayagambhīrattā ca dvepi atigambhīrā honti. Tesu sāgaro añjanasaṅkāso, jino cāmīkarajjuti suvaṇṇasadisakantiyutto hoti. Ettha pubbaddhena dvinnaṃ vatthūnaṃ sadisattaṃ vatvā aparaddhena tadubhayavatthugatavisesena tesaṃ dvinnamaññamaññato visesitattā sadisatte saddena vattabbe sati ayaṃ ubhayabyatireko nāma. Mahantā sattā macchakacchapādayo yattha sāgareti vā, mahantaṃ sattaṃ samānabhāvo yassa sugatassāti vā, atisayena gambhīrāti ca, añjanena saṅkāso sadisoti ca, cāmīkarassa iva juti asseti ca vākyaṃ.

246. “大”等偈。大海与善逝这二者皆为“大有情”（mahāsattā）：大海方面，是有提弥（Timi）、提弥伽罗（Timiṅgala）等大有情；善逝方面，是因在得失等方面无与伦比，而具有被称为“伟大”等状态的相似性。两者又都“极深邃”（atigambhīrā）：大海因难以测度而深邃，善逝因意乐深邃而深邃。其中，大海色如眼煤（añjana），胜者（jina）则为“纯金之辉”（cāmīkarajjuti），即具有黄金般的色泽。此处，偈颂的前半部分说明了两种事物的相似性，后半部分则通过两者各自的特质将它们相互区分，因此当相似性可用言语表达时，这被称为“双重差别”（ubhayabyatireka）。语句的解释是：或者“大海，其中有鱼、龟等大有情”；或者“善逝，他具有伟大的‘勤’（satta）与平等心（samānabhāvo）”；以及“极其深邃”；以及“与眼煤相似”；以及“他有如纯金般的光辉”。

Gammaekabyatireka

深奥的单重区别

247.

247.

Na santāpāpahaṃ nevi-cchitadaṃ migalocanaṃ;

Muninda nayanadvandaṃ, tava tagguṇabhūsitaṃ.

鹿眼既不能消除苦恼，也不能给予所求；而牟尼尊者的双眼，却以那些功德为庄严。

247. ‘‘Ni’’ccādi. Migassa locanaṃ santāpaṃ kilesapariḷāhaṃ apahanati hiṃsatīti santāpāpahaṃ na bhavati. Neva icchitaṃ saggamokkhasampattiṃ dadātīti nevicchitadaṃ. Muninda tava nayanānaṃ dvandaṃ yugaḷaṃ tu tehi yathāvuttehi santāpāpahattaicchitadattaguṇehi bhūsitamalaṅkataṃ. Ettha pana migalocananayanānaṃ dīghattādinā sadisattaṃ patīyate. Gamme sadisatte ekabyatirekoyaṃ vuttanayena.

247. 以“不”（Na）等偈颂而言。鹿眼不能消除苦恼，即烦恼的焦热，因此它不是“苦恼的消除者”；它也不能给予所希望的天界与解脱的成就，因此不是“所愿的给予者”。牟尼尊者啊！您的双眼——那一对——却以如上所述的消除苦恼和给予所愿的功德而装饰、美化。在此，鹿眼和（佛陀的）眼睛的相似性，是就其长度等方面而言的。当此相似性是深奥的，这便是以所说的方式构成的“单重区别”。

247. ‘‘Na santā’’iccādi. Migalocanaṃ migapotakacakkhuyugaḷaṃ santāpāpahaṃ kilesasantāpāpahaṃ na hoti. Icchitadaṃ lokehi patthitalokiyalokuttaratthānaṃ dāyakaṃ [Pg.243] na hoti. He muninda tava nayanadvandaṃ pana tagguṇabhūsitaṃ janasantāpāpahānādiyathāvuttaguṇehi sobhitaṃ hoti, iha santāpāpahananādīnaṃ paṭisedhadvārena upamānopameyyabhūtaubhayalocanasaṅkhātavatthūnaṃ dīghaputhulatādisadisadhammaṃ sāmatthiyena pakāsetvā aparaddhena santāpāpahananādiguṇahetu jinanayanānaṃ visuṃ katattā sadisatte gammamāne ayamekabyatireko nāma. Santāpaṃ apahanati hiṃ satīti ca, icchitaṃ dadātīti ca, te ca te guṇā cāti ca, tehi bhūsitanti ca vākyaṃ.

247. “不除苦恼”等。鹿眼，即幼鹿的双眼，不能消除苦恼，即烦恼的焦热。它不能成为世人所求的世间与出世间利益的给予者。然而，牟尼尊者啊！您的双眼却以那些功德为庄严，以消除众生苦恼等如上所述的功德而焕发光彩。在此，通过否定（鹿眼）能消除苦恼等，从而含蓄地揭示了作为譬喻（鹿眼）和被喻者（佛眼）的两种眼睛在长度、宽度等方面的相似性；另一方面，由于胜者之眼具有消除苦恼等功德而被区别开来，当此相似性被领会时，这便名为‘单重区别’。（此中的）文句是：‘消除苦恼’，‘给予所愿’，‘那些功德’，以及‘以此庄严’。

Gammaubhayabyatireka

深奥的双重区别

248.

248.

Munindānana’mambhoja-mesaṃ nānatta’mīdisaṃ;

Suvuttāmatasandāyi, vadanaṃ ne’disa’mbujaṃ.

牟尼尊者的容颜与莲花，它们的差异是这样的：容颜能施予善说甘露，莲花则不能这样。

248. ‘‘Muninda’’iccādi. Munindānanaṃ ambhojañceti yāni vatthūni kantādinā patīyamānattā sadisatthāni, esaṃ nānattaṃ bhedo īdisaṃ. Kathaṃ? Vadanaṃ suvuttāmataṃ saddhammāmataṃ sandadātīti suvuttāmatasandāyi, ambujaṃ tu nedisanti. Iminā bhedena imesaṃ visadisattā ‘‘esa’’ntyādināhu. Patīyamānena sadisānīti gamme sadisatte ubhayabyatirekoyaṃ vuttanayeneti.

248. “牟尼尊者”等。牟尼尊者的容颜与莲花，这些事物因其可爱等特性而被认为是相似的。它们的差异、区别是这样的。如何？容颜能施予善说甘露，即正法甘露，因此是‘善说甘露的施予者’；而莲花则不是这样。由于此差异，经由‘它们的’等词语说明了它们的不相似。由于在所见上相似，当此相似性是深奥的，这便是以所说的方式构成的‘双重区别’。

248. ‘‘Muninda’’iccādi. Munindānanaṃ ambhojañceti imesaṃ dvinnaṃ nānattaṃ īdisaṃ. Kathanti ce? Esaṃ dvinnaṃ vadanaṃ suvuttāmatasandāyi suṭṭhu vuttattā suvuttasaṅkhātassa saddhammāmatassa dāyakaṃ hoti, ambujaṃ tu edisaṃ na īdisaṃ na hoti, tādisaṃ dhammāmataṃ na dadātīti adhippāyo. ‘‘Esaṃ nānattamīdisa’’nti vacanena sugandhakantimattādīhi guṇehi dvinnampi bhedo natthīti gammamānattā taṃ pakāsetvā aparaddhena vadanato ambujassa, ambujato vadanassa visuṃ katattā sadisatte gammamāne ayamubhayabyatireko nāma. Nānā anekappakārānaṃ [Pg.244] bhāvoti ca, sādhu vuttamiti ca, tameva amatanti ca, taṃ sammā deti sīlenāti ca vākyaṃ.

248. “牟尼尊者”等。牟尼尊者的容颜与莲花，这两者的差异是这样的。若问如何？这两者之中，容颜是‘善说甘露的施予者’，因其善说，故能施予名为‘善说’的正法甘露；而莲花则不是这样，意即它不能给予那样的法甘露。通过‘它们的差异是这样的’这句话，揭示了这一点，因为可以领会到两者在香气、光泽等功德上并无差异；另一方面，由于莲花区别于容颜，容颜也区别于莲花，当此相似性被领会时，这便名为‘双重区别’。（此中的）文句是：‘种种’即多种多样的状态；‘善说’；‘彼即甘露’；以及‘以戒善施’。

249.

249.

Pasiddhaṃ kāraṇaṃ yattha, nivattetvā’ññakāraṇaṃ;

Sābhāvikatta’matha vā, vibhābyaṃ sā vibhāvanā.

若舍弃已成立之因，而以他因；或者，显明其自然性，此即名为显明法（vibhāvanā）。

249. Vibhāvanaṃ sambhāveti ‘‘pasiddha’’miccādinā. Yattha alaṅkatiyaṃ pasiddhaṃ lokappatītaṃ kāraṇaṃ kiñci nivattetvā nirasya aññaṃ kāraṇaṃ pasiddhakāraṇato aññaṃ nimittaṃ vibhābyaṃ avagamyate. Yattha kāraṇantaraṃ natthi, tattha kā gatīti āha ‘‘sābhāvikatta’’ntiādi. Atha vā pakkhantare, sābhāvikaṃ dhammatāsiddhaṃ, tassa bhāvo sābhāvikattaṃ vibhābyaṃ, sā tādisī vibhāvanā viññeyyā, vibhāvīyate pakāsīyate kāraṇantaraṃ sābhāvikattaṃ vā etāyāti, etissanti vā katvā.

249. 他用“已成立”等词语来说明显明法。在某一修辞格中，当舍弃、否定了某个已成立的、世间公认的原因，而阐明了另一个原因，即不同于已成立原因的另一个缘由时，这便被领会。当没有其他原因时，其归趣为何？于是说“自然性”等。或者，在另一种情况下，自然（sābhāvika）即法性所成，其状态即是应被阐明的自然性。这样的法应被理解为显明法，因为它能阐明、揭示另一个原因或自然性。

249. Idāni vibhāvanaṃ dasseti ‘‘pasiddha’’miccādinā. Yattha alaṅkāre pasiddhaṃ lokappatītaṃ kāraṇaṃ taṃtaṃguṇasādhanahetuṃ nivattetvā paṭisedhetvā aññakāraṇaṃ lokappasiddhakāraṇato aññaṃ kāraṇaṃ, atha vā no ce pasiddhakāraṇato aññakāraṇe labbhamāne sābhāvikattaṃ dhammatāsiddhaguṇaṃ vibhābyaṃ pakāsanīyaṃ hoti, sā vibhāvanā nāma hoti, kāraṇantaravibhāvanā sābhāvikavibhāvanāti duvidhā hotīti adhippāyo. Aññañca taṃ kāraṇañceti ca, sassa attano bhāvoti ca, tena sambhūtamiti ca, tassa bhāvoti ca, vibhāvīyati aññakāraṇaṃ sābhāvikattaṃ vā etāya vibhāvanāya, etissaṃ vibhāvanāyanti ca vāti viggaho.

249. 现在，以“已成立”等词开始，作者阐明了显明法（vibhāvanā）。在某种修饰法中，否定或排除一个世间公认的、已成立的原因，而（通过暗示）建立另一个不同于世间公认原因的原因，以成就其特定品质；或者，当无法找到另一个不同于公认原因的原因时，便阐明其法尔如是、本性自成的特质，这便称为显明法。其意为：显明法有两种，即他因显明法与自性显明法。其语法分析（viggaho）为：“另一原因”；“其自身的性质”；“由彼而生”；“彼之性质”；或“另一原因或自性由此显明法而得以阐明”，或“于此显明法中（得以阐明）”。

Kāraṇantaravibhāvanā

异因阐明

250.

250.

Anañjitā’sitaṃ [Pg.245] nettaṃ, adharo rañjitā’ruṇo;

Samānatā bhamu cā’yaṃ, jinā’nāvañchitā tava.

尊眼未涂而绀黑，尊唇未染而丹红；胜者，尊眉未经修，自然弯曲且匀称。

250. Udāharati ‘‘anañjita’’iccādi. Jina tava nettañca anañjitaṃ añjanasalākāya yavataṭṭhīnamaphuṭṭhameva asitaṃ kaṇhaṃ, adharo ca anañjitoyeva lākhārāgādinā aruṇo ratto, ayaṃ bhamu ca anāvañchitā ussāhena yena kenaci anāmitā samānā samānatā suṭṭhu ānatā, tato sabbaṃ lokiyaṃ taveti. Ettha pasiddhakāraṇamañjanādi, tannivattanepi kāraṇantaramatthādināvagamyate, tañca kammaṃ, kāriyassa akāraṇattāyogatoti kāraṇantaravibhāvanā’yaṃ.

250. 作者举例说“未经涂抹”等等。胜者(Jina)啊！您的眼睛未经涂抹，未被眼药棒或大麦膏所触，却自然绀黑；您的下唇也未经虫胶红等物染色，却自然红润；这双眉毛未经任何刻意努力修饰，却自然弯曲，弧度优美。因此，一切世间之物都属于您。在此，眼药等是公认的原因，即使排除了这些原因，通过文义等也能了知存在另一个原因，那就是业(kamma)，因为果不可能无因而生。因此，这是异因阐明。

250. Idāni udāharati ‘‘anañji’’ccādinā. He jina tava nettaṃ pakatimadhuraṃ nayanayugaḷañca anañjitaṃ vilocanānaṃ kaṇhattasādhanatthaṃ lokappasiddhaañjanehi anañjitaṃ samānaṃ asitaṃ bhavantarasiddhena kusalakammena nīlaṃ hoti, adharo ca arañjito kenaci rāgena arañjito samāno aruṇo rattohoti, ayaṃ bhamu ca anāvañchitā kenaci vāyāmena anāmitā samānā samānatā suṭṭhu ānatā hotīti. Ettha nayanaadharabhamūnaṃ kaṇharattakuṭilaguṇasādhane lokappasiddhāni añjanāni kāraṇāni paṭisedhetvā nettādīnaṃ asitādibhāvakathaneneva kāraṇavinimuttassa kāriyassa loke avijjamānattā atthappakaraṇādinā asitādibhāvassa kāraṇaṃ nāma pubbajātiyaṃ siddhakusalakammamevāti patīyamānattā ayaṃ kāraṇantaravibhāvanā nāma. Na añjitanti ca, na rañjitoti ca, na āvañchitoti ca vākyaṃ. Nasaddo pasajjapaṭisedhe vattate. Saṃ sammā ānatāti viggaho.

250. 现在，作者以“未经涂抹”等词为例进行说明。胜者啊！您那双天生悦目的眼睛，虽未经世间流行的、用以染黑眼眸的眼药涂抹，却因他世成就的善业而自然绀黑；您的下唇虽未经任何染料染色，却自然红润；这双眉毛虽未经任何费力修饰，却自然弯曲，弧度优美。在此，虽然否定了世间公认的眼药等是成就眼黑、唇红、眉曲等特质的原因，但仅凭叙述眼眸等的绀黑等状态，便可知世间不存在无因之果。因此，通过文义与语境等可以推知，其绀黑等状态的原因，正是于过去生中成就的善业。这便称为异因阐明。句中的“未经涂抹”、“未经染色”、“未经修饰”等，“不”字用于断然否定(pasajjapaṭisedha)。“samānatā”的语法分析(viggaho)是：“saṃ”意为“完美地”(sammā)，“ānatā”意为“弯曲”。

Sābhāvikavibhāvanā

自性阐明

251.

251.

Na [Pg.246] hoti khalu dujjanya-Mapi dujjanasaṅgame;

Sabhāvanimmalatare,Sādhujantūna cetasi.

纵然与恶人交往，在善者那本性更清净的心中，恶性确实不会生起。

251. ‘‘Na hoti’’ccādi. Dujjanehi saha saṅgame samāgame satyapi sādhujantūnaṃ sappurisānaṃ sabhāvena tādisena payogena vināva nimmalatare atisayena nimmale cetasi dujjanyaṃ sujanetarabhāvo na hoti tādisātisayasādhuttasamāyogatoti. Iha kiñcāpi sabhāvasaddena sabbathā hetunivattanaṃ kataṃ, tathāpi yonisomanasikārāditathāvidhanimittamattheva. Tathāpi loko tamanapekkhamāno, pasiddhañca kāraṇaṃ tādisamapassanto sābhāvikaṃ phalaṃ voharati, tadanusārena ca sābhāvikaṃ phalaṃ vibhābyateti, ayaṃ sābhāvikaphalavibhāvanā.

251. “不会发生”等（偈颂）的意思是：即使与恶人交往、相处，在善人(sappurisa)那无需造作、本性就更清净乃至极其清净的心中，恶性，即非善人的状态，也不会生起，这是因为他们与那样超胜的善性相应。在此，虽然用“本性”(sabhāva)一词完全排除了原因，但如理作意(yonisomanasikāra)等那样的征相依然存在。然而，世人不考虑它，也看不到那样一个公认的原因，便称之为“自然之果”，并且与此相应地，自然之果被阐明。这即是“自性果的阐明”(sābhāvikaphalavibhāvanā)。

251. ‘‘Na hoti’’ccādi. Dujjanasaṅgame api dujjanehi saha vāse satipi sādhujantūnaṃ sabhāvanimmalatare kiñci payogaṃ vinā pakatiyā eva atinimmale cetasi dujjanyaṃ dujjanaguṇaṃ khalu ekantena na hotīti. Iha cittanimmalahetubhūtānaṃ yonisomanasikārādīnaṃ vijjamānattepi lokena taṃ kāraṇaṃ anapekkhitvā aññampi pasiddhakāraṇaṃ cittanimmalakāraṇamadisvā sabhāvasiddhaṃ nimmalanti vohariyamānattāteneva lokavohārānusārena ‘‘sabhāvanimmalatare’’ti sabbākārena kāraṇaṃ paṭisedhaṃ katvā sabhāvasiddhanimmalattasaṅkhātaphalassa pakāsitattā ayaṃ sābhāvikaphalavibhāvanā nāma. Dujjanānaṃ bhāvoti ca, sassa attano bhāvoti ca, tena nimmalataranti ca vākyaṃ.

251. “不会发生”等（偈颂）的意思是：即使与恶人交往或共住，在善者那无需任何造作、本性就极其清净的心中，恶性——恶人的品性——确实完全不会生起。在此，即使存在如理作意等令心清净的因，世人也不考虑它，并且因为看不到其他公认的令心清净的原因，就称之为“本性成就的清净”。正是根据这种世俗说法，通过“本性更清净”一语，在各方面否定了（外在）原因，从而彰显了“本性成就的清净”之果，这即名为“自性果的阐明”。词语分析：dujjanyaṃ是“恶人的状态”；sabhāva是“自己的状态”；nimmalatara是“比那更清净”。

252.

252.

Janako [Pg.247] ñāpako ceti,Duvidhā hetavo siyuṃ;

Paṭisaṅkharaṇaṃ tesaṃ,Alaṅkāratayo’ditaṃ.

因(hetu)有二种：生起因(janaka)与指示因(ñāpaka)。对它们的阐明，被称为一种庄严（修辞）。

252. Hetuṃ niddisati ‘‘janako’’iccādinā. Janako bhāvābhāvarūpassa nibbatyādikāriyassa kārako ñāpako vijjamānasseva kassaci sambandhato kutoci paṭibodhako cāti hetavo duvidhā siyuṃ. Nanu kimettha asanaṃ, kevalaṃ ‘‘anenetaṃ karīyatī’’ti sarūpakathanamatta, viseso tu na koci visesarūpo vācālaṅkāroti visesaṃ yojayati ‘‘paṭī’’tiādinā. Tesaṃ kāriyuppādayogīnaṃ hetūnaṃ paṭisaṅkharaṇaṃ upabrūhanaṃ visiṭṭhabhāvena pariphuṭaṃ katvā yāthāvato kathanaṃ alaṅkāratāya bandhabhūsanarūpena uditaṃ abhihitaṃ visesarūpattā, na panetenetaṃ karīyatīti.

252. 他以“生起因”等（偈颂）来指出因。生起因(janaka)是对于有或无形态的、能被生成等作用的造作者；指示因(ñāpaka)是对于已存在者，通过某种关联，从某处而来的指示者。因此，因有二种。（有人会问：）“难道这不就只是‘由此而成此’这样一种对自性的陈述吗？并没有任何特别之处，也不是一种特别的语言庄严。”为了说明其特别之处，他用“阐明”(paṭisaṅkharaṇaṃ)等词来连接。对那些能够产生结果的因进行阐明、增强，以一种特殊的方式使其圆满，并如实地叙说，这因其特殊性而被说成、被称为一种庄严，一种构文的装饰，而不仅是“由此而成此”。

252. Idāni hetvālaṅkāraṃ dasseti ‘‘janako’’ccādinā. Janako ca kassaci ‘‘sattā asattā’’ti vuttassa bhāvābhāvasaṅkhātakāriyassa janakahetu ca ñāpako ca kassaci vijjamānattaṃ aññena kenaci sambandhena avabodhento ñāpakahetu cāti evaṃ hetavo duvidhā siyuṃ. Iha phalapakāsakahetumhi vuccamāne ‘‘iminā hetunā idaṃ phalaṃ jāta’’nti sarūpakathanamattaṃ vinā visesarūpālaṅkāro idha natthīti āsaṅkiya alaṅkārasarūpaviseso esoti dassetumaparaddhamāha. Tesaṃ phalapakāsanakhamānaṃ hetūnaṃ paṭisaṅkharaṇaṃ visiṭṭhabhāvena pakāsaṃ katvā tatvato kathanaṃ alaṅkāratāya alaṅkārasabhāvena uditaṃ pasiddhaṃ hoti, kavīhi patthitaṃ vā hoti. Sāliaṅkurādīnaṃ sālibījādayo viya janyassa accantopakārako janakahetu [Pg.248] nāma, vijjamānaaggiādīnaṃ dhūmādayo viya kassaci vijjamānattañāpako ñāpakahetu nāma. Alaṅkārassa bhāvo alaṅkāratā. Alaṅkāratayāti chandaṃ nissāya mattāhāni.

252. 现在，他以“生起因”等（偈颂）来开示因庄严（hetvālaṅkāra）。生起因（janakahetu）是对于被称为“存在”或“不存在”的，名为有与无之果的生起者；指示因（ñāpakahetu）是通过某种关联来告知某物存在的指示者。因此，因有二种。在此，当说到能彰显结果的因时，有人会怀疑：“除了‘此果从此因而生’这样一种对自性的陈述外，这里并没有特别的庄严。”为了表明这确实是一种特别的庄严形态，他说了（偈颂的）后半部分。对那些能够彰显结果的因进行阐明，以一种特殊的方式来揭示，并如实地叙说，这以庄严之名、以庄严之性而被称说，是公认的，或是诗人们所期求的。名为生起因者，是对所生之物有极大助益者，犹如稻种之于稻芽等；名为指示因者，是某物存在状态的指示者，犹如烟之于已存在的火等。庄严的状态即是“庄严性”（alaṅkāratā）。（偈颂中的）“alaṅkāratayo”是由于格律而导致的音节减省。

253.

253.

Bhāvābhāvakiccavasā,Cittahetuvasāpi ca;

Bhedā’nantā idaṃ tesaṃ,Mukhamattanidassanaṃ.

依有与无的作用，亦依种种奇特的因，其区别无穷。此仅为对彼等的入门开示。

253. Udāharati ‘‘bhāva’’iccādi. Bhāvo sattā ca, abhāvo asattā ca, teyeva kiccāni tesaṃ vasena ca, cittā pasiddhahetuviparītā acchariyārahā hetavo tesaṃ vasenāpi ca bhedā hetuvikappā anantā anavaviyo, yato evaṃ tasmā tesaṃ hetūnaṃ idaṃ mukhamattanidassanaṃ, tasmā tammukhena sakkā hetuvisese pavisitunti.

253. 他举例说：“有”等等。“有”是存在，“无”是不存在。凭借它们的作用，以及凭借那些与已知原因相反的、值得惊叹的种种奇特之因，因的差别无量无穷。因此，这只是对这些因的入门性展示，通过这个入门，可以进入各种具体的因。

253. ‘‘Bhāvā’’iccādi. Bhāvābhāvakiccavasā bhāvaabhāvasaṅkhatasattāasattākriyāvasena ca, cittahetuvasāpi ca pasiddhahetuno viruddhena acchariyahetūnaṃ pabhedena ca, bhedā hetuvisesā anantā yasmā apariyantā honti, tasmā idaṃ vakkhamānaṃ tesaṃ hetūnaṃ mukhamattanidassanaṃ avasesahetūnaṃ ogāhaṇadvāramattassa nidassanaṃ hoti. Bhāvo ca abhāvo cāti ca, teyeva kiccānīti ca, tesaṃ vaso bhedoti ca, cittā vicittā ca te hetavo cāti ca, tesaṃ vasoti ca, mukhameva mukhamattaṃ, mukhañca taṃ vā mattaṃ sāmaññañceti ca, tassa nidassanamiti ca vākyaṃ. Mattasaddo avadhāraṇe sāmaññe vā vattate.

253. “有”等等。凭借有与无的作用力，即凭借名为“有”与“无”的存在与不存在的活动，也凭借种种奇特之因的力量，即与已知之因相反的、令人惊叹的诸因的差别，因的具体差别无量无边。因此，这即将要说的，只是对那些因的入门性展示，即指示了进入其余诸因的门径。此偈颂可分析为：“有与无”、“彼等的作用”、“其差别依于彼等之力”、“种种奇特的因”、“依于彼等之力”。而“入门性展示”（mukhamattanidassanaṃ）一句可分析为：“仅是入门”或“入门与泛指”，此即对它的展示。“matta”一词，用于限定或泛指。

254.

254.

Paramatthapakāseka-[Pg.249] Rasā sabbamanoharā;

Munino desanā’yaṃ me,Kāmaṃ toseti mānasaṃ.

显明究竟义是其唯一作用，令一切心喜悦；这牟尼的教法，令我的心意极其满足。

Bhāvakicco kārakahetu.

具有令其存在之作用的能作因。

254. Udāharati ‘‘paramattha’’iccādi. Paramatthasabhāvassa nāmarūpādino pakāsoyeva ekaraso asahāyakiccaṃ yassā sā tādisī. Sabbesaṃ mano haratīti sabbamanoharā munino ayaṃ desanā me mānasaṃ cittaṃ kāmamekantena tosetīti ayaṃ bhāvakicco kārakahetu santosasattāya kāraṇato.

254. 他举例说：“究竟”等。显明具有究竟自性的名色等法，是其唯一的作用（ekarasa），即独立的功能（asahāyakiccaṃ），（教法）就是如此。因为它能摄取一切众生之心，所以是“令一切心喜悦”（sabbamanoharā）。“这牟尼的教法，令我的心意完全、彻底地满足。”——这即是具有‘令其存在’之作用的能作因，因为它是令满足得以存在的原因。

254. Idāni udāharati ‘‘paramattha’’iccādinā. Paramatthapakāsekarasā nāmarūpakhandhaāyatanādiuttamatthānaṃ pakāsanasaṅkhāta asahāyakiccavatī sabbamanoharā vohārānurūpena visayabhāvūpagamanena sabbesaṃ manoharā munino ayaṃ desanā me mayhaṃ mānasaṃ kāmaṃ ekantena tosetīti. Buddhassa dhammadesanā pubbe avijjamānassa santosassa sattāsaṅkhātasamuppādaṃ karotīti kārakahetu nāma hoti. Sā ca desanā ‘‘mānasaṃ tosetī’’ti ettakena adassetvā ‘‘paramatthapakāsekarasā’’ti savisesanaṃ katvā vuttattā alaṅkāroti abhimatā. Eko ca so raso ceti ca, paramatthapakāsoyeva ekaraso ekakiccamasseti ca viggaho. Bhāvakicco bhāvasaṅkhātaṃ sattākiccaṃ katvā pavatto kārakahetu janakahetu.

254. 现在，他以“究竟”等（偈颂）来举例。“显明究竟义是其唯一作用”（Paramatthapakāsekarasā）是指，具有名为“开显名色、蕴、处等胜义”的独立功能。“令一切心喜悦”（sabbamanoharā）是指，通过随顺世俗言说而成为所缘，从而令一切众生心生喜悦。“这牟尼的教法，令我、我自己的心意完全、彻底地满足。”佛陀的法教，使先前不存在的满足得以生起，即令其“存在”，因此称为“能作因”。并且，该教法并非仅以“令心意满足”来表述，而是加上了“显明究竟义是其唯一作用”的修饰语，因此被认为是“庄严”（alaṅkāra）。其语法分析（viggaha）是：“彼作用是唯一的”，以及“显明究竟义即是唯一作用，其功能是唯一的”。“具有‘令其存在’之作用的能作因”是指通过完成名为“令其存在”的作用而运作的能作因，即生起因。

255.

255.

Dhīrehi saha saṃvāsā, saddhammassā’bhiyogato;

Niggaheni’ndriyānañca, dukkhassu’pasamo siyā.

与智者共住、勤修正法、以及调伏诸根，苦便得以止息。

Abhāvakicco kārakahetu.

具有令其不存在之作用的能作因。

255. ‘‘Dhīrehi’’ccādi. [Pg.250] Dhīrehi sappaññehi saha saṃvāsā saṃsaggena ca, saddhammassa sambuddhadesitassa abhiyogato abhyāsena ca, indriyānaṃ cakkhādīnaṃ niggahena visayappavattinirodharūpena vijayena ca hetunā dukkhassa pañcakkhandhasaṅkhatassa anuppādanirodhasaṅkhāto upasamo siyā bhaveyyāti ayaṃ abhāvakicco kārakahetu anuppādanirodhasaṅkhātassa abhāvassa kāraṇato.

255. “智者”等（偈颂）是指：凭借与具慧的智者共住、交往，凭借勤修、实践正自觉者所教导的正法，以及凭借对眼等诸根的调伏——即以止息其流向外境之活动的形式而取得胜利——以此为因，名为五蕴的苦，其名为“不生与息灭”的止息，就会发生。这即是具有‘令其不存在’之作用的能作因，因为它造成了名为“不生与息灭”的“不存在”。

255. ‘‘Dhīrehi’’ccādi. Dhīrehi saha saṃvāsā samaggavāsena ca, saddhammassa buddhadesitassa abhiyogato nirantarābhyāsena ca, indriyānaṃ cakkhuādīnaṃ niggahena rūpādiārammaṇesu subhādiggahaṇassa nivāraṇena cāti imehi kāraṇehi dukkhassa khandhāyatanādikassa upasamo anuppādanirodho khandhaparinibbānaṃ vā siyāti. Abhiṇhaso yogoti viggaho. Abhāvakicco dukkhassa upasamasaṅkhātaṃ asattākiccaṃ katvā pavatto kārakahetu avijjamānasaṅkhātāya asattāya uppādanato janakahetu nāma. Abhāvo kiccamasseti ca, kārako ca so hetu cāti ca vākyaṃ. Bhāvakiccopi vuttabyatirekato ñāyati.

255. “智者”等（偈颂是指）：凭借与智者共住，以及和合而住；凭借勤修、不断实践佛陀所教导的正法；以及凭借对眼等诸根的调伏，即防止在色等所缘上取著净相等——由于这些原因，蕴、处等苦的止息，即不生与息灭，或蕴的般涅槃，就会发生。（“abhiyoga”）的语法分析（viggaha）是“不断地致力”。“具有‘令其不存在’之作用的能作因”，是指通过完成名为“苦的止息”的“不存在”作用而运作的能作因；因为它能生成名为“不存在”的“无”，所以是生起因。其句义分析是：“不存在是其作用”，以及“彼既是作者又是原因”。具有‘令其存在’之作用的（能作因），也可由上述的反面而得知。

256.

256.

Muninda candasaṃvādi-kantabhāvopasobhinā;

Mukheneva subodhaṃ te, manaṃ pāpābhinissaṭaṃ.

牟尼主，你那与月亮相似、可爱庄严的面容，使你那远离诸恶的心意极易被理解。

Bhāvakicco ñāpakahetu.

具有令其存在之作用的指示因。

256. ‘‘Munindi’’ccādi. Munindeti āmantanaṃ. Te tava candasaṃvādinā candasadisena kantabhāvena upasobhinā sobhamānena mukheneva pāpehi rāgādīhi abhinissaṭaṃ byapagataṃ manaṃ cittaṃ subodhaṃ suṭṭhu viññāyatīti ayaṃ bhāvakicco ñāpakahetu avabodhasattāya ñāpanato.

256. “牟尼主”等。“牟尼主”是称呼语。由你那与月亮相似、可爱庄严的面容，你那远离贪(rāga)等诸恶的心意便极易被理解。这是有作的能知因(bhāvakicco ñāpakahetu)，因为它告知了觉悟的存在。

256. ‘‘Muninda’’iccādi. He muninda te tava candasaṃvādikantabhāvopasobhinā candakantabhāvasadisena kantabhāvena sobhamānena mukhena manaṃ tuyhaṃ cittaṃ pāpābhinissaṭaṃ rāgādīhi kilesehi nikkhantanti subodhaṃ suṭṭhu viññāyatīti. Iha mukhaṃ manakantabhāvasambandhena samannāgataṃ sayaṃ vijjamānameva kilesāpagamassa avabodhasattaṃ ñāpetīti bhāvakicco ñāpakahetu nāma jāto. Candena abhedopacārato candalāvaṇyena saṃvādī sadisoti ca, so ca so kantabhāvo ceti ca, tena upasobhitoti ca, pāpehi abhinissaṭanti ca vākyaṃ.

256. “牟尼主”等。牟尼主啊，由你那以与月亮可爱之美相似的可爱之美而庄严的面容，你的心意，即你的心，已远离罪恶，已从贪等烦恼(kilesa)中解脱，便极易被理解。在此，面容本身就具备与心意可爱之美相关的特质，它自然地显示出烦恼已除的觉悟，因此成为所谓的有作的能知因。‘与月亮不加区分地使用比喻’是指‘与月亮的光泽相似’；以及‘它就是那种可爱之美’；以及‘以此而庄严’；以及‘远离诸恶’：这是对此句的分析。

257.

257.

Sādhuhatthāravindāni, saṅkocayatite kathaṃ;

Muninda caraṇadvanda-rāgabālātapo phusaṃ.

牟尼主，你双足的赤色晨光，触及善士之手莲花，如何使之收缩？

Ayuttakārī cittahetu.

不当行奇特因。

257. ‘‘Sādhu’’iccādi. Muninda te caraṇānaṃ dvandassa rāgo bālo ca so ātapo ceti rāgabālātapo taruṇakiraṇasamūho lohitattādinā sādhūnaṃ hatthāravindāni kantādinā phusaṃ visārittenā’masanto kathaṃ saṅkocayati makulayati, añjalipaṇāmabandhena ayuttametaṃ. Bālātapo hi padumānamummīlanahetu, ayaṃ tu apubbo bālātapo yo padumāni nimīletīti anucitakāriyakāraṇā ayuttakārī cittahetu, evaṃvidho viññeyyo bhāvakiccattepīti.

257. “善哉”等。牟尼主，你双足的赤色晨光(rāgabālātapo)——即由其红色等特征而形成的初生光芒——触及并遍布善士们可爱的手莲花，如何能使它们收缩、闭合成蕾？（这是指）以合掌礼敬的方式（收缩），这是不恰当的。因为晨光本是使莲花开放的原因，而这却是前所未有的晨光，竟使莲花闭合。由于它造成了不相称的行为，因此是“不当行奇特因”(ayuttakārī cittahetu)。应当理解，即使在有作(bhāvakicca)中，也有此类情况。

257. ‘‘Sādhu’’iccādi. He muninda te tava caraṇadvandarāgabālātapo pādayugaḷassa aruṇavaṇṇasaṅkhataabhinavasūriyakiraṇo sādhuhatthāravindāni sujanānaṃ karapadumāni phusaṃ attano sabbabyāpittā phusanto kathaṃ saṅkocayati karasampuṭarūpena makulayatīti. Bālātapo nāma padumavikasanaṃ vinā saṅkocanaṃ na karoti, eso ātapo acchariyo vicittoti gamyamānattā ayuttasaṅkocasattākaraṇato ayaṃ ayuttakārī cittahetu [Pg.252] nāma. Ayuttaṃ karotīti ca, cittañca taṃ hetu cāti ca vākyaṃ.

257. “善哉”等。牟尼主啊，你双足的赤色晨光，即你双足赤红色的新日光，以其遍在性触及善士们的手莲花，如何能使之以合掌之形收缩成蕾？名为晨光者，只会使莲花开放，而不会使其收缩。这晨光真是奇妙，因为它造成了不应有的收缩，因此这被称为“不当行奇特因”。‘行不当之事’以及‘那奇特的因’是对此句的分析。

258.

258.

Saṅkocayanti jantūnaṃ, pāṇipaṅkeruhāni’ha;

Munindacaraṇadvanda-nakhacandāna’maṃsavo.

牟尼主双足之指甲月光，在此世间使众生之手莲花收缩。

Yuttakārī cittahetu.

当行奇特因。

258. ‘‘Saṅkocayanti’’ccādi. Munindassa pādānaṃ dvande nakhā eva candā kantādinā tesaṃ aṃsavo kiraṇā iha loke jantūnaṃ sattānaṃ pāṇayo eva paṅkeruhāni kantādinā saṅkocayanti paṇāmakaraṇasampuṭarūpena milīyantīti yuttakārī cittahetu candato paṅkajasaṅkocassa ucitattā. Vuttanayepīti.

258. “收缩”等。牟尼主双足上的指甲，因其可爱等特质而如月亮，其光芒(aṃsavo)在此世间，使众生(jantū)之手——因其可爱等特质而如莲花——以行礼合掌之形收缩闭合。这是“当行奇特因”(yuttakārī cittahetu)，因为月亮使莲花收缩是恰当的。如前所述。

258. ‘‘Saṅko’’iccādi. Munindacaraṇadvandanakhacandānaṃ sambuddhassa pādadvande nakhāvalisaṅkhātānaṃ candānaṃ aṃsavo raṃsayo iha loke jantūnaṃ pāṇipaṅkeruhāni saṅkocayanti karasampuṭākārena saṅkocayanti makulaṃ karontīti. Candakiraṇehi kattabbāya eva padumasaṅkocasattāya katattā ca, pakaticandakiraṇakattabbakiccassa candamarīcisamānaaññādiṭṭhapubbavicitraaṃsūhi katattā ca ayaṃ yuttakārī cittahetu nāma. Pāṇayo ca te paṅkeruhāni ceti ca, munindassa caraṇadvandamiti ca, tasmiṃ nakhānīti ca, teva candāti ca vākyaṃ.

258. “收缩”等。牟尼主双足之指甲月光，即正等觉者双足上指甲串所成的月亮之光芒，在此世间使众生之手莲花收缩，以合掌之形收缩，使其成为花苞。因为莲花收缩之事本应由月光所为，且此[收缩]确实发生了；又因为普通月光所应做之事，是由与月光相似、前所未见、奇妙的其他光芒所完成，因此这被称为“当行奇特因”。‘手即是莲花’、‘牟尼主之双足’、‘其上的指甲’、‘它们即是月亮’：这是对此句的分析。

259.

259.

Uddiṭṭhānaṃ padatthānaṃ, anuddeso yathākkamaṃ;

Saṅkhyāna’miti niddiṭṭhaṃ, yathāsaṅkhyaṃ kamopi ca.

已列举之词义，依序重述，这被称为“数说”(saṅkhyāna)，也称为“如数说”(yathāsaṅkhyaṃ)或“次第”(kama)。

259. Kamaṃ vivaritumupakkamati ‘‘uddiṭṭhāna’’miccādi. Uddiṭṭhānaṃ pubbe vuttānaṃ padatthānaṃ vatthūnaṃ kesañci yathākkamaṃ uddesakkamānatikkamena [Pg.253] anuddeso puna atthantaraniddesanayena anukathanaṃ ‘‘saṅkhyāna’’mityapi ca, ‘‘yathāsaṅkhya’’mityapi ca niddiṭṭhaṃ vuttaṃ. Vidheyyattā tesaṃ padhānattamiti tadapekkhāya napuṃsakattaṃ, anuvaditabbattānuddesassāppadhānattamiti na pulliṅgapariggaho. ‘‘Kamo’’iccapi niddiṭṭhoti liṅgavipariṇāmo.

259. 为了解释次第，（作者）开始说“已列举的”等语。对于先前已说的某些词义和事物，依序进行随说，即不超越列举的次第，以解释另一层意义的方式再次叙述，这也被称为“数说”，也被称为“如数说”。因为它们是应被说明的，是主要的，所以（动词）根据它们而使用中性。因为随说是应被复述的，是次要的，所以不采用阳性。“次第”也被说明，这是词性的变化。

259. Idāni kamālaṅkāraṃ uddisati ‘‘uddiṭṭhāna’’miccādinā. Uddiṭṭhānaṃ paṭhamakathitānaṃ padatthānaṃ yathākkamaṃ uddiṭṭhakkamamanatikkamma anuddeso atthantaraṃ nissāya punakathanaṃ ‘‘saṅkhyāna’’miti ca, ‘‘yathāsaṅkhya’’miti ca niddiṭṭhaṃ, kamopi ca niddiṭṭho. Ettha pasiddhaṃ anuddesaṃ pubbaddhena anuvaditvā appasiddhaṃ kamampi kamapariyāyaṃ saṅkhyānayathāsaṅkhyadvayampi aparaddhena vidadhāti. Ettha vidhātabbaṃ dassetuṃ anuvādassa āhariyamānattā anuvādo appadhāno, vidhātabbo padhāno. Yañhi vidhātabbaṃ, taṃ padhānaṃ, itaramappadhānanti iminā kāraṇena vuccati. Tasmā ‘‘niddiṭṭha’’nti ‘‘saṅkhyānaṃ, yathāsaṅkhya’’nti dvayaṃ apekkhāya (tassa appadhānattā) napuṃsakaṃ hoti. ‘‘Kamo’’ti apekkhāya ‘‘niddiṭṭho’’ti pulliṅgo hoti. Appadhāno anuddesoti nāpekkhati. Kamamanatikkammāti ca, saṅkhyāya anabhikkamoti ca vākyaṃ.

259. 现在以“已列举的”等语来说明次第修饰法(kamālaṅkāra)。对于最初已说的词义，不超越其列举次第而依序进行随说，即依据其他意义再次叙述，这被称为“数说”，也被称为“如数说”；次第也被说明。在此，（作者）用前半颂复述广为人知的随说，用后半颂说明不那么广为人知的次第，以及次第的同义词，即数说与如数说二者。在此，为了显示应被说明者，由于复述(anuvāda)是被引用的，所以复述是次要的，应被说明者是主要的。因为凡是应被说明的，才是主要的，其他的则不重要——由于这个原因而这么说。因此，“已说明”(niddiṭṭhaṃ)一词，是考虑到“数说、如数说”二者而用中性。考虑到“次第”(kamo)，“已说明”(niddiṭṭho)则用阳性。它不考虑次要的随说。这是“不超越次第”和“不违背数说”的句子。

260.

260.

Ālāpahāsalīlāhi, muninda vijayā tava;

Kokilā kumudāni co-pasevante vanaṃ jalaṃ.

牟尼主，您以言笑之优雅而胜利；杜鹃栖于林，白莲依于水。

260. Tamudāharati ‘‘ālāpi’’ccādinā. Muninda tava ālāpahāsā ca tesaṃ līlāhi, uddesoyaṃ. Vijayā kokilakumudānaṃ parābhavena kokilā karavīkā kumudāni ca, yathoddesamanuddesoyaṃ vuttāpekkhāya. Vakkhamānāpekkhāya tu ayampi uddesova, ‘‘kokilā vanaṃ, kumudāni jala’’miti yathoddesamanuddesoyaṃ. Upasevante iva nissayanti maññe. Iti vatthuto eva sambhavo iveti [Pg.254] parikappate. Yajjevaṃ parikappanāya kathaṃ yathāsaṅkhyanti ce? Atroccate – yatthālaṅkārantaramapi patīyate. Tatthuddesānurūpānuddesasambhave saṅkhyānamevālaṅkāro voharīyate tasseva mukhyato vattumicchitattā. Yatthālaṅkārantaraṃ na gamyate, tattha accantameva kamoti viññeyyaṃ.

260. 他以“ālāpa”等（偈颂）为例。‘牟尼主(Muninda)，您的言谈和微笑以及它们的优雅’，这是总说(uddesa)。‘胜利’是指（您的言谈和微笑）胜过了杜鹃、迦陵频伽(karavīka)和白莲；就已说者而言，这是相应的随说(anuddesa)。而就将说者而言，这（杜鹃、白莲）也是总说；‘杜鹃（栖于）林，白莲（依于）水’，这是与总说相应的随说。‘依附’(upasevante)的意思，我认为是‘仿佛在依靠’。因此，这是将事实上可能发生的事，构想为‘仿佛’如此。如果这样构想，又怎么是‘如数’(yathāsaṅkhya)呢？于此，答曰：在也出现其他修辞格的情况下，如果总说与随说之间可能相应，那么‘数说’(saṅkhyāna)本身就被称为修辞格，因为这才是主要意图表达的。在不理解为其他修辞格之处，则应知其纯粹是‘次第’(kama)。

260. Udāharati ‘‘ālāpi’’ccādinā. He muninda te tava ālāpahāsalīlāhi madhurasaralīlāhi saddhiṃ mandahasitalīlāhi sañjātā vijayā jayahetu kokilā karavīkā ca kumudāni keravāni ca vanaṃ jalañca kamena upasevante iva nissayaṃ karontīti maññeti. Ettha ‘‘ālāpahāsalīlāhī’’ti uddeso, ‘‘kokilā kumudānī’’ti vuttāpekkhāya anuddeso, ‘‘vanaṃ jala’’nti vakkhamānāpekkhāya uddesova hoti, tatvato īdisavijayena kokilādīnaṃ vanādinissayakāraṇābhāvato ivasaddapayogena niddiṭṭho. Evaṃ sati ayaṃ parikappanā na bhavati. Kasmā? Nānālaṅkārasannipāte sati yo yo alaṅkāro vattunā icchito, tasseva mukhyato voharīyamānattā. Evaṃ parikappanālaṅkārasaṃsagge satipi uddesakkamena dassitassa anuddesassa mukhyattā ayaṃ kamālaṅkāro nāma. Īdisaññampi evameva daṭṭhabbaṃ. Ālāpo ca hāso ceti ca, tesaṃ līlāyoti ca viggaho.

260. 他以“ālāpa”等（偈颂）为例。‘哦，牟尼主！由您言谈(即甜美声音的优雅)与微笑(即温和笑容的优雅)之优雅所产生的胜利，（作者）认为：杜鹃、迦陵频伽(karavīka)、白莲与红莲(kerava)仿佛依序依靠着森林与水。’此处，‘以言笑之优雅’是总说(uddesa)；‘杜鹃、白莲’是就已说者而言的随说(anuddesa)；‘森林、水’是就将说者而言的总说。实际上，因为杜鹃等依靠森林等，并非由于（佛陀的）这种胜利，所以用‘如’(iva)一词来指明。既然如此，这便不是构想(parikappanā)。为什么呢？因为当多种修辞格聚合时，作者意图使用哪一种，那一种就被当作主要的来使用。这样，即便与构想修辞格有关联，但由于依照总说次第所显示的随说更为主要，所以这被称为次第修辞格(kamālaṅkāra)。其他此类也应如是观。其语法分析(viggaha)是‘言谈与微笑’以及‘它们的优雅’。

261.

261.

Siyā piyataraṃ nāma, attharūpassa kassaci;

Piyassā’tisayene’kaṃ, yaṃ hoti paṭipādanaṃ.

对某一极其可爱之事，其某种表述，即可名为“更可爱”。

261. Piyataramāharati ‘‘siyā’’iccādinā. Atisayena piyassa kassaci attharūpassa abhidheyyasabhāvassa yaṃ paṭipādanamākhyānaṃ hoti, etaṃ piyataraṃ nāma siyā.

261. 他以“或有”(siyā)等（偈颂）引出‘更可爱’(piyatara)的定义。对某一极其可爱之事，对其可言说之自性所作的任何呈现或讲述，即可名为‘更可爱’。

261. Idāni [Pg.255] piyatarālaṅkāraṃ dasseti ‘‘siyā’’iccādinā, atisayena piyassa kassaci attharūpassa abhidheyyasabhāvassa yaṃ paṭipādanaṃ kathanaṃ hoti, etaṃ paṭipādanaṃ piyataraṃ nāma piyatarālaṅkāro nāma hoti. Atisayena piyanti ca, attho eva rūpaṃ sabhāvoti ca vākyaṃ.

261. 现在以“siyā”(或有)等词展示“更可爱”(piyatara)修辞。对极其可爱的某一事之形态(attharūpa)的可言说之自性(abhidheyyasabhāva)所作的阐述，此阐述即是所谓的“更可爱”，名为“更可爱”修辞。“极其可爱”以及“义即是相，即是自性”都是语句。

262.

262.

Pīti yā me samuppannā, santa sandassanā tava;

Kālenā’yaṃ bhave pīti, taveva puna dassanā.

我心中生起的喜悦，是因见到寂静的您；愿此喜悦适时因再次见到您而生起。

262. Udāharati ‘‘pīti’’ccādi. Santa sappurisa mahāmuni tava sandassanā cakkhupathāpāthamattena madhurakathāsavanā yā pīti me mama samuppannā, ayaṃ pīti kālena īdisena sukhena taveva nāññassa kassaci, ko hi nāmoñño tavādisoti, puna dassanā bhaveyyāti.

262. 他以“pīti”(喜悦)等词为例。“寂静的善人(santa sappurisa)，大牟尼(mahāmuni)啊！仅因见到您，来到我的视线范围，听闻您甜美的言语，我心中便生起喜悦。愿此喜悦，在适时，以这样的快乐，唯独因再次见到您而生起，而非因其他任何人——还有谁能像您一样呢？”

262. ‘‘Pīti’’ccādi. He santa sappurisa tathāgata tava sandassanā mama nette āpāthagamanato yā pīti me samuppannā, ayaṃ pīti kālena īdisakkhaṇena tayā sadisassa aññassābhāvā taveva puna dassanā dassanato bhaveti. Ettha pītiyā’tisayahetubhūtaṃ atiiṭṭhārammaṇañca dassane atigedhañca pakāsanena atipītīti padatthaṃ, pakāsitaṃ hoti. ‘‘Ayaṃ pīti bhave’’ti pubbakāle uppannapītiyā punāsambhavato taṃsadisāyeva pīti gahitā yathā ‘‘soyeva vaṭṭako, tāniyeva osadhānī’’ti.

262. “pīti”(喜悦)等。“哦，寂静的善人，如来！因见到您，来到我的眼界，我心中生起了喜悦。此喜悦，在适时，在这样的时刻，因没有与您相似的他人，唯有因再次见到您的果报而生起。”在此，通过阐明作为喜悦之增长原因的极可喜所缘(atiiṭṭhārammaṇa)，以及见到时的极度渴求(atigedha)，“极喜”(atipīti)一词的含义便被阐明了。“愿此喜悦生起”一句，由于先前已生起的喜悦不可能再次生起，故取其同类之喜悦，犹如“还是那只鹌鹑，还是那些草药”。

263.

263.

Vaṇṇiteno’pamānena, vutyā’dhippetavatthuno;

Samāsavutti nāmā’yaṃ, atthasaṅkheparūpato.

以被称颂之譬喻，言说所欲之事；此名“略说”，因其义理概括之相。

263. Samāsavuttiṃvattumāha ‘‘vaṇṇiteni’’ccādi. Vaṇṇitena pasaṃsitena upamānena adhippetassa manasi nihitassa vatthuno atthassa vutyā kathanena ayaṃ vuttalakkhaṇā samāsavutti nāma. Kasmā? Atthassa vattumicchitassa saṅkhepo saṅkhipitvā [Pg.256] kathanaṃ rūpaṃ sabhāvo, tasmā tatoyamanvatthasaññā saṅkhepavutti samāsavuttīti katvā. Kasmā? Ayaṃ guṇībhūtā sakatthā atthantaraṃ vidadhāti, na tu sakatthapadhānā.

263. 为说明“略说”(samāsavutti)，他以“vaṇṇitena”(以被称颂的)等词开示。通过被称颂、赞扬的譬喻，以言说心中所存之事义，此具有所述特征者名为“略说”。为何？因为其形态、自性即是对所欲言说之义的概括、简略的言说，故因此而得“略说”此名副其实之称谓(anvatthasaññā)。为何？因为此法自身意义居于次位(guṇībhūta)，而能产生他义，并非以自身意义为主。

263. Idāni samāsavuttiṃ niddisati ‘‘vaṇṇite’’ccādinā. Vaṇṇitena pasaṃsitena upamānena upamānavatthunā karaṇabhūtena adhippetavatthuno icchitatthassa vutyā kathanena atthasaṅkheparūpato vattumicchitatthassa saṅgaharūpattā ayaṃ yathāvuttalakkhaṇā samāsavutti nāma hoti. Ettha vattumicchitatthaṃ saṅgahetvā manasi katvā tassa upamābhūtatthassa vaṇṇanāya manasi katassa pakāsanato ayaṃ samāsavutti nāma. Etissā padābhihito sakattho appadhāno, gammamānattho pana padhāno hoti. Adhippetañca taṃ vatthu ceti ca, samāsena saṅkhepena vutti kathanamiti ca, saṅkhepoyeva rūpaṃ sarūpanti ca, atthassa saṅkheparūpanti ca viggaho.

263. 现在以“vaṇṇite”(被称颂)等词指示“略说”(samāsavutti)。通过被称颂、赞扬的譬喻，即作为工具的譬喻物，对所意欲之事，即所欲之义的言说，因其为所欲言说之义的概括形态、摄集形态，故此具有如是所述特征者名为“略说”。在此，将所欲言说之义摄集于心，通过对此譬喻之义的称颂来彰显心中所存者，故名“略说”。于此，由词所言之自身意义非主，而所领会之义为主。其语法分析(viggaha)为：“所意欲之事”；“以简略的方式叙述”；“简洁即是其形态”；以及“意义的简洁形态”。

264.

264.

Sā’yaṃ visesyamattena, bhinnā’bhinnavisesanā;

Attheva aparāpya’tthi, bhinnābhinnavisesanā.

此（略说）仅因所饰(visesya)而异，具无别修饰(abhinnavisesanā)；亦有另一种，具相异与无别之修饰(bhinnābhinnavisesanā)。

264. Tassā pabhedaṃ dasseti ‘‘sāya’’miccādinā. Sā ayaṃ samāsavutti yaṃkiñci vatthu sāmaññākārappatītaṃ ‘‘īdisamidaṃ nāññathā’’ti kutoci byavacchijjate kenaci guṇādinā vavatthāpīyate, taṃ visesyaṃ, tameva mattaṃ visesanabhedabyavacchedato, tena. Bhinnā atulyā avayavadhammassa samudāye vattanato. Abhinnaṃ tulyākāraṃ visesanaṃ yassaṃ sā abhinnavisesanāpi attheva. Aparāpyatthi, na kevalaṃ sāyeva. Kīdisī? Bhinnañca abhinnañca visesanaṃ yassanti bhinnābhinnavisesanā. Visesyaṃ tu bhinnanti.

264. 以“sā ayaṃ”等词说明其分类。此复合表达(samāsavutti)是：任何事物(vatthu)，当其依共相显现时，被认知为“此是如此，非他”，并从某处被某种属性等所限定、确定，那（事物）就是“所修饰词”(visesya)。仅就此所修饰词而言，因排除了修饰语的差异，故（此复合表达）是“有别”(bhinnā)的，即不相等，因为部分的属性存在于整体之中。具有“无别”(abhinna)——即形式相似——修饰语的（复合表达），即“具无别修饰语者”(abhinnavisesanā)，也确实存在。还有另一种，不仅限于此。是怎样的呢？即具有“有别”和“无别”两种修饰语的，称为“具别无别修饰语者”(bhinnābhinnavisesanā)。但其“所修饰词”则是不同的。

264. Idāni tassā samāsavuttiyā bhedaṃ dasseti ‘‘sāya’’miccādinā. Sā ayaṃ samāsavutti visesyamattena guṇādisadisadhammena [Pg.257] karaṇabhūtena kenaci upamānavatthunā manasi kataṃ ‘‘idaṃ upameyyavatthu īdisa’’nti sāmaññāvatthato visuṃ katavisesyena bhinnā visuṃ jātā, tattakena atulyā vā, abhinnavisesanā tulyavisesanayuttā attheva bhinnābhinnavisesanā atulyatulyavisesanayuttā bhinnavisesyayuttā aparāpi atthi. Evaṃ samāsavutti dvidhā hoti. Visesyameva mattamiti ca, avayavena sambhavabhedasabhāvassa samudāyepi pavattattā bhinnāti vuttā. Abhinnāni visesanāni yassamiti ca, bhinnāni ca abhinnāni ceti ca, tāni visesanāni yassamiti ca viggaho.

264. 现在以“sāyaṃ”等词说明该复合表达的分类。此复合表达，是凭借某个作为工具、具有相似属性等的譬喻物(upamānavatthu)，在心中思量“此所喻物(upameyyavatthu)是这样的”，从而使所修饰词从一般事物中区别开来，由此而“有别”(bhinnā)，成为独立的，或仅就此而言是不相等的。具有“无别修饰语”(abhinnavisesanā)——即与相等修饰语结合的（复合表达）——也确实存在；也确实存在另一种“具别无别修饰语者”(bhinnābhinnavisesanā)，它与不相等和相等的修饰语结合，并与有别的所修饰词结合。如此，复合表达分为两类。又，因“仅是所修饰词”（有别），且由部分所生之差别性亦存在于整体中，故被称为“有别”。其语法分析(viggaha)为：“于此，修饰语是无别的”，以及“于此，那些修饰语是有别且无别的”。

Abhinnavisesana

无别修饰语

265.

265.

Visuddhāmatasandāyī,Pasattharatanālayo;

Gambhīro cā’ya’mambhodhi,Puññenā’pādito mayā.

清净甘露施予者，尊贵珍宝之所依；此大海深广无涯，吾以福德所成就。

265. Ubhayamudāharati ‘‘visuddha’’iccādinā. Ayamambhodhi sāgaro puññena cirānucitakusalamūlena hetunā mayā āpādito patto, kīdiso? Visuddhaṃ lokavohārato devāsurānaṃ mathane visenāsammissattā amataṃ pīyūsaṃ sandadātīti visuddhāmatasandāyī, ambhodhi. Visuddhaṃ dosalesenāpyasamphuṭṭhattā accantanimmalaṃ amataṃ maraṇābhāvena amatasaṅkhātaṃ nibbānadhātuṃ sandadāti upadesakabhāvenāti visuddhāmatasandāyī, saddhammo. Pasatthāni niravajjattā ratanāni muttāmaṇiādīni, tesaṃ ālayo pavattiṭṭhānaṃ, ambhodhi. Pasatthāni buddhādīhi anekadhā, vaṇṇitāni ratanāni sattatiṃsabodhipakkhiyadhammasaṅkhatāni, tesaṃ ālayo, saddhammo. Gambhīro ca agādhattā sāgaro [Pg.258] saddhammo ca ayamāpāditoti pakataṃ. Ayaṃ visesyamattabhinnā abhinnavisesanā visesyassa ambhodhino vivacchitā saddhammā bhinnattā, visuddhāmatasandāyittādino ca visesanassa vuttena pakārenābhinnattāti.

265. 以“visuddha”等词举二者之例。此大海，即海洋(sāgaro)，是我以福德——即长久修习的善根——为因，所成就、所获得。它是怎样的呢？从世间言说而言，此大海在天人与阿修罗搅动时，因未与毒药混杂，而施予不死甘露(amata pīyūsa)，故称“清净甘露施予者”。正法(saddhammo)因未被丝毫过患所触及，故极其清净；又以教导的方式施予因无死而被称为“不死”的涅槃界，故称“清净甘露施予者”。此大海，因其无过失，是珍珠、摩尼等受赞叹的珍宝的生起处。正法，是佛陀等以多种方式赞叹的、由三十七菩提分法所构成的珍宝的生起处。海洋因其深不可测而深奥，正法亦然；而“此为我所成就”是所阐述的内容。此为仅所修饰词有别而修饰语无别者(visesyamattabhinnā abhinnavisesanā)，因为所修饰词——大海——与所欲言说的正法是不同的，而“清净甘露施予者”等修饰语，则如前所述，是无别的。

265. Idāni udāharati ‘‘visuddhā’’iccādinā. Visuddhāmatasandāyī lokavohārato devāsurānaṃ samuddamathane visena amissattā visuddhabhūtapīyūsadāyako, upamābhūtasamuddavaṇṇanāya buddhiyaṃ vattamānassa saddhammassa pakāsanato visuddhāmatasandāyī kāmāmisādidosalavenāpi amissitattā atinimmalaṃ jarāmaraṇarahitaṃ nibbānaṃ upadesadānena veneyyānaṃ dāyako, pasattharatanālayo niddosattā pasatthānaṃ muttāmaṇiādīnaṃ ratanānaṃ pavattiṭṭhānabhūto samuddapakkhe, saddhammapakkhe pana pasattharatanālayo buddhādīhi pasatthānaṃ sattatiṃsabodhipakkhiyadhammasaṅkhataratanānaṃ pavattidesabhūto, gambhīro pakatiyāyeva agādho, ekattanayādicatubbidhanayehi gambhīro ayaṃ ambhodhi ca eso samuddo ca, cittena gahitasaddhammo ca puññena bhavantaropacitakusalakammena mayā āpādito pattoti visesyabhūtassa ambhodhino vattumicchitasaddhammato bhinnattā ca, ‘‘visuddhāmatasandāyī’’ti iccādikānaṃ visesanānaṃ ubhayavisesyepi yathāvuttanayena abhinnattā ca ayaṃ samāsavutti visesyamattena bhinnā abhinnavisesanā hoti.

265. 现在以“visuddhā”等词为例说明。“清净甘露施予者”，从世间言说而言，在天人与阿修罗搅动大海时，因未与毒药混杂，故是纯净甘露的施予者；又，通过对作为譬喻的大海的描述，揭示了心中现起的正法，（正法）亦是“清净甘露施予者”，因为它未被丝毫欲饵等过患所混杂，故极其清净，并以教导的方式施予应受教化者(veneyya)无老死之涅槃。“受赞叹珍宝之所依”，就大海而言，因其无过失，是珍珠、摩尼等受赞叹珍宝的生起处；而就正法而言，“受赞叹珍宝之所依”，是佛陀等所赞叹的、由三十七菩提分法所构成的珍宝的生起处。“深奥”，大海自然深不可测；正法则以一性等四种理趣而深奥。此大海，即此海洋，以及心中所领会的正法，都是我以福德，即多世累积的善业所成就、所获得。因为作为所修饰词的大海与所欲言说的正法是不同的，而“清净甘露施予者”等修饰语，如前所述，对于这两个所修饰词而言都是无别的，所以此复合表达(samāsavutti)是仅所修饰词有别而修饰语无别者(visesyamattena bhinnā abhinnavisesanā)。

Bhinnābhinnavisesana

同异修饰

266.

266.

Icchitatthapado sāro,Phalapupphopasobhito;

Sacchāyo’ya’mapubbova,Kapparukkho samuṭṭhito.

能赐予所欲之利，亦为精髓，以花果为庄严，具足荫影；此未曾有的劫波树(kapparukkha)已然生起。

266. ‘‘Icchite’’ccādi. [Pg.259] Ayamapubbova vuttaguṇayogena acchariyarūpattā kapparukkho samuṭṭhito, kīdiso? Icchitaṃ lokiyaṃ yaṃ kiñci atthaṃ padadātīti icchitatthapado, kapparukkho. Icchitaṃ lokiyalokuttaraṃ yaṃ kiñci atthaṃ padadātīti icchitatthapado, jino. Sāro seṭṭho, kapparukkho jino ca. Phalāni pupphāni, tehi upasobhito, kapparukkho. Saha chāyāya candasūriyālokavilomarūpāya vattate sacchāyo, kapparukkho. Jino tu pubbe vuttāya kāyakantādirūpāya chāyāya yuttoti sacchāyoti. Ayaṃ visesyamattabhinnā bhinnābhinnavisesanā jinato visesyassa kapparukkhassa bhinnattā, phalapupphopasobhitatthassa kapparukkheyeva sambhavā, icchitatthapadatthassa sāratāya sacchāyatāya ubhayattheva bhāvato vuttavidhināti.

266. “能赐所欲”等：此劫波树已然生起，因其具有所述的功德而形态奇妙，故是前所未有的。它是怎样的呢？能赐予任何所欲的世间之利，故称“能赐所欲之利者”(icchitatthapado)，此指劫波树。能赐予任何所欲的世间与出世间之利，故称“能赐所欲之利者”，此指胜者(jino)。“精髓”(sāro)是最殊胜者，此指劫波树与胜者二者。“以花果庄严”(phalapupphopasobhito)，此指劫波树。“具荫者”(sacchāyo)，是因其伴随能遮蔽日月之光的荫影而存在，此指劫波树。而胜者则因具有前述的身体光彩等形态的光辉(chāyā)，故也称为“具光辉者”(sacchāyo)。这是一种仅在被修饰的主体(visesya)上有所不同的“同异修饰”(bhinnābhinnavisesanā)，因为作为被修饰主体的劫波树与胜者是不同的；“以花果庄严”的含义只可能存在于劫波树中；而“能赐所欲之利者”、“精髓”、“具荫/光辉者”的含义，则如前所述，两者都具备。

266. ‘‘Icchitatthi’’ccādi. Icchitatthapado sattehi icchitānaṃ lokiyaaviññāṇakavatthābharaṇādīnaṃ dāyako kapparukkhavaṇṇanāya citte patiṭṭhitassa jinapadatthassa kathetukāmatāya icchitatthapado sattehi patthitānaṃ lokiyalokuttarānaṃ sakalatthānaṃ anurūpavasena tesaṃ tesaṃ sattānaṃ dāyako, sāro rukkhesu īdisarukkhassābhāvato uttamo, sāro sadevakādisattalokesu tādisasattavisesābhāvato uttamo, phalapupphopasobhito kappaddumānurūpaphalehi pupphehi ca upasobhito, sacchāyo candasūriyālokehi āvaraṇīyarukkhacchāyāya samannāgato, sacchāyo nīlapītādichabbidharaṃsijālehi samannāgato, apubbo pubbe asañjāto ayaṃ kapparukkho eso paccakkho kappapādapo samuṭṭhito sattānaṃ puññānubhāvena loke pātubhūtoti. Vattumicchitatthajinapadatthato visesyassa kapparukkhassa [Pg.260] bhinnattā ca, icchitatthadānasārabhāvasacchāyasaṅkhatānaṃ visesanānaṃ ubhayasādhāraṇattā ca, phalapupphopasobhitatāya rukkhasseva visesanattā ca ayaṃ samāsavutti visesyabhinnāva bhinnābhinnavisesanā hoti. Icchito ca so attho ceti ca, taṃ padadātīti ca, phalapupphehi upasobhitoti ca, saha chāyāya vattamānoti ca vākyaṃ.

266. “能赐所欲之利”等：“能赐所欲之利者”(icchitatthapado)是对众生而言，赐予他们所欲求的世间无情物、衣饰等的施予者。由于作者想通过对劫波树的释义，来阐述已在其心中确立的胜者之义，故“能赐所欲之利者”也是指能随顺各个众生所希求的世间与出世间的一切义利而赐予他们的施予者。“精髓”(sāro)，就树木而言，因无此类树木而是最上者；就天人等众生世界而言，因无此类殊胜众生而是最上者。“以花果庄严”(phalapupphopasobhito)是指以与劫波树相应的花果而庄严。“具荫者”(sacchāyo)是指其具有能遮蔽日月光芒的树荫；“具光辉者”(sacchāyo)是指其具有青、黄等六种光芒之网。“前所未有”(apubbo)是指过去未曾生起。此劫波树，这棵眼前的如意树(kappapādapo)，因众生福德之力而生起、出现于世。因为作为被修饰主体的劫波树与意欲言说的胜者之义是不同的，并且名为“赐予所欲之利”、“是为精髓”、“具荫/光辉”的修饰语对两者是共通的，而“以花果庄严”仅是树木的修饰语，所以这个复合词(samāsavutti)在被修饰的主体上是不同的，因此是“同异修饰”(bhinnābhinnavisesanā)。其文句的分析是：“所欲求者，即是其利”；“能施予彼”；“以花果庄严”；以及“与荫影共存”。

267.

267.

Sāgarattena saddhammo,Rukkhatteno’dito jino;

Sabbe sādhāraṇā dhammā,Pubbatrā’ññatra tu’ttayaṃ.

正法以大海之相而说，胜者以树木之相而说；前例中所有属性皆为共有，后例中则有三者共有。

267. Tadubhayaṃ vivarati ‘‘sāgaratteni’’ccādinā. Saddhammo sambuddhabhāsito sāgarattena sāgaraguṇasadisattā sāgararūpena uditoti sambandho, kittitoti attho. Jino rukkhattena yathāvuttanayena udito taṃ patto anupekkhitassa kakkhavuttiyā ambhodhiādisaddānaṃ. Pakaraṇādinā tu tathā patītyudayo, aññathā kathaṃ ambhodhiādisaddānaṃ dhammādisacchāyakattaṃ siyā. Bhedo tu ayaṃ pubbatra ‘‘visuddhāmatasandāyi’’ccādike sabbe ye keci tatropāttā visuddhāmatasandāyittādayo sādhāraṇā tulyā dhammā visesanāni ubhayatrāpi sambhavā, aññatra tu anantaravutta ‘‘icchitatthapado’’iccādo pana tayaṃ sādhāraṇaṃ, asādhāraṇañca visesanaṃ vuttanayeneti.

267. 他以“以大海之相”等词阐明此二者。由正等觉者所说的正法，因其与大海的功德相似，故以大海之形相被言说，这是其关联，其义为“被赞叹”。胜者以树木之相，如前所述而被言说。若不加审视，粗略地使用‘大海’(ambhodhi)等词，则无法通达此义。然而，通过上下文等，才能生起如此的理解；否则，‘大海’等词如何能为正法等提供‘荫影/光辉’(sacchāyaka)呢？其区别在于：在前一个例子，即“清净甘露的赐予者”(visuddhāmatasandāyī)等中，所有在那里被引用的“清净甘露的赐予者”等属性，作为修饰语，都是共通、等同的，在两者中都可能存在。但在另一个例子中，即紧接着提到的“能赐所欲之利者”(icchitatthapado)等中，则如前所述，有三个修饰语是共通的，一个是不共通的。

267. Idāni tehi dvīhi samāsavuttehi vuttatthadvayaṃ pakāseti ‘‘sāgari’’ccādinā. Sāgarattena sāgararūpena saddhammo sammāsambuddhena desitapariyattisaddhammo udito kathito, rukkhattena jino udito. Sāgarakapparukkhādisaddā attano abhidheyyabhūtasāgararukkhādike atthe mukhyabhāvena [Pg.261] apavattitvā buddhiyaṃ pavattaatthassāpi sādhāraṇabhūtavisesanapariggahena gammamāne vattumicchitasaddhammajinapadattheyeva pakaraṇādito tādisaatthappatītiyāsambhavato mukhyabhāvena pavattantīti adhippāyo. Tathā hi yadi ete mukhyatthena na pavattanti, ambhodhikapparukkhasaddā saddhammajinapadatthe kathaṃ pakāsentīti tesu dvīsu udāharaṇesu pubbatra ‘‘visuddhāmatasandāyī’’iccādipubbudāharaṇe sabbe dhammā ‘‘visuddhāmatasandāyī’’ti sabbe visesanadhammā sādhāraṇā ambhodhisaddhammānaṃ samānā, aññatra tu ‘‘icchitatthapado’’tiādike aññasmiṃ udāharaṇe pana tayaṃ ‘‘icchitatthapado, sāro, sacchāyo’’ti visesanattayaṃ sādhāraṇaṃ. Phalapupphopasobhitabhāvo pana rukkhāveṇiko, ‘‘apubbo’’iccādikaṃ visesanameva. Tathā hi iminā rukkhadhammabhūto koci viseso pakāsito na hotīti visesanattaṃ aññesuyeva vuttaṃ.

267. 现在，他以“如大海”等词，通过这两个复合词所言，阐明了两种意义。正法，即由正等觉者所宣说的教法正法，以大海的形态被言说、被开示；胜者以树木的形态被言说。“大海”、“劫波树”等词语，并非主要在其字面所指的大海、树木等义上运作，而是通过把握在智识中生起的、作为共通修饰语的意义，在想要表达的正法与胜者之词义中，由于语境等原因，能够产生那样的意义，因此其意趣在于，它们主要是在此（引申）义上运作。确实，如果这些词语不在此主要意义上运作，“大海”(ambhodhi)、“劫波树”等词语又如何能阐明正法与胜者之词义呢？在这两个例子中，前一个例子，即“清净甘露施予者”(visuddhāmatasandāyī)等先前的例子中，所有的属性，即“清净甘露施予者”等所有修饰属性，对于大海和正法而言都是共同的、相同的。但在另一个例子中，即“能赐所欲之利者”(icchitatthapado)等例子中，“能赐所欲之利者”、“精髓”、“具荫”这三个修饰语是共同的。然而，“以花果庄严”的特性则是树木所独有的(rukkhāveṇiko)；“前所未有”(apubbo)等也仅是修饰语。确实，因为此词并未揭示任何属于树木特性的特别之处，所以“修饰语”这一说法仅针对其他几项而言。

268.

268.

Vatthuno’ññappakārena, ṭhitā vutti tadaññathā;

Parikappīyate yattha, sā hoti parikappanā.

事物之状态，存于一方式，却被构想为另一方式；凡如此构想之处，即是构想(parikappanā)。

268. Parikappanaṃ parikappeti ‘‘vatthuno’’ccādinā. Vatthuno sajīvassa nijjīvassa vā vutti avatthā aññappakārena vattumicchitappakārāpekkhāya aññeneva rūpena ṭhitā, tasseva tato yathāvaṭṭhitappakārato aññathā aññena pakārena parikappīyate yattha vuttiyaṃ, sā parikappanā hoti, parikappīyate aññathā karīyate vatthuṭṭhiti etissanti katvā.

268. 他以“事物之”等来定义构想。事物，无论是有生命的还是无生命的，其状态或状况，相对于想要言说的方式，以另一种形态而存在；当此事物本身从其如实存在的方式，被构想为另一种不同的方式时，于此表达中，即是构想。其所以如此称呼，是因为“事物之状态被此作成别样”。

268. Idāni parikappanaṃ dasseti ‘‘vatthuno’’iccādinā. Vatthuno yassa kassaci saviññāṇakaaviññāṇakapadatthassa vutti pavatti aññappakārena kappanīyappakārato aññena vijjamānappakārena ṭhitā pavattamānā, tadaññathā [Pg.262] tato vijjamānappakārato aññenāvijjamānappakārena yattha vuttiyaṃ parikappīyate, sā parikappanā nāma hoti. Parikappīyate aññathā karīyate vatthuṭṭhiti etissamiti viggaho.

268. 现在，他以“事物之”等来阐明构想。任何有情或无情之事物的词义，其运作或进行，是相对于要构想的方式，以另一种现存的方式而安住、进行的；当它从该现存的方式，被构想为另一种不存在的方式时，于此表达中，即名为构想。其语法分析(viggaho)是：“事物之安住于此中被作成别样”。

269.

269.

Upamābbhantarattena, kiriyādivasena ca;

Kameno’dāharissāmi, vividhā parikappanā.

以喻内含故，兼以行等别；我今次第说，种种诸构想。

269. Bhedaṃ tassā dasseti ‘‘upamā’’iccādinā. Upamā abbhantare yassā, tassā bhāvo, tena ca, kiriyādivasena ca vividhā nānappakārā parikappanā idāni kamena udāharissāmi.

269. 他以“以喻”等来显示其差别。由于比喻内含于其中，以及通过行(kiriyā)等方式，（而有）各种不同的构想，我现在将依次举例说明它们。

269. Idāni tassa bhedaṃ dasseti ‘‘upamābbhantare’’ccādinā. Upamābbhantarattena upamāya abbhantare vijjamānattā ca kiriyādivasena ca vividhā parikappanā kamena udāharissāmi. Upamā abbhantare assā parikappanāyeti ca, tassā bhāvoti ca, aneke vidhā pakārā yāsamiti ca viggaho.

269. 现在，他以“以喻内含”等来说明它的分类。由于比喻内含，即因有比喻存在于其内部，以及由于行(kiriyā)等方式，（而有）种种构想，我将依次举例说明。其语法分析(viggaho)是：“比喻在此构想之内”，以及“此即其状态”（指 upamābbhantarattena），以及“它们有多种类型”（指 vividhā）。

Upamābbhantaraparikappanā

内含比喻的构想

270.

270.

Icchābhaṅgāturā’sīnā,Tā’tiniccala’maccharā;

Vasaṃ nentīva dhīraṃ taṃ,Tadā yogābhiyogato.

欲求挫败心苦恼，彼等天女极寂然；仿佛欲令智者伏，彼时精进瑜伽故。

270. Udāharati ‘‘icchā’’iccādi. Icchābhaṅgena ‘‘buddhaṃ bhagavantaṃ vase vattessāmā’’ti bodhimūle katābhilāsavināsena āturā dukkhitā atiniccalasabhāvappattā atiniccalaṃ nāsikagge nayane katānatāvasena accantamakriyamāsīnā nisinnā tā accharā yoginisaṅkāsā māraṅganāti [Pg.263] yathāvaṭṭhitāya sacetanānaṃ māraṅganālakkhaṇānaṃ vatthūnaṃ vutti vuttā, sāyamaññathā parikappīyate. Dhīraṃ devaṅganānampi siṅgārabhāvopacaritavilāsātisayenāpi akampattā. Taṃ bhagavantaṃ. Yogo mantānuṭṭhānaṃ, tattha abhiyogato yuñjanena vasamattano āyattabhāvaṃ tadā nentīva vahanti maññeti. Ettha iva saddasutiyā upamāsandeho na kātabbo, savasānayanamakubbantiyo māraṅganā vasaṃ nentīvāti parikappīyante. Hoti ca–

270. （经文）举例说“欲”等。因欲求的破灭，即“我们将使世尊顺从我们”——在菩提树下所作的愿望被摧毁，故而痛苦不堪，达到极度寂静的状态，以鼻尖低垂、眼目低垂之姿，极其不动地安坐着，那些天女，如同瑜伽女(yoginī)，即魔女们——正如对真实存在的、有情识的魔女特征之物的描述那样，在此处则被构想成另一种样子。智者，即便天女们以极度的爱欲姿态表现出过分的娇媚，也不能使他动摇。那世尊。瑜伽是咒语的实践，在那里精勤修习，那时她们仿佛令他顺从，使他处于自己的掌控之下，如此被认为。此处不应因为听到“仿佛”一词而产生比喻的疑惑，那些不使（佛陀）顺从的魔女们，被构想成仿佛令（佛陀）顺从。并且说：

‘‘Vasaṃ nentīva dhīra’’nti, nayane no’pamānatā;

Na hi kattukriyāya’tthi, upamānopameyyatāti.

“仿佛令智者顺从”，在引导中没有比喻性；因为主语的行为，没有喻体与所喻的关系。

Kriyāparikappattepi ayamupamābbhantarā parikappanā, na kevalakriyāparikappanā māraṅganānamacalopavesanassa yogābhiyogena sāmyasandassanato, tathābhūtāya copavesanakriyāya dhīrassāpi tādisassa bhagavato avasānayanattanti parikappanatoti.

即使是关于行为的构想，这也是内含比喻的构想，而不仅仅是纯粹关于行为的构想，因为魔女们不动地安坐与瑜伽精进有相似之处；并且，由于通过如此安坐的行为，那样坚定的世尊事实上并未被降伏，因此这是一种构想。

270. Idāni udāharati ‘‘icchā’’iccādinā. Icchābhaṅgāturā ajapālanigrodhamūle nisinnaṃ bhagavantaṃ ‘‘palobhessāmā’’ti māraṅganā attanāyeva katāya icchāya anibbattiyā pīḷitā, atiniccalaṃ hutvā nāsikagge patitadiṭṭhehi samannāgatānaññavuttiyā kriyantaravirahato. Āsīnā jhāyamānā nisinnā tā accharā yoginisadisā taṇhāaratiragāsaṅkhātā māraṅganāyo dhīraṃ siṅgārādhippāyena katānekalīlāvilāsenāpi akampamānaṃ taṃ bhagavantaṃ yogābhiyogato mantajappanasaṅkhātayoge yuñjanena vasaṃ attano vasaṃ tadā attano parājitakāle nentīva pāpenti maññeti. Ettha pubbaddhena māraṅganāsaṅkhātasajīvapadatthānaṃ vijjamānappakāraṃ dassitaṃ. [Pg.264] Puna aparaddhena tesameva avijjamānayogābhiyogena vasīkaraṇaṃ kappitaṃ. Māraṅganānaṃ niccalanisajjāya yoginīnaṃ mantajjhayanasadisattā māraṅganānaṃ yoginīnaṃ upamānopameyyattaṃ sāmatthiyā gamyateti esā upamābbhantaraparikappanā nāma. ‘‘Nenti ivā’’ti payoge katepi kriyāparikappanaṃ na hoteva. Icchāya bhaṅgoti ca, tena āturāti ca, niggataṃ calaṃ calanaṃ asmā āsanasmāti ca, atisayena niccalanti ca, kriyāvisesanaṃ, yoge abhiyogoti ca vākyaṃ.

270. 现在举例说明“欲”等。魔女们因自己所生的欲求无法实现而苦恼，即因“我们将引诱在阿迦巴喇榕树(ajapālanigrodha)下安坐的世尊”这一愿望不成就而受折磨，变得极其不动，因为除了目光落在鼻尖上之外，没有其他行为。安坐着、禅修着、就座着，那些天女，如同瑜伽女，即被称为渴爱(Taṇhā)、不乐(Arati)、贪欲(Ragā)的魔女们，虽以爱欲为目的作出种种娇态，也无法动摇那位坚定的世尊，她们通过被称为念诵咒语的瑜伽精进，在那自己失败的时刻，仿佛将他置于自己的控制之下，如此被认为。此处，前半颂展示了被称为魔女的有情众生存在的方式；后半颂则构想了以不存在的瑜伽精进来降伏他。因为魔女们不动地安坐，与瑜伽女念诵咒语相似，所以从言外之意可知，魔女们与瑜伽女有喻体与所喻的关系，这被称为“内含比喻的构想”。即使使用了“仿佛令……”的表达，也绝不是关于行为的构想。（此中，）“欲求的破灭”、“因此而苦恼”、“动摇已离”是（复合词的）分析；“极其不动”是行为的修饰语；“于瑜伽中精进”是（另一个复合词的）文句。

‘‘Nenti ivā’’ti idha ivasaddasutiyā upamājotanatthaṃ ceti saṃsayo na kātabbo, sādhammasaṅkhātaguṇavisesassa sambandhe asati kriyāmattassa upamābhāvato. Vuttaṃ hi–

“仿佛令……”在此，不应怀疑‘仿佛’一词是为了表示比喻，因为如果没有与被称为共同特性的特殊品质相关联，仅仅是行为本身不能作为比喻。

‘‘Vasaṃ nentīva dhīra’’nti, nayena no’pamānatā;

Na hi kattukriyāya’tthi, upamānopameyyatāti.

“仿佛令智者顺从”，在引导中没有比喻性；因为主语的行为，没有喻体与所喻的关系。

‘‘Vasaṃ nentīva dhīra’’nti ettha nayane gamyamāne pāpane upamānatā upamānabhāvo natthi, hi tatheva, kattukriyāya kattusambandhiyā kriyāya upamānopameyyatā upamānabhāvo upameyyabhāvo natthīti ayaṃ hetthattho.

“仿佛令智者顺从”在此处，在引导或使之到达的意义上，没有比喻性，确实如此；因为主语的行为，即与主语相关的行为，没有喻体与所喻的关系，这是此处的含义。

Kriyāparikappanā

行为构想

271.

271.

Gajaṃ māro samāruḷho, yuddhāya’ccanta’munnataṃ;

Magga’manvesati nūna, jinabhīto palāyituṃ.

魔罗骑乘着极度高大的大象，为了战斗；他必定是畏惧胜者而寻找逃跑的道路。

271. ‘‘Gaja’’miccādi. Yuddhāya accantamatisayena unnatamuccaṃ gajaṃ hatthiṃ samāruḷho māro vasavattī taṃ jinātīti atthena jinato bhīto palāyituṃ kiñci nilīyanaṭṭhānaṃ maggaṃ pathaṃ anvesati nūna maññe. Iti kriyāparikappanā ārohanakriyāya maggamanvesanatthanti parikappitattā.

271. “象”等（词语）。自在天魔罗(Māro Vasavattī)为了战斗而骑上极度高大的大象；我想他必定是畏惧胜者，正在寻找可以藏身之处或逃跑的道路。这被称为行为构想，因为骑乘的行为被构想为是为了寻找道路。

271. ‘‘Gaja’’miccādi. [Pg.265] Yuddhāya yuddhatthaṃ accantaṃ atisayena unnataṃ diyaḍḍhasatayojanāyāmānurūpauccaguṇasamannāgataṃ gajaṃ girimekhalaṃ samāruḷho māro jinā bhīto palāyituṃ maggaṃ nibbhayaṃ pathaṃ anvesati nūna gavesati maññe. Yuddhatthaṃ kurumāno gajārohanaṃ maggānvesanatthamiti kavinā parikappitattā esā kriyāparikappanā nāma. Accantamiti asaṅkhya sasaṅkhyabhāvepi pakaraṇato ādhikke eva vattati.

271. “象”等（词语）。为了战斗，魔罗骑上名为“山环”(Girimekhala)的大象，它极其高大，具有一百五十由旬的身长及与之相称的身高。我想，他因畏惧胜者而要逃跑，必定是在寻找一条无畏之路。因为诗人构想，为战斗而骑乘大象的行为，是为了寻找道路，所以这被称为行为构想。“极其”(accantaṃ)一词，无论是在可数还是不可数的情况下，根据上下文，都表示在程度上超胜。

Guṇaparikappanā

特质构想

272.

272.

Muninda pādadvande te, cārurājīvasundare;

Maññe pāpābhisammadda-jātasoṇena soṇimā.

牟尼主啊，我想你那如美丽红莲般庄严的双足的红色，是由于压碎罪恶所生的鲜血而呈现的。

272. Muninda te cāru ca taṃ rājīvaṃ padumañca tamiva sundaraṃ tasmiṃte pādadvande soṇimā lohitattaguṇo, iti yathāvaṭṭhitā acetanassa lohitattalakkhaṇassa vatthuno vutti vuttā, sāyamaññathā parikappīyate. Pāpānaṃ kilesārīnaṃ abhisammaddena atisayaṃ sampisanena jātaṃ soṇaṃ rudhiraṃ, tena jātoti maññe. Iti guṇaparikappanā pādadvandasannihitalohitattaguṇassa ‘‘pāpā…pe… soṇene’’ti parikappitattā.

272. 牟尼主啊，在你那美丽如可爱红莲的双足上，其红色，即红的特质，这是对无心之物的红色特征的如实描述，但它被作了另一种构想。我想，那是通过极度压碎罪恶，即烦恼之敌，所产生的鲜血而生成的。因此，这是特质构想，因为与双足相关的红色特质被构想为是由“压碎罪恶……所生的鲜血”所致。

272. ‘‘Muninde’’ccādi. He muninda te tava cārurājīvasundare manuññapadumasundare pādadvande soṇimā rattavaṇṇaṃ pāpābhisammaddajātasoṇena maññe saparasantānagatapāpānaṃ sammaddanena jātena rudhirenāti maññe. Sabbaññuno pāde bhavantarasiddhapuññakammānubhāvena jātarattavaṇṇaṃ ‘‘pāpābhisammaddanenā’’ti parikappitattā ayaṃ guṇaparikappanā nāma. Cāru ca taṃ rājīvañcāti ca, pāpānaṃ abhisammaddoti ca, tena jātañcāti ca, tañca taṃ soṇañcāti ca, soṇassa bhāvoti ca viggaho.

272. “牟尼主”等（词语）。牟尼主啊，在你那如美丽红莲、如可爱莲花般庄严的双足上，其红色，我想是由于压碎自他相续中的罪恶所产生的鲜血。一切智者(Sabbaññu)的双足，其红色是由于过去世所成就的福业之力而生，但在此却被构想为“由于压碎罪恶”，因此这被称为特质构想。其语法分析(viggaha)是：“既是美丽，又是红莲”；“罪恶的压碎”；“由此所生”；“那即是血”；“红的状态”。

273.

273.

Maññesaṅke [Pg.266] dhuvaṃ nūna-miva’miccevamādihi;

Sā’yaṃ byañjīyate kvāpi, kvāpi vākyena gamyate.

“我想”、“我怀疑”、“确实”、“必定”、“如同”等（词语），这种（构想）有时通过（这些词语）表达出来，有时通过语句被理解。

273. Vohāratthaṃ parikappanāsūcake sadde dassento āha ‘‘maññe’’iccādi. Iti evarūpo saddarāsi ādi yesaṃ ‘‘takkemi, parikappemi, cintayāmi, yathe’’tyevamādīnaṃ, tehi sāyaṃ parikappanā kvāpi yathāvutte byañjīyate pakāsīyate, kvāpi katthaci pana vākyena gamyate maññeiccādīnamabhāvepīti.

273. （作者）为了说明日常用语中表示构想的词语，举出“我想”等词。通过这些以“我推测”、“我构想”、“我思考”、“如同”等为首的词语，这种构想有时在如前所述的语句中被表达、阐明；有时，即使没有“我想”等词语，也能从语句中被理解。

273. Vohārasukhatthaṃ parikappanāpakāsake sadde dasseti ‘‘maññe’’ccādinā. Maññe, saṅke, dhuvaṃ, nūna, iva, evamādīhi saddehi sāyaṃ parikappanā kvāpi ettha viya katthaci byañjīyate pakāsīyate, kvāpi katthaci vākyena kriyākārakasambandhasahitapadasamudāyena gamyate ivādisaddayogābhāvepi kevalaṃ vākyasāmatthiyeneva ñāyate. ‘‘Maññe’’ccādipadapañcakaṃdvandasamāsena niddiṭṭhaṃ. Iti evaṃ pakāro saddasamudāyo ādi yesaṃ ‘‘takkemi, parikappemi, cintayāmi, yathā’’tiānīnanti viggaho.

273. 为了日常用语的便利，（作者）用“我想”等词语来展示表示构想的词语。通过“我想”、“我怀疑”、“确实”、“必定”、“如同”等词语，这种构想有时像此处一样被表达、阐明；有时，即使没有“如同”等词语的连接，也能仅凭语句本身的力量，通过包含动词和施事者关系的词组而被理解。“我想”等五个词语是以并列复合词的形式被指出的。其语法分析是：像这样的一组词语，以“我推测”、“我构想”、“我思考”、“如同”等为首。

Gammaparikappanā

隐含构想

274.

274.

Dayāsañcārasarasā, dehā nikkhantakantiyo;

Pīṇentā jina te sādhu-janaṃ sarasataṃ nayuṃ.

胜者啊，从你那因慈悲的周流而充满爱意的身体散发出的光辉，令善人欣悦，并引导他们达到充满爱意的状态。

274. Udāharati ‘‘dayā’’iccādi. Raso sineho, tena saha vattamāno saraso. Deho. Dayāya karuṇāya sañcāro dukkhitasattavisayā nirantarappavatti, tena saraso, tato. Jina te dehā sarīrato nikkhantakantiyo sādhujanaṃ pīṇentā tappentā tameva janaṃ sarasataṃ sapemataṃ nayuṃ pāpesuṃ, tādisaṃ tathāvidhadehanikkhantakantī naṃ sādhujanaṃ pīṇenti. Gammamānaparikappanāyaṃ yato kantiyo [Pg.267] laddhasarasasarīrasaṃsaggā sayampi sarasā iva attānaṃ sevamānampi sādhujanaṃ sarasataṃ nentīti gamyate.

274. （作者）引用以“dayā”等开头的（偈颂）。“情感”（rasa）即是“爱”（sineha），与它共存即是“充满爱意”（sarasa）。（这是指）身体。慈悲的周流，即是对受苦众生的领域无间断地运作，因此（身体）是充满爱意的。所以（偈颂）说：胜者啊！从你的身体散发出的光辉，令善人欣悦、满足，引导或使他们达到那充满爱意、带有慈爱的状态。像这样从如此的身体散发出的光辉，令善人欣悦。在此隐含构想中，可以这么理解：由于光辉获得了与充满爱意的身体的接触，它们自身也仿佛充满爱意，从而引导那些关注它们的善人达到充满爱意的状态。

274. Vākyagammaparikappanamudāharati ‘‘daye’’ccādinā. He jina te dayāsañcārasarasā dukkhitasattavisayāya karuṇāya savisaye nirantarappavattiyā sañjātasnehato dehā sarīrato nikkhantakantiyo dasadisāsu niggatā nīlādichabbaṇṇaraṃsiyo sādhujanaṃ katapuññaṃ uttamajanaṃ pīṇentā sarasataṃsasnehabhāvaṃ pemasahitattaṃ nayuṃ tameva sādhujanaṃ pāpesuṃ. ‘‘Sarasataṃ nayu’’nti ettha ‘‘sādhujana’’nti sutasambandhena ñāyati. Karuṇāsinehasommadehasaṃsaggato kantiyo sayampi nissayaguṇato sommabhūtā attānaṃ visayaṃ katvā pavattajanepi muduṃ karontevāti ivādīnaṃ abhāvepi vākyagammaparikappanā. Ettha acetanānaṃ kantivatthūnaṃ janapasādasaṅkhātavatthuṭṭhiti ‘‘dayāsañcārasarasā ivā’’ti evamādiaññappakārena parikappito. Dayāya sañcāro punappunaṃ pavattīti ca, saha rasena snehena vattamānoti ca, dayāsañcārena sarasoti ca, nikkhantā ca tā kantiyo ceti ca, sādhu ca so jano ceti ca, sarasassa bhāvoti ca vākyaṃ.

274. （作者）以“dayā”等开头的（偈颂）阐明语句隐含构想。胜者啊！从你那因对受苦众生的领域无间断地运作慈悲而生起爱意的身体中，散发出青色等六色光芒，遍及十方。这些光辉令已造福德的善人、最上之人欣悦，引导或使他们达到充满爱意、带有慈爱、含藏爱恋的状态。在“引导他们达到充满爱意的状态”一句中，“善人”一词是通过语境关联而得知的。由于接触了那充满慈悲与爱意的柔和身体，光辉自身也因其所依止者的特质而变得柔和，并且也使那些以它们为对象的人变得柔和。因此，即使没有“如”等词语，这也是语句隐含构想。此处，对于无情的光辉之物，其令人生起净信这一事，被以另一种方式构想，如“仿佛因慈悲的周流而充满爱意”等。“慈悲的周流”即是“一再地运作”；“与情感、与爱意共存”；“因慈悲的周流而充满爱意”；“那些光辉已散发出来”；“那位善人”；以及“充满爱意的状态”，（这些都是其背后的）短语。

275.

275.

Ārabhantassa yaṃ kiñci, kattuṃ puññavasā puna;

Sādhanantaralābho yo, taṃ vadanti samāhitaṃ.

无论谁，为了做任何事而开始，若因福德之力，又获得其他助缘，智者称之为“成就”。

275. Samāhitaṃ samāharati ‘‘ārabhantassi’’ccādinā. Yaṃ kiñci kāriyaṃ kattuṃ sattubhaṅgādikaṃ ārabhantassa sajjībhūtassa yassa kassaci pumuno puññavasā kusalabalena kāraṇena kusalasāmatthiyena puna sādhyate sādhiyamaneneti sādhanaṃ, tato tameva vā antaramaññaṃ, tassa lābho, aññakāraṇalābhoti attho. Taṃ samāhitaṃ vadanti, samādhānaṃ samāhitaṃ.

275. （作者）以“ārabhantassa”等开头的（偈颂）阐明“成就”（samāhita）。对于任何一个为了做某件工作——如击破敌人等——而开始并准备就绪的人，若因福德之力、善业之力、善巧能力，又获得了其他助缘，（此即“成就”）。“助缘”（sādhana）是“凭借它而得以成办”的意思；因此，获得它本身或获得另一个（助缘），其意义就是“获得另一个原因”。他们称此为“成就”（samāhita）；“安立”（samādhāna）即是“成就”。

275. Idāni [Pg.268] samāhitālaṅkāraṃ dasseti ‘‘ārabha’’miccādinā. Yaṃ kiñci amittavijayādikaṃ kattuṃ ārabhantassa yassa puññavasā kusalabalena puna yo sādhanantaralābho tasseva kāriyasiddhiyā upakārakassa aññasādhanassa yo lābho atthi, taṃ kāraṇalābhaṃ samāhitaṃ vadanti tasseva kāriyassa samādhānattā patiṭṭhitattā samāhitaṃ iti kavino kathenti. Sādhyate sādhiyamaneneti ca, tañca taṃ antaramaññañceti ca, tassa lābhoti ca, samādhānamiti ca vākyaṃ.

275. 现在（作者）以“ārabha”等开头的（偈颂）来展示“成就”的文采。对于任何一个为了做某件事——如征服敌人等——而开始的人，若因福德之力、善业之力，又获得了对那件事的成功有帮助的另一个助缘，诗人们称这种原因的获得为“成就”（samāhita），因为那件事因此而得以“安立”（samādhāna）和“确立”（patiṭṭhita）。“凭借它而得以成办”、“那另一个（助缘）”、“获得它”以及“安立”，（这些都是其背后的）短语。

276.

276.

Mārāribhaṅgābhimukha-manaso tassa satthuno;

Mahāmahī mahārāvaṃ, ravī’ya’mupakārikā.

对于那位心向于击破敌人魔罗的导师，此大地作为助缘者，发出了巨大的吼声。

276. Udāharati ‘‘māra’’iccādi. Mārārino mārasattuno bhaṅge abhibhave abhimukhaṃ na parammukhaṃ manaṃ yassa tassa satthuno upakārikā āraddhamārabhaṅgakriyānuggāhikā mahāmahī ayaṃ mahārāvaṃ mārāridussahaṃ mahānādaṃ ravī akāsi. Idha mārāribhañjanaṃ kāriyamāraddhaṃ, tassa puññavaseneva mahīrāvo aparaṃ sādhanaṃ samāpannanti lakkhaṇaṃ yojanīyaṃ.

276. （作者）引用以“māra”等开头的（偈颂）作为例子。（这是说：）当那位导师的心朝向于、而非背离于击破、降伏敌人魔罗时，此大地作为助缘者，为了支持他已开始的破魔行动，发出了敌人魔罗难以忍受的巨大吼声。此处，击破敌人魔罗的工作已经开始；正是由于他的福德之力，大地的吼声作为另一个助缘出现了。其特征应如是应用。

276. ‘‘Mārāri’’ccādi. Mārāribhaṅgābhimukhamanaso mārasaṅkhātassa sattuno maddane abhimukhacittassa tassa satthuno upakārikā āraddhamāravijayassa upatthambhikā ayaṃ mahāmahī mahārāvaṃ mārassa hadayavatthuṃ maddanto viya sahitumasakkuṇeyyaṃ mahānādaṃ ravī akāsi. Ettha mārabhaṅgajananaṃ satthūhi āraddhakāriyaṃ, tasseva siddhiyā hetubhūtaṃ aññakāraṇaṃ nāma mahīrāvo. Māro eva ari sattūti ca, tassa bhaṅgoti ca, tasmiṃ abhimukhaṃ manaṃ yasseti ca, mahantī ca sā mahī ceti ca viggaho.

276. “魔罗之敌”等。那位导师的心意朝向于击破名为魔罗的敌人，此大地发出魔罗无法忍受的巨大吼声，犹如要压碎魔罗的心脏，以助成导师已开始的降魔胜利。在此，击破魔罗是导师所开始的事业，而大地之吼是成就此事的另一个原因。其文法分析是：“魔罗即是敌人”、“他的击破”、“心向于此者”、“以及那广大地”。

277.

277.

Avatvā’bhimataṃ [Pg.269] tassa, siddhiyā dassana’ññathā;

Vadanti taṃ pariyāya-vuttīti sucibuddhayo.

清净智者说：不直言所意图之事，而是为了成就它而以另一种方式来表达，他们称此为“间接表达”（pariyāyavutti）。

277. Pariyāyavuttiṃ paṭipādeti ‘‘avatvā’’iccādinā. Abhimataṃ kiñci atthaṃ dhanadānādilakkhaṇaṃ avatvā añjasā vācakabyāpārena anākhyāya tassābhimatassatthassa siddhiyā nipphādanatthaṃ aññathā aññena pakārena tannibbattianuguṇena yaṃ dassanaṃ vacanaṃ, taṃ sucibuddhayo pariyāyavuttīti vadanti. Pariyāyena vacanaṃ pariyāyavuttīti.

277. 以“不直言”等语阐释间接表达。不以直接的言语行为明说所意图的任何意义——例如布施财物等——而是为了达成该意图，以另一种适合于达成它的方式来显示或言说，清净智者称此为间接表达。以间接的方式言说，即是“间接表达”。

277. Idāni pariyāyavuttiṃ dasseti ‘‘avatvā’’iccādinā. Abhimataṃ iṭṭhaṃ dhanadānādisarūpaṃ yaṃ kiñci atthaṃ avatvā ujumakathetvā tassa abhimatatthassa siddhiyā nipphattiyā aññathā vattumicchitatthassānurūpenāññappakārena dassanaṃ yaṃ kiñci dassanaṃ kathanamatthi, sucibuddhayo pariyāyavuttīti taṃ vadanti. Pariyāyena vutti kathanamiti ca, suci buddhi yesamiti ca vākyaṃ.

277. 现在以“不直言”等语来展示间接表达。不直接说出任何所意图的、所期望的意义——其形态如布施财物等——而是为了实现该意图的意义，以符合所欲言说之义的另一种方式来展示，任何这样的展示或言说，清净智者称之为间接表达。“间接表达”即是间接的言说，而“清净智者”是指那些智慧清净的人。

278.

278.

Vivaṭaṅgaṇanikkhittaṃ, dhana’mārakkhavajjitaṃ;

Dhanakāma yathākāmaṃ, tuvaṃ gaccha yadi’cchasi.

财富置于敞开的庭院，且无守护者；喂，求财者，若你意欲，可随愿而去。

278. Udāharati ‘‘vivaṭaṅgaṇe’’ccādi. Dhanaṃ vivaṭe kenaci anāvaṭattā aṅgaṇe pakāsappadese nikkhittaṃ atha ca pana ārakkhavajjitaṃ. Dhanaṃ kāmetīti dhanakāmāti āmantanaṃ. Tuvaṃ yadi icchasi gantuṃ dhanaṃ vā, yathākāmaṃ gaccheti dhanāvaharaṇamicchitamañjasā avatvā taṃsiddhiyā byājena vadati. Pariyāyavutti.

278. （作者）以“于敞开庭院”等（偈颂）举例。财富被放置于敞开的庭院，即因未被任何事物遮蔽而显露之处，并且无守护者。“欲求财富者”（dhanakāma）是称呼语。“若你意欲离去或（取）财，可随愿而去”——（他）未直接言明拿取财富的意图，而是为达成此事而巧妙言说。此为旁说（pariyāyavutti）。

278. Udāharati ‘‘vivaṭa’’miccādinā. Dhanaṃ muttāmaṇiādi vivaṭaṅgaṇanikkhittaṃ pākārādiparikkheparahitattā nirāvaraṇaṭṭhāne yena kenaci ṭhapitaṃ apica ārakkhavajjitaṃ. Bho dhanakāma tuvaṃ yadicchasi dhanaṃ gamanaṃ vā, yathākāmaṃ gacchāti [Pg.270] cittenicchitadhanāvaharaṇavidhānaṃ ‘‘dhanamāharā’’ti ujumavatvā evaṃ byājena vuttattā idaṃ pariyāyavutti nāma. Vivaṭañca taṃ aṅgaṇañceti ca, tasmiṃ nikkhittanti ca, ārakkhena vajjitamiti ca, dhanaṃ kāmetīti ca, kāmaṃ taṇhaṃ taṃsampayuttaṃ vā cittamanatikkammāti ca vākyaṃ.

278. （作者）以“敞开”等（偈颂）举例。财富，如珍珠、宝石等，被放置于敞开的庭院——即因无围墙等围绕而无遮蔽之处，由某人放置，并且无守护者。“喂，求财者！若你意欲（取）财或离去，可随愿而去”——因为心中所欲的取财之事，未曾直说“取财去”，而是如此巧妙言说，故此名为旁说（pariyāyavutti）。其释句（vākya）为：“彼为敞开之庭院”；“于彼处放置”；“无守护者”；“欲求财富”；以及（yathākāmaṃ是）“不逾越欲望、渴爱或与此相应之心”。

279.

279.

Thutiṃ karoti nindanto, viya taṃ byājavaṇṇanaṃ;

Dosābhāsā guṇā eva, yanti sannidhi’matrahi.

看似谴责而实作赞叹，此为隐赞（byājavaṇṇanaṃ）；于此，看似过失者，实则确立为功德。

279. Byājavaṇṇanaṃ vaṇṇeti ‘‘thuti’’miccādinā. Nindanto viya dosaṃ nidassento viya thutiṃ karoti vaṇṇaṃ bhāsati, taṃ byājathutilakkhaṇaṃ byājavaṇṇanaṃ nāma. Kathamettha guṇā patīyantīti āha ‘‘dosi’’ccādi. Atra vuttivisese dosā viya ābhāsanti paṭibhanti. Tādisapadādinā dosābhāsā guṇā eva iddhimantatādayo na dosopi koci sannidhimavaṭṭhānaṃ yanti. Hīti avadhāraṇe atra byājavaṇṇanamevidaṃ, na nindakamiti.

279. （作者）以“赞叹”等（偈颂）释义隐赞（byājavaṇṇanaṃ）。看似谴责，看似指出过失，而实作赞叹、称颂，此以巧赞（byājathuti）为特征者，名为隐赞。“于此，功德如何被理解？”（为答此问，）他以“过失”等（偈颂）言。于此特殊言说中，（彼等）显现、呈现如过失。通过此类词语等，看似过失者，实为功德，如神通力等；无有任何过失得以确立。“hi”字表强调，意为此处实为隐赞，而非谴责。

279. Idāni byājavaṇṇanaṃ dasseti ‘‘thuti’’ccādinā. Nindanto viya dosaṃ dassento viya thutiṃ karoti vaṇṇanaṃ karoti, taṃ vaṇṇanākaraṇaṃ byājavaṇṇanaṃ nāma hoti. Nindāsabhāvena pavattathutittā nindā eveti ce? Atra asmiṃ vuttivisese dosābhāsā dosā viya paṭibhāsamānā guṇā eva tādisapadappayogena iddhimantatādayo guṇāva sannidhiṃ guṇasabhāvāvaṭṭhānaṃ yanti pāpuṇantīti. Byājena vaṇṇanamiti ca, dosā iva ābhāsanti paṭibhāsantīti ca vākyaṃ.

279. 今以“赞叹”等（偈颂）阐明隐赞（byājavaṇṇanaṃ）。看似谴责，看似揭示过失，而实作赞叹、称扬，此称扬之举即名为隐赞。若问：“因其以谴责之自性而行赞叹，故即是谴责吗？”（答曰：非也。）于此特殊言说中，看似过失、显现如过失者，实为功德；通过使用此类词语，神通等功德即得以确立为功德自性。其释句为：“以巧伪而作释义”及“彼等显现如过失”。

280.

280.

Sañcāletu’malaṃ tvaṃ’si, bhusaṃ kuvalayā’khilaṃ;

Visesaṃ tāvatā nātha, guṇānaṃ te vadāma kiṃ.

怙主（nātha），您能猛烈动摇整个青莲（kuvalaya）与大地；仅凭此，吾等该如何言说您功德之殊胜？

280. Udāharati ‘‘sañcāletu’’miccādinā. Nātha tvaṃ akhilaṃ kuvalayaṃ uppalaṃ pathavīvalayañceti siliṭṭhaṃ sañcāletuṃ bhamayitumito [Pg.271] cito ca bhusamaccantaṃ alaṃ samatthopi tāvatā taṃmattena te guṇānaṃ visesaṃ atisayalakkhaṇaṃ kiṃ kena kāraṇena vadāma. Iha uppalacālanasāmatthiyavibhāvanavasena nindati, tāva nikhilabhūmaṇḍalasañcālāvikaraṇato paramāya thutiyā saṃyojitoyaṃ bhagavā mahānubhāvaṃ vicitavāti bhuvanamaṇḍalasikhāmaṇīti. Byājavaṇṇanamīdisamaccantaṃ ramaṇīyaṃ, tadidañca sabbathā silesamupajīvati.

280. （作者）以“能动摇”等（偈颂）举例。怙主，您虽能且有力，可猛烈地、从此处彼处动摇、旋转整个青莲（uppalaṃ）与地轮（pathavīvalaya）——此为双关语（siliṭṭhaṃ）——然仅凭此，吾等能以何理由言说您功德之殊胜，即其卓越之相？此处，通过显现动摇青莲之能力而作谴责，然因（此词亦指）能动摇整个地轮，故此世尊（bhagavā）便与最高赞誉相结合，（如是赞言：）“具大威力，功德庄严，世界顶饰”。此类隐赞极为美妙，且其完全依赖于双关语（silesa）而成立。

280. Idāni udāharati ‘‘sañcāletu’’miccādinā. Nātha tvaṃ akhilaṃ kuvalayaṃ nissesaṃ nīluppalavanaṃ pathavīmaṇḍalaṃ vā sañcāletuṃ kampetuṃ bhusamatisayena alaṃ samattho, tāvatā te guṇānaṃ visesamatisayaṃ kiṃ vadāma kathaṃ bhaṇāmāti. Kuvalayasaddassa uppalavisesavācakattā paṭhamaṃ nindāva, tasseva saddassa pathavīmaṇḍalavācakattā ‘‘iddhimato tava idaṃ kiṃ visesa’’nti uttamaguṇavaṇṇanā katā hoti. Īdisā byājavaṇṇanā pasatthā, sā ca sabbathā silesaṃ nissāya pavattatīti. Kuyā pathaviyā valayaṃ maṇḍalamiti samāso.

280. 今以“能动摇”等（偈颂）举例。怙主，您能且有力，可极其猛烈地动摇、震撼整个青莲林（nīluppalavanaṃ）或地轮（pathavīmaṇḍalaṃ）。仅凭此，吾等该如何言说、如何道出您功德之殊胜与卓越？因“kuvalaya”一词指一种青莲，故首先是谴责；然因该词亦指地轮，故（又）作了至上功德之释义，（意谓：）“于具神通之您，此有何殊胜可言？”此类隐赞值得称道，且其完全依赖于双关语而成立。“地（ku）之轮围（valaya）”即“地之轮围（pathaviyā maṇḍalaṃ）”，此为其复合词（samāso）分析。

281.

281.

Visesi’cchāyaṃ dabbassa, kriyājātiguṇassa ca;

Vekalladassanaṃ yatra, viseso nāma’yaṃ bhave.

于实体、行为、种类及功德，于欲求殊胜之际，若于此中显现阙失，此即名为殊胜（viseso）。

281. Visesavuttiṃ vatteti ‘‘visesicchāya’’miccādinā. Visese atisaye kismiñcipi kāriyavisese icchāyaṃ dabbādīnaṃ yatra vekallassa abhāvassa dassanaṃ vacanaṃ, ayaṃ viseso nāma visesavutti nāma bhave.

281. （作者）以“于欲求殊胜时”等（偈颂）阐述殊胜言说（visesavutti）。于任何殊胜、卓越或任何特殊成果，当有所欲求时，若于此显示或言说实体等之阙失，即其无有，此即名为殊胜，或名殊胜言说。

281. Idāni visesālaṅkāraṃ dasseti ‘‘visesi’’ccādinā. Visesicchāyaṃ atisaye kāriyavisese icchāyaṃ sati dabbassa ca kriyājātiguṇassa ca yatra yasmiṃ vuttivisese vekalladassanaṃ abhāvakathanamatthi, ayaṃ viseso [Pg.272] nāma bhave visesavutti nāma siyāti. Vikalassa bhāvoti ca, tassa dassanamiti ca vākyaṃ.

281. 今以“殊胜”等（偈颂）阐明殊胜庄严（visesālaṅkāra）。当有欲求殊胜、卓越、特殊成果时，若于任何特殊言说中，存在对实体、行为、种类及功德之阙失的显现，或对其无有之说明，此即名为殊胜，或可谓殊胜言说。其释句为：“有阙失之状态”及“对此之显现”。

282.

282.

Na rathā na ca mātaṅgā, na hayā na padātayo;

Jito mārāri muninā, sambhārāvajjanena hi.

无战车，无大象，无马匹，亦无步兵；牟尼仅凭省思资粮，实已战胜敌魔罗。

Dabbavisesavutti.

实体之殊胜言说。

282. Udāharati ‘‘na rathā’’iccādi. Subodhaṃ. Atra ca vijayopakaraṇacaturaṅgānīkalakkhaṇadabbābhāvena samatiṃsapāramitāsaṅkhatasambhārāvajjanasseva mārārivijayalakkhaṇo viseso vutto.

282. （作者）以“无战车”等（偈颂）举例。其义易解。此处，因无有作为胜利工具之四种军力此一特征的实体，故言说仅凭省思三十波罗蜜所成之资粮，即是战胜敌魔罗之殊胜相。

282. ‘‘Na rathā’’iccādi. Rathā tayo antamaso saparivārānaṃ tiṇṇaṃ rathānaṃ anīkavohārato tādisā tayo rathā ca natthi. Mātaṅgā tayo vuttanayena anīkasaṅkhātā tayo mātaṅgā ca natthi. Na hayā tayo tādisā anīkasaṅkhātā tayo assā ca natthi. Padā na antamaso sāyudhānaṃ catunnaṃ purisānaṃ anīkavohārato tādisā cattāro purisā padā ca natthi. Tathāpi muninā sambhārāvajjanena hi samatiṃsapāramidhammānaṃ ābhogakaraṇeneva mārāri mārapaccattiko jito abhibhavito. Iha jayopakaraṇabhāvena ṭhitānaṃ rathānīkādīnaṃ dabbānaṃ vekallaṃ dassetvā sattuvijayasabhāvānaṃ sambhārānaṃ āvajjanavisesassa vuttattā esā dabbavisesavutti nāma. Ratho nāma catupurisaparivāro, tādisaṃ rathattayaṃ rathānīkaṃ nāma. Hatthī pana dvādasapurisaparivāro hoti, tādisaṃ hatthittayaṃ hatthānīkaṃ nāma. Asso tipurisaparivāro, tādisaṃ hayattayaṃ hayānīkaṃ nāma. Sāyudhā cattāro purisā padānīkaṃ nāma. Iha rathādīsu ṭhitā viya sīghaṃ pādabalena gantvā yujjhamānā purisā pādopacārena ‘‘pādā’’ti vuttā. Rathādīnaṃ pamāṇaṃ tayoti anīkaṭṭhāne [Pg.273] dassetvā purisapamāṇassāvuttepi antamaso cattāro purisā anīkaṃ nāma hontīti pakaraṇato cattāroti ñāyati. No ce? Sāvudhapurisavācakassa padātisaddassa ‘‘padātayo’’ti bahuvacanena rūpasambhavato ‘‘rathā na, mātaṅgā na, hayā na, padātayo na’’ iti sambandho. Dabbavisesavutti dabbena dabbapaṭisedhanato visesakathanaṃ visesassa vuttīti ca, dabbena dabbapaṭisedhena visesavuttīti ca vākyaṃ. Kriyāvisesavutyādittayampi evameva daṭṭhabbaṃ.

282. “‘无战车’等。连同随从在内的三辆战车，被称为‘军’(anīka)者，这样的三辆战车亦无。依前述方式被称为‘军’的三头大象亦无。如此被称为‘军’的三匹马亦无。连同武装的四人，被称为‘军’的四名步兵亦无。然而，牟尼仅通过省察资粮，即忆念三十波罗蜜法，便战胜、征服了魔敌。此处，通过显示作为胜利工具的战车军等事物的缺乏，而说明了能战胜敌人的资粮在于特殊的省察，因此这被称为‘事物殊胜说’(dabbavisesavutti)。所谓战车，有四人随从，三辆这样的战车称为战车军。大象则有十二人随从，三头这样的大象称为象军。马有三人随从，三匹这样的马称为马军。四名武装人员称为步兵军。此处，如同立于战车等之上者，那些以足力疾行作战之人，以‘足’(pāda)的转喻而被称为‘步兵’(pādā)。在军阵之处，已示战车等之量为三，虽未言及人之数量，但从上下文可知，至少四人亦可称为一军，故知为四人。否则，表示武装人员的‘步兵’(padāti)一词，其复数形式‘padātayo’是可能的，故其关联应是‘无战车，无大象，无马，无步兵们’。‘事物殊胜说’(Dabbavisesavutti)，即通过否定事物而述说殊胜，或殊胜之说；亦可分析句型为：通过否定事物而有殊胜之说。‘行为殊胜说’等三者亦应如是理解。

283.

283.

Na baddhā bhūkuṭineva, phurito dasanacchado;

Mārāribhaṅgañcā’kāsi, munivīro varo sayaṃ.

眉头未曾紧锁，嘴唇也未颤动；最胜牟尼雄者，亲自摧破魔敌。

Kriyāvisesavutti.

行为殊胜说。

283. ‘‘Na baddhā’’iccādi. Bhūkuṭi bhamubhaṅgo kopajanito na baddhā na racitā, dasanacchado cādharo neva phurito neva kampito kopena. Tathāpi ca varo uttamo munivīro sayaṃ mārārino bhaṅgaṃ parājayaṃ akāsīti. Bhūkuṭibandhanādikriyāvigamena nibbikāravijayalakkhaṇo viseso dassito.

283. “‘未曾皱起’等。由愤怒所生的皱眉，即眉毛弯曲，未曾系缚、未曾造作；牙齿的覆盖物，即下唇，亦未曾因愤怒而颤动、抖动。然而，最上之牟尼雄者亲自使魔敌遭受摧破与战败。通过远离皱眉等行为，显示了无变化而胜利的殊胜之相。

283. ‘‘Na baddhā’’iccādi. Bhūkuṭi kopavikārabhūto bhamubhaṅgopi na baddhā na katā, dasanacchado dantāvaraṇo neva phurito na kampāpito. Tathāpi varo uttamo munivīro muniguṇavīraguṇayutto tathāgato sayaṃ mārāribhaṅgañca akāsīti. Ettha bhamubhaṅgaracanādikaṃ kriyaṃ akatvā nibbikārassa mārabhaṅgasabhāvavisesassa vuttattā esā kriyāvisesavutti nāma. Bhūnaṃ kuṭi vaṅkatāti ca, māro eva arīti ca, tesaṃ bhaṅgoti ca vākyaṃ.

283. “‘未曾皱起’等。作为愤怒变化的眉毛弯曲亦未曾系缚、未曾造作，牙齿的覆盖物亦未曾颤动或被引动。然而，最上之、具足牟尼之德与雄者之德的如来，亲自完成了摧破魔敌之事。此处，因述说了不作皱眉等行为，而有无变化地摧破魔罗的特殊自性，故此被称为‘行为殊胜说’(kriyāvisesavutti)。以及‘眉(bhūnaṃ)之弯曲(kuṭi vaṅkatā)’、‘魔罗(māro)即是(eva)敌人(ari)’、‘对彼等(tesaṃ)之摧破(bhaṅgo)’这些句型。

284.

284.

Na [Pg.274] disāsu byattā raṃsi,Nā’loko lokapatthaṭo;

Tathāpya’ndhatamaharaṃ,Paraṃ sādhusubhāsitaṃ.

光芒未显于诸方，光明未遍布世间；然而善人之善说，最能去除深沉黑暗。

Jātivisesavutti.

种类殊胜说。

284. ‘‘Ni’’ccādi. Disāsu dasasu byattā patthaṭā raṃsi na bhavati. Loke sakalasmiṃ patthaṭo vitthato ālokona bhavati. Tathāpīti visesanicchāyaṃ, tajjātikattābhāvepi sādhūnaṃ subhāsitaṃ saddhammasaṅkhātaṃ paramaccantameva andhatamaṃ iṭṭhāniṭṭhāvekallato paññācakkhussa andhakāraṃ mohandhakāraṃ haratīti andhatamaharanti. Raṃsiyā andhakārāpahārasamatthāya nivattiyā viseso subhāsitassa dassito.

284. “‘不’等。于十方，无显现、遍布之光芒。于整个世间，无遍布、广布之光明。‘然而’一词，是为了确定其殊胜之处：即使不属于光的种类，善人之善说，即所谓的正法，亦能最极究竟地去除深沉的黑暗——因不能辨别可意与不可意而有的智慧之眼的黑暗，以及无明之黑暗——故被称为‘去除最深黑暗者’。通过（善说）免除了能去除黑暗的光芒，显示了善说的殊胜之处。

284. ‘‘Na disāsu’’iccādi. Disāsu byattā patthaṭā raṃsipi natthi, lokapatthaṭo ālokopi natthi. Tathāpi sādhusubhāsitaṃ saddhammo paramaccantaṃ andhatamaharaṃ atthānatthatīraṇakkhamassa paññācakkhussa andhakārakamohatamaṃ haraṃ hotīti. Idha andhakāraviddhaṃsane samatthaṃ raṃsijātyādikaṃ paṭisedhetvā subhāsitassa andhakārāpaharaṇasaṅkhātassa visesassa vuttattā ayaṃ jātivisesavutti nāma. Loke patthaṭoti ca, andhetīti andho moho, tamasadisattā andhoyeva tamoti ca, taṃ haratīti ca, sādhūnaṃ subhāsitamiti ca vākyaṃ.

284. “‘于诸方不’等。于诸方显现、遍布之光芒亦无，遍布世间之光明亦无。然而，善说之正法能最极究竟地去除幽暗，为能辨别利与非利的智慧之眼去除黑暗、愚痴与迷惑。此处，通过否定能驱散黑暗的光芒等种类，而说明了善说具有去除黑暗这一殊胜，故此被称为‘种类殊胜说’(jātivisesavutti)。其句型分析为：‘遍布于世间’；‘使盲目，故为盲，即是愚痴’；‘因与黑暗相似，故盲即是黑暗’；‘去除彼’；以及‘善人之善说’。

285.

285.

Na kharaṃ na hi vā thaddhaṃ, muninda vacanaṃ tava;

Tathāpi gāḷhaṃ khanati, nimmūlaṃ janatāmadaṃ.

牟尼主之言，非粗亦非硬；然能深掘除，众生之骄慢。

Guṇavisesavutti.

特质殊胜说。

285. ‘‘Na [Pg.275] khara’’miccādi. Muninda tava vacanaṃ na kharaṃ na lūkhaṃ, na thaddhaṃ vā kaṭhinañca na hi. Tathāpi tādisakharattādiguṇābhāvepi janatāya janasamūhassa madaṃ gāḷhaṃ daḷhaṃ katvā nimmūlaṃ khanatīti. Ayosaṅkumhi pasiddhakharattādiguṇanisedhena munindavacanassa viseso āvikato.

285. “‘不粗砺’等。牟尼主，汝之言不粗砺、不粗涩，亦不僵硬或坚硬。然而，即使没有此等粗砺之特质，亦能将民众、群众之骄慢，深深地、牢固地连根掘除。通过否定铁钉(ayosaṅku)所具有的众所周知的粗砺等特质，彰显了牟尼主言语的殊胜之处。

285. ‘‘Na khara’’miccādi. He muninda tava vacanaṃ kharaṃ kakkasaṃ na hoti, thaddhaṃ vā na hoti. Tathāpi janatāmadaṃ janasamūhassa jātyādiṃ nissāya pavattaṃ gabbaṃ gāḷhaṃ daḷhaṃ katvā nimmūlaṃ mūlamasesetvā khanatīti. Khaṇanakkhamaayosaṅkuādīsu labbhamānaṃ kharattādiguṇaṃ paṭisedhetvā buddhavacanassa madakhaṇanasabhāvasaṅkhātassa visesassa vuttattā ayaṃ guṇavisesavutti nāma hoti. Natthi mūlamassa khaṇanassāti ca, janānaṃ samūhoti ca, tāya madoti ca viggaho. ‘‘Gāḷhaṃ nimmūla’’nti khaṇanakriyāya visesanattā gāḷhaṃ nimmūlaṃ khaṇanaṃ karotīti yojanā.

285. “不粗砺”等等。牟尼主啊，您的言语不粗暴、不粗糙，也不僵硬。即便如此，它也能将民众因种姓等而生的骄慢牢固地、彻底无余地连根掘除。通过否定在能够挖掘的铁钉等物中存在的粗砺等特质，而说明了佛语具有挖掘骄慢之自性这一特点，因此这被称为‘功德殊胜说’(guṇavisesavutti)。其语法分析(viggaho)为：‘此挖掘无根’；‘众人的集合’；以及‘因此而有骄慢’。“牢固地、无根地”(gāḷhaṃ nimmūlaṃ)是修饰挖掘这一行为的，因此应连接为‘进行牢固的、无根的挖掘’。

286.

286.

Dassīyate’tidittaṃ tu,Sūravīrattanaṃ yahiṃ;

Vadanti viññū vacanaṃ,Ruḷhāhaṅkāramīdisaṃ.

勇士英雄气，若彰显过度；智者称此言，名为“已生我慢”(Ruḷhāhaṅkāra)。

286. Ruḷhāhaṅkāraṃ vadanti.

286. 已生我慢(Ruḷhāhaṅkāra)。

286. Idāni ruḷhāhaṅkāraṃ dasseti ‘‘dassīyate’’ iccādinā. Sūravīrattanaṃ sūrabhāvavīrabhāvaṃ atidittaṃ tu atisayena pana dittaṃ yahiṃ vākye dassīyate, īdisaṃ vacanaṃ viññū kavayo ruḷhāhaṅkāramiti vadantīti. Sūro ca vīro cāti ca, tesaṃ bhāvoti ca, ruḷho uggato ahaṅkāro ettha vuttiviseseti ca vākyaṃ.

286. 现在，作者以“被显示”等词说明‘已生我慢’。在某个句子中，‘勇士与英雄的状态’(sūravīrattanaṃ)，即勇士的特质与英雄的特质，被‘过度地’(atidittaṃ)，即非常耀眼地显示出来，有智慧的诗人们(kavayo)称这样的言语为‘已生我慢’。其文句分析为：‘勇士与英雄’；‘他们的状态’；以及‘此处生起、出现的我慢是其特殊的表达方式’。

287.

287.

Dame [Pg.276] nandopanandassa,Kiṃ me byāpāradassanā;

Puttā me pādasambhattā,Sajjā santeva tādise.

调伏难陀优波难陀(Nandopananda)，我何须展现自身之力？我子已臣服于足下，彼等已为此备妥。

287. Udāharati ‘‘dame’’iccādinā. Nandopanandassa nāgarājassa appameyyamahānubhāvassa dame damane me mama niravadhisarantippameyyappabhāvānucaritakittinopi parassa byāpāradassanā payogapaṭipādanena kiṃ payojanaṃ, na kimpi, yato me pādasambhattā pādāvanatā tādise kammani sajjā baddhakacchā santeva vijjanteva, tatoti yojanīyaṃ.

287. 他以“于调伏时”等偈颂举例。在调伏具有无量大威力的龙王难陀优波难陀(Nandopananda)时，对于我——一个声誉伴随着无边流布、无量威力的人——来说，向他人展现行动、施展作为，又有何用呢？毫无用处。因为我的儿子们，已臣服于我的足下，躬身于足前，对那样的任务早已准备就绪、束紧腰带，他们确实存在。因此，应当这样连接文义。

287. ‘‘Dame’’ccādi. Nandopanandassa nāgarañño dame damakaraṇe byāpāradassanā bhuvanattaye pavattamānaānubhāvena ca sampavattitakittisamūhena ca samannāgatassa mayhaṃ tādisapayogadassanena kiṃ payojanaṃ. Yasmā me pādasambhattā mayhaṃ caraṇāvanatā tādise kicce sajjā sannaddhā puttā bahavo santi eva, tasmāti. Cetovasitāya sūravīrabhāvo iha atiditto dassito hoti. Byāpārassa dassanamiti ca, pādesu sambhattāti ca vākyaṃ.

287. “于调伏时”等等。在调伏龙王难陀优波难陀时，为了降伏他而展现行动——对于在三界中拥有通行无碍的神通威力、并具足广大名声的我来说，展现那样的作为有何用处呢？因为我有很多儿子，他们已臣服于我足下，躬身于我脚前，对于那样的任务，他们早已准备就绪、整装待发，确实如此。因此（偈颂中省略了‘因此’一词）。此处，由于心自在(cetovasitā)，勇士与英雄的气概被表现得极为耀眼。其文句分析为：‘行动的展现’以及‘于足下恭敬’。

288.

288.

Sileso vacanā’nekā-Bhidheyye’kapadāyutaṃ;

Abhinnapadavākyādi-Vasā tedhā’ya’mīrito.

具多义且由一词构成的言语，即为双关语(silesa)；依不分割之词、句等，此法被说为三种。

288. Silesaṃ niddisati ‘‘sileso’’iccādinā. Anekaṃ bhinnamabhidheyyattho yassātyanekābhidheyyaṃ. Ekena samānena padena sarūpena āyutamanvitaṃ yaṃ vacanaṃ vuttīti anuvaditvā so silesoti vidhīyate, yena kenaci [Pg.277] rūpena upamānopameyyalakkhaṇatthānaṃ silesanato. Ayañcevaṃlakkhaṇo sileso tedhā īrito. Kathaṃ? Abhinnapadavākyādivasā abhinnamekaṃ padaṃ syādyantatyādyantarūpaṃ yatra, tameva vākyaṃ vākyalakkhaṇopetattā. Taṃ ādi yesaṃ, tesaṃ vasāti attho.

288. 以“sileso”(双关)等词指示双关。“多义”(anekābhidheyyaṃ)是指其有许多不同的所诠义。用一个相同形式的词语连接的话语，即是“双关”，因为它通过某种形式使喻体和喻依的特征义黏合在一起。具有此特征的双关被说为有三种。如何？依据不分离的词、句等，即其中有一个不分离的词（其形式如以syādyanta或tyādyanta结尾），以及那同一个句子（因为它具备句子的特征）。“它们是其开端”，此即“依据它们”之义。

288. Idāni silesālaṅkāraṃ dasseti ‘‘sileso’’ccādinā. Anekābhidheyyaṃ ekapadāyutaṃ ubhayattha sādhāraṇattā tulyena saddarūpena yuttaṃ yaṃ vacanaṃ atthi, so sileso nāma. So pana yena kenaci sādhammarūpena upamānopameyyabhūtānamatthānaṃ siliṭṭhattā aññamaññaṃ phusitvā ṭhitattā sileso nāma. Ayaṃ vuttalakkhaṇo sileso abhinnapadavākyādivasā akatavikārānaṃ syādyantatyādyantapadasamannāgatānaṃ vākyalakkhaṇopetavākyānaṃ pabhedena tedhā īritoti. Anekamabhidheyyaṃ yasseti ca, ekañca taṃ padañceti ca, tena āyutanti ca, abhinnāni padāni yasminti ca, tañca taṃ vākyañcāti ca, taṃ ādi yesaṃ abhinnapadavākyānanti ca, tesaṃ vaso bhedoti ca vākyaṃ.

288. 现在，他以“sileso”(双关)等词说明双关庄严(silesālaṅkāra)。有多重所诠义、由单一词语构成，且因在两种情况下共通而使用相同音形的言语，称为“双关”。它之所以被称为“双关”，是因为通过某种相似之处，使作为喻体和喻依的事物相互黏合，互相接触而存在。这种具有上述特征的双关，根据不分离的词、句等，可分为三种：即由词形未变的词语（如以syādyanta或tyādyanta结尾的词）构成，以及具备句子特征的句子。其文句分析为：“其具多义”，“其为一词”，“由此相连”，“其中词语不分离”，“其为句子”，“不分离的词语和句子是其开端”，以及“它们的分类”。

289.

289.

Andhantamaharo hārī, samāruḷho mahodayaṃ;

Rājate raṃsimālī’yaṃ, bhagavā bodhayaṃ jane.

驱除极暗者，令人喜悦，已登上大 उदय(mahodaya，大山或大兴盛)；这位具光鬘的世尊，觉醒众生而辉耀。

Abhinnapadavākyasileso.

词句不分离双关。

289. Udāharati ‘‘andhantami’’ccādi. Ayaṃ bhagavā sūriyo mahāmuni ca. Tattha sūriyo tāva andhantamaharo pakatiyandhakāropahārī, mahāmuni tu andhakāramohatamāpahārī. Hārī manuñño sūriyo mahāmuni ca, sūriyo [Pg.278] mahodayaṃ mahantaṃ udayaṃ pabbataṃ samāruḷho, mahāmuni tu mahodayaṃ mahantamabbhudayaṃ sammāsambodhisamadhigamarūpaṃ samāruḷho patto. Raṃsīnaṃ mālā, sā assa atthīti raṃsimālī, sūriyo mahāmuni ca. Jane bodhayaṃ niddāpagamanena kilesaniddāpagamanena vā pabodhayanto rājate dibbatīti. Abhinnapadavākyasileso bhaṅgena vinā yathāvaṭṭhānamubhayattha padayojanato.

289. 他举例说“andhantam…'(驱除极暗)等。此处的世尊既指太阳，也指大牟尼。其中，太阳是驱除自然的黑暗，而大牟尼则驱除无明愚痴的黑暗。两者都是令人喜悦的。太阳登上了巍峨的 उदय山(日出山)，而大牟尼则证得了伟大的兴盛，即证得正自觉。两者都拥有光鬘。他辉耀着，通过驱除（世俗的）睡眠或驱除烦恼的睡眠来觉醒众生。这是“词句不分离双关”，因为词语在两方面都按其原样运用，没有拆分。

289. Idāni udāharati ‘‘andha’’miccādinā. Mahodayaṃ mahantaṃ udayaṃ pabbataṃ, sabbaññupadavisaṅkhātamahābhivuddhiṃ vā samāruḷho āruḷho, sampatto vā, andhantamaharo cakkavāḷagabbhe patthaṭapakatighanandhakārassa, ñāṇalocanassa andhakaraṇato andhakāroti vuttamohassa vā viddhaṃsako, hārī teneva manuñño raṃsimālī attano raṃsimālāya samannāgato jane pakatiniddāya kilesaniddāya vā samannāgate satte bodhayaṃ bodhayanto ayaṃ bhagavā divākaro, chahi bhagadhammehi samannāgato buddho vā rājate dibbatīti. Dvīsu pakkhesu padānaṃ samānabhāvena ṭhitattā ayaṃ abhinnapadavākyasileso. Andho ca so tamo ceti ca, taṃ haratīti ca, mahanto ca so udayo pabbato cāti ca, mahanto ca so udayo abbhudayo abhivuddhi cāti ca, raṃsīnaṃ mālāti ca, sā assa atthīti ca, bhago sirī assa sūriyassa atthīti ca, bhago sirīkāmapayatanādippakāro assa satthuno atthīti ca viggaho. Abhinnapadavākyasaṅkhāto sileso. Aparopi attho ettha silissatīti sileso. ‘‘Bhinnapadavākyasileso’’tiādikampi iminā nayena ñātabbaṃ.

289. 现在，他以“andha”(暗)等词为例。这位世尊，如同日轮，或作为具足六种“薄伽”(bhaga)之法的佛陀，辉耀着。他已登上“mahodayaṃ”，即巍峨的乌达雅山(udayapabbata)，或已达到名为“一切知位”的伟大增上；他能摧毁遍布于轮围世界中本然的浓密黑暗，或能摧毁那因蒙蔽智慧之眼而被称作“黑暗”的痴；他因能摧毁黑暗而令人愉悦，具足光鬘，以自身的光芒唤醒那些沉溺于本性之眠或烦恼之眠的众生。由于词语在两方面都以相同形式存在，这是一种“词句不分离双关”(abhinnapadavākyasileso)。其词义解析为：即是“盲”，即是“暗”，且能“去除它”；“大”即是“升起的山”，或“大”即是“兴盛、增上”；“光之鬘”，以及“拥有它的人”；“薄伽”(福德)属于太阳，或“薄伽”(福德、欲、精进等)属于导师。这是一种名为“词句不分离”的双关。此处还有其他意义可以黏合，故称“双关”(sileso)。“词句分离双关”(bhinnapadavākyasileso)等也应以此方式了知。

290.

290.

Sāradāmalakābhāso, samānītaparikkhayo;

Kumudākarasambodho, pīṇeti janataṃ sudhī.

皎如秋月耀清辉，垢净圆满障翳稀；莲池觉醒光灿烂，智者喜乐润群黎。

Bhinnapadavākyasileso.

词句分离双关。

290. ‘‘Sārade’’ccādi. Sudhā assa atthīti sudhī, cando. Sobhanā sabbaññutaññāṇarūpaṃ buddhi assa atthīti sudhī, [Pg.279] sammāsambuddho. Sārado saradakāle sambhūto amalako nimmalo ābhā sobhā yassa so, cando. Paresaṃ nibbānasāraṃ dadātīti sārado, amalako ābhāso, amalakassa hatthāmalakasseva vā ābhāso asesañeyyāvabodho yassa so, sammāsambuddho. Saṃ sammā kamenānīyamānattā ānīto parikkhayo kaṇhapakkho yena so, cando. Samaṃ vūpasamaṃ ānīto parikkhayo hāni kilesasattukato adhigatakkhayattā yenaso, sammāsambuddho. Kumudākarassa kumudassa raṃsiyā sambodhi vikāso yassa so, cando. Kuyā pathaviyā mudaṃ pītiṃ karotīti kumudākaro, sambodho catusaccāvabodho yassa so, sammāsambuddho, janataṃ janasamūhaṃ pīṇetīti. Ayaṃ bhinnapadavākyasileso vuttena vidhinā padānaṃ bhinnattā.

290. “于秋”(Sārade)等。拥有甘露(sudhā)，故名‘具甘露者’(sudhī)，是为明月。具足善妙的遍一切知智之智慧(buddhi)，故名‘具善慧者’(sudhī)，是为正等觉者。‘秋月’(sārado)是秋季所生，无垢无瑕，具光辉与庄严者，是为明月。能给予他人涅槃之精华(nibbānasāraṃ dadāti)，故名‘施精要者’(sārado)；无垢光明，或其对一切所知法的了悟无余，如同掌中庵摩罗果(hatthāmalaka)般清晰者，是为正等觉者。其黑分(kaṇhapakkho)的亏损(parikkhayo)被圆满、次第地引来者，是为明月。由其将烦恼敌之损减引至平等寂静，因已证得灭尽，是为正等觉者。由其光芒令白莲(kumuda)盛开(sambodhi vikāso)，是为明月。令大地(ku)生起喜悦(mudaṃ)，故名‘令地喜者’(kumudākaro)；其圆满觉悟(sambodho)即是四圣谛之觉悟，是为正等觉者，令众生群体感到愉悦。这是‘词句分离双关’(bhinnapadavākyasileso)，因为词语以所说的方式分离。

290. ‘‘Sāra’’iccādi. Sārado saradakāle sambhūto, veneyyānaṃ nibbānasāradāyako vā, amalakābhāso nimmalasobho, nimmalaketumālāsamannāgatattā tādisamatthakasobho vā, atha vā sāradāmalakābhāso saradakāle sañjātanimmalasobho, veneyyānaṃ nibbānasāradāyakanimmalasobho vā, atha vā sāradaāmalakaābhāso nibbānasāradāyakahatthāmalakasadisañeyyāvabodho. Samānītaparikkhayo kaṇhapakkhe suṭṭhu kamena ānīto parikkhayo paripuṇṇo vā cando, samasaṅkhatasantiṃ ānītakilesaparihānisaṅkhātaparikkhayo vā. Kumudākarasambodho kumudavikāsanena samannāgato, kusaṅkhātapathavīnissitānaṃ janānaṃ pītijananacatusaccāvabodhena samannāgato vā. Sudhī sudhāsaṅkhātaamatavantatāya [Pg.280] tannāmako cando, sundarapaññavantatāya tannāmako sammāsambuddho vā. Janataṃ janasamūhaṃ pīṇetīti. Ubhayapakkhesu padaṃ bhinditvā atthassa yojanato ayaṃ bhinnapadavākyasileso. Sarade bhavo sārado, cando. Sāraṃ dadātīti sārado, bhagavā. ‘‘Sārado’’ti idaṃ ‘‘ābhāso’’ti padassa visesanaṃ hoti. Amalakonimmalo ābhāso assa candassāti ca, kamhi matthake ābhāsoti ca, amalo kābhāso assa satthunoti ca, sārado amalako ābhāso yassa candassa bhagavato vāti ca, sārado āmalakassa viya ābhāso ñeyyāvabodho assa bhagavatoti ca, saṃ sammā ānīto parikkhayo kalāhāni aneneti ca, samaṃ vūpasamaṃ ānīto parikkhayo hāni kilesasattuto yeneti ca, kumudānaṃ ākaroti ca, tesaṃ sambodho vikāso yasseti ca, mudaṃ pītiṃ karotīti mudākaro. Kuyā pathaviyā mudākaroti ca, so sambodho catusaccāvabodho yasseti ca, sudhā amataṃ assa candassa atthīti ca, su sobhanā dhī buddhi assa sambuddhassāti ca viggaho.

290. “精华”(Sāra)等。‘秋月’(sārado)，是秋季所生，或能为所化者带来涅槃精华者；‘无垢光’(amalakābhāso)，即无垢庄严，或因具足无垢幢幡之鬘而有此等顶上庄严；又或者，‘秋净光’(sāradāmalakābhāso)，意为秋季所生的无垢庄严，或为能为所化者带来涅槃精华之无垢庄严；又或者，‘秋庵摩罗果光’(sāradaāmalakābhāso)，意为其对所知法的了悟，如同能赐予涅槃精华的掌中庵摩罗果一般。‘圆满灭尽者’(samānītaparikkhayo)，或为黑分期间次第圆满亏尽之月亮；或为已将名为‘烦恼损减’的灭尽引至名为‘平等’的寂静者。‘莲池觉悟者’(kumudākarasambodho)，具足令白莲盛开者；或具足能令依止名为‘地’(ku)之人众生起喜悦之四圣谛觉悟者。‘具善慧者’(sudhī)，或因具足被称为‘甘露’(sudhā)的不死之性而得名之月亮，或因具足善妙智慧而得名之正等觉者。令众生群体感到愉悦。由于在两方面都将词语分离并连接其意义，故此为‘词句分离双关’(bhinnapadavākyasileso)。其解析为：生于秋季者为‘秋月’(sārado)，即月亮。赐予精华(sāraṃ dadāti)者为‘施精要者’(sārado)，即世尊。‘秋月’是‘光明’一词的修饰语。月亮有无垢(amalako)光明(ābhāso)；或其顶上(kamhi)有光明(ābhāso)；或导师有无垢(amalo)水(ka)光(ābhāso)；或月亮和世尊都有秋季的无垢光明；或世尊的了悟(ābhāso)如同秋季的庵摩罗果般；或由其正确地引至名为‘月相亏损’的灭尽；或由其将烦恼敌之损减引至平等寂静；或为白莲之源；或其觉悟即是白莲之盛开；令喜悦(mudaṃ)者，故名‘喜悦之源’(mudākaro)；或为大地(kuyā)之喜悦之源；其觉悟是四圣谛之觉悟；月亮有甘露(sudhā)不死之性；或正觉者有善妙(su)智慧(dhī)。

291.

291.

Samāhitattavinayo, ahīnamadamaddano;

Sugato visadaṃ pātu, pāṇinaṃ so vināyako.

自心善调伏，摧伏诸慢者；善逝为导师，清净护众生。

Bhinnābhinnapadavākyasileso.

词句分合双关。

291. ‘‘Samāhite’’ccādi. Saṃ sammā āhito patiṭṭhāpito attassa vinayo vinayanaṃ sabbattha savisaye appaṭihatacāravasena yassa so, garuḷo. Vinayanaṃ pavivittakāyacittappavattivasena damanaṃ yassa so, sammāsambuddho. Iti abhinnapadaṃ. Ahīnaṃ sappānaṃ inā nāyakā, tesaṃ madaṃ maddatīti ahīnamadamaddano, garuḷo. Ahīnānamuttamapurisānampi mahābrahmādīnaṃ madaṃ maddatīti ahīnamadamaddano, sammāsambuddho. Sundaraṃ gataṃ gamanaṃ samuddaṃ bhinditvā jalasaṅgamato paṭhamamevauggamanasāmatthiyayogato [Pg.281] yassa so, garuḷo. Sundaraṃ gamanamassa nāgavikkantacārattā sugato, sammāsambuddho. Abhinnapadaṃ. So vīnaṃ pakkhīnaṃ nāyako, garuḷo. Visaṃ dadātīti visadaṃ pāṇinaṃ nāgalokaṃ pātu ahiṃsanavasena pālayatu, so vineti veneyyeti vināyako, sammāsambuddho. Pāṇinaṃ sakalasattalokaṃ visadaṃ asallīnaṃ pātu. Bhinnābhinnapadavākyasilesoyaṃ vuttanayena padānaṃ ubhayamissattā.

291. ““自心善调伏”等句。自身的调伏被善确立、善安立，于一切自境中行无障碍者，是为金翅鸟。其调伏是藉由身心远离之行而达至的调御，具此者是为正自觉者。此为不分词。摧伏诸蛇之主的骄慢者，是为金翅鸟。摧伏甚至非劣之最上者如大梵天等之骄慢者，是为正自觉者。其行进美妙，因能破海，从水流中率先升起，是为金翅鸟。其行进美妙，因其行步如龙象般威猛，是为善逝、正自觉者。此为不分词。他是鸟类的首领，是为金翅鸟。他调伏所化者，故名‘调御者’，是为正自觉者。愿他以不伤害的方式守护有情的龙界，令其清净；愿他守护一切有情界，令其清净无滞。此为词句分合的双关语，因为词语以所说的方式兼具两种含义。

291. ‘‘Samāhite’’ccādi. Samāhitattavinayo sammā āhitāya ṭhapitāya sarīrassa savisaye gatiyā samannāgato, sammā āhitena ṭhapitena cittadamanena samannāgato vā, ahīnamadamaddano nāgarājūnaṃ madamaddano, ahīnānaṃ uttamānaṃ bakabrahmādīnampi madamaddano vā, sugato pakkhavātavegena samuddajalaṃ dvidhā katvā tasmiṃ jale anekībhūteyeva nāgabhavanaṃ gantvā nāge gahetvā gamane samatthattā sundaragamano, samantabhaddakaanekappakāragamano vā, vināyako pakkhīnaṃ nāyako so garuḷarājā visadaṃ ghoravisattā visadāyakaṃ pāṇinaṃ nāgalokaṃ pātu ahiṃsanavasena pāletu. No ce, vināyako veneyye vinento so sammāsambuddho pāṇinaṃ sakalasattalokaṃ visadaṃ visāradaṃ katvā pātu ahitāpanayanahitopanayanena rakkhatūti. Ubhayapakkhesu ‘‘ahīnamadamaddano’’iccādikehi bhinnehi ca ‘‘samāhitattavinayo’’iccādikehi abhinnehi ca padehi samannāgatattā ayaṃ bhinnābhinnapadavākyasileso. Attassa vinayoti ca, samāhito attavinayo yassa garuḷassa tathāgatassa vāti ca, ahīnaṃ inā nāyakāti ca, ahīnānaṃ nāgarājūnaṃ madoti ca, hīnehi aññe ahīnā uttamā, tesaṃ madoti [Pg.282] ca, taṃ maddatīti ca, vīnaṃ pakkhīnaṃ nāyakoti ca, veneyyajane vinetīti ca vākyaṃ. Dutiyapakkhe ‘‘visada’’nti kriyāvisesanaṃ.

291. ““自心善调伏”等句。自心善调伏者，即具足在其自境中被善安立、善确立的身体行止者，或具足被善安立、善确立的心调伏者；摧伏非劣者之慢者，即摧伏诸龙王之骄慢者，或摧伏非劣之最上者如婆伽梵天（Baka Brahmā）等之骄慢者；善逝者，因能以翅风之速将海水一分为二，在水尚未合拢时即前往龙宫擒龙而行，故其行进美妙，或因其行进遍处吉祥且具多种形态；调御者，即鸟类之首领，彼金翅鸟王，因其剧毒而为施毒者，愿他以不伤害的方式守护有情的龙界。又或者，调御者，即调伏所化者之正自觉者，愿他守护一切有情界，令其清净无畏，藉由去除无益、带来有益而保护。由于在两方面都具足“摧伏非劣者之慢者”等分立词，以及“自心善调伏者”等不分词，故此为词句分合的双关语。句义分析如：“自身的调伏”；或“金翅鸟或如来之自心善调伏”；或“非劣者之首领”；或“诸龙王之骄慢”；或“劣者之外的非劣者，即最上者，他们的骄慢”；或“摧伏它”；或“鸟类之首领”；或“调伏所化之人”。在第二种解释中，“清净地”是动词的状语。

292.

292.

Viruddhāviruddhābhinna-kammā niyamavā paro;

Niyamakkhepavacano, avirodhi virodhya’pi.

其行相有相违、不相违与不分三种；另有具规定者；有否定规定之言说者；有不相违者，亦有相违者。

293.

293.

Ocityasamposakādi, sileso padajādi’ti ;

Esaṃ nidassanesveva, rūpa’māvibhavissati.

增益适切性等者，及由词语等所生之双关语；于此等之示例中，其形态自会显现。

292-3. Silesabhedamaññathāpi dassetumāha ‘‘viruddha’’iccādi. Viruddhāni cāviruddhāni ca aññamabhinnañca, tāniyeva kammāni kriyāni yesaṃ, te tayo silesā. Niyamo’vadhāraṇamasmiṃ atthīti niyamavā, paro añño silesopi. Niyamassa akkhepo nisedhanaṃ yassa, taṃ vacanamabhidhānaṃ yassa, tādisopi. Nāssa virodho atthītyavirodhi, sopi. Virodho asaṅgati ettha vijjatīti virodhi, sopi. Ocityaṃ samposetīti ocityasamposako, so ādi yassa alaṅkārantaragocarassa silesassa, so padato jātādisilesopi. Itite parepi silesabhedā santi. Esaṃ yathāvuttānaṃ nidassanesu payogesveva rūpaṃ sabhāvo lakkhaṇaṃ āvibhavissatīti.

292-3. 为了以另一种方式说明双关语（silesa）的差别，而说“相违”等等。相违、不相违以及不分，其行相（kammāni）或作用（kriyāni）即是如此者，此为三种双关语。于此中有规定（niyamo）或限定（avadhāraṇaṃ）者，是为‘具规定者’（niyamavā），这是另一种双关语。其言说（vacanam）或表达（abhidhānaṃ）是对规定的驳斥（akkhepo）或否定（nisedhanaṃ）者，亦有此类。于此中无矛盾（virodho）者，是为‘不相违者’（avirodhi），亦有此种。于此中存在矛盾或不一致（asaṅgati）者，是为‘相违者’（virodhi），亦有此种。增益适切性（ocitya）者，是为‘适切性增益者’（ocityasamposako），以此为首，属于其他文采（alaṅkāra）范畴的双关语，以及由词语等所生之双关语。像这样还有其他双关语的类别。如前所述，于此等之示例与应用中，其形态、自性与特征自会显现。

292-3. Avuttasilesavisese dassetuṃ uddisati ‘‘viruddhā’’iccādi. Viruddhāviruddhābhinnakammā api ubhayatthassa viruddhena ca aviruddhena ca abhinnena ca kammena samanvitā tayo silesā ca, paro añño niyamavāpi avadhāraṇena yuttasileso ca, niyamakkhepavacanopi avadhāraṇassa paṭisedhapakāsakābhidhānasileso ca, avirodhipi ubhayapakkhāvirodhisileso ca, virodhiapi ubhayatthassa [Pg.283] virodhisileso ca, padajādi padena jāto vākyena jāto ocityasamposakādisilesopīti esaṃ silesānaṃ nidassanesveva nidassanasaṅkhataudāharaṇesveva rūpaṃ sarūpaṃ tesaṃ lakkhaṇaṃ vā āvibhavissati, nidassiyamānaudāharaṇeneva lakkhaṇassa gammamānattā visuṃ na kathessāmīti adhippāyo. Viruddhāni ca aviruddhāni ca abhinnañceti ca, tameva kammaṃ kriyā yesaṃ silesānamiti ca, niyamo avadhāraṇaṃ asmiṃ atthīti ca, niyamassa akkhepo paṭisedho assa atthīti ca, taṃ vacanaṃ abhidhānaṃ yassa silesassāti ca, nāssa virodho atthīti ca, ocityaṃ samposetīti ca, so ādi yassa upamāsilesādinoti ca, padato jātoti ca, so ādi yassa vākyassāti ca viggaho.

292-3. 为了展示未提及的双关语（silesa）的差别，提出“相违”等词。具有相违、不相违与无差别之业，且与双方义理的相违、不相违与无差别之业相应的三种双关语；另一种是具有确定性的双关语；还有排除确定性言说的双关语，即揭示否定限定之义的双关语；无冲突的双关语，即对双方立场无冲突的双关语；有冲突的双关语，即对双方义理有冲突的双关语；以及由词而生、由句而生、能增益恰当性等的双关语。在这些双关语的示例中，即在被称为范例的示例中，它们的形态或其特征将会显现。因为通过所展示的范例就能理解其特征，所以不再分别说明，这就是（此处的）意思。其分析如下：“相违的、不相违的与无差别的”，即那些双关语的作用就是那样的业行；“确定性”是指“于此有确定性”；“排除确定性”是指“此处存在对确定性的排除”；“彼言说”是指该双关语的表述；“无有冲突”是指没有冲突；“增益恰当性”是指促进适宜；“彼为首”是指以譬喻双关语等为首；“从词而生”是指从词语产生；“从句而生”是指从该语句产生。

Viruddhakammasilesa

相违业双关

294.

294.

Savase vattayaṃ lokaṃ, akhilaṃ kallaviggaho ;

Parābhavati mārāri, dhammarājā vijambhate.

令整个世界随己运转，具美妙之身；魔罗之敌遭击败，法王正兴盛。

294. Tato kamena tedassīyanti ‘‘savase’’iccādi. Akhilaṃ lokaṃ savase vattayaṃ mārāri dhammarājā ca, kallo manuñño viggaho kalaho yassa mārārino, viggaho sarīrasampadā yassa dhammarājassa, tesu mārāri parābhavati parābhavamapeti bodhiyaṃ paṭiladdhaparājayavasena, dhammarājā samantabhaddo tu vijambhate lokattayabyāpisamullapitavijayaddhanipavattivasena samaṃ bhavatīti ayaṃ viruddhakammasileso parābhavavijambhanānamaññoññavirodhato.

294. 于是，依次以“令随己自在”等句来展示它们。魔罗之敌与法王都使整个世界随己运转。对魔罗之敌而言，其“争斗”(viggaha)是“美妙的”(kalla)；对法王而言，其“身”(viggaha)是“美妙的”(kalla)。他们之中，魔罗之敌因在菩提(bodhi)座下所获得的失败而被击败；而法王，即普贤(Samantabhadra)，则因其胜利之声响彻三界而兴盛。这即是“相违业双关”，因为“被击败”与“兴盛”是相互对立的。

294. Idāni uddesakkamena udāharati ‘‘savase’’iccādi. Akhilaṃ lokaṃ savase vattayaṃ anatthe yuñjanato attano vase vattayanto, no ce, sakalalokaṃ hite [Pg.284] yuñjanato attano vase vattayanto kallaviggaho manuññakalaho, no ce, manuññasarīrasampattiyutto mārāri parābhavati bodhimūle laddhaparājayavasena parābhavaṃ pāpuṇāti, dhammarājā tathāgato pana vijambhate lokattaye patthaṭajayaghosavasena vijambhatīti. Parābhavanavijambhanakriyānaṃ aññamaññaviruddhattā ayaṃ viruddhakammasileso nāma. Sassa attano vaso issariyamiti ca, kallo manuñño viggaho vivādo deho vā yasseti ca vākyaṃ.

294. 现在，遵循纲要的顺序，以“令随己自在”等句来举例说明。魔罗之敌——通过让众生陷入无益之事而使整个世界随己运转，且有“美妙的争斗”——在菩提树根因遭受失败而被击败；而法王如来——通过让整个世界趋向利益而使之随己运转，且具“美妙的色身”——则因胜利之声传遍三界而兴盛。因为“被击败”与“兴盛”这两种行为相互对立，故此名为“相违业双关”。其语句分析为：“自己的”(sassa)，即自己的(attano)；“自在”(vaso)，即主权(issariya)。以及“其争论(vivādo)或身体(deho)是美妙的(kallo manuñño)”。

Aviruddhakammasilesa

不相违业双关

295.

295.

Sabhāvamadhuraṃ puñña-visesodayasambhavaṃ;

Suṇanti vācaṃ munino, janā passanti cā’mataṃ.

本性甜美，由殊胜功德生起；人们听闻圣者之语，亦得见甘露。

295. ‘‘Sabhāve’’ccādi. Sabhāveneva madhurā piyā vācā, madhuraṃ amataṃ, puññavisesassa udayo abhivaḍḍhi, tena sambhavo, yassa vā taṃ, munino vācaṃ saddhammasaṅkhātaṃ janā suṇanti, tassayaṃ amatañca passantīti ayamaviruddhakammasileso savanadassanānaṃ aviruddhattāti.

295. “本性”等偈。言语以其自性而甜美可爱，甘露也是甜美的。它是殊胜功德的生起与增长，由此而生。人们听闻圣者被称为正法的言语，也见到这甘露。因为听闻和看见互不冲突，所以这是不相违业双关。

295. ‘‘Sabhāva’’miccādi. Sabhāvamadhuraṃ ‘‘vācāmadhuraṃ karissāmī’’ti kattabbapayogaṃ vināpi madhurattā pakatimadhuraṃ, no ce, kenaci paccayena anuppannattā saṅkharavisesaṃ vināpi pakatipaṇītaṃ, puññavisesodayasambhavaṃ puññavisesadesakassa munino kassaci kusalavisesassa abhivuddhiyā sambhūtaṃ, no ce, veneyyajanānaṃ nibbānādhippāyena katakusalavisesassa abhivuddhiyā ārammaṇattena paṭiladdhaṃ munino vācaṃ saddhammasaṅkhātaṃ suṇanti, amataṃ nibbānañca janā veneyyajanā passantīti. Savanadassanakriyānaṃ aññamaññāviruddhattā ayaṃ aviruddhakammasileso. Sassa attano bhāvoti [Pg.285] ca, tena madhurā, madhuramiti ca, puññameva visesoti ca, tassodayoti ca, tena sambhavo yasseti ca viggaho.

295. “本性”等偈的解释。‘本性甜美’是指，即使没有‘我要使言语甜美’这样的造作，也因其自性而甜美，是天生的甜美；或者说，它并非由任何因缘所生，因此即使没有特殊的造作，也是天生就卓越的。‘由殊胜功德生起’是指，为了增长某位宣说殊胜功德的圣者的某种特殊善法而产生；或者说，它是为了增长那些以涅槃为目标的待教化众生所行的特殊善法，作为所缘而被获得的。人们，即待教化众生，听闻圣者被称为正法的言语，并见到甘露，即涅槃。因为听闻和看见的行为互不相违，所以这是不相违业双关。其语法分析(viggaha)是：“自己的体性”，因此甜美；“甜美”；“功德即是殊胜”；“它的生起”；“由它所生”。

Abhinnakammasilesa

无别业双关

296.

296.

Andhakārāpahārāya,Sabhāvamadhurāya ca;

Mano pīṇeti jantūnaṃ,Jino vācāya bhāya ca.

驱散幽冥暗，本性具甘甜；胜者言语与光辉，悦乐众生心。

296. ‘‘Andhakāre’’ccādi. Andhakāraṃ mohasaṅkhātaṃ pakatiandhakāraṃ vā apaharatīti andhakārāpahārā, vācā, bhā ca. Tāya sabhāvabhāsāya, sobhāya ca jino jantūnaṃ mano cittaṃ pīṇetīti ayamabhinnakammasileso pīṇanalakkhaṇāyekāya kriyāya vācāya bhāya ca sampannoti.

296. “黑暗”等偈。因为它驱除被称为愚痴的黑暗或自然的黑暗，所以是‘驱暗者’，这既指言语，也指光辉。胜者以那自性的光辉与庄严，愉悦众生的心。因此这是无别业双关，因为它通过一个具有愉悦特性的行为，就言语与光辉两者而得以完成。

296. ‘‘Andhakārā’’iccādi. Andhakārāpahārāya mohandhakāraṃ pakatiandhakāraṃ vā apaharaṇāya sabhāvamadhurāya ca sabhāvato kaṇṇasukhāya, sabhāvato nettābhirāmāya vācāya bhāya sarīrakantiyā ca jino jantūnaṃ mano cittaṃ dhinoti pīṇetīti. Pīṇayanasabhāvāya ekāya kriyāya saddhiṃ karaṇabhūtānaṃ dvinnaṃ vācābhānaṃ yojitattā ayaṃ abhinnakammasileso. Andhakāra’mapaharatīti ca, sabhāvena madhurāti ca vākyaṃ.

296. “黑暗”等偈。‘为驱除黑暗’是指为驱除愚痴的黑暗或自然的黑暗；‘且以其自性甜美’是指，胜者以其自性悦耳的言语，以及自性悦目、属于身体光彩的光辉，使众生的心满足、愉悦。因为具有愉悦特性的单一行为，与作为工具的言语和光辉两者相结合，所以这是无别业双关。‘驱除黑暗’和‘自性甜美’是（解释的）文句。

Niyamavantasilesa

限定粘着语

297.

297.

Kesakkhīnaṃva kaṇhattaṃ, samūnaṃyeva vaṅkatā;

Pāṇipādādharānaṃva, munindassā’tirattatā.

牟尼主(Muninda)的黝黑仅在发与眼，其弯曲仅在双眉，其极红仅在手、足与唇。

297. ‘‘Kesi’’ccādi. [Pg.286] Kaṇhattaṃ kesakkhīnaṃyeva, na manasi, kaṇhattaguṇo pāpattañca siliṭṭhaṃ. Vaṅkatā bhamūnaṃyeva, na ajjhāsaye, vaṅkatānatattaṃ saṭhattañca siliṭṭhaṃ. Atirattatā pāṇipādādharānaṃyeva, na citte, atirattatāguṇo rāgo ca silissate. ‘‘Munindassā’’ti ‘‘kaṇhatta’’ntiādīsu sabbattha sambandhanīyaṃ. Niyamavā sileso kesakkhīnaṃvāti avadhāraṇappayogāti.

297. “发”等：黝黑仅指头发与眼睛，而非内心；于此，黝黑的性质与罪恶(pāpatta)粘着。弯曲仅指眉毛，而非意向(ajjhāsaya)；于此，弯曲的性质与虚伪(saṭhatta)粘着。极红仅指手、足、唇，而非内心；于此，极红的性质与贪欲(rāga)粘着。“牟尼主的”一词应与“黝黑”等处处相连。此即限定粘着语(Niyamavantasilesa)，因“仅是头发与眼睛”是限定(avadhāraṇa)用法。

297. ‘‘Kesakkhīna’’miccādi. Munindassa kaṇhattaṃ kesakkhīnaṃ eva hoti, kaṇhattasaṅkhatamakusalaṃ na citte. Vaṅkatā bhamūnaṃyeva, najjhāsaye. Atirattatā pāṇipādādharānaṃ eva, na kesuci vatthūsūti. ‘‘Kesakkhīnaṃvā’’tiādīsu niyamasaṅkhātaavadhāraṇapadassa vijjamānattā kaṇhabhāvena saddhiṃ pāpattassa ca, vaṅkaguṇena saddhiṃ sāṭheyyassa ca, rattaguṇena saddhiṃ rāgassa ca siliṭṭhattā ayaṃ niyamavantasileso nāma. Kesāni ca akkhīni ceti ca, kaṇhassa bhāvoti ca, vaṅkassa bhāvoti ca, pāṇayo ca pādāni ca adharāni cāti ca, atirattassa bhāvoti ca viggaho.

297. “发眼”等：牟尼主的黝黑仅在于头发与眼睛，那称为“黑”的不善法(akusala)则不在心中。弯曲仅在于眉毛，而不在于意向。极红仅在于手、足与唇，而不在于任何事物。在“仅是头发与眼睛”等词中，由于存在名为“限定”(niyama)的限定词(avadhāraṇapada)，并且黑的状态与罪恶、弯曲的性质与奸诈(sāṭheyya)、红的性质与贪欲粘着在一起，因此这被称为限定粘着语(Niyamavantasilesa)。其词义分析(viggaha)如下：“头发与眼睛”，“黑的状态”，“弯曲的状态”，“手、足与唇”，“极红的状态”。

Niyamakkhepasilesa

限定破除粘着语

298.

298.

Pāṇipādādharesveva, sārāgo tava dissati;

Dissate so’ya’matha vā, nātha sādhuguṇesvapi.

主啊（Nātha），您的爱染（sārāga，或作美色）仅见于手、足与唇；抑或，它也见于众善德之中。

298. ‘‘Pāṇi’’ccādi. Nātha tava pāṇipādādharesveva sārāgo sobhano rattavaṇṇo dissati, na citte, sārāgo rattavaṇṇo chandarāgo cāti siliṭṭhaṃ. Ayaṃ niyamo akkhipyate. Atha vā kathaṃ niyamyate, yato so ayaṃ sārāgo sādhūnaṃ guṇesveva virāgalakkhaṇo dissate iti. Tasmā kathamavadhārīyatīti niyamakkhepavacano silesoyaṃ.

298. “手”等：主啊，您的‘sārāga’（美色），即美丽的红色，仅见于手、足与唇，而不在心中。‘sārāga’一词粘着了‘红色’与‘欲贪’（chandarāga）二义。此限定被破除。或者说，如何能限定呢？因为这‘sārāga’（爱染）正是在圣者们的德行中，才显现为离贪（virāga）的特征。因此，（偈颂反问）如何能限定呢？此即是限定破除粘着语（Niyamakkhepasilesa）。

298. ‘‘Pāṇi’’ccādi. [Pg.287] He nātha tava sārāgo sobhano rattavaṇṇo pāṇipādādharesveva dissati, citte lobho pana na dissati. Atha vā so ayaṃ sārāgo kattukamyatākusalacchandabhūto sādhuguṇesvapi sajjanānaṃ sīlādiguṇesupi dissati. ‘‘Evā’’ti dassitaniyamassa paṭisedhakena ‘‘atha vā’’ti vacanena samannāgatattā rattavaṇṇasaṅkhātarāgena lobhassa siliṭṭhattā ca ayaṃ niyamakkhepavacanasileso. Saṃ sobhano rāgoti viggaho.

298. “手”等：主啊！您的‘sārāga’，即美丽的红色，仅见于手、足、唇等处，而贪（lobha）则不见于心中。抑或，这个‘sārāga’，作为一种行善的善欲（kattukamyatākusalacchanda），也见于善人们的戒行等善德之中。由于表示限定的‘仅’（eva）字，与否定它的‘抑或’（atha vā）一词相连，并且那称为红色的‘染’（rāga）与贪（lobha）粘着，因此这是限定破除粘着语（Niyamakkhepasilesa）。其词义分析（viggaha）是：美好的（saṃ sobhano）染（rāgo）。

Avirodhisilesa

不相违粘着

299.

299.

Salakkhaṇo’tisubhago,Tejassī niyatodayo;

Lokeso jitasaṃkleso,Vibhāti samaṇissaro.

具相极庄严，威光恒升起，世主胜烦恼，沙门主辉耀。

299. ‘‘Salakkhaṇo’’iccādi. Saha lakkhaṇena sasarūpena dvattiṃ savarapurisalakkhaṇena vā vattamāno salakkhaṇo, cando munindo ca, atisubhago so ca, tejassī sūriyo pabhāvisesayutto ca, niyato patidinamudayo pabhālakkhaṇo yassa so niyatodayo, sūriyo, niyato thiro udayo sammāsambuddho sambodhirūpo yassa so niyatodayo, munindo, lokeso brahmā munindo ca, jito saṃkleso jhānarativasena kāyacittābādho yena so, brahmā, jito saṃkleso dasavidho aggamaggaññāṇalābhā yena so. So maṇīnaṃ issaro upamaṇi, samaṇānaṃ issaro munindo vibhātīti yojjaṃ. Ayamavirodhisileso lakkhaṇasubhagādīnamubhayatthāpi abyavahitattā.

299. “具相者”等。与相俱行，即与其自相，或与三十二大士相俱行者，是为“具相者”，指月亮与牟尼主。他（牟尼主）也“极庄严”。“有威力者”是太阳，也指具足殊胜光辉者。“其升起确定者”：其每日的升起是确定的，以光明为相，他是“其升起确定者”，指太阳；其（觉悟的）生起是确定、稳固的，即正等觉的正觉形态，他是“其升起确定者”，指牟尼主。“世间主”是梵天与牟尼主。“已征服烦恼者”：他通过禅那之乐征服了身心的病患，即烦恼，他是梵天；他通过获得顶道智而征服了十种烦恼。他，珍宝之主，最胜之宝，以及沙门之主，牟尼主，“辉耀”，应如是连结。此为“不相违粘着”，因为“具相”、“庄严”等（特质）在两者（的描述）中都没有被隔断。

299. ‘‘Salakkhaṇo’’iccādi. [Pg.288] Salakkhaṇo lakkhaṇena sahito, atisubhago atisundarāya lakkhiyā samannāgato, no ce, dvattiṃsamahāpurisalakkhaṇehi sahito ativiya sobhādīhi yutto, tejassī andhakāravidhamanasaṅkhatamahānubhāvena yutto, niyatodayo patidinaṃ pubbaṇhakāle niyamitagaganuggamano, no ce, nirantarapavattabuddhatejasā yutto thirasabbaññupadavisaṅkhātābhivuḍḍhiyā samannāgato, lokeso brahmabhūto, jitasaṃkleso jhānapītiyā vijitakāyacittadaratho, no ce, tilokassa issarabhūto catutthamaggaññāṇena hatadasavidhasaṃkileso, samaṇissaro so uttamo maṇi vibhāti sobhati, no ce, samaṇānaṃ issaro vibhāti dibbatīti. ‘‘Salakkhaṇo subhago’’iccādikānaṃ dvinnaṃ padānaṃ aviruddhattā ca, paṭhamapāde candena dutiye sūriyena tatiye brahmunā catutthe maṇinā ca sabbaññupadatthassa siliṭṭhattā ca ayaṃ avirodhisileso nāma. Saha lakkhaṇena vattamānoti ca, atisobhano bhago sirī vā sirīkāmapayatanādiko vā assāti ca, tejo assa atthīti ca, niyato udayo asseti ca, lokassa iso issaroti ca, jito saṃkleso yeneti ca, maṇīnaṃ samaṇānaṃ vā issaroti ca vākyaṃ.

299. “具相者”等。“具相者”即与相俱行者；“极庄严者”即具足极美祥瑞者，或者，与三十二大士相俱行，具足极度的庄严等。“有威力者”即具足被称为“驱除黑暗”的大威力者。“其升起确定者”即每日清晨其升上天空是确定的；或者，具足不间断延续的佛陀威力，具足被称为“稳固的一切智位”的增长。“世间主”即已成为梵天者。“已征服烦恼者”即以禅那的喜悦征服了身心的苦恼；或者，已成为三界之主，以第四道智摧毁了十种烦恼。“沙门主”即彼最胜之宝“辉耀”、“庄严”；或者，沙门之主“辉耀”、“发光”。因为“具相”、“庄严”等两个词并不相违，并且在第一句中与月亮，第二句中与太阳，第三句中与梵天，第四句中与珍宝，一切智位的含义都粘着于此，故此名为“不相违粘着”。（此等词语的）文句（分析如下）：‘与相俱行’，‘他有极美的祥瑞或光彩，或光彩与欲乐的所依等’，‘他有威力’，‘他有确定的升起’，‘世间之主’，‘他已征服烦恼’，以及‘珍宝之主或沙门之主’。

Virodhisilesa

矛盾双关

300.

300.

Asamopi samo loke,Lokesopi naruttamo;

Sadayopya’dayo pāpe,Cittā’yaṃ munino gati.

于世间，无与伦比者亦平等；为世间主，亦为人之最上；具悲悯心，于恶者亦无悲悯；此是牟尼(muni)奇特之行境。

300. ‘‘Asamopi’’ccādi. Natthi samo rājaguṇādīhi assāti asamo, koci rājādi, ‘‘asamo’’ti lokekasikhāmaṇibhāvena [Pg.289] muni. Tattha yadā asamo rājādi, tadā loke samoti viruddhaṃ asamattā tassa. Apisaddo virodhaṃ joteti. Pakkhantare tvaviruddhaṃ, loke devadattādīnaṃ virodhisattānaṃ rāhulādīnaṃ avirodhisattānañca samattā, tatoyevāyaṃ virodhābhāsānañcasā virodhoyeva. Lokeso brahmā muni ca. Tattha ‘‘brahmā naruttamo’’ti viruddhaṃ dibbayonittā tassa. Pakkhantare tvabyāghāto uttamanarattā tassa. Dayo dānaṃ, saha dayenāti sadayo, koci puriso. Saha dayāya vattatīti sadayo, muni. Tattha puriso dāyako pāpe jane kathamadayoti virujjhati. Muni pāpe rāgādike adayoti virujjhati. Tasmā munino ayaṃ yathāvuttā gati pavatti cittā abbhutāti ayaṃ vuttanayena virodhisileso udāhaṭo.

300. “无等亦”等等。没有人能与国王等在王德上相等，故称‘无等’(asamo)，指某些国王等。‘无等’也是指作为世间唯一顶髻宝珠的牟尼。在此，当国王等是无等时，‘于世间平等’便因其不平等而成为矛盾。‘亦’(api)一词显示了此矛盾。但在另一种情况下则无矛盾，因为牟尼对世间上提婆达多(Devadatta)等敌对有情与罗睺罗(Rāhula)等非敌对有情是平等的，因此这并非貌似矛盾，而确实是矛盾本身。‘世间主’(lokeso)是梵天(Brahmā)和牟尼。在此，‘梵天是人之最上’因其天神出身而成为矛盾。但在另一种情况下则无妨碍，因牟尼是人之最上。‘施与’(dayo)即布施(dānaṃ)。‘具施与者’(sadayo)，指与布施同在之人，即某个人。‘具悲心者’(sadayo)，指与悲心同行之人，即牟尼。在此，一个布施者怎能对恶人无施与呢？此相矛盾。牟尼对贪等恶法无悲心，此亦相矛盾。因此，牟尼如是所述之行境与行持是奇特、稀有的，此即以所述方式所举之矛盾双关的例证。

300. ‘‘Asamo’’iccādi. Asamopi atulyopi koci rājādiko loke samo tulyo, no ce, sadisapuggalarahito eva rāhulabhadradevadattādisabbaloke anunayapaṭighābhāvena samo hoti. Lokesopi brahmabhūtopi naruttamo naravaro hoti, no ce, sakalalokādhipati hutvā eva naruttamo. Sadayopi yācakesu dayasaṅkhātena dānena yuttopi pāpe pāpiṭṭhe adayo dānarahito, no ce, dayāsahito eva akusale niddayo. Munino ayaṃ gati pavatti cittā vicittāti rājādino asamasamatā ca, brahmā hutvā uttamanarabhāvo ca, dānasahitassa kassaci purisassa dānarahitabhāvo ca viruddho hoti. Tasmā rājabrahmapurisehi munino siliṭṭhattā ayaṃ virodhisileso nāma. Pubbapubbapakkhe virodho aparāparapakkhehi nirākato hoti. Pubbapakkhe apisaddo virodhaṃ joteti, aparapakkhe avadhāraṇanti. [Pg.290] Natthi samo yasseti ca, naro ca so uttamo ceti ca, saha dayena dayāya vā vattamānoti ca, natthi dayo dayā vā asseti ca viggaho.

300. “无等”等等。无等(asamo)、无比(atulyo)者如某些国王等，于世间亦是平等(samo)、相等(tulyo)的；或者，正因为没有与他相似的个人(puggala)，他对罗睺罗、跋陀(Bhadda)、提婆达多等一切世间，因无喜爱与憎恶而平等。为世间主(lokeso)，即已成梵天者，亦是人之最上(naruttamo)、人中优胜者(naravaro)；或者，已成一切世间之主，故为人之最上。具施与者(sadayo)，即对求者具足名为‘施与’(daya)的布施，亦对恶人、极恶者无施与(adayo)，无有布施；或者，具足悲心者，唯对不善法无悲悯(niddayo)。牟尼的此一行境与行持是奇特的、多样的。国王等的无等与平等，成为梵天而为人中至上，以及某个具布施之人而无布施，这些都是相互矛盾的。因此，由于牟尼与国王、梵天、凡夫的粘合(双关)，此名为矛盾双关。前一方面的矛盾，被后一方面所消除。在前一方面，‘亦’(api)一词显示矛盾；在后一方面，则用于肯定。其词义分解(viggaho)为：‘无有与之等者’；‘彼是人，亦是最上者’；‘与施与或悲心同行’；以及‘彼无施与或悲心’。

Ocityasamposakapadasilesa

滋养恰当性的词语双关

301.

301.

Saṃsāradukkhopahatā-vanatā janatā tvayi;

Sukha’micchita’maccantaṃ, amatandada vindati.

为轮回之苦所伤害，众生向您俯首；哦，施与不死者，于您获得所希求的究竟安乐。

301. Udāharati ‘‘saṃsāre’’ccādi. Saṃsāro abbocchinnaṃ vattamānā khandhapaṭipāṭiyeva dukkhaṃ dukkhamattādinā, tena upahatā pahaṭā janatā, amataṃ sukhaṃ amataṃ vā nibbānaṃ dadātīti amatandadāti āmantanaṃ, tvayi avanatā paṇāmavasena icchitamatimataṃ dukkhāpagamanibbattaṃ kāyikaṃ cetasikañca sukhaṃ accantaṃ vindati paṭilabhatīti. Ettha amataṃ sudhā nibbānañca, amatandado dukkhopahate sukhayatīti ucitanti ‘‘amataṃ dadātī’’ti padamadhigate vatthuni ocityaṃ samposayatīti ocityasamposako padasilesoyaṃ. Ādisaddena ‘‘sugandhisobhāsambandhī’’tyādyupamāsilesādayo saṅgahitāti.

301. 他举例说“于轮回中”等。轮回是无间断流转的五蕴相续，就是苦，如“纯粹是苦”等所述；众生被此苦所伤害、击倒。“施与不死者”(amatandada)是称呼语，因为他施与不死之乐，或不死即涅槃。当向您以顶礼的方式俯首时，便究竟地获得所希求的、由痛苦之止息所产生的身心之乐。在此，“不死”(amata)指甘露与涅槃。“施与不死者”意为使被苦伤害者获得安乐，这是恰当的。因此，“施与不死”一词，在所通达的事上滋养了恰当性，此即滋养恰当性的词语双关。以“等”字摄集了“妙香庄严相应”等譬喻双关等。

301. ‘‘Saṃsāra’’iccādi. Saṃsāradukkhopahatā khandhadhātuāyatanānaṃ nirantarapavattisaṅkhātena dukkhena upahatā janatā, amatandada he sudhādāyaka no ce, nibbānadāyaka tathāgata tvayi avanatā paṇamanavasena onatā icchitaṃ abhimataṃ sukhaṃ kāyikacetasikasukhaṃ accantaṃ atisayena vindati sevatīti. Amatadāyakā dukkhite sukhite karontīti idaṃ ucitameveti ubhayatthassāpi vācakaṃ ‘‘amataṃ dadātī’’ti padaṃ tādisajanassa sukhadāne ocityaṃ posetīti ayaṃ ocityasamposakapadasileso. Saṃsāroyeva dukkhanti ca, tena upahatāti ca, amataṃ sudhaṃ nibbānaṃ vā dadātīti ca vākyaṃ.

301. “轮回”等。众生被轮回之苦，即被五蕴、界、处无间断流转之苦所伤害。哦，施与不死者！哦，施与甘露者！或者，施与涅槃者，如来！当众生以顶礼的方式向您俯首时，就能极其超胜地获得所希求、所意欲的身心安乐。施与不死者能使受苦者获得安乐，这确实恰当。因此，作为两者意义的表达者，“施与不死”一词在给予此类人安乐方面滋养了恰当性，此即滋养恰当性的词语双关。以及“轮回即是苦”、“众生因此受苦”、“施与不死即甘露或涅槃”这些文句。

302.

302.

Guṇayuttehi [Pg.291] vatthūhi, samaṃ katvāna kassaci;

Saṃkittanaṃ bhavati yaṃ, sā matā tulyayogitā.

以具特性之事，与某人等同并列；所作之称扬，即是均齐配合。

302. Tulyayogitaṃ yojayati ‘‘guṇe’’ccādinā. Guṇo dhammo sādhu asādhu vā, tena yuttehi vatthūhi saha samaṃ katvāna vatthuto asāmyepi tathābhāvamāropya kassaci purisādino thutinindatthaṃ yaṃ kittanamākhyānaṃ, sā tulyakkhaṇā tulyayogitā matā, vattumicchitena guṇena tādisānaṃ tulyayogitāpaṭipādanato tadatthiyena tulyayogitā tathā dvidhā vattati.

302. 以“特性”等(偈颂)来阐述均齐配合。特性(guṇa)是一种性质，可以是善的或不善的。将与此特性相应之事，即使实际上不相等，也通过赋予其相同状态而使之等同，为了赞美或谴责某人等而作的称扬叙述，这具有相同特征的，即被认为是均齐配合。由于通过想要言说的特性来显示此类事的均齐配合性，因此，均齐配合根据其(赞美或谴责的)目的而分为两种。

302. Idāni tulyayogitālaṅkāraṃ dasseti ‘‘guṇayuttehi’’iccādinā. Guṇayuttehi sundarāsundarehi yehi kehici guṇehi yuttehi vatthūhi, samaṃ katvāna tatvato asamānesupi samānattabuddhiyā āropanaṃ katvā, kassaci purisādino thutiṃ nindaṃ vā nissāya yaṃ saṃkittanaṃ guṇāguṇakathanaṃ bhavati, sā tulyayogitāti matāti. Guṇehi yuttāti ca, tulyena guṇena saha yogoti ca, so etesaṃ raṃsimālībhagavantādīnamatthīti ca, tesaṃ bhāvo tulyaguṇasambandhoti ca viggaho. Ettha tulyaguṇayuttapadatthānaṃ tagguṇasambandhassa tulyayogitābhāvato tappaṭipādako uttiviseso tadatthiyena tulyayogitāti ñeyyā.

302. 现在以“具特性者”等(偈颂)来阐明均齐配合(tulyayogitā)此一庄严。“具特性者”，是指与美好或不美好的任何特性相应之事，即使实际上不相等，也通过平等的观念来比附，然后基于对某个人等的赞扬或贬低，而作出对特性与非特性的评说，这就被认为是均齐配合。“与特性相应”、“与同等特性相配合”、“光鬘者(raṃsimālī)与世尊等具有此”、“他们的状态是同等特性之关联”，这些是其语法分析(viggaho)。在此，由于“具同等特性”的词义及其特性关联具有均齐配合的状态，因此，为达此目的而表达它的特殊言说，应知为均齐配合。

303.

303.

Sampattasammado loko,Sampattālokasampado;

Ubhohi raṃsimālī ca,Bhagavā ca tamonudo.

世间获得大喜悦，获得光明之圆满；此乃因光鬘者与世尊，二者皆为驱暗者。

303. Udāharati ‘‘sampatte’’ccādi. Tamaṃ nudatīti tamonudo. Raṃsimālī sūriyo ca, atha vā sammāsambuddho cāti ubhohi karaṇabhūtehi hetubhūtehi vā [Pg.292] loko sattaloko, sampatto sammado pīti yena tathāvidho ca, sampatto ālokassa sampadā yena tathāvidho cāpīti. Ettha pītidānādiguṇayuttena raṃsimālinā samaṃ katvā bhagavato thutivasena kittananti lakkhaṇaṃ yojanīyaṃ.

303. 他举例说“获得”等(偈颂)。“驱暗者”(tamonudo)即驱散黑暗者。“光鬘者”(Raṃsimālī)即太阳，而世尊即正自觉者。由于此二者作为工具或原因，有情世间才成为获得喜悦者，才成为获得光明之圆满者。在此，应适用的法则是：通过将世尊与具备“给予喜悦”等特性的光鬘者等同并列，而对他进行称扬。

303. Idāni udāharati ‘‘sampatti’’ccādinā. Tamonudo andhakāraṃ paharanto raṃsimālī ca bhagavā ca ubhohi karaṇabhūtehi hetubhūtehi vā, loko sattaloko sampattasammado paṭiladdhapītiko ca sampattālokasampadā ca hotīti. Ettha pītidānālokakaraṇasaṅkhātaguṇayuttena sūriyena tulyaṃ katvā bhagavato thutivasena guṇakathanaṃ hoti. Sampatto sammado pīti yeneti ca, ālokassa sampadāti ca, sampattā ālokasampadā yeneti ca, tamaṃ nudatīti ca vākyaṃ. Udāharaṇe adassitepi asādhuguṇayuttena kenaci vatthunā samaṃ katvā kassaci kātabbanindāpi evameva daṭṭhabbā.

303. 现在以“获得”等词来举例说明。驱暗者，即驱除黑暗的光鬘者(raṃsimālī，太阳)与世尊，由于此二者作为工具或原因，有情世间获得大喜悦与欣喜，并获得光明的圆满。在此，通过将世尊与具备“给予喜悦、产生光明”等特质的太阳等同并列，以赞扬的方式称颂其功德。其句义分析为：“由此获得大喜悦与欣喜”、“光明的圆满”、“由此获得光明的圆满”以及“驱散黑暗”。即使未举出范例，若将某人与具有不良特质之事相比而加以谴责，也应同样理解。

304.

304.

Atthantaraṃ sādhayatā, kiñci taṃsadisaṃ phalaṃ;

Dassīyate asantaṃ vā, santaṃ vā taṃ nidassanaṃ.

为成就另一义，而展示出某种相似的结果；无论其为非实有或实有，此即是明证。

304. Nidassanaṃ padasseti ‘‘atthantara’’miccādinā. Atthantaraṃ nidassetabbāpekkhāya aññaṃ kiñci ucitaṃ kāriyaṃ sādhayatā kenaci vatthunā hetubhūtena, tena atthantareneva sadisaṃ tulyaṃ phalaṃ kiñci asantaṃ aniṭṭhaṃ vā santaṃ iṭṭhaṃ vā dassīyate paṭipādīyate, taṃ evaṃlakkhaṇaṃ nidassanaṃ siyā.

304. 以“另一义”等词来展示明证。当为了指出另一层意义，而以某事为原因来成就某个其他适当的行为时，由此展示或阐明了与该另一义本身相似或等同的某个结果——无论其为非实有且不可喜的，或为实有且可喜的——具有如此特征的，即是明证。

304. Idāni nidassanālaṅkāraṃ nidasseti ‘‘atthantari’’ccādinā. Atthantaraṃ niddisitabbato aññaṃ ucitakāriyasaṅkhātamattaṃ sādhayatā sādhayantena kenaci vatthunā taṃsadisaṃ [Pg.293] tena atthantarena samānaṃ asantaṃ aniṭṭhaṃ vā santaṃ iṭṭhaṃ vā kiñci phalaṃ dassīyate vatthūhi paṭipādīyate, taṃ tādisaṃ phalaṃ nidassanaṃ nāmāti. Attho ca so antaro añño cāti ca, tena atthantarena sadisamiti ca, nidassīyateti ca viggaho.

304. 现在以“另一义”等词来阐明“明证”此一修辞法。当某人以某事来成就某个异于所要指明之另一义的适当行为时，若由此展示或阐明了与该另一义相似的某个结果——无论其为非实有且不可喜的，或为实有且可喜的——那么，此种结果即名为明证。其词义分析为：“彼义为另一”、“与该另一义相似”以及“被显示”。

Asantaphalanidassana

不可喜果之明证

305.

305.

Udayā samaṇindassa, yanti pāpā parābhavaṃ;

Dhammarājaviruddhānaṃ, sūcayantā durantataṃ.

由于沙门之主的出现，诸恶法走向毁灭，这预示了那些与法王敌对者的悲惨结局。

305. ‘‘Udayā’’iccādi. Samaṇindassa mahāmunino udayā pātubhāvena pāpā lobhādayo parābhavaṃ nidhanaṃ yanti, parābhavantīti vuttaṃ hoti. Udayapubbakena pāpaparābhavanatthantarena sadisaṃ phalaṃ nidasseti. Kiṃ karontā? Dhammarājā dhammānapeto rājā, munindo cāti siliṭṭhaṃ, tena viruddhānaṃ, duṭṭho viruddho anto avasānaṃ yassa, tassa bhāvo, taṃ sūcayantāti dhammarājavirodhahetukaṃ asantaphalametaṃ nidassanaṃ parābhavassāniṭṭhattā.

305. “‘出现’(Udayā)等偈颂。由于大仙牟尼、沙门之主的出现，贪等诸恶法走向毁灭、消亡，此即所谓‘毁灭’。此偈颂以‘以出现为先导的诸恶法毁灭’这一另一义，来明证一个相似的结果。（它们）做着什么呢？‘法王’(Dhammarāja)是不离于法的君王，也是牟尼之主，这是一个双关语。‘与彼敌对者’，（此偈颂）即在预示此种状态：其结局是恶劣的、敌对的。这是由敌对法王所导致的不可喜果的明证，因为毁灭是不可喜的。

305. Idāni udāharati ‘‘udayā’’iccādinā. Samaṇindassa munindassa udayā loke pātubhāvena pāpā lobhādayo dhammarājaviruddhānaṃ rājadhammehi samannāgatarājūhi, dhammādhipatinā munindena vā viruddhānaṃ durantataṃ aniṭṭhāvasānataṃ sūcayantā pakāsento parābhavaṃ parihāniṃ yanti pāpuṇantīti. Ettha pubbaddhena udayapubbako pāpaparābhavanasaṅkhāto atthantaro dassito, aparaddhena taṃsadisavirodhahetukaṃ durantasaṅkhātaṃ asantaphalaṃ dasseti. Dhammarājavirodhahetukaṃ asantaphalametaṃ parābhavassāniṭṭhattā. Samaṇānamindoti ca, dhammena yutto rājāti vā dhammesu rājāti [Pg.294] vāti ca, tena viruddhāti ca, duṭṭho virūpo anto pariyosānaṃ yesamiti ca, tesaṃ bhāvoti ca vākyaṃ.

305. 如今以“出现”(udayā)等词句来举例说明。由于沙门之主、牟尼之主出现于世，贪等诸恶法走向衰败与没落，这预示并阐明了那些与法王(dhammarāja)——即与具备王法的君王们，或与法主牟尼之主——敌对者的悲惨结局与不可喜的下场。在此偈颂中，前半部分展示了以“出现”为先导的“诸恶法毁灭”这一另一义；后半部分则展示了由相似的敌对原因所导致的名为“悲惨结局”的不可喜果。这是由敌对法王所导致的不可喜果，因为衰败是不可喜的。其句义分析为：“沙门之主”，“与法相应的君王”或“诸法之王”，“与彼敌对”，“其结局是恶劣、丑陋的”，以及“彼等之状态”。

Santaphalanidassana

可喜果之明证

306.

306.

Sironikkhittacaraṇo-Cchariyāna’mbujāna’yaṃ;

Paramabbhutataṃ loke,Viññāpeta’ttano jino.

这位胜者，将双足置于稀有莲花之顶，于世间彰显了自身的无上稀有。

306. ‘‘Siro’’ccādi. Acchariyānaṃ bhagavato caraṇāravindadvandasampaṭiggahaṇatthaṃ pathaviṃ bhinditvā samuggatānamacchariyaguṇopetānamambujānaṃ sirasi matthake nikkhittā caraṇā yena so jino. Ambujoparicaraṇanikkhepalakkhaṇenatthantarena sadisaṃ phalaṃ dasseti. Attano paramacchariyabhāvaṃ viññāpeti. Santaphalamidaṃ nidassanaṃ jinabbhutatthadīpanassa iṭṭhattāti.

306. “‘头顶’(Siro)等句：为了承接世尊(bhagavā)的双莲足，大地裂开而涌现出具足稀有功德的莲花，他将双足置于其顶上，是为胜者。以双足置于莲花之上相，通过另一层含义，显示了相似之果。它彰显了自身至极稀有的状态。这是可喜果的明证，因为它能令人欣喜地阐明胜者的稀有之义。

306. ‘‘Siro’’iccādi. Ayaṃ jino acchariyānaṃ attano pādapaṭiggahaṇatthaṃ pathaviṃ bhinditvā uggatattā accharāpaharaṇayoggānaṃ ambujānaṃ sironikkhittacaraṇo matthake ṭhapitapādo loke sattaloke attano paramabbhutataṃ atiacchariyaguṇaṃ viññāpeti avabodhetīti. Ettha acchariyapadumānaṃ matthake caraṇanikkhepasaṅkhātena atthantarena paramabbhutataṃ viññāpetīti ayaṃ sadisasantaphalaṃ jinabbhutatthadīpanassa iṭṭhattā. Sirasi nikkhittāni caraṇāni yeneti ca, accharaṃ accharāsaṅghātaṃ arahantīti ca, paramo uttamo abbhuto guṇo asseti ca, tassa bhāvoti ca viggaho.

306. “‘头’(Siro)等句：这位胜者，为了承接其双足，大地裂开而涌现出值得弹指赞叹的莲花，他将双足置于其顶上，在有情世间中，彰显、开示了自身至极稀有、无上稀有的功德。于此，以‘将双足置于稀有莲花之顶’此另一层含义来彰显至极稀有，此即为相似的可喜之果，因其意在阐明胜者的稀有之义。其语法分析(viggaha)如下：‘他将双足置于其顶’；‘值得弹指赞叹或值得天女(accharā)群集’；‘他有此至上、最高的稀有功德’；以及‘彼之状态’。

307.

307.

Vibhūtiyāmahantattaṃ, adhippāyassa vā siyā;

Paramukkaṃsataṃ yātaṃ, taṃ mahantatta’mīritaṃ.

通过富盛或意向而达到至极卓越，此即被称为“伟大”。

307. Mahantattamupadasseti [Pg.295] ‘‘vibhūtiyā’’iccādinā. Vibhūtiyā sampattiyā adhippāyassa vā ajjhāsayassa vā paramukkaṃsataṃ paramātisayabhāvaṃ yātaṃ upagataṃ mahantattaṃ nāma īritaṃ kathitaṃ.

307. 以“富盛”(vibhūtiyā)等句显示伟大。通过富盛，即成就(sampatti)，或通过意向(adhippāya)，即意乐(ajjhāsaya)，而达到至极卓越、至极优越的状态，此即被称为“伟大”。

307. Idāni mahantattālaṅkāraṃ dasseti ‘‘vibhūti’’ iccādinā. Vibhūtiyā sampattiyā vā adhippāyassa ajjhāsayassa vā paramukkaṃsataṃ atyukkaṃsabhāvaṃ yātaṃ yaṃ mahantattaṃ siyā, taṃ mahantattamiti īritanti. Mahato bhāvoti ca, paramo ukkaṃso atisayo yasseti ca, tassa bhāvoti ca vākyaṃ.

307. 现在，以“富盛”(vibhūti)等句显示伟大的修辞(mahantattālaṅkāra)。通过富盛，即成就(sampatti)，或通过意向，即意乐(ajjhāsaya)，而达到至极卓越、极度卓越的状态，此即是伟大，如是宣说。其词句分析(vākyaṃ)为：“伟大之状态”；“他具有至上的卓越与优越”；以及“彼之状态”。

Vibhūtimahantatta

威德之宏大

308.

308.

Kirīṭaratanacchāyā-nuviddhātapavāraṇo;

Purā paraṃ siriṃ vindi, bodhisatto’bhinikkhamā.

菩萨于出家前，已获无上吉祥，其宝冠珠宝之光辉遍照伞盖。

308. Udāharati ‘‘kirīṭe’’ccādi. Abhinikkhamā purā pubbe bodhisatto māyādeviyā putto paramukkaṭṭhaṃ anāññasādhāraṇaṃ siriṃ vibhūtiṃ vindi paṭilabhi. Kīdiso? Kirīṭe makuṭe ratanānaṃ chāyāhi sobhāhi anuviddho churito ātapavāraṇo setacchattaṃ yassa so tādisoti vibhūtiyā mahantattaṃ vuttaṃ ‘‘ātapavāraṇo ratanacchāyānuviddho’’ti.

308. 以“宝冠”等偈颂为例。昔时，菩萨于出家前，身为摩耶（Māyādevī）夫人之子时，获得了至为殊胜、无与伦比的吉祥与威德。是怎样的呢？他便是这样的一位：其宝冠（makuṭe）上珠宝的光辉与光彩，遍照浸染其遮阳的白伞盖。“伞盖为珠宝光辉所遍照”一语，即是说明其威德之宏大。

308. Idāni udāharati ‘‘kirīṭa’’iccādinā. Bodhisatto antimajātiyaṃ mahābodhisatto abhinikkhamā abhinikkhamanato purā pubbe kirīṭaratanacchāyānuviddhātapavāraṇo moliratanaraṃsīhi rañjitasetacchatto paramukkaṭṭhaṃ siriṃ vibhūtiṃ vindi anubhavīti. Ettha moliratanakantiyā setacchattassa oviddhabhāvakathanena vibhūtiyā mahantattaṃ hoti. Kirīṭe ratanānīti ca, tesaṃ chāyāyoti [Pg.296] ca, tāhi anuviddho churito ātapavāraṇo yasseti ca vākyaṃ.

308. 现在以“宝冠”等（偈颂）为例。菩萨，即最后一世的大菩萨，于出家前，其伞盖为宝冠珠宝之光辉所遍照，其白伞为顶髻宝（moliratana）之光芒所染饰，获得了至为殊胜的吉祥与威德。于此，通过叙述白伞为顶髻宝之美所遍照，显示了其威德之宏大。此句的分析是：“宝冠上有珠宝”，以及“有彼等之光辉”，以及“其遮阳之具为彼光辉所遍照、浸染者”。

Adhippāyamahantatta

意向之宏大

309.

309.

Satto sambodhiyaṃ bodhi-Satto sattahitāya so;

Hitvā sneharasābaddha-Mapi rāhulamātaraṃ.

彼菩萨为有情之利益而专注于无上正觉，舍弃了为情爱之味所束缚的罗睺罗之母。

309. ‘‘Satto’’iccādi. Snehena piyabhāvena jātena rasena rāgena ābaddhamattani rāhulamātaraṃ bimbādevimpi, kimutaññaṃ yuvatijanaṃ, hitvā anapekkhitvā anāsatto hutvā sattānaṃ hitāya lokiyalokuttarāya vaḍḍhiyā bodhisatto siddhattho sambodhiyaṃ sabbaññutaññāṇeyeva satto āsatto, tattheva laggoti adhippāyo. Mahantattamukkaṭṭhaṃ tādisavanitāratanānāsajjanalakkhaṇamālakkhīyatīti.

309. 以“专注”等（偈颂）为例。菩萨悉达多（Siddhattha）舍弃了因情爱与喜爱所生之味、之欲而与自身相系缚的罗睺罗之母——亦即频婆提毗（Bimbādevī），且不顾、不执，更何况其他年轻女子。为了有情的利益，为了他们世间与出世间的增长，菩萨悉达多唯独专注于无上正觉，即一切智智，执著于此，其意在此。其意向之宏大与卓越，即不执著于如是女宝之相，由此可见。

309. ‘‘Satto’’iccādi. So bodhisatto sneharasābaddhaṃ piyabhāvasaṅkhātarāgena ābaddhaṃ rāhulamātaraṃ api bimbādevimpi hitvā sattahitāya sattānaṃ lokiyalokuttaratthāya sambodhiyaṃ sabbaññutaññāṇeyeva satto laggoti. Tādisaitthiratanepi alaggatākathanena bodhisattassa ukkaṭṭhajjhāsayamahantattaṃ vuttaṃ hoti. Sammā bujjhati etāyāti ca, bodhiyaṃ satto laggoti ca, sattānaṃ hitamiti ca, snehena piyabhāvena jāto raso rāgoti ca, tena ābaddhāti ca viggaho.

309. 以“专注”等（偈颂）为例。彼菩萨舍弃了为情爱之味所缚——即为名为“喜爱”之欲所缚——的罗睺罗之母，亦即频婆提毗（Bimbādevī），为了有情的利益，为了有情世间与出世间的义利，唯于无上正觉，即一切智智，而专注、执著。通过叙述其甚至对如是女宝亦不执著，说明了菩萨意乐（ajjhāsaya）之崇高与宏大。其词义分析（viggaho）是：“由此而正觉”；“专注于菩提”；“有情之利益”；“由情爱、喜爱所生之味即是欲”；以及“为彼所缚”。

310.

310.

Gopetvā vaṇṇanīyaṃ yaṃ,Kiñci dassīyate paraṃ;

Asamaṃ vā samaṃ tassa,Yadi sā vañcanā matā.

若隐藏某应赞美之物，而展示另一与它不等同或等同之物，此即被认为是“欺瞒”（vañcanā）。

310. Vañcanaṃ [Pg.297] vadati ‘‘gopetvā’’iccādinā, vaṇṇanīyaṃ kiñci vatthuṃ gopetvā niraṃkatvā tassa vaṇṇanīyassa asamaṃ visamaṃ visadisaṃ paramaññaṃ yaṃ kiñci vatthu yadi dassīyate kavināti anuvaditvā sā vañcanā matāti vidhīyate.

310. 他以“隐藏”等（偈颂）来说明“欺瞒”（vañcanā）。若诗人隐藏、遮蔽了某应赞美之事，而展示了另一与该应赞美之事不等、不相称、不相似的任何事物，那么，这就被规定为“欺瞒”。

310. Idāni vañcanālaṅkāraṃ dasseti ‘‘gopetvā’’iccādinā. Vaṇṇanīyaṃ kiñci vatthuṃ gopetvā tassa vaṇṇanīyassa samaṃ sadisaṃ vā asamaṃ visadisaṃ vā paraṃ yaṃ kiñci vatthu yadi dassīyate kavinā, sā vañcanāiti matāti. Vañceti vaṇṇanīyaṃ etāya vuttiyāti vākyaṃ.

310. 现在以“隐藏”等（偈颂）来展示“欺瞒”（vañcanā）此一庄严（alaṅkāra）。若诗人隐藏某应赞美之事，而展示另一与该应赞美之事相等、相似，或不等、不相似的任何事物，此即被认为是“欺瞒”。其释义为：“以此言说欺瞒应赞美者”。

Asamavañcanā

不相等欺瞒

311.

311.

Purato na sahassesu,Na pañcesu ca tādino;

Māro paresu tasse’saṃ,Sahassaṃ dasavaḍḍhitaṃ.

于不动者前，（魔罗）无千箭，亦无五箭；然于他人，其此等箭矢，一千增为十倍。

311. Udāharati ‘‘purato’’iccādi. Māro kāmo tādino lobhādīsu tādisattā munino purato sammukhe sahassaṃ isavo assāti sahassesu ca na hoti. Pañca isavo assāti pañcesu ca na hotīti vaṇṇanīyo mārotra gopyate. Tassa yo tibhuvanaṃ jayī. Paresu aññasattesu sarāgesu esamisūnaṃ dasavaḍḍhitaṃ dasahi guṇitaṃ sahassaṃ, kathamaññathābhuvanattayaṃ jayeyyāti māraṃ gopetvā dasasahassopalakkhitavatthantarassa dassitattā asamavañcanāyaṃ.

311. 举例说明“在前”等句。魔罗，即欲，对于在贪等（烦恼）中不动的牟尼，在他面前，无千箭，亦无五箭。在此，应受称赞的魔罗被隐藏了。那位征服三界的（魔罗），对于其他有贪欲的众生，这些箭矢的一千会增长十倍，即一万。否则他如何能征服三界呢？通过隐藏魔罗而展示了以一万为特征的另一事，故此为“不相等欺瞒”。

311. Idāni udāharati ‘‘purato’’iccādinā. Māro tādino lābhālābhādīsu avikārino tathāgatassa purato abhimukhe sahassesu ca sahassasaropi na hoti, pañcesu pañca isu ca tādise ṭhapetvā pañca isu na hoti. [Pg.299] Paresu sugatasammukhe īdisesupi aññesu saṃkilesesu tassa tilokajetuno mārassa esaṃ sarānaṃ dasavaḍḍhitaṃ dasagaṇanāya vaḍḍhitaṃ sahassaṃ hoti dasasahassaṃ hotīti. Vaṇṇanīyaṃ māraṃ gopetvā dasasahassasaṅkhyāhi gaṇitassa aññassa sarasaṅkhātavatthuno dassitattā ayaṃ asamavañcanā nāma. Sahassaṃ isavo asseti ca, pañca isavo asseti ca, dasahi vaḍḍhitanti ca vākyaṃ.

311. 现在以“在前”等词来举例说明。魔罗对于在利得与不利得等方面毫不动摇的不动者(tādino)如来(Tathāgata)面前，无千箭，亦无五箭。然于在善逝(Sugata)面前有类似烦恼的其他人，那位三界征服者魔罗的此等箭矢，一千以十倍增长，成为一万。因隐藏了应受称赞的魔罗，而展示了以一万之数计算的、名为箭的另一事，故此名为“不相等欺瞒”。“他有千箭”、“他有五箭”以及“以十倍增长”是其文句。

Samavañcanā

相等欺瞒

312.

312.

Vivāda’manuyuñjanto,Munindavadanindunā;

Sampuṇṇo candimā nā’yaṃ;

Chatta’metaṃ manobhuno.

与牟尼王(Muninda)的月面争辉，此非圆满的月亮；此乃心生者(Manobhu)的伞盖。

312. ‘‘Vivāda’’miccādi. Manobhunoti kāmassa. Samavañcanāyaṃ puṇṇacandaṃ niraṃkatvā chattassa dassitattā.

312. “争论”等。“心生者”(Manobhu)即欲(kāma)。在此相等欺瞒中，因否定了满月而展示了伞。

312. ‘‘Vivāda’’iccādi. Munindavadanindunā sabbaññuno mukhacandena vivādaṃ anuyuñjanto sampuṇṇo ayaṃ paccakkho candimā na hoti. Kiñcarahi etaṃ candamaṇḍalaṃ manobhuno anaṅgassa ubbhūtiyaṃ chattaṃ samussitasetacchattanti. Vaṇṇanīyaṃ candamaṇḍalaṃ ṭhapetvā tato aññassa candasadisassa chattassa dassitattā ayaṃ vutti samavañcanā nāma. Munīnaṃ indoti ca, tassa vadanamiti ca, indusadiso indu, munindavadanameva indūti ca, samantato puṇṇoti ca, manasi bhūtoti ca viggaho.

312. “争论”等。与牟尼王(Muninda)的月面，即一切知者(sabbaññu)的月面争辉，此眼前圆满的月亮并非（月亮）。那么，这月轮是什么呢？它是心生者(Manobhu)，即无形者(Anaṅga)生起时的伞，即高举的白伞。因搁置了应受称赞的月轮，而展示了另一个如月亮般的伞，故此言说方式(vutti)名为“相等欺瞒”。其语源分析为：“牟尼之王”、“其面容”、“如月，故为月”、“牟尼王之面即是月”、“完全圆满”以及“从心而生”。

313.

313.

Parānuvattanādīhi, nibbindeni’ha yā katā;

Thutira’ppakate sā’yaṃ, siyā appakatatthuti.

于此，由厌离随顺他人等事者，对未显现之事所作之赞叹，此即为“未显现赞”。

313. Appakatatthutiṃ pakāseti ‘‘pari’’ccādinā. Paresaṃ yesaṃ kesañci anuvattanaṃ sevā, tamādi yesaṃ tehi nibbindena virattena appakate asannihite buddhivisayeyeva iha kismiñci vatthumhi katā yā thuti saṃrādhanaṃ, sāyaṃ appakatatthuti siyā.

313. 以“随他”等词说明“未显现赞”。由随顺、侍奉任何他人等事而厌离、离贪者，于此对未显现、不现前的佛陀境界中的任何事所作的赞叹，即取悦，此即为“未显现赞”。

313. Idāni appakatatthutiṃ dasseti ‘‘parānu’’ccādinā. Parānuvattanādīhi aññassa yassa kassaci anuvattanādīhi nibbindena ubbegaṃ pattena appakate anadhigate buddhivisaye eva iha imasmiṃ kismiñci vatthumhi katā yā thuti saṃrādhanasaṅkhātā pasaṃsā atthi, sā ayaṃ appakatatthuti nāma siyāti. Paresamanuvattanamiti ca, taṃ ādi yesaṃ parapīḷādīnamiti ca, na pakatoti ca, rakāro sandhijo, appakate katā thutīti ca vākyaṃ.

313. 现在以“随他”等词来展示“未显现赞”。由随顺任何他人等事而感到厌倦、达到不安者，于此对未显现、未证得的佛陀境界中的任何事所作的赞叹，即名为“取悦”的称赞，此即为“未显现赞”。其文句分析为：“随顺他人”、“以恼害他人等为首”、“未显现”(na pakata)、r音是连音所生，以及“于未显现中所作之赞叹”。

314.

314.

Sukhaṃ jīvanti hariṇā, vanesva’parasevino;

Anāyāsopalābhehi, jaladabbaṅkurādibhi.

鹿群林中乐生活，不侍他人自安然；无劳而获水草芽，以及诸般自然物。

314. Udāharati ‘‘sukha’’miccādi. Jalehi dabbaṅkurehi dabbatiṇuggamehi. Ādisaddena tarupallavādīhi. Kīdisehi? Anāyāsena sevāpariklesādinā vinā upalābhehi pāpuṇitabbehi. Paramaññaṃ kiñci na sevanti sīleneti aparasevino. Paracittārādhanabyasanaparammukhā hariṇā vanesu sukhaṃ nirākulaṃ jīvantīti. Ettha rājānuvattanaklesanibbindena sannihitā migavutti pasaṃsitāti.

314. 以“快乐”等词来举例说明。通过水、吉祥草(dabba)的嫩芽，即初生的青草。“等”字则包括树的嫩叶等。是怎样的（食物）呢？是无需努力，即无需侍奉的烦恼等，即可获得的。“不侍奉他人者”(aparasevino)是因其天性不侍奉任何其他（众生）。鹿群远离取悦他心的灾患，在森林中快乐、安稳地生活。在此，由厌倦于追随国王的烦恼，而赞叹了眼前鹿的生活方式。

314. Idāni udāharati ‘‘sukha’’miccādinā. Hariṇā migā aparasevino vuttiṃ nissāya paraṃ asevamānā anāyāsopalābhehi parapariggahābhāvato parasevāparissamaṃ vinā labbhanīyehi jaladabbaṅkurādibhi udakadabbaṅkurarukkhalatāpallavādīhi vanesu icchiticchitāraññesu sukhaṃ jīvanti sukhajīvanaṃ karontīti. Ettha rājasevābyasanappattena kenaci anadhigatāpi migajīvikā pasaṃsitā hoti. Paraṃ na sevanti sīlenāti ca, abhāvo āyāsasseti ca, [Pg.300] tena upalabhitabbāti ca, dabbānaṃ aṅkurānīti ca, jalañca dabbaṅkurāni ceti ca, tāni ādi yesaṃ pallavādīnamiti ca viggaho.

314. 现在以“快乐”(sukhaṃ)等词来举例说明。鹿(hariṇā migā)，依靠不侍奉他人的生活方式，不侍奉他人，通过不费力即可获得的——因无他人占有而无需侍奉他人的辛劳即可获得的——水、草芽、树、藤、嫩叶等，在随心所欲的森林中快乐地生活，过着安乐的生活。在此，鹿的生活方式，即使是（赞叹者）未曾体验过的，也为某个遭遇了侍奉君王之不幸者所称赞。其语源分析为：“因其品性而不侍奉他人”、“无劳苦”、“由此可获得”、“草的嫩芽”、“水与草芽”、“它们是嫩叶等的开端”。

315.

315.

Uttaraṃ uttaraṃ yattha, pubbapubbavisesanaṃ;

Siyā ekāvalī sā’yaṃ, dvidhā vidhinisedhato.

若后后者为前前者之修饰，此即是连锁法(ekāvalī)；因肯定与否定，它分为二种。

315. Ekāvaliṃ kathayati ‘‘uttara’’micchādinā. Yattha vuttiyaṃ uttaraṃ uttaraṃ upariṭṭhānamupariṭṭhānaṃ pubbassa pubbassa visesanaṃ vidhinisedhanavasena ekāvali nāma siyā. Ayaṃ ekāvali vidhinisedhato vidhivasena nisedhanavasena ca dvidhā.

315. 以“后后”(uttaraṃ)等词说明连锁法。若在陈述中，后后者，即后续者，通过肯定与否定的方式，成为前前者的修饰语，此即名为连锁法。此连锁法因肯定与否定，即通过肯定方式与否定方式，而分为二种。

315. Idāni ekāvaliṃ dasseti ‘‘uttara’’miccādinā. Yattha uttiyaṃ uttaraṃ uttaraṃ uparūparibhavaṃ padaṃ pubbapubbavisesanaṃ pubbapubbapadassa vidhinisedhanavasena visesanaṃ hoti, sā ekāvali nāma siyā. Ayaṃ ekāvali vidhinisedhato vidhinisedhavasena dvidhā hotīti. Uttaraṃ pubbanti ṭhānūpacārena ṭhānībhūtaṃ padameva vuccati. Pubbassa pubbassa visesanamiti ca, ekato āvaliyanti saṃvaliyanti padāni etāyāti ca, vidhividhānañca nisedho paṭisedho cāti ca vākyaṃ. Ettha ‘‘uttaraṃ uttara’’nti ca ‘‘pubbassa pubbassa’’iti ca kamena visesanavisesyaguṇena byāpanicchāyaṃ nibbacanaṃ, visesyaguṇaṃ gammamānameva.

315. 现在以“后”(uttaraṃ)等词来展示连锁法(ekāvali)。若在陈述中，后继的词，即位置在后的词，通过肯定与否定的方式，成为前继词的能饰，此即名为连锁法。此连锁法因肯定与否定，即通过肯定与否定的方式，而分为二种。“后”与“前”是就位置作的比喻性说法，指的是占据该位置的词本身。其释义为：“前前者的能饰”、“词语由此被串联、连接”、“肯定即是规定，否定即是遮止”。在此，“后后”与“前前”是依序对能饰与所饰性质的概括性表述，而所指的仅是所饰的性质。

Vidhiekāvali

肯定连锁法

316.

316.

Pādā nakhālirucirā,Nakhālī raṃsibhāsurā;

Raṃsī tamopahāneka -Rasā sobhanti satthuno.

导师的双足，因指甲行列而秀美；指甲行列，因光芒而璀璨；光芒，以驱散黑暗为唯一作用；（导师的双足）因此而庄严。

316. Udāharati [Pg.301] ‘‘pādā’’iccādi. Sugammaṃ. Ettha pādādīnaṃ visesyānaṃ nakhālirucirattādividhānena visesanena visesitabbattā ayaṃ vidhiekāvali.

316. 以“足”(pādā)等词来举例。这很容易理解。此处，因为“足”等所饰，需要被“因指甲行列而秀美”等起肯定作用的能饰来修饰，所以这是肯定连锁法(vidhiekāvali)。

316. Idāni udāharati ‘‘pādā’’iccādinā. Satthuno pādā nakhālirucirā nakhapantīhi manuññā nakhālī nakhapantiyo raṃsibhāsurā raṃsīhi dibbamānā raṃsī kantiyo tamopahānekarasā andhakāravidhamane asahāyakiccā hutvā sobhantīti. Ettha pādādīnaṃ pubbapadānaṃ nakhālirucirattādividhāyakehi uttarauttaravisesanehi visesitattā ayaṃ vidhiekāvali nāma. Nakhānaṃ āli pāḷīti ca, nakhālīhi rucirāti ca, raṃsīhi bhāsurāti ca, tamaso apahāro apaharaṇamiti ca, so eko raso kiccaṃ etāsaṃ raṃsīnamiti ca viggaho.

316. 现在以“足”(pādā)等词来举例说明。导师的双足“因指甲行列而秀美”(nakhālirucirā)，意即因指甲的行列(nakhapantīhi)而令人愉悦(manuññā)；“指甲行列”(nakhālī)“因光芒而璀璨”(raṃsibhāsurā)，意即指甲的行列因光芒(raṃsīhi)而闪耀(dibbamānā)；“光芒”(raṃsī)“以驱散黑暗为唯一作用”(tamopahānekarasā)，意即光辉(kantiyo)在驱散黑暗(andhakāravidhamane)方面能独立完成其作用(asahāyakiccā)；（双足）因此而“庄严”(sobhanti)。此处，因为“足”等前继词，被“因指甲行列而秀美”等起肯定作用的后继能饰所修饰，所以这名为肯定连锁法。其释义为：“指甲的行列(āli)或队列(pāḷī)”、“因指甲行列而秀美”、“因光芒而璀璨”、“黑暗的去除或消除”、“那些光芒的唯一作用或功能就是这个”。

Nisedhaekāvali

否定连锁法

317.

317.

Asantuṭṭho yatī neva,Santoso nā’layāhato;

Nā’layo yo sajantūnaṃ,Nā’nantabyasanāvaho.

不知足者非行者，为贪爱所击者不得为知足；不为众生带来无尽灾祸者，非是贪爱。

317. ‘‘Asantuṭṭho’’iccādi. Asantuṭṭho catupaccayasantosavasena yo koci yati nāma neva siyā. Ālayena taṇhāya āhato ca yo, so santoso nāma na hoti. Yo jantūnaṃ sattānaṃ anantabyasanāvaho na hoti, so ālayo nāma na bhavatīti. Asantuṭṭhādīnaṃ yatittādinisedhanavasena visesanānaṃ pavattiyā nisedhaekāvali ayaṃ.

317. “不知足”等偈颂的意思是：就对四资具的知足而言，任何不知足者都不能称为行者。被贪爱(即渴爱)所击者，不称为知足者。不为众生(即有情)带来无尽灾祸者，不称为贪爱。由于“不知足”等是通过否定“行者”等状态的方式而起作用的能饰，因此这是否定连锁法(nisedhaekāvali)。

317. ‘‘Asantuṭṭho’’iccādi. Asantuṭṭho cīvarādīsu catūsu paccayesu dassitadvādasavidhasantosānaṃ aññatarena asantuṭṭho [Pg.302] yati na eva bhikkhu nāma na hoti. Ālayāhato taṇhāya pahato santoso na hoti. Yo jantūnaṃ anantabyasanāvaho na yo sattānaṃ apariyantapīḷāpāpako na hoti, so ālayo na hotīti. Asantuṭṭhādīnaṃ yatibhāvādipaṭisedhavasena visesanānaṃ pavattattā ayaṃ nisedhaekāvali nāma. Asantuṭṭhapadaṃ yatisahitasakalasattasamudāyassa sādhāraṇabhāvena ṭhitaṃ, yati na bhavatīti yatito aññesu sakalasattasaṅkhātesu avayavesu patiṭṭhāpanato ‘‘asantuṭṭho’’ti visesyo, ‘‘yati ne’’ti idaṃ visesanaṃ. Sesesupi visesanavisesyattaṃ vuttaniyāmena yathārahaṃ yojetabbaṃ. Na santussatīti ca, ālayena hatoti ca, natthi anto etesamiti ca, tāni ca tāni byasanāni ceti ca, tāni āvahatīti ca vākyaṃ.

317. “不知足”等偈颂的意思是：对于衣等四种资具，在所开示的十二种知足中，以任何一种方式不知足者，非是行者，不能称为比丘。被渴爱所击者，不是知足者。那不为众生带来无尽灾祸、不为有情带来无边痛苦者，他不是贪爱。由于“不知足”等是通过否定“行者状态”等的方式而起作用的能饰，因此这名为否定连锁法。‘不知足’一词，对包括行者在内的所有众生群体是共通的。通过说‘非行者’，就将其安立于除行者外的所有其他众生，因此‘不知足’是所饰(visesya)，‘非行者’是能饰(visesana)。其余的能饰与所饰关系，也应按所述规则妥当应用。其文句分析为：“彼不知足”；“被贪爱所击”；“彼等无有尽头”；“此等种种灾祸”；及“彼带来此等”。

318.

318.

Yahiṃ bhūsiyabhūsattaṃ, aññamaññaṃ tu vatthunaṃ;

Vināva sadisattaṃ taṃ, aññamaññavibhūsanaṃ.

诸事物相互为能饰所饰，纵然并无相似之处，此即“相互庄严”。

318. Aññamaññamāha ‘‘yahi’’miccādinā. Yahiṃ sadisattaṃ vinā eva vatthunaṃ padatthānaṃ aññamaññaṃ bhūsiyabhūsattaṃ, taṃ aññamaññaṃ nāma vibhūsanamalaṅkāroti.

318. 他以“于何处”(yahiṃ)等偈颂说明相互庄严。于何处，诸事物（即词义）即便没有相似性，也相互具有能饰与所饰的状态，那即是名为‘相互庄严’(aññamañña)的文饰(alaṅkāra)。

318. Idāni aññamaññālaṅkāraṃ dasseti ‘‘yahi’’miccādinā. Yahiṃ alaṅkāre sadisattaṃ vinā eva vatthunaṃ aññamaññaṃ tu bhūsiyabhūsattaṃ alaṅkāriyaalaṅkārattaṃ hoti, taṃ aññamaññavibhūsanaṃ hotīti. Bhūsiyañca bhūsā cāti ca, tāsaṃ bhāvoti ca, aññañca aññañceti ca viggaho. ‘‘Aññamañña’’nti ettha chaṭṭhuntaasaṅkhyamabyayaṃ, sasaṅkhye ceti ‘‘bhūsiyabhūsatta’’nti imassa visesanaṃ katvā vattabbaṃ. Alaṅkāriyamapekkhāya alaṅkāravatthu ca, tamapekkhāya alaṅkāriyavatthu ca aññamaññaṃ nāma. Tandīpakālaṅkāropi tadatthiyena tannāmako hoti.

318. 现在他以“于何处”等偈颂来展示相互庄严文饰。在此文饰中，诸事物即便没有相似性，也相互具有所饰与能饰(alaṅkāriya-alaṅkāra)的状态，这即是相互庄严。其文句分析为：“所饰与能饰”、“彼等的状态”、“一者与另一者”。此处的“相互”(aññamañña)是第六格结尾的不变数词，当与数词连用时，应作为“所饰与能饰的状态”的能饰。相对于所饰物，能饰物是相互的；相对于能饰物，所饰物也是相互的。所谓“明灯”文饰(dīpakālaṅkāra)也是因此义而得名。

319.

319.

Byāmaṃsumaṇḍalaṃ [Pg.303] tena, muninā lokabandhunā;

Mahantiṃ vindatī kantiṃ, sopi teneva tādisiṃ.

一寻光轮因彼世间亲友牟尼而获得巨大光彩，彼牟尼亦因之而获得如是光彩。

319. Udāharati ‘‘byāmaṃsu’’iccādinā. Subodhaṃ.

319. 以“一寻光”(byāmaṃsu)等偈颂举例。易于理解。

319. Idāni udāharati ‘‘byāmaṃsu’’iccādinā. Byāmaṃsumaṇḍalaṃ byāmapabhāmaṇḍalaṃ lokabandhunā tena muninā karaṇabhūtena mahantiṃ mahatiṃ pūjanīyaṃ vā kantiṃ sobhaṃ vindati sevati, sopi muni tena eva byāmaṃsumaṇḍalena tādisiṃ kantiṃ vindatīti. Aññamaññaṃ asadisānaṃ byāmaṃsumaṇḍalamunisaṅkhātānaṃ dvinnaṃ vatthūnaṃ byāmaṃsumaṇḍalaṃ paṭhamavākye alaṅkāriyaṃ hoti, munipadattho alaṅkāro hoti. Aparavākye ime dve vipallāsena alaṅkāriyaalaṅkārā honti. Aṃsūnaṃ maṇḍalamiti ca, byāmaṃ eva aṃsumaṇḍalamiti ca, loko bandhu asseti ca, sā viya dissatīti ca viggaho.

319. 现在他以“一寻光”等偈颂举例。一寻光轮(byāmaṃsumaṇḍala)，即一寻光环(byāmapabhāmaṇḍala)，以那作为工具的世间亲友牟尼为缘，获得巨大或可敬的光彩与美丽；彼牟尼亦因那一寻光轮而获得如是光彩。对于一寻光轮与牟尼这两个相互不相似的事物，在第一句中，一寻光轮是所饰，牟尼的词义是能饰。在后一句中，此二者则反转为所饰与能饰。其文句分析为：“诸光之轮”；“一寻即光轮”；“世间是彼之亲”；及“如彼所见”。

320.

320.

Kathanaṃ sahabhāvassa, kriyāya ca guṇassa ca;

Sahavuttīti viññeyyaṃ, tadudāharaṇaṃ yathā.

说明行动与性质之共同存在，当知是为“共述”。其示例如下。

320. Sahavuttiṃ vadati ‘‘kathana’’miccādinā. Subodhaṃ.

320. （作者）以“说明”等偈颂阐述“共述”。此义易解。

320. Idāni sahavuttiṃ dasseti ‘‘kathana’’miccādinā. Kriyāya guṇassa cāti dvinnaṃ sahabhāvassa sahattassa kathanaṃ sahavuttīti viññeyyaṃ. Tadudāharaṇaṃ yathā tassa udāharaṇaṃ evaṃ vakkhamānanayena daṭṭhabbanti. Saha saddhiṃ bhavanamiti ca, sahabhāvassa vutti kathanamiti ca, tassa udāharaṇamiti ca viggaho. Sahabhāvo candarasminakhaṃsuādīnaṃ padatthānaṃ. Evaṃ santepi tesaṃ taṃsahattaṃ yassaṃ kriyāyaṃ guṇe vā bhavatīti sahattaṃ kriyāguṇānaṃ hotīti katvā ‘‘kathanaṃ sahabhāvassa kriyāya ca guṇassa cā’’ti vuttaṃ.

320. 现在以“说明”等偈颂来展示“共述”。当知，“共述”即是说明行动与性质二者之共同存在、共同状态。其示例如下，即其示例当依下述方式而见。其语法分析为：“与……共同存在”，以及“对共同状态的说明”，以及“它的例子”。共同存在是指月光、指甲光芒等词义。即使如此，因为它们的共同状态存在于某个行动或性质中，所以共同状态是属于行动和性质的，故说“说明行动与性质之共同存在”。

Kriyāsahavutti

行动共述

321.

321.

Jalanti [Pg.304] candaraṃsīhi, samaṃ satthu nakhaṃsavo;

Vijambhati ca candena, samaṃ tammukhacandimā.

导师的指甲光辉与月光一同闪耀；他的月脸与月亮一同绽放光芒。

321. ‘‘Jalanti’’iccādi. Samanti saha, tassa satthuno mukhacandimā. Sesaṃ subodhaṃ. Ettha jalanavijambhanānaṃ ubhayasādhāraṇānaṃ kriyānaṃ sahabhāvo vihitoti kriyāsahavutti ayanti.

321. “闪耀”等偈颂。“Samaṃ”意为“一同”；“tassa satthuno mukhacandimā”指那位导师的月脸。其余的易于理解。于此，因安立了“闪耀”与“绽放”这两种共通行动的共同存在，故此为“行动共述”。

321. Idāni yathāpaṭiññātaudāharaṇaṃ dasseti ‘‘jalanti’’iccādinā. Satthu satthuno nakhaṃsavo nakhakiraṇā candaraṃsīhi samaṃ jalanti, tammukhacandimā ca candena samaṃ vijambhatīti. Ettha ubhayapadatthānaṃ sādhāraṇabhūtajalanavijambhanakriyānaṃ sahabhāvassa vuttattā esā kriyāsahavutti nāma. Candassa raṃsiyoti ca, nakhānaṃ aṃsavoti ca, tassa satthuno mukhanti ca, tameva candimasadisattā candimāti ca vākyaṃ. Samaṃiti sahapariyāyo nipāto.

321. 现在以“闪耀”等偈颂来展示先前所承诺的例子。导师（satthu）的指甲光芒（nakhaṃsavo），即指甲的光辉（nakhakiraṇā），与月光（candaraṃsīhi）一同闪耀；他的月脸（tammukhacandimā）也与月亮（candena）一同绽放。于此，因说明了对两种词义都共通的“闪耀”和“绽放”行动的共同存在，所以这被称为“行动共述”。“月亮的光芒”、“指甲的光芒”、“那位导师的面容”，以及“那面容因如月亮，故为月脸”——这些是其文句。“Samaṃ”是与“saha”（一同）同义的不变词。

Guṇasahavutti

性质共述

322.

322.

Jinodayena malinaṃ, saha dujjanacetasā;

Pāpaṃ disā suvimalā, saha sajjanacetasā.

随着胜者（Jina）的出现，罪恶与恶人的心一同变得污秽；十方与善人的心一同变得极其清净。

322. ‘‘Jinodayena’’ccādi. Jinodayena karaṇabhūtena, hetubhūtena vā dujjanacetasā saha pāpaṃ malinaṃ kiliṭṭhaṃ, sajjanacetasā saha disā dasavidhāpi suvimalā accantanimmalā suvimalayasomālāvalayitattā sajjanaceto pāpāpagameneti. Ettha malinattassa ca suvimalattassa ñāyasambandhino sahabhāvo vuttoti ayaṃ guṇasahavutti.

322. “胜者出现”等偈颂。以胜者的出现为工具或为原因，罪恶与恶人的心一同变得污秽、染污；与善人的心一同，十方也变得极其清净、完全无瑕，这是因为善人的心远离了罪恶，也因为十方被极其清净的名声花环所围绕。于此，因说明了污秽和极其清净这两者之间合乎逻辑的共同存在，故此为“性质共述”。

322. ‘‘Jino’’iccādi. Jinodayena jitamārassa bhagavato pātubhāvena, karaṇabhūtena hetubhūtena vā [Pg.305] pāpaṃ lobhādidhammaṃ dujjanacetasā dujjanānaṃ cittena saha malinaṃ kiliṭṭhaṃ hoti. Imināyeva jinodayena disā dasa disāyo sajjanacetasā saha suvimalā sajjanacetasantānato pāpānaṃ apagamena kittimālāya bhuvanattaye patthaṭattā atinimmalāti ubhayapadatthānaṃ sādhāraṇabhūtamalinabhāvasuvimalabhāvasaṅkhātassa guṇassa sahabhāvassa vuttattā esā guṇasahavutti nāma. Jinassa udayoti ca, dujjanānaṃ cetoti ca, vigataṃ malaṃ etāhiti ca, su atisayena vimalāti ca, santo ca te janā ceti ca, tesaṃ cetoti ca vākyaṃ.

322. “胜者”等偈颂。由于胜者的出现，即征服了魔罗的世尊的显现，以此为工具或原因，贪欲等恶法与恶人的心一同变得污秽、染污。正是由于这位胜者的出现，十方与善人的心一同变得极其清净；由于从善人的心相续中清除了诸恶，名声的花环遍布三界，故而极其清净。因说明了对两种词义都共通的、被称为“污秽状态”和“极其清净状态”的性质之共同存在，故此名为“性质共述”。“胜者的出现”、“恶人的心”、“其污秽已离”、“su-是‘极其’清净”、“他们是善人”，以及“他们的心”——这些是其文句。

323.

323.

Virodhīnaṃ padatthānaṃ, yattha saṃsaggadassanaṃ;

Samukkaṃsābhidhānatthaṃ, matā sā’yaṃ virodhitā.

为表达卓越，而显示对立词义之结合，此即被认为是“矛盾”（修辞）。

323. Virodhaṃ vibhāveti ‘‘virodhīna’’miccādi. Virodhīnaṃ aññamaññaviruddhānaṃ kriyādīnaṃ yattha vuttivisese saṃsaggassa sannidhino dassanaṃ, kimatthaṃ? Samukkaṃsassa atisayassa abhidhānatthaṃ kathanatthāya, sā ayaṃ virodhitā virodhīti matā.

323. 以“对立的”等偈颂来阐明“矛盾”。在某个特定的表达方式中，显示相互对立的行为等的结合或邻近，是为了什么呢？是为了表达、叙述其卓越与殊胜。这被认为是“矛盾性”，即“矛盾”（修辞）。

323. Idāni virodhālaṅkāraṃ dasseti ‘‘virodhīna’’miccādinā. Yattha uttivisese samukkaṃsābhidhānatthaṃ vaṇṇanīyavatthugataadhikakathanāya virodhīnaṃ aññamaññaviruddhānaṃ padatthānaṃ kriyāguṇādīnaṃ saṃsaggadassanaṃ sanniṭṭhānadassanaṃ sambandhadassanaṃ hoti, sā ayaṃ utti virodhitāti matāti. Virodho etesaṃ guṇādīnaṃ atthīti ca, saṃsaggassa sambandhassa dassanamiti ca, samukkaṃsassa adhikassa abhidhānanti ca, virodhīnaṃ bhāvo asaṅgahitoti ca vākyaṃ. Virodhitādīpakavutti tadatthena tannāmikā hoti.

323. 现在以“对立事物”等词句来展示矛盾修辞（virodhālaṅkāra）。在某种特殊的表达中，为了彰显卓越，为了更充分地描述所要描绘的事物，而将相互对立的词义、行为、品质等加以联系、并列、关联地呈现，这种表达方式就被认为是“矛盾”。“这些品质等存在矛盾”，“呈现了它们的结合与关联”，“表达了卓越之处”，以及“对立事物的状态是不相容的”——这是对此句的分析。阐明矛盾的用法，因其义而得其名。

324.

324.

Guṇā sabhāvamadhurā, api lokekabandhuno;

Sevitā pāpasevīnaṃ, sampadūsenti mānasaṃ.

世间唯一亲友（lokekabandhu）的功德，其自性甜美，但若为作恶者所亲近，反而会彻底污染他们的心。

324. Udāharati [Pg.306] ‘‘guṇā’’iccādi. Lokekabandhuno lokanāthassa sabhāvamadhurā sādhujanasampīṇanekacāturā api guṇā arahantatādayo sevitā pāpasevīhi tesaṃ pāpasevīnaṃ mānasaṃ sampadūsenti dosaduṭṭhāpādanavasenāvikaronti ‘‘tādiso guṇātisayo tassā’’ti. Ettha guṇānaṃ sabhāvamadhurānaṃ pītivisesuppādanayoggānaṃ sampadūsanena saha virodhoti daṭṭhabbaṃ.

324. （作者）以“功德”等偈颂来举例。世间唯一亲友、世间导师（lokanātha）的功德，如阿罗汉果位等，其自性甜美，能令善人满足，具足种种善巧，但若为作恶者所亲近，就会通过引发过失与嗔怒而彻底污染那些作恶者的心，使之扭曲，（他们会想：）“他竟有如此超胜的功德！”于此，应当了知：那些自性甜美、能引发特殊喜悦的功德，与（它们所造成的）污染之间，存在着矛盾。

324. Udāharati ‘‘guṇā’’iccādinā. Lokekabandhuno buddhassa guṇā arahattādayo sabhāvamadhurā api pakatimadhurā api sevitā pāpasevīhi sevitā samānā pāpasevīnaṃ mānasaṃ sampadūsenti atisayena kopentīti. Evaṃ hīnādhimuttikehi sahitumasakkuṇeyyo tassa guṇātisayo vattati. Nanu sabhāvamadhuro guṇo pītiṃ vinā sampadūsanaṃ na kareyya, sampadūsanampi tādisasabhāvamadhuraṃ vinā na bhaveyyāti aññoññaviruddhānamesaṃ madhuraguṇasampadūsanakriyānaṃ saṃsaggaguṇādhikadassanatthanti lakkhaṇena yojetabbaṃ. Apisaddo virodhatthe vattate. Sabhāvena madhurāti ca, eko ca so bandhu cāti ca, lokassa ekabandhūti ca, pāpaṃ sevanti sīlenāti ca vākyaṃ.

324. 以“guṇā”等为始（之偈）举例。世间唯一亲友佛陀之功德，如阿罗汉等，虽自性甜美、本性甜美，然为作恶者所亲近时，则会彻底污染其心，使其极度愤怒。如此，其功德之超胜，为低劣倾向者所不能忍受。难道自性甜美的功德，除了（带来）喜悦之外，还会造成污染吗？难道没有这样自性甜美的功德，污染就不会发生吗？对于这些相互矛盾的“甜美功德”与“污染行为”之结合，应依其特征加以联系，以显示功德之卓越。api词用于矛盾义。“自性甜美”、“彼是唯一亲友”、“世间唯一亲友”、“彼等以作恶为习”，是（对此偈的）句解。

325.

325.

Yassa kassaci dānena, yassa kassaci vatthuno;

Visiṭṭhassa ya’mādānaṃ, parivuttīti sā matā.

以任何物，施予任何人，从而获得殊胜之物，此被认为是“置换”(parivutti)。

325. Parivuttiṃ pavatteti ‘‘yassa’’iccādinā. Yassa kassacīti paṭiggāhakaṃ dasseti. Visiṭṭhassa yaṃ ādānanti sambandho. Sesaṃ subodhaṃ.

325. 以“yassa”等为始（之偈）阐述“置换”(parivutti)。“yassa kassaci”（给任何人）显示了接受者。“visiṭṭhassa yaṃ ādānaṃ”（获得殊胜之物）是其关联。其余易解。

325. Idāni parivuttiṃ dasseti ‘‘yassa kassaci’’ccādinā. Yassa kassaci vatthuno khuddakavatthuno yassa kassaci paṭiggāhakassa dānena hetubhūtena visiṭṭhassa uttamavatthuno [Pg.307] yaṃ ādānaṃ gahaṇaṃ atthi, sā parivuttīti matāti. Dānaggahaṇaparivuttattā parivutti nāma.

325. 现在以“yassa kassaci”等为始（之偈）展示“置换”(parivutti)。以布施任何微小之物予任何接受者为因，从而获得殊胜、至上之物，此被认为是“置换”。因其为布施与领受之置换，故名“置换”。

326.

326.

Purā paresaṃ datvāna, manuññaṃ nayanādikaṃ;

Muninā samanuppattā, dāni sabbaññutāsirī.

往昔施予他人悦意之眼等，牟尼如今已获得遍知之光辉。

326. Udāharati ‘‘purā’’iccādi. Subodhaṃ. Ettha nayanādidānena sabbaññutāsiriyā ādānanti parivutti ayaṃ.

326. 以“purā”等为始（之偈）举例。此易解。于此，以布施眼等而获得遍知之光辉，此即“置换”。

326. Idāni udāharati ‘‘purā’’iccādinā. Muninā purā pubbe paresaṃ manuññaṃ nayanādikaṃ datvāna idāni sabbaññutāsirī sabbaññutāsaṅkhātā anaññasādhāraṇā sirī samanupattāti. Iha yassa dinnaṃ tato eva gahaṇe parivuttisaddassa niruḷhattā nayanādīnaṃ dānena sabbaññutāsiriyā ādānato, dānābhāve ādānābhāvato ca paṭiggāhakajane avijjamānepi sabbaññutā vijjamānattena parikappitāti parivutti hoti. Teneva daṇḍiyaṃ–

326. 现在以“purā”等为始（之偈）举例。牟尼往昔布施他人悦意之眼等，如今获得名为遍知、无与伦比之光辉。于此，虽“置换”一词常规用法指从所施予者处获得回报，然因以布施眼等而获得遍知之光辉，无布施则无获得，且纵使接受者身上不存在遍知，然（作为结果的）遍知确实存在，由此构想，故亦成为“置换”。因此，如檀丁（Daṇḍin）所说：

‘‘Satthappaharaṇaṃ datvā, bhujena tava rājunaṃ;

Ciraṃ citābhaṭo tesaṃ, yaso kumudapaṇḍaro’’ti.

“以汝之臂，施予诸王兵器之击，夺其长久积累、如白莲般之名声。”

Imasmiṃ udāharaṇe paccatthikānaṃ āyudhappahāraṃ datvā tava bāhunā tesaṃ rājūnaṃ ciraṃ rāsikato keravanimmalo yaso ābhaṭoti. Dadāti kammayuttato eva ādānaṃ dassetvā parivuttiphuṭā katā. Nayanāni ādīni yassa uttamaṅgādinoti ca, sabbaṃ jānātīti ca, tassa bhāvoti ca vākyaṃ.

在此范例中，（其义为：）“以汝之臂，施予敌人兵器之击，夺取彼诸王长久积累、如白莲般洁净之名声。”通过展示从“给予”（此指打击）之对象处直接获得（名声），“置换”之义被清晰地揭示了。“眼等为其头等肢体等”、“了知一切者”、“彼之状态”，是（对此前偈颂的）句解。

327.

327.

Kiñci disvāna viññātā,Paṭipajjati taṃsamaṃ;

Saṃsayāpagataṃ vatthuṃ,Yattha so’yaṃ bhamo mato.

识者见一物，无疑地认知为与彼相似之（另一）物，于此，此被认为是“迷妄”(bhamo)。

327. Bhamaṃ [Pg.308] sambhāveti ‘‘kiñcī’’tiādinā. Viññātā puriso kiñci disvā ujjalanādikaṃ disvāna taṃsamaṃ tassa pure dissamānassa padatthassa sadisamaññaṃ vatthuṃ saṃsayāpagataṃ asannidhiṃ katvā paṭipajjati jānāti yattha visese, sāyaṃ bhamo mato.

327. 以“kiñci”等为始（之偈）阐释“迷妄”。有识别力之人，见到某物（如闪光等），而将与眼前所见之物相似的另一物，无疑地认知为不在场的（那件东西），在这样的特定情况下，此被认为是“迷妄”。

327. Idāni bhamālaṅkāraṃ dasseti ‘‘kiñci’’iccādinā. Yattha uttivisese viññātā avabodhakārako kiñci disāvilocanādikaṃ disvāna taṃsamaṃ vatthuṃ tena dissamānavatthunā tulyamaññaṃ vatthuṃ saṃsayāpagataṃ nissaṃsayaṃ katvā paṭipajjati jānāti, so ayaṃ alaṅkāro bhamoti matoti. Tena tassa vā samanti ca, saṃsayo apagato etasmāti ca, bhamanaṃ anavaṭṭhānaṃ vatthūnanti ca viggaho. Saṃsayāpagatanti kriyāvisesanaṃ.

327. 现在以“kiñci”等为始（之偈）展示“迷妄修辞格”(bhamālaṅkāra)。在这种特殊的言说中，有识别力者见到某物，如环顾四周等，而将与所见之物相似的另一事物，毫无疑问地认知（为前者），此修辞格被认为是“迷妄”。其词源分析是：“与彼相似”(tassa vā samaṃ)；“疑惑已从其中离去”(saṃsayo apagato etasmā)；以及“诸事之摇摆不定”(bhamanaṃ anavaṭṭhānaṃ vatthūnaṃ)（即是迷妄）。“saṃsayāpagataṃ”（无疑地）是动状语。

328.

328.

Samaṃ disāsu’jjalāsu, jinapādanakhaṃsunā;

Passantā abhinandanti, candātapamanā janā.

胜者足甲之光，于诸方一同闪耀；见者心作月光想，众人欢欣喜悦。

328. Udāharati ‘‘sama’’miccādi. Jinassa pādesu nakhaṃsunā disāsu sabbāsu samaṃ ekato ujjalāsu sajotīsu tā ujjalā disā passantā janā, candātapoti mano yesaṃ te tathāvidhā. Abhinandanti santussantīti.

328. 以“samaṃ”等为始（之偈）举例。因胜者足甲之光，于所有方向一同、同时明亮发光。见到那些明亮方向的人们，其心作“此是月光”想，故如此。他们欢欣、满足。

328. Idāni udāharati ‘‘sama’’miccādinā. Jinapādanakhaṃsunā karaṇabhūtena disāsu dasasu samaṃ ekakkhaṇe ujjalāsu tā ujjalā disā passantā janā candātapamanā candātapoti pavattacittā abhinandantīti. Vijjamānanakhamarīciyaṃ buddhimakatvā candātape buddhiyā pavattāpanato bhamo nāma. Samanti asaṅkhyaṃ. Candātapoiti mano yesanti vākyaṃ.

328. 现在以“samaṃ”等为始（之偈）举例。以胜者足甲之光为工具，于十方同时、平等地照耀，见到那些被照亮的方向的人们，心中生起“此是月光”之念而欢欣喜悦。不于实际存在的指甲光芒上作意，反而令心转向月光之念，因此名为“迷妄”。“samaṃ”（一同）在此意为无数。“candātapo iti mano yesaṃ”（其心作‘此是月光’想）是（对此词的）句解。

329.

329.

Pavuccate [Pg.309] yaṃ nāmādi,Kavīnaṃ bhāvabodhanaṃ;

Yena kenaci vaṇṇena,Bhāvonāmā’ya’mīrito.

所谓的名等，能令诗人了知其意趣，无论以何种形式言说，此即被称为“意趣”(bhāva)。

329. Bhāvaṃ bhāveti ‘‘pavuccate’’ccādinā. Kavīnaṃ bhāvo adhippāyo, taṃ bodhetīti bhāvabodhanaṃ yaṃ nāmādi. Ādisaddena visesanavākyānaṃ gahaṇaṃ. Yena kenaci nisedhanarūpena ākārena pavuccate, ayaṃ bhāvo nāma īritoti.

329. 以“pavuccate”等为始（之偈）阐明“意趣”。诗人之“意趣”(bhāva)即是其“意图”(adhippāyo)，能令此意图被了知者，即是“意趣之了知”(bhāvabodhanaṃ)，也就是所谓的“名等”。“等”字包含修饰分句。以任何否定的形式言说，此即被称为“意趣”。

329. Idāni bhāvālaṅkāraṃ dasseti ‘‘pavuccate’’ iccādinā. Kavīnaṃ vattūnaṃ bhāvabodhanaṃ adhippāyapakāsakaṃ yaṃ nāmādi nāmapadavisesanapadādi yena kenaci vaṇṇena ākārena sāgarādiatthantaraṃ paṭisedhetvā vā no vā pavuccate, ayaṃ bhāvo nāmāti īritoti. Nāmaṃ ādi yassa visesanavākyadvayasseti ca, bhāvaṃ bodhetīti ca vākyaṃ. Kavīnaṃ adhippāyasaṅkhātabhāvapakāsako uttiviseso tadatthena bhāvo nāma, tassa nissayabhūtaṃ nāmādipadasantānaṃ iha nissitopacārena bhāvo nāmāti īritaṃ.

329. 现在以“所说”（pavuccate）等词来展示意趣庄严（bhāvālaṅkāra）。能令诗人、言说者了知其意趣、彰显其意图的，即是所谓的“名等”（nāmādi），也就是名词、修饰词等。无论以何种形式，无论是否通过否定大海等其他意义的方式来言说，此即被称为“意趣”。其句法分析为：“名是其两种修饰分句之首”以及“令意趣被了知”。能彰显诗人被称为“意图”之“意趣”的特殊言说，就其意义而言，名为“意趣”；而作为其所依的名词等词语系列，在此通过依附转喻（nissitopacāra）而被称为“意趣”。

330.

330.

Nanu teye’va santā no,Sāgarā na kulācalā;

Manampi mariyādaṃ ye,Saṃvaṭṭepi jahanti no.

大海并非真大海，群山也非真群山；实乃彼等贤善者，纵在坏劫中，亦丝毫不舍其界限。

330. Udāharati ‘‘nanu’’ccādi. Manampīti īsakampi. Mariyādanti attano ācārasīmaṃ, saṃvaṭṭepi palayakālepi. Sesaṃ subodhaṃ. Ettha na ime pakatisamuddādayo samuddādayo honti, ye palayakāle attano velānullaṅghanasaṅkhātaṃ acalattasaṅkhātañca mariyādaṃ pariccajanti. Kiñcarahi [Pg.310] santā evete samuddādayo, ye yadi palayakālepi samāpateyyuṃ, tadāpi attano mariyādaṃ na muñcanti. Koci vipattiṃ patto niratisayaṃ dhīrattamattanovabodhetīti aññanisedhena kathitaṃ nāmaṃ kavisabhāvaṃ yathāvuttaṃ bodhetīti bhāvoyamiti.

330. 他以“难道”等词举例。“哪怕”（manampi）意为“即使少许”（īsakampi）。“界限”（mariyādaṃ）意为“自身的行为界限”，“即使在坏劫中”（saṃvaṭṭepi）即“即使在毁灭之时”（palayakālepi）。其余的容易理解。此处，这些自然的大海等并非真正的大海等，因为它们在毁灭之时会舍弃其不超越潮界与不动摇的界限。然而，贤善者才是真正的大海等，他们即使遭遇毁灭之时，也不放弃自身的界限。有人遭遇不幸时，以此彰显自身无与伦比的坚毅，这便是通过否定他者而说出的名称，如前所述，它令诗人的意趣被了知，因此这是“意趣”。

330. Idāni udāharati ‘‘nanu’’ccādinā. Sāgarā saṃvaṭṭakāle tīramariyādaṃ atikkamentā pakatisamuddā sāgarā na bhavanti. Kulācalā tādisakāle acalasaṅkhātamariyādamatikkamentā satta kulapabbatā kulācalā nāma na bhavanti. Kiñcarahi sāgarādayo. Ye sādhavo saṃvaṭṭepi sabbavatthuvināsakakappavināsakālepi mariyādaṃ attano ācāramariyādaṃ manampi īsakampi no jahanti. Santā eva te sāgarādayo nāma honti nanūti. Koci byasanaṃ patto attano anaññasādhāraṇaṃ dhīrattaṃ pakāsetīti iha sāgarādiatthantarapaṭisedharūpena dassitasāgarādinā vattuno akampanādhippāyaṃ avabodhetīti ayaṃ bhāvālaṅkāro nāma. Mananti appakālavācakamasaṅkhyaṃ. Apīti sambhāvane.

330. 如今以“难道”等词举例说明：寻常之大海，在坏劫时逾越海岸之界限，故不名为大海。七大山脉，在那样的时刻，逾越不动摇之界限，故不名为七大山脉。那么，何者才是大海等呢？那些贤善者，即使在坏劫，即一切事物毁灭之劫灭时期，亦不舍弃自身之行为界限，哪怕丝毫。难道不是贤善者才是真正的大海等吗？有人遭遇不幸时，展现自身无与伦比之坚毅，故此处以否定大海等其他义理之相状，所显示之大海等，令言说者了知其不动摇之意图，此即名为意趣庄严（bhāvālaṅkāra）。“manaṃ”一词表示时间短暂与数量微少。“api”一词用于表示可能性。

331.

331.

Aṅgaṅgībhāvā sadisa-balabhāvā ca bandhane;

Saṃsaggo’laṅkatīnaṃ yo, taṃ missanti pavuccati.

在结合中，诸庄严的结合，若基于主从关系或力量均等的关系，则被称为“混合”。

331. Missaṃ dasseti ‘‘aṅga’’iccādinā. Aṅgamupakārakaṃ, aṅgī upakāriyaṃ, tesaṃ bhāvo aṅgaṅgibhāvo sādhiyasādhanattaṃ, tato ca. Sadisaṃ samaṃ balaṃ yesaṃ te, tesaṃ bhāvo aṅgaṅgibhāvamantarena appadhānabhāvenāvaṭṭhānaṃ tato ca hetuto. Bandhane visaye, yo alaṅkatīnaṃ saṃsaggo ekattha sannidhānaṃ, taṃ missanti pavuccati.

331. 以“支分”等词说明“混合”。“支分”（aṅgaṃ）是助益者（upakārakaṃ），“所支分”（aṅgī）是被助益者（upakāriyaṃ）。彼等的关系，即主从关系（aṅgaṅgibhāvo），亦即所成与能成之关系（sādhiyasādhanattaṃ），由此（构成混合）。以及，彼等力量相等者（sadisaṃ samaṃ balaṃ yesaṃ te）的状态，是指不存在主从关系，以非主导的地位并存，亦由此因。在结合（bandhane）的范畴内，诸庄严的结合（saṃsaggo），即共处一处（ekattha sannidhānaṃ），被称为“混合”。

331. Idāni [Pg.311] missālaṅkāraṃ dasseti ‘‘aṅgaṅgī’’ccādinā. Aṅgaṅgībhāvā upakārakaupakāriyasaṅkhātapaṭipādakapaṭipādanīyasabhāvena hetubhūtena sadisabalabhāvā ca sādhiyasādhanabhāvaṃ vinā samānabalavantabhāvena ca bandhane pajjādibandhanavisaye alaṅkatīnaṃ alaṅkārānaṃ yo saṃsaggo sannidhānaṃ, taṃ missanti pavuccatīti. Aṅgaṃ sādhanaṃ assa sādhiyassa atthīti ca, aṅgañca aṅgī ceti ca, tesaṃ bhāvo sādhiyasādhanasaṅkhāto sambandhoti ca, sadisaṃ balaṃ yesamalaṅkārānamiti ca, tesaṃ bhāvo aññamaññanirapekkhatāti ca, missanaṃ missībhavanamiti ca vākyaṃ.

331. 现在以“主从”等词说明“混合”庄严。主从关系，以助益者与被助益者之自性为因；以及力量相等之关系，即不依赖所成与能成之关系，而是力量均等之相状；在结合（bandhane），即在诗偈等结合的范畴中，诸庄严（alaṅkārānaṃ）的结合（saṃsaggo），即共处一处（sannidhānaṃ），被称为“混合”。其句法分析为：“支分”是“所成”之“能成”；“支分”与“所支分”，彼等的关系，即所成与能成之关系，名为“关联”；诸庄严具有相似之力量，彼等的状态是互不依赖；“混合”即“成为混合体”。

Aṅgaṅgibhāvamissa

主从混合

332.

332.

Pasatthā munino pāda-nakharaṃsimahānadī;

Aho gāḷhaṃ nimuggepi, sukhayatye’va te jane.

备受赞扬的圣者足甲光芒大河；啊！即使人们深陷其中，也只会令他们安乐。

332. Udāharati ‘‘pasatthā muni’’ccādi. Munino pādesu nakhā tesaṃ raṃsi eva mahānadīsadisattā mahānadī, sā pasatthā acchariyappattisabbhāvato gāḷhamaccantaṃ nimuggepi te jane sukhayatyeva, aho acchariyaṃ yato sesanadīvidhuraṃ. ‘‘Ayaṃ attani gāḷhaṃ nimuggepi sukhayatī’’ti ettha ‘‘nimuggepī’’ti samādhino sādhiyattenaṅgitāyāvaṭṭhitassa ‘‘pādanakharaṃsimahānadī’’ti rūpakaṃ sādhanattenaṅgatāyāvaṭṭhitanti missamidamalaṅkaraṇaṃ.

332. 他举出“受赞扬的圣者”(pasatthā muni)等偈颂为例。圣者足甲，其光芒因如大河一般，故为大河；它因其成就奇妙的特质而备受赞扬。即使人们极深地沉浸其中，它也只会令他们安乐。啊，奇哉！因为它与其他河流相异。在此，“即使沉浸”(nimuggepi)所代表的定庄严(samādhi)，因其为所欲成就者而确立为主要部分(aṅgī)；而“足甲光芒大河”(pādanakharaṃsimahānadī)所代表的隐喻(rūpaka)，因其为成就之工具而确立为从属部分(aṅga)。因此，这是混合的庄严。

332. Idāni udāharati ‘‘pasatthā’’ iccādinā. Munino pasatthā acchariyattā pasaṃsanīyā pādanakharaṃsimahānadī caraṇanakhakiraṇasaṅkhātamahāgaṅgā gāḷhaṃ atisayena nimuggepi te jane sādhusappurise sukhayati eva sukhite kato eva. Aho acchariyaṃ sesanadīnamesā pavatti viruddhāti. Ettha sādhanīyabhāvena aṅgino ‘‘nimugge’’ti samādhialaṅkārassa [Pg.312] ‘‘pādanakharaṃsimahānadī’’ti rūpakālaṅkāro sādhanabhāvena aṅganti katvā aṅgāaṅgībhāvena imesaṃ alaṅkārānaṃ missitā. Pādesu nakhāti ca, tesaṃ raṃsīti ca, mahatī ca sā nadī ceti ca, mahānadī viya mahānadī pādanakharaṃsiyo eva mahānadīti ca vākyaṃ. Gāḷhanti kriyāvisesanaṃ. Gāḷhaṃ nimujjanaṃ ye akaṃsu, tepīti yojanā. Sukhasamaṅgino janā sukhite sukhe karotīti vākyaṃ.

332. 如今，以“受赞扬”(pasatthā)等偈颂为例。圣者因其奇妙而备受赞叹的足甲光芒大河——即名为足甲光辉的大恒河，即使那些善士们极深地沉浸其中，也只会令他们安乐，确实令他们喜悦。啊，奇哉！这与其他河流的特性相反。在此，“沉浸”(nimugge)所代表的定庄严(samādhialaṅkāra)，因其为所欲成就者而为“主”(aṅgī)；而“足甲光芒大河”(pādanakharaṃsimahānadī)所代表的隐喻庄严(rūpakālaṅkāra)，因其为成就之工具而为“从”(aṅga)。由于此主从关系，这些庄严便混合在一起。“足上之甲”、“彼等之光芒”、“彼为大河”、“如大河”、“足甲光芒即是大河”，这是句子的解析。“深深地”(gāḷhaṃ)是动状词。“那些深深沉浸者，他们也……”，这是句子的连接方式。此句意为：它使具足安乐的人们获得安乐。

Sadisabalabhāvamissa

等力混合

333.

333.

Veso sabhāvamadhuro, rūpaṃ nettarasāyanaṃ;

Madhūvamunino vācā, na sampīṇeti kaṃ janaṃ.

威仪自然甘美，色身是悦目甘露；圣者之语甜如蜜，谁人不为之欣悦？

333. ‘‘Veso’’iccādi subodhaṃ. Idaṃ pana samādhirūpakopamāmissasadisabalanti.

333. “威仪”(veso)等偈颂易于理解。此乃定庄严、隐喻、譬喻的混合，它们具有同等的力量。

333. ‘‘Veso’’iccādi. Munino sabhāvamadhuro pakatimadhuro veso jināveṇiko buddhaveso ca nettarasāyanaṃ rūpaṃ lakkhaṇānubyañjanasampannaṃ rūpañca madhūva madhurattena madhusamānā vācā bhāratī ca kaṃ janaṃ na sampīṇetīti. ‘‘Sabhāvamadhuro’’ti samādhialaṅkāro ca, ‘‘nettarasāyana’’nti rūpakālaṅkāro ca, ‘‘madhūvā’’ti upamālaṅkāro cāti ime tayo pīṇane aññamaññāpekkharahitattā tulyabalāti imesaṃ missattaṃ hoti. Sabhāvena madhuroti ca, rasīyati assādīyatīti ca, raso rasabhūto āyanaṃ gati pavatti assāti rasāyanaṃ, rasavatthu. Rasāyanamiva rūpaṃ rasāyanaṃ, nettānaṃ rasāyananti ca vākyaṃ.

333. “威仪”(veso)等偈颂。圣者自然甘美、本性甜美的威仪，是胜者特有、佛陀的威仪；其色身是悦目甘露，是具足诸相与随形好的色身；其言语、话语因甜美而如蜂蜜，能令何人不欣悦呢？“自然甘美”(sabhāvamadhuro)是定庄严，“悦目甘露”(nettarasāyanaṃ)是隐喻庄严，“如蜜”(madhūva)是譬喻庄严。这三者在引人欣悦上，因不互相依赖而力量相等，因此它们是混合的。“本性甜美”；“被品尝、被享用，故为味(rasa)”；“味是其根源、趣向、转起，故为甘露(rasāyana)”，是味之物。“色身如甘露”，“是双目之甘露”，这是句子的解析。

334.

334.

Āsī nāma siyā’tthassa,Iṭṭhassā’sīsanaṃ yathā;

Tilokekagatī nātho,Pātu loka’mapāyato.

名为“愿”(Āsī)者，即是对所欲之事的祈愿。例如：愿三界唯一归宿的怙主，保护世间远离恶趣。

334. Āsiṃ [Pg.313] dasseti ‘‘āsi’’ccādinā. Iṭṭhassa abhimatassa vatthuno āsīsanaṃ patthanamityanuvaditvā āsī nāma siyāti vidhīyate. ‘‘Yathe’’tyudāharati. Tilokassa lokattayavattino janassa ekagati asahāyagati paṭisaraṇabhūto nātho lokaṃ sattalokaṃ apāyato pātu pāletūti. Etthātilasitaṃ pālanamāsīsitanti.

334. 他以“愿”(āsī)等偈颂来开示“愿”庄严。对所喜爱、所意欲事物的祈愿与期盼，即规定为名为“愿”者。他以“如”(yathā)来举例。三界众生的唯一归宿、无与伦比的归宿、作为庇护所的怙主，愿他保护、守护世间，即有情世间，远离恶趣。在此，所祈愿的，是那极度渴望的守护。

334. Idāni āsīalaṅkāraṃ dasseti ‘‘āsī’’ iccādinā. Iṭṭhassa atthassa icchitavatthuno āsīsanā patthanā āsī nāma siyā. Yathā tatthodāharaṇamevaṃ. Tilokekagati tibhavassa asahāyasaraṇabhūto nātho lokasāmi lokaṃ sattalokaṃ apāyato pātu rakkhatūti. Āsī nāma patthanā, taddīpikāpi utti tannāmikāva hoti. ‘‘Tilokekagatī’’ti imasmiṃ udāharaṇe pālanaṃ āsīsitaṃ. Tiṇṇaṃ lokānaṃ samāhāroti ca, ekoyeva gati paṭisaraṇanti ca, tilokassa ekagatīti ca vākyaṃ.

334. 如今，他以“愿”(āsī)等偈颂来开示“愿”庄严。对所欲之事、所愿之物的祈愿、期盼，可名为“愿”。例如，此处的例子如下：三界的唯一归宿、三有中无与伦比的庇护所、世间之主，愿他保护、守护此世间，即有情世间，远离恶趣。“愿”是祈愿，而阐明它的言语也同样得此名称。在“三界的唯一归宿”这个例子中，“守护”即是所祈愿者。“三个世界的集合”(三界)、“唯一的归宿与庇护所”(一归宿)，合为“三界的唯一归宿”，这是句子的解析。

335.

335.

Rasappatītijanakaṃ, jāyate yaṃ vibhūsanaṃ;

Rasavantanti taṃ ñeyyaṃ, rasavantavidhānato.

凡能引生情味体验的文采庄严，当知其为“具味”(rasavanta)，此由具味之法成就故。

335. Rasavantamudāharati ‘‘rasa’’iccādinā. Yaṃ vibhūsanamalaṅkaraṇaṃ rasābhāsādino patītijanakaṃ avagamasampādakaṃ jāyate, taṃ vibhūsanaṃ rasavantavidhānato sampādanato ‘‘rasavanta’’nti viññeyyaṃ yathā atthappatīti janako saddo ‘‘atthavā’’ti.

335. 以“情味”(rasa)等词阐述“有情味的”。凡是能产生情味、情味之似相(rasābhāsa)等，并能达成理解的装饰，由于其以具有情味的方式构成，因此应知此装饰为“有情味的”(rasavanta)，正如能产生意义之理解的词语被称为“有义的”。

335. Uddese rasīti uddiṭṭharasālaṅkāraṃ dasseti ‘‘rasa’’iccādinā. Yaṃ vibhūsanaṃ vuttālaṅkārānamantare yo koci alaṅkāro rasappatītijanakaṃ siṅgārādinavavidharasesu ekassa rasassa vā tasseva rasābhāsassa vā [Pg.314] avabodhanaṃ sampādento jāyate, taṃ vibhūsanaṃ rasavantavidhānato attano rasasahitabhāvassa pakāsanato rasavantanti rasīti ñeyyanti. Yathā atthappatītijanako saddo ‘‘atthavā’’ti vuccati, evaṃ rasappatītijanako alaṅkāro rasavanto ‘‘rasī’’ti ca vuccati. Rasassa patīti ca, taṃ janetīti ca, raso assa atthīti ca, rasavato bhāvoti ca, tassa vidhānaṃ sampādananti ca vākyaṃ.

335. 在纲要中说“具味者”(rasī)，他以“情味”等词来展示已解说的情味修辞。在所述的各种修辞中，任何能产生情味之理解的修辞，即在爱欲(siṅgāra)等九种情味中，能达成对其中一种情味或其似相的理解，这样的修辞，由于其以具有情味的方式构成，并显示其自身具有情味的状态，因此应知为“有情味的”(rasavanta)或“具味者”。正如能产生意义之理解的词语被称为“有义的”，同样，能产生情味之理解的修辞也被称为“有情味的”或“具味者”。此句可分析为：“情味的理解”，“它产生此”，“它有情味”，“有情味者的状态”，以及“它的构成与成就”。

336.

336.

Rāgānatabbhutasarojamukhaṃ dharāya,Pādā tilokaguruno’dhikabaddharāgā;

Ādāya niccasarasena karena gāḷhaṃ,Sañcumbayanti satatāhitasambhamena.

大地之面，是因爱而低垂的奇妙莲花；三界导师之足，亦因爱而深系；（大地）以常湿润之手紧紧握持，以持续的恭敬亲吻。

336. Udāharati ‘‘rāga’’iccādi. Dharāya pathavīaṅganāya rāgena ānataṃ, mukhaṃ. Rāgaṃ rattavaṇṇaṃ ānataṃ ninnamitaṃ, sarojaṃ. Paṭhame abbhutasarojasadisatāya mukhaṃ, tena samānādhikaraṇanti rāgānatena samāso. Dutiye tu rāgānatañca taṃ abbhutasarojaṃ pathaviṃ bhinditvā sirīpādasampaṭiggahaṇatthaṃ uṭṭhahamacchariyapadumañca, tameva tassā mukhasadisattā mukhanti rāgānatabbhutasarojamukhaṃ. Tilokaguruno sammāsambuddhassa pādā. Kīdisā? Adhikabandho rāgo anurāgo, rattavaṇṇo vā yesaṃ te, tathāvidhā. Niccamanavarataṃ sarasena rasavatā karena hatthena, raṃsinā vā gāḷhaṃ ādāya gahetvā satataṃ niccaṃ āhito sambhamo ādaro, tadabhimukhatā vā, tena sañcumbayanti, nikkhipanti vā. Ettha silesarūpakehi sambhogasiṅgārarasābhāso janyate. Siṅgāro duvidho vippalambho, sambhogo ceti. Tesu vippalambhova samaggavaṇṇanādhārattā manoharo, nediso sambhogo. Sambhogābhāse tu vattabbameva natthi. Tathāpi’hā’dhigataṃ sambhogābhāsodāharaṇaṃ bālappabodhanatthaṃ kiñci vicāressāma. Tatra pādānaṃ kāmukattaṃ [Pg.315] dharāya kāminittañca vākyasāmatthiyā viññāyate. Saddena vuccamānaṃ puna vuttaṃ siyā. Atra pādānaṃ taṃ viññeyyaṃ, ratyukkaṃsābhāso yadi kavinā paṭipādetabbo na bhaveyya, tadā gāthāyamananupapannaṃ siyāti evaṃvidhavacanatova pādā ratyābhāsavantoti gamyate. Ratiyā ālambaṇavibhāvābhāso dharākāmini, rammadesādivisesābhāve acchariyapadumuggamanābhāvato abbhutasarojasaddasavanena gammamānā rammadesādayo uddīpanavibhāvābhāsā, byabhicārībhāvābhāsabodhakāni kavivacanāni anubhāvābhāso. Tathā hi ‘‘niccasarasena karena gāḷhaṃ ādāyā’’ti karassa sarasatāgāḷhaggahaṇakathanena harisādayo gamyante. ‘‘Satatāhitasambhamenā’’ti iminā ussukkattādayo pahīyantīti evaṃ bandhavuttīti vibhāvādīhi bandhatthābhāsānaṃ manasi yo uppajjati ānandābhāso, so rasābhāso sambhogarasābhāso vuttoti.

336. 举“rāga”等为例。大地(Dharā)女之面，因爱(rāga)而低垂。爱亦指红色，莲花(saroja)因红色而低垂。第一种解释，面容与奇妙莲花相似，因此与“因爱而低垂”(rāgānatena)是同格复合词。第二种解释，那因爱而低垂的奇妙莲花，即为迎接圣足而破地生长的奇异莲花，正因其与她的面容相似，故称之为面，因此是“因爱而低垂的奇妙莲花面”(rāgānatabbhutasarojamukhaṃ)。三界导师(Tilokaguru)、正自觉者(sammāsambuddha)的双足。是怎样的呢？是那些以极度的爱(rāga)、爱恋(anurāga)或红色为束缚的双足。（大地）以常时湿润、充满情味的手(kara)，或以光芒(raṃsi)，紧紧握持，以持续的恭敬(sambhamo)与尊重(ādaro)，或以朝向之态，亲吻或安放。此处通过双关(silesa)和譬喻(rūpaka)产生了交合爱欲(sambhogasiṅgāra)之情味似相(rasābhāsa)。爱欲情味(siṅgāra)有两种：离别(vippalambha)与交合(sambhoga)。其中，离别者因能支撑完整的释义(vaṇṇanā)而悦意，交合者则不然。关于交合之似相，实无可说。然为启迪蒙昧者，兹将此处所得交合之似相的例子稍作探讨。在此，双足的爱者之性，与大地的爱人之性，可由文句之力了知。若以言词明说，则成复述。此处对双足应如是了知：若诗人无意表达爱乐(rati)高涨之似相，则此偈颂便不成立。正是由于这样的言词，才可推知双足具有爱乐之似相。爱乐的所依之因的似相(ālambaṇavibhāvābhāso)是作为爱人的大地；在没有美景等特殊之处的情况下，仅从听到“奇妙莲花”一词便可推知的美景等，是激发之因的似相(uddīpanavibhāvābhāsā)；诗人的言语指示了暂时情感的似相(byabhicārībhāvābhāsabodhakāni)，是（情感）表现的似相(anubhāvābhāso)。例如，由“以常湿润之手紧紧握持”之语，从手的湿润与紧握之描述中，可知有欢喜(harisa)等（情感）。由“以持续的恭敬”，可知渴求(ussukka)等已舍离。构句之法即是如此。由决定因(vibhāva)等构成要素的似相，于心中所生起的喜悦之似相，即是情味之似相，被称为交合情味之似相。

336. Idāni udāharaṇaṃ dassento uttaripi dassetabbasiṅgārahassakaruṇādirasuddesassa anurūpato siṅgārarasayuttameva dasseti ‘‘rāgā’’iccādinā. Dharāya mahīaṅganāya rāgānatabbhutasarojamukhaṃ rāgena anurāgena abhimukhaṃ katvā namitaṃ acchariyaguṇopetapadumasadisānanaṃ no ce, rattavaṇṇaṃ ānataṃ abbhutasarojasaṅkhatamukhaṃ tilokaguruno bhuvanattayānusāsakassa sammāsambuddhassa pādā adhikabaddharāgā adhikabaddhānurāgavantā no ce, pubbakammena kataadhikarattavaṇṇā niccasarasena karena satatānurāgayuttena hatthena no ce, avikalattā satatasampattisahitena kiraṇena gāḷhaṃ ādāya gāḷhaṃ gahetvā no ce, phusitvā satatāhitasambhamena niccaṃ katādarena no ce, nirantarāhitaabhimukhabhāvena sañcumbayanti [Pg.316] cumbanti no ce, ṭhitikriyāsādhanattena phusantīti.

336. 现在，在展示范例时，为了与后面将要展示的爱欲(siṅgāra)、喜笑(hassa)、悲悯(karuṇā)等诸情味的章节相符，他以“rāgā”等词展示了与爱欲之情味相应的内容。大地(Dharā)女神(mahīaṅganā)那因爱而低垂的奇妙莲花面容：[此即]因爱(rāga)、爱恋(anurāga)而转向、低垂，具足稀有功德、如莲花般的面容；或者，是红色的、低垂的、被称为奇妙莲花的面容。三界导师(tilokaguru)、三界教导者(bhuvanattayānusāsaka)、正自觉者的双足，是极度束缚于爱者，或极具爱恋者；或者，是因过去业(pubbakamma)而造成极红的颜色。以恒常有味(niccasarasa)之手(kara)，以恒具爱恋之手(hattha)；或者，以其无缺而恒具成就之光(kiraṇa)，紧紧地拿起，紧紧地抓住；或者，触碰之后，以持续生起的恭敬(sambhama)，以恒常的尊重(ādara)；或者，以不间断生起的朝向状态，亲吻，亲吻；或者，以完成站立的动作为方式而触碰。

Rāgena anurāgena ānataṃ abhimukhīkatamiti ca, abbhutañca taṃ sarojañceti ca, tena sadisatāya abbhutasarojañca taṃ mukhañceti ca, rāgānatañca taṃ abbhutasarojamukhañceti ca, rāgaṃ rattavaṇṇaṃ ānataṃ ninnamiti ca, tañca taṃ abbhutasarojañceti ca, tameva tādisamukhasadisattā mukhamiti ca, tilokassa gurūti ca, adhikaṃ katvā baddho, attano pubbakammena vā kato, rāgo anurāgo rattavaṇṇo vā yesamiti ca, rasena anurāgena sampattiyā vā saha vattamānoti ca, āhito vihito ca so sambhamo ādaro tadabhimukhabhāvo vā ceti ca viggaho.

词义分解(viggaha)如下：“因爱(rāga)、爱恋(anurāga)而低垂、朝向”；“既是奇妙的，也是莲花”；“因与它相似，所以是奇妙的莲花，那也是面容”；“因爱而低垂的奇妙莲花面容”；“朝向爱，即红色，意为向下倾斜”；“那也是奇妙的莲花”；“正因为与那样的面容相似，所以是面容”；“三界之导师”；“对他们来说，爱、爱恋或红色被极度地束缚，或由自己的过去业所造”；“与情味(rasa)、爱恋或成就(sampatti)共同存在”；“那被置入、被造作的恭敬(sambhama)，即是尊重或朝向它的状态”。

Ettha ‘‘rāgānatā’’tiādikena silesālaṅkārena ca ‘‘abbhutasarojamukha’’nti rūpakālaṅkārena ca sambhogasiṅgārarasābhāso uppādīyati. Tādisaṃ itthipurisānaṃ sambhogābhāvena, tadākārena ca kappitattā rasābhāso nāmāti daṭṭhabbo. Siṅgārassa āyogavippayogasambhogavasena tividhattepi āyogavippayogadvayaṃ vippalambhamevāti vippalambho, sambhogo ceti duvidho hoti. Tesu vippalambhova anūnavaṇṇanāya bhūmittā manoharo. Sambhogo pana tādiso na hoti. Sambhogābhāsopi hīno hoti. Evaṃ sante payogaṃ katvā kurumānāya vaṇṇanāya ucitabhāvena ihādhigatasambhogasiṅgārarasābhāsena rasibhūtālaṅkārassa udāharaṇe rasābhāso evaṃ veditabbo. Pādānaṃ kāmukabhāvābhāse ca dharāya kāminībhāvābhāse ca vācakapadena avuttepi ‘‘dharāya pādā tilokaguruno’’ti idaṃ ṭhapetvā pāṇidhammapakāsakehi avasesapadehi ñāyate.

此处，通过“rāgānatā”（因爱而低垂）等的双关庄严(silesālaṅkāra)和“abbhutasarojamukha”（奇妙莲花面容）的譬喻庄严(rūpakālaṅkāra)，产生了交合爱欲之情味似相(sambhogasiṅgārarasābhāsa)。由于男女之间并无此种交合，而只是依其形式构想，故应知此为情味似相(rasābhāsa)。爱欲(siṅgāra)虽有向往(āyoga)、分离(vippayoga)、交合(sambhoga)三类，但向往与分离二者实为离别(vippalambha)，故有离别与交合二种。其中，离别因是进行完整释义(vaṇṇanā)的基础而更引人入胜，交合则不然，交合之情味似相甚至是低劣的。即便如此，由于此处经过努力而作的释义是恰当的，因此，在这个已成为情味庄严(rasibhūtālaṅkāra)的范例中，所获得的交合爱欲之情味似相，应当如是理解为一种情味似相。虽然双足作为爱慕者(kāmuka)之相与大地作为爱慕者(kāminī)之相并未被言说之词明言，但除了“大地之上三界导师之足”这部分外，可通过其余揭示“手”(pāṇi)之性质的词语而了知。

Dvinnaṃ [Pg.317] aññamaññaṃ ratiābhāso ‘‘adhikabaddharāgā rāgānata’’nti imehi vutto. Ayaṃ ratiābhāso idha ṭhāyībhāvo purisaratiyā itthiyā ca, itthiratiyā purisassa ca ālambaṇattā pādakāmukadharākāminiyo dve aññamaññaṃ ālambaṇavibhāvābhāsā honti. Rammadesādivisesaṃ vinā acchariyapadumodayassa abhāvato abbhutasarojasaddassa uccāraṇena gammamānā rammadesādayo ratiṃ uddīpayantīti uddīpanavibhāvābhāsā nāma. ‘‘Niccasarasena karena gāḷhamādāyā’’ti iminā karassa sarasabhāvassa ca gāḷhaṃ gahaṇassa ca vuttattā harisādayo ñāyante. ‘‘Satatāhitasambhamenā’’ti iminā ussāhādayo ñāyanti. Tattha harisaussāhādayo byabhicārībhāvābhāsā nāma honti. Te byabhicārībhāvābhāse pakāsentāni yathāvuttakavivacanāni anubhāvābhāsā nāmāti evaṃ bandhe dissamānaṭhāyībhāvabyabhicārībhāvavibhāvaanubhāvehi atthāvabodhaṃ karontānaṃ paṇḍitānaṃ uppajjamāno yo santosābhāsasaṅkhāto rasābhāso atthi, so idha sambhogarasābhāsoti kathitoti. Ṭhāyībhāvādayo upari āvibhavissanti.

二者相互间的爱乐相(ratiābhāsa)，是由“adhikabaddharāgā”(极度束缚于贪爱)和“rāgānata”(因贪爱而低垂)这些词所表达的。此爱乐相在此即是常住情状(ṭhāyībhāvo)。因为女子的爱乐以男子为所缘，男子的爱乐以女子为所缘，所以爱慕者之足与爱慕者之大地二者，相互成为所缘激发因素相(ālambaṇavibhāvābhāsa)。由于若无优美的处所等，奇妙的莲花便不会出现，因此通过“奇妙莲花”(abbhutasarojam)一词的表述，可以理解为优美的处所等激发了爱乐，这被称为助缘激发因素相(uddīpanavibhāvābhāsa)。通过“niccasarasena karena gāḷhamādāyā”(以恒常有味之手紧紧拿起)一句，可知手的有味状态和紧握，由此可了知欢喜(harisa)等。通过“satatāhitasambhamena”(以持续生起的恭敬)一句，可了知精进(ussāha)等。在此，欢喜、精进等被称为变动情状相(byabhicārībhāvābhāsa)。那些揭示变动情状相的如上所述的表述，被称为随感相(anubhāvābhāsa)。如此，对于通过在作品中看到的常住情状、变动情状、激发因素、随感之相而理解其义的智者们来说，所生起的名为满足相(santosābhāsa)的味相(rasābhāsa)，在此即被称为交合之味相(sambhogarasābhāsa)。常住情状等将在下文阐明。

337.

337.

Iccā’nugamma purimācariyānubhāvaṃ,Saṅkhepato nigadito’ya’malaṅkatīnaṃ;

Bhedo’parūpari kavīhi vikappiyānaṃ,Ko nāma passitu’malaṃ khalu tāsa’mantaṃ.

如是依循前代导师之威力，此等庄严的差别已简要宣说；对于诗人们不断构想的庄严，谁又能完全洞悉其边际？

Iti saṅgharakkhitamahāsāmipādaviracite

此为僧护大主尊所著

Subodhālaṅkāre

《善明庄严论》

Atthālaṅkārāvabodho nāma

名为“义庄严之觉悟”

Catuttho paricchedo.

第四章。

337. Evamuddesānukkamena yathāpaṭiññātaṃ niṭṭhapetvā idāni nigamanapubbakaṃ bahuttamesaṃ niddisitumāha ‘‘icci’’ccādi. Iti [Pg.318] iminā vuttappakārena purimānaṃ daṇḍīādīnaṃ ācariyānaṃ ānubhāvaṃ bandhalakkhaṇāni anugamma anugantvā alaṅkatīnamalaṅkārānaṃ ayaṃ bhedo saṅkhepato nigadito kathito. Saṅkhepatoti vutto, kasmāti āha ‘‘uparūparī’’tiādi. Uparūpari dīghakālamārabbha yāvedāni matthakamatthake kavīhi vikappiyānaṃ pabhediyamānānaṃ tāsamalaṅkatīnaṃ antaṃ pariyantaṃ passituṃ khalu ekantena ko nāma jano alaṃ samattho.

337. 如此依照纲要次第完成论述后，现在为了以结论来指出其众多性，而说“如是”等。即是说：如是依照以上所说的方式，随顺前代导师(如檀丁(Daṇḍin)等)之威力与构作特征，此等庄严的分类，已简要地宣说。说为“简要”，是为何呢？答曰：“不断地”等。从漫长的时间开始，直到今天，对于诗人们不断构思、区分的种种庄严，究竟有谁能够完全洞悉其边际呢？

Iti mahāsāmināmikāyaṃ subodhālaṅkāraṭīkāyaṃ

此为名为《大主尊》的《善明庄严论疏》中

Catuttho paricchedo.

第四章。

337. Evaṃ uddesakkamena yathāpaṭiññāte atthālaṅkāre niṭṭhapetvā idāni nigamanamukhena esaṃ atthālaṅkārānaṃ bahubhāvaṃ dasseti ‘‘iccānugamma’’iccādinā. Iti yathāvuttanayena purimācariyānubhāvaṃ pubbakālikānaṃ daṇḍībhaddapāṇādīnaṃ alaṅkārasatthasaṅkhātānubhāvaṃ anugamma alaṅkatīnaṃ ayaṃ bhedo saṅkhepato nigadito mayā vutto saṅgahito. Kasmāti ce? Uparūpari dīghakālato paṭṭhāya yāvajjatanā kavīhi racanākattārehi vikappiyānaṃ anekappakārato kappiyamānattā puthakkariyamānānaṃ tāsamalaṅkatīnaṃ antaṃ pariyantaṃ passituṃ khalu ekantena ko nāma puggalo alaṃ samatthoti. Saṅgahamanādiyitvā kenāpi pariyantaṃ adhigantuṃ na sakkāti adhippāyo. Pure bhavāti ca, purimā ca te ācariyā ceti ca, tesamānubhāvoti ca, visesato asaṅkarato kappiyanti ca vākyaṃ.

337. 如此依照纲要次第，如其所承诺般完成了义庄严的阐述后，现在通过结论的方式，以“如是依循”等偈颂来显示这些义庄严的众多性。其义为：如是依上述方式，随顺前代导师——即往昔的檀丁(Daṇḍin)、贤手(Bhaddapāṇi)等人——被称为庄严论典的威力，此等庄严的差别已由我简要地宣说、汇集。若问为何如此？因为从漫长的时间开始，直到今天，它们被诗人们与创作者们以种种方式构想、分别制作，对于这些庄严，究竟有哪个人(puggala)能完全洞悉其边际呢？其意为：若不加以汇集，则无人能通达其边际。此句亦可解为：“往昔存在”(pure bhava)，故为“前代”(purima)；他们是“导师”(ācariyā)；此即“他们的威力”(tesamānubhāvo)；以及“被特别地、不混淆地构想”(visesato asaṅkarato kappiyanti)。

Iti subodhālaṅkāranissaye

此为《善明庄严论依释》中

Catuttho paricchedo.

第四章。

5. Bhāvāvabodhapariccheda

5. 情态解说章

338.

338.

Paṭibhānavatā [Pg.319] loka-vohāra’manusārinā;

Tato’cityasamullāsa-vedinā kavinā paraṃ.

具辩才者，随顺世间言说；进而了知恰当之光辉，方为卓越诗人。

338. Tadeva yathāpaṭiññātamalaṅkāravibhāgaṃ bodhetvā sampati rasavantālaṅkārappasaṅgenādhigataṃ rasaṃ sakala saṃsāradukkhanissa raṇekanimittavimuttirasekarasavisuddhasaddhammāgamaviggāhasappīṇanoṇatamatīnaṃ paramasaddhālūnamanadhigatattepi lakkhaṇamattena lokavohārakosallamattapariggahāya kiñcimattamupadisituṃ na sākallena ‘‘paṭibhānavatā’’tiādimāha. Paṭibhānaṃ taṃtaṃṭhānānurūpappavattā paññā. Sā hi sarasaracanāyaccantopakārikā, tatova kabbaṃ ‘‘paṭibhāna’’nti vuccati. Tenāha ‘‘paṭibhānavatā’’ti. Kavinā lokavohārānugantabbo. Yo hi sakalaṃ lokavohāraṃ nānusarati, so kaviyeva na hoti. Tenāha ‘‘lokavohāramanusārinā’’ti. Yato ocityaṃ nāma kavīnaṃ paramaṃ rahassaṃ lokavohārepi ucitaññūyeva pasaṃsīyate, samucitalokavohārānusāreneva ca vakkhamānānukkamena viracitā racanā sacetanānaṃ rasassādāya sampajjate, tasmā ocitye samullasattaṃ dittaṃ phuṭameva bandhanaṃ kātuṃ vaṭṭati. Tatovaccantamocityasamullāsavedinā kavinā bhavitabbaṃ. Tenāha ‘‘paraṃ ocityasamullāsavedinā’’ti. Sabbañcetaṃ ‘‘kavinā’’ti ettha visesanaṃ, ‘‘kavinā’’ti cetaṃ ‘‘nibandhā’’ti ettha avutto kattā.

338. 如是，在如所承诺地阐明了文饰的分类之后，现在，（作者）说了“具辩才者”等偈颂，是为了通过与具味文饰的关联而获得的味，向那些具有最高信仰的人——他们的心意因沉浸于纯净正法之流而满足，此正法与解脱味是同一味，而解脱味是出离一切轮回之苦的唯一因——略作开示，而非完整地阐述，即便他们尚未证得（解脱），也为了让他们仅凭特征来掌握世间言说的善巧。辩才(paṭibhāna)即是随顺不同场合而生的智慧。它对于创作优美的作品极有助益，因此诗歌也被称为“辩才”。所以（偈颂）说“具辩才者”。诗人应当随顺世间言说。若不完全随顺世间言说，就根本不是诗人。因此（偈颂）说“随顺世间言说者”。因为“恰当性”(ocitya)是诗人的最高秘密，在世间言说中，也唯有知晓恰当者才受称赞；并且，只有依照恰当的世间言说、遵循将述的次序创作的作品，才能令有识之士品尝到味。因此，作品应当在恰当性方面做到光辉、明亮、清晰。所以诗人必须是彻底了知恰当性之光辉的人。因此（偈颂）说“进而了知恰当性之光辉者”。所有这些，都是此处“由诗人”的形容词；而这个“由诗人”，是“被创作”一词中未明言的作者。

338. Evaṃ yathāpaṭiññātānamalaṅkārānaṃ dassanāvasare rasavantālaṅkārappasaṅgenādhigatanavavidhasiṅgārādirase sakalasaṃsāradukkhanissaraṇaasahāyakaraṇabhūtavimuttirasena ekarasabhūte atipaṇīte saddhammāmataraseyeva luddhānaṃ saddhābāhullasuddhasaṃyamānaṃ vimukhepi [Pg.320] lakkhaṇamattapariññāṇena lokavohāresu asammohatthaṃ saṅkhepena dassetukāmo idāni ‘‘paṭibhānavatā’’iccādimāha. Paṭibhānavatā sarasaracanāya accantopakāraṭṭhānocitapaññāvisesavatā lokavohāramanusārinā sakalaloke vohārānurūpamanugatena tato yasmā ocityaṃ nāma hadayato abahi kātabbaṃ, rahassamiva bandhato viyojanīyaṃ na hoti. Tasmā paramatisayena ocityasamullāsavedinā ucitabhāvena vattumicchitatthassa uddīpanasseva anurūpappakārena iṭṭhatthassa samullāsanaṃ dittiṃ jānantena kavinā bandhakārakena nibandhāti sambandho. Paṭibhā paṭibhānanti paññāyetaṃ nāmaṃ, tato jātakabbassapi paṭibhāti vuccamānattā ayaṃ paññāviseso racanāya accantopakāroti ñātabbo. Paṭibhānamassatthīti ca, lokassa vohāroti ca, taṃ anugacchati sīlenāti ca, ocityena samullāsoti ca, taṃ vijānāti sīlenāti ca viggaho.

338. 如是，在展示如所承诺的文饰时，（作者）如今说了“具辩才者”等偈颂，是希望为那些人作简要的开示，使他们在世间言说中不迷惑。这些人贪爱那极致殊胜的正法甘露之味，此味与作为出离一切轮回之苦的独立之因的解脱味已成同一味；他们具足丰厚的信仰、清净与自制，即便于解脱有所背离，也能仅凭（此处所说之）特征而了知。具辩才者，即是具有一种特殊的智慧，此智慧随顺于能对优美创作带来极大助益的场合。随顺世间言说者，即是在整个世界中随顺言说的常规。其次，因为名为“恰当性”者，不应被置于心外，它如秘密一般，不应与作品分离。因此，由一位诗人、作者，以最高程度了知恰当性之光辉，即以恰当的方式，用适宜的方法了知所欲言说的意义之启发、所喜爱意义的光辉与明亮，而进行创作——这便是（偈颂的）文句关联。“辩”(paṭibhā)或“辩才”(paṭibhāna)是智慧的名称；由于从它产生的诗歌也被称为“辩”，故应了知此种特殊的智慧对创作有极大的助益。“他有辩才”（故为“具辩才者”），“世间的言说”（故为“世间言说”），“他以天性随顺之”（故为“随顺者”），“由恰当性而有光辉”（故为“恰当之光辉”），“他以天性了知之”（故为“了知者”）——这些是（复合词的）解析。

339.

339.

Ṭhāyīsambandhino bhāva-vibhāvā sānubhāvakā;

Sampajjanti nibandhā te, rasassādāya sādhunaṃ.

与常住（情）相关的情态与显因，以及诸随感，此等在作品中得以成就，以供善士品味。

339. ‘‘Ṭhāyi’’ccādi. Ṭhāyino vakkhamānaratyādayo tehi saha sambandho vibhāvādīhi yoge ratyādīnamassādiyattamānīyamānattā etesamatthīti ṭhāyīsambandhino. Saha anubhāvehi vakkhamānalakkhaṇehīti sānubhāvakā, bhāvo vibhāvo ca, vakkhamāno bhāvena bhāvābhāsopi imināva saṅgahito, rasassādāya sampajjantīti sambandho.

339. “常住”等（的解释如下）：常住（情）是指将要解说的爱乐(rati)等。因为当（情态、显因等）与显因等结合时，爱乐等被带入可品味的状态，所以它们与常住（情）有关，故称“与常住（情）相关者”。“与将要解说其特征的诸随感相结合”，故称“与随感俱者”。情态与显因：通过“情态”一词，将要解说的“情态的相似相”(bhāvābhāsa)也由此被含摄。“为品味而成就”——这便是（偈颂的）文句关联。

339. ‘‘Ṭhāyi’’ccādi. Ṭhāyīsambandhino ṭhāyīpadena, tena vāccaratihāsādiatthena vā sambandhupagatā sānubhāvakā vakkhamānānubhāvehi saha pavattā bhāvavibhāvā vakkhamānabhāvavibhāvā nibandhā vuttaguṇopetakavinā bandhitā ekattha āharitvā dassitā sādhunaṃ issādidosarahitānaṃ sajjanānaṃ rasassādāya siṅgārādivakkhamānarasassa assādanatthaṃ sampajjanti pavattantīti. Imāya gāthāya ṭhāyībhāvo byabhicārībhāvo kevalabhāvo vibhāvo anubhāvo raso ceti ime uddiṭṭhā bhavanti, kathanti ce? Bhāvavibhāvānaṃ ‘‘ṭhāyīsambandhino’’ti visesanaṃ bhavati, tena bhāvassa ṭhāyī ca so bhāvo ceti ca ṭhāyīpadena sambandhattā ṭhāyībhāvo ca, puna byabhicārībhāve sati ‘‘ṭhāyībhāvo’’ti imassa sādhakattā imasseva ṭhāyībhāvapadassa payogasāmatthiyena gammamāno byabhicārībhāvo ca, puna ṭhāyīpadena samāsamakatvā visuṃ dassitabhāvasaddasutiyā ṭhāyībhāvabyabhicārībhāvehi añño bhāvo ca, tathā eva ṭhāyīpadena vāccaratihāsādiatthassa uppattiuddīpanadvayaṃ vibhūtaṃ katvā sajjetvā ṭhitattā tehi ratihāsādīhi atthehi sambandhino ālambaṇauddīpanasaṅkhatavividhavibhāvā ca, evameva sānubhāvakapadena samāyogena dassitānubhāvo ca, ‘‘rasassādāyā’’ti iminā niddiṭṭharaso cāti evamime ṭhāyībhāvādayo uddiṭṭhā honti. Ṭhāyinā saha sambandhoti ca, so etesamatthīti ca, bhāvo ca vibhāvo ceti ca, saha anubhāvehi vattantīti ca, rasassa assādoti ca vākyaṃ.

339. “常住”等。与常住(ṭhāyī)相关联的，通过“常住”一词，或通过其所表达的爱、笑等意义而关联，具有随感，与将要述说的随感共同生起的情态与显因，以及将要述说的情态与显因——这些由具备所述美德的诗人所著的作品，被汇集一处而展示，是为了让无嫉妒等过失的善人品尝到味，是为了品尝将要述说的艳情等味而成就、而展开的。通过这首偈颂，常住情态(ṭhāyībhāvo)、易变情态(byabhicārībhāvo)、纯粹情态(kevalabhāvo)、显因(vibhāvo)、随感(anubhāvo)以及味(raso)这几项被指出了。这是如何说的呢？对于情态与显因来说，“与常住相关联的”是其限定语，因此，由于情态既是常住的又是情态，通过与“常住”一词的关联，便有了常住情态。再者，当有易变情态时，由于它能成就“常住情态”，通过这个“常住情态”一词的运用之力，便可推知易变情态。再者，由于“常住”一词未构成复合词，而是单独听闻到“情态”一词，因此还有不同于常住情态和易变情态的其他情态。同样，通过“常住”一词，爱、笑等意义的生起与激发这两种作用被显明、准备好，因此，与这些爱、笑等意义相关联的，名为所缘(ālambaṇa)与激发(uddīpana)的各种显因也成立了。同样，通过“具有随感”一词的组合，随感也被显示出来。还有，通过“为了品味”这句话所指示的味——像这样，这些常住情态等都被指出了。“与常住共同关联”，“它为彼等所有”，“情态与显因”，“与随感共同运作”，“味的品尝”，这些是（此中的）文句。

Bhāvaadhippāya

情态的含义

340.

340.

Cittavuttivisesā tu, bhāvayanti rase yato;

Ratyādayo tato bhāva-saddena parikittitā.

心的特殊作用，因能滋养诸味；是故爱(rati)等，被称为“情态”。

340. Idāni yathāuddiṭṭhesu ṭhāyādīhi bhāvavibhāvānubhāvarasesu paṭhamaṃ bhāvaṃ vibhāvetuṃ bhāvasaddamanvatthayati ‘‘citta’’iccādinā. Cittassa vuttiyo ramaṇahasanādiākārena pavattiyo, tāva visesā visiṭṭhasabhāvatthāti cittavuttivisesā. [Pg.322] Ratyādayo ṭhāyībyabhicārīsāttikā. Tusaddo visese. Yato rase siṅgārādayo bhāvayanti nipphādenti. Tato bhāvasaddena parikittitā bharatādīhi kathitā. Ettha hi ṇyanto bhūdhātu karaṇe vattate. Yato cāyaṃ na kevalaṃ karaṇeyeva vattate, atha kho byāpane, paṭipādane ca, tasmāssa paṭibhānaṃ cittaṃ bhāvayanti byāpenti. Atha vā kavino lokaṭṭhitiñāṇalakkhaṇaṃ adhippāyaṃ bhāvayanti paṭipādentīti bhāvāti evamettha attho daṭṭhabbo.

340. 现在，在如前所指出的持久情态等，即情态、显因、随感与味之中，首先为了阐明情态，作者用“心”等词语来解释“情态”(bhāva)一词的词源义。心的作用(cittassa vuttiyo)，即是以喜爱、欢笑等形式的活动；那些特殊的作用，因其具有独特的自性，故为心的特殊作用(cittavuttivisesā)。爱等，即是持久情态、易变情态与真实情态。‘tu’一词用于强调。因为它们能使艳情等味产生、成就。因此，它们被婆罗多(Bharata)等人称为“情态”。在此，带使役词缀的词根√bhū用于“作”义。因为它不仅用于“作”义，也用于“遍布”和“达成”义，所以它们“使”相应的智慧之心“遍布”。或者，它们“使”诗人关于世间状态的智慧特征之意趣“达成”，故为“情态”。此处的意义应如是理解。

340. Idāni uddiṭṭhesu ṭhāyībhāvādīsu ṭhāyīādīnaṃ tiṇṇaṃ sādhāraṇo bhāvo nāma esoti dassento anvatthavasena dasseti ‘‘citta’’iccādi. Cittavuttivisesā tu cittassa uttari vakkhamānārammaṇahasanasocanādīhi, nibbedādīhi, thambhādīhi ca ākārehi pavattisaṅkhātā aññamaññaṃ asaṅkarākārasaṅkhātā visesā pana ṭhāyībyabhicārīsāttikā yato yasmā rase siṅgārādirase bhāvayanti nipphādenti karonti. No ce, rase siṅgārādirasavisaye paṇḍitānaṃ cittaṃ bhāvayanti byāpanaṃ karonti. No ce, tasmiṃyeva rasavisaye kavino lokasabhāvaṃ visayaṃ katvā pavattañāṇalakkhaṇaṃ adhippāyaṃ bhāvayanti paṭipādanaṃ karonti. Tato bhāvasaddena hetukattari nipphannena ratyādayo ratihāsādayo parikittitā bharatādīhi vuttā hontīti. ‘‘Ratyādayo’’ti ettha ādisaddena hāsādayo ṭhāyībhāvā ca, nibbedādayo byabhicārībhāvā ca, thambhapalayādayo sāttikabhāvā ca saṅgahitāti daṭṭhabbā. Cittassa vuttiyoti ca, tā eva visesāti ca, bhāvo iti saddoti ca vākyaṃ.

340. 现在，在已指出的持久情态等之中，为了表明名为“情态”者是持久等三者的通称，作者通过词源义，以‘心’等词语来显示。而心的特殊作用，即心以后面将要述说的所缘而有的欢笑、悲伤等，以及厌离等，还有僵硬等形式的活动，这些被称为彼此不混杂的特殊形态，即是持久情态、易变情态与真实情态。因为它们能在艳情等味中使之生起、成就、造作。或者，它们在艳情等味的领域中，使智者的心得以遍布。或者，它们在同一个味的领域中，以世间自性为对象，使诗人已生起的智慧特征之意趣得以达成。因此，由带后缀的词根构成的‘情态’一词，（所指的）爱、笑等爱等(ratyādayo)，被婆罗多等人所说。在此，‘爱等’一词中的‘等’字，应理解为包含了笑等持久情态，厌离等易变情态，以及僵硬、昏厥等真实情态。‘心的作用’、‘彼等即是特殊作用’、‘名为“情态”之词’，这些是（偈颂中的）文句。

Ṭhāyībhāvaadhippāya

常情的含义

341.

341.

Virodhinā’ññabhāvena,[Pg.323] Yo bhāvo na tirohito;

Sīlena tiṭṭhati’cce’so,Ṭhāyībhāvoti saddito.

不被敌对的其他情态所遮蔽，那个情态以其自性而安住，故被称为常情。

341. Ṭhāyādike tividhe bhāve kamenāha ‘‘virodhinā’’iccādinā. Virodhinā aññena jigucchādinā bhāvena yo bhāvo ratyādiko na tirohito nacchādito, eso bhāvo anucchijjamānattā eva tiṭṭhati sīlenāti, ṭhāyī eva bhāvoti ṭhāyībhāvoti saddito kathito. Yo bhāvādīhi ālokitassādaṃ nīto samānīto, so sāmājikehi assādiyamānattā rasoti vuccati. Vakkhati hi ‘‘savibhāva’’iccādi.

341. 对于常情等三种情态，他依次以“不被敌对的”等词来说明。不被敌对的、其他如厌恶（jigucchā）等情态所遮蔽或覆盖的爱（rati）等情态，这种情态因不被中断而以其自性安住，故被称为“常情”（ṭhāyībhāva）。那个通过因缘（vibhāva）等而变得可品尝，并被观众（sāmājika）所品尝的，被称为“味”（rasa）。因为他将要说“具因缘”等。

341. Idāni ṭhāyīādike tividhabhāve kamena niddisati ‘‘virodhi’’iccādinā. Virodhinā aññabhāvena ratihāsādīnaṃ viruddhena jigucchādinā aññabhāvena yo bhāvo ratihāsādiko tirohito na byavahito na hoti, eso viruddhabhāvena abyavahito bhāvo tiṭṭhati sīlenāti iminā atthena ṭhāyī nāma hotīti katvā ṭhāyībhāvoti saddito kathitoti. Yo vibhāvānubhāvādīhi assādanīyattaṃ pāpito sabbhehi assādanīyattā rasoti vuccati, so ṭhāyī nāmāti vuccati. Añño ca so bhāvo ceti ca, tiro kayiritthāti ca, ṭhāyī ca so bhāvo ceti ca viggaho.

341. 现在依次以“敌对的”等词来指示常情等三种情态。不被与爱、笑等相违的、其他如厌恶等情态所遮蔽或阻碍的爱、笑等情态，这种不被敌对情态所阻碍的情态，以其自性安住，因此被称为“常情”。那个通过因缘（vibhāva）、果（anubhāva）等而变得可品尝，并因其可被所有人品尝而被称作“味”（rasa）的，它也被称为“常情”。“它是另一情态”、“它被遮蔽”，以及“它是常情”，是此等词的分解（viggaha）。

Ṭhāyībhāvappabhedauddesa

常情分类的略说

342.

342.

Ratihāsā ca soko ca,Kodhussāhabhaya’mpi ca;

Jigucchāvimhayā ceva,Samo ca nava ṭhāyino.

爱、笑、悲伤，愤怒、勇力、恐惧，厌恶、惊奇，以及平静，这九种是常情。

342. Ratyādīnaṃ [Pg.324] navannameva ṭhāyitvaṃ sambhavatītyāha ‘‘rati’’ccādi. Samo ceti evaṃ ṭhāyino navāti yojanā. Navevete sakasakavibhāvānubhāvehi samullāsitā visumpi bandhitabbā kavinā, abhinetabbā ca naṭena, tathā sesabhāvāpi. Tattha yadi panāyaṃ rati asesaitthipurisaguṇayuttānaṃ itthipurisānaṃ aññamaññaṃ janitā, candādīhi uddīpanavibhāvehi uddīpitā, ussukkatādibādhakehi anubhāvehi paripositā, sakasakānubhāvasāmatthiyā patīyamānehi anekarūpehi byabhicārīhi cittatā siyā, tadā tu ṭhāyī rati naṭābhinayena, subandhasavanena vā sabbhehi assādiyamānā siṅgārarasattamāpajjate. Evaṃ yathāyogaṃ hāsādiṭhāyībhāvānaṃ hassarasādibhāvāpajjane yuttiṃ samanneyya.

342. 他说只有爱等九种才能成为常情，并说“爱”等。“以及平静”，这样就是九种常情，这是其连接。这九种情态，应由诗人以各自相应的因缘（vibhāva）和果（anubhāva）来激发，并分别加以组合，也应由演员来表演，其余情态亦复如是。其中，如果这种爱（rati）产生于具备一切男女美德的男女之间，由月亮等激发性因缘（uddīpanavibhāva）所激发，由渴望等果所滋养，并由通过各自相应果的力量而感受到的各种变情（byabhicārībhāva）所丰富，那么这种常情（ṭhāyī rati），通过演员的表演或优美的诗歌吟诵，被所有人品尝时，就达到了艳情味（siṅgārarasa）的状态。同样地，对于笑等常情转化为滑稽味（hassarasādi）等情况，也应该这样适当地理解。

342. Ṭhāyībhāvo nāma ratyādayo naveveti dassetuṃ ‘‘ratihāsā’’tiādimāha. Ratihāsā ca soko ca kodhussāhabhayampi ca jigucchāvimhayā ceva samo santaguṇo cāti evaṃ ṭhāyino nava honti. Imesaṃ ratyādīnaṃ navannaṃ sarūpakathanaṃ ‘‘siṅgārahassakaruṇā’’tiādikāya uddesagāthāya anantare niddese pākaṭo hoti. Rati ca hāso cāti ca, kodho ca ussāho ca bhayañceti ca, jigucchā ca vimhayā ceti ca vākyaṃ. Ime nava ca evaṃ byabhicārībhāvasāttikābhāvo ceti ime yathāsakamanurūpavibhāvānubhāvehi dittaṃ katvā paccekaṃ kavinā bandhitabbā, naṭena gahetvā dassitabbā ca. Imesu tividhabhāvesu ayaṃ rati asesapumitthiguṇehi yuttehi naranārīhi aññamaññaṃ uppāditā, candādīhi uddīpanavibhāvehi uddīpitā, ussāhādipakāsakakāyikavācasikapayogasaṅkhātānubhāvena positā, sakasakānubhāvasāmatthiyehi gammamānānekappakārabyabhicārībhāvehi vicittakatā [Pg.325] hoti. Īdisā’yaṃ rati naṭassa abhinayena ca pasatthabandhasavanena ca sabbhehi assādiyamānasiṅgārādirasattaṃ pāpuṇātīti viññātabbā. Hāsādīnaṃ sesaṭhāyībhāvānaṃ hassarasādibhāvāpattiyaṃ yutti evaṃ yathārahaṃ veditabbāti.

342. 为了显示常情就是爱等九种，所以说“爱、笑”等。爱、笑、悲伤、愤怒、勇力、恐惧、厌恶、惊奇，以及平静（即寂静之德），这样就是九种常情。这爱等九种的自性说明，在“艳情、滑稽、悲悯”等概括偈颂之后的解释中会很明显。“爱和笑”、“愤怒和勇力和恐惧”，以及“厌恶和惊奇”，这些都是词句。这九种，以及变情（byabhicārībhāva）和真情（sāttvikabhāva），应由诗人通过各自相应的因缘和果来使其明亮，并分别加以组合，也应由演员来掌握并展示。在这三种情态中，这种爱（rati）是由具备一切男女美德的男女相互产生，被月亮等激发性因缘所激发，由表现勇力等的、被称为“果”的身语运用所滋养，并由通过各自相应果的力量而理解到的各种变情所丰富。应当知道，这样的爱，通过演员的表演和优美的诗歌吟诵，被所有人品尝时，就达到了艳情味等的状态。对于笑等其余常情获得滑稽味等状态的道理，也应这样适当地去理解。

Byabhicārībhāvaadhippāya

变易状态之意

343.

343.

Tirobhāvāvibhāvādi-Visesenā’bhimukhyato;

Yete caranti sīlena,Te honti byabhicārino.

由于隐没、显现等差别，以及由于朝向；那些依其本性而行的状态，即是变易状态。

343. Byabhicārino āha ‘‘tirobhāva’’iccādinā. Tirobhāvo ṭhāyīnaṃ ekassāpi bhāvassa nibbedādino aciraṭṭhāyitā ca āvibhāvo pākaṭatā ca nānārasanissayattā te ādayo yassa. Ādisaddena ṭhāyīdhammassa sukhadukkhādirūpassa gahaṇaṃ, sova viseso, tena. Ṭhāyīdhammassa sukhadukkharūpassa gahaṇaṃ, attano dhammassa sukhadukkharūpassa ṭhāyini samāropanañcābhimukhyaṃ. Tathā hi ratiyaṃ parisamo sukhānuviddho bhavati, soke dukkhānuviddho. Ratiyaṃ sukhasabhāvāpi gilānippabhutayo byabhicārino sakammaṃ dukkhamimaṃ samāropayanteva. Tato tena abhimukhabhāvena ye ete bhāvā sīlena caranti pavattanti, te byabhicārino hontīti.

343. （作者）以“隐没”等词句来说明变易状态。“隐没”（tirobhāva）是指在常住状态（ṭhāyībhāva）中，即使是像厌离（nibbeda）等某个状态的短暂性；“显现”（āvibhāva）则是指其明显性；因为它们依赖于各种滋味（rasa），这些是其开端。“等”字意指把握常住状态中苦乐等相，这本身就是“差别”（visesa）。“朝向”（abhimukhya）是指把握常住状态中苦乐之相，以及将自身状态中苦乐之相投射到常住状态上。例如，在喜悦（rati）中，疲劳是与乐相应的；在忧愁（soka）中，则是与苦相应的。在本质为乐的喜悦中，即使是疾病（gilāna）等变易状态，也会将自身的苦投射于其上。因此，通过那种朝向的状态，那些依其本性而运行、生起的状态，即是变易状态。

343. Idāni uddesakkamena byabhicārībhāve lakkhaṇato dasseti ‘‘tirobhāvā’’iccādinā. Tirobhāvāvibhāvādivisesena byabhicārībhāvānaṃ attano anekarasaṃ nissāya pavattattā, lokassa bhinnarucikattā ca kismiñci ṭhāyībhāve byabhicārībhāvānamattano guṇassa līnattañca kismiñci tasseva guṇassa pākaṭattañcātiādikena visesena [Pg.326] abhimukhyato ṭhāyībhāvānaṃ sukhadukkharūpaṃ attani ca attano sukhadukkharūpaṃ ṭhāyībhāvesu ca āropanasaṅkhātena abhimukhabhāvena yete bhāvā sīlena caranti pakatiyā pavattanti, te bhāvā byabhicārino nāma hontīti. Evameva pīḷā sarūpena eko parisamasaṅkhatabyabhicārībhāvo ratiyaṃ saguṇena līno sukhānuviddho hutvā, soke saguṇena pākaṭo dukkhānuviddho ca hutvā pavattate. Evameva sukhasabhāvaratiyaṃ gilānādayo byabhicārino sakiyaṃ dukkhasarūpaṃ āropentīti katvā tirobhāvavibhāvādivisesena abhimukhaṃ pavattanti. Tirobhavanamiti ca, āvibhavanamiti ca, tirobhāvo ca āvibhāvo ceti ca, te ādayo yassa ṭhāyībhāvesu vijjamānānaṃ sukhadukkhasabhāvānaṃ attani āropanasseti ca, soyeva visesoti ca, abhimukhānaṃ bhāvoti ca viggaho. Byabhicārīpade visaddo visesatthe abhisaddo abhimukhabhāve vattati.

343. 现在，（作者）依照纲要的顺序，以“隐没”等词句从特征上阐明变易状态。由于变易状态是依自身的各种滋味而生起，且世人的喜好各不相同，因此，通过诸如“在某个常住状态中，变易状态自身的特质被隐藏；在某个常住状态中，其同样的特质被显现”等差别，并通过朝向——即被解说为“将常住状态中苦乐之相投射于自身，亦将自身苦乐之相投射于常住状态”的朝向状态——那些依其本性、自然而运行生起的状态，即被称为变易状态。同样地，疲劳（parisama）这一以苦恼为自性的变易状态，在喜悦中，其特质被隐藏而与乐相应；在忧愁中，其特质被显现而与苦相应，如此运行。同样地，在本质为乐的喜悦中，疾病等变易状态因其会投射自身的苦相，故以隐没、显现等差别而朝向生起。此处的分解（viggaha）如下：“隐没”（tirobhavana）与“显现”（āvibhavana），或“隐没的状态”（tirobhāva）与“显现的状态”（āvibhāva），以及将存在于常住状态中的苦乐自性投射于自身的行为等，以此为开端的即是“差别”（visesa）。而“朝向”（abhimukhya）即是“朝向的状态”（abhimukhānaṃ bhāvo）。在“byabhicārī”一词中，前缀“vi”用于“差别”之义，前缀“abhi”用于“朝向的状态”之义。

Byabhicārībhāvappabheda

变易状态的分类

344.

344.

Nibbedo takkasaṅkā sama-Dhitijaḷatā dīnatuggālasattaṃ,Suttaṃ tāso gilānu’ssukaharisa-Satissāvisādābahitthā.

厌离、寻思、疑惑、疲劳、满足、愚钝、卑劣、暴烈、懈怠、昏沉、惊慌、衰弱、焦虑、欢喜、正念、嫉妒、沮丧、掩饰。

Cintā gabbā’pamāro’marisamada-Matummādamohā vibodho,Niddāvegā sabiḷaṃ maraṇa-Sacapalābyādhi tettiṃsame’te.

忧虑、傲慢、癫痫、不容忍、骄慢、智慧、疯狂、愚痴、觉醒、睡眠、冲动、欺诈、死亡、轻浮、疾病，这三十三种。

344. Te dasseti ‘‘nibbedo’’iccādinā. Dīnatuggālasattanti dīnatā ca uggatañca ālasattañca, gilāni ussukaiti [Pg.327] ussukkaṃ. Capalaiti cāpallaṃ, saha capalena sacapalo, so cāyaṃ byādhi ca, maraṇañca sacapalabyādhi ca samāhāre. Tañca saha biḷāya vattatīti sabiḷanti ete yathāvuttabyabhicārībhāvā tettiṃsa hontīti. Ussāhavatā vīraraso taṃvaseneva assādīyati. Bhīrunā tu sova bhayānakarasavaseneti lokasabhāvassa anekattā tadatthamete byabhicārino ekekassarasassa bahavo vaṇṇanīyā, yato taṃvaṇṇanādvārena sabbopi tesu kiñci assādetīti. Tattha yasmā pana māraṇopagataveridassanamekameva taṅkhaṇeyeva bhinnaṃ pakativasena bhīruno bhayassa hetu, saṅgāmalolassa tu ussāhanimittaṃ siyā. Tathā naṭena kataṃ vikatamābharaṇaṃ kriyāvā nīcapakatīnaṃ ṭhāyino hāsassa hetu, gambhīrapakatīnaṃ byabhicārino hāsassa, tasmā bhāve vaṇṇayatā kavinā bhāvā tathā vaṇṇanīyā, yathocityapariposo siyā. Ocityabhaṅgo tu mahatā vāyāmena pariharitabbo.

344. 他以“厌离”等词句开示它们。“卑劣、暴烈与懈怠”是指卑劣、暴烈与懈怠。在“衰弱与焦虑”中，后者指焦虑。“轻浮”（capala）即是轻率（cāpallaṃ）。“伴随轻浮的”（sacapala）是指与轻浮俱行，而这也是疾病（byādhi）。死亡（maraṇa）与伴随轻浮的疾病（sacapalabyādhi）是一个复合词。而它与欺诈（biḷa）俱行，故称“伴随欺诈的”（sabiḷa）。如是，以上所说的变易状态共有三十三种。勇猛者通过英雄气概来品味它，怯懦者则通过恐怖的滋味来品味它。由于世间本性的多样性，为了阐明每一滋味，需要对众多变易状态进行描述，通过对它们的描述，所有人都能从中略微品尝到滋味。因为，当面临前来杀害的敌人时，仅仅在那一瞬间，由于本性的差异，怯懦者会感到恐惧，而对于好战者来说，这可能成为勇猛的缘由。同样，演员所做的奇怪的装饰或行为，在低俗之人眼中是持久的笑的原因，在深沉之人眼中却是变易的笑。因此，诗人在描述情状时，应当如是描述，使之达到恰当的圆满。而对恰当性的破坏，则应该尽力避免。

Tesu nibbedo attāvamānanaṃ. Tassa ca itthīnañca nīcānañca dāliddiyaṃ vibhāvo, yogīnaṃ tu tatvasaṃvedanaṃ vibhāvo, assupatanacintādayo ettha anubhāvā.

其中，厌离是自轻蔑。对于妇女和卑贱者来说，贫穷是其缘由；对于瑜伽行者来说，体悟真谛是其缘由。此处，眼泪掉落、忧愁等是其随行之相。

Takko vitakkanaṃ. Tassa sandeho vibhāvo, sirokampādi anubhāvo.

寻思是思虑。疑惑是其缘由，摇头等是其随行之相。

Saṅkāya viruddhacaraṇaṃ vibhāvo, kampādayo anubhāvo.

对于疑惑，矛盾的行为是其缘由，颤抖等是其随行之相。

Samo khedo. Tattha gatyādi vibhāvo, sedādi anubhāvo.

疲劳是疲倦。其中，行走等是其缘由，流汗等是其随行之相。

Dhiti santoso. Ñāṇādi vibhāvo, anubhāvo bhogālolatādi.

满足是知足。智慧等是其缘由，贪图享乐等是其随行之相。

Jaḷatā [Pg.328] appaṭipatti. Tassā iṭṭhāniṭṭhadassanādi vibhāvo, animisanayanālocanādi anubhāvo.

愚钝是不作为。见到可爱与不可爱等是其缘由，不眨眼睛地注视等是其随行之相。

Dīnatā cetaso anojatā. Tassā vibhāvo duggatatādi, anubhāvo malinavatthatādi.

卑劣是心的萎靡。贫困等是其缘由，穿着脏衣服等是其随行之相。

Uggatā dāruṇattaṃ. Tassā vibhāvo balavāparādhādi, tassa anubhāvo tajjanādi.

暴烈是凶狠。重罪等是其缘由，威胁等是其随行之相。

Ālasattassa parisamādi vibhāvo, jimhatādi anubhāvo.

懈怠的缘由是疲劳等，身体弯曲不正等是其随行之相。

Suttassa niddā vibhāvo, tassādādayo anubhāvo.

昏沉的缘由是睡眠，贪著等是其随行之相。

Tāso cittakkhobho. Vibhāvo assa gajjitādi, kampanādi anubhāvo.

惊慌是心的动摇。雷鸣等是其缘由，战栗等是其随行之相。

Āyāsapipāsādi vibhāvo gilāniyā, vivaṇṇatādayo anubhāvo.

衰弱的缘由是劳累、口渴等，面色苍白等是其随行之相。

Kālakkhamatā ussukaṃ. Vibhāvo tassa ramaṇīyadassanicchādi, anubhāvo turitatādi.

焦虑是不能忍受时间。希求见到悦意景象等是其缘由，急躁等是其随行之相。

Cetopasādo harito. Tatra ussavādi vibhāvo, assusedādayo anubhāvo.

欢喜是心的清明。其中，节庆等是其缘由，眼泪、汗水等是其随行之相。

Sadisadassanādi vibhāvo satiyā, anubhāvo bhamusamunnamanādi.

对于正念，见到相似事物等是其缘由，眉毛上扬等是其随行之相。

Paresamukkaṃsāsahanatā issā. Tassā dujjanattagabbādayo vibhāvo, dosakathanāvajānanādayo anubhāvo.

嫉妒是无法忍受他人的卓越。其缘由是邪恶、傲慢等，其随行之相是说人坏话、轻视他人等。

Visādo khedo. Vibhāvo tassa āraddhakāriyāsiddhādi, bādhayatāpādi anubhāvo.

沮丧是疲倦。其缘由是已着手之事未成功等，其随行之相是苦恼、折磨等。

Abahitthā kāyasaṃvaraṇaṃ. Tassā vibhāvo lajjādi, anubhāvo’ññavikriyā.

掩饰是身体的遮藏。羞耻等是其缘由，其他行为等是其随行之相。

Cintā [Pg.329] iṭṭhālābhādīhi, anubhāvo mukulitanayanādi.

忧虑的缘由是未能获得喜爱之物等，其随行之相是眼睑低垂等。

Gabbo abhimāno. Vibhāvossa issariyādi, anubhāvo avajānanādi.

傲慢是自大。其缘由是权势等，其随行之相是轻视他人等。

Apamāro gāharukkhādīhi, bhūpātādayo ettha anubhāvo.

癫痫的缘由是鬼神、树精等，其随行之相是跌倒在地等。

Amariso akkhamatā. Vibhāvo assāvamānanādi, sirokampanatajjanādayo anubhāvo.

不容忍是无涵养。其缘由是侮辱、轻蔑等，其随行之相是摇头、威胁等。

Mado pamādukkaṃso. Tassa vibhāvo pānaṃ, calamānaṅgavacogatihāsādayo anubhāvo.

骄慢是放逸的增盛。其缘由是饮酒，其随行之相是肢体摇晃、言语、步态、欢笑等。

Mati kaṅkhacchedo. Upadesādi vibhāvo, mukhavikāsādi ettha anubhāvo.

智慧是断除疑惑。其缘由是教导等，其随行之相是面容开朗等。

Asamekkhitakāritā ummādo. Tassa vibhāvo sannipātagahaṇādi, aṭṭhānaruditagītahāsādayo anubhāvo.

疯狂是未经审察而行事。其缘由是诸病并发、鬼神附身等，其随行之相是不合时宜的哭泣、歌唱、欢笑等。

Moho bhayādīhi, anubhāvo thambhakampādi.

愚痴的缘由是怖畏等，其随行之相是僵直、战栗等。

Durācārādīhi biḷaṃ, adhomukhatādi anubhāvo.

羞愧由恶行等（引起），低头等是其随现相。

Maraṇaṃ vibhāvaanubhāvehi supasiddhaṃ.

死亡通过引发相和随现相而广为人知。

Capalatā rāgadosādīhi, sacchandacaraṇādi anubhāvo. Byādhi pākaṭo.

轻浮由贪欲和嗔恚等（引起），随心所欲等行为是其随现相。疾病是明显的。

Ye vā panaññe idha niddiṭṭhā cittavuttivisesāpi saṃvijjanti sukhumabhedā, tesu keci vuttesvantogadhā honti. Yathā hi icchāsabhāvā sabbe kāmā ratiyaṃ antogadhā, tathā dosappakārā kodhā marisaissādīsvantogadhā, dukkhasabhāvā sokasamabyādhigilāni visādādīsvantogadhā. Pītyādayo sukhasabhāvā hariseti daṭṭhabbaṃ. Tesu [Pg.330] bhayā tāso añño, saṅkā tathā amariso. Tasmā issā, tathā gilānito samo, niddāya suttaṃ, ussukā capalatā, tathā mohā palayo vakkhamāno aññoti mantabbaṃ.

此外，尚有此处未指出的、具细微差别的其他心行差别存在，其中一些包含在已述说的（状态）中。例如，所有具欲求本质的贪欲都包含在喜爱(rati)中；同样，愤怒(kodha)、不容忍(amarisa)、嫉妒(issā)等各种嗔恚，都包含在（广义的）嗔恚中；具痛苦本质的悲伤(soka)、疲劳(sama)、疾病(byādhi)、病苦(gilāni)等，都包含在忧愁(visāda)等中。喜(pīti)等具快乐本质的，当视为欢喜(harisa)。在这些状态中，惊慌(tāso)不同于恐惧(bhaya)，疑惑(saṅkā)与不容忍(amarisa)亦然。因此，当知嫉妒(issā)是不同的，疲劳(samo)不同于病苦(gilāni)，睡眠(suttaṃ)不同于昏沉(niddā)，轻浮(capalatā)不同于焦虑(ussuka)，以及即将解释的迷乱(palayo)不同于愚痴(moha)。

344. Idāni te byabhicārībhāve sarūpena dasseti ‘‘nibbedo’’iccādinā. Nibbedo attanindāsaṅkhato ca, takkasaṅkā ca, samadhitijaḷatā parisamo santosalakkhaṇā dhiti jaḷatā ca, dīnatuggālasattaṃ dīnabhāvadāruṇabhāvaalasabhāvā ca, suttaṃ sayanañca, tāso cittakkhobho ca, gilānaparimadditabhāvo ca, ussukaharisasatissāvisādābahitthā ussāhapitisatiissākhedaākārasaṃvarā ca, cintā ca, gabbo abhimāno ca, apamāro ca, amarisamadamatummādamohā akkhantipamādādhikkā kaṅkhacchedaummādamohā ca, vibodho pabodho ca, niddāvegā niddā ca, āvegasaṅkhāto sambhamo ca, sabiḷaṃ lajjāsahitaṃ maraṇasacapalābyādhi maraṇañca cāpalyasahitā byādhi ceti. Ete tettiṃsa byabhicārībhāvā nāma honti. Takko ca saṅkā ceti ca, samo ca dhiti ca jaḷatā ceti ca, dīnatā ca uggo ca alasattañcāti ca, ussukañcahariso ca sati ca issā ca visādo ca abahitthā ceti ca, amariso ca mado ca mati ca ummādo ca moho ceti ca, niddā ca āvego ceti ca, saha biḷāya vattatīti ca, saha capalena cāpalyena vattatīti ca, sacapalo ca so byādhiceti ca, maraṇañca sacapalabyādhi ceti ca vākyaṃ. Maraṇasacapalābyādhīti samāhāradvando. Tasmā ‘‘sabiḷa’’nti padaṃ etassa visesanaṃ hoti.

344. 现在，以“厌离”等词来显示那些随行情感(byabhicārībhāva)的自性。厌离(nibbedo)即自我谴责；寻思(takka)与疑惑(saṅkā)；疲劳(sama)、坚毅(dhiti)、迟钝(jaḷatā)；卑劣(dīnatā)、凶暴(uggatā)、懈怠(alasattaṃ)；睡眠(suttaṃ)即躺卧；惊慌(tāso)即心动摇；病苦(gilāna)即被病痛折磨的状态；焦虑(ussuka)、欢喜(harisa)、念(sati)、嫉妒(issā)、沮丧(visāda)、隐瞒(abahitthā)；忧虑(cintā)；傲慢(gabbo)即自负；癫痫(apamāro)；不容忍(amarisa)、骄慢(mada)、决意(mati)、狂乱(ummāda)、愚痴(moha)；醒觉(vibodho)即觉醒；昏沉(niddā)与激动(āvega)，激动即所谓的慌乱；羞愧(sabiḷaṃ)即含藏羞耻；死亡(maraṇa)、轻浮(capalatā)与疾病(byādhi)。这些被称为三十三种随行情感。“寻思与疑惑”、“疲劳、坚毅与迟钝”、“卑劣、凶暴与懈怠”、“焦虑、欢喜、念、嫉妒、沮丧与隐瞒”、“不容忍、骄慢、决意、狂乱与愚痴”、“昏沉与激动”、“与羞愧俱行”、“与轻浮俱行”、“那伴随轻浮的疾病”、“死亡与伴随轻浮的疾病”——这些是（复合词的）分析句。“死亡-轻浮-疾病”(Maraṇasacapalābyādhi)是集合并列复合词。因此，“羞愧”(sabiḷaṃ)一词是它的修饰词。

Lokasabhāvassa anekavidhattā ekoyeva vīraraso ussāhavatā vīrarasākārena assādanīyo hoti, soyeva bhīrunā bhayākārena assādanīyo hoti. [Pg.331] Tasmā ekekassa rasassa ime bahū byabhicārino vaṇṇetabbā honti. Evaṃ sati anekādhippāyako loko tesu kiñci assādeti. Evaṃ sati bandho sabbajanassa kanto hoti. Tassaṃ bhāvavaṇṇanāyaṃ yasmā māretumāgacchantānaṃ sattūnaṃ dassanamekameva taṅkhaṇe janādhippāyato bhijjitvā pakatibhīrūnaṃ purisānaṃ bhayassa ca yuddhalolassa ussāhanassa ca kāraṇaṃ hoti. Evaṃ naṭena hasanatthaṃ katavikatamābharaṇañca tādisakiriyā ca uttānapakatikānaṃ purisānaṃ ṭhāyīhāsassa ca gambhīrapakatikānaṃ byabhicārīhāsassa ca hetu bhaveyya. Tasmā bhāve vaṇṇentena kavinā ocityabhaṅgamakatvā sakkaccamocityaṃ sajjetvā bhāvappakāsakāni savibhāvānubhāvakavivacanāni vaṇṇetabbāni. Ettha bhāvāvabodhakavibhāvādīnaṃ jānitabbattā tehi tehi bhāvehi saddhiṃ evaṃ veditabbā.

由于世间的本性是多种多样的，同一种英雄情味(vīrarasa)，对于奋发者而言，能以英雄情味的形式来品味；而对于怯懦者而言，又能以恐惧的形式来品味。因此，对于每一种情味(rasa)，都应当描述其多种随行情感(byabhicārī)。这样，具有不同意向的人们便能从中品味到一些东西，其作品便会为所有人所喜爱。在那种情感的描述中，因为仅仅看到前来杀戮的敌人这一件事，在那一刻就会因人们的意向不同而产生分化，对于天性怯懦的人成为恐惧的原因，而对于渴望战斗的人则成为奋发的原因。同样，演员为引人发笑而穿戴的奇特饰品和做出的那种行为，对于天性肤浅的人会成为常住笑(ṭhāyīhāsa)的原因，而对于天性深沉的人则会成为随行笑(byabhicārīhāsa)的原因。因此，诗人在描述情感时，不应破坏适宜性(ocitya)，而应审慎地安排适宜之处，并应描述那些能揭示情感的、带有引发相(vibhāva)和随现相(anubhāva)的诗句。在此，因为了知情感的引发相等是必须的，故应将其与各种情感一并如此理解。

Tesu bhāvesu attāvamānanalakkhaṇo nibbedo. Itthīnaṃ, hīnānaṃ vā uppajjati ce, dāliddiyaṃ ālambaṇavibhāvo nāma, yogīnaṃ ce, tathāvabodho ālambaṇavibhāvo, ettha assupatanacintādikaṃ anubhāvo nāma.

在这些情感中，厌离(nibbeda)以轻视自我为特征。如果它在女人或卑贱者身上生起，贫穷就是所谓的所缘引发相(ālambaṇavibhāva)；如果在瑜伽行者身上生起，如实觉知就是所缘引发相。此处，流泪、忧虑等是所谓的随现相(anubhāva)。

Vitakkassa sandeho uddīpanavibhāvo nāma, sirokampādikaṃ anubhāvo nāma.

对于寻思(vitakka)而言，疑惑是所谓的激发引发相(uddīpanavibhāva)，摇头等是所谓的随现相(anubhāva)。

Saṅkāya viruddhappavatti uddīpanavibhāvo, kampādiko anubhāvo. Upari ‘‘vibhāvo’’ti vutte ālambaṇuddīpanesu dvīsu yaṃ yujjati, taṃ gahetabbaṃ.

对于疑惑(saṅkā)而言，相违的发生是激发引发相(uddīpanavibhāva)，战栗等是随现相(anubhāva)。当上文说“引发相”(vibhāvo)时，在所缘(ālambaṇa)和激发(uddīpana)这两种中，应取其适用者。

Khedalakkhaṇassa samassa gamanādikaṃ vibhāvo, sedādi anubhāvo.

以疲惫为特征的疲劳(sama)，其引发相是行走等，其随现相是出汗等。

Santosalakkhaṇāya dhitiyā ñāṇādi vibhāvo, bhogesu alolabhāvādi anubhāvo.

以知足为特征的坚毅(dhiti)，其引发相是智慧等，其随现相是在享乐上不贪婪等。

Ayoggatālakkhaṇāya [Pg.332] jaḷatāya iṭṭhāniṭṭhānaṃ ajānanādi vibhāvo, vivaṭanayanehi abhimukhavilokanatādi anubhāvo.

以无能为特征的迟钝(jaḷatā)，其引发相是不知可意与不可意等，其随现相是睁眼直视等。

Cittassanittejalakkhaṇāya dīnatāya duggatatādi vibhāvo, malinavatthatādi anubhāvo.

以心无光彩为特征的悲惨(dīnatā)，其引发相是不幸等，其随现相是穿着污秽的衣服等。

Dāruṇatālakkhaṇassa uggabhāvassātisayāparādhādi vibhāvo, tajjanādi anubhāvo.

以残忍为特征的凶猛(uggabhāva)，其引发相是极度的罪过等，其随现相是威胁等。

Alasattassa aṭṭhānaparisamādi vibhāvo, vaṅkikabhāvo anubhāvo.

懈怠(alasatta)的引发相是不合时宜的劳累等，其随现相是身体弯曲。

Sayanasaṅkhātassa suttassa niddādi vibhāvo, assādādi anubhāvo. Ettha assādanaṃ nāma seyyasukhapassasukhādikaṃ.

被称为“躺卧”的睡眠(sutta)，其引发相是昏沉(niddā)等，其随现相是享受等。在此，所谓的享受是指躺卧的快乐、倚靠的快乐等。

Cittakkhobhasaṅkhātassa tāsassa gajjitādi vibhāvo, gajjitaṃ nāma bhayajanakavacanaṃ. Kopena kampanā anubhāvo.

被称为“心动摇”的惊慌(tāsa)，其引发相是咆哮等——所谓的咆哮是指能引生恐惧的言语，其随现相是因愤怒而颤抖。

Pīḷāsaṅkhātassa gilānassa āyāsapipāsādi vibhāvo, dubbaṇṇatādi anubhāvo.

被称为“痛苦”的病苦(gilāna)，其引发相是疲劳、口渴等，其随现相是面色差等。

Anurūpakālassa anolokanassa ussukkassa rammavatthudassanicchādi vibhāvo, turitatādi anubhāvo.

焦躁(ussukka)即不等待适当时机，其引发相是想见悦意之物等，其随现相是仓促等。

Cetopasādalakkhaṇassa harisassa maṅgalakīḷādi vibhāvo, santosavacanādi anubhāvo.

以心意澄净为特征的欢喜(harisa)，其引发相是吉祥的游戏等，其随现相是表达满足的言语等。

Saraṇalakkhaṇāya satiyā saññāṇadassanādi vibhāvo, bhamukkhepādi anubhāvo.

以忆念为特征的念(sati)，其引发相是见到能忆起的标志等，其随现相是扬眉等。

Parasampattiasahanalakkhaṇāya issāya dujjanabhāvagabbādi vibhāvo, dosakathanāvajānanādi anubhavo.

嫉妒的特征是无法忍受他人的成就，其引发相是邪恶、傲慢等，其随现相是述说他人过失、轻视他人等。

Khedalakkhaṇassa visādassa āraddhakāriyāsiddhikāriyabyāpattiādi vibhāvo, manosantāpādi anubhāvo.

沮丧的特征是疲惫，其引发相是已着手之事失败等，其随现相是内心苦恼等。

Ākārasaṃvaraṇalakkhaṇāya, [Pg.333] rasasabhāvapaṭicchādanalakkhaṇāya vā abahitthayalajjādi vibhāvo, tadaññakriyākaraṇaṃ, adhomukhakaraṇaṃ, pādehi bhūmikhaṇanantiādi anubhāvo.

隐瞒的特征是约束仪态，或遮蔽情感的自性，其引发相是羞耻等，其随现相是做其他事、低头、用脚挖地等。

Cintāya iṭṭhatthālābhādī vibhāvo, makulitanayanādi adhokhittacakkhādi vā anubhāvo.

忧虑的引发相是未获得所欲之利等，其随现相是半闭着眼或眼光下视等。

Gabbassa issariyādi vibhāvo, avajānanādi anubhāvo.

傲慢的引发相是支配等，其随现相是轻蔑等。

Apamārassa yakkhapīḷādi vibhāvo, bhūmipatanādayo anubhāvo.

癫痫的引发相是被夜叉侵扰等，其随现相是倒地等。

Akkhamalakkhaṇassa amarisassa avamānanādi vibhāvo, sirokampanatajjanādi anubhāvo.

不耐烦的特征是不能容忍，其引发相是轻蔑等，其随现相是摇头、威胁等。

Pamādādhikkalakkhaṇassa madassa santosapānaṃ vibhāvo, kampamānahatthapādavacanagamanahāsādī anubhāvo.

沉醉的特征是过度放逸，其引发相是饮酒作乐，其随现相是手脚颤抖、言语不清、步履蹒跚、嬉笑等。

Kaṅkhācchedanalakkhaṇāya matiyā upadesādi vibhāvo, mukhasantosādi anubhāvo.

智慧的特征是断除疑惑，其引发相是教导等，其随现相是面露喜悦等。

Anupaparikkhakāritālakkhaṇassa ummādassa sannipātajjarayakkhādi vibhāvo, akāraṇarodanahasanādi anubhāvo.

疯狂的特征是不经审察而行事，其引发相是体液失调、年老、夜叉侵扰等，其随现相是无故哭笑等。

Muyhanalakkhaṇassa mohassa adhikabhayādi vibhāvo, sabhāvānavabodhanādi anubhāvo.

愚痴的特征是迷茫，其引发相是过度恐惧等，其随现相是不能了知自性等。

Niddāpagamasaṅkhātassa vibodhassa kālapariṇāmādi ālokasaraṇādi vā vibhāvo, akkhimaddanādi anubhāvo.

觉醒被称为睡眠的离去，其引发相是时间变化或趋向光明等，其随现相是揉眼睛等。

Manosampīḷanalakkhaṇāya niddāya kassaci acintanaakaraṇādi vibhāvo, akkhipidahanādi anubhāvo.

睡眠的特征是心受压迫，其引发相是对任何事不思不做等，其随现相是闭眼等。

Bhayāgamanalakkhaṇassa āvegassa paccatthikadassanādi vibhāvo, utrāsakampādi anubhāvo.

激动不安的特征是恐惧的到来，其引发相是见到敌人等，其随现相是惊慌颤抖等。

Lajjālakkhaṇāya [Pg.334] biḷāya durācārādi vibhāvo, adhomukhatādi anubhāvo.

惭的特征是羞愧，其引发相是恶行等，其随现相是低头等。

Maraṇassa satthapahārarogādi vibhāvo, mukhavikārādi anubhāvo.

死亡的引发相是兵器击打、疾病等，其随现相是面容扭曲等。

Cāpallassa rāgadosādi vibhāvo, attano sacchandacaraṇādi anubhāvo.

轻浮的引发相是贪与嗔等，其随现相是随心所欲的行为等。

Byādhiyā vātapittādīnaṃ ussadabhāvādi vibhāvo, nitthunanādi anubhāvo.

疾病的引发相是风、胆汁等增长等，其随现相是呻吟等。

Imasmiṃ subodhālaṅkāre adassitasukhumabhedā aññāpi cittavuttivisesā santi, tesu icchāsabhāvā sabbe bhedā kāmaratiyañca, dosapakārā kodhaamarisaissādīsu ca, dukkhasabhāvā sokasamabyādhigilānavisādādīsu ca, pitiādayo harise ca antogadhāti veditabbā. Evaṃ samānānaṃ saṅgahe satipi tāsato bhayassa ca, saṅkāya amarissa ca, amarisato issāya ca, gilānato samassa ca, niddāya suttassa ca, ussukkato capalatāya ca, mohato vakkhamānapalayassa ca pākaṭavisesena aññathā visuṃ visuṃ dassitanti daṭṭhabbaṃ.

在这部《善解庄严论》(Subodhālaṅkāra)中，还有其他一些未曾展示的、具有细微差别的心行特质。在这些特质中，所有意欲本性的差别及对欲乐的喜爱，嗔恨类型的愤怒、忿怒、嫉妒等，痛苦本性的悲伤、疲惫、疾病、病苦、沮丧等，以及喜悦等，当知它们都包含在欢喜之中。即使对相似者进行了如此归纳，但怖畏所生的恐惧，疑惑所生的忿怒，忿怒所生的嫉妒，病苦所生的疲惫，昏沉所生的睡眠，焦躁所生的轻浮，以及愚痴所生的、下文将述的逃离，因其差别显著，当知它们被分别展示。

Sāttikabhāvaadhippāya

情态之义

345.

345.

Samāhitattappabhavaṃ, sattaṃ teno’papāditā;

Sāttikā’pya’nubhāvatte, visuṃ bhāvābhavanti te.

情由专注心所生，情态由它所产生；情态即使是随感相，它们也是各自独立的现象。

345. Sāttike vadati ‘‘samāhite’’ccādinā. Samāhito ekaggatābhāvāpādanena katasamādhāno attā cittaṃ tato pabhavaṃ uppannaṃ yaṃ, taṃ sattaṃ nāma. Tena sattena upapāditā nibbattitā thambhādayo sāttikā vuccante. Te ca puna anubhāvāpi bhavanti thambhādibhāvasaṃsūcanasabhāvavikārarūpattā. Tañca ‘‘cittavuttivisesattā’’iccādinā vakkhati. [Pg.335] Tenāha ‘‘anubhāvattepī’’ti. Evaṃ satyapi te sāttikā visuṃ puthageva bhāvā bhavanti, vuttanayena cittabhavattavirūpattā tesanti.

345. 关于情态(sāttika)，是以“从专注”等词来说明。“专注的心”(samāhito attā)是指通过达成心一境性而成就了定的心。从它所生起、产生的，就称为“情”(sattaṃ)。由这个“情”所引发、产生的木僵(thambha)等，称为“情态”。它们又可称为“随感相”(anubhāva)，因为它们是显示木僵等状态的自性变化的形态。这一点将在“因心行特质故”等句中解说。因此说“即使是随感相”。即便如此，这些情态仍然是各自独立的现象，因为如前所述，它们与心生之物的状态不同。

345. Idāni uddesakkamenādhigatakevalabhāvasaṅkhātaṃ sāttikābhāvaṃ dasseti ‘‘samāhita’’iccādinā. Samāhitattappabhavaṃ ekaggatābhāvāpādanena katasamādhānacittato sambhūtaṃ sattaṃ nāma hoti. Tena lābhālābhādīsu ekākārassa hetunā thirabhāvena upapāditā nipphāditā thambhādayo sāttikā nāma bhavanti. Te sāttikā anubhāvattepi cittākārasaṅkhātathambhādipakāsanasabhāvavikārasarūpattā attano anubhāvatte satipi visuṃ bhāvā bhavanti yathāvutta ‘‘cittavuttivisesā tu, bhāvayanti rase yato’’tiādinā bhāvā nāma hontīti. Ime sāttikābhāvānubhāvavasena duvidhā honti. Samāhito ca so attā ceti ca, tato pabhavamiti ca, santo upasanto ca so attā ceti ca, sattato bhavantīti ca, sattena uppāditāti ca, anubhāvānaṃ bhāvoti ca vākyaṃ. Apīti anuggahatthe nipāto.

345. 现在，依循论述的次第，以“专注”等词来阐明被称为“已证得圆满状态”的情态(sāttikābhāva)。由专注心所生，即从通过达成心一境性而成就定的心所产生的，称为“情”(sattaṃ)。因此，由于它在得失等境中状态划一，以稳定的状态所引发、成就的木僵等，就叫做“情态”(sāttikā)。这些情态，虽然也是随感相(anubhāva)，但因为它们是显示被认为是心之形态的木僵等相的自性变化，所以在作为随感相的同时，也还是各自独立的现象，如前所说：“因心行特质，能生诸韵味”等，故被称为“现象”(bhāva)。这些情态根据其随感相的方式，可分为两种。“专注的，以及那个心”，“从彼而生”，“寂静的、止息的，以及那个心”，“从情而有”，“由情所生”，以及“诸随感相之状态”，是对此句的分析。“Api”(也)这个虚词是用在辅助的意义上。

Sāttikabhāvappabheda

情态的分类

346.

346.

Thambho palayaromañcā,Tathā sedassuvepathu;

Vevaṇṇiyaṃ vissaratā,Bhāvā’ṭṭhe’te tu sāttikā.

僵直、昏厥、毛发竖立，以及流汗、眼泪、颤抖；脸色改变、声音嘶哑，此八种即是情态。

346. Te dasseti ‘‘thambho’’iccādinā. Ettha thambho avissarakāyacittatā. Palayo assāsapassāsamattāvaseso suttāvatthāsabhāvo niddāpabhavo. Subyattalakkhaṇā sesā.

346. 他以“僵直”等词来指示这些。于此，“僵直”是身心的不灵活。“昏厥”是一种由睡眠引发的、仅剩出入息的昏睡状态。其余的特征都很明显。

346. Idāni [Pg.336] sāttike dasseti ‘‘thambho’’iccādinā. Thambho kāyacittānaṃ avisarabhāvasaṅkhāto ca palayaromañcā niddāya uppajjamānaassāsapassāsamattātirittasuttāvatthā ca pasādādisambhavo romuggamo ca tathā evaṃ sedassuvepathu ca bhayādīhi uppajjamānadāho ca santosādīhi uppajjamānaassu ca kampā ca vevaṇṇiyaṃ virūpatā ca vissaratā virūpasaddatā cāti ete aṭṭha sāttikā bhāvā nāma honti. Romānaṃ añco uggamoti ca, palayo ca romañco ceti ca, vepanaṃ kampanamiti ca, sedo ca assu ca vepathu cāti ca, virūpo vaṇṇo asseti ca, tassa bhāvoti ca, virūpo saro asseti ca, tassa bhāvoti ca vākyaṃ.

346. 现在以“僵直”等词说明情态。“僵直”是指身心不灵活的状态；“昏厥”是由睡眠生起的、仅剩呼吸的昏睡状态；“毛发竖立”是由净信等生起的毛发耸立；同样，还有“流汗”，即由恐惧等生起的灼热；“眼泪”，即由喜悦等产生的眼泪；以及“颤抖”；“脸色改变”，即容貌变异；“声音嘶哑”，即声音变异——这八种被称为情态。并且，（这些词的解释是：）“毛发的竖起”；“昏厥与毛发竖立”；“颤动”即是“颤抖”；“流汗、眼泪与颤抖”；“其颜色异常”，即是此状态（脸色改变）；“其声音异常”，即是此状态（声音嘶哑）——这是对语句的解释。

347.

347.

Yadā ratyādayo bhāvā,Ṭhitisīlā na honti ce;

Tadā sabbepi te bhāvā,Bhavanti byabhicārino.

若爱等诸情态，不具稳定性；则所有那些情态，皆成为易变相(byabhicārin bhāva)。

347. Na kevalaṃ vuttāyeva byabhicārino, ratyādayopīti āha ‘‘yadā’’iccādi. Bhavanti byabhicārinoti yathāyogaṃ yathāsambandhaṃ byabhicārino hontīti attho. Sesaṃ subodhaṃ.

347. 不仅已说的是易变相，爱等也是，故说“若”等等。“成为易变相”的意思是，它们根据适当的情况与关联而成为易变相。其余的容易理解。

347. Idāni nibbedādayo viya ratihāsādayopi kismiñci kāle byabhicārinopi hontīti dasseti ‘‘yadā’’ iccādinā. Ratyādayo ratihāsādayo bhāvā nava ṭhāyībhāvā yadā ṭhitisīlā na honti ce virodhīhi tehi tehi bhāvantarehi byavahitattā sabhāvato ṭhitisabhāvā yadi na honti, tadā te bhāvā ratyādayo sabbepi byabhicārino bhavantīti. Yathāsakaṃ byabhicāritānurūpavibhāvānubhāvānaṃ yogānurūpena byabhicārībhāvā honti. Ratiādi yesaṃ hāsādīnamiti ca, ṭhiti sīlaṃ yesaṃ ratyādīnamiti ca viggaho.

347. 现在，为表明正如厌离等一样，爱、笑等在某些时候也会成为易变相，而说“若”等等。爱、笑等九种常住情态(ṭhāyībhāva)，当它们因被各种相对立的其他情态所妨碍，而使其自性中的稳定性不复存在时，那么，所有那些爱等情态就都会成为易变相。它们根据各自与相应的、具有易变性的引发因(vibhāva)和随感相(anubhāva)的结合，而成为易变的情态。（对于复合词的）分析是：“爱等”(ratyādayo)是“爱是其开端”；“具稳定性”(ṭhitisīlā)是“稳定是其本性”。

348.

348.

Vibhāvo [Pg.337] kāraṇaṃ tesu’-Ppattiyu’ddīpane tathā;

Yo siyā bodhako tesa-Manubhāvo’ya’mīrito.

引发因是彼等（情态）生起与增强的原因；那作为彼等之表露者，被称为随感相。

348. Idāni vibhāvānubhāve dasseti ‘‘vibhāvo’’iccādinā. Tesaṃ ratyādīnaṃ bhāvānaṃ uppattiyā, tathā uddīpane ca kāraṇaṃ ālambaṇauddīpanavasena duvidho vibhāvo nāma. Tattha ālambaṇavibhāvo kantādi, uddīpanavibhāvo candādi. Tesaṃ bodhako ñāpako kāyiko ca vācasiko ca byāpāro siyā, ayaṃ anubhāvo īrito.

348. 现在以“引发因”等词说明引发因和随感相。那些爱等情态生起与增强的原因，称为引发因，它依所缘和激发而分为两种。其中，所缘引发因是爱人等，激发引发因是月亮等。那作为表露与告知彼等（情态）的身、语活动，即被称为随感相。

348. Idāni vibhāvānubhāve dasseti ‘‘vibhāvo’’iccādinā. Tesaṃ ṭhāyībhāvādīnaṃ tiṇṇaṃ uppattiyā ca tathā uddīpane ca uppannānaṃ dīpane ca kāraṇaṃ ālambaṇauddīpanavasena duvidho hetu vibhāvo nāma, tesaṃ ṭhāyībhāvādīnaṃ bodhako kāyikavācasiko yo siyā naṭakavīnaṃ byāpāro atthi, ayaṃ anubhāvoti īritoti. Visesena bhāveti vaḍḍhetīti vibhāvo. Anubhāveti bodhetīti anubhāvo. Ettha vibhāvo nāma rativisaye naranārīnaṃ aññamaññaṃ ālambaṇavibhāvo, candarammadesādi uddīpanavibhāvo ceti duvidho. Hāsādīnampi duvidhavibhāvaṃ yathārahaṃ yojetabbaṃ. Anubhāvo nāma ṭhāyībhāvādīnaṃ tesaṃ tesaṃ bhāvānaṃ pakāsakavācasikabyāpārasaṅkhātakavipayogo ca kāyikapayogabhūto naṭānaṃ abhinayasaṅkhāto taṃtaṃbhāvasarūpanirūpako ceti duvidho byāpāro.

348. 现在以“引发因”等词说明引发因和随感相。那作为常住情态等三者生起、增强以及显现已生起者的原因，依所缘和激发而分为两种的因，即是引发因。那作为表露常住情态等的、属于演员和诗人的身语活动，即被称为随感相。“引发因”是因其特别地使（情态）生成(bhāveti)或增长(vaḍḍheti)。“随感相”是因其随后使人感受(anubhāveti)或了知(bodheti)。于此，引发因有两种：在爱情方面，男女互为所缘引发因，月亮、美景等为激发引发因。对于笑等（情态），也应如理配对两种引发因。随感相是两种活动：一种是诗人的创作，即阐明那些常住情态等各种情态的语言活动；另一种是演员的表演，即表现各种情态之自性的身体活动。

349.

349.

Nekahetuṃ manovutti-visesañca vibhāvituṃ;

Bhāvaṃ vibhāvānubhāvā, vaṇṇiyā bandhane phuṭaṃ.

为显明具多因、为心行差别之情状，当于作品中清晰描绘其因相与随感。

349. Vibhāvādivaṇṇanāyameva [Pg.338] bhāvavisesāvabodho siyā, aññathā ‘‘devadattassa sāssulocanayugaṃ sañjāta’’miti vutte sokā ānandā rogā ceti ko nāma sakkoti kāraṇaṃ nicchituṃ, cittavuttivisesañca bhāvaṃ vinā vibhāvānubhāvaṃ kavi vaṇṇetuṃ naṭobhinetuṃ sāmajjiko vā viññātuṃ ko sakkotīti dassetumāha ‘‘neka’’iccādi. Nekahetuṃ bahuhetuṃ manovuttivisesañca bhāvaṃ vibhāvituṃ pakāsetuṃ vibhāvānubhāvā vuttalakkhaṇā bandhane sabhāvanirūpakapade phuṭaṃ vaṇṇanīyā, vibhāvādirūpakeneva avuttampi kiñci patīyate.

349. 唯有通过因相等之释义，方能了知情状之差别。否则，当言“提婆达多(Devadatta)泪眼盈盈”时，谁能确定其原因为悲伤、欢喜或疾病呢？若无作为心行差别之“情状”，诗人如何描绘因相与随感？演员如何表演？鉴赏者又如何了知？为说明此理，故说“多因”等偈。为阐明那具多因且为心行差别之“情状”，当于描绘自性的文句中，清晰释义其所述特征的因相与随感。即使未曾言明，有些含义亦能仅通过因相等形式而被领会。

349. ‘‘Devadattassa cakkhūni assupuṇṇānī’’ti vutte sokena santosena rogena vāti yathā assukāraṇakathanaṃ vinā na jānāti, evaṃ cittassa pavattisaṅkhātā ratihāsādayo te te bhāvā attano patītiyānurūpaṃ vibhāvānubhāvakathanaṃ vinā kavīhi vaṇṇetabbā, naṭehi dassetabbā, sabbhehi assādanīyā natthīti ṭhāyīādīnaṃ vaṇṇanameva kātabbanti idāni anusāsento āha ‘‘neka’’iccādi. Nekahetuṃ tesaṃ tesaṃ bhāvānaṃ uppatyādo ālambaṇavibhāvādibahukāraṇavantaṃ manovuttivisesaṃ bhāvañca cittassa pavattivisesasaṅkhātabhāvañca vibhāvituṃ pakāsetuṃ vibhāvānubhāvā anantaraniddiṭṭhā bandhane rasabhāvappakāsane phuṭaṃ pakāsaṃ katvā vaṇṇiyā kavinā vaṇṇanīyā hontīti. Na ekoti ca, so hetu asseti ca, manaso vuttīti ca, tāya visesoti ca, vibhāvo ca anubhāvo ceti ca vākyaṃ.

349. 当说“提婆达多(Devadatta)之目充满泪水”时，若不说明流泪之因，则不知其为悲伤、喜悦或疾病。同理，彼等被称为心行之爱、笑等情状，若不言说与其相应之因相与随感，则诗人无从描绘，演员无从表现，众人亦无从品味。因此，为教导当释义常情(ṭhāyī)等，如今说‘多因’等偈。此偈义为：为阐明彼等情状生起之多因——如所缘因相等众多因缘，以及心行差别之情状，当于揭示情味(rasa)与情状(bhāva)之构文中，将前述之因相与随感，彰显分明，由诗人加以描绘。又，偈颂解析为：‘非一’，‘彼为其因’，‘心之行’，‘由彼而有差别’，‘有因相与随感’，此即句义。

350.

350.

Savibhāvānubhāvehi, bhāvā te te yathārahaṃ;

Vaṇṇanīyā yathocityaṃ, lokarūpānugāminā.

具足因相与随感，彼彼情状应如其分；随顺世间之相者，当如其理加以描绘。

350. Idāni te bhāvā lokasabhāvānatikkamena vibhāvādīhi vaṇṇanīyāti āha ‘‘savibhāve’’ccādi. Saha vibhāvehi [Pg.339] savibhāvā, te ca te anubhāvā ca, tehi. Yathārahanti attano sambandhīnaṃ vasena yathārahaṃ vaṇṇanīyā.

350. 如今，为言彼等情状当不逾越世间自性，而由因相等加以描绘，故说“具足因相”等偈。“具足因相与随感”（savibhāvānubhāvehi）者，谓与因相俱之随感，由彼等（加以描绘）。“如其分”（yathārahaṃ）者，谓当依各自之关联而如其所应地描绘。

350. Idāni vibhāvānubhāve nissāya vaṇṇanīyā te bhāvā lokasabhāvamanatikkamma kātabbāti anusāsanto āha ‘‘savibhāvā’’iccādi. Lokarūpānugāminā lokavohāramanuvattamānena te te bhāvā ṭhāyībhāvādayo tayo yathocityaṃ ocityānurūpaṃ savibhāvānubhāvehi vibhāvasahitehi anubhāvehi karaṇabhūtehi yathārahaṃ tehi tehi bhāvehi sambandhīnaṃ vibhāvādīnaṃ vasena anurūpato vaṇṇanīyā vaṇṇetabbā hontīti. Vibhāvehi saha ye vattantīti ca, te ca te anubhāvā ceti ca, anatikkamma arahanti ca, anatikkamma ocityamiti ca, lokassa rūpaṃ sarūpamiti ca, taṃ anugacchati sīlenāti ca viggaho.

350. 如今，为教导彼等情状当依因相与随感而描绘，且不逾越世间自性，故说“具足因相”等偈。“随顺世间之相”（lokarūpānugāminā）者，谓遵循世间惯例。彼等三种情状，即常情(ṭhāyībhāva)等，当合宜地、如其分地，通过作为工具、与因相俱行之随感，并依据彼等情状各自相关之因相等，如实加以描绘。此即偈颂之解析（viggaho）：“与因相共存者，以及彼等随感”；“不逾越而为适宜”；“不逾越其合宜性”；“世间之相即其自相”；“依其自性而随顺之”。

351.

351.

Cittavutti visesattā, mānasā sāttika’ṅgato;

Bahinissaṭasedādi-anubhāvehi vaṇṇiyā.

因是心行之差别，故由心所生之萨埵情(sāttika)，当以从身外显之汗水等随感加以描绘。

351. Sāttikā kathaṃ vaṇṇanīyāti āha ‘‘citte’’ccādi. Cittassa vuttiviseso yesaṃ, tesaṃ bhāvo, tasmā mānasā manasi bhavā sāttikā aṅgato sarīrato bahinissaṭehi niggatehi sedādīhi anubhāvehi vaṇṇanīyā, na pana sedasalilameva bhāvoti adhippāyo.

351. 萨埵情(sāttika)当如何描绘？故说“心”等偈。彼等是心行差别之状态，因此由心所生之萨埵情，当以从身体发出、外显之汗水等随感加以描绘。其意在于，汗水本身并非情状(bhāva)。

351. Evaṃ sāmaññena bhāvavaṇṇanakkamaṃ dassetvā idāni visesena sāttikabhāvavaṇṇanā īdisāti dasseti ‘‘citta’’iccādinā. Cittavuttivisesattā cittassa pavattivisesattā mānasā citte bhavā sāttikābhāvā aṅgato sarīrato bahinissaṭasedādianubhāvehi bahinikkhantasedādīhi anubhāvehi karaṇabhūtehi vaṇṇiyā vaṇṇanīyā hontīti, [Pg.340] aṅgato bahi nissaṭanti visesanena visiṭṭhabhūtasedādīnameva bhāvānubhāvattaṃ vinā kevalaṃ sedādayo vuttā samānā bhāvādayo nāma na hontīti adhippāyo. Cittassa vuttīti ca, sā eva viseso yesaṃ sāttikānamiti ca, tesaṃ bhāvoti ca, manasi bhavāti ca, sedo ādi yesaṃ kheḷādīnamiti ca, nissaṭā niggatā ca te sedādayo ceti ca, te eva anubhāvāti ca vākyaṃ.

351. 如是概略开示情状(bhāva)之描绘次第后，今为具体开示萨埵情(sāttikabhāva)之描绘云何，而说“心”等偈。因是心行之差别，故于心中所生之萨埵情，当以从身体流出之汗水等随感(anubhāva)为工具而加以描绘。通过“从身向外流出”此一限定，其意在于：唯有具此特征之汗水等，方具作为情状之随感的特质；否则，若仅言汗水等，则不名为情状等。此即句义（vākyaṃ）：所谓“心之行”，“彼即萨埵情之差别所在”，“彼等之情状”，“于意中生”，“以汗为首之唾液等”，“彼等流出之汗水等”，以及“彼等即是随感”。

Rasaadhippāya

情味之意趣

352.

352.

Sāmajjikāna’mānando, yo bandhatthānusārinaṃ;

Rasīyatīti taññūhi, raso nāmā’ya’mīrito.

随顺情节意义的集会者之喜悦，因其被品味，故为知者所宣说，此即名为情味(rasa)。

352. Idāni ‘‘rasassādāya sādhūna’’nti vuttattā rase niddisanto āha ‘‘sāmajjikāna’’miccādi. Bandhassa attho, tadanussaranti manobhāvanāvasenāti bandhatthānusārino, tesaṃ sāmajjikānaṃ sabbhānaṃ manasi yo ānando, ayaṃ lokamadhurādiraso viya bandhe siṅgārādi raso nāma īrito taññūhi rasaññūhi. Kathamityāha ‘‘rasīyatī’’ti, assādīyatīti attho. Kiñca? Yathā nānābyañjanasaṅkhatamannaṃ bhuñjamānā rase assādiyanti sumānasā purisā santosañcādhigacchanti, tathā nānābhinayabyañjite vācaṅgasatthopete ṭhāyībhāve assādenti sumānasāpekkhakā, tasmā ete nāṭyātipi vuccanti.

352. 现在，因为说了“为善人之品味情味(rasa)故”，所以在阐释情味时，说“集会者”等等。“情节之义”，即以心培育之力随念之，故为“随顺情节之义者”。那些集会者、善人心中所产生的喜悦，犹如世间甜蜜等味，亦如作品中爱恋等情味，被知者、识味者称为“情味”。如何解释呢？即“被品味”，意思是“被尝味”。再者，譬如享用以种种调料烹制的食物时，善意之人品味其味并获得满足；同样地，在以种种表演所表现、具足言语、身姿与乐器的持久情状(ṭhāyībhāva)中，善意的观众品味之，因此这些(持久情状)也被称为戏剧情味(nāṭyarasa)。

352. Idāni ‘‘rasassādāya sādhūna’’nti vatvā uddiṭṭhakkamena sampattaṃ rasaṃ dasseti ‘‘sāma’’iccādinā. Bandhatthānusārinaṃ bandhassa atthānurūpasārīnaṃ buddhiyā pavattānaṃ sāmajjikānaṃ sabbhānaṃ citte bhavo yo ānando santoso atthi, ayaṃ loke madhurādiraso viya assādanīyo hotīti atthayuttena ‘‘rasīyatī’’ti iminā vacanatthena raso nāmāti taññūhirasaññūhi īrito kathitoti. [Pg.341] Samajjāyaṃ niyuttāti ca, bandhassa atthoti ca, taṃ anussarantīti ca, taṃ jānantīti ca vākyaṃ. Yathā nānābyañjanehi abhisaṅkhatamāhāraṃ paribhuñjantā sattā lavaṇambilādayo te te rase assādeyyuṃ, santuṭṭhā ca bhaveyyuṃ, evameva nānappakāraabhinayehi pakāsitavaṇṇanāya aṅgabhūtehi anurūpehi satthehi yutte ṭhāyībhāve issādirahitapaññavantā assādenti, tasmā ime ṭhāyībhāvā naṭābhinayehi byañjitattā ca sabbhānaṃ santosasaṅkhatarasassa hetuttā ca naṭarasātipi vuccanti.

352. 现在，说了“为善人之品味情味(rasa)故”后，便以“集会者”等词，按所列举的次序来展示已达到的情味。所谓“随顺情节之义者”，即随顺情节之义、以智慧而行者。那些集会者、善人心中所产生的喜悦与满足，犹如世间甜味等可被品尝，因此，通过与此意义相应的“被品味”这一词义，被知者、识味者们宣说为“情味”。所谓“投身于集会”，以及“情节之义”，以及“随念它”，以及“了知它”，此是语句(的解析)。譬如众生享用以种种调料烹制的食物时，会品尝到咸、酸等种种味并感到满足；同样地，在以种种表演所阐明、作为描述之一部分、并具足相应乐器的持久情状(ṭhāyībhāva)中，无嫉妒等的智者品味之。因此，这些持久情状，因其被演员的表演所表现，且为一切善人由满足所成之情味的原因，故亦被称为“戏剧情味(naṭarasa)”。

Rasappabheda

味的分别

353.

353.

Savibhāvānubhāvehi,Sāttikābyabhicārihi;

Assādiyatta’mānīya-Māno ṭhāyeva so raso.

由因与缘，及萨埵、变异相，被引至可品味境，彼味即是常性。

353. Ṭhāyīnameva rasattāpattimāha ‘‘savibhāve’’ccādinā. Ṭhāyeva soti so yathāvutto raso ṭhāyībhāvoyeva, nāññoti attho.

353. 以“由因……”等偈颂，说明了正是常性达到了味的状态。“彼味即常性”的意思是：如前所述的那味，即是常性，而非他物。

353. Idāni ṭhāyībhāvānameva rasasarūpassa pāpuṇanatthaṃ vibhāveti ‘‘savibhāvā’’iccādinā. So raso anantaraniddiṭṭho savibhāvānubhāvehi tesaṃ tesaṃ ṭhāyīnaṃ anurūpehi vibhāvasahitehi anubhāvehi ca, sāttikābyabhicārihi pakāsetabbaṭhāyībhāvasseva anukūlasāttikabhāvabyabhicārībhāvehi karaṇabhūtehi assādiyattaṃ ānīyamāno kavino sāmatthiyā pāpuṇiyamāno ṭhāyeva ṭhāyībhāvo evāti kāriyopacārena raso nāmāti veditabboti. Saha bhāvehi pavattantīti ca, savibhāvā ca te anubhāvā ceti [Pg.342] ca, sāttikā ca byabhicārino ceti ca, assādiyassa bhāvoti ca vākyaṃ.

353. 现在，为了阐明常性情绪(ṭhāyībhāva)本身如何达到味的体性，而以“由因……”等偈颂来解释。那味，即前文所说者，是由与各种常性情绪相应的因(vibhāva)和缘(anubhāva)，以及能助成所要彰显的常性情绪的萨埵相(sāttikabhāva)和变异相(byabhicāribhāva)为工具，通过诗人的能力，被引至可品味的状态；它即是常性情绪本身。应当知道，这是通过效果的转喻(kāriyopacāra)而称之为“味”。“与诸情共同运作”、“此等是因相与随相”、“此等是萨埵相与变异相”、“可品味的状态”，是[对偈颂中复合词的]分析。

354.

354.

Siṅgārahassakaruṇā, ruddavīrabhayānakā;

Bībhacchabbhutasantā ca, rasā ṭhāyīna’nukkamā.

艳情、滑稽、悲悯，暴怒、英勇、惊恐，以及厌恶、奇异、寂静，是依常性次第的诸味。

354. Tesaṃ nāmavasena vibhāgamāha ‘‘siṅgāre’’ccādinā. Ṭhāyīnanukkamāti ‘‘ratihāsā ca soko cā’’tiādinā vuttānaṃ ṭhāyībhāvānaṃ anukkamā, paṭipāṭiyāti attho.

354. 关于它们的名称差别，以“艳情……”等偈颂进行了解说。“依常性次第”是指如“爱悦、欢笑与悲伤……”等所说的常性情绪，按照顺序排列，也就是依次排列的意思。

354. Rasāvatthāsampattaratihāsādīnaṃ ṭhāyībhāvānaṃ idāni kamena nāmantaraṃ dasseti ‘‘siṅgāra’’iccādinā. Ṭhāyīnaṃ heṭṭhā vuttānaṃ ratihāsādiṭhāyībhāvānaṃ anukkamā paṭipāṭiyā siṅgārahassakaruṇā siṅgāro hasso karuṇā ca ruddavīrabhayānakā ruddo vīro bhayānako ca bībhacchabbhutasantā ca bibhaccho abbhuto santo ceti nava rasā nāma hontīti. Siṅgāraraso hassarasotiādinā rasasaddo paccekaṃ yojetabbo. Siṅgāro ca hasso ca karuṇā ceti ca viggaho. Sesesupi liṅgasamāsā imeyeva. Ime siṅgārādīnaṃ ratyādīhi anaññattā upari ratyādivivaraṇeyeva ñātabbā.

354. 现在，以“艳情……”等偈颂，依次展示已达到味之状态的爱悦、欢笑等常性情绪的别名。如下文所说的爱悦、欢笑等常性情绪，依次有艳情、滑稽、悲悯、暴怒、英勇、惊恐、厌恶、奇异、寂静，这九者被称为“味”。“味”一词应当分别与每一个相结合，如“艳情味”、“滑稽味”等。复合词的分析是“艳情、与滑稽、与悲悯”。其余复合词的性和复合方式也与此相同。由于这些艳情等[味]与爱悦等[常性情绪]并无不同，故应在下文对爱悦等的阐述中去理解它们。

355.

355.

Dukkharūpe’ya’mānando,Kathaṃ nu karuṇādike;

Siyā sotūna’mānando,Soko vessantarassa hi.

此乐在于痛苦相，悲悯等中何能有？听者心中生喜悦，于韦桑达拉实为愁。

355. Sokādirūpokaruṇādi kathaṃ raso siyāti āha ‘‘dukkhe’’ccādi. Vessantarassa puttadāraviyogā karuṇā sokarūpo dukkhameva ahosi, sampati pana sotūnaṃ sabbhānaṃ ānandoyevāti etthādhippāyo.

355. 针对“以忧伤等为形态的悲悯等如何能成为味？”的疑问，[作者]以“于痛苦相……”等偈颂回答。韦桑达拉(Vessantara)因与妻儿分离而生的悲悯，其形态是忧伤，确实只是苦；但如今对所有贤善的听者来说，这却纯然是乐——此即此处的意趣。

355. Heṭṭhā [Pg.343] vuttaraso santosova, sokakodhādilakkhaṇo karuṇāruddādiko kathaṃ raso nāma bhaveyyāti āsaṅkāyamāha ‘‘dukkharūpe’’iccādi. Ayaṃ ānando ‘‘sāmajjikānamānando’’tiādinā niddiṭṭho dukkharūpe dukkhalakkhaṇe karuṇādike karuṇāruddādike visaye kathaṃ bhaveyyāti ce, nesa doso hi tatheva vessantarassa bodhisattassa soko puttadāravirahato jātasoko sotūnaṃ idāni suṇantānaṃ sabbhānaṃ ānando siyā ānandassa kāraṇattā kāriyopacārena santoso nāma bhaveyyāti. Vattuno sāmatthiyā karuṇārasādikaṃ pāpetvā pakāsiyamānassa sokādikassa dukkharūpena ṭhitattā suṇantānaṃ pīti uppādiyatevāti adhippāyo. Dukkhaṃ rūpaṃ sabhāvo yassa karuṇādinoti ca, karuṇā ādi yassa ruddādinoti ca vākyaṃ.

355. 对于“下文所说的味即是满足，而以忧愁、愤怒等为特征的悲悯、暴怒等，如何能称为味呢？”的疑问，[作者]以“于痛苦相……”等偈颂回答。若问：“如‘会众之乐’等所指的这种乐，在具有痛苦相、痛苦特征的悲悯、暴怒等境界中，如何能存在呢？”（答：）这并无过失。因为，正如菩萨韦桑达拉因与妻儿分离而生的忧愁，对于如今贤善的听者们来说，可以成为一种乐；由于它是乐的因，通过效果的转喻，它也可以被称为满足。其意趣是：凭借讲述者的能力，在达到并显现悲悯味等之后，所表现的忧愁等仍住于痛苦相，因此确实能在听者心中生起喜悦。语句的分析是：“悲悯等，以苦为其相状、自性”，以及“暴怒等，以悲悯为其开端”。

Ṭhāyībhāvaniddesa

常情之解释

Ratiṭhāyībhāva

爱之常情

356.

356.

Rammadesakalākāla-vesādipaṭisevanā;

Yuvāna’ññoññarattānaṃ, pamodorati ruccate.

悦意处、艺、时与妆，受用此等事物时；青年男女互爱恋，其欢喜即名为“爱”。

356. Siṅgārādayo vibhāgato dassetumāha ‘‘ramme’’ccādi. Tattha ‘‘rammadesa’’iccādinā uddīpanavibhāvā dassitā. ‘‘Yuvāna’’nti iminā ālambaṇavibhāvo. Itthī hi purisassa, puriso itthiyā ālambaṇavibhāvo. Pamodoti aññamaññābhiramaṇavasena āmodarūpo.

356. 为了分别解说情爱(siṅgāra)等，作者说了“悦意的”等。其中，以“悦意之地”等显示了激发因(uddīpanavibhāva)；以“青年”显示了所缘因(ālambaṇavibhāva)。诚然，女人是男人的所缘因，男人是女人的所缘因。“欢喜”(pamodo)是因互相愉悦而产生的喜悦。

356. Idāni siṅgārādināmake teratyādike kamena niddisati ‘‘ramma’’iccādinā. Rammadesakalākālavesādipaṭisevanā ramaṇīyanirāvaraṇasucipavittavāsārahadeso rammagītikādikalā [Pg.344] ratijanakavasantādianurūpakālo mālāgandhādi upasobhitakiriyādi manuññaveso, ādisaddena niddiṭṭhabhāsitamihitādiceti imesaṃ diṭṭhasutamutādīsu diṭṭhādimattamakatvā paññāya tena tenākārena punappunānubhavanena aññoññarattānaṃ aññamaññaṃ nimittānubyañjanasaṅkappavasenātirattānaṃ yuvānaṃ taruṇitthi purisānaṃ pamodo abhiramaṇavasena santoso pīti rati ruccate ruccanato ‘‘ratī’’ti vuccatīti. Imasmiṃ pakkhe rakāro sandhijo. Deso ca kalā ca kālo ca veso ceti ca, te ādayo yesamiti ca, rammā ca te desa…pe… vesādayo ceti ca, tesaṃ paṭi punappunaṃ sevanamiti ca, añño ca añño ceti ca, tesu rattāti ca vākyaṃ.

356. 现在，作者以“悦意的”等词，依次指明名为情爱(siṅgāra)等的那些以“爱”(rati)为首者。“受用悦意之地、艺、时节、衣妆等”的含义如下：“悦意之地”是适合居住的、令人愉悦、无障碍、干净、清净的地方。“艺”是悦耳的歌唱等。“时节”是能生起“爱”的春天等相应的时节。“衣妆”是以花环、香料等装饰的、令人愉悦的举止等。以“等”字则指明了言语、微笑等。对于这些所见、所闻、所觉知等，不是仅仅见到而已，而是以智慧通过各种方式反复地体验。“于互相爱恋的青年”是指因彼此的相貌(nimitta)、细节(anubyañjana)和思念(saṅkappa)而极度迷恋的年轻男女。“欢喜”(pamodo)，即因互相愉悦而有的满足(santoso)和喜悦(pīti)，因其令人喜爱(ruccanato)，故称为“爱”(rati)。在此解释中，(pamodorati中的)“ra”音是连声所致。该句的语法分析如下：“处、艺、时与妆”；“以此等为首”；“彼等悦意之处……妆等”；“反复受用”；“彼此”；“于彼等爱着”。

357.

357.

Yutyā bhāvānubhāvā te,Nibandhā posayanti naṃ;

Sopyā’yogavippayoga-Sambhogānaṃ vasā tidhā.

彼等情态(bhāva)与随相(anubhāva)，以其适宜性被编排后，滋养它(即“爱”)。而它也依不遇、分离与欢会，而有三种之别。

357. ‘‘Yutyā’’iccādi. Te yathāvuttā bhāvānubhāvā yutyā ālasiyauggatājigucchāvajjitā ye saṅkāussukkādayo bhāvā taṃbyañjakā tadanurūpā anubhāvā ca ayogādike siṅgāre yathā yathā yuñjanti, tādisiyāva yuttiyā nibandhā naṃ ratiṃ samposayanti, soyevamevaṃ posito siṅgāro nāma raso sampajjate. Sopi tidhāti sambandho. Tattha ayogo nāma pubbe asaṅgatānaṃ anurāgena saṅgamamicchantānaṃ itthipurisānamasaṅgamo. Atisayaviruḷhapemānamubhinnampi sileso vippayogo. Balavakāmāvesavisesānaṃ kāmīnaṃ dassanādisamañjanaṃ sambhogo.

357. “以其适宜性”等：那些如前所述的情态与随相，以其适宜性——即避免懒惰、傲慢、厌恶等，而采用疑虑、渴望等情态，以及能彰显它们且与之相应的随相——在不遇等情爱中被适当地运用。以如此的适宜性被编排后，它们充分滋养那“爱”(rati)；如此被滋养的“爱”，就成就了名为“情爱”(siṅgāra)的味(rasa)。“它也分为三类”是与此相关联的。其中，“不遇”(ayoga)是指先前未曾结合、但因爱慕而渴望结合的男女未能结合。“分离”(vippayoga)是指爱意已极度增长的双方之分离。“欢会”(sambhoga)是指为强烈欲情所驱使的爱者们，因相见等而有的享受。

357. Idāni [Pg.345] ratiyā puṭṭhakāraṇaṃ puṭṭhapayogañca dasseti ‘‘yutyā’’iccādinā. Te bhāvānubhāvā niddiṭṭhabyabhicārībhāvesu ratyānurūpabyabhicārībhāvo tappakāsako anubhāvo ceti ime dve yutyā hetubhūtāya ayogavippayogasambhogasaṅkhatānaṃ tiṇṇaṃ siṅgārānaṃ anukūlatthena ratiyā viruddhattā ālasiyauggajigucchādike parivajjetvā saṅkāussukkādīnaṃ ratyānukūlabhāvānaṃ vasena yathāyogaṃ nibandhā kavīhi bandhā naṃ ratiṃ posayanti yathā tappakāsanena pūrenti sajjenti, evaṃ sajjito ratisiṅgāro nāma raso hoti. Sopi sāmaññena niddiṭṭhasiṅgārarasopi ayogavippayogasambhogānaṃ siṅgārānaṃ vasā bhedena tidhā bhavatīti. Tattha ayogo nāma pubbe aññamaññasaṅgamarahitānaṃ abhinavānurāgabalena saṅgamaṃ patthentānaṃ thīpumānaṃ asaṅgamo. Vippayogo nāma saṅgamātisayena viruḷhapemānaṃ thīpumānaṃ aññamaññavisileso. Sambhogo nāma balavakāmataṇhāvisesavasena yuttānaṃ kāminikāmukānaṃ aññamaññaṃ dassanādiassādo. Bhāvo ca anubhāvo ceti ca, ayogo ca vippayogo ca sambhogo ceti ca vākyaṃ.

357. 现在，作者以“以其适宜性”等，说明滋养“爱”(rati)的因缘及其运用。所谓彼等情态与随相，是指在所指明的变易情(byabhicārībhāva)中，那些与“爱”相应的情态，以及能彰显它们的随相。此二者，以适宜性为根本原因，由诗人适当地编排组合：即因有助于不遇、分离、欢会这三种情爱，而依于疑虑、渴望等与“爱”相应的情态；又因与“爱”相违逆，而舍离懒惰、傲慢、厌恶等。如此编排，便能滋养那“爱”，即通过彰显它来使之圆满、庄严。如此被庄严的“爱”，便成为名为“情爱”的味。这被总说为情爱之味的，也依不遇、分离与欢会这三种情爱的差别而分为三类。其中，“不遇”是指先前未曾相会、但因初生的爱恋之力而渴望相会的男女未能相会。“分离”是指因过度相会而爱意增长的男女彼此分离。“欢会”是指为强烈的欲爱所驱使的爱恋中的男女，互相享受相见等之味。“情态与随相”以及“不遇、分离与欢会”，是(对原颂)的分析。

Imamalaṅkāraṃ karontena ācariyasaṅgharakkhitamahāsāmipādena pana paramamadhurasaddhammāmataluddhasuddhasantānānaṃ tapodhanānaṃ aññarasāvabodhane payojanābhāvepi lokiyesu tesu tesu vohāresu asammohatthaṃ siṅgārādinavavidharasānaṃ lakkhaṇamattasseva dassitattā tadanurūpalakkhiyapariggahe asati lakkhaṇāvabodhassa subyattābhāvato vuttalakkhaṇāvabodhatthaṃ taṃtaṃlakkhaṇakathanānantaraṃ tassa tassa lakkhiyassa mukhamattaṃ dassetabbaṃ hoti. Heṭṭhā ‘‘rāgānatabbhutasarojamukhaṃ dharāyā’’tiādinā niddiṭṭhasambhogasiṅgārarasābhāseneva hasābhāsādīnaṃ aṭṭhannaṃ [Pg.346] rasābhāsarūpassa bhāvābhāsassa, vibhāvābhāsassa, anubhāvābhāsassa ca ñātabbattā siṅgārarasassa lakkhiyamevaṃ veditabbaṃ.

然而，造此《庄严论》的导师僧护(Saṅgharakkhita)大长老认为：对于那些沉醉于最上甜美正法甘露、心流清净的苦行者来说，了知其他情味虽然并无益处，但为了使他们在各种世俗言谈中不致迷惑，仅揭示了爱欲等九种情味的特征。因为若不把握与特征相应的所相(lakkhiya)，对特征的理解就不会很清晰，所以为了理解所说的特征，在讲述了各个特征之后，应当略微展示其各自的所相。如下文以“rāgānatabbhutasarojamukhaṃ dharāyā”等句所指出的享乐爱欲情味之仿佛，即可了知欢笑之仿佛等其余八种情味之仿佛的形态，以及情态之仿佛、因相之仿佛、随相之仿佛。爱欲情味的所相也应如是了知。

Gītassarena upakaḍḍhiya nettarasmi-Bandhaṃ karaṃva vivasañca karaggahena;

Yā tādisepi viniyojayi dukkare maṃ,Serandatī adhigatā vidhinā mayajjāti.

歌声将我引来，眼波把我束缚，又以手相执，令我身不由己；那令我做此难事的塞兰达蒂(Serandatī)，今日我因命运而得到。

Gītassarena hatthīnaṃ gītikāya piyattā gītikādhaninā upakaḍḍhiya attano samīpaṃ ākaḍḍhitvā nettarasmibandhaṃ nettasaṅkhātahatthācariyassa rajjunā bandhaṃ karaggahena hatthaggāhena soṇḍaggahaṇena vivasañca apagataicchācāraṃ paravasaṃ karaṃ iva hatthaṃ iva gītassarena attano līlopetagītikādhaninā upakaḍḍhiya attano samīpaṃ netvā nettarasmibandhaṃ attano nayanakantiyā paṭibandhaṃ karaggahena hatthaggāhena vivasañca apagatadhitiṃ mūḷhaṃ maṃ yā kantā tādisepi dukkare viniyojayi, sā irandatī irandatī nāma nāgamānavikā mayā ajja vidhinā bhāgyena adhigatā laddhāti.

“以歌声”（Gītassarena）：由于大象喜爱歌曲，（捕象人）以动听的歌声将它们引到自己身边；同样地，她以自己优雅动听的歌声将我引到身边。“眼波之束缚”（nettarasmibandhaṃ）是指，如同以名为“引导者”（netta）的驯象师的绳索捆绑；（她）则以自己眼眸的美丽将我束缚。“以手相执”（karaggahena）是指，如同以手抓住象鼻；（她）则以手抓我。“并且无助”（vivasañca）是指，使之失去自主意愿，受他者支配，如同一只手；（她）则使我失去坚守、变得愚痴。“那……驱使我”（yā maṃ viniyojayi），即那可爱的女子，即使在如此困难的情况下也驱使我。“那位伊兰达蒂……我得到”（sā irandatī adhigatā mayā），即那位名叫伊兰达蒂（Irandatī）的龙女，今日我因命运、因福报而得到、获得了她。

Ettha gītassaranettarasmikaraggahasaṅkhatāhi imāhi padāvalīhi uddīpanavibhāvo dassito. Thiyā puriso ca, purisassa thī ca ālambaṇaṃ hotīti ‘‘sā irandatī mayā’’ti iminā ārammaṇavibhāvo dassito. ‘‘Upakaḍḍhiya bandhaṃ vivasa’’nti imehi kāmena uddīpitaṭhāyībhāvasaṅkhatā rati dassitā. ‘‘Tādisepi dukkare viniyojayī’’ti imehi ussāhādikā ca ‘‘vidhinā adhigatā mayajjā’’ti imehi harisādikā ca byabhicārībhāvā dassitā. Ratiyā viruddhe nibbedaālasiyauggatajigucchādike byabhicārībhāve vajjetvā vuttappakāravibhāvādike pakāsanto ‘‘gītassarene’’ccādikā ratippatītiyā anurūpaṃ payuttā kavippayogā idha anubhāvā nāma honti. Nāṭakādidassanīyasatthe abhinayo [Pg.347] anubhāvo. Rammadesarammakālarammavesādayo tadabhāve ratiyā anuppajjanato sāmatthiyā gamyā bhavantīti evaṃ lakkhaṇānugatalakkhiyapariggāho sabbattha kātabbo. Evaṃ satibandhatthāvabodhakānaṃ sabbhānaṃ uppajjamānāyapītiyā kāraṇattā kāriyopacārena eso bandho raso nāma hotīti. Uparipi evameva.

此处，以由“歌声”、“眼波”、“手执”所构成的这些词句，展示了激发因相（uddīpanavibhāva）。女于男，男于女，互为所缘，故以“那位伊兰达蒂为我所……”一句，展示了所缘因相（ārammaṇavibhāva）。以“引来”、“束缚”、“无助”等句，展示了由爱欲所激发的、名为“爱乐”（rati）的常住情态（ṭhāyībhāva）。以“纵令我作此难事”一句，展示了精进等；以“今日我因命运而得到”一句，展示了欢喜等随增情态（byabhicārībhāva）。舍弃与爱乐相违的厌离、懈怠、极度厌恶等随增情态，而阐明上述因相等，像“以歌声……”等这些为体验爱乐而作的相应诗语，在此即名为随相（anubhāva）。在戏剧等视觉艺术中，表演即是随相。令人愉悦的处所、时节、服饰等，因其阙如则爱乐不生，故可由其作用推知。如此，在一切处皆应依循特征而把握所相。这样，对于了知此作品意义的善人，由于它是所生起的喜悦之因，故以“果”喻“因”，此作品即被称为“情味”（rasa）。以上亦复如是。

Hassaṭhāyībhāva

笑的常住情态

358.

358.

Vikārākatiādīhi,Attano’tha parassa vā;

Hāso niddā samālasya-Mucchādibyabhicāribhi;

Paripose siyā hasso,Bhiyyo’tthipabhutīna so.

由自身或他人的怪异姿态等（所引发），笑情伴随着睡眠、懒惰、昏厥等随增情状；当得到充分滋养时，便成为笑味，它多见于女性等人。

358. ‘‘Vikāre’’ccādi. Vikārākati desavayādīnaṃ viparīto kesabandhanādi, so ādi yesaṃ aññākatyādinaccanādīnaṃ, tehi vibhāvehi hāso cetovikāso, sopi attano sambandhī vā atha parassa sambandhī vā, tattha yo vibhāvasāmatthiyāyevābhibyattiṃ yāti, so attaṭṭho. Yo pana vibhāvadassanā uppannāpi purisassa gambhīrattādinā chādito samāno purisantare hasatyābhibyatto, so paraṭṭho. So hāso niddādīhi byabhicārīhiyeva, anubhāvapakkhe ādisaddena akkhiphandanādayo gahitā. Paripose sati hasso nāma raso siyā. So hasso bhiyyo itthipabhutīnaṃ siyāti sambandho. Ettha pabhutisaddena nīcapakatayo saṅgaṇhanti.

358. 关于“怪异”等。怪异姿态是指与地域、年龄等不相符的发髻等，以及模仿他人姿态、舞蹈等。通过这些激发之相（vibhāva），笑是心识的舒展，它既可能与自身相关，也可能与他人相关。其中，仅凭激发之相的力量便得以显现的，是关乎自身的；而另一种，虽因见到激发之相而生起，却因当事人的庄重等而被掩盖，反而在另一个人身上显现为笑，这是关乎他人的。这种笑确实与睡眠等随增情状（byabhicārī）相伴。在随显情状（anubhāva）方面，“等”字包含了眼睛颤动等。当得到充分滋养时，便成为名为“笑”的味（rasa）。这种笑更多发生在女性等人身上。在此，“等”字包含了品性低劣的人。

358. Idāni hassarasassa posanākāraṃ dassetumāha ‘‘vikāra’’iccādi. Vikārākatiādīhi desavayoliṅgānaṃ [Pg.348] viparītehi kesabandhagatiṭṭhitiādikehi, naccagītaādikehi ca duvidhehi ākatisaṅkhatehi hetubhūtehi attano vā atha parassa vā sambandhī so hāso ceto vikāsalakkhaṇo niddāsamālasyamucchādibyabhicāribhi niddāsamaālasyamucchāakkhiphandanādīhi anubhāvehi sutasambandhena teheva niddāsamālasyamucchāsaṅkhatabyabhicārīhi karaṇabhūtehi paripose sati hasso hasso nāma raso siyā, so hasso bhiyyo itthipabhutīnaṃ, nīcapakatīnañca siyāti. Vikārā ca sā ākati ceti ca, so ādi yesanti ca, niddā ca samo ca ālasyañca mucchā ceti ca, te ādi yesaṃ akkhiphandanādīnaṃ anubhāvānanti ca, te ca byabhicārino ceti ca, itthī pabhuti yesaṃ nīcapakatīnanti ca vākyaṃ.

358. 现在为了说明笑味（hassarasa）的滋养方式，提到“怪异”等。通过怪异姿态等，即与地域、年龄、性别等相反的发型、步态、站姿等，以及歌舞等，这两种由姿态构成的因，无论是自己的还是他人的，与此相关的笑具有心识舒展的特征。通过睡眠、懒惰、昏厥等随增情状，以及睡眠、懒惰、昏厥、眼睛颤动等随显情状，当这些作为助缘得到充分滋养时，笑便成为名为“笑”的味。这种笑更多发生在女性等人，以及品性低劣的人身上。“怪异”与“姿态”，以及“其等之首”，以及“睡眠、懒惰、昏厥”，以及“其等之首的眼睛颤动等随显情状”，以及“它们是随增情状”，以及“女性等和品性低劣者”，这些都是句子成分。

Hassappabheda

笑的分类

359.

359.

Sitamiha vikāsinayanaṃ,Kiñcā’lakkhiyadijantu taṃ hasitaṃ;

Madhurassaraṃ vihasitaṃ,Saṃsasirokampamupahasitaṃ.

于此，眼目舒展为微笑(sita)；牙齿微露为露齿笑(hasita)；声音甜美为轻笑(vihasita)；伴随肩与头的摇动为嘲笑(upahasita)。

360.

360.

Apahasitaṃ sañjala’kkhi,Vikkhittaṅgaṃ bhavatya’tihasitaṃ;

Dve dve hassā kathitā ce’saṃ,Jeṭṭhe majjhe’dhamepi ca kamaso.

眼含泪水为哄笑(apahasita)；肢体乱动为狂笑(atihasita)。于此等笑中，每两种依次被说为上等、中等与下等。

359-360. Hasse bhedamāha ‘‘sita’’miccādinā. Iha hasse vikāsīni nayanāni yassa taṃ sitaṃ, kiñci ālakkhiyā dijā dantā yassa taṃ hasitaṃ. Evaṃ madhuro saro saddo yassa taṃ vihasitaṃ. Aṃsasirokampena saha vattamānaṃ upahasitaṃ, saha jalena assunā vattamānāni akkhīni [Pg.349] yassa taṃ apahasitaṃ. Vikkhittāni ito tato pasāritāni aṅgāni yassa taṃ atihasitaṃ nāma. Esañca sitādīnaṃ majjhe dve dve hassā ādito paṭṭhāya kamaso yathākkamena jeṭṭhe majjhe adhamepi ca kathitāti sambandho. Purātanehīti viññāyati.

359-360. 关于笑的分类，（论中）以“微笑”(sita)等词句来解释。于此笑中，其眼目舒展者，是为微笑；其牙齿微露者，是为露齿笑(hasita)；其声音甜美者，是为轻笑(vihasita)；伴随肩与头的摇动者，是为嘲笑(upahasita)；其眼目含泪者，是为哄笑(apahasita)；其肢体散乱、四处伸展者，名为狂笑(atihasita)。于此微笑等笑中，从首至尾，每两种笑依次被说为上等、中等与下等，应如是理解。此乃古人之说，当知。

359-360. Idāni hassabhedaṃ dasseti ‘‘sita’’miccādinā. Iha imasmiṃ hassavisaye vikāsinayanaṃ vivaṭanayanaṃ sitaṃ nāma. Kiñci ālakkhiyadijaṃ tu kiñci dissamānadantaṃ, taṃ hasitaṃ nāma. Madhurassaraṃ madhuranādaṃ vihasitaṃ nāma. Saṃsasirokampaṃ aṃsasirokampasahitaṃ upahasitaṃ nāma. Sajalakkhi assuvilocanasahitaṃ apahasitaṃ nāma. Vikkhittaṅgaṃ aṭṭhāne pasāraṇavasena vikkhittahatthapādādiavayavavantaṃ atihasitaṃ nāma bhavati. Esaṃ channaṃ kamaso kamena dve dve jeṭṭhe majjhe adhamepi visaye kathitā purātanehi bhāsitāti. Vikāsīni nayanāni asseti ca, kiñci īsakaṃ ālakkhiyā dijā yasseti ca, madhuro saro asseti ca, aṃso ca siro ceti ca, aṃsasiraso kampoti ca, tena saha vattatīti ca, saha jalena vattamānāni akkhīni yasseti ca, anusvarāgamo. Vikkhittāni aṅgāni yasseti ca vākyaṃ. Sitahasitadvayaṃ uttame, vihasitaupahasitadvayaṃ majjhime, apahasitaatihasitadvayaṃ adhame vattate. Evaṃ sitādayo anurūpavibhāvādinā payuttā ime rasā’vatthaṃ pāpuṇantīti adhippāyo.

359-360. 现在以“微笑”(sita)等词句来阐明笑的分类。于此笑的范畴中，眼目舒展张开者，名为微笑。牙齿微露，或部分可见者，名为露齿笑(hasita)。声音甜美，音调柔和者，名为轻笑(vihasita)。伴随肩与头的抖动者，名为嘲笑(upahasita)。眼含泪水，目有泪光者，名为哄笑(apahasita)。肢体散乱，因在不当之处伸展而致手足等身体部分散乱者，名为狂笑(atihasita)。古人曾说，此六种笑，按顺序每两种分别归于上等、中等与下等之范畴。其文句分析如下：“其眼目舒展”，“其牙齿微露”，“其声音甜美”，“肩与头”，“肩与头的抖动”，“与之俱起”，“其眼目含泪”，以及“其肢体散乱”。微笑与露齿笑二者行于上等；轻笑与嘲笑二者行于中等；哄笑与狂笑二者行于下等。其意为：如是，微笑等笑，由相应的生因(vibhāva)等而引发，能达至味(rasa)的境地。

Hassarasassa evamudāharaṇaṃ ñātabbaṃ –

应如是了知笑味(hassarasa)之例——

Pūjesi kaṇṭhamaṇinā api yo pasanno,Dhamme purā’samadhuraṃ vidhuraṃ sa hantuṃ;

Gopentiyāpi vacanena thiyā sabhāvaṃ;

Bhattiṃ akāsi pharuse mayi nāgarājāti.

昔日于法生信，曾以颈珠作供养，然彼龙王，竟为杀害无与伦比的维杜拉(Vidhura)，因一隐藏其本性之女子的言语，而于我此凶暴者生起敬意。

Yo [Pg.350] purā pubbe dhamme tassa dhammakathane pasanno kaṇṭhamaṇinā api attano anagghakaṇṭhamaṇināpi taṃ pūjesi, so nāgarājā sabhāvaṃ attano adhippāyaṃ gopentiyā api thiyā vacanena itthiyā vacanena asamadhuraṃ tulyarahitaṃ vidhuraṃ vidhurapaṇḍitaṃ hantuṃ vināsanatthaṃ pharuse caṇḍe mayi bhattiṃ akāsīti. Iha ekasmiṃyeva vatthuni nāgarājassa pasādavadhavidhānādiviparītappavatti ālambaṇavibhāvo, paṭhamaṃ anagghapiyavatthūhi pūjitabhāvo ca bodhisattassa atulyabhāvo ca itthivacanassa sampaṭicchanabhāvo ca tassādhippāyassa aññātabhāvo ca puṇṇakassa caṇḍabhāvo ceti imehi sabbavacanehi uddīpanavibhāvo dassito. Imehi uddīpitaṭhāyībhāvasaṅkhato hāso vākyasāmatthiyā pakāsito hāsavirodhinibbedādivajjitā samālasiyasantosaassuvepathādikā byabhicārībhāvā sāttikābhāvā ca evaṃ sāmatthiyena dīpitā. Tadanurūpavibhāvādipakāsakā yathāvuttakavippayogā anubhāvā nāma honti. Hassabhedena majjhime purise vattabbāpi hasitaupahasitā dve imā daṭṭhabbā.

“昔日，那位龙王于其法谈生起信解，曾以自己无价的颈珠供养他，然彼龙王，因一隐藏自己意趣之女子的言语，为杀害、灭除无与伦比的维杜拉贤者(Vidhurapaṇḍita)，而于我此凶暴者生起敬意。”于此同一故事(vatthu)中，龙王的信心与杀害之举等相反的行为，是所缘之相(ālambaṇavibhāva)。而最初以无价爱物供养之事、菩萨的无与伦比、对女子之言的听信、其意趣不为人知，以及本那咖(Puṇṇaka)的凶暴，由所有这些言辞所展示的，是激发之相(uddīpanavibhāva)。由这些所激发的、名为常住情态(ṭhāyībhāva)的笑，通过文句的力量得以彰显。而舍离了与笑相违的厌离(nibbedā)等的懈怠、满足、泪水、颤抖等随增情态(byabhicārībhāva)与自性情态(sāttikābhāva)，也如是藉由（文句的）力量得以阐明。与此相应的、能彰显生因(vibhāva)等的、如前所述的（诗人的）运用，名为随显情态(anubhāva)。依笑的分类，于中等之人，当见此露齿笑与嘲笑二者。

Karuṇāṭhāyībhāva

悲悯的稳定心境

361.

361.

Sokarūpo tu karuṇo-Niṭṭhapattiṭṭhanāsato;

Tatthā’nubhāvā rudita-Palayatthambhakādayo;

Visādālasyamaraṇa-Cintādī byabhicārino.

悲悯味以忧愁为形相，它源于遭遇不如意事与失去如意事。于此，啼哭、昏厥、僵直等是其外在表现；沮丧、懈怠、念死、忧虑等是其随行情感。

361. ‘‘Soke’’ccādi. Aniṭṭhassa puttaviyogādino desanikkaḍḍhanādino patti ca iṭṭhassa dhammassa, dhanādino vā nāso ca tato vibhāvabhūtehi sampanno sokarūpo [Pg.351] sokasabhāvo tu karuṇo raso nāma. Tattha uttamānaṃ soko puttaviyogādianiṭṭhuppattito, dhammādiiṭṭhanāsato ca jāyate. Nīcānaṃ tu desanikkaḍḍhanādianiṭṭhuppattito, dhanādiiṭṭhanāsato ca, paresaṃ dhanādināsato tu uttamasseva mahākāruṇikattā, sesaṃ subodhaṃ. Anubhāvo panettha yathocityaṃ nirūpayitabbo.

361. “忧愁”等等。由作为激发因素(vibhāva)的不如意事的发生，如与儿子分离、被逐出国土等，以及如意之物的失去，如德法、财富等，所产生的忧愁之相、忧愁之性，即名为悲悯味(karuṇa rasa)。其中，上等人的忧愁，产生于与儿子分离等不如意事的发生，以及失去德法等如意之物；而下等人的忧愁，则产生于被逐出国土等不如意事的发生，以及失去财富等如意之物。至于因他人失去财富等而生起忧愁，则唯有上等人才会，因其具有大悲心。其余的容易理解。于此，其外在表现(anubhāva)应视情况合宜地予以考察。

361. Idāni karuṇārasaposanakkamaṃ dasseti ‘‘soka’’iccādinā. Aniṭṭhappattiṭṭhanāsato puttaviyogādino, desacāgādino vā aniṭṭhassa uppatti ca sīlādino, dhanādino vā iṭṭhassa kantivatthuno vināso cāti imehi ālambaṇavibhāvehi karaṇabhūtehi uppanno sokarūpo tu sokasabhāvo pana karuṇo karuṇāraso nāma hoti. Tattha karuṇārase ruditapalayatthambhakādayo rudito palayo thambhotiādayo anubhāvā nāma bhavantīti. Thambhādīnaṃ sarūpo heṭṭhā vuttova. Visādaālasyamaraṇacintādayo byabhicārino tasmiṃyeva byabhicārino bhavanti. Iha puttaviyogādianiṭṭhappattiyā ca sīladhammādiiṭṭhanāsanena ca uttamānaṃ soko uppajjati, desacāgādianiṭṭhappattiyā ca dhanādiiṭṭhanāsanena ca nīcānaṃ. Aññesaṃ dhanādivināsanena pana mahākaruṇikattā uttamasseva uppajjati. Tasmiṃ visaye so soko sesānaṃ nuppajjati. Tasmā yathārahaṃ payogo kātabbo. Sokassa rūpo sabhāvoti ca, aniṭṭhassa pattīti ca, iṭṭhassa nāsoti ca, aniṭṭhappatti ca iṭṭhanāso ceti ca, ruditañca palayo ca thambhako ceti ca, te ādi yesamiti ca, visādo ca ālasyañca maraṇañca cintā ceti ca, tā ādi yesamiti ca vākyaṃ. Imassa karuṇārasassa lakkhiyamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

361. 现在，以“忧愁”等偈颂来阐明培养悲悯味(karuṇā-rasa)的次第。由作为成因的所缘激发因素(ālambana-vibhāva)——即遭遇与儿子分离或舍弃国土等不如意事，以及失去戒德或财富等可爱之物——所产生的忧愁之相、忧愁之性，即是所谓的悲悯味。于此悲悯味中，啼哭、昏厥、僵直等，被称为外在表现(anubhāva)。僵直等的形态，已在前面说过。沮丧、懈怠、念死、忧虑等，在此即是随行情感(byabhicārībhāva)。在此，上等人的忧愁，由遭遇与儿子分离等不如意事及失去戒德等如意之物而生起；下等人的忧愁，则由舍弃国土等不如意事及失去财富等如意之物而生起。至于因他人失去财富等而生起的忧愁，则唯有上等人才会，因其具有大悲心。在此情况下，那样的忧愁不会为其他人所生起。因此，应当作合宜的运用。(此偈颂中复合词的)分析句是：“忧愁的形相与本质”(sokassa rūpo sabhāvo)；“不如意事的遭遇”(aniṭṭhassa patti)；“如意之物的失去”(iṭṭhassa nāso)；“不如意事的遭遇与如意之物的失去”(aniṭṭhappatti ca iṭṭhanāso)；“啼哭、昏厥与僵直”(ruditañca palayo ca thambhako)；“彼等以此为始”(te ādi yesaṃ)；“沮丧、懈怠、死亡与忧虑”(visādo ca ālasyañca maraṇañca cintā)；“彼等以此为始”(tā ādi yesaṃ)。此悲悯味的范例当如是见：

Ākaḍḍhite’kasatarājapurakkhato [Pg.352] yo,Dhammena āsanamalaṃkurute jinova;

So assavālamavalambiya dāni nīto,Yakkhena lokatilako kurute kimekoti.

那位由一百零一位国王所拥戴，如佛陀一般以法庄严其座位，作为世间顶饰的他，如今被夜叉(yakkha)拖拽，攀着马尾被带走，孤身一人，他将如何是好？

Yo ekasatarājapurakkhato rājūnaṃ ekasatena parivārito jino iva buddho iva dhammena madhuradhammakathanena āsanaṃ dhammāsanaṃ alaṃkurute sajjeti, lokatilako lokassa piyatāya tilakālaṅkārabhūto so vidhurapaṇḍito yakkhena puṇṇakena ākaḍḍhito hutvā nīto assavālaṃ avalambiya idāni eko kiṃ kuruteti. Ihānītoti dassitapiyavatthuviyogo sokassa ālambaṇavibhāvo hoti. ‘‘Ākaḍḍhitekasatarāje’’ccādinā sakalena vākyena uddīpanavibhāvo dassito, uddīpitasokasaṅkhātaṭhāyībhāvo ca visādālasyacintādiko byabhicārībhāvo ca ruditapalayathambhakādikā vibhāvādibodhakaanubhāvā ca vākyasāmatthiyena dīpitā honti.

“那位由一百零一位国王所拥戴”，意即被一百零一位国王所围绕；“如佛陀一般”，即如觉者一般；“以法庄严其座位”，即以甜美的说法庄严法座；“作为世间顶饰”，即因世人喜爱而成为顶饰庄严；“他”，即那位维杜罗智者(Vidhurapaṇḍita)，“被夜叉(yakkha)本那咖(Puṇṇaka)拖拽，攀着马尾被带走，如今孤身一人，他将如何是好？”。于此，“被带走”显示了与可爱之物的分离，这是忧愁的所缘激发因素(ālambana-vibhāva)。以“被拖拽”等整个句子，则显示了助缘激发因素(uddīpana-vibhāva)。而已被激发的、名为“忧愁”的稳定心境(ṭhāyībhāva)，沮丧、懈怠、忧虑等随行情感(byabhicārībhāva)，以及啼哭、昏厥、僵直等能令了知激发因素等的外在表现(anubhāva)，也都藉由句子的力量而得以阐明。

Ruddaṭhāyībhāva

暴怒情状

362.

362.

Kodho macchariyādīhi, pose tāsamadādibhi;

Nayanāruṇatādīhi, ruddo nāma raso bhave.

愤怒由悭吝等而起；于人，由怖畏、傲慢等，以及眼红等（表现），生起名为“暴怒”之味。

362. ‘‘Kodho’’iccādi, subodhaṃ. Ettha paṭhamena ādisaddena avikkhepaupahāsādayo vibhāvā gahitā, dutiyena uggasambhamādayo byabhicārino, tatiyena bhūkuṭipuraṇaoṭṭhanippīḷanādayo anubhāvā.

362. “愤怒”等句，容易理解。于此，第一个‘等’字含摄了不散乱、嘲弄等激发因（vibhāva）；第二个含摄了凶猛、惊慌等随行心所（byabhicārino）；第三个则含摄了皱眉、紧压嘴唇等相应表现（anubhāva）。

362. Idāni ruddarasassa posanakkamaṃ dasseti ‘‘kodho’’iccādinā. Kodho macchariyādīhi macchariyaavikkhepaupahāsādīhi ālambaṇādīhi vibhāvehi ca hetubhūtehi tāsamadādīhi tāsamadauggatasambhamādīhi byabhicārībhāvehi [Pg.353] ca nayanāruṇatādīhi nettarattasubhaṅgaoṭṭhapīḷanādīhi anubhāvehi ca karaṇabhūtehi pose sati ruddo nāma raso bhaveti. Macchariyaṃ ādi yesanti ca, tāso ca mado ceti ca, te ādi yesamiti ca, nayanāni ca tāni aruṇāni cāti ca, tesaṃ bhāvoti ca, sā ādi yesamiti ca vākyaṃ.

362. 现在，以“愤怒”等句说明暴怒之味（ruddarasa）的培育过程。当于人，有作为原因的所缘等激发因，如悭吝、不散乱、嘲笑等；有随行心所，如怖畏、傲慢、凶猛、惊慌等；以及有作为工具的相应表现，如眼红、皱眉、紧压嘴唇等时，便有名为“暴怒”之味生起。句中“悭吝等”、“怖畏、傲慢等”、“眼红等”等复合词的构成如是。

Ruddarasassa udāharaṇamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

暴怒之味的例子应如是观——

Yakkhena bho adhigatosi manussabhakkhe,Nā’ssassa vāla’mavalamba puraṃ avekkha;

Verambhavātamukhacuṇṇitasabbagatto,Macco kathaṃ punapi passati jīvalokanti.

（夜叉说：）“喂！你已被食人夜叉抓住！别再抓着马尾了，看看你的城邦吧！一个凡人，全身被韦蓝婆风（Verambhavāta）迎面吹为齑粉，如何能再见这有情世界？”

Bho manussabhakkhena yakkhena adhigatosi gahito asi, assassa vālamavalamba vāladhiṃ gahetvā idāneva puraṃ avekkha tuyhaṃ nagaraṃ olokehi, tatheva hi verambhavātamukhacuṇṇitasabbagatto verambhavātassa abhimukhicuṇṇitasakalasarīro macco manusso jīvalokaṃ sattalokaṃ punapi kathaṃ passatīti. Iha macchariyādivibhāvā ca kodhādisaṅkhāto ṭhāyībhāvo ca vākyasāmatthiyā dīpitā honti, aparaddhena tāsamadauggatādibyabhicārībhāvā vibhāvitā honti. Samudāyena nayanāruṇatādayo anubhāvā sūcitā honti.

（此偈颂义为：）“喂！你已被食人夜叉抓住、逮住了。”“别抓着马尾了”，（意思是）别执着于马尾了；“看看你的城邦吧”，（意思是）看看你的城市吧。同样，“全身被韦蓝婆风迎面吹为齑粉”，即整个身体被韦蓝婆风迎面吹为齑粉。“凡人”即是人类。“如何能再见有情世界？”即有情众生的世界。于此，悭吝等激发因与名为愤怒等的常住情状，由句子的力量而得以彰显；通过犯错者，怖畏、傲慢、凶猛等随行心所得以显现；总体而言，眼红等相应表现也受到了暗示。

Vīraṭhāyībhāva

勇健情状

363.

363.

Patāpavikkamādīhu-ssāho viroti saññito;

Raṇadānadayāyogā, vīro’yaṃ tividho bhave;

Tevā’nubhāvā dhitima-tyādayo byabhicārino.

由威德、勇力等所生之热忱，名为“勇健”。因战斗、布施、慈悲之行，此勇健分为三类。此三行即是其相应表现，而坚毅、智慧等为随行心所。

363. ‘‘Patāpi’’ccādi. Patāpo sattusantāpakārī tejo, vikkamo paramaṇḍalakkamantaṃ, te ādayo yesaṃ balāvikkhepādīnaṃ [Pg.354] paṭipuggalagatānaṃ vibhāvānaṃ, tehi jāto ussāho rasattamāpanno vīro rasoti saññito, ayaṃ vīro raṇadānadayāyogā tividho bhave yuddhavīro dānavīro dayāvīroti, te yuddhakaraṇādayo eva tattha anubhāvā bhavanti. Dhitimatiuggatādayo byabhicārino bhavantīti.

363. “威德”等句。威德（patāpa）是折磨敌人的热力，勇力（vikkama）是侵入他国。此等为力量、不散乱等属于个人之激发因（vibhāva）的开端。由彼等所生之热忱，在达到“味”（rasa）的状态时，即名为“勇健味”。此勇健味，因与战斗、布施、慈悲相应，而有三种，即战斗勇士、布施勇士与慈悲勇士。彼等战斗等行为，即是其相应表现（anubhāva）。坚毅、智慧、高昂等，则为随行心所（byabhicārino）。

363. Idāni vīrarasabhedaṃ, posanakkamañca dasseti ‘‘patāpa’’iccādinā. Patāpavikkamādīhi aññarājūnaṃ daṇḍajatejasaṅkhatapatāpo, tesameva paramaṇḍalakkamanasaṅkhātavikkamo phalabhedo cetiādīhi uppanno ussāho vīroti vīrarasoti saññito kavīhi ñāto, ayaṃ vīraraso raṇadānadayāyogā yuddhacāgakaruṇāyogena hetubhūtena tividho bhave. Te eva raṇadānadayā eva imā anubhāvā nāma honti. Dhitimatyādayo dhitimatiuggatagabbādayo byabhicārino bhāvā hontīti. Yuddhavīradānavīradayāvīravasena vīraraso tividho hoti. Patāpo ca vikkamo ceti ca, te ādi yesamiti ca, raṇo ca dānañca dayā ceti ca, tāhi yogoti ca, tayo vidhā pakārā assāti ca, dhiti ca mati ceti ca, tā ādi yesamiti ca vākyaṃ.

363. 现在，以“威德”等句来阐明勇健味的差别及其培育过程。由威德、勇力等（激发），所谓“威德”，即指惩罚其他国王而生的热力；所谓“勇力”，即指侵入他国领土的行动；以及由果报差别等所生起的热忱，为诗人所知，名为“勇健”或“勇健味”。此勇健味，以战斗、布施、慈悲为因，而有三种。此战斗、布施、慈悲即是其相应表现。坚毅、智慧、高昂、骄傲等，是随行心所。以战斗勇士、布施勇士、慈悲勇士故，勇健味有三种。句中复合词分析如下：“威德与勇力等”；“战斗、布施与慈悲，与之相应”；“其有三类别”；“坚毅与智慧等”。

Vīrarasassa udāharaṇamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

勇健味的例子应如是观——

Viññāpetvā kuveraṃ sumahati-Mapi ce’kovakumbhaṇḍasenaṃ,Uttāsetvā gahetvā maṇiratanavaraṃLakkhamādhāya jūte;

Jetvā korabyarājaṃ sacivaratana-Muddhacca raññaṃ satamhā,Etthānetvā’diyissaṃ suyuvatiratanaṃKo mame’ttha’tthi bhāroti.

“告知毗沙门天（Kuvera），独自震慑庞大鸠盘荼（kumbhaṇḍa）军；夺取最胜宝珠，赌局中以十万为注；战胜俱卢（Korabya）国王，从百王中夺取宰相宝；将那美好的玉女宝带到此处，我将占有。于此，我何有负担？”

Kuveraṃ [Pg.355] vessavaṇamahārājaṃ viññāpetvā bodhetvā sumahatimapi kumbhaṇḍasenaṃ atimahantiṃ kumbhaṇḍasenaṃ ekova uttāsetvā bhayaṃ janetvā maṇiratanavaraṃ gahetvā jūte akkhakīḷāyaṃ lakkhaṃ ādhāya ṭhapetvā korabyarājaṃ jetvā raññaṃ satamhā rājasambandhinā satena sacivaratanaṃ amaccaratanaṃ uddhacca uddharitvā etthānetvā suyuvatiratanaṃ sobhanaitthiratanaṃ ādiyissaṃ gaṇhissāmi, ettha yathāvuttesu mama ko bhāro atthīti. Ettha ‘‘ko mametthatthi bhāro’’ti iminā ussāhasaṅkhāto ṭhāyībhāvo pakāsito. Etassa uppattiuddīpanesu kāraṇabhūtassa itthiratanassa ādānakhyātanāgarājagatapatāpavikkamādivibhāvo ca, taṃtaṃrūpappakāsakakavivacanasaṅkhātānubhāvo ca ‘‘viññāpetvā’’iccādinā vākyasāmatthiyena paṭipādanīyā honti. ‘‘Sumahatimapi kumbhaṇḍasenaṃ eko’’ti ca, ‘‘raññaṃ satamhā sacivaratanamuddhaccā’’ti ca imehi dhitiuggatagabbādayo ca, ‘‘viññāpetvā kuvera’’nti ca, ‘‘uttāsetvā korabyarāja’’nti ca, ‘‘etthānetvā iccādayo’’ti ca imehi matyādayo ca byabhicārino bhāvā vibhāvitā honti. Imehi vibhāvānubhāvabyabhicārībhāvehi yuddhavīraraso positoti daṭṭhabbo. Imināyeva nayena dānavīrādayo viññātabbā.

向毗沙门天（Kuvera/Vessavaṇa）大王禀明后，即使是极其庞大的鸠盘荼（kumbhaṇḍa）军队，我也能独自一人震慑，使其产生恐惧。夺取最上等的摩尼宝，在掷骰子游戏中以十万为赌注，战胜俱卢（Korabya）王。从百王中强行夺取谋臣宝与大臣宝，将那美好的青年女宝、绝色的美女宝带到这里，我将占有她们。在这些事情中，我有什么负担呢？”于此，“我何有负担？”这句话彰显了名为“热忱”（ussāha）的常住情状（ṭhāyībhāva）。其激发因（vibhāva），即为夺取玉女宝而在与著名的那伽王相关之事上所展现的威德、勇力等；其相应表现（anubhāva），即揭示了种种形态的诗人话语本身。此二者皆由“禀告”等句子的力量而得以阐明。由“独自一人（面对）极其庞大的鸠盘荼军队”及“从百王中强行夺取谋臣宝”等句，显现了坚毅、高昂、骄傲等随行心所（byabhicārībhāva）；由“禀告毗沙门天”、“震慑俱卢王”及“带到此处”等句，则显现了智慧等随行心所。应见此战斗勇健味（yuddhavīrarasa）乃由这些激发因、相应表现与随行心所而培育。布施勇健（dānavīra）等也应循此理而知。

Bhayaṭhāyībhāva

怖畏常住情

364.

364.

Vikārisanasattādi-Bhayukkaṃso bhayānako;

Sedādayo’nubhāve’ttha,Tāsādī byabhicārino.

由变异之声、有情等，怖畏之增盛成恐怖味；于此，汗出等为随感，惊恐等为不定情。

364. ‘‘Vikāri’’ccādi. Vikāri asabhāvappavatto viruddho sano saddo satto ca, te ādayo yesaṃ suññāraññādīnaṃ [Pg.356] itthinīcappakatisambhavantānaṃ, vibhāvānaṃ, guruādīnaṃ vā uttamānaṃ, tehi jātassa bhayassa, kittimassa vā ukkaṃso bhayānako nāma raso. Ettha sedakampanapādacalanādayo anubhāvā, tāsādayo byabhicārino.

364. “变异”等者。变异(vikāri)指非自然而起、相违的声音或有情，彼等为空闲林等，或由女性、低劣本性者，或由尊长等殊胜者所生之生因(vibhāva)的开端。由彼等所生起之怖畏，或人为造成之怖畏的增盛，即名为恐怖味(bhayānakarasa)。于此，汗出、颤抖、脚步不稳等为随感(anubhāva)，惊恐等为不定情(byabhicārībhāva)。

364. Idāni bhayānakarasassa posanakkamaṃ dasseti ‘‘vikāri’’ccādinā. Vikārisanasattādibhayukkaṃso pakativirahena vikāravantehi viruddhehi asanisaddādisaddehi, rakkhasādisattehi vā vibhāvehi hetubhūtehi sañjāto sābhāviko, kittimo vā bhayapaṭibandho ukkaṃso bhayānakaraso nāma hoti. Ettha bhayānakarasavisaye sedādayo dāhasarīrakampanādayo anubhāvā kāyikavācasikappayogasaṅkhatā anubhāvā honti. Tāsādī byabhicārino tāsasaṅkādayo iha byabhicārībhāvā hontīti. Sano ca satto ceti ca, vikāro etesaṃ atthīti ca, vikārino ca te sanasattā ceti ca, te ādayo yesaṃ suññāraññādīnamiti ca, tehi jātaṃ bhayamiti ca, majjhe padalopo, tassa ukkaṃsoti ca, sedo ādi yesaṃ kampanādīnamiti ca, tāso ādi yesaṃ saṅkādīnamiti ca vākyaṃ. Itthinīcappakatikānaṃ bhayahetu vikārisanasattādi, uttamānaṃ guruādi.

364. 现在以“变异”等词来显示恐怖味(bhayānakarasa)的培养方式。由变异之声、有情等所致的怖畏增盛：由于违背常态，由变异的、相违的雷声等声音，或由罗刹(rakkhasa)等有情作为原因的生因(vibhāva)，所生起的自然的或人为的、与怖畏相关的增盛，即名为恐怖味。在此恐怖味的范畴中，汗出、灼热、身体颤抖等，被称为身与语的运用，是为随感(anubhāva)。惊恐等为不定情：在此，惊恐、疑虑等是为不定情(byabhicārībhāva)。（以下为逐字释义：）“声与有情”；“它们有变异”；“彼变异之声与有情”；“它们是空闲林等的开端”；“由它们所生的怖畏”；中间有词的省略；“它的增盛”；“汗是颤抖等的开端”；“惊恐是疑虑等的开端”——这是句子的分析。对于女性及低劣本性者，怖畏之因是变异之声、有情等；对于殊胜者，则是尊长等。

Ettha lakkhiyamevaṃ veditabbaṃ –

在此，例子应当这样理解——

Yaṃ diṭṭhisatthapatanena paripphurantī,Kumbhaṇḍarakkhasacamū gamitā samantā;

Ācakkavāḷanaga’massagataṃ purīva,Bhoto muhuṃ muhu’mapassi sa puṇṇako’hanti.

因见解之器落下而颤抖，鸠盘荼(Kumbhaṇḍa)罗刹(rakkhasa)军四处溃散，远至铁围山(Cakkavāḷanaga)；尊者骑于马上，我本那咖(Puṇṇaka)屡屡见此，犹如见城。

Diṭṭhisatthapatanena diṭṭhisallasampātanena paripphurantī kampamānā samantā parisamantato ācakkavāḷanagaṃ cakkavāḷapabbatāvadhi gamitā palāpitā kumbhaṇḍarakkhasacamū kumbhaṇḍarakkhasānaṃ [Pg.357] senā yaṃ assagataṃ assapiṭṭhe nisinnakaṃ bhoto bhavataṃ tumhākaṃ purī iva puriyā dassanamiva muhuṃ muhuṃ apassi khaṇe khaṇe apassittha, so ahaṃ puṇṇako nāma yakkhoti. Ettha ‘‘diṭṭhisatthapatanenā’’ti diṭṭhisatthāropanena ca ‘‘sa puṇṇako aha’’nti iminā ca bhayajananassa hetubhūtaviruddhasattasaṅkhātā vibhāvā niddiṭṭhā, ‘‘muhuṃ muhu’mapassī’’ti rasāvatthasampattabhayukkaṃsasaṅkhato ṭhāyībhāvo vibhāvito, ‘‘kumbhaṇḍarakkhasacamū gamitā samantā ācakkavāḷanaga’’nti tāsasaṅkādikā byabhicārino bhāvā jotitā. ‘‘Paripphurantī’’ti sedakampādayo anubhāvā dassitā honti.

`因见解之器落下(diṭṭhisatthapatanena)`即`因见解之箭刺入(diṭṭhisallasampātanena)`，`颤动(paripphurantī)`即`战栗(kampamānā)`，`鸠盘荼(kumbhaṇḍa)罗刹军(rakkhasacamū)`即`鸠盘荼罗刹之军队(kumbhaṇḍarakkhasānaṃ senā)`，`四处(samantā)`即`周遍(parisamantato)`，`被驱散(gamitā)`即`被逐逃(palāpitā)`，`直至铁围山(ācakkavāḷanagaṃ)`即`以铁围山为界(cakkavāḷapabbatāvadhi)`。`骑于马上者(assagataṃ)`即`坐于马背者(assapiṭṭhe nisinnakaṃ)`，`尊者(bhoto)`即`汝等(bhavataṃ tumhākaṃ)`，`如城(purī iva)`即`如见城(puriyā dassanamiva)`，`我屡屡见(muhuṃ muhuṃ apassi)`即`[汝等]刹那刹那见(khaṇe khaṇe apassittha)`，`我乃彼本那咖(so ahaṃ puṇṇako)`即`名为本那咖(Puṇṇaka)之夜叉(yakkha)`。于此，通过“因见解之器落下”，即通过施加见解之器，以及通过“我乃彼本那咖”，指出了作为怖畏生起之因的敌对有情，此即生因(vibhāva)。通过“我屡屡见”，阐明了已达味境之怖畏增盛的常住情(ṭhāyībhāva)。通过“鸠盘荼罗刹军四处被驱散至铁围山”，阐明了惊恐、疑虑等不定情(byabhicārino bhāvā)。通过“颤动”，显示了汗出、战栗等随感(anubhāva)。

Jigucchāṭhāyībhāva

厌恶常情

365.

365.

Jigucchā rudhirādīhi,Pūtyādīhi virāgato;

Bībhaccho khobhanu’bbegī,Kamena karuṇāyuto;

Nāsāvikunanādīhi,Saṅkādīhi’ssa posanaṃ.

由血与腐物等，以及由离染，生起厌恶；厌恶味(bībhaccha)渐成扰动、惊怖，并伴随悲悯；通过皱鼻等，以及怖畏等，它得到滋养。

365. ‘‘Jigucchā’’iccādi. Rudhirantādīhi pūtikimiādīhi virāgato ca jātā jigucchā garahā kamena khobhano ubbegī karuṇāyuto ca bībhaccho bhavati, nāsāvikunanamukhacchadanādīhi anubhāvehi, saṅkāvegādīhi byabhicārīhi ca assa posanaṃ bhavatīti.

365. “厌恶”等句。由血、内脏等，腐烂的蛆虫等，以及由离染而生起的厌恶与谴责，逐渐成为扰动、惊怖并伴随悲悯的厌恶味(bībhaccha)。通过皱鼻、掩面等外在表现(anubhāva)，以及通过怖畏、激动等随伴情(byabhicārī)，它得到滋养。

365. Idāni bībhaccharasassa posanakkamaṃ dasseti ‘‘jigucchā’’iccādinā. Rudhirādīhi rattantaguṇādīhi ca, pūtyādīhi pūtikimiādīhi ca, virāgato virattabhāvena cāti imehi tīhi vibhāvehi hetubhūtehi uppajjamānā jigucchā kamena rudhirādīnaṃ tiṇṇaṃ vibhāvānaṃ paṭipāṭiyā khobhano [Pg.358] anavaṭṭhāno asamāhito ubbegī ubbegavā karuṇāyuto sokarūpena sahito cāti evaṃ bībhaccho raso nāma hoti. Nāsāvikunanādīhi nāsasaṅkocanamukhapidahanādīhi anubhāvehi ca saṅkādīhi ca saṅkāāvegādīhi byabhicārībhāvehi ca karaṇabhūtehi assa bībhaccharasassa posanaṃ hotīti. Rudhirādīsu tīsu padesu, khobhanādīsu tīsu ca gamyamānattā avuttopi casaddo yojetabbo, tasmā khobhanādīhi tīhi yuttova bībhaccharaso nāmāti daṭṭhabbo. Rudhiraṃ ādi yesaṃ antādīnamiti ca, pūtiādi yesaṃ kimiādīnamiti ca, ubbego assa bībhacchassa atthīti ca, karuṇena āyutoti ca, nāsāya vikunanaṃ saṅkocanamiti ca, taṃ ādi yesaṃ mukhacchādanādīnamiti ca, saṅkā ādi yesaṃ āvegādīnamiti ca vākyaṃ.

365. 现在，以“厌恶”等句来显示厌恶味(bībhaccharasa)的滋养过程。由血等（即血、内脏等）、腐物等（即腐烂的蛆虫等），以及离染（即厌离的状态）这三种作为原因的生因(vibhāva)而生起的厌恶，会随着血等三种生因的次第，逐渐成为所谓的厌恶味，即是扰动、不稳定、不专注、惊怖、充满惊怖、伴随悲悯、带有忧愁之相。通过作为工具的外在表现(anubhāva)，如皱鼻（即收缩鼻子）、掩口等，以及随伴情(byabhicārībhāva)，如怖畏等（即怖畏、激动等），此厌恶味得到滋养。在血等三处与扰动等三处，由于其义可解，虽未言“与”(ca)字，亦应连结。因此，当知厌恶味实与扰动等三者相应。“血等”，即血为首的内脏等；“腐物等”，即腐物为首的蛆虫等；（惊怖）即此厌恶味具有惊怖；“伴随悲悯”即与悲悯相应；“皱鼻”即鼻子的收缩；“彼等”即掩口等为首者；“怖畏等”即怖畏、激动等为首者，此即句解。

Imassa bībhacchassodāharaṇamevaṃ veditabbaṃ –

此厌恶味的例子当如是知——

Yakkhā maccakaraṅkakaṅkanadharā ye nimmitā puṇṇake-Nu’ttaṃsīkatapāṇipallavadharā hārīkatantoragā;

Littā lohitakuṅkumehi vidhurene’te pivantā vasā-Majjaṃ sīsakapālapātihi pure dhuttā viyo’pekkhitāti.

由本那咖(Puṇṇaka)所化现的那些夜叉(yakkha)，佩戴死人骸骨的手镯，头戴手掌嫩芽的头饰，以蛇为项链；他们身上涂抹着血红的番红花，在维杜罗(Vidhura)面前，用头骨碗饮着脂肪酒，被（他）视为浪荡子一般。

Puṇṇakena yakkhena nimmitā maccakaraṅkakaṅkanadharā manussaṭṭhisaṅkhātakarabhūsanadhārino uttaṃsīkatapāṇipallavadharā matthakamālikatahatthatalasaṅkhatapallavadhārino hārīkatantoragā muttāhārīkatamanussantasaṅkhātauragasampayuttā lohitakuṅkumehi rudhirasaṅkhātakuṅkumakakkehi littā sīsakapālapātihi sīsakapālasaṅkhātehi sarāvehi vasāmajjaṃ vasāsaṅkhātasuraṃ pure abhimukhe pivantā ye yakkhā siyuṃ, ete yakkhā vidhurena paṇḍitena dhuttā viya nagare surādhuttā viya upekkhitā hontīti. Iha ‘‘littā lohitakuṅkumehī’’ti ca ‘‘uttaṃsīkatapāṇipallavadharā’’ti ca [Pg.359] ‘‘hārīkatantoragā’’ti ca imehi cittakkhobhakāraṇabhūto rudhirādivibhāvo ca, ‘‘maccakaraṅkakaṅkanaro’’ti ca ‘‘sīsakapālapātihi vasāmajjaṃ pivantā’’ti ca imehi ubbegavantasabhāvassa hetubhūto pūtyādivibhāvo ca pakāsito. Karuṇāyutasabhāvassa kāraṇabhūtavirajjanavibhāvo ca nāsāvikunanādianubhāvo ca saṅkāvegādibyabhicārībhāvo ca bībhacchasaṅkhātaṭhāyībhāvo cāti ime sabbe vākyasāmatthiyena gammāti veditabbā.

由本那咖(Puṇṇaka)夜叉所幻化的夜叉，佩戴死人骨手镯（即人骨手饰），头戴手掌花环（即以手掌作花环），以蛇为项链（即以人肠作珍珠项链般的蛇），浑身涂满血红的番红花（即血色的番红花粉），用头盖骨碗（即头盖骨般的碗）痛饮着脂肪酒（即脂肪般的酒）。这些夜叉被智者维杜罗(Vidhura)视为像城里的醉汉一样而加以忽略。此处，“涂抹血红的番红花”、“头戴手掌花环”、“以蛇为项链”，揭示了作为心扰之因的血等生因；而“佩戴死人骨手镯”、“用头盖骨碗痛饮脂肪酒”，则揭示了作为惊怖状态之因的腐物等生因。至于作为悲悯状态之因的离染生因、皱鼻等外在表现、怖畏激动等随伴情，以及厌恶此一常情，所有这些都应通过文句的整体力量来理解。

Vimhayaṭhāyībhāva

惊奇的常住情态

366.

366.

Atilokapadatthehi,Vimhayo’yaṃ raso’bbhuto;

Tassā’nubhāvā sedassu-Sādhuvādādayo siyuṃ;

Tāsāvegadhitippaññā,Honte’ttha byabhicārino.

由超世间之事物，生此惊奇奇特味；其相显为汗与泪、赞叹等；恐惧、激动、坚定、智慧，于此为随伴情。

366. ‘‘Ati’’ccādi. Atilokehi lokātivuttīhi māyādibbagehārāmādīhi padatthehi jāto ayaṃ vimhayo cittavikārasaṅkhāto ṭhāyībhāvo abbhuto raso nāma. Sedaassusādhuvādaromañcādayo tassa anubhāvā siyuṃ, tāsādayo byabhicārino hontīti.

366. “超”等。此惊奇，即心意变异的常住情态，名为奇特味，是由超越世间的幻术、天宫、园林等事物而生。汗、泪、赞叹、毛发竖立等是它的表现，恐惧等是随伴情态。

366. Idāni vimhayarasassa posanakkamaṃ dasseti ‘‘ati’’iccādinā. Atilokapadatthehi lokaṭṭhitimatikkamma pavattehi māyādibbabhavanaārāmavimānādipadatthehi hetubhūtehi uppajjamāno ayaṃ vimhayo cittabyāpanasaṅkhāto ṭhāyībhāvo abbhuto raso abbhutaraso nāma bhave, sedassusādhuvādādayo tassa abbhutarasassa anubhāvā siyuṃ, tāsāvegadhitippaññā ettha [Pg.360] abbhutarasavisaye byabhicārino bhāvā hontīti. Atikkantā lokamiti ca, te ca te padatthā ceti ca, sādhuiti vādoti ca, sedo ca assu ca sādhuvādo ceti ca, te ādi yesaṃ romañcādīnamiti ca, tāso ca āvego ca dhiti ca paññā ceti ca vākyaṃ.

366. 现在以“超”等词来阐释惊奇之味的滋养方式。此惊奇，即扩展心意的常住情态，名为奇特味，是由超越世间常态的幻化、天宫、园林、楼阁等事物作为生起之因而产生的。汗、泪、赞叹等是此奇特味的表现，恐惧、激动、坚定、智慧等是此奇特味相关的随伴情态。对词句的解释是：“超越世间”即超越世间常态之义；“善说”即赞叹之语；“汗、泪、善说等”是指汗水、眼泪、赞美等，它们是毛发竖立等的开端；“恐惧、激动、坚定、智慧”即是指这些随伴情态。

Imassa abbhutarasassodāharaṇamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

此奇特味的例子应如是见：

Sa puṇṇakenā’haṭanekabhiṃsane-Sva’ho naṭeneva suniccalo’calā;

Nipātito tena avaṃsiropataṃ,Asantasaṃ taṃ mini diṭṭhiyaṭṭhiyāti.

本那咖施诸怖畏，彼却如舞者不动摇；被其头下脚上抛，毫无畏惧量此山。奇哉！

So vidhurapaṇḍito puṇṇakena yakkhena naṭena iva anekavikāradassanakena nāṭakena viya āhaṭanekabhiṃsanesu bhayattamānītānekavidhabhiṃsanesu vattamānesu suniccalo tena puṇṇakena acalā saṭṭhiyojanubbedhakāḷāgiripabbatamatthakato nipātito avaṃsiropataṃ adhosīsaṃ patanto asantasaṃ evaṃ appatiṭṭhepi anuttasanto taṃ pabbataṃ diṭṭhiyaṭṭhiyā mini pamāṇamakāsi, aho acchariyanti. Ettha bhayahetumhi sati bhītiyā ca tattha parijānanābhāvassa ca lokasabhāvattā tamatikkamma bhayakaraṇe asantāsassa ca diṭṭhiyā pabbataminanassa ca pavattabhāvakathanena lokātikkantapadatthasaṅkhāto vibhāvo ‘‘asantasaṃ taṃ mini diṭṭhiyaṭṭhiyā’’ti iminā pakāsito. ‘‘Aho’’ti vacanena, tassa sāmatthiyena ca sādhuvādasedaassuādayo anubhāvā vibhāvitā. Tāsaāvegadhiticcādibyabhicārībhāvā, vimhayasaṅkhātaṭhāyībhāvo ca samuditavākyasāmatthiyena jotito.

那位智者维杜拉(Vidhura)被本那咖(Puṇṇaka)夜叉像演员一样带来众多恐怖时，依然非常镇定。他被本那咖从六十由旬高的黑山(Kāḷāgiri)顶上头朝下抛下，坠落时毫无畏惧，即便在无立足之处也毫不惊惶，他用目光之尺丈量那座山，叹道：“啊，奇哉！”此处，虽然有恐惧之因，且世间的本性是在此情况下会恐惧而无彻知，但通过叙述他超越了此点——在恐怖的作为中不恐惧，并以目光丈量山——的状态，名为“超世间事物”的激发情由(vibhāva)，就由“毫无畏惧量此山”这句话所阐明。通过“啊！”这句话及其力量，赞叹、流汗、流泪等外在表现得以显现。恐惧、激动、坚定等随伴情态，以及名为“惊奇”的常住情态，都通过整体文句的力量而得以阐明。

Samaṭhāyībhāva

寂止持久相

367.

367.

Ṭhāyībhāvo [Pg.361] samo mettā-Dayāmodādisambhavo;

Bhāvādīhi tadu’kkaṃso,Santo santanisevito.

寂止持久相，由慈、悲、喜等而生；通过诸情态等而达卓越，此寂静味为寂静者所修习。

Iti saṅgharakkhitamahāsāmipādaviracite

如是僧护大长老所造

Subodhālaṅkāre

《妙觉庄严》中

Rasabhāvāvabodho nāma pañcamo paricchedo.

第五章，名为“情味与情态的觉知”。

Subodhālaṅkāro samatto.

《妙觉庄严》圆满。

367. ‘‘Ṭhāyi’’ccādi. Mettādisambhavo samo upasamasaṅkhāto ṭhāyībhāvo bhavati, tadanurūpehi bhāvānubhāvehi tassa ukkaṃso yassa, so santo nāma raso bhavati, so ca santanisevitoti.

367. “持久”等（偈颂）是说：由慈等而生的平静，即是名为“寂止”(upasama)的持久状态；其卓越是凭借与此相应的诸情态与随伴情态，那即是名为“寂静”的情味，且为寂静者所修习。

Iti subodhālaṅkāre mahāsāmināmikāyaṃ ṭīkāyaṃ

如是，在名为“大长老”的《妙觉庄严》疏释中

Rasabhāvāvabodho pañcamo paricchedo.

第五章，情味与情态的觉知。

367. Idāni santarasassa posanakkamaṃ dasseti ‘‘ṭhāyi’’ccādinā. Mettādayāmodādisambhavo mettākaruṇāpītiādivibhāvehi sambhūto samo kāyacittopasamo ṭhāyībhāvo nāma hoti, bhāvādīhi byabhicārībhāvādīhi karaṇabhūtehi, apica tassa samassa anurūpehi byabhicārībhāvānubhāvehi tadukkaṃso tassa ṭhāyībhāvassa ukkaṃsayutto santanisevito sādhūhi sevito santo santaraso nāma hotīti. Mettā ca dayā ca modo ceti ca, te ādayo yesamiti ca, tehi sambhavo yasseti ca, tassa ukkaṃso assa santasseti ca, sataṃ nisevitoti ca vākyaṃ.

367. 现在，以“持久”等（偈颂）来显示寂静情味的滋养过程。“由慈、悲、喜等而生”是指：由慈、悲、喜等激发情(vibhāva)所生起的平静，即身心的寂止(kāyacittopasama)，被称为持久状态。“通过诸情态等”是指：以变易情态(byabhicārībhāva)等为工具；并且，“其卓越”是指那持久状态的卓越，是凭借与那平静相应的变易情态和随伴情态。“为寂静者所修习”是指为善士所修习。“寂静”即名为寂静情味。偈颂的文句分析是：“慈、悲与喜”；“彼等为其开端”；“由彼等而生”；“此寂静者的卓越”；以及“为善者所修习”。

Assa [Pg.362] santarasassodāharaṇamevaṃ daṭṭhabbaṃ –

此寂静情味的例子应如是看待：

Entesu kesarikarīsva’pi veṭhayante,Nāge nagaṃ madagaje viya veḷugumbaṃ;

Yakkhe vicālayati nocali īsakampi,Santiṃ gatova vidhuro madhurāpi bhāvoti.

纵使狮象前来，巨蛇缠身，夜叉撼山如醉象摇竹，已达寂静的维杜罗(Vidhura)也丝毫不为所动，纵有甜美情态亦然。

Kesarikarīsu sīhahatthīsu entesu api bhiṃsanākārena samīpamāgacchantesupi nāge veṭhayantepi nāgesu sarīraṃ veṭhayantesupi. Jātyāpekkhāyekavacanaṃ, veḷugumbaṃ madagaje viya vicālayati madagaḷitahatthimhi cālente iva yakkhe puṇṇake nagaṃ kāḷāgiripabbataṃ vicālayatipi anekappakāre cālentepi vidhuro paṇḍito santiṃ gatova nibbānaṃ ālambaṇakaraṇavasena sampatto viya phalasamāpattisamāpanno iva atha vā diṭṭhadhammanibbānasaṅkhatanirodhasamāpattisamāpanno viya īsakampi appakampi madhurā bhāvā api madhurasabhāvatopi no cali, nisinnaṭṭhānato pagevāti adhippāyo. Ettha dhāvanarodanakampanādīnaṃ karaṇabhūtaṃ sīhādīnamāgamanaṃ nāgaveṭhanaṃ pabbatakampanantiādīsu vattamānesupi nibbikārattena santiṃ gatoti iminā santarasassa pakatibhūte uddese dassito navamo ṭhāyībhāvo dassito hoti, etassa uppattiuddīpanānaṃ kāraṇabhūtā mettādayāmodādivibhāvā sāmatthiyā dassitā hontīti. Dhitimatisatiādayo tadanurūpabyabhicārībhāvā ca tādisānubhāvā ca ‘‘entesu veṭhayante vicālayatī’’ti iminā, sakalavākyasāmatthiyena ca pakāsitāti daṭṭhabbā.

“狮象”是指狮子和大象，“前来”是指纵使它们以恐怖之相逼近；“巨蛇缠身”是指纵使巨蛇缠绕其身。此处是就类别而言使用单数。“夜叉撼山如醉象摇竹”是指夜叉本那咖以多种方式摇撼黑山(Kālāgiri)，如同发情的醉象摇动（竹丛）一般。“智者维杜罗已达寂静”，如同以涅槃为所缘而证得，如同已入果定，或如同已入被称为“现法涅槃”的灭尽定一般，“丝毫不动”，即丝毫未动，“纵有甜美情态亦然”，即甚至不为甜美之性所动，更不用说从座位上（动摇）了，这是其意。在此，虽然存在作为奔跑、哭泣、颤抖等之因的狮子等来袭、巨蛇缠身、山岳摇动等事，但他因不变不动而“已达寂静”，以此显示了在作为寂静情味之基础的章节中所开示的第九种持久状态。其生起与激发的因缘，即慈、悲、喜等激发情，由文义力量而得以显示。坚定、智慧、正念等与其相应的变易情态及如此的随伴情态，通过“前来”、“缠身”、“摇撼”以及整个句子的力量而得以阐明，应如是看待。

Iti subodhālaṅkāranissaye

如是，在《妙觉庄严》义疏中

Rasabhāvāvabodho nāma pañcamo paricchedo.

第五章，名为“情味与情态的觉知”。

Subodhālaṅkāraṭīkā samattā.

《妙觉庄严》疏释圆满。