Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

礼敬彼世尊、阿罗汉、正自觉者

Aṭṭhakathā

义注

Saṃgāyanassa pucchā-vissajjanā

结集之问答

Sadevakopi [Pg.25] ce loko, āgantvā tāsayeyya maṃ;

Na me paṭibalo assa, janetuṃ bhayabheravaṃ.

纵使有天之世间，前来恐吓于我；亦无能力于我，生起恐惧怖畏。

Sacepi tvaṃ mahiṃ sabbaṃ, sasamuddaṃ sapabbataṃ;

Ukkhipitvā mahānāga, khipeyyāsi mamūpari;

Neva me sakkuṇeyyāsi, janetuṃ bhayabheravaṃ;

Aññadatthu tavevassa, vighāto uragādhipa.

大龙，纵汝举起此大地，连同其海与山岳，投掷于我之身上，亦绝不能令我生起恐惧怖畏；蛇王，此举徒劳，反致汝自家毁伤。

Mā [Pg.26] dāni kodhaṃ janayittha, ito uddhaṃ yathā pure;

Sassaghātañca mākattha, sukhakāmā hi pāṇino;

Karotha mettaṃ sattesu, vasantu manujā sukhaṃ.

自今而后莫生瞋，犹如往昔已发生；亦莫毁坏诸苗稼，实诸有情欲安乐；当于众生修慈心，愿诸世人住安乐。

Cattāro [Pg.30] āsīvisā uggatejā ghoravisāti kho bhikkhave catunnetaṃ mahābhūtānaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“四条凶猛剧毒的毒蛇”，乃是对四大的称呼。

Pañca [Pg.33] vadhakā paccatthikāti kho bhikkhave pañcannetaṃ upādānakkhandhānaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“五个杀戮的敌人”，乃是对五取蕴的称呼。

Chaṭṭho [Pg.35] antaracaro vadhako ukkhittāsikoti kho bhikkhave nandīrāgassetaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“第六个举剑的内奸杀手”，乃是对喜贪的称呼。

Suñño [Pg.36] gāmoti kho bhikkhave channetaṃ ajjhattikānaṃ āyatanānaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“空村”，乃是对六内处的称呼。

Corā [Pg.38] gāmaghātakāti kho bhikkhave channetaṃ bāhirānaṃ āyatanānaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“劫村贼”，乃是对六外处的称呼。

Mahāudakaṇṇavo [Pg.41] kho bhikkhave catunnetaṃ oghānaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“大洪流”，乃是对四暴流的称呼。

Orimaṃ [Pg.42] tīraṃ sāsaṅkaṃ sappaṭibhayanti kho bhikkhave sakkāyassetaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“充满危险与怖畏的此岸”，乃是对有身的称呼。

Pārimaṃ [Pg.44] tīraṃ khemaṃ appaṭibhayanti kho bhikkhave nibbānassetaṃ adhivacanaṃ.

诸比丘，所谓“安稳无畏的彼岸”，乃是对涅槃的称呼。

Vīriyārambhassetaṃ [Pg.45] adhivacanaṃ.

这是对发起精进的称呼。

Gantvā [Pg.46] kasmīragandhāraṃ, isi majjhantikā tadā;

Duṭṭhaṃ nāgaṃ pasādetvā, mocesi bandhanā bahū.

当时，末阐提迦圣者前往克什米尔与犍陀罗，调伏恶龙后，解脱了众多束缚。

Punapi [Pg.56] bhante dakkhemu saṅgati ce bhavissati.

尊者，若有因缘，我等或可再见。

Ajjāpi [Pg.63] santānamayaṃ, mālaṃ ganthenti nandane;

Devaputto javo nāma, yo me mālaṃ paṭicchati.

欢喜园中天人众，至今犹编圣檀鬘。名为迅疾之天子，欣然受取吾花环。

Muhuttoviya [Pg.64] so dibbo, idha vassāni soḷasa;

Rattindivo ca so dibbo, mānusiṃ sarado sataṃ.

天界一须臾，犹如人间十六年；天界一昼夜，人间一百年。

Iti kammāni anventi, asaṅkheyyāpi jātiyo;

Kalyāṇaṃ yadi vā pāpaṃ, na hi kammaṃ vinassati.

如是，业随行，纵经无量生；无论是善是恶，业终不消亡。

Yo [Pg.65] icche puriso hotuṃ, jāti jāti punappunaṃ;

Paradāraṃ vivajjeyya, dhotapādova kaddamaṃ.

若有男子愿生生世世复为人，当远离他妻，犹如净足者避污泥。

Yā [Pg.66] icche puriso hotuṃ, jāti jāti punappunaṃ;

Sāmikaṃ apacāyeyya, indaṃva paricārikā.

若有女子愿生生世世得为男子身，当恭敬其夫，犹如侍女奉帝释。

Yo [Pg.67] icche dibbabhogañca, dibbamāyuṃ yasaṃ sukhaṃ;

Pāpāni parivajjetvā, tividhaṃ dhammamācare.

若欲天界之受用、天寿、名声与安乐，当远离诸恶，奉行三善法。

Yaṃ [Pg.73] bhikkhave sadevakassa lokassa samārakassa sabrahmakassa sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya diṭṭhaṃ sutaṃ mutaṃ viññātaṃ pattaṃ pariyesitaṃ anuvicaritaṃ manasā, tamahaṃ jānāmi tamahaṃ abhiññāsiṃ, taṃ tathāgatassa viditaṃ, taṃ tathāgato na upaṭṭhāti.

诸比丘，于此有天、有魔、有梵天之世间，有沙门、婆罗门、天人众，凡其所见、所闻、所觉、所识、所得、所求、心中所思察者，我皆知之，我皆证之。彼为如来所了知，然如来不执着于彼。

Iti [Pg.74] kho bhikkhave tathāgato diṭṭhasutamutaviññātabbesu dhammesu tādīyeva tādī, tumhā ca pana tādimhā añño tādī uttaritaro vā paṇītataro vā natthīti vadāmi.

是故，诸比丘，如来于所见、所闻、所觉、所识之法中，是如实者，唯是如实者。我言：“除此如实者外，无有其他如实者更超胜、更殊妙。”

Suvaṇṇabhūmiṃ [Pg.81] gantvāna, soṇuttarā mahiddhikā;

Pisāce niddhametvāna, brahmajālamadesisuṃ.

具大神通的须那与郁多罗，前往金地，驱逐毕舍遮后，宣说了《梵网经》。

Samaṇā [Pg.86] mayaṃ mahārāja, dhammarājassa sāvakā;

Taveva anukampāya, jambudīpā idhāgatā.

大王，我等乃沙门，为法王之声闻弟子；唯出于对您的怜悯，自瞻部洲来到此处。

Ahaṃ buddhañca dhammañca, saṅghañca saraṇaṃ gato,Upāsakattaṃ desesiṃ, sakyaputtassa sāsane.

我已皈依佛、法、僧，于释迦子之教法中，宣誓为优婆塞。

Tena [Pg.92] samayena buddho bhagavā verañjāyaṃ viharati naḷerupuci mandamūle.

尔时，佛陀世尊住于维兰迦，在纳鲁普奇曼达树下。

Saggārohaṇasopāṇaṃ[Pg.125], aññaṃ sīlasamaṃ kuto;

Dvāraṃ vā pana nibbāna, nagarassa pavesane.

升天之阶梯，何有能等同于戒者？或为进入涅槃城之门。

Alameva [Pg.133] kātuṃ kalyāṇaṃ, dānaṃ dātuṃ yathārahaṃ;

Pāṇiṃ kāmadadaṃ disvā, ko puññaṃ nakarissati.

实应行诸善，随力行布施；既见如意手，谁不作福业？

Dassāmannañca [Pg.134] pānañca, vatthasenāsanāni ca;

Papañca udapānañca, dugge saṅkamanāni ca.

施予饮食与饮品，衣物与卧具；施水处与水井，以及险处之桥梁。

Mahāaṭṭhakathañceva[Pg.147], mahāpaccarimevaca;

Kurundiñcāti tissopi, sīhaḷaṭṭhakathā imā;

Buddhamittoti nāmena, visutassa yasassino;

Vinayaññussa dhīrassa, sutvā therassa santike.

《大义注》、《大筏注》以及《古仑谛》，此三部皆为僧伽罗义注。我从名为佛友(Buddhamitta)、声名显赫、通晓律藏、富有智慧的长老座前听闻。

Upaddavākule [Pg.149] loke, nirupaddavato ayaṃ;

Ekasaṃvacchareneva, yathā niṭṭhaṃ upāgatā;

Evaṃ sabbassa lokassa, niṭṭhaṃ dhammūpasaṃhitā;

Sīghaṃ gacchantu ārambhā, sabbepi nirupaddavā.

于灾患遍满之世间，此(论)乃无有灾患。正如其于一年内完成，愿世间一切与法相应之事业，亦皆迅速成就，无诸灾患。

Ciraṭṭhitatthaṃ [Pg.151] dhammassa, karontena mayā imaṃ;

Saddhammabahumānena, yañca puññaṃ samācitaṃ;

Sabbassa ānubhāvena, tassa sabbepi pāṇino;

Bhavantu dhammarājassa, saddhammarasasevino.

为令正法久住，我作此业，并因敬重正法而积集功德；愿以此一切功德之力，令一切有情皆能品尝法王(佛陀)正法之味。

Ciraṃ [Pg.152] tiṭṭhatu saddhammo, kāle vassaṃ ciraṃ pajaṃ;

Tappetu devo dhammena, rājā rakkhatu mediniṃ.

愿正法久住！愿天神应时降雨，长久令众生满足！愿国王如法守护大地！

Tāva tiṭṭhatu lokasmiṃ, lokanittharaṇesinaṃ;

Dassentī kulaputtānaṃ, nayaṃ sīlavisuddhiyā;

Yāva buddhoti nāmampi, suddhacittassa tādino;

Lokamhi lokajeṭṭhassa, pavattati mahesino.

愿其长住于世，为寻求出离世间之良家子们，开示戒清净之道。直至心净、如实、世间最上、大仙之佛陀圣名，仍流行于世间。

Karuṇāsītalahadayaṃ[Pg.155], paññāpajjotavihatamohatamaṃ;

Sanarāmaralokagaruṃ, vande sugataṃ gativimuttaṃ.

我礼敬善逝，其心因悲悯而清凉，以智慧明灯破除痴暗，为人天世间之导师，已解脱诸趣。

Buddhopi [Pg.157] buddhabhāvaṃ, bhāvetvā ceva sacchikatvāca;

Yaṃ upagato gatamalaṃ, vande tamanuttaraṃ dhammaṃ.

佛陀亦是透过修习与实证佛果，而证得此离垢之境；我礼敬此无上之法。

Sugatassa orasānaṃ, puttānaṃ mārasenamathanānaṃ;

Aṭṭhannampi samūhaṃ, sirasā vande ariyasaṅghaṃ.

我以头顶礼圣僧伽，彼等为善逝之法子，为摧伏魔军者，为八辈圣者之众。

Dīghassa [Pg.158] dīghasuttaṅkitassa, nipuṇassa āgamavarassa;

Buddhānubuddhasaṃvaṇṇitassa, saddhāvahaguṇassa.

长部，以长经为标志，为精妙殊胜之阿含，为佛陀与随觉者所赞叹，具足能引生信心之德。

Sammāsambuddheneva [Pg.159] hi tiṇṇampi piṭakānaṃ atthavaṇṇanākkamo bhāsito, yāpakiṇṇakadesanāti vuccati, tato saṃgāyanādivasena sāvakehīti ācariyā vadanti.

实乃正等觉者宣说了三藏的释义次第，此被称为零散说。诸师言：其后由诸弟子通过结集等方式传承下来。

Atthappakāsanatthaṃ, aṭṭhakathā ādito vasisatehi;

Pañcahi yāsaṅgītā, anusaṅgītā ca pacchāpi.

为阐明其义，义注最初由五百圣者结集，其后亦复结集。

Majjhe [Pg.161] visuddhimaggā, esa catunnampi āgamānañhi;

Ṭhatvā pakāsayissati, tattha yathā bhāsitamatthaṃ;

Icceva kato tasmā, tampi gahetvāna saddhimetāya;

Aṭṭhakathāya vijānātha, dīghāgamanissitaṃ atthaṃ.

此论将立于《清净道论》之中，阐明四部阿含于彼处所说之义。是故，汝等当怀具信心，依此义注，了知长部所依之义。

Atthānaṃ [Pg.165] sūcanato, suvuttato savanatothasūdanato,Suttāṇā suttasabhāgatoca, suttanti akkhātaṃ.

因其开示义理、言辞善巧、流布法义、摧毁烦恼、守护善法，且与绳线相类，故称为“经”。

Sududdasaṃ [Pg.177] sunipuṇaṃ, yatthakāmanipātinaṃ;

Cittaṃ rakkhetha medhāvī, cittaṃ guttaṃ sukhāvahaṃ.

心，极难见，极微细，随欲而转；智者应守护心，守护之心能引安乐。

So [Pg.180] evaṃ samāhite citte parisuddhe pariyodāte anaṅgaṇe vigatūpakkilese mudubhūte kammaniye ṭhite ānañjappatte ñāṇadassanāya cittaṃ abhinīharati abhininnāmeti –

彼于心如此得定、清净、明洁、无秽、离诸随烦恼、柔软、适业、安住、达不动时，引导、倾向其心以证智见。

Yaṃhitaṃ [Pg.206] bhikkhave sammāvadamāne vadeyya samantapāso mārassāti, mātugāmaṃyeva sammā vadamāno vadeyya samantapāso mārassāti.

诸比丘，若有人欲作正语，称其为“魔罗之遍网”者，则当正语女人为“魔罗之遍网”。

Yo [Pg.209] bhikkhu divasaṃ caṅkamena nisajjāya ca āvaraṇīyehi dhammehi cittaṃ parisodhetvā.

若有比丘，于白日以经行与宴坐，从诸障法中净化其心。

Iti [Pg.228] cittakiriyavāyodhātuvipphāravasena ayaṃ kāyasammato aṭṭhisaṅghāto abhikkamati.

如是，此被视为身体的骨架，依心之作用与风界之扩散而前进。

Karuṇā [Pg.231] viya sattesu, paññā yassa mahesino;

Ñeyyadhammesu sabbesu, pavattittha yathāruci.

彼大仙之智慧，于一切所知法中随意自在，犹如其对众生之悲悯。

Dasāya [Pg.235] tāya sattesu, samussāhitamānaso;

Pāṭihīrāvasānamhi, vasanto tidasālaye;

Pāricchattakamūlamhi, paṇḍukambalanāmake;

Silāsane sannisinno, ādiccova yugandhare.

彼以悲心激励其意于众生，于双神变后，住于三十三天，坐于巴瑞恰达树下名为“班都甘巴拉”之石座上，犹如日轮在于持双山。

Cakkavāḷasahassehi, dasāhāgamma sabbaso;

Sannisinnena devānaṃ, gaṇena parivārito;

Mātaraṃ pamukhaṃ katvā, tassā paññāya tejasā;

Abhidhammakathāmaggaṃ, devānaṃ sampavattayi.

从万千世界的十方前来，为集会的天神大众所围绕，并以其母亲为上首，以其智慧之光，为诸天宣说了阿毗达摩之法道。

Tassa [Pg.236] pāde namassitvā, sambuddhassa sirīmato;

Saddhammañcassa pūjetvā, katvā saṅghassa cañjaliṃ.

礼敬彼具祥瑞之正等觉者的双足，供养其正法，并向僧伽合掌。

Yaṃ [Pg.237] devadevo devānaṃ, desetvā nayato puna;

Therassa sāriputtassa, samācikkhi vināyako.

天中之天为诸天如理开示后，彼引导者复为长老舍利弗解说。

Anotattadahe katvā, upaṭṭhānaṃ mahesino;

Yañca sutvāna so thero, āharitvā mahītalaṃ.

于阿耨达池边承事大仙后，彼长老听闻此法，将其带到人间。

Bhikkhūnaṃ parirudāhāsi, iti bhikkhūhi dhārito;

Saṅgītikāle saṃṅgīto, vedehamuninā puna.

（舍利弗）将其传授给比丘们，比丘们如是受持；其后在结集时，由维德哈圣者再度诵出。

Yaṃ [Pg.238] karomasi brahmuno, samaṃ devehi mārisa;

Tadajja tuyhaṃ kassāma, handa sāmaṃ karoma te.

贤友，我等与诸天为梵天所作之事，今日我等亦为你作；来，我等亲自为你作。

Atthaṃ [Pg.241] pakāsayissāmi, āgamaṭṭhakathāsupi;

Gahetabbaṃ gahetvāna, tosayanto vicakkhaṇe.

我将汲取诸阿含义注中之精要，阐明其义，以悦智者之心。

Itime [Pg.242] bhāsamānassa, abhidhammakathaṃ imaṃ;

Avikkhittā nisāmetha, dullabhāhiayaṃkathā.

我今宣说此阿毗达摩论，汝等当一心谛听，勿令散乱。此论实为稀有难得。

Etthete [Pg.263] pāpakā akusalā dhammā aparisesā nirujjhanti.

于此，彼等恶不善法无余而灭。

Cakkhuṃ [Pg.266] cāvuso paṭicca rūpeca uppajjati cakkhuviññāṇaṃ, tiṇṇaṃ saṅgati phasso, phassapaccayā vedanā, yaṃ vedeti, taṃ sañjānāti. Yaṃ sañjānāti, taṃ vitakketi, yaṃ vitakketi, taṃ papañceti, yaṃ papañceti, tato nidānaṃ purisaṃ papañcasaññāsaṅkhā samudācaranti atītānāgatapaccuppannesu cakkhuviññeyyasu rūpesu –

贤友，以眼与色为缘而生眼识，三者之会合为触，以触为缘而有受。凡所受，即作想；凡所想，即作寻；凡所寻，即作戏论。以其所戏论者为缘，于过去、未来、现在为眼所识之色中，戏论想之数转起于人。

Purimā [Pg.274] bhikkhave koṭi na paññāyati avijjāya.

诸比丘，无明的最初起点是不可知的。

Attheva [Pg.277] gambhīragataṃ sudubbudhaṃ,Sayaṃ abhiññāya sahetusambhavaṃ;

Yathānupubbaṃ nikhilena desitaṃ,Mahesinā rūpagataṃva passati.

义理甚深奥，极难得觉悟；大仙自证其因缘生起，已次第无余地宣说，见之如见色法。

Abhikkamissāmi [Pg.286] paṭikkamissāmīti hi cittaṃ uppajjamānaṃ rūpaṃ samuṭṭhāpeti.

“我将前进，我将后退”，如是心生起时，即令色生起。

Na [Pg.308] antalikkhena na samuddamajjhe,Na pabbatānaṃ vivaraṃ pavissa;

Na vijjate so jagatippadeso,Yatthaṭṭhito mucceyya pāpakammā.

非于空中，非于海中，非入山隙；世间无有此等处所，住于其间能脱恶业。

Yaṃ [Pg.311] pattaṃ kusalaṃ tassa, ānubhāvena pāṇino;

Sabbe saddhammarājassa, ñatvā dhammaṃ sukhāvahaṃ;

Pāpuṇantu visuddhāya, sukhāya paṭipattiyā;

Asokamanupāyāsaṃ, nibbānasukhamuttamaṃ.

彼所获善业，以此威力故，愿一切有情，知正法王之引乐妙法；愿皆依清净、安乐之行道，证得无忧、无恼、至上之涅槃乐。

Ciraṃ tiṭṭhatu saddhammo, dhamme hontu sagāravā;

Sabbepi sattā kālena, sammā devo pavassatu;

Yathā rakkhiṃsu porāṇā, surājāno tathevimaṃ;

Rājā rakkhatu dhammena, attanova pajaṃpajaṃ.

愿正法久住，愿众生于法常怀敬；愿一切有情安乐，愿天神应时降雨；如昔贤王之守护，愿今王亦复如是，以法守护其人民，犹如爱护己之子。

Tāva [Pg.312] tiṭṭhatu lokasmiṃ, lokanittharaṇesinaṃ;

Dassentī kulaputtānaṃ, nayaṃ paññāvisuddhiyā;

Yāva buddhoti nāmampi, suddhacittassa tādino;

Lokamhi lokajeṭṭhassa, pavattati mahesino.

愿彼住世间，为求度世者，向良家子开示智慧清净之道；直至心清净、如是、世间最胜、大仙之佛陀名号，仍流行于世。

Dutiyasannipāta

第二次集会

Mahāpadānasutta aṭṭhakathā

大本经义注

Pucchā – aṭṭhakathā [Pg.1] saṃgītiyā āvuso paṭhame sannipāte sakalā ca vinayasaṃvaṇṇanā dīghanikāye ca sīlakkhandhavaggavaṇṇanā abhidhamme ca dhammasaṅgahasaṃvaṇṇanā saṃgītā therehi chaṭṭhasaṃgītikārehi. Idāni pana dutiye sannipāte dīghanikāye mahāvaggavaṇṇanāto paṭṭhāya tadavasesānaṃ yathāvavatthitasaṃvaṇṇanānaṃ saṃgāyanokāso anuppatto. Tasmā imissā dutiyasannipātasaṃgītiyā pubbakiccavasena yathānuppattāya mahāvagge mahāpadānasuttasaṃvaṇṇanāya pucchāvissajjanaṃ kātuṃ samārabhāma. Mahāpadānasuttassa āvuso nidāne pariyāpannassa ‘‘karerikuṭikāya’’ntipadassa attho kathaṃ aṭṭhakathācariyena kathito.

问：贤友，在第一次集会中，全部的律藏释义、长部戒蕴品释义以及阿毗达摩法集论释义，已由第六次结集的诸长老诵出。如今在第二次集会中，从长部大品释义开始，其余如实安立的诸释义，其诵出的时机已到。因此，作为此次第二次集会诵出的前行工作，我们开始就依次轮到的大品《大本经》释义进行问答。贤友，关于《大本经》序分所包含的“karerikuṭikāya”一词的含义，义注师是如何解说的？

Vissajjanā – mahāpadānasuttassa bhante nidāne pariyāpannassa karerikuṭikāyantipadassa attho ‘‘karerikuṭikāya’’nti karerīti varuṇarukkhassa nāmaṃ. Karerimaṇḍapo tassā kuṭikāya [Pg.2] dvāre ṭhito, tasmā karerikuṭikāti vuccati. Yathā kosambarukkhassa dvāreṭhitattā kosambakuṭikāti evamādinā bhante aṭṭhakathācariyena kathito.

答：大德，《大本经》序分中“karerikuṭikāya”一词的含义，义注师是如此解说的：“karerikuṭikāya”中的“kareri”是瓦儒那树之名。迦梨离亭立于该孤邸之门，是故称为“karerikuṭikā”。正如因憍赏弥树立于门前而称“kosambakuṭikā”等。大德，义注师是如此解说的。

Karerikuṭikāyanti [Pg.3] karerīti varuṇarukkhassa nāmaṃ.

“Karerikuṭikāya”中的“kareri”是瓦儒那树之名。

Karerimaṇḍapo [Pg.4] tassā kuṭikāya dvāre ṭhito, tasmā karerikuṭikāti vuccati. Yathā kosambarukkhassa dvāre ṭhitattā ekāsambakuṭikāti.

迦梨离亭立于该孤邸之门，是故称为“karerikuṭikā”。正如因憍赏弥树立于门前而称“kosambakuṭikā”。

Antojetavane kira karerikuṭi kosambakuṭi gandhakuṭi salaḷāgāranti cattāri mahāgehāni –

据说在祇陀林内有四座大屋：迦梨离孤邸、憍赏弥孤邸、香室和娑罗罗堂(salaḷāgāra)。

Ekekaṃ satasahassapariccāgena nipphannaṃ.

每一座皆耗资十万建成。

Tesu salaḷāgāraṃ raññā pasenadinā kāritaṃ.

其中，娑罗罗堂由波斯匿王所造。

Pubbenivāsa

宿住

Pucchā – tattheva [Pg.5] āvuso nidāne pubbenivāsapaṭisaṃyuttā dhammīkathā udapādītivacanassa attho kathaṃ aṭṭhakathācariyena kathito.

问——贤友，在那因缘中，关于“与宿住相关的法说已生起”这句话的含义，义注师是如何解说的？

Vissajjanā – tattheva bhante nidāne pubbenivāsapaṭisaṃyuttā dhammīkathā udapādīti vacanassa attho pubbenivāsapaṭisaṃyuttāti ekampijātiṃ dvepi jātiyoti evaṃ nibaddhena pubbenivuṭṭhakhandhasantānasaṅkhātena pubbenivāsena saddhiṃ yojetvā pavattitā. Dhammīti dhammasaṃyuttā. Udapādīti aho acchariyaṃ dasabalassa pubbenivāsañāṇaṃ. Pubbenivāsaṃ nāma ke anussaranti ke nānussarantīti diṭṭhiyā anussaranti, sāvakā sa paccekabuddhā ca buddhā ca anussaranti. Kataradiṭṭhiyo anussaranti. Ye aggapattā kammavādino tepi cattālīsaṃyeva kappe anussaranti, na tato paranti evamādinā bhante aṭṭhakathācariyena kathito.

答——大德，关于在那个因缘中“与宿住相关的法说已生起”这句话的含义，义注师是这样解说的：“与宿住相关”是指与被称为“过去曾住蕴相续”的宿住，如“一生、二生”等这样相连而转起。“法”是指与法相应。“已生起”是说：“啊！十力者的宿住智真是稀有！”何人能忆念宿住，何人不能忆念呢？持邪见者能忆念，声闻、独觉佛与佛陀也能忆念。哪些持邪见者能忆念呢？那些达到最高的业论者，他们也只能忆念四十劫，不能超过此。大德，义注师是如此这般解说的。

Pubbenivāsapaṭisaṃyuttāti [Pg.6] ekampi jātiṃ dvepi jātiyoti evaṃ nibaddhena pubbenivuṭṭhakhandhasantānasaṅkhātena pubbenivāsena saddhiṃ yojetvā pavattitā.

“与宿住相关”是指与被称为“过去曾住蕴相续”的宿住，如“一生、二生”等这样相连而转起。

Kappaparicchedavāra

劫章品

Pucchā – tasmiṃ [Pg.7] āvuso mahāpadānasutte uddesavāre navasu paricchedavāresu paṭhame kappaparicchedavāre bhaddakappeti padassa attho aṭṭhakathācariyena kathaṃ kathito.

问——贤友，在那《大本经》(Mahāpadānasutta)的纲要品中，于九章品的第一劫章品中，关于“贤劫”(bhaddakappa)一词的含义，义注师是如何解说的？

Vissajjanā – tasmiṃ [Pg.8] bhante mahāpadānasutte uddesavāre navasu paricchedavāresu paṭhame kappaparicchedavāre bhaddakappeti padassa attho bhaddakappeti pañcabuddhuppādapaṭimaṇḍitattā sundarakappe sārakappeti bhagavā imaṃ kappaṃ thomento evamāha. Yato paṭṭhāya kira amhākaṃ bhagavā abhinīhāro kato, ekasmiṃ antare ekasmimpi kappe pañcabuddhā nibbattā nāma natthīti evamādinā bhante aṭṭhakathācariyena kathito.

答——大德，在那《大本经》的纲要品中，于九章品的第一劫章品中，“贤劫”一词的含义是：因为它被五佛出世所庄严，所以是善妙劫、精华的劫；世尊赞叹此劫时这样说：“据说自从我们的世尊发愿以来，在此期间，即使在一个劫中也没有五佛出世过。”大德，义注师是如此这般解说的。

Vipassissa [Pg.9] bhikkhave bhagavato ito so bhikkhave chanavutikappe yaṃ vipassī bhagavā arahaṃ sammāsambuddho loke udapādi –

诸比丘，距今九十六劫，毗婆尸(Vipassī)世尊、阿罗汉、正自觉者出现于世间。

Saddakappeti pañcabuddhuppādapaṭimaṇḍitattā sundarakappe sārakappeti bhagavā imaṃ kappaṃ thomento evamāha –

“贤劫”，因其为五佛出世所庄严，故为善妙劫、精华劫；世尊赞叹此劫时如是说——

‘‘Yato paṭṭhāya kira amhākaṃ bhagavatābhinīhāro kato, etasmiṃ antare ekasmimpi kappe pañcabuddhā nibbattā nāma natthi’’ –

“据说，自我等世尊作出大愿以来，于此期间，于一劫中亦未曾有五佛出世。”

Āyuparicchedavāra

寿量章

Pucchā – catutthe [Pg.10] panāvuso āyuparicchedavāre appaṃ vā bhiyyoti etesaṃ padānaṃ attho kathaṃ aṭṭhakathācariyena kathito.

问——贤友，在第四寿量章中，“少许或更多”(appaṃ vā bhiyyo)这些词的含义，义注师是如何解说的？

Vissajjanā – catutthe pana bhante āyuparicchedavāre appaṃ vā bhiyyoti etesaṃ padānaṃ attho ‘‘appaṃ vā bhiyyoti vassasatato vā upari appaṃ, aññaṃ vassasataṃ apatvā vīsaṃ vā tiṃsaṃ vā cattālīsaṃ vā paṇṇāsaṃ vā saṭṭhi vā vassāni jīvati. Evaṃ dīghāyuko pana atidullabho, asuko kira evaṃ ciraṃ jīvatīti tattha tattha gantvā daṭṭhabbo hotī’’ti evamādinā bhante tattha aṭṭhakathācariyena kathito.

答——尊者，在第四寿量章中，“少许或更多”这些词的含义是：“‘少许或更多’是指超过一百岁少许，即尚未活满另一个一百年，而活了二十、三十、四十、五十或六十年。像这样长寿的人极其稀有，据说某人活了这么久，就应该到处去探望他。”尊者，在那儿，义注师是这样说的。

Mayhaṃ [Pg.11] bhikkhave etarahi appakaṃ āyuppamāṇaṃ parittaṃ lahukaṃ yo ciraṃ jīvati so vassasataṃ appaṃ vā bhiyyo.

诸比丘，现在我的寿量很少，是有限而短暂的。活得长久的人，能活一百年或多一点。

Appaṃ vā bhiyyoti vassasatato vā upari appaṃ, ayyaṃ vassasataṃ apatvā vīsaṃ vā tiṃsaṃ vā cattālīsaṃvā vā paṇṇāsaṃ vā saṭṭhi vā vassāni jīvati–

“少许或更多”是指超过一百岁少许，即尚未活满另一个一百年，而多活了二十、三十、四十、五十或六十年——

Upaṭṭhākaparicchedavāra

侍者章

Pucchā – aṭṭhame [Pg.12] panāvuso upaṭṭhākaparicchedavāre ānandotipade kathaṃ aṭṭhakathācariyena vaṇṇito.

问——贤友，在第八侍者章中，义注师是如何解释“阿难”(Ānanda)一词的呢？

Vissajjanā – aṭṭhame pana bhante upaṭṭhākaparicchede pana ānandoti nibaddhupaṭṭhākabhāvaṃ sandhāya vuttanti evamādinā bhante aṭṭhakathācariyena vaṇṇito.

答——尊者，在第八侍者章中，关于“阿难”一词，是指其作为固定侍者的身份而言。尊者，义注师是这样解释的。

Mayhaṃ [Pg.13] bhikkhave etarahi ānando nāma bhikkhu upaṭṭhāko ahosi aggupaṭṭhāko–

诸比丘，现在，阿难比丘是我的侍者，是上首侍者。

Bhagavatohi [Pg.14] paṭhamabodhiyaṃ anibaddhā upaṭṭhākā ahesuṃ.

世尊在初成正觉时，没有固定的侍者。

Ekadā nāgasamālo pattacīvaraṃ gahetvā vicari.

一天，那伽萨摩罗(Nāgasamāla)拿着衣钵游方。

Idameva [Pg.15] te kāraṇaṃ sallakkhetvā nivārayimha.

我们觉察到这个原因后才加以阻止。

Ekacce [Pg.16] bhikkhū iminā maggena gacchāmāti vutte aññena gacchanti.

有些比丘说“我们走这条路”，却走另一条路。

Uṭṭhehi [Pg.17] āvuso ānanda, uṭṭhehi āvuso ānanda.

起来吧，贤友阿难，起来吧，贤友阿难。

Kaṃ panettha ānanda ādīnavaṃ passasi.

阿难，你在此处看到什么过患？

Kaṃ [Pg.18] panettha ānanda ānisaṃsaṃ passasi.

阿难，你在此处看到什么利益？

Samavattakkhandho [Pg.28] atulo, suppabuddho ca uttaro;

Sattavāho vijitaseno, rāhulo bhavati sattamo –

身相圆满无可比，善觉以及郁多罗(Uttara)；众生导师胜军者，罗睺罗为第七人。

Sutanā [Pg.29] sabbakāmāca, sucittā atha rocinī;

Rucaggatī sunandāca, bimbā bhavati sattamā.

苏妲娜、萨婆迦摩(Sabbakāmā)、苏吉妲(Sucittā)、罗奇妮(Rocinī)、儒佳格蒂(Rucaggatī)、善喜，频婆(Bimbā)为第七位。

Anekajātisaṃsāraṃ[Pg.37], sandhāvissaṃ anibbisaṃ;

Gahakāraṃ gavesanto, dukkhā jāti punappunaṃ;

Gahakāraka diṭṭhosi, puna gehaṃ na kāhasi.

经历无数生死轮回，我流浪不止，寻觅着造屋者却未找到。一再地出生是痛苦的。啊，造屋者，你已被见到！你再也造不了房屋了。

Sabbā te phāsukā bhaggā, gahakūṭaṃ visaṅkhataṃ;

Visaṅkhāragataṃ cittaṃ, taṇhānaṃ khayamajjhagā.

你所有的椽条都已断裂，屋顶也已被摧毁。心已达到无为，证得了渴爱的灭尽。

Ayoghanahatasseva[Pg.40], jalato jātavedaso;

Anupubbūpasantassa, yathā na ñāñate gati;

Evaṃ sammāvimuttānaṃ, kāmabandhoghatārinaṃ;

Paññāpetuṃ gati natthi, pattānaṃ acalaṃ sukhaṃ.

犹如被铁锤敲击的火焰，逐渐平息，不知其去向；同样地，对于那些已越过欲缚之流、获得正解脱、达到不动安乐者，没有可以描述其归宿的方式。

Na [Pg.44] pana bhagavā milakkhusadiso hoti nāpi āmuttamaṇikuṇḍalo.

然而，世尊既不像边地人，也不佩戴宝珠耳环。

Te pana attano samānasaṇṭhānameva passanti.

他们只看见与自己相似的形相。

Na [Pg.48] kho ānanda ettāvatā tathāgato sakkato vā hoti garukato vā mānito vā pūjito vā apacito vā.

阿难，如来不是仅仅因为这样就被恭敬、尊重、崇敬、供养或敬奉。

Kasmā [Pg.50] pana bhagavā aññattha ekaṃ umāpupphamattampi gahetvā buddha guṇe āvajjetvā katāya pūjāya buddhañāṇenāpi aparicchinnaṃ vipākaṃ vaṇṇetvā–

那么，世尊为何在别处赞叹说，哪怕只拿一朵亚麻花，忆念佛陀的功德而作供养，其果报也大到连佛智都无法衡量呢？

Yo [Pg.55] kho ānanda bhikkhu vā bhikkhunī vā upāsako vā upāsikā vā dhammānudhammappaṭipanno viharati sāmīcippaṭipanno anudhammacārī so tathā gataṃ sakkaroti garukaroti māneti pūjeti apaciyati paramāya –

阿难，凡是比丘、比丘尼、优婆塞或优婆夷，能安住于法随法行，行于正道，随法而行，他就是以最高的敬意在恭敬、尊重、崇敬、供养、敬奉如来。

Siyā [Pg.59] kho panānanda tumhākaṃ evamassa ‘atītasatthukaṃ pāvacanaṃ, natthi no satthā’ti.

阿难，你们或许会这样想：“导师的教言已成过去，我们没有导师了。”

Na [Pg.60] kho panetaṃ ānanda evaṃ daṭṭhabbaṃ.

阿难，不应这样看待。

Dhammopi desito ceva paññattoca, vinayopi desito ceva paññatto ca–

法也已宣说与制定，律也已宣说与制定。

Assosi [Pg.67] kho rājā māgadho ajātasattu vedehiputto bhagavā kira kusinārāyaṃ parinibbutoti.

摩揭陀国王阿闍世，韦提希子，听说：“据说世尊已在古西那罗般涅槃。”

Satthā nāma parinibbuto, na so sakkā puna āharituṃ, pothujjanikasaddhāya pana amhākaṃ raññā sadiso natthi, sace esa imināva niyāmena suṇissati, hadayamassa phalissati. Rājā kho pana amhehi anurakkhitabboti.

“导师虽然已经般涅槃，无法再回来了，但就凡夫的信仰而言，没有谁能比得上我们的国王。如果他这样听下去，他的心将会碎裂。国王必须由我们来守护。”

Deva [Pg.68] amhehi supinako diṭṭho, tassa paṭighātatthaṃ tumhehi dukūladupaṭṭaṃ nivāsetvā yathā nāsāpuṭamattaṃ paññāyati, evaṃ catumadhuradoṇiyā nipajjituṃ vaṭṭatīti.

“大王，我们做了一个梦。为消除此梦之厄，您应穿上细麻布衣，躺卧在四蜜(catumadhura)盆中，只露出鼻孔即可。”

Deva [Pg.69] maraṇato muccanakasatto nāma natthi, amhākaṃ āyuvaḍḍhano cetiyaṭṭhānaṃ puññakkhettaṃ abhisekasiñcako so bhagavā satthā kusinārāya parinibbutoti.

“大王，没有众生能逃脱死亡。我们寿命的增长者、我们的圣地、我们的福田、我们的灌顶师，那位世尊、导师，已在古西那罗般涅槃了。”

Bhagavā [Pg.71] sabbaññu nanu imasmiṃ ṭhāne nisīditvā dhammaṃ desayittha, sokasallaṃ me vinodayittha, tumhe mayhaṃ sokasallaṃ nīharittha, ahaṃ tumhākaṃ saraṇaṃ gato, idāni pana me paṭivacanampi na detha bhagavāti.

“世尊，一切知者！您难道不是曾坐在这里说法，消除了我的愁箭吗？您为我拔除了愁箭，我已归依您。但现在，世尊，您为何连一句话都不回答我呢？”

Nanu [Pg.72] bhagavā ahaṃ aññadā evarūpe kāle tumhe mahābhikkhu saṅghaparivārā jambudīpatale cārikaṃ carathāti suṇomi.

“世尊，我不是听说，在另一个像这样的时节，您被大比丘僧团围绕着，在瞻部洲游行吗？”

Mama parideviteneva na sijjhati, dasabalassa dhātuyo āharāpessāmīti evaṃ assosi.

他听到这样的话：“光靠我的悲叹是无济于事的，我将命人取来十力者的舍利。”

Sace [Pg.73] dassanti, sundaraṃ. No ce dassanti, āharaṇupāyena āharissāmīti caturaṅginiṃ senaṃ sannayhitvā sayampi nikkhantoyeva.

“如果他们给，那就好。如果他们不给，我就用武力夺取。”于是他集结了四兵种的军队，亲自出征。

Yathā ca ajātasattu, evaṃ licchavī ādayopi.

就像阿闍世(Ajātasattu)一样，离车人(Licchavī)等也是如此。

Amhākaṃ [Pg.74] dhātuyo vā dentu, yuddhaṃ vāti kusinārānagaraṃ parivāretvā ṭhite etaṃ bhagavā amhākaṃ gāmakkhettehi paṭivacanaṃ avocuṃ.

“要么给我们舍利，要么开战！”当他们这样包围古西那罗城时，城中的人作了如下答复：“世尊是在我们的村庄区域般涅槃的。”

Na mayaṃ satthu sāsanaṃ pahiṇimha, nāpi gantvā ānayimha. Satthā pana sayameva āgantvā sāsanaṃ pesetvā amhe pakkosāpesi. Tumhepi kho pana yaṃ tumhākaṃ gāmakkhette ratanaṃ uppajjati. Na taṃ amhākaṃ detha. Sadevake ca loke buddharatanasamaṃ ratanaṃ nāma natthi[Pg.75], evarūpaṃ uttamaratanaṃ labhitvā mayaṃ nadassāma, na kho pana tumhehiyeva mātuthanato khīraṃ pītaṃ. Amhehipi mātuthanato khīraṃ pītaṃ, na tumheyeva purisā, amhepi purisā. Hotūti aññamaññaṃ ahaṃkāraṃ katvā sāsanapaṭisāsanaṃ pesenti. Aññamaññaṃ mānagajjitaṃ gajjanti.

“我们没有派人去请导师的教导，也没有亲自去取。是导师自己前来，派人传达教导，召唤我们。你们在自己村庄田地里出现的宝物，也不会给我们。在这有天神的世界里，没有任何宝物能与佛宝相比。我们得到了这样至高无上的宝物，是不会给你们的。并非只有你们喝过母亲的乳汁，我们也喝过；并非只有你们是大丈夫，我们也是大丈夫。就这样吧！”他们彼此心怀我慢，信使往来，互相发出傲慢的咆哮。

Ete [Pg.76] rājāno bhagavato parinibbutaṭṭhāne vivādaṃ karonti, na kho panetaṃ patirūpaṃ, alaṃ iminā kalahena, vūpasamessāmi nanti.

“这些国王在世尊般涅槃的地方争论不休，这实在不合适。这场争吵该停止了！我来平息这件事。”

Ācariyassa [Pg.77] viya bho saddo, ācariyassa viya bho saddoti sabbe niravā ahesuṃ.

“喂！这声音好像老师的声音啊！”“是啊，这声音真像老师的声音！”大家都安静下来了。

(1)

(1)

Suṇantu bhonto mama ekavācaṃ,Amhāka buddho ahu khantivādo;

Nahi [Pg.78] sādhuyaṃ uttamapuggalassa,Sarīrabhāge siyā sampahāro.

“诸君谛听我一言，我等佛陀说忍耐。至上之人舍利分，不应于此起争端。”

(2)

(2)

Sabbeva bhonto sahitā samaggā,Sammodamānā karomaṭṭhabhāge;

Vitthārikā hontu, disāsu thūpā;

Bahū janā cakkhumato pasannā.

“诸位贤友齐心协力，欢欣喜悦均分八份。愿佛塔广布于四方，众人已信具眼世尊。”

Na [Pg.79] hi sādhukaṃ uttamapuggalassa, sarīrabhāge siyā sampahāroti na hi sādhuyanti na hi sādhu ayaṃ –

“为至上之人的舍利分配而起冲突，实为不善”，此句意为：这实在是不善的，这实在是不好的。

Bhagavā [Pg.81] sabbasu pubbe mayaṃ tumhākaṃ dvattiṃsamahāpurisalakkhaṇapaṭimaṇḍitaṃ chabbaṇṇabuddharasmikhacitaṃ asītianubyañjanasamujjalitasobhaṃ suvaṇṇavaṇṇaṃ sarīraṃ addasāma, idāni pana suvaṇṇavaṇṇāva dhātuyo avasiṭṭhā jātā, nayuttamidaṃ bhagavā tumhākanti parideviṃsu.

“世尊啊！以前我们曾见您那由三十二大士相所严饰、由六色佛光所镶嵌、由八十随好而辉煌庄严的金色身体。但现在只剩下金色的舍利，世尊啊，这与您太不相称了！”他们如此悲叹。

Kena [Pg.82] nu kho sadevakassa lokassa kaṅkhacchedanatthāya catusaccakathāya paccayabhūtā bhagavato dakkhiṇadāṭhā gahitāti olokento brāhmaṇena gahitāti disvā brāhmaṇopi daṭhāya anucchavikaṃ sakkāraṃ nasakkhissati gaṇhāmi natthi veṭṭhantarato gahetvā suvaṇṇacaṅkoṭake ṭhapetvā devalokaṃ netvā cūḷāmaṇicetiye patiṭṭhapesi –

（帝释天）为了断除有天神世界的疑惑，并作为宣说四圣谛的助缘，在观察“世尊的右犬齿是谁拿走的？”后，发现是那位婆罗门拿走的。心想“婆罗门无法对犬齿作相称的供养，我应取走它”，便从婆罗门的头巾中取出犬齿，放在金匣中，带往天界，安放在髻饰塔(Cūḷāmaṇicetiya)中。

Rājagahe [Pg.84] bhagavato sarīrānaṃ thūpañca mahañca akāsi.

在王舍城，他为世尊的舍利建造了一座塔并举行了盛大的庆典。

Samaṇassa [Pg.85] gotamassa parinibbutakālato paṭṭhāya balakkārena sādhukīḷitāya upaddutumha, sabbe no kammantā naṭṭhāti.

“自从沙门乔达摩般涅槃以来，我们一直被无休止的庆典所扰乱，我们所有的事务都荒废了。”

Mahājano manaṃ padosetvā apāye nibbattīti disvā sakkaṃ devarājānaṃ dhātuāharaṇūpāyaṃ kāressāmāti tassa santikaṃ [Pg.86] gantvā tamatthaṃ ārocetvā dhātuāharaṇūpāyaṃ karomi mahārājāti āhaṃsu.

（长老们）看到大众因心生嗔恚而转生到恶趣，心想：“我们应让天王帝释天设法取走舍利。”于是他们去到他那里，禀告了这件事，并说道：“大王，我们正在设法取走舍利。”

Bhante puthujjano nāma ajātasattunā samo saddho nāma natthi, na so mama vacanaṃ karissati, apica kho māravibhiṃ sakasadisaṃ vibhiṃsakaṃ dassessāmi mahāsaddaṃ sāvessāmi yakkhagāhakakhipitakaarocake karissāmi, tumhe amanussā mahārāja kupitā dhātuyo āharāpethāti vadeyyātha, evaṃ so āharāpessatīti–

“尊者，说到信心，没有凡夫能比得上阿闍世王。但他不会听我的话。不过，我将向他示现如同魔罗军队般恐怖的景象，让他听到巨大的声响，我将化作夜叉、抓拿鬼、投掷鬼和厌恶鬼。你们这些非人应当愤怒地说：‘大王，快命人交出舍利！’这样他就会命人交出来了。”

Mahārāja [Pg.87] amanussā kupitā, dhātuyo āharāpehīti bhaṇiṃsu.

“大王，非人们忿怒了，快命人把舍利交来！”他们说道。

Na tāva bhante mayhaṃ cittaṃ tussati, evaṃ santepi āharantūti āha.

他说道：“尊者，我的心还不满足，即使这样，也请让他们拿来吧。”

Mahārāja [Pg.88] ekaṃ dhātunidhānaṃ kātuṃ vaṭṭatīti āha.

（长老）说：“大王，应该建造一个单一的舍利库。”

Anāgate [Pg.89] laṅkādīpe mahāvihāre mahācetiyamhi nidahissanti.

未来，（这些舍利）将被安放在楞伽岛(Laṅkādīpa)大寺(Mahāvihāra)的大塔(Mahācetiya)中。

Mahāsāvaka cetī

大弟子塔

Imasmiṃ [Pg.90] ṭhāne yo pāsāṇo atthi, so antaradhāyatu, paṃsu suvisuddhā hotu, udakaṃ mā uṭṭhahatūti adhiṭṭhāsi.

他决意道：“愿此处的岩石消失，愿尘土变得非常洁净，愿水不要涌上来。”

Idha rājā kiṃ kāretīti pucchantānampi mahāsāvakānaṃ cetiyānīti vadanti.

即使有人问：“国王在这里造什么？”他们也回答说：“（是）为大弟子们（造）的塔。”

Mālā [Pg.93] mā milāyantu, gandhā mā vinassantu, dīpā mā vijjhāyantūti adhiṭṭhahitvā suvaṇṇapaṭṭe akkharāni chindāpesi –

他决意道：“愿花环不凋谢，愿香气不消散，愿灯火不熄灭。”之后，他命人在金板上刻下文字：

Anāgate piyadoso nāma kumāro chattaṃ ussāpetvā asoko dhammarājā bhavissati, so imā dhātuyo vitthārikā karissatīti.

未来将有一位名叫毕亚多索（Piyadoso）的王子，他将举起伞盖，成为阿育（Asoka）法王，并将广传这些舍利。

Anāgate [Pg.94] daliddarājā imaṃ maṇiṃ gahetvā dhātūnaṃ sakkāraṃ karotūti akkharaṃ chindāpesi.

他命人刻下文字：“未来，愿贫穷的国王取得此宝珠，恭敬供养舍利。”

Tāta ajātasattunā dhātunidhānaṃ kataṃ, ettha ārakkhaṃ paṭṭhapehīti pahiṇi.

他派人传话道：“孩子，阿闍世已建好舍利库，你当在此处设立守卫。”

Parikkhīṇodāni [Pg.99] me āyūti aññāsi.

他了知：“我现在的寿期已尽。”

Yesañca devaputtānaṃ maraṇanimittāni āvi bhavanti.

而当某些天子出现死亡的征兆时，

Nassati [Pg.100] vata bho me ayaṃ sampattīti bhayābhibhūto ahosi.

“哎呀！我的这份福报要消失了！”他被恐惧所征服。

Atthi nu kho koci samaṇo vā brāhmaṇo vā lokapitā maho mahābrahmāvā, yo me hadayanissitaṃ sokasallaṃ samuddharitvā imaṃ sampattiṃ thāvaraṃ kareyyāti olokento kañci adisvā puna addasa mādisānaṃ satasahassānampi uppannaṃ sokasallaṃ sammāsambuddho uddharituṃ paṭibaloti.

“是否有任何沙门或婆罗门，或作为世界之父的大梵天，能拔除我心中这支忧愁之箭，使我的这份福报稳固？”他环顾四周，不见任何人，接着又想到：“即使对像我这样数十万的人心中生起了忧愁之箭，正自觉者也有能力将它拔除。”

Aparipakkaṃ [Pg.102] tāvassa ñāṇaṃ, katipāhaṃ pana atikkamitvā mayi indasālaguhāyaṃ viharante pañca pubbanimittāni disvā maraṇabhayabhīto dvīsu devalokesu devatāhi saddhiṃ upasaṅkamitvā cuddasa pañhe pucchitvā upekkhāpañhavissajjanāvasāne asītiyā devatāsahassehi saddhiṃ sotāpattiphale patiṭṭhahissatīti cintetvā okāsaṃ nākāsi.

“他的智慧尚未成熟。但几天后，当我住在因达娑罗窟时，他会见到五种前兆而畏惧死亡，然后与两个天界的诸天一起来到我这里，问十四个问题。在关于舍的问题得到解答的最后，他将与八万天神一起，确立于入流果。”如此思惟后，（世尊）没有给他机会。

Mama [Pg.103] pubbepi ekakassa gatattā satthārā okāso nakato, addhā me natthi maggaphalassa upanissayo, ekassa pana upanissaye sati cakkavāḷapariyantāyapi parisāya bhagavā dhammaṃ desetiyeva. Avassaṃ kho pana dvīsu devalokesu kassaci devassa upanissayo bhavissati, taṃ sandhāya satthā dammaṃ desessati. Taṃ sutvā ahampi attano domanassaṃ vūpasamessāmīti.

“我从前独自前往时，导师没有给我机会，看来我的确没有证得道果的近因。然而，只要有一个人有近因，即使听法的大众遍及整个轮围世界，世尊也同样会说法。在两个天界中，必定有某个天神有近因，导师将会为了他而说法。听闻此法后，我也能平息自己的忧恼。”

Dvīsu [Pg.104] devalokesu devatā gahetvā dhurena paharantassa viya satthāraṃ upasaṅkamituṃ nayuttaṃ, ayaṃpana pañcasikho dasabalassa upaṭṭhāko [Pg.105] vallabho icchiticchitakkhaṇe gantvā pañhaṃ pucchitvā dhammaṃ suṇāti, imaṃ purato pesetvā okāsaṃ kāretvā iminā katokāse upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchissāmīti okāsakaraṇatthaṃ āmantesi.

“带着两个天界的诸天去见导师，就像用轭来撞击一样，这是不合适的。而这位五髻（Pañcasikha）是十力者的侍者，深受喜爱，他可以在任何想去的时候去请教问题、听闻佛法。我先派他去请求许可，由他获得许可后，我再去拜见导师请教问题。”为了请求许可，他便呼唤了五髻。

Evaṃ mahārāja hotu, bhaddaṃ tava yo tvaṃ maṃ ehi mārisa uyyāna kīḷādīni vā naṭasamajjādīni vā dassanāya gacchāmāti avatvā buddhaṃ passissāma dhammaṃ sossāmāti vadasīti daḷhataraṃ upatthambhento devānamindassa vacanaṃ paṭissutvā anucariyaṃ sahacaraṇaṃ ekato gamanaṃ upāgami.

“大王，就这么办吧！您真好，您没有对我说：‘朋友，来，我们去看园林游戏或歌舞表演吧’，而是说：‘我们去见佛陀，去听闻佛法。’”他如此坚定地表示赞同，答应了天帝的话，作为随从与他一同前往。

Vande [Pg.113] te pitaraṃ bhadde, timbaruṃ sūriyavacchase;

Yena jātāsi kalyāṇī, ānandajananī mama.

贤女日耀（Sūriyavacchasā）啊，我礼敬令尊丁巴鲁；因他生下了美丽的你，你为我带来了欢喜。

Evaṃ vutte bhagavā pañcasikhaṃ gandhabbadevaputtaṃ etadavoca. Saṃsandati kho te pañcasikha tantissaro gītassarena gītassaro ca tantissarena, naca pana te pañcasikha tantissaro gītassaraṃ ativattati gītassaro ca tantissaraṃ. Kadā saṃyūḷhā pana te pañcasikha vmi gāthā buddhūpasañhitā dhammūpasañhitā saṃyūpasañhitā arahantūpasañhitā kāmūpasañhitāti –

世尊这样对五髻乾闼婆天子说：“五髻啊，你的琴声与歌声相互协调，琴声没有超越歌声，歌声也没有超越琴声。五髻，你是什么时候谱写这些偈颂的呢？它们与佛相应、与法相应、与僧相应、与阿罗汉相应，又与爱欲相应——”

Bhagavatā [Pg.116] pañcasikhassa okāso nakatoti devatā gahetvā tatova paṭinivatteyya. Tato mahājāniyo bhaveyya, vaṇṇe pana kathite kato bhagavatā pañcasikhassa okāsoti devatāhi saddhiṃ upasaṅkamitvā pañhaṃ pucchitvā vissajjanāvasāne asītiyā devatāsahassehi saddhiṃ sotāpattiphale patiṭṭhahissatīti ñatvā vaṇṇaṃ kathesi.

（世尊心想：）“如果我不给五髻机会，诸天可能会就此返回，那将是巨大的损失。然而，如果我赞扬他，（帝释天主就会想：）‘世尊给了五髻机会’，然后他会与诸天一同前来请教问题，在解答完毕后，他将与八万天神一起，确立于入流果。”了知此事后，世尊便赞扬了他。

Atha [Pg.118] kho bhagavā sakkaṃ devānamindaṃ etadavoca ‘‘acchariyamidaṃ āyasmato kosiyassa, abbhutamidaṃ āyasmato kosiyassa tāva bahukiccassa bahukaraṇīyassa yadidaṃ idhāgamana’’nti.

于是，世尊对天帝释（Sakka）说道：“具寿拘翼（Kosiya）真是稀有，具寿拘翼真是未曾有！他有这么多事务，这么多职责，竟然还来到这里。”

Cirapaṭikāhaṃ bhante bhagavantaṃ dassanāya upasaṅkamitukāmo, api ca devānaṃ tāvatiṃsānaṃ kehici kehici kiccakaraṇīyehi byāvaṭo, evāhaṃ nāsakkhiṃ bhagavantaṃ dassanāya upasaṅkamituṃ.

尊者，我很久以来就想来拜见世尊了，但因为忙于三十三天（Tāvatiṃsa）诸天的一些事务和职责，所以我没能来拜见世尊。

Te [Pg.120] ‘‘tava santakā, mama santakā’’ti nicchetuṃ asakkontā aḍḍaṃ karonti, sakkaṃ devarājānaṃ pucchanti, so ‘‘yassa vimānaṃ āsannataraṃ, tassa santakā’’ti vadati.

他们无法决定“这是你的财物”、“这是我的财物”，便争吵起来，于是去问天王释（Sakka），他说：“谁的宫殿更近，就是谁的财物。”

Yassa [Pg.121] vimānaṃ olokentī ṭhitā, tassa santakāti vadati.

他说：“她站着看谁的宫殿，那（财物）就是谁的。”

Idheva [Pg.122] bhante kapilavatthusmiṃ gopikā nāma sakyadhītā ahosi buddhe pasannā dhamme pasannā saṅghe pasannā sīlesu paripūrakārinī, sā itthittaṃ virājetvā purisattaṃ bhāvetvā kāyassa bhedā paraṃ maraṇā sugatiṃ saggaṃ lokaṃ upapannā.

尊者，就在这迦毗罗卫，曾有一位名叫瞿毗迦（Gopikā）的释迦族女子，她对佛有信心，对法有信心，对僧有信心，并且圆满持戒。她舍弃了女性身份，培养了男性身份，在身体坏灭、死后，投生到善趣、天界。

Tassa [Pg.128] dhammassa pattiyā, āgatamhāsi mārisa;

Katāvakāsā bhagavatā, pañhaṃ pucchemu mārisa.

为证得彼法，贤友我等来；既蒙世尊许，请听我等问。

Puccha vāsava maṃ pañhaṃ, yaṃ kiñci manasicchasi;

Tassa tasseva pañhassa, ahaṃ antaṃ karomi te.

天主（Vāsava）尽管问，随汝心意所欲求；于汝所问之一切，我必为汝作终结。

Kiṃ [Pg.129] saṃyojanā nu kho mārisa devā manussā asurā nāgā gandhabbā ye caññe santi puthukāyā, te averā adaṇḍā asapattā abyāpajjā viharemu averinoti iti ca nesaṃ hoti. Atha ca pana saverā sadaṇḍā sasapattā sabyāpajjā viharanti saverinoti.

贤友，是什么结缚，使得诸天、人类、阿修罗、龙、乾闼婆以及其他各类众生，虽然他们希望：“愿我们无怨、无害、无敌、无恼、无恨地生活”，但他们却有怨、有害、有敌、有恼、有恨地生活呢？

Issāmacchariyasaṃyojanā [Pg.130] kho devānaminda devā manussā asurā nāgā gandhabbā yecaññe santi puthukāyā, te averā adaṇḍā asapattā abyāpajjā viharemu averinoti iti ca nesaṃhoti, atha ca pana saverā sadaṇḍā sasapattā sabyāpajjā viharanti saverinoti.

天帝，是由于嫉妒与悭吝之结，诸天、人类、阿修罗、龙、乾闼婆以及其他各类众生，虽然他们希望：“愿我们无怨、无害、无敌、无恼、无恨地生活”，但他们却有怨、有害、有敌、有恼、有恨地生活。

Issatīti [Pg.132] issā, sā parasampattīnaṃ usūyanalakkhaṇā, tattheva anabhiratirasā, tato vimukhabhāvapaccupaṭṭhānā, parasampatti padaṭṭhānā, saṃyojananti daṭṭhabbā.

所谓“嫉妒”（issā），即是嫉妒之心。其特征是嫉羡他人的成就；作用是对此不喜乐；表现是转过脸去；近因是他人的成就。当知此为一结。

Maccherabhāvo [Pg.133] macchariyaṃ, taṃladdhānaṃ vā labhitabbānaṃ vā attano sampattīnaṃ nigūhanalakkhaṇaṃ, tāsaṃyeva parehi sādhāraṇabhāva akkhamanarasaṃ, saṅkocanapaccupaṭṭhānaṃ, kaṭukañcukatā paccupaṭṭhānaṃ vā, attasampattipadaṭṭhānaṃ, cetaso virūpabhāvoti daṭṭhabbaṃ.

所谓“悭吝”（macchariya），即是吝啬之性。其特征是隐藏自己已得或当得的成就；作用是无法忍受与他人共享；表现是退缩，或表现为尖酸刻薄；近因是自身的成就。当知此为心之丑陋。

Kiṃ [Pg.136] vaṇṇo esoti taṃ taṃ dosaṃ vadanto pariyattiñca kassaci kiñci adento dubbaṇṇo ceva eḷamūgoca hoti.

“这是什么种姓的人？”——如此说着他人过失，且不教导任何人任何教理的人，会变得相貌丑陋，并且口齿不清。

Yāva [Pg.138] taṃ nappahīyati, tāva devamanussā averatādīni patthayantāpi verādīni naparimuccantiyeva.

只要那（嫉妒与悭吝）未被舍弃，天人即使祈愿无怨等，也终究无法解脱于怨恨等。

Atha [Pg.139] kho sakko devānamindo bhagavantaṃ uttari pañhaṃ apucchi–

于是，天帝释（Sakka）向世尊提出了更进一步的问题：

Issāmacchariyaṃ pana mārisa kiṃ nidānaṃ kiṃ samudayaṃ kiṃ jātikaṃ kiṃ pabhavaṃ, kismiṃ sati issāmacchariyaṃ hoti, kismiṃ asati issāmacchariyaṃ na hotīti.

贤友，那么嫉妒与悭吝以什么为因缘？以什么为集起？以什么为起源？以什么为根源？当什么存在时，嫉妒与悭吝便存在；当什么不存在时，嫉妒与悭吝便不存在？

Issāmacchariyaṃ [Pg.140] kho devānaminda piyāppiyanidānaṃ piyāppiyasamudayaṃ piyāppiyajātikaṃ piyāppiyapabhavaṃ, piyāppiye sati issāmacchariyaṃ hoti, piyāppiye asati issāmacchariyaṃ nahotīti.

天帝，嫉妒与悭吝以喜爱与不喜爱为因缘，以喜爱与不喜爱为集起，以喜爱与不喜爱为起源，以喜爱与不喜爱为根源。当喜爱与不喜爱存在时，嫉妒与悭吝便存在；当喜爱与不喜爱不存在时，嫉妒与悭吝便不存在。

Na [Pg.141] sakkā dātuṃ, kilamissati vā ukkaṇṭhissati vātiādīni vatvā macchariyaṃ karoti.

“不能给，（给了）会疲劳，会烦恼”——说了诸如此类的话后，他便生起悭吝。

Aho [Pg.142] vatassa evarūpaṃ na bhaveyyāti issaṃ karoti.

“唉，愿他没有这样的东西！”——他如此生起嫉妒。

Mayampetaṃ mamāyantā na paribhuñjāma, na sakkā dātunti macchariya karoti.

“我们自己执为我所都不享用，（更）不能给（别人）！”——他如此生起悭吝。

Ṭhapetvā [Pg.143] maṃ ko añño evarūpassa lābhīti issaṃ vā karoti, yācito tāvakālikampi adadamāno macchariyaṃ vā karoti.

“除了我，谁还能得到这样的东西呢？”——他如此生起嫉妒；或者，当被乞求时，连暂时的东西都不给——他如此生起悭吝。

Piyāppiyaṃ kho pana mārisa kiṃnidānaṃ kiṃsamudayaṃ kiṃjātikaṃ kiṃpabhavaṃ, kismiṃ sati piyāppiyaṃ hoti, kismiṃ asati piyāppiyaṃ na hotīti.

贤友，那么喜爱与不喜爱以什么为因缘？以什么为集起？以什么为起源？以什么为根源？当什么存在时，喜爱与不喜爱便存在；当什么不存在时，喜爱与不喜爱便不存在？

Piyāppiyaṃ [Pg.144] kho devānaminda chandanidānaṃ chandasamudayaṃ chandajātikaṃ chandapabhavaṃ, chande sati piyāppiyaṃ hoti, chande asati piyāppiyaṃ na hotīti.

天帝，喜爱与不喜爱以欲为因，以欲为集，以欲为生，以欲为源。当有欲时，便有喜爱与不喜爱；当无欲时，便无喜爱与不喜爱。

Chandanidānantiettha [Pg.145] pariyesanachando, paṭilābhachando, paribhoga chando, sannidhichando, vissajjanachandoti pañcavidho chando.

在此，欲有五种：寻求欲、获得欲、受用欲、积聚欲和舍弃欲。

Ime [Pg.147] maṃ rakkhissanti gopissanti mamāyissanti samparivārayissantīti.

“这些人将会保护我、照顾我、执为我所、服侍我。”

Chando kho pana mārisa kiṃnidāno kiṃsamudayo kiṃjātiko kiṃpabhavo, kismiṃ sati chando hoti, kismiṃ asati chando nahotīti. Chando kho devānaminda vitakkanidāno vitakkasamudayo vitakkajātiko vitakkapabhavo, vitakke sati chando hoti, vitakke asati chando na hotīti.

贤友，欲以什么为因，以什么为集，以什么为生，以什么为源？当有什么时有欲，当没有什么时无欲？天帝，欲以寻思为因，以寻思为集，以寻思为生，以寻思为源；当有寻思时有欲，当无寻思时无欲。

Ettakaṃ [Pg.150] rūpassa bhavissati, ettakaṃ saddassa, ettakaṃ gandhassa, ettakaṃ rasassa, ettakaṃ phoṭṭhabbassa bhavissati, ettakaṃ mayhaṃ bhavissati, ettakaṃ parassa bhavissati, ettakaṃ nidahissāmi, ettakaṃ parassa dassāmīti vavatthānaṃ vitakkavinicchayena hoti. Tenāha chando kho devānaminda vitakkanidānoti.

“将有这么多的色，这么多的声，这么多的香，这么多的味，这么多的触；将有这么多是我的，这么多是别人的；我将储藏这么多，我将给予别人这么多”——这样的确定是通过寻思的判断而有的。因此说：“天帝，欲以寻思为因。”

Kathaṃ [Pg.152] paṭipanno pana mārisa bhikkhu papañcasaññāsaṅkhānirodhasāruppagāminiṃ paṭipadaṃ paṭipanno hotīti.

那么，贤友，比丘要如何行，才算是行于适合止息戏论想的道路呢？

Somanassaṃpāhaṃ [Pg.153] devānaminda duvidhena vadāmi sevitabbaṃpi asevitabbaṃpi. Domanassaṃpāhaṃ devānaminda duvidhena vadāmi sevitabbaṃpi asevitabbaṃpi. Upekkhaṃpāhaṃ devānaminda duvidhena vadāmi sevitabbaṃpi asevitabbaṃpi.

天帝，我所说的喜有两种：应亲近的与不应亲近的。天帝，我所说的忧有两种：应亲近的与不应亲近的。天帝，我所说的舍有两种：应亲近的与不应亲近的。

Kiṃ [Pg.154] pana bhagavatā pucchitaṃ kathitaṃ apucchitaṃ, sānusandhikaṃ ananusandhikanti.

然而，世尊所说的，是应提问而说，还是未经提问而说？是有连贯性，还是没有连贯性呢？

Pucchitameva kathitaṃ no apucchitaṃ. Sānusandhikameva no ananusandhikaṃ.

问了才说，没问不说。有连贯性才说，没有连贯性不说。

Ime [Pg.158] pañcakkhandhā kiṃ hetukāti upaparikkhandho avijjādihetukāti passati.

他审察“这五蕴以什么为因？”，了知它们以无明等为因。

Ahosukhaṃ [Pg.160] ahosukhanti vācaṃ nicchārayamānavasena uppajjati.

当发出“啊，快乐！啊，快乐！”的言语时，它便生起。

Ahodukkhaṃ [Pg.161] ahodukkhanti vippalāpayamānameva uppajjati.

当哀号“啊，苦啊！啊，苦啊！”时，它便生起。

‘‘Somanassaṃpāhaṃ [Pg.163] devānaminda duvidhena vadāmi sevitabbaṃpi asevitabbaṃpī’’ti itikho panetaṃ vuttaṃ, kiñcetaṃ paṭicca vuttaṃ. Tattha yaṃ jaññā somanassaṃ ‘‘imaṃ kho me somanassaṃ sevato akusalā dhammā abhivaḍḍhanti, kusalā dhammā parihāyantī’’ti, evarūpaṃ somanassaṃ na [Pg.164] sevitabbaṃ. Tattha yaṃ jaññā somanassaṃ ‘‘imaṃ kho me somanassaṃ sevato akusalā dhammā parihāyanti, kusalā dhammā abhivaḍḍhantī’’ti, evarūpaṃ somanassaṃ sevitabbaṃ. Tattha yaṃ ce savitakkaṃ savicāraṃ, yaṃce avitakkaṃ avicāraṃ, ye avitakke avicāre, te paṇītatare. ‘‘Somanassaṃpāhaṃ devānaminda duvidhena vadāmi sevitabbaṃpi asevitabbaṃpī’’ti iti yaṃ taṃ vuttaṃ, idametaṃ paṭicca vuttaṃ.

“天帝，我所说的喜有两种：应行持的与不应行持的。”此话是缘何而说呢？于此，若了知某种喜：“我行持此喜时，不善法增长，善法减损”，则此类喜不应行持。于此，若了知某种喜：“我行持此喜时，不善法减损，善法增长”，则此类喜应行持。其中，有有寻有伺者，亦有无寻无伺者，而无寻无伺者更为殊胜。“天帝，我所说的喜有两种：应行持的与不应行持的”，此话即是缘此而说。

Na [Pg.176] laddhaṃ vata me sabrahmacārīhi saddhiṃ visuddhipavāraṇaṃ pavāretunti āvajjato domanassaṃ uppajjati, assudhārā pavattanti gāmanta pabbhāravāsī mahāsīvattherassa viya.

当思惟“我未能与同梵行者们一起举行清净自恣”时，忧便生起，泪水流下，就像住在村边山崖的大希瓦长老那样。

Amhākaṃ [Pg.177] ācariyo aññesaṃ avassayo hoti, attano bhavituṃ na sakkoti, ovādamassa dassāmīti ākāsena gantvā vihārasamīpe otaritvā divāṭṭhāne nisinnaṃ ācariyaṃ upasaṅkamitvā vattaṃ dassetvā ekamantaṃ nisīdi.

“我们的导师是他人依靠之处，自己却不能（为自己）作依靠。我要给他忠告。”于是他腾空而行，在寺院附近降落，去到在日间住处坐着的导师那里，行礼后坐在一旁。

Kiṃ kāraṇā āgatosi piṇḍapātikāti āha.

他问：“行乞食者，你为何而来？”

Na [Pg.179] te tumhākaṃ anumodanāya atthoti ākāse uppatitvā agamāsi.

“我不需要你们的随喜。”说完，他便腾空而去。

Imassa [Pg.180] bhikkhuno pariyattiyā kammaṃ natthi, mayhaṃ pana aṅkusako bhavissāmīti āgatoti ñatvā idāni okāso na bhavissati, paccūsakāle gamissāmīti pattacīvaraṃ samīpe katvā sabbaṃ divasabhāgaṃ paṭhamayāma majjhimayāmañca dhammaṃ vācetvā pacchimayāme ekasmiṃ there uddesaṃ gahetvā nikkhante pattacīvaraṃ gahetvā teneva saddhiṃ nikkhanto.

他知道“此比丘于教理无所作为，却想来当我调御者”，于是想：“现在不会有机会，我拂晓时再走。”他将衣钵放在近旁，整个白天以及初夜、中夜都用来教导佛法。后夜时分，一位长老出去受持经文时，他也拿了衣钵与他一同离去。

Tato [Pg.182] ‘‘na mañce mayhaṃ catūhi iriyāpathehi maggaphalaṃ uppajjissati arahattaṃ apatvā neva mañce piṭṭhiṃ pasāressāmi, na pāde dhovissāmīti mañcaṃ ussāpetvā ṭhapesi.

于是他想：“在床上，我的道果无法通过四威仪生起。未证得阿罗汉果，我绝不在床上躺下，也不洗脚。”于是他将床抬起，放到一旁。

Idāni [Pg.183] me tiṃsavassāni samaṇadhammaṃ karontassa, nāsakkhiṃ arahattaṃ pāpuṇituṃ, addhā me imasmiṃ attabhāve maggovā phalaṃvā natthi, na me laddhaṃ sabrahmacārīhi saddhiṃ visuddhipavāraṇaṃ pavāretunti cintesi.

他如此思惟：“如今我修行沙门法已三十年，却未能证得阿罗汉果。看来我此生确实无望证得道或果了，也无法与同梵行者们一起举行清净自恣。”

Bho [Pg.184] mahāsīvatthera devatāpi tayā saddhiṃ keḷiṃ karonti, anucchavikaṃ nu kho te etanti vipassanaṃ vaḍḍhetvā saha paṭisambhidāhi arahattaṃ aggahesi. So idāni nipajjissāmīti senāsanaṃ paṭijaggitvā mañcakaṃ paññapetvā udakaṭṭhāne udakaṃ paccupaṭṭhapetvā pāde dhovissāmīti sopānaphalake nisīdi.

“喂，大希瓦长老，连天神都在跟你开玩笑，这对你来说合适吗？”他如此自省，便增长观，连同四无碍解证得了阿罗汉果。他想：“现在我要躺下了。”于是整理好住处，铺好床，在取水处备好水，然后为了洗脚而坐在台阶板上。

Apetha [Pg.186] bhante mātugāmoti okāsaṃ kāretvā theraṃ upasaṅkamitvā vanditvā purato ukkuṭiko nisīditvā pāde dhovissāmīti āha.

“尊者，请让女人们退下。”她腾出空间后，走向长老，礼拜后蹲坐在他面前，说道：“我来为（您）洗脚。”

Te [Pg.194] paṇītatarā devā,Akaniṭṭhā yasassino;

Antime vattamānamhi,So nivāso bhavissati;

那些更为殊胜、有名望的天神，他们在色究竟天；当处于最后一生时，那里将是他的居所。

Dhammadāyādā [Pg.197] me bhikkhave bhavatha, mā āmisadāyādā, atthi me tumhesu anukampā, kinti me sāvakā dhammadāyādā bhaveyyuṃ, no āmisadāyādāti. Tumhe ca bhikkhave āmisadāyādā bhaveyyātha, no dhammadāyādā. Tumhepi tena ādiyā bhaveyyātha, āmisa dāyādā satthusāvakā viharanti, no dhammadāyādāti. Ahampitena ādiyo bhaveyyaṃ āmisadāyādā satthu sāvakā viharanti, no dhammadāyādāti. Tumhe ca me bhikkhave dhammadāyādā bhaveyyātha no āmisadāyādā. Tumhepi tena ādiyā bhaveyyātha dhammadāyādā satthu sāvakā viharanti, no āmisadāyādāti. Ahampi tena na ādiyo bhaveyyaṃ. Dhammadāyādā satthu sāvakā viharanti, no āmisadāyādāti. Tasmātiha me bhikkhave dhammadāyādā bhavatha, mā āmisadāyādā, atthime tumhesu anukampā, kinti me sāvakā dhammadāyādā bhaveyyuṃ, no āmisadāyādāti.

“诸比丘，你们要做法的继承人，不要做财物的继承人。我对你们怀有悲悯，（心想）：‘如何才能让我的弟子们成为法的继承人，而非财物的继承人呢？’诸比丘，如果你们成为财物的继承人，而非法的继承人，那么你们会因此而受到指责：‘导师的弟子们是财物的继承人，不是法的继承人。’我也会因此受到指责：‘导师的弟子们是财物的继承人，不是法的继承人。’但是，诸比丘，如果你们成为法的继承人，而非财物的继承人，那么你们不会因此而受到指责：‘导师的弟子们是法的继承人，不是财物的继承人。’我也不会因此受到指责：‘导师的弟子们是法的继承人，不是财物的继承人。’因此，诸比丘，你们要做法的继承人，不要做财物的继承人。我对你们怀有悲悯，（心想）：‘如何才能让我的弟子们成为法的继承人，而非财物的继承人呢？’”

Kahaṃ [Pg.201] buddho kahaṃ bhagavā kahaṃ devadevo narāsabho purisasīhoti bhagavantaṃ pariyesanti.

他们如此寻找世尊：“佛陀在哪里？世尊在哪里？天中天、人中牛、人中狮在哪里？”

Vuttampicetaṃ [Pg.202] ‘‘tena kho pana samayena bhagavā sakkato hoti garukato mānito pūjito apacito lābhī cīvara piṇḍapātasenāsanagilānapaccayabhesajjaparikkhārānaṃ, bhikkhusaṅghopi kho sakkato hoti…pe… parikkhārāna’’nti.

经中也这么说：“当时，世尊受到恭敬、尊重、尊敬、供养、礼敬，是衣、食、住、病缘医药资具的获得者。比丘僧团也受到恭敬……乃至……是资具的获得者。”

Yāvatā kho cunda etarahi saṅgho vā gaṇo vā loke uppanno, nāhaṃ cunda aññaṃ ekasaṅghampi samanupassāmi, evaṃ lābhagga yasaggapattaṃ, yathariva cunda bhikkhusaṅghoti.

“纯陀，就世间现存的所有僧团或团体而言，纯陀，我未见有任何一个僧团能像比丘僧团这样，达到利得与名声的顶峰。”

Amhākaṃ [Pg.203] ācariyassa detha, upajjhāyassa dethāti uccāsadda mahāsaddaṃ karonti. Sā ca nesaṃ pavatti bhagavatopi pākaṭā ahosi. Tato bhagavā ananucchavikanti dhammasaṃvegaṃ uppādetvā cintesi.

他们大声喧哗道：“给我们的阿阇梨！给我们的戒师！”他们的这种行为也被世尊知道了。于是世尊思惟此事不当，生起了法上的紧迫感。

Paccayā akappiyāti na sakkā sikkhāpadaṃ paññapetuṃ. Paccayapaṭibaddhā hi kulaputtānaṃ samaṇadhammavutti. Handāhaṃ dhammadāyādapaṭipadaṃ desemi.

“（我）不能通过宣布资具为‘不适宜’来制定学处，因为良家子的沙门生活是依赖于资具的。那么，让我来教导继承法的修行之道吧。”

Sā [Pg.204] sikkhākāmānaṃ kulaputtānaṃ sikkhāpadapaññatti viya bhavissati nagaradvāre ṭhapitasabbakāyikaādāso viya ca, yathā hi nagara dvāre ṭhapite sabbakāyike ādāse cattāro vaṇṇā attano chāyaṃ disvā vajjaṃ pahāya niddosā honti.

对于那些乐于学习的良家子而言，这将如同制定学处一般，也如同放置在城门口的全身镜一般。正如四大阶层的人在城门口放置的全身镜中看见自己的影像后，能舍弃过失、变得无过失。

So [Pg.207] hi brāhmaṇa bhagavā anuppannassa maggassa uppādetā, asañjātassa maggassa sañjanetā, anakkhātassa maggassa akkhātā, maggaññū maggavidū maggakovidotica. So hāvuso bhagavā jānaṃ jānāti, passaṃ passati cakkhubhūto ñāṇabhūto dhammabhūto brahmabhūto vattā pavattā atthassa ninnetā amatassa dātā dhammassāmī tathāgatotica, ….

婆罗门啊，那位世尊是未生起之道的生起者，未产生之道的产生者，未宣说之道的宣说者，是知晓道者、通达道者、善巧于道者。贤友啊，那位世尊是知者、是见者，已成眼目、已成智慧、已成法、已成梵，是言说者、是宣说者，是意义的引导者，是不死的给予者，是法主，是如来，……

Paṇītena [Pg.222] khādanīyena bhojanīyena sahatthā santappesi sampavāresi.

他亲手以美味的嚼食和啖食供养，令其满足。

Are [Pg.234] tvaṃ sugatātirittampi piṇḍapātaṃ paṭikkhipitvā īdisaṃ icchaṃ uppādesi.

你竟然拒绝了善逝多余的钵食，而生起这样的欲求。

Dubbharo [Pg.236] bhikkhu na sakkā posituṃ.

难以供养的比丘是无法维持的。

Amhākaṃ [Pg.237] bhadanto subharo thokenapi tussati, mayameva naṃ posissāmāti paṭiññaṃ katvā posenti.

我们的尊者是容易供养的，即使少许东西也能满足，我们承诺会供养他，并且正在供养他。

‘‘Are [Pg.238] tvaṃ nāma tadā sugatātirittampi piṇḍapātaṃ paṭikkhipitvā tathā jighacchādubbalyaparetopi samaṇadhammaṃ katvā ajja kosajjamanuyuñjasi’’ –

“你那时连善逝多余的饭食都拒绝，即使被饥饿虚弱所困仍然修行沙门之法，今天却沉溺于懈怠吗？”

Yā [Pg.239] ca kho ānandakathā abhisallekhitā cetovinīvaraṇasappāyā ekantanibbidāya virāgāya nirodhāya upasamāya abhiññāya sambodhāya nibbānāya saṃvattati. Seyyathidaṃ appicchakathāti …,.

阿难，凡是有关磨砺、有助于去除心障的言谈，完全导向厌离、离欲、灭尽、寂止、证智、觉悟、涅槃，也就是：少欲之谈……

Idamavoca [Pg.243] bhagavā, idaṃ vatvāna sugato uṭṭhāyāsanā vihāraṃ pāvisi.

世尊说了这话。说完，善逝从座位起身，进入精舍。

Imaṃ [Pg.245] mayā saṃkhittena uddesaṃ uddiṭṭhaṃ vitthārena avibhattaṃ, dhammapaṭiggāhakā bhikkhū uggahetvā ānandaṃ vā kaccānaṃ vā upasaṅkamitvā pucchissanti, te mayhaṃ ñāṇena saṃsandetvā kathessanti, tato dhammapaṭiggāhakā puna maṃ pucchissanti, tesaṃ ahaṃ sukathitaṃ bhikkhave ānandena, sukathitaṃ kaccānena, maṃ cepi tumhe ekamatthaṃ puccheyyātha, ahampi naṃ evameva byākareyyanti.

我已简略地宣说了这个纲要，还未详细地分析。领受法的比丘们应当学习它，然后去请教阿难或迦旃延。他们会与我的知见相参照后为你们解说。之后，如果那些领受法的比丘们再来问我，我就会说：“比丘们，阿难说得很好，迦旃延也说得很好。”即使你们就此义理来问我，我也会同样地解说。

Cūḷagosiṅgasutta

小牛角林经

Evaṃ [Pg.249] me sutaṃ ekaṃ samayaṃ bhagavā nātike viharati giñjakāvasathe, tena kho pana samayena āyasmā ca anuruddho āyasmā ca nandiyo āyasmā ca kimilo gosiṅgasālavanadāye viharanti. Athakho bhagavā sāyanhasamayaṃ paṭisallānā vuṭṭhito yena gosiṅgasālavanadāyo, tenupasaṅkami. Addasā kho dāyapālo bhagavantaṃ dūratova āgacchantaṃ. Disvāna bhagavantaṃ etadavoca ‘‘mā mahāsamaṇa etaṃ dāyaṃ pāvisi, santettha tayo kulaputtā attakāmarūpā viharanti, mā tesaṃ aphāsukamakāsī’’ti.

如是我闻。一时，世尊住在那提卡(Nātika)的砖屋。那时，具寿阿那律、具寿南迪亚与具寿金毗罗住在瞿私伽(Gosiṅga)娑罗林。其后，世尊于傍晚时分从独住中起来，前往瞿私伽娑罗林。守园人远远地看见世尊前来，看见后，他对世尊这么说：“大沙门，不要进入此园林，此处有三位为自利而住的良家子，莫为他们造成不便。”

Ahaṃ [Pg.253] ime kulaputte paggaṇhitvā ukkaṃsitvā paṭisanthāraṃ katvā dhammaṃ nesaṃ desessāmīti.

我将摄受、称扬、问候这些良家子，并为他们说法。

Assosi [Pg.258] kho āyasmā anuruddho dāyapālassa bhagavatā saddhiṃ mantayamānassa. Sutvāna dāyapālaṃ etadavoca, mā āvuso dāyapāla bhagavantaṃ vāresi, satthā no bhagavā anuppattoti.

具寿阿那律听闻守园人与世尊交谈。听闻后，他对守园人说：“贤友守园人，莫阻止世尊，我们的导师世尊已经到了。”

Mayaṃ [Pg.259] tayo janā idha viharāma, aññe pabbajitā nāma natthi, ayañca dāyapālo pabbajitena viya saddhiṃ katheti, ko nu kho bhavissatīti.

“我们三人住在这里，没有其他名为出家人者。而这位守园人却像在与出家人交谈，那会是谁呢？”

Ayaṃ [Pg.260] dāyapālo phaṇakataṃ āsivisaṃ gīvāya gahetuṃ hatthaṃ pasārentoviya loke aggapuggalena saddhiṃ kathentova na jānāti, aññatarabhikkhunā viya saddhiṃ kathetīti.

这位守园人犹如伸出手去抓昂起头的毒蛇的脖子，他不知道自己正与世间最上之人(aggapuggala)交谈，却像在与某个比丘交谈。

Mayaṃ [Pg.261] tayo janā samaggavāyaṃ vasāma. Sacāhaṃ ekakova paccuggamanaṃ karissāmi. Samaggavāso nāma na bhavissatīti piyamitte gahetvāva paccuggamanaṃ karissāmi. Yathā ca bhagavā mayhaṃ piyo, evaṃ sahāyānampi me piyoti, tehi saddhiṃ paccuggamanaṃ kātukāmo sayaṃ akatvāva upasaṅkami.

“我们三人和合而住。若我独自前去迎接，则不名为和合住。我将带上好友们一同去迎接。正如世尊为我所爱，同伴们亦为我所爱。”他想与他们一同前去迎接，故未独自先行，而是先去到他们那里。

Tassa [Pg.271] mayhaṃ bhante evaṃ hoti, yaṃ nūnāhaṃ sakaṃ cittaṃ nikkhipitvā imesaṃyeva āyasmantānaṃ cittassa vasena vatteyyanti. So kho ahaṃ bhante sakaṃ cittaṃ nikkhipitvā imesaṃyeva āyasmantānaṃ cittassa vasena vattāmi, nānāhi kho no bhante kāyā ekañca pana maññe cittanti.

尊者，我曾这么想：“我何不放下己心，随顺这些具寿们的心意而行呢？”尊者，我确实放下己心，随顺这些具寿们的心意而行。尊者，我们的身体虽然各异，但我认为心是合一的。

Sādhu [Pg.274] sādhu anuruddhā, kacci pana vo anuruddhā appamattā ātāpino pahitattā viharathāti.

善哉，善哉，阿那律！阿那律，你们是否不放逸、热忱、精勤而住？

Taggha mayaṃ bhante appamattā ātāpino pahitattā viharāmāti.

尊者，我们确实不放逸、热忱、精勤而住。

Yathā [Pg.275] kathaṃ pana tumhe anuruddhā appamattā ātāpino pahitattā viharathāti.

阿那律，那么你们是怎样不放逸、热忱、精勤而住的？

Atthi [Pg.284] pana vo anuruddhā evaṃ appamattānaṃ ātāpīnaṃ pahitattānaṃ viharantānaṃ uttarimanussadhammā alamariyañāṇadassanaviseso adhigato phāsuvihāroti.

阿那律，你们如此不放逸、热忱、精勤而住，是否已证得超越人法的、足以成就圣智见的殊胜，以及安乐住？

Kiṃ [Pg.285] hi no siyā bhante. Idha mayaṃ bhante yāvadeva ākaṅkhāma, vivicceva kāmehi vivicca akusalehi dhammehi savitakkaṃ savicāraṃ vivekajaṃ pītisukhaṃ paṭhamaṃ jhānaṃ upasampajja viharāma, ayaṃ kho no bhante amhākaṃ appamattānaṃ ātāpīnaṃ pahitattānaṃ viharantānaṃ uttarimanussadhammā alamariyañāṇadassanaviseso adhigato phāsuvihāroti.

尊者，我们怎会没有呢？尊者，于此，我们只要意欲，便能离诸欲，离诸不善法，进入并安住于有寻、有伺、离生喜乐的初禅。尊者，这便是我们不放逸、热忱、精勤而住者所证得的、超越人法的、足以成就圣智见的殊胜，以及安乐住。

Sagāthāvaggasaṃyutta aṭṭhakathā

有偈品相应义注

Yakkhasaṃyutta

夜叉相应

Āḷavakasutta

阿拉瓦咖经

Evaṃ [Pg.1] me sutaṃ ekaṃ samayaṃ bhagavā āḷaviyaṃ viharati āḷavakassa yakkhassa bhavane.

如是我闻。一时，世尊住在阿拉威(Āḷavī)，在阿拉瓦咖(Āḷavaka)夜叉的住所。

Nāsakkhi [Pg.3] migaṃ gahetunti apavādamocanatthaṃ kājenādāya āgacchanto nagarassāvidūre bahalapattapalāsaṃ mahānigrodhaṃ disvā parissamavinodanatthaṃ tassa mūlamupagato.

“他无法捕获猎物”——为了消除此诽谤，他肩扛猎物而来，在离城不远的地方，看见一棵枝叶繁茂的大榕树，为了消除疲劳，便来到其树下。

Ye [Pg.5] ye vajjā honti, te te sandhāya ‘‘yo jīvitatthiko, so nikkhamatū’’ti bhaṇati.

凡是有过失者，他都指着他们说：“想活命的，就离开！”

Rājā [Pg.6] core gahetvā yakkhassa detīti manussā corakamma to paṭiviratā. Tato aparena samayena navacorānaṃ abhāvena purāṇacorānañca parikkhayena bandhanāgārāni suññāni ahesuṃ.

由于国王将捕获的盗贼交给夜叉，人们便都停止了偷盗行为。后来，因为没有新的盗贼，旧的盗贼也被消灭，牢狱都空了。

Rājā [Pg.7] amhākaṃ pitaraṃ amhākaṃ pitāmahaṃ pesetīti manussā khobhaṃ karissanti, mā vo etaṃ ruccīti vāresi.

（大臣们劝阻道：）“人们会因‘国王要派我们的父亲和祖父去了’而骚动，请大王不要这么做。”

Natthi [Pg.8] deva nagare dārako ṭhapetvā antepure tava puttaṃ āḷavakakumāranti.

“大王！城中除了后宫您的儿子阿拉瓦咖童子外，再没有别的孩子了。”

Atha [Pg.15] kho āḷavako yakkho yena bhagavā tenupasaṅkami, upasaṅkamitvā bhagavantaṃ etadavoca nikkhama samaṇāti. Sādhāvusoti bhagavā nikkhami. Pavisa samaṇāti. Sādhāvusoti bhagavā pāvisi. Dutiyampi kho oḷavako yakkho bhagavantaṃ etadavoca nikkhama samaṇāti. Sādhāvusoti bhagavā nikkhami. Pavisa samaṇāti. Sādhāvusoti bhagavā pāvisi. Tatiyampi kho āḷavako yakkho bhagavantaṃ etadavoca nikkhama samaṇāti. Sādhāvusoti bhagavā nikkhami. Pavisa samaṇāti. Sādhāvusoti bhagavā pāvisi. Catutthampi kho āḷavako yakkho bhagavantaṃ etadavoca nikkhama samaṇāti. Na khvāhaṃ taṃ āvuso nikkhamissāmi. Yaṃ te karaṇīyaṃ, taṃ karohīti. Pañhaṃ taṃ samaṇa pucchissāmi, sace me na byākarissasi, cittaṃ vā te khipissāmi, hadayaṃ vā te phālessāmi, pādesu vā gahetvā pāragaṅgāya khipissāmīti. Na khvāhaṃ taṃ āvuso passāmi sadevake loke samārake sabrahmake sassamaṇabrāhmaṇiyā pajāya sadevamanussāya, yo me cittaṃ vā khipeyya hadayaṃ vā phāleyya pādesu vā gahetvā pāragaṅgāya khipeyya. Apica tvaṃ āvuso puccha yadā kaṅkhasīti.

那时，阿拉瓦咖夜叉去到世尊那里，对世尊说：“沙门，出去！”“好的，贤友。”世尊说着便出去了。“沙门，进来！”“好的，贤友。”世尊说着便进来了。第二次，阿拉瓦咖夜叉对世尊说：“沙门，出去！”“好的，贤友。”世尊说着便出去了。“沙门，进来！”“好的，贤友。”世尊说着便进来了。第三次，阿拉瓦咖夜叉对世尊说：“沙门，出去！”“好的，贤友。”世尊说着便出去了。“沙门，进来！”“好的，贤友。”世尊说着便进来了。第四次，阿拉瓦咖夜叉对世尊说：“沙门，出去！”“贤友，我不会再出去了。你有什么要做的，就做吧。”“沙门，我要问你问题。如果你不回答，我就扰乱你的心，或撕裂你的心脏，或抓住你的双脚，把你扔到恒河对岸去。”“贤友，在有天、有魔、有梵天的世界，在有沙门、婆罗门、天人的人众中，我没有看到有谁能扰乱我的心，或撕裂我的心脏，或抓住我的双脚，把我扔到恒河对岸去。不过，贤友，你有什么疑问就问吧。”

Ko [Pg.19] so bhagavānāma, yo mama bhavanaṃ paviṭṭhoti āha.

他说道：“那个被称为世尊的是谁，竟进入了我的住所？”

Na tvaṃ āvuso jānāsi bhagavantaṃ amhākaṃ satthāraṃ, yo tusitabhavane ṭhito pañcamahāvilokitaṃ viloketvātiādinā nayena yāva dammacakkapavattanā kathentā paṭisandhiādīsu dvattiṃsapubbanimittāni vatvā imānipi tvaṃ āvuso acchariyāni nāddasāti codesuṃ.

他们责问他说：“贤友，你不认识我们的导师世尊吗？”接着，他们讲述了世尊从住在兜率天(Tusitabhavana)时观察五种大观察开始，直到转法轮为止的事迹，并说了结生等三十二种前兆，然后说：“贤友，你连这些奇迹都没见过吗？”

Passatha [Pg.21] dāni tumhākaṃ vā satthā mahānubhāvo, ahaṃ vāti dakkhiṇapādena saṭṭhiyojanamattaṃ kelāsapabbatakūṭaṃ akkami.

（夜叉说：）“现在你们看看，是你们的导师有大威力，还是我有大威力！”他以右足踏上六十由旬之高的凯拉萨(Kelāsa)山顶。

Yaṃ [Pg.27] nūnāhaṃ kenaci ajeyyaṃ dussāvudhaṃ muñceyyanti.

（他想：）“我何不放出一件任何人都无法战胜的可怕武器呢？”

Idaṃ [Pg.30] kāraṇaṃ mettāvihārayutto samaṇo, handa naṃ rosetvā mettāya viyojemīti iminā sambandhenetaṃ vuttaṃ, atha kho āḷavako yakkho yena bhagavā…pe… nikkhama samaṇāti.

“此沙门安住于慈，我当激怒他，使他脱离慈心。”——以此因缘，他说了这番话。于是，阿拉瓦咖夜叉去到世尊那里……说：“沙门，出去！”

‘‘Subbaco [Pg.31] vatāyaṃ samaṇo ekavacaneneva nikkhanto, evaṃ nāma nikkhametuṃ sukhaṃ samaṇaṃ akāraṇenevāhaṃ sakalarattiṃ yuddhena abbhuyyāsinti muducitto hutvā puna cintesi –

“这位沙门真是顺从，只因一言便已离去。原来令沙门离去竟如此容易，我却无故整夜以争斗相逼。”他心意柔软，复又思量道：……

Subbaco [Pg.33] ayaṃ samaṇo nikkhamāti vutto nikkhamati. Pavisāti vutto pavisati. Yaṃnūnāhaṃ imaṃ samaṇaṃ evameva sakalarattiṃ kilametvā pāde gahetvā pāragaṅgāya khipeyyanti pāpakaṃ cittaṃ uppādetvā catutthavāraṃ āha nikkhama samaṇāti.

“这位顺从的沙门，言出则出，言入则入。我不如令此沙门如是整夜疲惫，然后抓住其足，掷至恒河彼岸。”他生起如是恶心，第四次说：“出去，沙门！”

Kiṃ [Pg.37] sūdha vittaṃ purisassa seṭṭhaṃ,Kiṃsu suciṇṇaṃ sukhamāvahāti;

Kiṃsu have sādutaraṃ rasānaṃ,Kathaṃ jīviṃ jīvitamāhu seṭṭhanti;

于此，人之最胜财富为何？何法善行能带来安乐？诸味之中，何味最为甘美？云何生活，被称为最胜？

Saddhīdha [Pg.39] vittaṃ purisassa seṭṭhaṃ,Dhammo suciṇṇo sukhamāvahāti;

Saccaṃ have sādutaraṃ rasānaṃ,Paññājīviṃ jīvitamāhu seṭṭhanti.

于此，信为人之最胜财，法善行能带来安乐；真实确为诸味中最甘美，以慧生活，被称为最胜。

Saddho [Pg.41] sīlena sampanno,Yaso bhogasamappito;

Yaṃ yaṃ padesaṃ bhajati,Tattha tattheva pūjitoti vacanato –

有信之人具足戒，声誉财富亦满盈；无论他去到何处，在在处处受尊敬。

Saccena [Pg.43] vācenudakampi dhāvati,Visampi saccena hananti paṇḍitā;

Saccena devo thanayaṃ pavassati,Sacce ṭhitā nibbutiṃ patthayanti.

以真实语，水亦可持，智者以真实，能除毒害；以真实故，天神降雷雨，住于真实者，希求于寂灭。

Yekecime atthi rasā pathabyā,Saccaṃ tesaṃ sādutaraṃ rasānaṃ;

Sacce ṭhitā samaṇabrāhmaṇā ca,Taranti jātimaraṇassa pāranti.

世间所有诸味中，真实为彼味中胜；沙门婆罗门住真实，得渡生死之彼岸。

Kathaṃsu [Pg.46] tarati oghaṃ, kathaṃsu tarati aṇṇavaṃ;

Kathaṃsu dukkhamacceti, kathaṃsu parisujjhati.

如何渡暴流？如何渡大海？如何越众苦？如何得清净？

Saddhāya [Pg.47] tarati oghaṃ, appamādena aṇṇavaṃ;

Vīriyena dukkhamacceti, paññāya parisujjhati.

以信渡暴流，以不放逸渡大海；以精进越众苦，以智慧得清净。

Kathaṃsu [Pg.50] labhate paññaṃ, kathaṃsu vindate dhanaṃ;

Kathaṃsu kittiṃ pappoti, kathaṃ mittāni ganthati;

Asmā lokā paraṃ lokaṃ, kathaṃ pecca na socatīti–

如何得智慧？如何得财富？如何得名声？如何结交朋友？从此世往他世，如何死后不忧愁？

Saddahāno [Pg.51] arahataṃ, dhammaṃ nibbānapattiyā;

Sussūsaṃ labhate paññaṃ, appamatto vicakkhaṇo.

为证涅槃，信受阿罗汉法；明辨不放逸者，由乐闻得慧。

Patirūpakārī [Pg.54] dhuravā, uṭṭhātā vindate dhanaṃ;

Saccena kittiṃ pappoti, dadaṃ mittāni ganthati.

行事合宜、坚毅、勤奋者，能得财富；以真实得名声，由布施结交朋友。

Asmā loko paraṃ lokaṃ, evaṃ pecca na socati.

如此，从此世往他世，死后便不忧愁。

Yassete [Pg.56] caturo dhammā,Saddhassa gharamesino;

Saccaṃ dammo dhiti cāgo,Sa ve pecca na socati;

若有信心的在家者，具足此四法：真实、调伏、坚毅、舍离，他死后实无忧愁。

Iṅgha [Pg.58] aññepi pucchassu,Puthū samaṇabrāhmaṇe;

Yadi saccā dhammā cāgā,Khantyā bhiyyodha vijjhati.

来，去问问其他众多的沙门婆罗门， 在此世间是否能找到比真实、自制、布施、忍耐更好的东西。

Kathaṃ [Pg.60] nu dāni puccheyyaṃ, puthū samaṇabrāhmaṇe;

Yohaṃ ajja pajānāmi, yo attho samparāyiko.

如今我何必再去问，众多沙门婆罗门？ 我今天已亲自了知，何为来世之利益。

Atthāya [Pg.62] vata me buddho, vāsāyāḷavimāgamā;

Yohaṃ ajja pajānāmi, yattha dinnaṃ mahapphalaṃ.

佛陀实为利益我，来到阿拉威(Āḷavī)居住； 我今天已亲自了知，于何处布施得大果。

So [Pg.63] ahaṃ vicarissāmi, gāmā gāmaṃ purā puraṃ;

Namassamāno sambuddhaṃ, dhammassa ca sudhammataṃ.

我将游行，从一村到另一村，从一城到另一城， 礼敬正自觉者，以及法的善说性。

Imaṃ [Pg.65] kumāraṃ satapuññalakkhaṇaṃ,Sabbaṅgupetaṃ paripuṇṇabyañjanaṃ;

Udaggacitto sumano dadāmi te,Paṭiggaha lokahitāya cakkhumāti.

此子具足百福相，肢体圆满相好庄严； 我以欢欣愉悦之心献给您，具眼者啊，为利世间，请您接受！

Dīghāyuko [Pg.66] hotu ayaṃ kumāro,Tuvañca yakkha sukhito bhavāhi;

Abyādhitā lokahitāya tiṭṭhatha;

Ayaṃ kumāro saraṇamupeti buddhaṃ…pe… dhammaṃ…pe… saṅghaṃ.

愿此童子享长寿，愿你夜叉得安乐；愿你们无病，为世间利益而住；此子皈依佛……法……僧。

Mahāvaggasaṃyutta aṭṭhakathā

大品相应义注

Ekaṃ [Pg.71] samayaṃ bhagavā sāvatthiyaṃ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Tena kho pana samayena āyasmā sāriputto magadhesu viharati nālakagāmake ābādhiko dukkhito bāḷhagilāno. Cundo ca samaṇuddeso āyasmato sāriputtassa upaṭṭhāko hoti.

一时，世尊住在舍卫城(Sāvatthī)的祇陀林给孤独园。当时，具寿舍利弗住在摩揭陀的纳拉咖(Nālaka)村，身患疾病，痛苦，病情严重。纯陀(Cunda)沙弥是具寿舍利弗的侍者。

Atha kho āyasmā sāriputto teneva ābādhena parinibbāyi. Atha kho cundo samaṇuddeso āyasmato sāriputtassa pattacīvaramādāya yena sāvatthi jetavanaṃ anāthapiṇḍikassa ārāmo, yenā yasmā ānando tenupasaṅkami, upasaṅkamitvā āyasmantaṃ ānandaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdi, ekamantaṃ nisinno kho cundo samaṇuddeso āyasmantaṃ ānandaṃ etadavoca ‘‘āyasmā bhante sāriputto parinibbuto, idamassa pattacīvara’’nti. Atthi kho idaṃ āvuso cunda kathā pābhataṃ bhagavantaṃ dassanāya, āyāmāvuso cunda, yena bhagavā tenupasaṅkamissāma, upasaṅkamitvā bhagavato etamatthaṃ ārocessāmāti. ‘‘Evaṃ bhante’’ti kho cundo samaṇuddeso āyasmato ānandassa paccassosi.

那时，具寿舍利弗因为那个疾病而般涅槃。之后，纯陀沙弥拿了具寿舍利弗的衣钵，去到舍卫城的祇陀林给孤独园，去到具寿阿难那里；去到后，顶礼具寿阿难，坐在一旁。坐在一旁后，纯陀沙弥对具寿阿难说了这番话：“尊者，具寿舍利弗已经般涅槃了，这是他的衣钵。”“纯陀贤友，这件事是应该带去见世尊的。来，纯陀贤友，我们去到世尊那里，去到后，向世尊禀告这件事。”“是的，尊者。”纯陀沙弥回答具寿阿难。

Buddhā [Pg.75] nu kho paṭhamaṃ parinibbāyanti, udāhu aggasāvakāti.

是佛陀先般涅槃，还是上首弟子先般涅槃？

Anujānātu [Pg.78] me bhante bhagavā, anujānātu sugato. Parinibbāna kālo me, ossaṭṭho me āyusaṅkhāroti.

“世尊，请世尊允许我，请善逝允许我。我般涅槃的时候到了，我的寿行已被舍弃。”

Kattha [Pg.79] parinibbāyissasi sāriputtāti.

“舍利弗，你将在哪里般涅槃？”

Atthi bhante magadhesu nālakagāme jātovarako, tatthāhaṃ parinibbāyissāmīti.

“世尊，在摩揭陀的纳拉咖村，有我出生的房间，我将在那里般涅槃。”

Yassa dāni tvaṃ sāriputta kālaṃ maññasi, idāni pana te jeṭṭhakaniṭṭha bhātikānaṃ tādisassa bhikkhuno dassanaṃ dullabhaṃ bhavissati, desehi nesaṃ dhammanti āha.

“舍利弗，你现在认为时机已到，但对于你的那些年长和年少的兄弟们来说，要见到像你这样的比丘将会非常难得，为他们说法吧。”

Athakho [Pg.103] āyasmā ca ānando cundo ca samaṇuddeso yena bhagavā tenupasaṅkamiṃsu, upasaṅkamitvā bhagavantaṃ abhivādetvā ekamantaṃ nisīdiṃsu, ekamantaṃ nisinno kho āyasmā ānando bhagavantaṃ etadavoca ‘‘ayaṃ bhante cundo samaṇuddeso ‘evamāha āyasmā bhante sāriputto [Pg.104] parinibbuto, idamassa pattacīvara’nti. Apica me bhante ‘madhuraka jāto viya kāyo, disāpi me na pakkhāyanti, dhammāpi maṃ nappaṭibhanti āyasmā sāriputto parinibbuto’ti’’ sutvā–

于是，具寿阿难和纯陀沙弥去到世尊那里；去到后，顶礼世尊，然后坐在一旁。坐在一旁后，具寿阿难对世尊说：“世尊，这位纯陀沙弥这样说：‘尊者，具寿舍利弗已经般涅槃了，这是他的衣钵。’而且，世尊，我听后身体好像僵住了一样，方向也辨认不清，法也不再显现于我心，因为具寿舍利弗已经般涅槃了。”

Appakenapi [Pg.105] medhāvī, pābhatena vicakkhaṇo;

Samuṭṭhāpeti attānaṃ, aṇuṃ aggiṃva sandhamanti.

有智慧的明辨者，虽以微少的资本，也能确立他自己，如人吹旺微小之火。

Yo [Pg.110] pabbajī jātisatāni pañca,Pahāya kāmāni manoramāni;

Taṃvītarāgaṃ susamāhitindriyaṃ;

Parinibbutaṃ vandatha sāriputtaṃ.

他于五百生中出家，舍弃了悦意的欲乐；他已离贪，诸根善定，你们当礼敬此般涅槃的舍利弗。

Khantibalo pathavisamo na kuppati,Nacāpi cittassa vasena vattati;

Anukampako kāruṇiko ca nibbuto,Parinibbutaṃ vandatha sāriputtaṃ.

他以忍耐为力，如大地般不动摇；他不随心意而转，富有怜悯与慈悲，已得寂灭。你们当礼敬此般涅槃的舍利弗。

Caṇḍālaputto [Pg.111] yathā nagaraṃ paviṭṭho,Nīcamano carati kaḷopihattho;

Tathā ayaṃ viharati sāriputto,Parinibbutaṃ vandatha sāriputtaṃ.

犹如旃陀罗之子入城，心怀谦卑，手持食篮而行；舍利弗亦如是安住。你们当礼敬此般涅槃的舍利弗。

Usabho yathā chinnavisāṇako,Aheṭṭhayanto carati purantare vane;

Tathā ayaṃ viharati sāriputto;

Parinibbutaṃ vandatha sāriputtanti.

犹如断角之牛，不伤害任何众生，于林中游行；舍利弗亦如是安住。你们当礼敬此般涅槃的舍利弗。

Apica [Pg.112] me bhante madhurakajāto viya kāyo.

而且，世尊，我的身体好像僵住了一样。

Kiṃ [Pg.113] nukho te ānanda sāriputto sīlakkhandhaṃ vā ādāya parinibbuto, samādhikkhandhaṃ vā ādāya parinibbuto, paññākkhandhaṃ vā ādāya parinibbuto, vimuttikkhandhaṃ vā ādāya parinibbuto, vimutti ñāṇadassanakkhandhaṃ vā ādāya parinibbutoti.

阿难，难道舍利弗是带走了戒蕴而般涅槃的吗？是带走了定蕴而般涅槃的吗？是带走了慧蕴而般涅槃的吗？是带走了解脱蕴而般涅槃的吗？是带走了戒蕴、定蕴、慧蕴、解脱蕴、解脱知见蕴而般涅槃的吗？

Nanu [Pg.116] taṃ ānanda mayā paṭikacceva akkhātaṃ sabbehi piyehi manā pehi nānābhāvo vinābhāvo aññathābhāvo, taṃ kutettha ānanda labbhā ‘‘yaṃ taṃ jātaṃ bhūtaṃ saṅkhataṃ palokadhammaṃ, taṃ vata māpalujjī’’ti netaṃ ṭhānaṃ vijjati.

阿难，我不是早就说过吗？一切所爱的、可意的，都有别离、分离、变异。阿难，于此，哪里能有这样的事：“凡是已生、已成、有为、会毁坏之法，愿它不要毁坏！”——这种可能性是不存在的。

Dasakaniddesa

十法解释

Tattha [Pg.124] katamaṃ tathāgatassa ṭhānañca ṭhānato aṭṭhānañca aṭṭhānato yathābhūtaṃ ñāṇaṃ. Idha tathāgato ‘‘aṭṭhānametaṃ anavakāso yaṃ diṭṭhisampanno puggalo kañci saṅkhāraṃ niccato upagaccheyya netaṃ ṭhānaṃ vijjatī’’ti pajānāti, ‘‘ṭhānañca kho etaṃ vijjati yaṃ puthujjano kañci saṅkhāraṃ niccato upagaccheyya ṭhānametaṃ vijjatī’’ti –

其中，什么是如来如实知处与非处的智慧？在此，如来如实了知：“具足正见的个人不可能将任何有为法执取为常，此非是处。”又如实了知：“凡夫可能会将某些有为法执取为常，此是处。”

Kammato [Pg.135] dvārato ceva;

Kappaṭṭhitiyato tathā;

Pākasādhāraṇādīhi;

Viññātabbo vinicchayo.

应从业、从门、从劫住、从果报的共通性等方面来了知此决择。

Mayā [Pg.154] bhante uppanno coro na sakkā paṭibāhituṃ, saṅgho parasamuddaṃ gacchatu, ahaṃ samuddārakkhaṃ karissāmīti.

尊者，盗贼已经生起，我无法阻止。请僧团渡过大海，我将守护海边。

Āvuso mahāsoṇa abhiruha mahāulumpanti.

贤友大索那，登上大筏吧！

Nāhaṃ [Pg.155] bhante tumhesu agacchantesu gamissāmīti yāvatatiyaṃ kathetvāpi theraṃ āropetuṃ asakkontā nivattiṃsu.

即使他说了三次“尊者们，你们不走，我是不会走的”，（其他人）也无法让长老登上，只好返回。

Evarūpassa [Pg.156] nāma lābhaggayasaggappattassa sarīradhātunicayaṭṭhānaṃ anāthaṃ jātanti cintayamāno nisīdi.

想到“像这样一位达到了利养和名誉顶峰的人，其身体最终竟会变成一处无依无靠的遗骨堆积地”，他便坐下沉思。

Bhante [Pg.158] etaṃ paṇṇakhādakamanussānaṃ vasanaṭṭhānaṃ, dhūmo paññāyati, ahaṃ purato gamissāmīti theraṃ vanditvā attano bhavanaṃ agamāsi. Thero sabbampi bhayakālaṃ paṇṇakhādakamanusse nissāya vasi.

“尊者，这是食叶人的住处，可以看到烟，我要先走一步。”他向长老礼敬后，回到自己的住处。在整个危险时期，长老都依靠那些食叶人居住。

Āvuso mahāsoṇa bhikkhāhāro paññāyatīti vatvā pattacīvaraṃ āropetvā cīvaraṃ pārupitvā pattaṃ nīharitvā aṭṭhāsi.

“贤友大索那，斋食准备好了。”说完，他取了衣钵，披上外衣，拿出钵，然后站着。

Mahāsoṇatthero [Pg.161] pañcabhikkhusataparivāro maṇḍalārāmavihāraṃ patto, ekeko navahatthasāṭakena saddhiṃ ekekakahāpaṇagghanakaṃ piṇḍapātaṃ detūti manusse avocuṃ.

大索那长老与五百比丘随从抵达曼陀罗园寺院，他们对人们说：“请每人施舍一份价值一伽哈巴那（kahāpaṇa）的斋食，以及一件九肘长的衣料。”

Anāyatane [Pg.165] naṭṭhānaṃ attabhāvānaṃ pamāṇaṃ natthi, buddhānaṃ upaṭṭhānaṃ karissāmīti cetiyaṅgaṇaṃ gantvā appaharitaṃ karoti.

“在无立足处而毁灭的众生，其个体（attabhāva）之量不可测，我当侍奉诸佛。”（他如此想后）前往塔院，清除杂草。

Mayaṃ [Pg.168] tāva mahallakā, idaṃ nāma bhavissatīti na sakkā jānituṃ, tuvaṃ attānaṃ rakkheyyāsīti.

我们已经老了，无法知道“将来会怎样”，你应当保护好自己。

Kahaṃ [Pg.169] vattabbakanigrodhatthero, kahaṃ vattabbakanigrodhattheroti pucchitvā tassa santikaṃ agamaṃsu.

“瓦塔拔迦尼拘陀长老（Vattabbakanigrodhatthera）在哪里？瓦塔拔迦尼拘陀长老在哪里？”如此询问后，他们便去到他那里。

Kiṃ [Pg.171] thero piyāyatīti.

长老喜爱什么？

Kīdiso theroti.

这位长老是怎样的人？

Dhammasakaṭassa [Pg.172] akkho bhijjati akkho bhijjatīti paridevamāno vicari.

“法车的车轴断了，车轴断了！”他如此哀叹着四处徘徊。

8. Sammappadhānavibhaṅga

8. 正勤分别

1. Suttantabhājanīyavaṇṇanā

1. 经分别释义

Cattārome [Pg.179] āvuso sammappadhānā. Katame cattāro. Idhāvuso bhikkhu anuppannā me pāpakā akusalā dhammā uppajjamānā anatthāya saṃvatteyyunti ātappaṃ karoti, uppannā me pāpakā akusalā dhammā appahīyamānā anatthāya saṃvatteyyunti ātappaṃ karoti, anuppannā me kusalā dhammā anuppajjamānā anatthāya saṃvatteyyunti ātappaṃ karoti, anuppannā me kusalā dhammā anuppajjamānā anatthāya saṃvatteyyunti ātappaṃ karoti, uppannā me kusalā dhammā nirujjhamānā anatthāya saṃvatteyyunti ātappaṃ karotīti.

贤友，有四正勤。是哪四个呢？在此，贤友，比丘努力使未生的恶不善法不生起，努力断除已生的恶不善法，努力使未生的善法生起，努力使已生的善法不消失。

Upajjhāyo [Pg.181] me ativiya pasannacitto vandati, kiṃ nu kho pupphāni labhitvā pūjaṃ kareyyāsīti cintesi.

我的戒师以极为喜悦之心作礼，心想：“你若能得到花来作供养就好了。”

‘‘Kadā [Pg.182] āgatosīti pucchi’’

“你什么时候来的？”他问。

Tvaṃ [Pg.188] amhe uccākulāti sallakkhesi.

你察知我们出身高贵。

16. Ñāṇavibhaṅga

16. 智分别

10. Dasakaniddesavaṇṇanā

10. 十法解释的释义

Ekissā lokadhātuyā

在一个世界体系中

Aṭṭhānametaṃ [Pg.191] anavakāso yaṃ ekissā lokadhātuyā dve arahanto sammāsambuddhā apubbaṃ acarimaṃ uppajjeyyuṃ, netaṃ ṭhānaṃ vijjatīti pajānāti.

他了知：“在一个世界体系中，两位阿罗汉、正自觉者同时出现，这是不可能、无有是处的，这种情况不存在。”

Ajja [Pg.197] satthā parinibbāyati, ajja sāsanaṃ osakkati, pacchimadassanaṃ dāni idaṃ amhākanti dasabalassa parinibbutadivasato mahantataraṃ kāruññaṃ karissanti.

“今天导师将般涅槃，今天教法将衰退，现在这是我们最后一次见到他了。”从十力者般涅槃之日起，他们将会生起更大的悲悯。

Ekapuggalo [Pg.199] bhikkhave loke uppajjamāno uppajjati acchariyamanusso, katamo ekapuggalo tathāgato bhikkhave arahaṃ sammāsambuddhoti.

诸比丘，当一个人出现于世间时，他是一个奇特的人。是哪一个人呢？诸比丘，是如来、阿罗汉、正自觉者。

Jhānavibhaṅga

禅那分别

Suttantabhājanīya

经分别

Abhikkante [Pg.201] paṭikkante sampajānakārī hoti.

他在前进、返回时，保持正知。

Sato [Pg.202] sampajāno abhikkamati,Sato sampajāno paṭikkamatīti vuttaṃ.

经中说：“他具念、正知地前进；具念、正知地返回。”

Kinnū me ettha gatena attho atthi natthīti atthānatthaṃ pariggahetvā atthapariggaṇhanaṃ sātthakasampajaññaṃ.

“我到这里来有何意义？有意义还是没有意义？”在辨别了意义和无意义之后，只取其有意义者，此为有益正知。

Āmisatopi [Pg.203] vaḍḍhi atthoyeva, taṃ nissāya brahmacariyā nuggahāya paṭipannattāti vadanti.

他们说，即使是物质上的增长，也是有益的，因为那是为了资助梵行的修习。

Mayā [Pg.205] pabbajitadivasato paṭṭhāya bhikkhunā saddhiṃ dvekathā nāma nakathitapubbā, aññasmiṃ divase uparivisesaṃ nibbattessāmīti cintetvā ‘‘kiṃ bhante’’ti paṭivacanaṃ adāsi.

自我出家之日算起，我从未与任何比丘交谈过。心想“我将在另一天证得更高的成就”，便回答：“尊者，什么事？”

Bhante [Pg.209] ete manussā tumhākaṃ kiṃhonti, mātipakkhato sambandhā pitipakkhatoti.

“尊者，这些人是您的什么人？是母系亲属，还是父系亲属？”

Āvusoyaṃ [Pg.210] mātāpitūhipi dukkaraṃ, taṃ ete manussā amhākaṃ karonti, pattacīvarampi no etesaṃ santakameva, etesaṃ ānubhāvena neva bhaye bhayaṃ na chātake chātakaṃ jānāma, edisānāma amhākaṃ upakārino natthīti tesaṃ guṇe kathento gacchati.

“贤友，这些人对我们所做的，是连父母都难做到的事。我们的衣钵也属于他们。依靠他们的力量，我们遇险不惧，挨饿不饥。我们没有像他们这样的恩人。’他边走边述说着他们的功德。

Kammaṭṭhānaṃ [Pg.212] nāma atthītipi saññaṃ akatvā gāmaṃ piṇḍāya pavisitvā ananulomikena gihisaṃsaggena saṃsaṭṭho caritvā ca bhuñjitvā ca tuccho nikkhamati.

连“有业处这回事”的念头都不生起，就进入村庄乞食，与不适宜的在家人混在一起交往，吃完后空手而出。

Āvuso [Pg.213] tumhe na iṇaṭṭā na bhayaṭṭā na ājīvikā pakatā pabbajitā, dukkhā muccitukāmā panettha pabbajitā. Tasmā gamane uppannakilesaṃ gamaneyeva nigaṇhatha. Ṭhāne, nisajjāya, sayane uppannakilesaṃ sayaneyeva niggaṇhathāti.

“贤友们，你们出家不是因为负债，不是因为恐惧，也不是为了谋生，而是为了从苦中解脱而出家。因此，行走时生起的烦恼，就在行走时制伏它；站立、安坐、躺卧时生起的烦恼，就在站立、安坐、躺卧时制伏它。”

Ayaṃ [Pg.214] bhikkhu tuyhaṃ uppannaṃ vitakkaṃ jānāti, ananucchavikaṃ te etanti attānaṃ paṭicodetvā vipassanaṃ vaḍḍhetvā ariyabhūmiṃ okkamati.

“这位比丘知道你生起的念头，这与你不相称。”他如此自责后，增长观，进入圣地。

Ayaṃ [Pg.215] thero punappunaṃ nivattitvā gacchati, kiṃ nukho maggamūḷho udāhu kiñci pamuṭṭhoti samullapanti.

他们议论道：“这位长老一再转身而行，莫非他迷路了，还是遗忘了什么东西？”

Kinnū [Pg.218] kho ete amheheva saddhiṃ na sallapanti udāhu añña maññampi, yadi aññamaññampi na sallapanti, addhā vivādajātā bhavissanti.

“这些人为什么不和我们交谈，甚至彼此之间也不交谈呢？如果他们彼此之间也不交谈，那他们一定是起争论了。”

Aññaṃ [Pg.224] uppajjate cittaṃ, aññaṃ cittaṃ nirujjhati;

Avīci manusambandho, nadī sotova vattati.

一心生起，一心坏灭；无间相续，如河奔流。

Ālokite vilokite sampajānakārī hoti.

他在前瞻、环顾时，保持正知。

Sace [Pg.225] bhikkhave nandassa puratthimā disā āloketabbā hoti, sabbaṃ cetasā samannāharitvā nando puratthimaṃ disaṃ āloketi ‘evaṃ me puratthimaṃ disaṃ ālokayato nābhijjhā domanassā pāpakā akusalā dhammā anvāssavissantī’ti. Itiha sātthaka sampajāno hoti. Sace bhikkhave nandassa pacchimā disā, uttarā disā, dakkhiṇā disā, uddhaṃ, adho, anudisā anuviloketabbā hoti, sabbaṃ cetasā samannāharitvā nando anudisaṃ anuviloketi ‘evaṃ me anudisaṃ anuvilokayato…pe… sampajāno hotīti….

比丘们，如果难陀需要观察东方，他应当以心完全摄持地观察东方，“这样我观察东方时，贪欲与忧等恶不善法就不会流入我心”。如是，他便是有益正知的。比丘们，如果难陀需要观察西方、北方、南方、上方、下方、四维，他应当以心完全摄持地观察四维，“这样我观察四维时……乃至能保持正知”。

Bhavaṅgā [Pg.227] vajjanañceva, dassanaṃ sampaṭicchanaṃ;

Santīraṇaṃ voṭṭhabbanaṃ, javanaṃ bhavati sattamaṃ.

有分心与转向心，见心与领受心；推度心与确定心，速行心为第七。

Samiñjite [Pg.231] pasārite sampajānakārī hoti.

于屈、于伸，他保持正知。

Samiñjite pahāriteti pabbānaṃ samiñjana pasāraṇe.

所谓“于屈、于伸”，即是肢体的屈与伸。

Kasmā [Pg.233] bhante sahasā hatthaṃ samiñjitvā puna yathāṭhāne ṭhapetvā saṇikaṃ samiñjitthāti.

“尊者，为何您突然屈手，又放回原处，然后慢慢地屈手呢？”

Yato paṭṭhāya mayā āvuso kammaṭṭhānaṃ manasikātuṃ āraddho, na me kammaṭṭhānaṃ muñjitvā hattho samiñjitapubbo, idāni pana me tumhehi saddhiṃ kathayamānena kammaṭṭhānaṃ muñcitvā samiñjito, tasmā puna yathā ṭhāne ṭhapetvā samiñjesinti.

“贤友，自从我开始作意业处以来，我的手从未在舍离业处后屈过。但现在与你们交谈时，我的手在舍离业处后屈了。因此，我把它放回原处后再屈。”

Sādhu [Pg.234] bhante bhikkhunā nāma evarūpena bhavitabbanti.

“善哉，尊者，比丘理应如此。”

Saṅghāṭipattacīvaradhāraṇe sampajānakārī hoti.

在受持僧伽梨、衣钵时，他保持正知。

Puggalapaññattiaṭṭhakathā

人施设论义注

Ekakaniddesa

一法之解释

Katamo [Pg.243] ca puggalo samayavimutto, idhekacco puggalo kālena kālaṃ samayena samayaṃ aṭṭha vimokkhe kāyena phusitvā viharati, paññāya cassa disvā ekacce āsavā parikkhīṇā honti. Ayaṃ vuccati puggalo samayavimutto.

何种人为时解脱者？在此，某人有时、适时地以身触达八解脱而住，并以慧见其某些漏已尽。此人被称为时解脱者。

Asamayavimutta

非时解脱者

Katamo [Pg.247] ca puggalo asamayavimutto, idhekacco puggalo naheva kho kālena kālaṃ samayena samayaṃ aṭṭhavimokkhe kāyena phusitvā viharati, paññāya cassa disvā āsavā parikkhīṇā honti. Ayaṃ vuccati puggalo asamayavimutto. Sabbepi ariya puggalā ariye vimokkhe asamayavimuttā.

何种人为非时解脱者？在此，某人并非有时、适时地以身触达八解脱而住，但以慧见其诸漏已尽。此人被称为非时解脱者。所有圣者于圣解脱皆为非时解脱者。

Kuppākuppaniddesa

易退与不退之解释

Katamo [Pg.250] ca puggalo kuppadhammo, idhekacco puggalo lābhī hoti rūpasahagatānaṃ vā arūpasahagatānaṃ vā samāpattīnaṃ, so ca kho na nikāmalābhī hoti na akicchalābhī na akasira lābhī, na yatthicchakaṃ yadicchakaṃ yāvaticchakaṃ samāpajjatipi vuṭṭhātipi, ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjhati, yaṃ tassa puggalassa pamādamāgamma tā samāpattiyo kuppeyyuṃ. Ayaṃ vuccati puggalo kuppadhammo.

何种人为易退法者？在此，某人能获得与色有关或与无色有关的等至，但他不能随意获得，不能不费力获得，不能不困难获得，不能随其所欲、随其意愿、随时长地入定与出定。有此可能：该人因放逸，彼等至即会退失。此人被称为易退法者。

Sattakkhattuparama sotāpanna

极七有之入流者

Katamo [Pg.252] ca puggalo sattakkhattuparamo, idhekacco puggalo tiṇṇaṃ saṃyojanānaṃ parikkhayā sotāpanno hoti avinipāta dhammo niyato sambodhiparāyaṇo, so sattakkhattuṃ deve ca mānuse ca sandhāvitvā saṃsaritvā dukkhassantaṃ karoti, ayaṃ vuccati puggalo sattakkhattuparamo.

何种人为极七有者？在此，某人因断尽三结而成为入流者，为不堕恶趣法、决定趣向正觉者。他在天界与人间至多流转轮回七次后，即终结痛苦。此人被称为极七有者。

Sotāpanna adhippāyya

入流者的意义

Soto [Pg.253] sototi hidaṃ sāriputta vuccati, katamo nukho sāriputta sototi. Ayameva hi bhante ariyo aṭṭhaṅgiko maggo soto. Seyyathidaṃ, sammādiṭṭhi…pe… sammāsamādhīti. Sotāpanno sotāpannoti hidaṃ sāriputta vuccati, katamo nukho sāriputta sotāpannoti. Yo hi bhante iminā ariyena aṭṭhaṅgikena maggena samannāgato, ayaṃ vuccati sotāpanno, svāyaṃ āyasmā evaṃnāmo evaṃgotto iti vāti, itivā….

“舍利弗，常说‘流’，那么，舍利弗，什么是‘流’呢？”“尊者，这圣八支道就是‘流’，也就是：正见……乃至正定。”“舍利弗，常说‘入流者’，那么，舍利弗，什么是‘入流者’呢？”“尊者，凡是具足此圣八支道者，即被称为‘入流者’，也就是这位如此名、如此姓的具寿。”

Kolaṃ kola sotāpanna

家家入流者

Katamo [Pg.255] ca puggalo kolaṃ kolo. Idhekacco puggalo tiṇṇaṃ saṃyojanānaṃ parikkhayā sotāpanno hoti avinipātadhammo niyato sambodhiparāyaṇo, so dve vā tīṇi vā kulāni sandhāvitvā saṃsaritvā dukkhassantaṃ karoti, ayaṃ vuccati kolaṃ kolo.

何谓家家者？在此，某人因断尽三结，成为入流者，不堕恶趣法，决定趣向正觉。他在两三个家族中流转轮回后，便能了结痛苦。此人被称为家家者。

Ekabījī sotāpanna

一种子入流者

Katamo [Pg.256] ca puggalo ekabījī, idhekacco puggalo tiṇṇaṃ saṃyojanānaṃ parikkhayā sotāpanno hoti avinipātadhammo niyato sambodhiparāyaṇo, so ekaṃyeva mānusakaṃ bhavaṃ nibbattetvā dukkhassantaṃ karoti, ayaṃ vuccati puggalo ekabījī.

何谓一种子者？在此，某人因断尽三结，成为入流者，不堕恶趣法，决定趣向正觉。他只投生人界一次，便能了结痛苦。此人被称为一种子者。

Sakadāgāminiddesa

一来的解释

Katamo [Pg.260] ca puggalo sakadāgāmī, idhe kacco puggalo tiṇṇaṃ saṃyojanānaṃ parikkhayā rāgadosamohānaṃ tanuttā sakadāgāmī hoti sakideva imaṃ lokaṃ āgantvā dukkhassantaṃ karoti. Ayaṃ vuccati puggalo sakadāgāmī.

何谓一来者？在此，某人因三结的断尽，以及贪、瞋、痴的薄弱，成为一来者，只来此世界一次便终结苦。此人被称为一来者。