Dāṭhāvaṃso
佛牙史
Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa
礼敬彼世尊、阿罗汉、正自觉者
1.
1.
Visāradaṃ vādapathāti vattinaṃ,Tilokapajjotamasayhasāhinaṃ;
Asesa ñeyyāvaraṇappahāyinaṃ,Namāmi satthāramanantagocaraṃ.
我礼敬彼导师，其境界无穷，彼乃无畏者，超越论道，三界之明灯，无能胜伏者，已断尽一切所知障。
2.
2.
Tiloka nāthappabhavaṃ bhayāpahaṃ,Visuddhavijjācaraṇehi sevitaṃ;
Papañca saṃyojanabandhanacchidaṃ,Namāmi dhammaṃ nipuṇaṃ sududdasaṃ.
我礼敬此微妙难见之法，它源于三界怙主，能除怖畏，为明行清净者所奉行，能斩断戏论与诸结的束缚。
3.
3.
Pasādamattena’pi yattha pāṇino,Phūsanti dukkhakkhayamaccutaṃ padaṃ;
Tamāhuṇeyyaṃ susamāhitindriyaṃ,Namāmi saṅghaṃ munirājasāvakaṃ.
我礼敬僧伽，牟尼王之声闻众，他们堪受供养，诸根善定；众生仅凭对他们的净信，即能触达苦尽、不死的境地。
4.
4.
Vibhusayaṃ kāḷakanāgaranva yaṃ,Parakkamo kāruṇiko camūpati;
Gavesamāno jinasāsanassa yo,Virūḷhimatthañca janassa patthayaṃ.
那位勇武而慈悲的军主，庄严着迦罗迦城（Kāḷakanāgara），他寻求胜者教法的增长，并祈愿人民的福祉。
5.
5.
Sudhāmayūkhāmala paṇḍuvaṃsajaṃ,Virūḷhasaddhaṃ munirājasāsane;
Piyaṃ vadaṃ nītipathānuvattiniṃ,Sadā pajānaṃ janikaṃ’va mātaraṃ.
她纯洁如月光，生于般度（Pāṇḍu）王族，在牟尼王教法中信心增长，言语慈爱，遵循正道，对子民恒如亲母。
6.
6.
Piyaṃ parakkantibhujassa rājino,Mahesi maccunnatakhuddhisampadaṃ;
Vidhāya līlāvatimicchitatthadaṃ,Asesa laṅkātalarajjalakkhiyaṃ.
国王波罗迦罗摩巴忽（Parakkantibhuja）任命了他所钟爱的、在世人中智慧卓越、乐善好施的莉拉瓦蒂（Līlāvatī）王后，执掌整个楞伽国（Laṅkā）的王权。
7.
7.
Kumāramārādhitasādhumantinaṃ,Mahādayaṃ paṇḍunarinda vaṃsajaṃ;
Vidhāya saddhaṃ madhurindanāmakaṃ,Susikkhītaṃ pāvacane kalāsu ca.
（他任命了）名为马杜林达（Madhurinda）的王子，他为贤臣所拥戴，具大悲心，出身于般度（Pāṇḍu）王族，富有信心，且善学圣言与诸艺。
8.
8.
Narindasuññaṃ suciraṃ tisīhaḷaṃ,Itippatītaṃ ayasaṃ apānudi;
Ciraṃ paṇītena ca civarādinā,Susaññate saṃyamino atappayi.
三狮子国（Tisīhaḷa）长期无王，他消除了由此而来的恶名；并长期以精美的衣袍等供养，使善于自制的修行者们感到满足。
9.
9.
Ciraṭṭhitiṃ pāvacanassa icchatā,Kataññunā vikkama buddisālinā;
Satīmatā candima bandhukittinā,Sagāravaṃ tena’bhīyācito ahaṃ.
我受到他的恭敬请求，他希望圣教长存，知恩图报，英勇且富有智慧，具念，在亲友中的声誉皎洁如月。
10.
10.
Sadesa bhāsāya kavīhi sīhaḷe,Katampi vaṃsaṃ jinadantadhātuyā;
Niruttiyā māgadhikāya vuddhiyā,Karomi dīpantaravāsinaṃ api.
虽然在狮子国（Sīhaḷa），已有诗人们用本国语言撰写了佛牙史，我如今仍用摩揭陀语（Māgadhikā）撰写，也是为了利益其他岛屿的居民。
11.
11.
Jīno’yamiddhe amaravhaye pure,Kadāci hutvāna sumedhanāmako;
Savedavedaṅgavibhāgakovido,Mahaddhane vippakulamhi māṇavo.
往昔，这位胜者曾是名为善慧（Sumedha）的青年，出生在繁荣的阿摩罗婆提城（Amaravatī）一个非常富有的婆罗门家庭，他精通吠陀及其诸分支。
12.
12.
Ahañhi jātibyasanena pīḷito,Jarābhibhuto maraṇena otthaṭo;
Sivaṃ padaṃ jātijarādinissaṭaṃ,Gavesayissaṃ’ti raho vicintiya.
他独自思惟：“我实为生之灾患所苦，为老所胜，为死所伏。我将去寻求那超越生、老等的安稳境地。”
13.
13.
Anekasaṅkhaṃ dhanadhaññasampadaṃ,Patiṭṭhapetvā kapaṇesi duccajaṃ;
Anappake pemabharānubandhino,Vihāya mitte ca suteca bandhave.
他将难以舍弃的无数钱财谷物施予穷人，并舍弃了那些怀有深厚爱意的亲人、朋友与儿子。
14.
14.
Pahāya kāme nikhile manorame,Gharābhinikkhamma himācalantike;
Mahīdharaṃ dhammikanāma vissutaṃ,Upecca nānātarurājibhusitaṃ.
他舍弃一切悦意的欲乐，从家中出走，来到雪山（Himācala）附近，走近一座名为达弥迦（Dhammika）、为种种林木所庄严的著名山脉。
15.
15.
Manonukūle surarājanimmīte,Asammigānaṃ agatimhi assame;
Nivattacīro ajinakkhipaṃ vahaṃ,Jaṭādharo tāpasa vesamaggahī.
在一处悦意的净修处，那是天帝所造，野兽罕至；他穿上树皮衣，披着羚羊皮，留着结发，取了苦行者的形相。
16.
16.
Susaññatattoparivāri tindriyo,Phalāphalādīhi pavattayaṃ tanuṃ;
Gato abhiñgñāsu ca pāramiṃ vasī,Tahiṃ samāpatti sukhaṃ avindi so.
他善于自制，守护诸根，以种种果实维持身体。他于诸神通（abhiññā）达到圆满自在，并在那里证得了等至之乐。
17.
17.
Susajjite rammapurādhivāsinā,Mahājanena’ttamanena añjase;
Pathappadese abhiyantamattano,Aniṭṭhiteyeva sumedha tāpaso.
当时，悦人的罗摩城（Rammapura）居民正满心欢喜地庄严道路，而苦行者善慧自己负责的那段路尚未完成。
18.
18.
Agādhañeyyodadhīpāradassinaṃ,Bhavantaguṃ nibbanathaṃ vināyakaṃ;
Anekakhīṇāsavalakkhasevitaṃ,Kadā ci dīpaṅkarabuddhamaddasa.
那时，他看见了燃灯佛（Dīpaṅkara Buddha），他已见甚深所知海的彼岸，已达有之尽头，无有爱箭，是引导者，为数十万漏尽者所围绕。
19.
19.
Tato sasaṅghassa tilokabhattuno,Pariccajitvāna tanumpi jīvitaṃ;
Pasārayitvāna jaṭājinādikaṃ,Vidhāya setuṃ tanumeva pallale.
于是，他为了三界所尊崇的世尊及其僧团，舍弃了自己的身体与生命，在泥泞中铺开自己的结发与鹿皮，并以己身为桥。
20.
20.
Anakkamitvā kalalaṃ mahādaye,Sabhikkhuko gaccatu piṭṭhiyā iti;
Adhiṭṭhahitvāna nipannako tahiṃ,Anātha metaṃ tibhavaṃ samekkhiya.
他观察到此三界无有怙主，于是下定决心，俯卧于地，心想：“愿大悲的世尊与比丘僧团，不要踩在泥上，从我的背上走过去。”
21.
21.
Dayāya sañcoditamānaso jane,Bhavaṇṇavā uddharituṃ dukhaddite;
Akāsi sambodhipadassa pattiyā,Mahābhinīhāramudaggavikkamo.
他心为慈悲所激励，为将苦难众生从存在之海中救拔出来，为证得圆满觉悟，以超凡的毅力立下了大愿。
22.
22.
Atho viditvā vasino tamāsayaṃ,Adāsi so vyākaraṇaṃ mahāmuni;
Tato puraṃ tamhi tathāgate gate,Sayaṃvasī sammasi pāramiguṇe.
于是，自在的大牟尼（Mahāmuni）了知他的心愿后，便给予授记。其后，待如来进入城中，那位自制者便思惟诸波罗蜜的特质。
23.
23.
Tato ca kappānamalīnavikkamo,Asaṃkhiye so caturo salakkhake;
Tahiṃ tahiṃ jātisu bodhipācane,Visuddhasambhāraguṇe apūrayi;
Athābhijāto tusite mahāyaso,Visuddhasambodhipadopaladdhiyā;
Udikkhamāno samayaṃ dayādhano,Ciraṃ vibhutiṃ anubhosi sabbaso.
此后，那位无瑕精进者，在四阿僧祇（asaṃkhiye）又十万劫中，于一次次的生世里，圆满了能令菩提成熟的清净资粮。之后，这位大名声者为了证得清净圆满觉悟，重生于兜率（Tusita）天。作为慈悲的富有者，他观察着时机，长久地享受着种种荣耀。
25.
25.
Sahassasaṅkhā dasacakkavālato,Samāgatānekasurādhipādihi;
Udaggudaggehi jinattapattiyā,Sagāravaṃ so abhigamma yācito.
来自一万个世界体系的无数天主等前来集会；他们为他将证得胜者果位而极度喜悦，恭敬地走近并祈请他。
26.
26.
Tato cavitvā kapiḷavhaye pure,Sadā sato sakyakulekaketuno;
Ahosi suddhodanabhumibhattuno,Mahādimāyāya mahesiyā suto.
于是，他从那里去世后，在名为迦毗罗（Kapiḷa）的城里，成为净饭王的王后摩诃摩耶之子，作为释迦族的唯一旗帜，常具正念。
27.
27.
Vijātamatto’va vasundharāya so,Patiṭṭhahitvāna disā vilokayī;
Tadā ahesuṃ vivaṭaṅganā disā,Apūjayuṃ tattha ca devamānusā.
他一出生，就站立在大地上，环顾四方。那时，四方都变得开阔，天与人皆在那里礼敬他。
28.
28.
Ādhārayuṃ ātapavāraṇādikaṃ,Adissamānāva nabhambhi devatā;
Padāni so satta ca uttarāmukho,Upecca nicchārayi vācamāsabhiṃ.
诸天神在空中隐形，为他持着遮阳伞等物。他面朝北方，走了七步，然后发出如牛王般的吼声。
29.
29.
Yathatthasiddhattakumāranāmako,Mahabbalo yobbanahāriviggaho;
Ututtayānucchavikesu tīsu so,Nubhosi pāsādavaresu sampadaṃ.
名为悉达多（Siddhattha）的王子，意为“义成就”，他体力强壮，身形英俊，正值青春年华。他在三座适合三时的优美宫殿中，享受着荣华富贵。
30.
30.
Kadāci uyyānapathe jarāhataṃ,Tathāturaṃ kālakatañca saṃyamiṃ;
Kamena disvāna virattamānaso,Bhavesu so pabbajituṃ akāmayi.
有一次，在去往园林的路上，他依次看见一个老人、一个病人、一个死者和一个出家人。于是他心生厌离，渴望出家，脱离诸有。
31.
31.
Sapupphadīpādīkarehi rattiyaṃ,Purakkhato so tidivādhivāsihi;
Sachannako kantakavājiyānato,Tato mahākāruṇiko’bhinikkhami.
夜晚，天界的居民手持花、灯等物，前来护送他。于是，这位大悲者与车匿(Channa)一起，骑着犍陟(Kaṇṭhaka)马，出家远行。
32.
32.
Kamena patvāna anomamāpagaṃ,Sudhotamuttāphalahārisekate;
Patiṭṭhahitvā varamoḷibandhanaṃ,Sitāsilūnaṃ gagane samukkhipī.
他渐渐来到阿诺玛(Anomā)河边，那里的沙滩洁净，犹如洗净的珍珠般迷人。他站在那里，用锋利的剑割下自己华丽的顶髻，并将它抛向空中。
33.
33.
Paṭiggahetvā tidasānamissaro,Suvaṇnacaṅgoṭavarena taṃ tadā;
Tiyojanaṃ nīlamaṇīhi cetiyaṃ,Akāsi cūḷāmaṇimattano pure.
那时，三十三天的天主(帝释)用一个精美的金匣接住了它。他在自己的天城里，用蓝宝石建造了一座三由旬高的塔，名为“朱拉玛尼”(Cūḷāmaṇi, 顶髻珠宝)。
34.
34.
Tato ghaṭīkārasarojayoninā,Samāhaṭaṃ dhārayī cīvarādikaṃ;
Atho sakaṃ vatthayugaṃ nabhatthale,Pasatthavesaggahaṇo samukkhipī.
然后，他穿上了由陶师梵天(Ghaṭīkāra)带来的衣袍等物。接着，已换上值得称赞的沙门装束的他，将自己原来的那套衣服抛向空中。
35.
35.
Paṭiggahetvāna tamambujāsano,Mahiddhiko bhattibharena codito;
Sake bhave dvādasayojanaṃ akā,Maṇīhi nīlādihi dussacetiyaṃ.
那位大威神力的莲座者(梵天)，出于虔诚之心，接过了那套衣服。他在自己的天界，用蓝宝石等珍宝，建造了一座十二由旬高的“布衣塔”(Dussacetiya)。
36.
36.
Susaññatatto satimā jitindriyo,Vinītaveso rasagedhavajjito;
Chahāyanāneva anomavikkamo,Mahāpadhānaṃ padahittha dukkaraṃ.
他善于自制，具足正念，调伏诸根，仪表庄重，舍离对味的贪求。这位具有无上毅力者，在六年间，进行了伟大的、难行的精进修行。
37.
37.
Visākhamāsassatha puṇṇamāsiyaṃ,Upecca mūlaṃ sahajāya bodhiyā;
Tiṇāsane cuddasahatthasammite,Adhiṭṭhahitvā vīriyaṃ nisajji so.
然后，在毘舍佉(Visākha)月的月圆之日，他来到与他一同诞生的菩提树下。他在一个十四肘长的草座上坐下，发起了精进的决意。
38.
38.
Avattharantiṃ vasudhaṃca ambaraṃ,Virūpavesaggahaṇena bhiṃsanaṃ;
Pakampayanto sadharādharaṃ mahiṃ,Jino padose’jini māravāhiṇiṃ.
在傍晚时分，胜者征服了魔罗(Māra)的军队，那魔军变现出种种丑恶恐怖的形相，遍满大地与天空，撼动着大地及其山脉。
39.
39.
Surāsurabrahmagaṇehi sajjite,Jagattaye pupphamayagaghikādinā;
Pavattamāne suradundubhissare,Abujjhibodhiṃ rajanīparikkhaye.
当三界被天、阿修罗与梵天众用花盖等物装饰，当天鼓之声响起时，他在夜晚的尽头，觉悟了菩提。
40.
40.
Tadā pakampiṃsu saselakānanā,Sahassasaṃkhā dasalokadhātuyo;
Agañji so loṇapayodhi sādhutaṃ,Mahāvabhāso bhuvanesu pattharī.
那时，一万个世界体系连同其山林都震动了。咸海发出了赞许的轰鸣，一道巨大的光芒遍照诸界。
41.
41.
Labhiṃsu andhā vimale vilocane,Suṇiṃsu sadde badhirāpi jātiyā;
Lapiṃsu mūgā vacanena vaggunā,Cariṃsu khelaṃ padasā’va paṅgulā.
盲者获得了清净的眼睛，天生的聋者也听到了声音。哑者能说出悦耳的言语，跛者能用双脚自由行走。
42.
42.
Bhaviṃsu khujjā ujusommaviggahā,Sikhī’pi nibbāyi avīciādisu;
Apāgamuṃ bandhanato’pi jantavo,Khudādikaṃ petabhavā apakkamī.
驼背者身躯变得正直而优美，阿鼻(Avīci)地狱等处的火焰也熄灭了。众生脱离了束缚，饿鬼界的饥饿等痛苦也消失了。
43.
43.
Samiṃsu rogavyasanāni pāṇinaṃ,Bhayaṃ tiraccānagate na pīḷayī;
Janā ahesuṃ sakhilā piyaṃvadā,Pavattayuṃ koñcanadaṃ mataṅgajā.
众生的疾病与灾难平息了，恐惧不再侵扰畜生道的众生。人们变得友善，言语温和，大象发出了欢鸣。
44.
44.
Hayā ca hesiṃsu pahaṭṭhamānasā,Nadiṃsu sabbā sayameva dundubhī;
Raviṃsu dehābharaṇāni pāṇinaṃ,Disā pasīdiṃsu samā samantato.
马匹也心生欢喜而嘶鸣，所有的鼓都自行鸣响。众生身上的饰物发出了声响，四方变得清明而平静。
45.
45.
Pavāyi mando sukhasītamāruto,Pavassi megho’pi akālasambavo;
Jahiṃsu ākāsagatiṃ vihaṅgamā,Mahiṃ samubhijjajalaṃ samuṭṭhahī.
轻柔、怡人、凉爽的风吹起，非时节的云朵也降下了雨水。飞鸟停止了在空中的飞行，水从地里喷涌而出。
46.
46.
Asandamānā’va ṭhitā savantiyo,Nabhe virociṃsu asesajotiyo;
Bhavā ahesuṃ vivaṭā samantato,Janassa nāsuṃ vacanūpapattiyo.
流动的河川静止不流，天空中所有的星辰都大放光明。诸有(轮回的境界)四方敞开，人们之间没有了言语的争执。
47.
47.
Samekkhataṃ nāvaraṇā nagādayo,Pavāyi gandho api dibbasammato;
Dumā ahesuṃ phalapuppha dhārino,Ahosi channo kamalehi aṇṇavo.
对于观看者来说，山岳等不再是障碍；天界认可的香气也随风飘送。树木都结满了果实与花朵，海洋被莲花所覆盖。
48.
48.
Thalesu toyesu ca pupphamānakā,Vicittapupphā vikasiṃsu sabbathā;
Nirantaraṃ pupphasugandhavuṭṭhiyā,Ahosi sabbaṃ vasudhambarannaraṃ.
陆地上和水中的各种奇花异卉，处处绽放。由于香花之雨持续不断地降下，整个大地、天空及中间的空间都充满了花朵。
49.
49.
Nisajja pallaṅkavare tahiṃ jino,Sukhaṃ samāpattivihārasambhavaṃ;
Tato’nubhonto sucirābhipatthitaṃ,Dināni satteva atikkamāpayī.
胜者于彼处结跏趺坐于殊胜座上，体验着由定住所生、长久以来所期盼的安乐，如是度过了七日。
50.
50.
Samuppatitvā gagaṇaṅganaṃ tato,Padassayitvā yamakaṃ mahāmuni;
Sapāṭihīraṃ tidivādhivāsinaṃ,Jinattane saṃsayitaṃ nirākari.
大牟尼从彼处升上虚空，示现双神变，以神通为天界诸神消除了他们对其胜者身份的疑虑。
51.
51.
Athotaritvāna jayāsanassa so,Ṭhito’va pubbuttarakaṇṇanissito;
Dināni sattānimisena cakkhunā,Tamāsanaṃ bodhitaruṃca’pūjayi.
然后他从胜利座下来，立于东北角；以不眨眼之目，七日供养彼座与菩提树。
52.
52.
Atha’ntarāḷe maṇicaṅkame jino,Ṭhitappadesassa ca āsanassa ca;
Mahārahe devavarābhinimmite,Dināni satteva akāsi vaṅkamaṃ.
然后，胜者在他先前站立之处与座位之间，于由殊胜天神所造、极为贵重的宝珠经行处，经行了七日。
53.
53.
Tato disāyaṃ aparāya bodhiyā,Upāvisitvā ratanālaye jino;
Samantapaṭṭhānanayaṃ vicintayaṃ,Dināni satteva savītināmayi.
然后，胜者在菩提树的西面，坐于宝屋(ratanālaya)中，思惟着《发趣论》之法，如是度过了七日。
54.
54.
Viniggato satthusarīrato tadā,Jutippabandho paṭibandhavajjito;
Pamāṇasuññāsu ca lokadhātusu,Samantato uddhamadho ca pattharī.
那时，从导师身体发出无碍之光芒连绵不绝，在无量世界中，于四方上下普照。
55.
55.
Vaṭassa mūle ajapālasaññino,Sukhaṃ phusanto pavivekasambhavaṃ;
Vināyako satta vihāsi vāsare,Anantadassī surarājapūjito.
在牧羊人榕树(Ajapāla-vaṭa)下，为天王所供养的无边见者——导师，体验着由远离而生的安乐，安住了七日。
56.
56.
Vihāsi mūle mucalindasākhino,Nisajja bhogāvalimandirodare;
Vikiṇṇapupphe mucalindabhogino,Samādhinā vāsarasattakaṃ jino.
胜者在目支邻陀(Mucalinda)树下安住，坐于目支邻陀龙王以其身躯盘绕而成的殿堂内，龙王在其龙身上撒满了花朵；胜者于此入定度过了七日。
57.
57.
Dume’pi rājāyatane samādhinā,Vihāsi rattindiva sattakaṃ muni;
Sahassanetto atha dantapoṇakaṃ,Mukhodakañcāpi adāsi satthuno.
牟尼亦在罗阇耶那(Rājāyatana)树下，以禅定安住七昼夜；然后千眼天帝献上齿木与漱口水予导师。
58.
58.
Tato mahārājavarehi ābhataṃ,Silāmayaṃ patta catukkamekakaṃ;
Vidhāya matthaṃ madhupiṇḍikaṃ tahiṃ,Paṭiggahetvāna savāṇijāhaṭā.
然后，佛陀将四大天王带来的四个石钵合为一钵，并用它接受了商人们所供养的蜜丸。
59.
59.
Katannakicco saraṇesu te ubho,Patiṭṭhapetvāna tapassubhallike;
Adāsi tesaṃ abhipūjituṃ sakaṃ,Parāmasitvāna siraṃ siroruhe.
用完餐后，佛陀让提婆须(Tapassu)和跋利迦(Bhallika)二人皈依三宝；然后他摸了摸头，将自己的头发给予他们供养。
60.
60.
Vaṭassamule ajapālasaññino,Sahampatībrahmavarena yācito;
Janassa kātuṃ varadhammasaṅgahaṃ,Agañchi bārāṇasimekako muni.
在牧羊人榕树下，应梵天娑婆主(Brahmā Sahampati)的恳请，为对众人作殊胜法之摄益，牟尼独自一人前往波罗奈(Bārāṇasī)。
61.
61.
Gantvā so dhammarājā vanamisipatanaṃ saññatānaṃ niketaṃ,Pallaṅkasmiṃ nisinno tahimavicalitaṭṭhānasampāditamhi;
Āsāḷhe puṇṇamāyaṃ sitaruciruciyā jotite cakkavāḷe,Devabrahmādikānaṃ duritamalaharaṃ vattayi dhammacakkaṃ.
彼法王前往持戒者之住处——仙人堕处(Isipatana)林，于彼处不动之座上坐下；于萨哈(Āsāḷha)月圆之日，当宇宙被洁白美丽之光辉照亮时，为诸天、梵天等转动了能除罪垢之法轮。
62.
62.
Sutvā saddhammamaggaṃ tibhūvanakuharābhogavitthārikaṃ taṃ,Aññākoṇḍaññanāmadvijamunipamukhāṭṭhārasabrahmakoṭī;
Aññāsuṃ maggadhammaṃ parimitarahite cakkavāḷe uḷāro,Obhāso pātubhuto sapadi bahuvidhaṃ āsi accherakañca.
听闻了那遍及三界广阔空间之正法道后，以婆罗门牟尼阿若憍陈如(Aññā Koṇḍañña)为首之十八俱胝(koṭi)梵天，证悟了道法。于无量宇宙中，当下出现了宏大光明，亦发生了种种奇迹。
Paṭhamo paricchedo.
第一章。
63.
63.
Tato paṭṭhāya so satthā vinento devamānuse,Bodhito phussamāsamhi navame puṇṇamāsiyaṃ.
从那时起，导师持续调伏天人。于其觉悟后第九个月，即富沙(Phussa)月之月圆日，
64.
64.
Laṅkamāgamma gaṅgāya tīre yojanavitthate,Mahānāgavanuyyāne āyāmena tiyojane.
他来到兰卡(Laṅkā)，到达(马哈威利)恒河岸边之大龙林苑(Mahānāgavanuyyāna)，此苑宽一由旬，长三由旬。
65.
65.
Yakkhānaṃ samitiṃ gantvā ṭhatvāna gagane tahiṃ;
Vātandhakāravuṭṭhihi katvā yakkhe bhayaddite.
彼前往夜叉(yakkha)之集会处，立于彼处空中；以狂风、黑暗及暴雨，使诸夜叉心生怖畏。
66.
66.
Laddhābhayehi yakkhehi tehi dinnāya bhumiyā;
Cammakhaṇḍaṃ pasāretvā nisīditvāna taṅkhaṇe.
于彼等已得无畏之夜叉所献土地上，彼立刻铺开一片皮革坐下。
67.
67.
Cammakhaṇḍaṃ padittaggi jālāmālāsamākulaṃ;
Iddhiyā vaḍḍhayitvāna yāva sindhuṃ samantato.
彼以神通力扩展那片燃着熊熊烈火、布满火焰花环之皮革，使其遍及四方，远达大海。
68.
68.
Javena sindhuvelāya rāsibhute nisācare;
Giridīpamidhānetvā patiṭṭhāpesi te tahiṃ.
彼迅速将聚集于海边之夜叉带至山岛(Giridīpa)，并将彼等安置于彼处。
69.
69.
Desayitvā jino dhammaṃ tadā devasamāgame;
Bahunnaṃ pāṇakoṭīnaṃ dhammābhisamayaṃ akā.
那时，胜者于天神集会中开示法要，令无数俱胝(koṭi)之众生证悟法。
70.
70.
Mahāsumanadevassa sele sumanakūṭake;
Datvā namassituṃ kese agā jetavanaṃ jino.
胜者于须摩那山峰(Sumanakūṭa)上，将头发授予大须摩那(Mahāsumana)天神供其礼拜，然后返回祇陀林。
71.
71.
Patiṭṭhapetvā te satthu nisinnāsanabhumiyaṃ;
Indanīlamayaṃ thūpaṃ karitvā so apūjayi.
彼(大须摩那)将佛发供奉于导师曾坐之处，并建造一座蓝宝石塔用以供养。
72.
72.
Nissāya maṇipallaṅkaṃ pabbataṇṇavavāsino;
Disvā yuddhatthike nāge cūḷodara mahodare.
佛陀见到为一张宝座而欲作战之二龙，其为居于山之小腹龙(Cūḷodara)与居于海之大腹龙(Mahodara)。
73.
73.
Bodhito pañcame vasse cittamāse mahāmuni;
Uposathe kālapakkhe nāgadīpamupāgamī.
觉悟后第五年，质多(Citta)月黑分之布萨(uposatha)日，大牟尼前往龙岛(Nāgadīpa)。
74.
74.
Tadā samiddhisumano devo jetavane ṭhitaṃ;
Attano bhavanaṃyeva rājāyatanapādapaṃ.
那时，天神萨米提须摩那(Samiddhisumana)，将其于祇陀林中之住处——罗阇耶那(Rājāyatana)树，
75.
75.
Indanīladdikūṭaṃ’va gahetvātuṭṭhamānaso;
Dhārayitvā sahāgañchi chattaṃ katvāna satthuno.
心怀欢喜，犹如手持蓝宝石山峰，将其作为导师之伞盖而持，随行而来。
76.
76.
Ubhinnaṃ nāgarājūnaṃ vattamāne mahāhave;
Nisinno gagane nātho māpayittha mahātamaṃ.
于二龙王间大战发生时，导师坐于空中，示现大黑暗。
77.
77.
Ālokaṃ dassayitvātha assāsetvāna bhogino;
Sāmaggikaraṇaṃ dhammaṃ abhāsi purisāsabho.
然后示现光明，安慰诸龙；人中之牛王宣说和合之法。
78.
78.
Asītikoṭiyo nāgā acalambudhivāsino;
Patiṭṭhahiṃsu muditā sīlesu saraṇesu ca.
八十俱胝之龙，居于不动之海中，欢喜地安住于戒与皈依中。
79.
79.
Datvāna maṇipallaṅkaṃ satthuno bhujagādhipā;
Tatthāsīnaṃ mahāvīraṃ annapānehi tappayuṃ.
诸龙王献宝座予导师；彼等以饮食供养坐于其上之大雄，使其满足。
80.
80.
Patiṭṭhapetvā so tattha rājāyatanapādapaṃ;
Pallaṅkaṃ tañca nāgānaṃ adāsi abhipūjituṃ.
彼于彼处安置了罗阇耶那树(rājāyatanapādapaṃ)，并将那宝座赐予龙族供养。
81.
81.
Bodhito aṭṭhame vasse vesākhe puṇṇamāsiyaṃ;
Maṇiakkhikanāmena nāgindena nimantito.
觉悟后第八年，于卫塞(Vesākha)月之月圆日，彼应名为摩尼阿基迦(Maṇiakkhika)之龙王所请。
82.
82.
Nāgarājassa tasseva bhavanaṃ sādhu sajjītaṃ;
Kalyāṇiyaṃ pañcabhikkhū satehi saha āgami.
彼龙王之宫殿已妥善备好；彼与五百比丘一同来到迦利耶尼(Kalyāṇī)。
83.
83.
Kalyāṇicetiyaṭṭhāne kate ratana maṇḍape;
Mahārahamhi pallaṅke upāvisi narāsabho.
于迦利耶尼佛塔处所建之宝珠亭中，人中牛王坐于珍贵之宝座上。
84.
84.
Dibbehi khajjabhojjehi sasaṅghaṃ lokanāyakaṃ;
Santappesi phaṇindo so bhujaṅgehi purakkhato.
彼为众蛇所围绕之蛇王，以天界食物供养世间导师及其僧伽，使其满足。
85.
85.
Desayitvāna saddhammaṃ saggamokkhasukhāvahaṃ;
So satthā sumane kūṭe dassesi padalañchanaṃ.
彼导师宣说能带来天界与解脱之乐的正法后，于苏曼那(Sumana)山顶示现足印。
86.
86.
Tato pabbatapādamhi sasaṅgho so vināyako;
Divāvihāraṃ katvāna dīghavāpiṃ upāgami.
其后，彼导师与僧伽于山脚下作白日住，然后前往长池(Dīghavāpi)。
87.
87.
Thūpaṭṭhāne tahiṃ buddho sasaṅgho’bhinisīdiya;
Samāpatti samubabhutaṃ avindi asamaṃ sukhaṃ.
于彼处佛塔之地，佛陀与僧伽一同坐下，体验由等至所生之无上安乐。
88.
88.
Mahābodhitaruṭṭhāne samādhiṃ appayi jino;
Mahāthūpappadese ca viharittha samādhinā.
胜者于大菩提树处入于禅定，亦于大塔处以禅定安住。
89.
89.
Thūpārāmamhi thūpassa ṭhāne jhānasukhena so;
Sabhikkhusaṅgho sambuddho muhuttaṃ vītināmayī.
于塔园寺(Thūpārāma)之佛塔处，彼正自觉者与比丘僧伽，以禅定之乐度过片刻。
90.
90.
Silāthupappadesamhi ṭhatvākālāvidū muni;
Deve samanusāsitvā tato jetavanaṃ agā.
那位知时机的牟尼在石塔处站立，教导诸天后，便去了祇陀林。
91.
91.
Agiddho lābhasakkāre asayhamavamānanaṃ;
Sahanto kevalaṃ sabba lokanittharaṇatthiko.
他不贪著利养与恭敬，忍受难忍之轻蔑，只为令一切世间解脱。
92.
92.
Saṃvaccharāni ṭhatvāna cattāḷīsañca pañca ca;
Desayitvāna suttādi navaṅgaṃ satthusāsanaṃ.
住世四十五年，宣说了以经为首的九分导师教法。
93.
93.
Tāretvā bhavakantārā jane saṅkhyātivattino;
Buddhakiccāni sabbāni niṭṭhāpetvāna cakkhumā.
具眼者度脱无数众生出离轮回旷野，完成了所有佛陀的事业。
94.
94.
Kusinārāpure raññaṃ mallānamupavattane;
Sālavanamhi yamakasālarukkhānamantare.
在古西那罗城，末罗王族的乌波瓦塔那(Upavattana)娑罗林中，双娑罗树之间。
95.
95.
Mahārahe supaññatte mañce uttarasīsakaṃ;
Nipanno sīhaseyyāya vesākhe puṇṇamāsiyaṃ.
在铺设好的珍贵卧具上，头朝北，以狮子卧姿躺下，时值卫塞月月圆日。
96.
96.
Desetvā paṭhame yāme mallānaṃ dhammamuttamaṃ;
Subhaddaṃ majjhime yāme pāpetvā amataṃ padaṃ.
初夜为末罗族人宣说无上法，中夜令须跋陀(Subhadda)证得不死境。
97.
97.
Bhikkhu pacchimayāmamhi dhammakkhandhe asesake;
Saṅgayha ovaditvāna appamāda padena ca.
后夜，总摄所有法蕴，并以不放逸之言教诫诸比丘。
98.
98.
Paccusasamaye jhānasamāpattivihārato;
Uṭṭhāya parinibbāyi sesopādivivajjito.
拂晓时，从禅定等至住中起身，证入无余依般涅槃。
99.
99.
Mahīkampādayo āsuṃ tadā acchariyāvahā;
Pūjāvisesā vattiṃsu devamānusakā bahū.
那时发生了地震等奇事，人天亦献上许多殊胜供养。
100.
100.
Parinibbāṇasuttante vuttānukkamato pana;
Pūjāviseso viññeyyo icchantehi asesato.
然而，欲求详知者，当依《大般涅槃经》所说次第，了知其殊胜供养。
101.
101.
Ahatehi ca vatthehi veṭhetvā paṭhamaṃ jinaṃ;
Veṭhayitvāna kappāsapicunā vihatena ca.
先以新净布包裹胜者，再以梳理过的棉絮包裹。
102.
102.
Evaṃ pañcasatakkhattuṃ veṭhayitvāna sādhukaṃ;
Pakkhipitvā suvaṇṇāya telapuṇṇāya doṇiyā.
如此仔细包裹五百层后，放入装满油的金棺中。
103.
103.
Vīsaṃhatthasatubbedhaṃ gandhadārūhi saṅkhataṃ;
Āropayiṃsu citakaṃ mallānaṃ pamukhā tadā.
那时，末罗族的首领们用香木建起一百二十肘高的火葬柴堆。
104.
104.
Mahākassapatherena dhammarāje avandite;
Citakaṃ mā jalitthāti devadhiṭṭhānato pana.
然而，因大迦叶(Mahākassapa)长老尚未礼敬法王，故因诸天决意，火葬柴堆没有燃烧。
105.
105.
Pāmokkhā mallarājūnaṃ vāyamantopa’nekadhā;
Citakaṃ taṃ na sakkhiṃsu gāhāpetuṃ hutāsanaṃ.
末罗王族的首领们虽多方尝试，却无法点燃那火葬柴堆。
106.
106.
Mahākassapatherena adhiṭṭhānena attano;
Vatthādīni mahādoṇiṃ citakañca mahārahaṃ.
大迦叶长老以自己的决意，使衣物、大棺木和珍贵的火葬柴堆……
107.
107.
Dvidhā katvāna nikkhamma sakasīse patiṭṭhitā;
Vanditā satthuno pādā yathāṭṭhāne patiṭṭhitā.
（世尊的）双足破棺而出，安住于他（大迦叶）的头上；在被礼敬后，世尊的双足又回到了原位。
108.
108.
Tato devānubhāvena pajjalittha citānalo;
Na masi satthudehassa daḍḍhassāsi na chārikā.
于是，因天神之力，火葬柴堆自行燃起；世尊的身体被焚烧后，没有留下烟尘，也没有留下灰烬。
109.
109.
Dhātuyo avasissiṃsu muttābhā kañcanappabhā;
Adiṭṭhānena buddhassa vippakiṇṇā anekadhā.
留下的舍利如同珍珠般光泽，如同黄金般闪耀；因佛陀的决意，它们被散布到许多地方。
110.
110.
Uṇhīsaṃ akkhakā dve ca catasso dantadhātuyo;
Iccetā dhātuyo satta vippakiṇṇā na satthuno.
顶髻骨、两根锁骨和四颗牙舍利——世尊的这七种舍利没有散落。
111.
111.
Ākāsato patitvāpi uggantvāpi mahītalā;
Samantā jaladhārāyo nibbāpesuṃ citānalaṃ.
从空中落下，也从地面涌出，四方的水流熄灭了火葬柴堆的火焰。
112.
112.
Therassa sāriputtassa antevāsi mahiddhiko;
Sarabhunāmako thero pabhinna paṭisambhido.
舍利弗长老的弟子，名为萨拉布的长老，具大神通，已证得无碍解。
113.
113.
Gīvādhātuṃ gahetvāna citato mahiyaṅgaṇe;
Patiṭṭhapetvā thūpamhi akā kañcukacetiyaṃ.
他从火葬柴堆中取了颈骨舍利，在马希扬格纳(Mahiyaṅgaṇa)将其供奉于塔中，并建造了覆塔。
114.
114.
Khemavhayo kāruṇiko khīṇasaṃyojano muni;
Citakā to tato vāmadāṭhādhātuṃ samaggahi.
名为吉祥(Khema)的牟尼，具慈悲心，已断尽结缚，他从火葬柴堆中取了左犬牙舍利。
115.
115.
Aṭṭhannamatha rājunaṃ dhātuatthāya satthuno;
Uppannaṃ viggahaṃ doṇo sametvāna dvijuttamo.
然后，婆罗门中的最上者多那(Doṇa)平息了八位国王为世尊舍利所发生的争执。
116.
116.
Katvāna aṭṭha koṭṭhāse bhājetvā sesadhātuyo;
Adāsi aṭṭharājūnaṃ taṃ taṃ nagaravāsinaṃ.
他将剩余的舍利分为八份，分配给了各自城市的八位国王。
117.
117.
Haṭṭhatuṭṭhā gahetvāna dhātuyo tā narādhipā;
Gantvā sake sake raṭṭhe cetiyāni akārayuṃ.
那些国王们欢喜地领取了舍利，回到各自的国家，并建造了塔。
118.
118.
Ekā dāṭhā surindena ekā gandhāravāsihi;
Ekā bhujaṅgarājūhi āsi sakkatapūjitā.
一颗牙舍利由天帝供养，一颗由犍陀罗(Gandhāra)的居民供养，一颗由龙王们供养，皆受到恭敬礼拜。
119.
119.
Dantadhātuṃ tato khemo attanā gahitaṃ adā;
Dantapure kaliṅgassa brahmadattassa rājino.
然后，吉祥(Khema)把自己取到的牙舍利，给了在齿城的羯陵伽(Kaliṅga)国王梵授。
120.
120.
Desayitvāna so dhammaṃ bhetvā sabbā kudiṭṭhiyo;
Rājānaṃ taṃ pasādesi aggambhī ratanattaye.
他宣说正法，破除一切邪见，令那位国王对三宝生起了无比的净信。
121.
121.
Ajjhogāḷho munindassa dhammāmatamahaṇṇavaṃ;
So narindopavāhesi malaṃ macchariyādikaṃ.
他深入牟尼之王的法甘露大海，那位人王洗涤了悭吝等垢秽。
122.
122.
Pāvussako yathā megho nānā ratanavassato;
Dāḷiddiyanidāghaṃ so nibbāpesi naruttamo.
犹如雨季之云，降下种种宝物之雨，那位人中之最胜者熄灭了贫困之热。
123.
123.
Suvaṇṇakhacitālamba muttājālehi sobhitaṃ;
Kūṭāgārasatākīṇṇaṃ taruṇādiccasannibhaṃ.
以金镶嵌的垂饰和珍珠网庄严，遍布数百座尖顶殿堂，犹如初升的太阳。
124.
124.
Nānāratanasobhāya dudikkhaṃ cakkhumūsanaṃ;
Yānaṃ saggāpavaggassa pasādātisayāvahaṃ.
以种种珍宝的光辉，令人难以直视，眩惑人眼；是通往天界与解脱的乘具，带来极大的净信。
125.
125.
Kārayitvāna so rājā dāṭhādhātunivesanaṃ;
Dhātupīṭhañca tattheva kāretvā ratanujjalaṃ.
那位国王建造了佛牙舍利殿，并在那里建造了宝光闪耀的舍利座。
126.
126.
Tahiṃ samappayitvāna dāṭhādhātuṃ mahesino;
Pūjāvatthūhi pūjesi rattindivamatandito.
在那里安奉了大仙的佛牙舍利后，他昼夜不懈地以供养物供养。
127.
127.
Iti so sañcinitvāna puññasambhāra sampadaṃ;
Jahitvā mānusaṃ dehaṃ saggakāyamalaṅkari.
如此，他积聚了圆满的福德资粮，舍弃了人身，庄严了天身。
128.
128.
Anujāto tato tassa kāsirājavhayo suto;
Rajjaṃ laddhā amaccānaṃ sokasallamapānudī.
此后，他的儿子迦尸王(Kāsirāja)继位；获得王权后，他消除了大臣们的悲伤之箭。
129.
129.
Pupphagandhādinā dantadhātuṃ tamabhipūjiya;
Niccaṃ maṇippadīpehi jotayi dhātumandiraṃ.
他以花、香等供养那颗佛牙舍利，并时常以宝灯照亮舍利殿。
130.
130.
Iccevamādiṃ so rājā katvā kusalasañcayaṃ;
Jahitvāna nijaṃ dehaṃ devindapuramajjhagā.
如此，那位国王积累了善业，舍弃了自己的身体，到达了天帝之城。
131.
131.
Sunando nāma rājindo ānandajanano sataṃ;
Tassa’trajo tato āsi buddhasāsanamāmako.
此后，他的儿子，名为善喜的国王，令贤善者欢喜，他是佛陀教法的爱护者。
132.
132.
Sammānetvāna so dantadhātuṃ ñeyyantadassino;
Mahatā bhattiyogena agā devasahavyataṃ.
他以极大的虔敬心恭敬了知见究竟者的佛牙舍利，命终后得生天界，与天神为伴。
133.
133.
Tato parañca aññe’pi bahavo vasudhādhipā;
Dantadhātuṃ munindassa kamena abhipūjayuṃ.
此后，还有许多其他的大地之主，次第供养牟尼之王的佛牙舍利。
134.
134.
Guhasīvavhayo rājā duratikkama sāsano;
Tato rajjasiriṃ patvā anugaṇhi mahājanaṃ.
一位名叫瞿波尸瓦(Guhasīva)的国王，其教令难以逾越。他获得王权后，护佑了大众。
135.
135.
Saparatthānabhiññe so lābhasakkāralolupe;
Māyāvino avijjandhe niganṭhe samupaṭṭhahi.
他亲近那些不知自他利益、贪求利养恭敬、虚伪、为无明所蒙蔽的尼乾子。
136.
136.
Vassāratte yathā cando mohakkhandhena āvaṭo;
Nāsakkhī guṇaraṃsīhi jalituṃ so narāsabho.
犹如雨季之月，为愚痴之蕴所遮蔽，那位人中之雄未能以功德之光辉照耀。
137.
137.
Dhammamaggā apete’pi paviṭṭhe diṭṭhikānanaṃ;
Tasmiṃ sādhupathaṃ aññe nātivattiṃsu pāṇino
即使他偏离了正法之道，进入了邪见之林，其他众生也未曾违越善道。
138.
138.
Hematoraṇamālāhi dhajehi kadalihi ca;
Pupphagaghiyehi’nekehi sajjetvā nāgarā puraṃ
城中居民以金色的牌坊、花环、旗帜、芭蕉树以及各种花束装饰了城市。
139.
139.
Maṅgalatthuti ghosehi naccagītādikehi ca;
Hemarūpiyapupphehi gandhacuṇṇādikehi ca.
以吉祥的赞颂声、歌舞等，以及金花与银花、香粉等。
140.
140.
Pūjentā munirājassa dāṭhādhātuṃ kudācanaṃ;
Akaṃsu ekanigghosaṃ saṃvaṭṭambudhisannibhaṃ.
当他们供养牟尼之王的佛牙舍利时，他们发出犹如劫末大海般的一致巨响。
141.
141.
Ugghāṭetvā narindo so pāsāde sihapañjaraṃ;
Passanto janamaddakkhī pūjāvidhiparāyaṇaṃ.
那位人王打开了宫殿的狮子窗，他看到人们正专注于供养仪式。
142.
142.
Athāmaccasabhāmajetdha rājā vimbhīta mānaso;
Kotuhalākulo hutvā idaṃ vacanamabravī.
于是，国王在朝臣的集会中，心中惊异，充满好奇地说了这番话。
143.
143.
Accherakaṃ kimetannu kīdisaṃ pāṭihāriyaṃ;
Mametaṃ nagaraṃ kasmā chaṇanissitakaṃ iti.
“这真是奇妙！这究竟是什么？是怎样的神变？为何我的城市如此热衷于节庆？”
144.
144.
Tato amacco ācikkhi medhāvī buddhamāmako;
Rājino tassa sambuddhānubhāvamavijānato.
于是，一位聪慧且信奉佛陀的大臣，向那位不了解正自觉者威力的国王解释道。
145.
145.
Sabbābhibhussabuddassa tanhāsaṅkayadassino;
Esā dhātu mahārāja khemattherena āhaṭā.
“大王，这是由凯摩(Khema)长老带来的舍利，它属于那位遍胜一切、洞见渴爱灭尽的正自觉者。”
146.
146.
Taṃ dhātuṃ pūjayitvāna rājāno pubbakā idha;
Kalyāṇamitte nissāya devakāyamupāgamuṃ.
昔日此地的国王们供养了那舍利后，依靠善友，他们往生天界。
147.
147.
Nāgarāpi ime sabbe samparāya sukatthikā;
Pūjayanti samāgamma dhātuṃ taṃ satthuno iti.
“所有这些城中居民，也都是为了来世的福乐，才聚集起来供养导师的这枚舍利。”
148.
148.
Tassāmaccassa so rājā sutvā dhammaṃ subhāsitaṃ;
Dulladdhīmalamujjhitvā pasīdi ratanattaye.
那位国王听了那位大臣的善说之法后，舍弃了邪见之垢，对三宝生起了净信。
149.
149.
Dhātupūjaṃ karonto so rājā acchariyā vahaṃ;
Titthiye dummane’kāsi sumane cetare jane.
那位国王举行了带来奇迹的舍利供养，令外道们不悦，而令其他善心的人们欢喜。
150.
150.
Ime ahirikā sabbe saddhādiguṇavajjitā;
Thaddhā saṭhā ca duppaññā saggamokkhavibandhakā.
此等皆无惭，缺乏信心等功德，顽固、狡诈、愚痴，是天界与解脱的障碍。
151.
151.
Iti so cintayitvāna guhasīvo narādhipo;
Pabbājesi sakā raṭṭhā nigaṇṭhe te asesake.
如是思忖后，人王瞿波尸瓦(Guhasīva)便将所有尼乾子从自己的国家驱逐了出去。
152.
152.
Tato nigṇṭhā sabbe’pi ghatasittānalā yathā;
Kodhaggijalitā’gañchuṃ puraṃ pāṭaliputtakaṃ.
于是，所有尼乾子皆如酥油浇火，为愤怒之火所燃，前往华氏城(Pāṭaliputta)。
153.
153.
Tattha rājā mahātejo jambudīpassa issaro;
Paṇḍunāmo tadā āsi anantabalavāhaṇo.
当时于彼处，有一位名为般度(Paṇḍu)的国王，他是瞻部洲(Jambudīpa)之主，威德赫赫，拥有无尽的军队。
154.
154.
Kodhandhātha nigaṇṭhā te sabbe pesuññakārakā;
Upasaṅkamma rājānaṃ idaṃ vacanamabravūṃ.
于是，所有那些被愤怒蒙蔽、惯行离间的尼乾子，走近国王，说了这番话：
155.
155.
Sabbadevamanussehi vandanīye mahiddhike;
Sivabrahmādayo deve niccaṃ tumhe namassatha.
“您恒常礼敬湿婆(Siva)、梵天(Brahmā)等诸天，彼等神通广大，应受一切天人礼敬。”
156.
156.
Tuyhaṃ sāmantabhupālo guhasīvo panādhunā;
Nindanno tādise deve chavaṭṭhiṃ vandate iti.
“然而，您的藩王瞿波尸瓦，如今却诽谤彼等天神，而去礼拜一具尸骨。”
157.
157.
Sutvāna vacanaṃ tesaṃ rājā kodhavasānugo;
Sūraṃ sāmantabhūpālaṃ cittayānamatha’bravī.
国王听了他们的话，为怒火所驱，于是对他的勇将，藩王吉塔亚那(Cittayāna)说道：
158.
158.
Kaliṅgaraṭṭhaṃ gantvāna guhasīvamidhānaya;
Pūjitaṃ taṃ chavaṭṭhiñca tena rattindivaṃ iti.
“你前往羯陵伽(Kaliṅga)国，把瞿波尸瓦和他日夜供奉的那具尸骨一同带到这里来。”
159.
159.
Cittayāno tato rājā mahatiṃ caturaṅginiṃ;
Sannayahitvā sakaṃ senaṃ purā tamhābhinikkhami.
于是，吉塔亚那王便集结其庞大的四部军，从城中出发了。
160.
160.
Gantvāna so mahīpālo senaṅgehi purakkhato;
Dantapurassāvidūre khandhāvāraṃ nivesayi.
那位国王率领军队前行，在离齿城(Dantapura)不远处扎下营寨。
161.
161.
Sutvā āgamanaṃ tassa kaliṅgo so mahipati;
Gajindapābhatādihi taṃ tosesi narādhipaṃ.
羯陵伽王听闻他已抵达，便以象王等贡品取悦那位君主。
162.
162.
Hitajjhāsayataṃ ñatvā guhasīvassa rājino;
Dantapuraṃ cittayāno saddhiṃ senāya pāvisi.
吉塔亚那了知瞿波尸瓦王心怀善意，便与军队一同进入了齿城。
163.
163.
Pākāragopuraṭṭālapāsādagaghikacittitaṃ;
Dānasālāhi so rājā samiddhaṃ puramaddasa.
那位国王(吉塔亚那)看到那座城市繁荣昌盛，城墙、门楼、望楼、宫殿与拱门装饰华美，且遍布布施堂。
164.
164.
Tato so sumano gantvā paviṭṭho rājamandiraṃ;
Guhasīvassa ācikkhi paṇḍurājassa sāsanaṃ.
于是，他(吉塔亚那)欣然前往，进入王宫，向瞿波尸瓦宣达了般度王(Paṇḍurājā)的命令。
165.
165.
Sutvāna sāsanaṃ tassa dāruṇaṃ duratikkamaṃ;
Pasannamukhavaṇṇo’va cittayānaṃ samabravī.
听闻那严酷而难以违抗的命令，他(瞿波尸瓦)却面色安详地对吉塔亚那说道：
166.
166.
Sabbalokahitatthāya maṃsanettādidānato;
Anappakappe sambhāre sambharitvā atandito.
“为利乐一切世间，（佛陀）布施血肉与眼睛等；于无数劫中，不懈怠地积聚资粮，
167.
167.
Jetvā namucino senaṃ patvā sabbāsavakkhayaṃ;
Anāvaraṇañāṇena sabbadhammesu pāragu.
战胜魔军，证得诸漏灭尽；以无碍智，于一切法达彼岸，
168.
168.
Diṭṭhadhammasukassādaṃ agaṇetvāna attano;
Dhammanāvāya tāresi janataṃ yo bhavaṇṇavā.
不顾自身现法乐味，彼以法船，度众生越轮回之海。
169.
169.
Devātidevaṃ taṃ buddhaṃ saraṇaṃ sabbapāṇinaṃ;
Jano hi avajānanto addhā so vañcito iti.
彼佛陀是天中之天，一切有情之皈依处；若有人轻慢，实乃自欺。”
170.
170.
Iccevamādiṃ sutvāna so rājā satthuvaṇṇanaṃ;
Ānandassuppabandhehi pavedesi pasannataṃ.
国王听闻对导师如此这般的赞颂，流下欢喜之泪，表达了自己的净信。
171.
171.
Guhasīvo pasannaṃ taṃ cittayānaṃ udikkhiya;
Tena saddhiṃ mahagghaṃ taṃ agamā dhātumandiraṃ.
瞿波尸瓦见吉塔亚那心生净信，便与他一同前往那珍贵的舍利殿。
172.
172.
Haricandanasambhutaṃ dvārabāhādikehi ca;
Pavāḷavāḷamālāhi lambamuttālatāhi ca.
（舍利殿）以黄檀木制成门框等，饰以珊瑚珠串与垂挂的珍珠璎珞，
173.
173.
Indanīlakavāṭehi maṇikiṅkiṇikāhi ca;
Sovaṇṇakaṇṇamālāhi sobhitaṃ maṇithūpikaṃ.
并以蓝宝石为门扉，饰有宝珠铃铛与金色花环，宝塔庄严，
174.
174.
Uccaṃ veluriyubbhāsi chadanaṃ makarākulaṃ;
Dhātumandiramaddakkhi ratanujjala pīṭhakaṃ.
他看见那舍利殿，其屋顶高耸，琉璃闪耀，饰有摩竭鱼纹，台座为宝石所成，熠熠生辉。
175.
175.
Tato setātapattassa heṭṭhā ratanacittitaṃ;
Disvā dhātukaranḍañca tuṭṭho vimbhayamajjhagā.
于是，他看到白伞下镶嵌宝石的舍利函，心生欢喜，充满惊叹。
176.
176.
Tato kaliṅganātho so vivaritvā karaṇḍakaṃ;
Mahītale nihantvāna dakkhiṇaṃ jānumaṇḍalaṃ.
于是，那位羯陵伽王打开宝函，右膝着地，
177.
177.
Añjaliṃ paggahetvāna guṇe dasabalādike;
Saritvā buddhaseṭṭhassa akāsi abhiyācanaṃ.
合掌高举，忆念最胜佛陀的十力等功德，作了祈请。
178.
178.
Gaṇḍambarukkhamūlamhi tayā titthīyamaddane;
Yamakaṃ dassayantena pāṭihāriyamabbhutaṃ.
“于健榦(Gaṇḍamba)芒果树下，为摧伏外道，您示现了不可思议的双神变。
179.
179.
Pubbakāyādinikkhantajalānalasamākulaṃ;
Cakkavāḷaṅgaṇaṃ katvā janā sabbe pasāditā.
从您身体上部等处涌出水火，遍满轮围世界，令一切众生心生净信。”
180.
180.
Desetvāna tayo māse abhidhammaṃ sudhāsinaṃ;
Nagaraṃ otarantena saṅkassaṃ tāvatiṃsato.
您于三十三天宣说甘露般的阿毗达摩三个月后，从忉利天降临桑咖萨城。
181.
181.
Chattavāmarasaṅkhādigāhakehi anekadhā;
Brahmadevāsurādīhi pūjitena tayā pana.
您被诸梵天、天人、阿修罗等以伞盖、拂尘、海螺等多种方式供奉。
182.
182.
Ṭhatvāna maṇisopāṇe vissakammābhinimmite;
Lokavivaraṇaṃ nāma dassitaṃ pāṭihāriyaṃ.
您立于毗首羯磨(Vissakamma)天神所造的宝阶上，示现了名为“开显世间”的神变。
183.
183.
Tathānekesu ṭhānesu munirāja tayāpuna;
Bahūni pāṭihirāni dassitāni sayambhunā.
如是，牟尼王啊，您这位自觉者又在许多地方示现了众多神变。
184.
184.
Pāṭihāriyamajjāpi saggamokkhasukhāvahaṃ;
Passantānaṃ manussānaṃ dassanīyaṃ tayā iti.
甚至在今日，也请您为见者们示现那能带来天界与解脱之乐的神变！
185.
185.
Abbhuggantvā gagaṇa kuharaṃ candalekhābhirāmā,Vissajjenti rajata dhavalā raṃsiyo dantadhātu;
Dhūpāyanti sapadi bahudhā pajjalantī muhuttaṃ,Nibbāyantī nayanasubhagaṃ pāṭihīraṃ akāsi.
佛牙舍利腾入空际，如新月般美丽，放射出银白光芒；它时而多方冒烟，时而瞬间炽燃，时而熄灭，示现了悦目的神变。
186.
186.
Accheraṃ taṃ parama ruciraṃ cittayāno narindo,Disvā haṭṭho ciraparicitaṃ diṭṭhijālaṃ jahitvā;
Gantvā buddhaṃ saraṇamasamaṃ sabbaseṇīhi saddhiṃ,Aggaṃ puññaṃ pasavi bahudhā dhātusammānanāya.
质多耶那(Cittayāna)王见到那奇妙无比、庄严殊胜之景，心生欢喜，舍弃了久已熟悉的邪见之网；他率领所有军队，皈依无与伦比的佛陀，并为恭敬舍利而广修无上福德。
Dutiyo paricchedo
第二章
187.
187.
Tato kaliṅgādhipatissa tassasocittayānoparamappatīto;
Taṃ sāsanaṃ paṇḍunarādhipassa ñāpesi dhīro duratikkamaṃ’ti.
于是，那位智者向对佛牙极为满意的迦陵伽王质多耶那传达了般度王那难以违逆的谕令。
188.
188.
Rājātato dantapuraṃ dhajehi pupphehi dhūpehi ca toraṇehi;
Alaṅkaritvāna mahāvitāna nivāritādiccamarīcijālaṃ.
于是，国王以幡旗、鲜花、熏香和牌楼装饰齿城，并张设巨型华盖以遮蔽日光。
189.
189.
Assuppabandhāvutalocanehi purakkhato negama nāgarehi;
Samubbahanto sirasā nijena mahārahaṃ dhātukaraṇḍakaṃ taṃ.
他被泪水涟涟的市民与镇民簇拥着，头顶着那珍贵的舍利函。
190.
190.
Samussitodāra sitātapattaṃ saṅkhodarodāta turaṅgayuttaṃ;
Rathaṃ navādiccasamānavaṇṇa māruyha cittattharaṇābhirāmaṃ.
他登上一辆战车，车上高举着华丽的白伞，驾着如海螺般洁白的骏马，车身如初升的太阳般光彩夺目，悦意的车饰令人心喜。
191.
191.
Anekasaṅkhehi balehi saddhiṃ velātivattambudhisannibhehī;
Nivattamānassa bahujjanassa vināpi dehaṃ manasānuyāto
他与无数如溢岸之海般的军队同行，而那些转身离去的人们，虽身未随，心却紧随其后。
192.
192.
Susanthataṃ sabbadhivālukāhi susajjitaṃ puṇṇa ghaṭādikehi;
Pupphābhikiṇṇaṃ paṭipajji dīghaṃ suvitthataṃ pāṭaliputtamaggaṃ.
他走上那条通往华氏城的漫长而宽阔的道路，路上铺满细沙，以满瓶等物装饰，遍洒鲜花。
193.
193.
Kaliṅghanātho kusumādikehi naccehi gītehi ca vāditehi;
Dine dine addhani dantadhātuṃ pūjesi saddhiṃ vanadevatāhi.
迦陵伽王日复一日地在路上以鲜花、舞蹈、歌唱和音乐供奉佛牙，林中诸天也一同礼敬。
194.
194.
Suduggamaṃ sindhumahīdharehi kamena maddhānamatikkamitvā;
Ādāya dhātuṃ manujādhinātho agā puraṃ pāṭali puttanāmaṃ.
人主带着舍利，逐渐越过那由江河山脉构成的险途，抵达了名为华氏城的城市。
195.
195.
Rājādhirājo’tha sabhāya majjhe disvāna taṃ vītabhayaṃ visaṅkaṃ;
Kaliṅgarājaṃ paṭighābhibhuto abhāsi pesuññakare nigaṇṭhe
于是，这位万王之王在议事厅中，见到迦陵伽王(Kaliṅgarāja)无畏无惧，便被愤怒所吞噬，对那些进谗言的尼乾陀说：
196.
196.
Deve jahitvāna namassanīye chavaṭṭhimetena namassitaṃ’taṃ;
Aṅgārarāsimhi sajotibhūte nikkhippa khippaṃ dahathādhuneti.
“他舍弃了应受礼敬的天神，却礼拜这具尸骨；快将它投入炽燃的炭火堆中，立即焚烧！”
197.
197.
Pahaṭṭhacittā’vatato nigaṇṭhārājaṅgaṇe te mahatiṃ gabhīraṃ;
Vītaccikaṅgāraka rāsi puṇṇaṃ aṅgārakāsuṃ abhisaṅkhariṃsu.
那些心怀喜悦的尼乾陀在王宫庭院中造了一个巨大而深邃的炭火坑，里面堆满了炽热的炭火。
198.
198.
Samantato pajjalitāya tāya sajotiyā roruvabheravāya;
Mohandhabhutā atha titthiyā te taṃ dantadhātuṃ abhinikkhipiṃsu.
在那四方炽燃、发出可怖吼声的光焰中，那些被愚痴蒙蔽的外道，将佛牙舍利投入其中。
199.
199.
Tassānubhāvena tamaggīrāsiṃ hetvā sarojaṃ rathacakkamattaṃ;
Samantato uggatareṇujāla muṭṭhāsi kiñjakkha bharābhirāmaṃ.
凭借其威力，那团火焰遂熄，一朵车轮般大的莲花升起，花蕊丰满，庄严美丽，花粉如网，从四面八方扬起。
200.
200.
Tasmiṃ khaṇe paṅkaja kaṇṇikāya patiṭṭhahitvā jinadantadhātu;
Kundāvadātāhi pabhāhi sabbā disā pabhāsesi pabhassarāhi.
刹那间，胜利者的佛牙舍利安住于莲台之上，以茉莉花般洁白明亮的光芒，照亮了四面八方。
201.
201.
Disvāna taṃ acchariyaṃ manussā pasannacittā ratanādikehi;
Sampūjayitvā jinadantadhātuṃ sakaṃ sakaṃ diṭṭhimavossajiṃsu.
人们见到此等奇迹，心生净信，以珍宝等供养佛牙舍利，并舍弃了各自的邪见。
202.
202.
So paṇḍurājā pana diṭṭhijālaṃ cirānubaddhaṃ apariccajanto;
Patiṭṭhapetvā’dhikaraññametaṃ kuṭena ghātāpayi dantadhātuṃ.
然而，般度王不舍弃其长久执持的邪见之网，将佛牙舍利置于铁砧之上，命人用铁锤击打。
203.
203.
Tassaṃ nimuggā’dhikaraññamesā upaḍḍhabhāge naca dissamānā;
Pubbācalaṭṭho’va sudhāmarīci jotesi raṃsīhi disā samantā.
佛牙舍利没入那铁砧之中，一半已不可见；但它犹如立于东山的月亮，以其光芒照亮了四面八方。
204.
204.
Disvānubhāvaṃ jinadantadhātu yāpajji so vimbhaya maggarājā;
Eko’tha issāpasuto nigaṇṭho taṃ rājarājānamidaṃ avoca.
见到佛牙舍利的威力，那位大王心生惊叹。然而，一位心怀嫉妒的尼乾陀向这位万王之王进言道：
205.
205.
Rāmādayo deva janaddanassa nānāvatārā bhuvane ahesuṃ;
Tassekadeso’ca idaṃ chavaṭṭhinoce’nubhāvokathamīdisoti.
“大王啊，罗摩(Rāma)等是遍入天(Janārdana)在世间的种种化身。此(舍利)也是他身体的一部分；若它只是一具尸骨，其威力何以如此？”
206.
206.
Addhā manussattamupāgatassa devassa pacchā tidivaṃ gatassa;
Dehekadeso ṭhapito hitatthametanti saccaṃvacanaṃbhaveyya.
“诚然，此乃一位天神化身为人，后又回归天界，为了利益世间而留下其身体的一部分——此言方为真实。”
207.
207.
Saṃvaṇṇayitvāna guṇe pahūte nārāyaṇassa’ssamahiddhikassa;
Nimuggamettā’dhikaraññametaṃsampassato mebahinīharitvā.
“我将赞颂大神通者那罗延(Nārāyaṇa)的无量功德，并以慈心观照，便能将这陷入铁砧的舍利取出。”
208.
208.
Sampādayitvāna mahājanānaṃ mukhāni paṅkeruhasundarāni;
Yaṭicchitaṃ gaṇhatha vatthujātaṃ iccāha rājā mukhare nigaṇṭhe.
国王对那些饶舌的尼乾陀说：“你们若能使大众的面容如莲花般美丽，那么你们想要什么东西就拿去吧！”
209.
209.
Te titthiyā viṇahusuraṃ guṇehi vicitta rūpehi abhitthavitvā;
Toyena siñciṃsu saṭhā tathāpi ṭhitappadesā na calittha dhātu.
那些外道以琵琶之声和各种赞歌称颂后，又狡诈地以水浇洒，但舍利仍立于原处，纹丝不动。
210.
210.
Jigucchamāno atha te nigaṇṭhe so dhātuyānīharaṇe upāyaṃ;
Anvesamāno vasudhādhinātho bheriṃ carāpesi sake puramhi.
于是，那位大地主宰厌恶那些尼乾陀，为寻找取出舍利的方法，便在自己的城中命人击鼓宣告。
211.
211.
Nimuggametthā’dhikaraññamajji yo dhātumetaṃ bahi nīhareyya;
Laddhāna so issariyaṃ mahantaṃ raññosakāsāsukhamessatīti
“若有人能将这沉入铁砧中央的舍利取出，他将获得巨大的权势，并从国王处得到安乐。”
212.
212.
Sutvā na taṃ bheriravaṃuḷāraṃpuñaññatthikobuddhabalepasanno;
Tasmiṃ pure seṭṭhisuto subhaddo pāvekkhirañño samitiṃ pagabbho.
听到那洪亮的鼓声，一位寻求福德、对佛陀之力具足信心的商主之子善贤(Subhadda)，无畏地进入了国王的集会。
213.
213.
Tamaggarājaṃ atha so namitvā sāmājikānaṃ hadayaṅgamāya;
Bhāsāya sabbaññuguṇappabhāvaṃ vaṇṇesi sārajjavimutta citto.
于是，他礼敬那位上首王，以令与会大众心悦的言语，怀着无畏之心，赞颂一切智者的功德与威力。
214.
214.
Bhumiṃ kiṇitvā mahatā dhanena manoramaṃ jetavanaṃ vihāraṃ;
Yo kārayitvāna jinassa datvā upaṭṭhahi taṃ catupaccayehi.
“他以巨资购地，建造了悦人的祇陀林(Jetavana)精舍，供养给胜利者，并以四事资具护持他。”
215.
215.
Anāthapiṇḍippadaseṭṭhiseṭṭhosodiṭṭhadhammopapitāmahome;
Tilokanāthe mama dhammarāje tumhe’dhunāpassathabhattibhāraṃ.
“那位亲见正法的给孤独长者(Anāthapiṇḍika)是我的祖父；现在，你们将看到我对三界怙主、我的法王的虔诚。”
216.
216.
Itthaṃ naditvāna pahūtapañeññā katvāna ekaṃsamathuttarīyaṃ;
Mahītalaṃ dakkhiṇajānukena āhacca baddhañjaliko avoca.
具大智慧者如此宣说后，他偏袒右肩，右膝触地，合掌说道：
217.
217.
Chaddantanāgo savisena viddho sallena yo lohitamakkhi taṅgo;
Chabbaṇṇaraṃsīhi samujjalante chetvāna luddāya adāsi dante.
“他曾为六牙象王，身被毒箭射中，血染其身；他割下自己闪耀着六色光芒的象牙，赠予猎人。”
218.
218.
Saso’pi hutvāna visuddhasīlo ajjhattadānābhirato dvijāya;
Yo’dajjidehampi sakaṃ nipacca aṅgārarāsimhi bubhukkhitāya.
“他亦曾为兔，持守净戒，乐于内身布施；为了饥饿的婆罗门，他将自己的身体投入炽热的炭火堆中。”
219.
219.
Yo bodhiyā bāhiravatthudānā atittarūpo sivirāja seṭṭho;
Adāsi cakkhūni pabhassarāni dvijāya jiṇṇāya acakkhukāya.
“他曾为最胜的尸毗王(Sivirāja)，为求菩提，于外物布施永不满足；他将自己明亮的双眼施予一位年老失明的婆罗门。”
220.
220.
Yokhantivādī’pi kalāburāje chedāpayante’pi sahatthapādaṃ;
Pariplutaṅgorudhire titikkhimettāyamāno yasadāyake’va.
“他亦曾为忍辱仙人(Khantivādī)，即使被迦蓝浮王(Kalāburāja)下令砍断手足，身体浸染于鲜血中，他仍怀着慈心忍受，对待国王犹如对待施予他名誉者。”
221.
221.
Yo dhammapālo api sattamāsa jātopaduṭṭhe janakesakamhi;
Kārāpayante asimālakammaṃ cittaṃ na dūsesi patāparāje.
“法护(Dhammapāla)，即使在七个月大时，当他那心怀恶意的父亲要对他执行剑刑时，他也没有污染自己的心，哦，威光赫赫的国王。”
222.
222.
Sākhāmigo yo asatā pumena vane papātā sayamuddhaṭena;
Silāya bhinne’pi sake lalāṭe taṃ khemabhumiṃ anayitthamūḷhaṃ.
“那位猴王，从林中的深坑里救起了一个恶人；即使自己的额头被石头砸破，他仍将那个愚痴的人引向安全之地。”
223.
223.
Ruṭṭhena mārena’bhinimmitampi aṅgārakāsuṃ jalitaṃ vihijja;
Samuṭṭhite sajjumahāravinde ṭhatvāna yo seṭṭhi adāsi dānaṃ.
“那位长者（菩萨）避开了愤怒的魔罗(Māra)所变现的炽燃炭火坑，站在瞬间生起的大莲花上行了布施。”
224.
224.
Migena yenāpevijaññamekaṃ bhītaṃvadhāmocayituṃkuraṅgiṃ;
Āghātane attasiraṃṭhapetvāpamocitā’ñññapipāṇisaṅghā.
“那位鹿王，为从屠杀中解救一只受惊的母鹿，将自己的头置于刑场上，从而也解救了其他众生。”
225.
225.
Yo sattavasso visikhāya paṃsu kīḷāparo sambhavanāmako’pi;
Sabbaññulīḷhāya niguḷhapañhaṃ puṭṭho viyākāsi sucīratena.
“名为善生(Sambhava)的菩萨，虽然年仅七岁，在街上玩着泥沙，但当被以一切智者的方式问及深奥的问题时，他以其清净的品行作出了阐释。”
226.
226.
Hitvā nikantiṃ sakajīvite’pi baddhāsakucchimhi ca vettavalliṃ;
Sākhāmige nekasahassasaṅkhe vadhāpamocesi kapissaroyo.
“那位猴王，舍弃了对自己生命的执着，将藤蔓系于腹部，从屠杀中解救了数千只猴子。”
227.
227.
Santappayaṃ dhammasudhārasena yo mānuse tuṇḍilasūkaro’pi;
Isī’va katvā atha ñāyaganthaṃ nijaṃ pavattesi cirāya dhammaṃ.
“即使身为名为图迪拉(Tuṇḍila)的猪，他也以法的甘露之味满足了人们；他如同仙人一般，阐述了正理的论说，长久地弘扬自己的正法。”
228.
228.
Paccatthikaṃ puṇṇakayakkhamuggaṃ mahiddhikaṃ kāmaguṇesu giddhaṃ;
Yo tikkhapaññovidhurābhidhānodamesi kāḷāgirimattakamhi.
“名为维杜拉(Vidhura)的智者，降伏了那凶猛、大神通、贪恋欲乐的敌人——本那咖(Puṇṇaka)夜叉，如同调伏名为黑山(Kāḷāgiri)的发情大象。”
229.
229.
Kulāvasāyi avirūḷhapakkho yo buddhimā vaṭṭakapotako’pi;
Saccena dāvaggimabhijjalantaṃ vassena nibbāpayi vārido’va.
“那只聪明的鹌鹑雏鸟，虽居于巢中，羽翼未丰，却以真实语的力量熄灭了炽燃的森林大火，如同云层降下雨水一般。”
230.
230.
Yo maccharājāpi avuṭṭhikāledisvānamacche tasitekilante;
Saccenavākyenamahoghapuṇṇaṃmuhuttamattenaakāsiraṭṭhaṃ.
“那位鱼王，在干旱之时，见到鱼群因干渴而疲惫不堪，他以真实之语，顷刻间使整个区域洪水遍满。”
231.
231.
Vicittahatthassa rathādikāni vasundharā kampana kāraṇāni;
Putte’nujāte sadisecadāreyo’dajjivessantarajātiyampi.
“在韦桑达拉(Vessantara)那一世，他布施了华丽的大象、车乘等能令大地颤动的物品，也布施了自己的儿女和妻子。”
232.
232.
Buddho bhavitvā api diṭṭhadhamma sukhānapekkho karuṇānuvattī;
Sabbaṃ sahanto avamānanādiṃ yodukkaraṃ lokahitaṃakāsi.
“即使已成佛，他亦不求现世之乐，唯依循悲悯；他忍受一切轻蔑等事，行了利益世间的难行之事。”
233.
233.
Balena saddhiṃ caturaṅgikena abhiddavantaṃ atibhiṃsanena;
Ajeyyasatthaṃ paramiddhipattaṃ damesi yo ālavakampī yakkhaṃ.
“他调伏了阿罗婆迦(Ālavaka)夜叉，那夜叉率领着极其恐怖的四支军队前来攻击，其武力不可战胜，且已达最高神通。”
234.
234.
Dehābhinikkhanta hutāsanacci mālākulaṃ brahmabhavaṃ karitvā;
Bhetvāna diṭṭhiṃ sucirānubaddhaṃ damesi yo brahmavaraṃ munindo.
“牟尼之主，他使梵天界充满从自身发出的火焰光环，摧破了（梵天）长久执持的邪见，从而调伏了那位最胜的梵天。”
235.
235.
Accaṅkusaṃ dānasudhota gaṇḍaṃ nipātitaṭṭhālaka gopurādiṃ;
Dhāvantamagge dhanapālahatthiṃ damesi yo dāruṇamantakaṃ’va.
“他调伏了护财(Dhanapāla)象，它不受象钩控制，双颊流淌着情液，曾推倒箭楼和城门，在路上狂奔，如同可怕的死神一般。”
236.
236.
Manussarattāruṇapāṇipādamukkhippa khaggaṃ anubandhamānaṃ;
Mahādayo duppasahaṃ parehi damesi yo aṅgulimālacoraṃ.
“大悲者调伏了难以被他人制服的指鬘(Aṅgulimāla)盗贼，当时那盗贼正高举着剑追来，其手足已被人的鲜血染红。”
237.
237.
Yo dhammarājā vijitārisaṅgho pavattayanto varadhammacakkaṃ;
Saddhamma saññaṃ ratanākarañca ogāhayī saṃ parisaṃ samaggaṃ.
“法王，他战胜了敌众，转动了殊胜的法轮；他令整个大众沉浸于名为正法的宝藏大海之中。”
238.
238.
Tasseva saddhamma varādhipassatathāgatassa’ppaṭipuggalassa;
Anantañāṇassa visāradassa esā mahākāruṇikassa dhātu.
“这便是那位正法之殊胜主宰、无与伦比的如来、拥有无边智慧且无所畏惧的大悲者的舍利。”
239.
239.
Anena saccena jinassa dhātu khippaṃ samāruyha nabhantarāḷaṃ;
Sudhaṃsulekheva samujjalanti kaṅkhaṃ vinodetu mahājanassa.
以此真实之力，愿胜利者之舍利疾速升入空中，如皎洁明月般闪耀，消除大众之疑虑。
240.
240.
Tasmiṃ khaṇe sā jinadantadhātu nabhaṃ samuggamma pabhāsayantī;
Sabbā disā osadhitārakā’va janaṃ pasādesi vtiṇṇakaṅkhaṃ.
彼时，彼胜利者之牙舍利升入虚空，如药星般照耀所有方向，令已断除疑惑之人生起净信。
241.
241.
Athotaritvā gaganaṅgaṇamhā sā matthake seṭṭhisutassa tassa;
Patiṭṭhahitvāna sudhābhisittagattaṃ’va taṃ pīṇayi bhattitinnaṃ.
然后，彼舍利从天空庭院降下，安住于彼长者子之头顶；如同身体被甘露浇灌，令笃信虔诚的他充满喜悦。
242.
242.
Dasvāna taṃ acchariyaṃ nigaṇṭhā iccabravuṃ paṇḍunarādhipaṃ taṃ;
Vijjābalaṃ seṭṭhisutassa etaṃ na dhātuyā deva ayampabhāvo.
裸形外道们见到彼奇迹，对般度王(Pāṇḍu)如是说：“大王，此乃彼长者子之咒术之力，非此舍利之神威。”
243.
243.
Nisamma tesaṃ vacanaṃ narindo iccabravī seṭṭhisutaṃ subhaddaṃ;
Yathā ca ete abhisaddaheyyuṃ tathāvidhaṃ dassaya iddhimaññaṃ.
国王听闻彼等之言，对名为善贤(Subhadda)的长者子说：“请再展示另一种神通，以令彼等信服。”
244.
244.
Tato subhaddo tapanīyapatte sugandhisītodakapūritamhi;
Vaḍḍhesi dhātuṃ munipuṅgavassa anussaranto caritabbhutāni.
于是，善贤忆念着牟尼尊之奇妙德行，于盛满芬芳凉水之金钵中，令彼舍利增长。
245.
245.
Sā rājahaṃ sī’va vidhāvamānā sugandhitoyamhi padakkhiṇena;
Ummujjamānā ca nimujjamānā jane pamodassudhare akāsi.
彼舍利如王雁，于芬芳之水中右绕游行，时浮时沉，令众人流下喜悦之泪。
246.
246.
Tato ca kāsuṃ visikhāyamajjhe katvā tahiṃ dhātumabhikkhipitvā;
Paṃsūhi sammā abhipūrayitvā bahūhi maddāpayi kuñjarehi.
然后，于街道中央掘一坑，将舍利投入其中，以尘土完全覆盖，并驱使众多大象践踏。
247.
247.
Bhetvā mahiṃuṭṭhahi cakkamattaṃ virājamānaṃ maṇikaṇṇikāya;
Pabhassaraṃ rūpiyakesarehi saroruhaṃ kañcanapattapāḷiṃ.
一朵莲花破土而出，大小如车轮，宝珠为蕊而闪耀，银丝为须，金瓣为缘，光辉灿烂。
248.
248.
Patiṭṭhabhitvāna tahiṃ saroje mandānilāvattitareṇu jāle;
Obhāsayanti’va disā pabhāhi diṭṭhā muhuttena jinassadhātu.
胜利者之舍利安住于彼莲花之上，于微风吹拂之花粉网中，于片刻间被见，仿佛以其光芒照亮四方。
249.
249.
Khipiṃsu vatthābharaṇāni maccā pavassayuṃ pupphamayañca vassaṃ;
Ukkuṭṭhisaddehi ca sadhukāranādehi puṇṇaṃ nagaraṃ akaṃsu.
众人抛掷衣物与饰品，并降下花雨；以欢呼声与善哉声，彼等令全城充满响动。
250.
250.
Te titthiyā taṃ abhivañcanaṃ’ti rājādhirājaṃ atha saññapetvā;
Jigucchanīye kuṇapādikehi khipiṃsu dhātuṃ parikhāya piṭṭhe.
于是，彼等外道说服万王之王，声称此乃欺诈；彼等将舍利与令人厌恶之尸体等物，一同抛于护城河后。
251.
251.
Tasmiṃ khaṇe pañcavidhambujehisañchāditāhaṃsagaṇopabhuttā;
Madhubbatālī virutābhirāmā ahosi sā pokkharaṇī’va nandā.
彼时，彼护城河被五种莲花覆盖，为雁群所享，因蜂群鸣唱而悦耳，变得如同难陀(Nandā)池一般。
252.
252.
Gajādhipā koññcaravaṃ raviṃsu kariṃsu hesāninadaṃ turaṅgā;
Ukkuṭṭhinādaṃ akariṃsu maccā suvāditā dundubhiādayo’pi.
象王发出长鸣，马匹发出嘶鸣；众人发出欢呼，战鼓等乐器亦被嘹亮奏响。
253.
253.
Thomiṃsu maccā thutigītakehi nacciṃsu ottappavibhusanā’pi;
Vatthāni sīse bhamayiṃsu mattā bhujāni poṭhesumudaggacittā.
众人以赞歌赞美，乃至以惭愧为庄严者亦起舞；彼等欣喜若狂，于头顶挥舞衣物，心意高昂，拍打手臂。
254.
254.
Dhūpehi kālāgarusambhavehi ghanāvanaddhaṃ’va nabhaṃ ahosi;
Samussitānekadhajāvalīhi puraṃ tadā vatthamayaṃ’va āsi.
天空犹如被黑沉香所生之香烟密云覆盖；彼时，城市因无数高扬之旗幡，看似由布帛造成。
255.
255.
Disvā tamaccheramacintanīyaṃ āmoditāmaccagaṇā samaggā;
Atthe niyojetu mupecca tassa vadiṃsu paṇḍussa narādhipassa.
见到彼稀有、不可思议之奇迹，全体大臣心生欢喜，一同来到般度王面前，为国王之利益而进言。
256.
256.
Disvāna yo īdisakampi rāja iddhānubhāvaṃ munipuṅgavassa;
Pasādamattampi kareyya noce kimatthiyā tassa bhaveyya paññā.
大王，若有人见到牟尼尊主如此神通威力，却不生起丝毫净信，则其智慧有何用处？
257.
257.
Pasādanīyesu guṇesu rāja pasādanaṃ sādhujanassa dhammo;
Pupphanti sabbe sayameva vande samuggate komudakānanāni.
大王，于能启发净信之功德而生净信，此乃善人之法；当明月升起时，所有白莲园皆自行绽放。
258.
258.
Vācāya tesaṃ pana dummatīnaṃ mā saggamaggaṃ pajahittha rāja;
Andhe gahetvā vicareyya ko hi anvesamāno supathaṃ amūḷho.
大王，切莫因彼等恶慧者之言而舍弃天界之道。寻求善道之不愚痴者，有谁会牵引盲人而行？
259.
259.
Narādhipā kappiṇa bimbisāra suddhodanādi api tejavantā;
Taṃ dhammarājaṃ saraṇaṃ upecca piviṃsu dhammāmatamādarena.
迦比那(Kappiṇa)、频婆娑罗、净饭(Suddhodana)等具大威德之国王，亦皆皈依彼法王，恭敬饮用法之甘露。
260.
260.
Sahassanetto tidasādhipo’pi khīṇāyuko khiṇabhavaṃ munindaṃ;
Upecca dhammaṃ vimalaṃ nisamma alattha āyuṃ api diṭṭhadhammo.
乃至千眼天主帝释天，于寿命将尽时，亦诣见已尽诸有之牟尼主，听闻无垢之法后，重获寿命，且现见了法。
261.
261.
Tuvampi tasmiṃ jitapañcamāre devātideve varadhammarāje;
Saggāpavaggādhigamāya khippaṃ cittaṃ pasādehi narādhirāja.
大王，您亦应为证得天界与解脱，速速对彼战胜五魔、天中之天、无上法王生起净信心。
262.
262.
Sutvānatesaṃ vacanaṃ narindo vikiṇṇakaṅkho ratanattayamhi;
Senāpatiṃ atthavaraṃ avoca pahaṭṭhabhāvo parisāya majjhe.
国王听闻彼等之言，于三宝之疑虑烟消云散；于众人之中，心生欢喜，对阿塔瓦拉(Atthavara)将军说道：
263.
263.
Asaddahāno ratanattayassa guṇe bhavacchedanakāraṇassa;
Cirāya dulladdhipathe caranto ṭhito sarajje api vañcitohaṃ.
我不信三宝斩断轮回之功德，长久行于邪见之道，虽身居王位，我亦实为受骗。
264.
264.
Mohena khajjopanakaṃ dhamesiṃ sītaddito dhumasikhe jalante;
Pipāsito sindhujalaṃ pahāya piviṃ pamādena marīcitoyaṃ.
我因愚痴而吹萤火，如畏寒者吹冒烟之火；我于干渴时舍弃江河之水，却因放逸而饮阳焰之水。
265.
265.
Pariccajitvā amataṃ cirāya jivatthiko tikkhavisaṃ akhādiṃ;
Vihāya’haṃ campakapupphadāmaṃ adhārayiṃ jattusu nāgabhāraṃ.
我长久舍弃甘露，为求活命反食剧毒；我舍弃瞻波(campaka)花鬘，反将眼镜蛇之重负披于双肩。
266.
266.
Gantvāna khippaṃ parikhā samīpaṃ ārādhayitvā jinadantadhātuṃ;
Ānehi pūjāvidhinā karissaṃ puññāni sabbattha sukhāvahāni.
“速去护城河边，祈请胜利者之牙舍利，以供养仪轨将其迎来。我将造作能在一切处带来安乐之福德。”
267.
267.
Gantvātatesoparikhāsamīpaṃ senādhinātho paramappatīto;
Dhātuṃ munindassa namassamāno ajjhesi rañño hitamā caranto
于是，彼将军极为欣喜，前往护城河边，遵行国王之意旨，顶礼牟尼主之舍利并祈请道：
268.
268.
Cirāgataṃ diṭṭhimalaṃ pahāya alattha saddhaṃ sugate narindo;
Pāsādamāgamma pasādamassa vaḍḍhehi rañño ratanattayamhi.
“国王已舍弃长久之邪见垢，于善逝生起信心。请您移步宫殿，增进国王于三宝之净信！”
269.
269.
Tasmiṃ khaṇe pokkharaṇī vicittā phullehi sovaṇṇasaroruhehi;
Alaṅkarontī gaganaṃ ahosi mandākinīvābhinavāvatārā.
尔时，彼莲池因盛开之金色莲花而绚丽多彩，庄严天空，犹如新降临之曼达基尼天河。
270.
270.
Haṃsaṅgaṇevātha munindadhātu sā paṅkajā paṅkajamokkamanti;
Kundāvadātāhi pabhāhi sabbaṃ khirodakucchiṃ’va puraṃ akāsi.
于是，牟尼主之舍利犹如天鹅群，从一莲花移至另一莲花；其以茉莉花般洁白之光，使整座城市宛如乳海。
271.
271.
Tato surattañjalipaṅkajamhi patiṭṭhahitvāna camupatissa;
Sandissamānā mahatā janena mahapphalaṃ mānusakaṃ akattha.
然后，舍利安住于将军鲜红如莲之合掌中，为大众所见，为人类成就了巨大果报。
272.
272.
Sutvāna vuttantamimaṃ narindo pahaṭṭhabhāvopadasā’va gantvā;
Saṃsūcayanto diguṇaṃ pasādaṃ suvimhitopañjalikoavoca.
国王听闻此事，心生欢喜，步行前往；其极为惊奇，合掌示敬，显露出加倍之净信，然后说道：
273.
273.
Vohāradakkhā manujā muninda saṅghaṭṭayitvā nikasopalamhi;
Karontiagghaṃ varakañcanassa esohi dhammo caritopurāṇo.
牟尼主啊，善于交易之人，于试金石上摩擦后，方确定上等黄金之价值；此诚为古来之法。
274.
274.
Maṇiṃ pasatthākarasambhavampi hutāsakammehabhīsaṅkharitvā;
Pāpentirājaññakirīṭakoṭiṃ vibhusanattaṃ vidunomanussā.
纵然是产自著名矿山之宝珠，亦需经火加工，有智慧之人方将其置于国王王冠之顶以为庄严。
275.
275.
Vīmaṃsanatthāya tavādhunāpi mayā kataṃ sabbamidaṃ muninda;
Āguṃ mahantaṃ khama bhuripañña khippaṃ mamālaṅkuru uttamaṅgaṃ.
牟尼主啊，我方才所做一切，皆为考验于您；大慧者啊，请宽恕我此巨大过失，并速严饰我之头顶。
276.
276.
Patiṭṭhitā tassa tato kirīṭe maṇippabhā bhāsini dantadhātu;
Amuñci raṃsī dhavalā pajāsu sinehajātā iva khīradhārā.
然后，佛牙舍利安住于其宝光闪耀之王冠上；向众人放射出洁白光芒，犹如慈爱所生之乳流。
277.
277.
So dantadhātuṃ sirasāvahanto padakkhiṇaṃtaṃnagaraṃ karitvā;
Sampūjayanto kusumādikehi susajjitante puramāharittha.
彼顶戴佛牙舍利，右绕彼城，以鲜花等物供养，将其迎入装饰华美之内城。
278.
278.
Samussitodārasitātapatte pallaṅkaseṭṭhe ratanujjalamhi;
Patiṭṭhapetvāna jinassa dhātuṃ pūjesi rājā ratanādikehi.
国王于竖立高大白伞盖、宝光闪耀之殊胜宝座上，安奉胜利者之舍利，并以宝物等供养。
279.
279.
Buddhādivatthuttayameva rājā āpāṇakoṭiṃ saraṇaṃ upecca;
Hitvā vihiṃsaṃ karuṇādhivāso ārādhayī sabbajanaṃ guṇehi.
国王终其一生皈依佛等三宝；舍弃恼害，安住慈悲，以诸功德令一切人欢喜。
280.
280.
Kāresi nānāratanappabhāhi sahassaraṃsīṃ’va virocamānaṃ;
Narādhipo bhattibharānurūpaṃ sucittitaṃ dhātunivesanampi.
人主亦建造一座舍利殿，其装饰精美，与其虔诚信仰相称，以种种宝光闪耀，犹如千光者般辉煌。
281.
281.
Vaḍḍhesi so dhātugharamhi dhātuṃ alaṅkaritvā sakalaṃ purampi;
Sesena pūjāvidhinā atitto pūjesi raṭṭhaṃ sadhanaṃ sabhoggaṃ.
彼于舍利殿中供奉舍利，并庄严全城；因对其余供养方式不满足，遂以整个国家及其财富资具作供养。
282.
282.
Āmantayitvā guhasīvarājaṃ sammānitaṃ attasamaṃ karitvā;
Dānādikaṃ puññamanekarūpaṃ saddhādhano sañciṇirājaseṭṭho.
信财具足之贤善国王，邀请古哈西瓦王(Guhasīva)，待之如己，恭敬有加，并积累布施等种种福德。
283.
283.
Tato so bhupālo kumatijanasaṃsaggamanayaṃ,Nirākatvā magge sugatavacanujjotasugame;
Padhāvanto sammā saparahitasampatticaturo,Pasatthaṃ lokatthaṃ acari caritāvajjitajano.
于是，彼国王舍弃与恶人交往之非道，于善逝言教所照亮之善道上，如理精进。其善巧于自他二利，行为无过，行持世所称赞之利他行。
Tatiyo paricchedo.
第三章。
284.
284.
Carati dharaṇi pāle rājadhammesu tasmiṃ,Samaracaturaseno khīradhāro narindo;
Nijabhujabalalīlā’rātidappappamāthī,Vibhavajanitamāno yuddhasajjo’bhigañchi.
彼护地之王行持王法时，有奇拉达罗王(Khīradhāra)，其军善战，以其臂力之戏摧毁敌慢，因财富而生我慢，遂全副武装，前来作战。
285.
285.
Karivaramatha disvā so guhādvārayātaṃ,Paṭibhayarahitatto sīharājā’va rājā;
Nijanagarasamīpāyātametaṃ narindaṃ,Amitabalamamahoghenottharantā’bhiyāyi.
尔时，彼王见彼巨象行至城门，心无畏惧，犹如狮王，以无量兵力，如大洪流，迎战彼来犯都城之王。
286.
286.
Uditabahaḷadhūlīpāḷiruddhantaḷikkho,Samadavividhayodhārāvasaṃrambhabhīme;
Nisitasarasatālīvassadhārākarāḷe,Ajini mahati yuddhe paṇḍuko khīradhāraṃ.
于彼大战中，尘土弥天，狂暴战士，怒而可畏，锐利箭矢，如雨倾泻；般度王(Paṇḍu)击败奇拉达罗王。
287.
287.
Atha narapatiseṭṭho saṅgahetvāna raṭṭhaṃ,Nija tanuja varasmiṃ rajjabhāraṃ nidhāya;
Sugata dasana dhātuṃ sampaṭicchāpayitvā,Pahiṇi ca guhasīvaṃ sakkaritvā saraṭṭhaṃ.
于是，彼贤善国王统理其国，将王位传予其贤子；彼领受善逝之牙舍利，并恭敬地将古哈西瓦王送回其国。
288.
288.
Suviramavanīpālo saññamaṃ ajjhupeto,Vividha vibhava dānāyācake tappayitvā;
Tidasapura samājaṃ dehabhedā payāto,Kusala phalamanappaṃ patthitaṃ paccalattha.
彼英勇护国之王，持守戒律，以种种财富布施，令乞求者满足；身坏命终后，往生天神之城，获得其所希求之无量善果。
289.
289.
Narapati guhasīvo taṃ munindassa dhātuṃ,Sakapuramupanetvā sādhu sammānayanto;
Sugati gamana magge pāṇino yojayanto,Sucarita mabhirūpaṃ sañciṇanto vihāsi.
人王古哈西瓦将彼牟尼主之舍利带回己城，善加恭敬供养；彼令众生趣向善道，积累美妙善行而住。
290.
290.
Agaṇitamahimassujje nirañño tanūjo,Purima vayasi yevāraddhasaddhābhiyogo;
Dasabala tanudhātuṃ pūjituṃ tassa rañño,Puravara mupāyāto dantanāmo kumāro.
优禅尼(Ujjeni)国之具无量威德国王有子，名丹塔(Danta)王子，其于早年即已发起虔诚精进之心。为供养十力世尊之身舍利，彼来到古哈西瓦王之都城。
291.
291.
Guṇajanita pasādaṃ taṃ kaliṅgādhināthaṃ,Nikhila guṇa nivāso so kumāro karitvā;
Vividha mahavidhānaṃ sādhusampādayanto,Avasi sugatadhātuṃ anvahaṃ vandamāno.
彼王子乃一切功德之所依，令羯陵伽(Kaliṅga)国主因其德行而生净信。彼善行种种盛大供养，每日礼拜善逝舍利而住。
292.
292.
Abhavi ca guhasīvassāvanīsassa dhitā,Vikaca kuvalayakkhī haṃsakantābhiyātā;
Vadana jita sarojā hāridhammillabhārā,Kucabharanamitaṅgi hema mālābhidhānā.
古哈西瓦王有一女，名曰金鬘(Hemamālā)。其眼如盛开之青莲，步态优雅如天鹅，容颜胜过莲花，发髻迷人，身姿因胸部丰满而微倾。
293.
293.
Akhilaguṇanidhānaṃ bandhubhāvānurūpaṃ,Suvimalakulajātaṃ taṃ kumāraṃ viditvā;
Narapati guhasīvo attano dhītaraṃ taṃ,Adadi sabahumānaṃ rājaputtassa tassa.
人王古哈西瓦得知彼王子乃一切功德之宝藏，出身清净高贵之族，堪为姻亲，遂满怀敬意，将己女嫁与彼王子。
294.
294.
Manujapati kumāraṃ dhāturakkhādhikāre,Pacuraparijanaṃ taṃ sabbathā yojayitvā;
Gava mahisa sahassādīhi sampīṇayitvā,Saka vibhava sarikkhe issaratte ṭhapesi.
人主将彼拥有众多随从之王子，全权委以守护舍利之职；并以数千牛、水牛等物使其满足，赐其与自己财富相当之权位。
295.
295.
Samarabhuvi vinaṭṭhe khīradhāre narinde,Malayavanamupetā bhāgineyyā kumārā;
Pabala mati mahantaṃ saṃharitvā balaggaṃ,Upapuramupagañchuṃ dhātuyā gaṇhanatthaṃ.
奇拉达罗王(Khīradhāra)于战场败亡后，其外甥王子们前往马拉雅(Malaya)森林，集结一支强大精锐之师，来到城郊，意图夺取舍利。
296.
296.
Atha nagarasamīpe te nivesaṃ karitvā,Savaṇakaṭukametaṃ sāsanaṃ pesayiṃsu;
Sugatadasanadhātuṃ dehi vā khippamamhaṃ,Yasasirijananiṃ vā kīḷa saṅgāmakeḷiṃ.
于是，彼等于城池附近安营扎寨，并送去此刺耳讯息：“速将善逝之牙舍利交与我等，或与我等一战，以决荣耀！”
297.
297.
Sapadi dharaṇipālo sāsanaṃ taṃ suṇitvā,Avadi rahasi vācaṃ rājaputtassa tassa;
Nahi sati mama dehe dhātumaññassa dassaṃ,Ahamapi yadi jetuṃ neva te sakkuṇeyyaṃ.
护地之王闻此讯息，立即私下对王子言道：“只要我身尚存，纵使不能胜彼，亦决不将舍利交予他人。”
298.
298.
Suranara namitaṃ taṃ dantadhātuṃ gahetvā,Gahita dijavilāso sīhaḷaṃ yāhi dīpaṃ;
Iti vacanamudāraṃ mātulassātha sutvā,Tamavaca guhasīvaṃ dantanāmo kumāro.
听闻舅父此番高尚之言：“请带着这枚受天人礼敬的佛牙舍利，乔装为婆罗门，前往狮子岛(Sīhaḷa)吧！”，丹塔(Danta)王子对瞿诃西瓦(Guhasīva)说道：
299.
299.
Tavaca mamaca ko vā sīhaḷe bandhubhūto,Jinavaraṇasaroje bhattiyutto ca kovā;
Jalanīdhiparatīre sīhaḷaṃ khuddadesaṃ,Kathamahamatinessaṃ dantadhātuṃ jinassa.
“在狮子岛，谁是你的亲戚，谁又是我的亲戚？谁又对最胜者的莲足具足虔信？我如何能将佛陀的佛牙舍利带到海洋彼岸的狮子岛那个小国呢？”
300.
300.
Tamavadi guhasīvo bhāgineyyaṃ kumāraṃ,Dasabalatanudhātu saṇṭhitā sīhaḷasmiṃ;
Bhavabhayahatidakkho vattate satthudhammo,Gaṇanapathamatītā bhikkhavo cāvasiṃsu.
瞿诃西瓦对他的外甥王子说：“十力世尊的身舍利安住于狮子岛；善于摧毁轮回之怖畏的导师之法在那里流传；还有数不胜数的比丘也住在那里。”
301.
301.
Mama ca piyasahāyo so mahāsena rājā,Jinacaraṇasarojadvandasevābhiyutto;
Salilamapi ca phuṭṭhaṃ dhātuyā patthayanto,Vividharatanajātaṃ pābhataṃ pesayittha.
“我的挚友大军(Mahāsena)王，他精勤于侍奉最胜者的双莲足，甚至渴求触及舍利的净水，为此他曾送来种种宝物作为礼物。”
302.
302.
Pabhavati manujindo sabbadā buddhimā so,Sugatadasanadhātuṃ pūjituṃ pūjaneyyaṃ;
Paricitavisayamhā vippavutthaṃ bhavantaṃ,Vividhavibhavadānā sādhu saṅgaṇhituñca.
“那位具足智慧的人主总是能够供养那值得供养的善逝佛牙舍利，也能够以种种财富布施，妥善地接待远离故土的你。”
303.
303.
Nija duhitupatiṃ taṃ itthamārādhayitvā,Narapati guhasīvo saṅgahetvāna senaṃ;
Raṇadharaṇimupeto so kumārehi saddhiṃ,Maraṇaparavasattaṃ ajjhagā yujjhamāno.
如此说服了自己的女婿后，人主瞿诃西瓦集结军队，与王子们一同奔赴战场，在战斗中不幸阵亡。
304.
304.
Atha narapati putto dantanāmo suṇitvā,Savaṇa kaṭukametaṃ mātulassappavattiṃ;
Gahita dijavilāso dantadhātuṃ gahetvā,Turita turita bhūto so puramhā paḷāyi.
于是，名为丹塔的人王之子，听闻了关于舅父的这则刺耳消息，便乔装为婆罗门，带着佛牙舍利，匆匆忙忙地逃离了城池。
305.
305.
Sarabhasa mupagantvā dakkhiṇaṃ cātha desaṃ,Avicalitasabhāvo iddhiyā devatānaṃ;
Nadimatimahatiṃ so uttaritvāna puṇṇaṃ,Nidahi dasanadhātuṃ vālukārāsimajjhe.
他匆忙赶往南方地区，因天神们的威神力，他心意坚定，渡过一条波涛汹涌的大河，将佛牙舍利埋藏在一处沙堆之中。
306.
306.
Puna puramupagantvā taṃ gahītaññavesaṃ,Bhariyamapi gahetvā āgato tattha khippaṃ;
Sugatadasanadhātuṃ vālukāthupakucchiṃ,Ṭhapitamupacaranto acchi gumbantarasmiṃ.
他以另一种装束再次回到城里，带上妻子，迅速回到那地方；他待在灌木丛中，守护着安放在沙塔腹中的善逝佛牙舍利。
307.
307.
Sapadi nabhasi thero gacchamāno paneko,Vividhakiraṇajālaṃ vālukārāsithūpā;
Aviraḷitamudentaṃ dhātuyā tāya disvā,Paṇami sugatadhātuṃ otaritvāna tattha.
这时，有一位长老正在空中飞行，他看见那座沙堆佛塔因舍利的缘故，不断地放射出种种光网，于是他降落到那里，礼拜善逝的舍利。
308.
308.
Munisutamatha disvā jampatī te patītā,Nijagamanavidhānaṃ sabbamārocayiṃsu;
Dasabalatanujo so dhāturakkhā niyutto,Parahitaniratatto te ubho ajjhabhāsi.
那对夫妇见到那位牟尼之子后，心生欢喜，将他们此行的全部经过都告知了他。那位被任命守护舍利、专致于利他的十力世尊之子，对他们二人说道：
309.
309.
Dasabalatanudhātuṃ sīhaḷaṃ netha tumhe,Agaṇita tanukhedā vītasārajjametaṃ;
Api ca gamanamagge jātamatte vighāte,Saratha mamamanekopaddavacchedadakkhaṃ.
“你们要将十力世尊的身舍利带到狮子岛去。不要顾虑身体的疲惫，也无须畏怯。如果在路途中刚一出现任何障碍，就要忆念我，我善于断除种种灾厄。”
310.
310.
Iti sugatananūjo jampatīnaṃ kathetvā,Puna’pi tadanurūpaṃ desayitvāna dhammaṃ;
Puthutaramapanetvā sokasallañca gāḷhaṃ,Sakavasatimupeto antalikkhena dhīro.
善逝之子如此对那对夫妇说完，又为他们宣说了相应的法，彻底拔除了他们深重的忧悲之箭，然后那位智者便通过虚空回到了自己的住处。
311.
311.
Bhujagabhavanavāsī ninnagāyātha tassā,Bhujagapati mahiddhi paṇḍuhārābhidhāno;
Sakapurapavaramhā nikkhamitvā caranto,Samupagami tadā taṃ ṭhānamicchāvasena.
那时，有一位居住在那条河的龙宫(Bhujagabhavana)中、具大神通的龙王(Bhujagapati)，名为般度哈拉(Paṇḍuhāra)。他从自己殊胜的城中出来游行，随意地来到了那个地方。
312.
312.
Vimalapulinathūpā so samuggacchamānaṃ,Sasiruciramarīcijjālamālokayitvā;
Ṭhitamatha munidhātuṃ vālukārasigabbhe,Kimidamiti sakaṅkhaṃ pekkhamāno avedi.
他看见从洁净的沙塔中，升起一团月亮般美丽的光网，于是带着“这是什么？”的疑惑，注视着安住于沙堆胎藏中的牟尼舍利，随即了悟。
313.
313.
Sapadi sabahumāno so asandissamāno,Ratanamayakaraṇḍaṃ dhātuyuttaṃ gilitvā;
Vitataputhuladeho bhogamālāhi tuṅgaṃ,Kaṇakasikharirājaṃ veṭhayitvā sayittha.
他立刻满怀敬意地隐去身形，吞下了装有舍利的宝匣。然后，他展开巨大宽广的身体，用他环环相绕的蛇身盘住高耸的金顶山王，卧于其上。
314.
314.
Salilanidhisamīpaṃ jampatī gantukāmā,Pulinatalagataṃ taṃ dantadhātuṃ adisvā;
Nayanasaliladhāraṃ sokajātaṃ kirantā,Sugatasutavaraṃ taṃ taṅkhaṇe’nussariṃsu.
那对夫妇想要前往海边，却没有看到沙滩上的佛牙舍利；他们因悲伤而泪流满面，立刻忆念起那位殊胜的善逝之子。
315.
315.
Atha sugatasuto so cintitaṃ saṃviditvā,Agami savidhamesaṃ sokadinānanānaṃ;
Asuṇi ca jinadhātuṃ vālukārāsimajjhe,Nīhitamapi adiṭṭhaṃ pūjitaṃ jampatīhi.
于是那位善逝之子知道了他们的心念，来到那些因悲伤而面容憔悴的人身边；他听闻佛陀的舍利虽由那对夫妇供养并埋藏在沙堆中，但却不见了。
316.
316.
Sayitamatha yatīso dibbacakkhuppabhāvā,Ratanagirinikuñje nāgarājaṃ apassi;
Vihagapatisarīraṃ māpayi tammuhutte,Vitataputhulapakkhena’ntaḷikkhaṃ thakentaṃ.
于是那位修行主以天眼的力量，在宝山的山谷中看见了卧躺的龙王；他立刻化现出鸟王之身，以其巨大宽广的翅膀遮蔽了天空。
317.
317.
Jaladhimatigabhīraṃ taṃ dvidhā so karitvā,Pabalapavanavegena’ttano pakkhajena;
Sarabhasa mahidhāvaṃ bhīmasaṃrambhayogā,Abhigami bhujagindaṃ merupāde nipannaṃ.
他以自己翅膀产生的强风之力，将那深邃的大海一分为二，带着可怕的怒火，迅猛地冲向躺卧在须弥山(Meru)脚下的那位蛇王。
318.
318.
Jahitabhujagaveso taṅkhaṇe so phaṇindo,Paṭibhayacakitatto saṃkhipitvāna bhoge;
Sarabhasa mupagantvā tassa pāde namitvā,Vinayamadhuramitthaṃ taṃ munīsaṃ avoca.
于是，那位龙王在那一刻舍弃了蛇的威猛之相，因恐惧而惊慌失措，收敛起自己的身体，迅速上前，向那位圣者之主足下礼拜，以谦恭、甜美的言辞如此说道：
319.
319.
Sakalajanahitatthaṃ eva jāyanti buddhā,Bhavati janahitatthaṃ dhātumattassa pūjā;
Ahamapi jinadhātuṃ pūjayitvā mahagghaṃ,Kusalaphalamanappaṃ sañciṇissaṃ’ti gaṇhiṃ.
“诸佛出世，实为一切众生之利益，供养舍利亦为众生之利益。我取此珍贵的胜者舍利，亦是心想：‘我将供养此舍利，积累无量善果。’”
320.
320.
Atha manujagaṇānaṃ saccabodhārahānaṃ,Vasatibhavanamesā nīyyate sīhaḷaṃ taṃ;
Munivaratanudhātuṃ tena dehīti vutto,Bhujagapati karaṇḍaṃ dhātugabbhaṃ adajji.
（圣者说道：）“此舍利正被带往狮子岛，那里是堪能觉悟真理之人的居所。因此，请交出这位最上牟尼的身舍利！”听闻此言，龙王便交出了装有舍利的宝函。
321.
321.
Vihagapatitanuṃ taṃ saṃharitvāna thero,Jalacarasatabhīmā aṇṇavā uppatitvā;
Sakalapathavicakke rajjalakkhiṃ’va dhātuṃ,Narapatitanujānaṃ jampatīnaṃ adāsi.
长老收起了鸟王之身，从令众水族恐惧的大海中升起，将那犹如整个大地之吉祥的舍利，赐予了国王的子女——那对夫妇。
322.
322.
Iti katabahukāre saṃyaminde payāte,Sugatadasanadhātuṃ muddhanā ubbahantā;
Mahati vipinadevādīhi magge payutte,Vividhamahavidhāne te tato nikkhamiṃsu.
就这样，当那位施予诸多助益的克制之主离去后，他们头顶着善逝的佛牙舍利，在伟大的林神等所准备的道路上，伴随着各种盛大的仪式，从那里出发了。
323.
323.
Mudusurabhīsamīro kaṇṭakādivyapeto,Vimalapulinahārī āsī sabbattha maggo;
Ayanamupagate te dantadhātuppabhāvā,Nigamanagaravāsī sādhu sammānayiṃsu.
他们所行经的道路，处处都有柔和芬芳的微风，没有荆棘等物，并且铺着洁净悦意的细沙。当他们因佛牙舍利的威力而前行时，城镇的居民都对他们善加礼敬。
324.
324.
Kusumasurabhicuṇṇākiṇṇahatthāhi niccā,Sakutukamanuyātā kānane devatāhī;
Acalagahaṇaduggaṃ khepayitvāna maggaṃ,Agamumaturitā te paṭṭanaṃ tāmalittiṃ.
在森林中，他们常被天女们好奇地跟随着，那些天女手中撒满芬芳的花粉。他们不慌不忙地走完了山林险阻的路途，抵达了多摩梨帝港（Tāmalitti）。
325.
325.
Acalapadarabaddhaṃ suṭṭhitodārakūpaṃ,Uditaputhulakāraṃ dakkhanīyāmakañca;
Sayamabhimatalaṅkāgāminiṃ nāvamete,Sapadi samuparūḷhaṃ addasuṃ vāṇijehi.
他们看见一艘已被商人们登上的船。那船牢固地停泊着，有着高大优良的船桅，船身宽大宏伟，样貌悦意，正是他们所期望的、要开往兰卡（Laṅkā）的船。
326.
326.
Atha dijapavarā te sīhaḷaṃ gantumicchaṃ,Sarabhasa mupagantvā nāvikassāvadiṃsu;
Sutisukhavacasā so sādhuvuttena cesaṃ,Pamuditahadayo te nāvamāropayittha.
于是，那些尊贵的贤者渴望前往狮子国，便迅速上前告知船主。船主听了他们悦耳的话语，又因他们言辞得体，心生欢喜，便让他们登上了船。
327.
327.
Jalanidhimabhirūḷhesvesu ādāya dhātuṃ,Samabhavumupasannā lolakallolamālā;
Samasurabhimanuñño uttaro vāyi vāto,Vimalarucirasobhā sabbathā’suṃ disā’pi.
当他们带着舍利登上大船出海时，翻滚的波浪平息下来；柔和、芬芳、悦意的北风吹拂，四方也变得全然清净明亮。
328.
328.
Nabhasi asitasobhe venateyyo’va nāvā,Pabalapavanavegā sattataṃ dhāvamānā;
Nayanavisayabhāvātītatīrācalādiṃ,Pavisi jaladhimajjhaṃ pheṇapupphābhikiṇṇaṃ.
船只犹如金翅鸟（venateyya）在蔚蓝的天空翱翔，凭借强劲的风力持续航行，越过了视线所及的海岸与山脉，进入了点缀着浪花的海洋中央。
329.
329.
Atha abhavi samuddo bhīmasaṃvaṭṭavātā,Bhīhatasikharikūṭākāravīcippabandho;
Savanabhiduraghorārāvarundhantalikkho,Bhayacakitamanussakkandito sabbarattiṃ.
于是，大海掀起了可怕的坏灭之风，连绵的波涛形如被击倒的山峰；震耳欲聋的恐怖巨响充斥天空，受惊的人们整夜哭号。
330.
330.
Udayasikharisīsaṃ nūtanādiccabimbe,Upagatavati tassā rattiyā accayamhi;
Salilanidhijalaṃ taṃ santakallolamālaṃ,Asitamaṇivicittaṃ koṭṭimaṃ’vāvabhāsi.
当新升的日轮抵达东方山顶，长夜过去之后，那大海之水波浪平息，犹如铺着黑宝石的地面般闪耀。
331.
331.
Atha vitataphaṇālī bhiṃsanā keci nāgā,Surabhikusumahatthā keci dibbattabhāvā;
Ruciramaṇipadīpe keci sandhārayantā,Nijasirasi karontā keci kaṇḍuppalānī.
继而一些龙王展开恐怖的蛇冠；一些化为天人身相，手持芬芳鲜花；一些手持美丽的宝石灯；一些则将白莲（kaṇḍuppala）置于自己头上。
332.
332.
Phuṭakumudakalāpe jattuneke vahantā,Kaṇakakalasamālā ukkhipattā ca keci;
Pavanacalitaketuggāhakā keci eke,Rucira kaṇaka cuṇṇāpuṇṇacaṅgoṭahatthā.
一些在肩上扛着盛开的睡莲花束；一些举起一串串金瓶；一些手持随风飘扬的旗帜；还有一些则手持装满美丽金粉的宝盒。
333.
333.
Salaḷitaramaṇiyaṃ keci naccaṃ karontā,Salayamadhuragītaṃ gāyamānā’va keci;
Pacuraturiyabhaṇḍe āhanantā’va eke,Munivaratanudhātuṃ pūjituṃ uṭṭhahiṃsu.
一些人跳着优雅迷人的舞蹈，一些人唱着富有节奏的甜美歌曲，一些人敲击着各种乐器；他们起身供养最胜牟尼的身舍利。
334.
334.
Rucirakacakalāpā rājakaññāya tassā,Munivaradasanaṃ taṃ niggatevindulekhā;
Ujurajatasalākā sannibhe muñci raṃsī.
那最胜牟尼的牙舍利，在那位公主美丽的秀发中，放射出犹如一弯新月和笔直银棒般的光芒。
335.
335.
Atulitamanubhāvaṃ dhātuyā pekkhataṃ taṃ,Pamuditahadayānaṃ taṅkhaṇe pannagānaṃ;
Paṭiravaharitānaṃ sādhuvādādikānaṃ,Gaganamapariyantaṃ’vāsi vitthāritānaṃ.
当那些龙族（pannaga）看到舍利无与伦比的威力时，他们的心当下充满欢喜；他们发出的“善哉”等赞叹声回响着，遍满无边的虚空。
336.
336.
Pavisi sugata dāṭhādhātu sā moḷigabbhaṃ,Puna gaganatalamhā otaritvāna tassā;
Phaṇadharanivahā te taṃ tariṃ vārayitvā,Mahamakarumudāraṃ sattarattindivaṃhi.
那善逝的牙舍利再次从空中降下，进入她的发髻之中。那些龙族拦住了那艘船，举行为期七天七夜的盛大供养。
337.
337.
Acalamiva vimānaṃ antalikkhamhi nāvaṃ,Gativirahitamamhorāsimajjhamhi disvā;
Bhayavilulitacittā jampatī te samaggā,Dasabalatanujaṃ taṃ iddhimantaṃ sariṃsu.
当他们看见船只在广阔的海洋中央，犹如一座不动的天宫悬于空中，纹丝不动时，那对夫妇内心因恐惧而颤栗，一同忆念起那位具足神通的十力者之子。
338.
338.
Sapadi munisuto so cittamesaṃ viditvā,Nabhasi jaladharālī maddamāno’bhigantvā;
Vihagapatisarīraṃ māpayitvā mahantaṃ,Bhayacakitabhujaṅge te paḷāpesi khippaṃ.
那位牟尼之子立刻了知他们的心意，在空中犹如碾过云层般前来，化现出巨大的金翅鸟（Garuḍa）之身，迅速驱散了那些惊恐的蛇。
339.
339.
Itthaṃ buddhisute bhujaṅgajanitaṃ bhītiṃ sametvā gate,Sā nāvā pavanā pakampitadhajā tuṅgaṃ taraṅgāvaliṃ;
Bhīndantī gativegasā puthutaraṃ meghāvalīsannibhaṃ,Laṅkāpaṭṭanamotarittha sahasā therassa tassiddhiyā.
就这样，佛陀之子平息了由蛇引起的恐惧而离去后，那艘船的旗帜在风中飘扬，它以飞快的速度冲开高大的波浪，犹如一大片云朵，凭借那位长老的神通力，迅速抵达了兰卡（Laṅkā）港。
Catuttho paricchedo.
第四章。
340.
340.
Saṃvaccharamhi navamamhi mahādisena,Puttassa kittisirimeghanarādhipassa;
Te jampatī tamatha paṭṭanamotaritvā,Devālaye paṭivasiṃsu manobhirāme.
在摩诃舍那（Mahāsena）王之子基提西利美伽（Kittisirimegha）王在位的第九年，那对夫妇抵达了那个港口，住进了一座令人愉悦的天神庙。
341.
341.
Disvāna te dvijavaro pathike nisāyaṃ,Santappayittha madhurāsanapānakehi;
Rattikkhaye ca anurādhapurassa maggaṃ,Chāyāpatīnamatha so abhivedayittha.
那位最胜的婆罗门在夜晚看到他们这些旅人，便以甜美的饮食让他们满足；夜尽时，他为那对夫妇指明了前往阿努拉德普勒的道路。
342.
342.
Ādāya te dasanadhātuvaraṃ jinassa,Sammānitā dvijavarena’tha paṭṭanamhā;
Nikkhamma dūrataramaggamatikkamitvā,Padvāragāmamanurādhapurassa’gañchuṃ.
他们奉持着征服者殊胜的牙舍利，受到那位最胜婆罗门的款待后，便从港口出发，走过遥远的路途，来到了阿努拉德普勒的城门村。
343.
343.
Yaṃ dhammikaṃ naravaraṃ abhitakkayitvā,Jāyāpatī visayametamupāgamiṃsu;
Taṃ vyādhinā samuditena mahādisena,Laṅkissaraṃsucirakālakataṃ suṇiṃsu.
那对夫妇来到这个国度，他们本以为那位如法的统治者还在，却听说兰卡之主摩诃舍那（Mahāsena）已因病去世很久了。
344.
344.
Sokena te sikharineva samuggatena,Ajjhotthaṭā bahutaraṃ vilapīṃsu muḷhā;
Kāyiṃsu tesamatha mucchitamānasānaṃ,Sabbā disā ca vidisā ca ghanandhakārā
他们被如山峰般升起的悲伤所淹没，茫然地大声悲叹；那时他们心神昏沉，四方八隅都化为一片浓重的黑暗。
345.
345.
Sutvāna kittisirimeghanarādhipassa,Rajjeṭhitassa ratanattayamāmakattaṃ;
Vassena nibbutamahādahanā’va kacchā,Te jampatī samabhavuṃ hatasokatāpā.
当他们听说基提西利美伽（Kittisirimegha）王在位，以及他对三宝的虔诚时，那对夫妇的悲伤与苦恼便消失了，犹如林中大火被雨水浇灭一般。
346.
346.
Sutvāna meghagirināmamahāvihāre,Bhikkhussa kassaci narādhipavallabhattaṃ;
Tassa’ntikaṃ samupagamma katātitheyyā,Dhātuppavattimavadiṃsu ubho samecca.
当他们听说在名为云山（Meghagiri）的大寺中，有某位比丘深受国王宠信时，便前去拜见他。他们受到款待后，两人一同讲述了牙舍利的来历。
347.
347.
Sutvāna so munivaro dasanappavattiṃ,Haṭṭho yathāmatarasena’hisittagatto;
Gehe sake sapadi paṭṭavitānakehi,Vaḍḍhesi dhātumamalaṃ samalaṅkatamhi.
那位长老听闻牙舍利的来历后，满心欢喜，身体犹如被甘露遍洒。他立刻将那无垢的舍利供奉在自己装饰华美的家中，并以布幔和华盖庄严。
348.
348.
Tesañca jānipatikānamubhinnameso,Katvāna saṅgahamuḷārataraṃ yathicchaṃ;
Vuttantametamabhivedayituṃ pasatthaṃ,Laṅkādhipassa savidhaṃ pahiṇittha bhikkhuṃ.
他对那对夫妇两人随其所愿地给予了慷慨的帮助；为了向兰卡之主报告这件值得称赞的事情，他派遣了一位比丘到兰卡之主那里。
349.
349.
Rājā vasantasamaye saha kāminīhi,Uyyānakeḷisukha mekadine’nubhonto;
Āgacchamānamatha tattha sudurato’ca,Taṃ vippasannamukhavaṇṇamapassi bhikkhuṃ.
一日，国王正在春季与嫔妃们在园林中享受嬉游之乐，那时他看到一位比丘从远处走来，面容极为清净。
350.
350.
So saṃyami samupagamma narādhipaṃ taṃ,Vuttantametamabhivedayi tuṭṭhacitto;
Sutvāna taṃ paramapītibharaṃ vahanto,Sampattacakkaratano’va ahosi rājā.
那位克制者走近国王，满心欢喜地报告了这件事。国王听后，心中充满无上喜悦，犹如获得了轮宝一般。
351.
351.
Laṅkissaro dvijavarā jinadantadhātu,Mādāya jānipatayo ubhaye samecca;
Essanti laṅkamacirena itīritaṃ taṃ,Nemittikassa vacanañca tathaṃ amaññi.
兰卡之主认为占卜师的话是真实的，那话是：“一对最胜的婆罗门夫妇，将一同带着征服者的牙舍利，不久后便会来到兰卡。”
352.
352.
Rājā tato mahatiyā parisāya saddhiṃ,Tassānurādhanagarassa puruttarāya;
Āsāya taṃ sapadi meghagiriṃ vihāraṃ,Saddho agañchi padasā’va pasannacitto.
于是国王心怀虔信，意念清净，与大批随从一起，从阿努拉德普勒(Anurādhapura)城的东北方，徒步迅速前往那座云山(Meghagiri)寺。
353.
353.
Disvā tato sugatadhātumalabbhaneyyaṃ,Ānandajassunivahehi ca tārahāraṃ;
Siñcaṃ vidhāya paṇidhiṃ bahumānapubbaṃ,Romañcakañcukadharo iti cintayittha.
见到那难得的善逝舍利，他以喜悦的泪珠如珍珠项链般洒下，怀着极大的敬意发愿，汗毛竖立，如此思忖：
354.
354.
So’haṃ anekaratanujjalamoḷidhāriṃ,Pūjeyyamajja yadi duccajamuttamaṅgaṃ;
Lokattayekasaraṇassa tathāgatassa,No dhātuyā mahamanucchavikaṃ kareyyaṃ.
“我，佩戴着无数珠宝、光芒闪耀的王冠，如果今天供养这难以舍弃的头颅，也无法对三界唯一皈依处如来的舍利作出相称的盛大供养。
355.
355.
Etaṃ pahūtaratanaṃ sadhanaṃ sabhoggaṃ,Sampūjayaṃ api dharāvalayaṃ asesaṃ;
Pūjaṃ karomi tadanucchavikaṃ ahaṃ’ti,Cinteyya kohi bhuvanesu amūḷhatitto.
即使供养这整个大地——连同其丰富的珍宝、财富与享乐——谁又能心不愚痴地想：“我作了相称的供养”呢？
356.
356.
Laṅkādhipaccamidamappataraṃ mamāsi,Buddho guṇehi vividhehi pamāṇa suñño;
So’haṃ parittavibhavo tibhavekanāthaṃ,Taṃ tādisaṃ dasabalaṃ kathamaccayissaṃ.
“这兰卡(Laṅkā)的王权于我而言微不足道，而佛陀的种种功德不可限量。我如此微末，如何能供养那三界唯一的依怙，那样的十力者呢？”
357.
357.
Itthaṃ punappuna tadeva vicintayanto,Āpajji so dhitiyuto’pi visaññibhāvaṃ;
Saṃvījito sapadi cāmaramārutena,Khinnena sevakajanena alattha saññaṃ.
如是再三思虑此事，他虽有毅力，也陷入了昏迷。被忧心的侍者用拂尘扇风后，他立即恢复了知觉。
358.
358.
Thokampi bījamatha vā abhiropayantā,Medhāvino mahatiyā’pi masundharāya;
Kālena patta tava pupphaphaladikāni,Vindanti patthitaphalāni anappakāni.
智者即使在广阔的大地上播下微小的种子，待时节成熟，便会开花结果，获得所期望的丰硕收成。
359.
359.
Evaṃ guṇehi vividhehi’pi appameyya,Dhammissaramhi mahamappatarampi katvā;
Kālaccayena pariṇāma visesarammaṃ,Saggāpavaggasukhamappaṭimaṃ labhissaṃ.
同样地，我对这位功德无量的法主(Dhammissara)作此微小供养，待时节成熟，我将获得殊胜美妙的果报——那无与伦比的天界与解脱之乐。
360.
360.
Itthaṃ vicintiya pamodabharātireka,Sampuṇṇacandimasarikkhamukho narindo;
Sabbaññuno dasanadhātuvarassa tassa,Pūjesi sabbamapi sīhaḷadīpametaṃ.
如是思惟后，人王满心喜悦，面如圆月，将这整个狮子岛(Sīhaḷadīpa)供养给了那位一切知者的殊胜牙舍利。
361.
361.
Bhikkhū’pi tepiṭaka jātakabhāṇakādi,Takkagamādi kusalā api buddhimanto;
Vatthuttayekasaraṇā api poravaggā,Kotuhalā sapadi sannipatiṃsu tattha.
那些智慧的比丘们——通晓三藏者、本生(Jātaka)的念诵者、精通逻辑与圣典者——以及那些以三宝为唯一皈依的城中长老和民众，都出于好奇，立即聚集到那里。
362.
362.
Rājā tato mahatiya parisāya majjhe,Iccabruvī munivaro hi susukkadāṭho;
Dāṭhā jinassa yadi osadhitārakā’va,Setā bhaveyya kimayaṃ malināvabhāsā.
那时，国王在大众之中说道：“牟尼之尊的牙齿确实极为洁白。如果胜者(Jina)的牙舍利洁白如启明星，为何此颗却色泽暗淡？”
363.
363.
Tasmiṃ khaṇe dasanadhātu munissarassa,Pakkhe pasāriya duve viya rājahaṃsī;
Vitthāritaṃ’suni vahā gaganaṅganamhi,Āvaṭṭato chavi javena muhuttamattaṃ.
就在那时，牟尼之主的牙舍利犹如一只展开双翼的王鹅，在天空的庭院中放射出广阔的光芒，其光华在瞬间迅速旋转。
364.
364.
Paccagghamattharaṇakaṃ sitamattharitvā,Bhaddāsanamhi vinidhāya munindadhātuṃ;
Taṃ jātipupphanikarena thakesi rājā,Vassaccayambudharakūṭasamappabhena.
国王在吉祥宝座上铺设了贵重的白垫，安奉好牟尼王(Muninda)的舍利，然后用一堆茉莉花将其覆盖，那花堆的光泽宛如雨季末的云峰。
365.
365.
Uggamma khippamatha dhātu munissarassa,Sā puppharāsisikharamhi patiṭṭhahitvā;
Raṃsīhi duddhadhavalehi virocamānā,Sampassataṃ animise nayane akāsi.
随后，牟尼之主的舍利迅速升起，立于花堆之顶，放射出乳白色的光芒，令观者目不转睛。
366.
366.
Taṃ dhātumāsanagatamhi patiṭṭhapetvā,Khīrodaeṇepaṭalappaṭime dukuḷe;
Chādesi sāṭakasatehi mahārahehi,Bhiyyo’pi so upaparikkhitukāmatāya.
他将安坐于宝座上的舍利，先用一件媲美乳海泡沫的细绢覆盖，再用数百件贵重的衣物包裹，因为他想再次考验其神变。
367.
367.
Abbhuggatā sapadi vatthasatāni bhetvā,Setambudodaraviniggatacandimā’va;
Ṭhatvāna sā upari tesamabhāsayittha,Raṃsīhi kundavisadehi disā samantā
舍利立即穿透数百层布料升起，宛如明月出自白云之腹。它立于布料之上，以纯如素馨花的光芒，照亮了四方。
368.
368.
Tasmiṃ khaṇe vasumatī saha bhūdharehi,Gajjittha sādhuvacanaṃ’va samuggirantī;
Taṃ abbhūtaṃ viya samekkhitumamburāsi,So niccalo abhavi santataraṅgabāhu.
彼时，大地与群山一同轰鸣，仿佛在发出“善哉”的赞叹。大海也仿佛为瞻仰此奇迹，平息了波涛手臂，变得寂静不动。
369.
369.
Mattebhakampitasupupaphitasālato’va,Bhassiṃsu dibbakusumāni’pi antaḷikkhā;
Naccesu cāturiyayamacchariyaṃ janassa,Sandassayiṃsu gagane surasundarī’pi.
犹如狂象摇动繁花盛开的娑罗树，天花也从空中飘落。天界的仙女们也在空中起舞，向人们展示着她们奇妙的舞技。
370.
370.
Ānandasañjanitatāraravābhirāmaṃ,Gāyiṃsu gītamamatāsanagāyakā’pi;
Muñciṃsu dibbaturiyāni’pi vāditāni,Gambhīramuccamadhuraṃ dviguṇaṃ ninādaṃ.
以甘露为食的天界歌者也唱起了悦耳的歌曲，其音清亮，由喜悦而生。天界的乐器也被奏响，发出深沉、高亢、甜美而加倍的乐音。
371.
371.
Saṃsibbitaṃ rajatarajjusatānukārī,Dhārāsatehi vasudhambaramambudena;
Sabbā disā jaladakuṭamahagaghiyesu,Dittācirajjutipadīpasatāvabhāsā.
云朵降下百千雨丝，仿佛以百千银索将天地缝合。四方上下，在云峰的深壑中，百千道闪电如明灯闪耀。
372.
372.
Ādhuyamāna malayāvala kānananto,Samathulla pupphaja parāgaharābhihāri;
Sedoda bindugaṇa saṃharaṇappavīṇo,Mandaṃ avāsi sisiro api gandhavāho.
凉爽的香风也徐徐吹来，它摇曳着马拉雅(Malaya)山脉的丛林，带来盛开花朵的花粉，并善于拂去人们的汗珠。
373.
373.
Rājā tamabbhutamavekkhiya pāṭihīraṃ,Lokussavaṃ bahutarañca adiṭṭhapubbaṃ;
Cipphāritakkhiyugalo paramappamodā,Pūjaṃ karittha mahatiṃ ratanādikehi.
国王见到这前所未见的奇特神变，这世间盛大的庆典，他双目圆睁，心中充满无上喜悦，以珍宝等物作了广大供养。
374.
374.
So dhātumattasirasā’tha samubbahanto,Ṭhatvā samussita sitātapavāraṇamhi;
Cittatthare rathavare sitavājiyutte,Lakkhinidhānanurādhapuraṃ pavekkhi.
于是，他头顶舍利，立于高举的白色华盖之下，乘坐着装饰精美、由白马牵引的殊胜宝车，进入了吉祥之都阿努拉德普勒(Anurādhapura)。
375.
375.
Devinda mandira same samalaṅkatamhi,Rājā sakamhi bhavane atulānubhāvo;
Sīhāsane paṭika kojava santhatamhi,Dhātuṃ ṭhapesi munino sasitātapatte.
国王在他那装饰得如同帝释天宫般、威势无与伦比的宫殿里，将牟尼舍利安奉于铺有柔软毛毯的狮子座上，并置于白色华盖之下。
376.
376.
Anto’va bhumipati dhātugharaṃ mahagghaṃ,Katvāna tattha vinidhāya munindadhātuṃ;
Sampūjayittha vividhehi upāyanehi,Rattīndivaṃ tidivamokkha sukhābhikaṅkhī.
国王在宫内建造了一座珍贵的舍利殿，将牟尼王舍利安奉其中；他昼夜以各种供品供养，期盼获得天界与解脱之乐。
377.
377.
Tesañca jānipatikānamubhinnameva,Tuṭṭho bahūni ratanābharaṇādikāni;
Gāmeca issarakuleka nīvāsabhute,Datvāna saṅgahamakāsi tisīhaḷindo.
锡兰国王心生欢喜，对彼夫妇二人，赐予众多珍宝、饰品等，以及一处作为贵族居所的村庄，以此施予恩惠。
378.
378.
Saṅgamma jānapada negama nāgarādī,Ukkaṇṭhitā sugatadhātumapassamānā;
Lokuttamassa caritāni abhitthavantā,Ugghosayiṃsu dharaṇīpatisannidhāni;
Dhammissaro sakalalokahitāya loke,Jāyittha sabbajanatāhitamācarittha;
Vitthāritā bahujanassa hitāya dhātu,Icchāma dhātumabhipūjayituṃ mayampi.
来自乡村、城镇、城市等地的民众聚集起来，因未能得见善逝舍利而心生渴望，于是赞颂世间至尊之行谊，于国王面前高声呼吁：“法王为利益一切世间而生于世，为利益一切众生而行；舍利为利益大众而广布，我等亦欲供养舍利。”
380.
380.
So sannipātiya mahīpati bhikkhusaṅgha,Mārāmavāsimanurādhapuropakaṇṭhe;
Ajjhāsayaṃ tamabhivedayi satthudhātu,Pūjāya sannipatitassa mahājanassa.
于是，国王召集了居住在阿努拉德普勒(Anurādhapura)城郊寺院的比丘僧团，向他们传达了为供养导师舍利而聚集之大众的心愿。
381.
381.
Thero tahiṃ mahati bhikkhugaṇe paneko,Medhābalena asamo karuṇādhivāso;
Evaṃ tisīhaḷapatissa mahāmatissa,Lokatthacāracaturassa nivedayittha.
于彼庞大比丘僧团中，有一长老，智慧之力无与伦比，乃慈悲所居；彼向善于为世间谋福利之锡兰国王，如是禀告。
382.
382.
Yo ācareyya anujīvijanassa atthaṃ,Eso bhave’nucarito mahataṃ sabhāvo;
Dhātuṃ vasantasamaye bahi nīharitvā,Dassehi puññamabhipatthayataṃ janānaṃ.
“若为随从之众谋福利，此乃伟人之天性，相承之行。请于春季时节，取出舍利，展示予希求福德之民众。”
383.
383.
Sutvāna saṃyamivarassa subhāsitāni,Pucchittha so naravaro puna bhikkhusaṅghaṃ;
Dhātuṃ namassitumanena mahājanena,Ṭhānaṃ kimettha ramaṇīyataraṃ siyā’ti.
听闻彼最上克己者之善说后，彼人中之杰再次询问比丘僧团：“此大众欲礼敬舍利，于此何处最为美妙？”
384.
384.
Sabbe’pi te atha nikāya nivāsi bhikkhū,Ṭhānaṃ sakaṃ sakama vaṇṇayumādarena;
Aññoññabhinnavacanesu ca tesu rājā,Nevābhinandi na paṭikkhipi kiñcivākyaṃ.
于是，所有居住于各部派的比丘，皆恭敬地称扬各自之处所；对于彼等彼此相异之言，国王未赞许亦未驳斥任何一语。
385.
385.
Majjhattatānugatamānasatāya kintu,Rājā avo ca puna bhikkhugaṇassa majjhe;
Attānurūpamayameva munindadhātu,Ṭhānaṃ khaṇena sayameva gamissatīti.
然国王因心怀中正，复于比丘僧团中言：“牟尼主之舍利，将于刹那间，自行前往与之相应之处所。”
386.
386.
Rājā tato bhavanameva sakaṃ upecca,Dhātuppaṇāmamabhipatthayataṃ janānaṃ;
Khippaṃmukhambujavanānī vikāsayanto,Sajjetumāha nagarañca vihāramaggaṃ.
其后，国王返回自己之宫殿，为令希求礼敬舍利之民众莲面迅速绽放，下令整治城邦及通往寺院之路。
387.
387.
Sammajjitā salila sevana santadhūlī,Racchā tadā’si pulinattharaṇābhirāmā;
Ussāpitāni kaṇakādivicittitāni,Vyagghādi rūpakhacitāni ca toraṇāni.
彼时街道，清扫已毕，洒水息尘，铺沙悦目；竖立起以黄金等物多彩装饰、镶嵌虎豹等形象之牌坊。
388.
388.
Chāyā nivārita virocana raṃsitāpā,Naccaṃ’va dassayati vātadhūtā dhajāli;
Vīthi vasantavanarāji samānavaṇṇā,Jātā sujātakadalītarumālikāhi.
树荫遮蔽烈日之炎，风拂旗列宛然起舞；街道两旁佳种芭蕉成行，其色恰如春日林苑。
389.
389.
Saṃsūcayanti ca sataṃ navapuṇṇakumbhā,Saggāpavaggasukhamicchitamijjhatīti;
Kappurasāratagarāgarusambhavehi,Dhūpehi duddinamatho sudinaṃ ahosi.
百数崭新之满瓶昭示：所愿天界与解脱之乐必将成就。由樟脑、白檀、多伽罗、沉香所出之熏香，令阴晦之日亦成晴明。
390.
390.
Olambamānasitamuttakajālakāni,Sajjāpitāni vividhāni ca maṇḍapāni;
Sampāditāni ca tahiṃ kusumagaghikāni,Āmoda luddha madhupāvali kujitāni.
备妥各式亭台，悬挂洁白珍珠之网；彼处亦备妥花鬘，贪恋其香之蜂群正嗡鸣其上。
391.
391.
Gacchiṃsu keci gahitussava vesasobhā,Eke samuggaparipuritapupphahatthā;
Aññe janā surabhicuṇṇabharaṃ vahantā,Tatthetare dhatavicittamahātapattā.
或有人等，身着节庆盛装，光彩照人而行；或有人等，手捧满匣鲜花；另有众人，携带芬芳香末；更有余者，执持多彩大伞。
392.
392.
Laṅkissaro’tha sasipaṇḍaravājiyutte,Ujjotite rathavare ratanappabhāhi;
Dhātuṃ tilokatilakassa patiṭṭhapetvā,Etaṃ avoca vacanaṃ paṇipātapubbaṃ.
于是，兰卡之主(Laṅkissaro)将三界之庄严者舍利，安奉于以月白骏马所驾、为宝光所照耀之胜车上，先行顶礼，而后说此言辞。
393.
393.
Sambodhiyā iva munissara bodhimaṇḍaṃ,Gaṇḍambarukkhamiva titthiyamaddanāya;
Dhammañca saṃvibhajituṃ migadāyamajja,Pūjānurūpamupagaccha sayaṃ padesaṃ.
“犹如牟尼主为求正觉而至菩提道场，为摧伏外道而至犍度庵罗树(Gaṇḍambarukkha)，为分施正法而至鹿野苑；今日亦请您自行前往适合供养之处所。”
394.
394.
Rājā tato samucitācaraṇesu dakkho,Vissajji phussarathamaṭṭhitasārathiṃ taṃ;
Pacchā sayaṃ mahatiyā parisāya saddhiṃ,Pūjāvisesamasamaṃ agamā karonto.
于是，善于合宜行事之国王，遣彼有御者伫立之富娑车(Phussaratha)先行；其后，彼亲率庞大随从，行无与伦比之殊胜供养。
395.
395.
Ukkuṭṭhinādavisarena mahājanassa,Hesāravena visaṭena turaṅgamānaṃ;
Bherīravena mahatā kari gajjitena,Uddāmasāgara samaṃ nagaraṃ ahosi.
因大众之欢呼声广传，骏马之嘶鸣声远播，大鼓之声雄浑，巨象之吼震天，城邦一时如汹涌之大海。
396.
396.
Āmoditā ubhayavīthigatā kulitthi,Vātāyanehi kanakābharaṇe khipiṃsu;
Sabbatthakaṃ kusumavassamavassayiṃsu,Celāniceva bhamayiṃsunijuttamaṅge.
街道两旁之贵妇，心生欢喜，从窗中抛洒黄金饰品；她们处处降下花雨，并挥舞自身之上衣。
397.
397.
Pācīnagopurasamīpamupāgatamhi,Tasmiṃ rathe jaladhipiṭṭhigate’va pote;
Tuṭṭhā tahiṃ yatigaṇā manujā ca sabbe,Sampujayiṃsu vividhehi upāyanehi.
当彼宝车驶近东门，犹如航船行至海面；彼处所有僧众与人民，皆心生欢喜，以种种供品而作供养。
398.
398.
Katvā padakkhiṇamatho puramuttarena,Dvārena so rathavaro bahi nikkhamitvā;
Ṭhāne mahindaminudhammakathāpavitte,Aṭṭhāsi titthagamitā iva bhaṇḍanāvā.
于是，彼胜车右绕城邦，从北门而出，停于因摩哂陀(Mahinda)贤者开示正法而清净之处，犹如抵达渡口之商船。
399.
399.
Ṭhāne tahiṃ dasanadhātuvaraṃ jinassa,Laṅkissaro ratanavittakaraṇḍagabbhā;
Sañjhāghanā iva vidhuṃ bahinīharitvā,Dassesi jānapada negama nāgarānaṃ.
于彼处，兰卡之主(Laṅkissaro)从珍宝所成之匣中，取出胜利者之殊胜牙舍利，犹如从暮云中取出明月，展示予乡村、市镇、城市之民众。
400.
400.
Tasmiṃ jane sapadi ābharaṇādivassa,Maccantapītibharite abhivassayante;
Sānandivandijanamaṅgalagītakehi,Sampāditesu mukharesu disāmukhesu.
彼时众人，满怀无量欢喜，顿时降下饰品等雨；喜悦之赞颂者所唱吉祥之歌，响彻四方之际，
401.
401.
Hatthāravindanivahesu mahājanassa,Candodaye’ca mukulattanamāgatesu;
Brahmāmarādijanitāmita sādhuvāde,Tārāpathamhi bhuvanodara mottharante.
大众之莲手，犹如月升时莲花合拢成蕾，当梵天(Brahmā)、天神等所发无量善哉之声，遍满星空与世界之际，
402.
402.
Sādantadhātu sasikhaṇḍa samānavaṇṇā,Raṃsīhi kunda navacandana paṇḍarehi;
Pāsāda gopura siluccaya pādapādiṃ,Niddhota rūpiyamayaṃ’va akā khaṇena.
彼牙舍利，色如新月，以其净白如素馨、新檀之光，于刹那间，令宫殿、城门、山岩、树木等，皆如洗净之白银。
403.
403.
Taṃ pāṭihāriya macintiya maccuḷāraṃ,Disvāna ke tahīmahesu mahaṭṭhalomā;
Kevā’nayuṃ sakasakābharaṇāni gehaṃ,Kevā na attapaṭilābhamavaṇṇayiṃsu.
见彼不可思议、至为宏伟之神变，于彼处，有谁不毛发耸立？有谁会将自身饰品带回家中？又有谁不称颂自身所得之善果？
404.
404.
Ke nojahiṃsu sakadiṭṭhimalānubaddhaṃ,Ke vā na buddhamahimaṃ abhipatthayiṃsu;
Ke nāma macchariyapāsavasā ahesuṃ,Vatthuttayañca saraṇaṃ nagamiṃsu kevā.
有谁不舍离与垢染相连之己见？有谁不欣求佛陀之威德？何人仍为悭吝之索所缚？又有谁不皈依于三宝？
405.
405.
Laṅkissaro’pi navalakkha paribbayena,Sabbaññudhātumatulaṃ abhipūjayitvā;
Taṃ dantadhātubhavanaṃ puna vaḍḍhayitvā,Antepuramhi paṭivāsaramaccayittha.
兰卡之主亦以九十万金为费，供养无与伦比之遍知者舍利；彼复增建牙舍利殿，于内宫中日日供奉。
406.
406.
Dhātuṃ vihāramahayuttarameva netvā,Pūjaṃ vidhātumanuvaccharamevarūpaṃ;
Rājā’tha kittisirimeghasamavhayo so,Vārittalekha mabhilekhayi saccasandho.
为迎舍利至最上寺院，且为年年举行如是供养，彼信守承诺、名为吉提西利梅伽(Kittisirimegha)之国王，遂下令刻写此规约。
407.
407.
Vārittametamitare’pi pavattayantā,Te buddhadāsapamukhā vasudhādhināthā;
Saddhādayādhikaguṇābharaṇābhirāmā,Taṃ sakkariṃsu bahudhā jinadantadhātuṃ.
其他君主亦延续此规约，彼等以佛陀达娑(Buddhadāsa)为首之大地之主，以信、悲等卓越功德为庄严，以多种方式恭敬供养彼胜者之牙舍利。
408.
408.
Satthārā sambhatatthaṃ purimatarabhave sampajānaṃ pajānaṃ,Sambodhiṃ tassa sabbāsavavigamakariṃ saddahanto’dahanto;
Sotaṃ tassa’ggadhamme nipuṇamati sataṃ saṅgamesaṅgamesaṃ,Nibbāṇaṃ santamicche tibhavabhayapariccāgahetuṃ gahetuṃ.
了知导师为众生故，于往昔诸有中所积累之义利，并深信其能灭尽一切漏之圆满觉悟，我恒常将敏锐之心智沉浸于彼最上之法流中，愿能证得寂静涅槃，作为舍离三有怖畏之因。
Pañcamo paricchedo.
第五章
409.
409.
Yo candagomi racitevarasaddasatthe,Ṭīkaṃ pasatthamakarittha ca pañcikāya;
Buddhappabhāvajana niṃca akā samanta,Pāsādikāya vinayaṭṭhakathāya ṭīkaṃ.
他为月官(Candagomin)所著之卓越声论及《五集》(Pañcikā)作了备受赞誉的复注；又为《善见》(Samantapāsādikā)这部令人喜悦的《律藏义注》作了一部能生佛陀光辉的复注。
410.
410.
Aṅguttarāgamavaraṭṭhakathāya ṭīkaṃ,Sammobhavibbhama vighātakariṃ akāsi;
Atthāya saṃyamigaṇassa padhānikassa,Ganthaṃ akā vinayasaṅgahanāmadheyyaṃ.
他为《增支部》之殊胜义注作了能摧破愚痴与错乱的复注；为了精进修行之僧众的利益，他撰写了名为《戒律摄要》的著作。
411.
411.
Santindriyassapaṭipatti parāyaṇassa,Sallekha vutti niratassa samāhitassa;
Appicchatādi guṇayoga vibhusanassa,Sambuddhasāsanamahodayakāraṇassa.
（此人）诸根寂静，以修行实践为依归，乐于过简朴的生活，内心安住于定；以少欲等功德为庄严，是圆满觉悟者教法得以广大兴盛之因。
412.
412.
Sabbesuācariyataṃ paramaṃ gatassa,Satthesu sabbasamayantara kovidassa;
Sissenasāritanujassa mahādisāmi.
（此人）于一切阿阇黎中已达最上之位，善巧一切论典及其他宗派之学说；为弟子萨利塔努阇(Sāritanuja)之大导师。
413.
413.
Suddhanvayena karuṇādiguṇodayena,Takkāgamādi kusalena visāradena;
Sabbattha patthaṭa sudhākararaṃsijāla,Saṅkāsakittivisarena parikkhakena.
（此书乃）由一位出身清净、具足慈悲等功德、善巧且精通逻辑与圣典、其名声犹如遍布四方的月光之网的考查者(parikkhaka)所促成。
414.
414.
Saddhādhanena sakhilena ca dhammakitti,Nāmena rājagarunā cariyena eso;
Sotuppasādajanano jinadantadhātu,Vaṃso kato nikhiladassipabhāvadīpo.
这位名为法誉(Dhammakitti)的导师，以信为财富，友善待人，是国王的师尊；他撰写了这部《佛牙舍利史》，能令闻者生起净信，犹如遍照一切的光明之灯。
415.
415.
Dhammo pavattatu cirāya munissarassa,Dhamme ṭhitā vasumatīpatayo bhavantu;
Kāle pavassatu ghano nikhilā pajā’pi,Aññoññamettipaṭilābhasukhaṃ labhantu.
愿人中尊之正法久住世间；愿大地之主们安住于法；愿天及时降雨，一切众生皆能获得相互慈爱之乐。