Namo tassa bhagavato arahato sammāsambuddhassa

礼敬彼世尊、阿罗汉、正自觉者

17. Cattālīsanipāto

17. 四十集

[521] 1. Tesakuṇajātakavaṇṇanā

[521] 1. 三鸟本生释义

Vessantaraṃ [Pg.114] taṃ pucchāmīti idaṃ satthā jetavane viharanto kosalarañño ovādavasena kathesi. Tañhi rājānaṃ dhammassavanatthāya āgataṃ satthā āmantetvā ‘‘mahārāja, raññā nāma dhammena rajjaṃ kāretabbaṃ, yasmiñhi samaye rājāno adhammikā honti, rājayuttāpi tasmiṃ samaye adhammikā hontī’’ti catukkanipāte (a. ni. 4.70) āgatasuttanayena ovaditvā agatigamane agatiagamane ca ādīnavañca ānisaṃsañca kathetvā ‘‘supinakūpamā kāmā’’tiādinā nayena kāmesu ādīnavaṃ vitthāretvā, ‘‘mahārāja, imesañhi sattānaṃ –

“我向韦桑达拉提问”，此偈是世尊住于祇陀林时，为教诫憍萨罗王而说。当时，世尊对前来闻法的国王说：“大王，为王者当以正法治国。当君王不以法行事时，其臣僚亦不以法行事。”随后，世尊依《增支部》第四集第七十经所述之法教诫国王，宣说行于非道之过患与不行非道之功德，并以“诸欲如梦中井”等譬喻，广陈诸欲之过患，言：“大王，于此诸众生而言——”

‘Maccunā saṅgaro natthi, lañjaggāho na vijjati;

Yuddhaṃ natthi jayo natthi, sabbe maccuparāyaṇā’.

“与死主无有约定，亦无贿赂可行；无战无胜，一切皆归于死。”

Tesaṃ paralokaṃ gacchantānaṃ ṭhapetvā attanā kataṃ kalyāṇakammaṃ aññā patiṭṭhā nāma natthi. Evaṃ ittarapaccupaṭṭhānaṃ avassaṃ pahātabbaṃ, na yasaṃ nissāya pamādaṃ kātuṃ vaṭṭati, appamatteneva hutvā dhammena rajjaṃ kāretuṃ vaṭṭati. Porāṇakarājāno anuppannepi buddhe paṇḍitānaṃ ovāde ṭhatvā dhammena rajjaṃ kāretvā devanagaraṃ pūrayamānā gamiṃsū’’ti vatvā tena yācito atītaṃ āhari.

他们趣向来世时，除了自己所造的善业，并无其他依怙。因此，短暂现前之物必当舍弃，不应依仗名声而行放逸，当为不放逸者，以正法治国。古昔诸王，纵于佛陀未出世时，亦能安住于智者之教诲，以正法治国，充满天城而去。”世尊说完此语后，应其所请，讲述了过去之事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatto rajjaṃ kārento aputtako ahosi, patthentopi puttaṃ vā dhītaraṃ vā na labhi. So ekadivasaṃ mahantena parivārena uyyānaṃ gantvā divasabhāgaṃ uyyāne kīḷitvā maṅgalasālarukkhamūle sayanaṃ attharāpetvā thokaṃ niddāyitvā pabuddho sālarukkhaṃ oloketvā tattha sakuṇakulāvakaṃ passi, saha dassanenevassa sineho uppajji. So ekaṃ purisaṃ pakkosāpetvā ‘‘imaṃ rukkhaṃ abhiruhitvā etasmiṃ kulāvake kassaci atthitaṃ vā natthitaṃ vā jānāhī’’ti āha. So ‘‘sādhu, devā’’ti vatvā abhiruhitvā tattha [Pg.115] tīṇi aṇḍakāni disvā rañño ārocesi. Rājā ‘‘tena hi etesaṃ upari nāsavātaṃ mā vissajjesī’’ti vatvā ‘‘caṅkoṭake kappāsapicuṃ attharitvā tattheva tāni aṇḍakāni ṭhapetvā saṇikaṃ otarāhī’’ti otārāpetvā caṅkoṭakaṃ hatthena gahetvā ‘‘katarasakuṇaṇḍakāni nāmetānī’’ti amacce pucchi. Te ‘‘mayaṃ na jānāma, nesādā jānissantī’’ti vadiṃsu. Rājā nesāde pakkosāpetvā pucchi. Nesādā, ‘‘mahārāja, tesu ekaṃ ulūkaaṇḍaṃ, ekaṃ sālikāaṇḍaṃ, ekaṃ suvakaaṇḍa’’nti kathayiṃsu. Kiṃ pana ekasmiṃ kulāvake tiṇṇaṃ sakuṇikānaṃ aṇḍāni hontīti. Āma, deva, paripanthe asati sunikkhittāni na nassantīti. Rājā tussitvā ‘‘ime mama puttā bhavissantī’’ti tāni tīṇi aṇḍāni tayo amacce paṭicchāpetvā ‘‘ime mayhaṃ puttā bhavissanti, tumhe sādhukaṃ paṭijaggitvā aṇḍakosato nikkhantakāle mamāroceyyāthā’’ti āha. Te tāni sādhukaṃ rakkhiṃsu.

过去，在波罗奈(Bārāṇasī)城，梵授王治国时无有子嗣，虽祈求亦不得子或女。一日，他率领大批随从前往园林，白日于园中嬉戏，后命人于吉祥的娑罗树下铺设卧具，小憩片刻。醒来后，他望向娑罗树，见树上有一鸟巢，一见之下便生起喜爱之情。他召来一人说：“爬上此树，探看此巢中是否有物。”其人应诺：“遵命，大王。”遂攀援而上，见巢中有三枚蛋，便向国王禀报。国王说：“那么，切勿对其呼气。”又说：“在篮中铺上棉絮，将蛋置于其中，缓缓取下。”取下后，国王手持篮子问诸位大臣：“此为何鸟之蛋？”他们回答：“我等不知，猎人应知。”国王召来猎人询问。猎人说：“大王，其中一枚是猫头鹰蛋，一枚是八哥蛋，一枚是鹦鹉蛋。”（国王问：）“然则为何三种鸟的蛋会同在一巢之中？”（猎人答：）“诚然，大王，若无侵扰，妥善放置便不会毁坏。”国王心喜，说：“此等将为我子。”遂将三枚蛋交予三位大臣，说：“此等将为我子，汝等当善加照料，待其出壳之时，即来禀报于我。”他们便小心守护着这些蛋。

Tesu paṭhamaṃ ulūkaaṇḍaṃ bhijji. Amacco ekaṃ nesādaṃ pakkosāpetvā ‘‘tvaṃ itthibhāvaṃ vā purisabhāvaṃ vā jānāhī’’ti vatvā tena taṃ vīmaṃsitvā ‘‘puriso’’ti vutte rājānaṃ upasaṅkamitvā ‘‘putto te, deva, jāto’’ti āha. Rājā tuṭṭho tassa bahuṃ dhanaṃ datvā ‘‘puttakaṃ me sādhukaṃ paṭijagga, ‘vessantaro’ti cassa nāmaṃ karohī’’ti vatvā uyyojesi. So tathā akāsi. Tato katipāhaccayena sālikāaṇḍaṃ bhijji. Sopi amacco taṃ nesādena vīmaṃsāpetvā ‘‘itthī’’ti sutvā rañño santikaṃ gantvā ‘‘dhītā te, deva, jātā’’ti āha. Rājā tuṭṭho tassapi bahuṃ dhanaṃ datvā ‘‘dhītaraṃ me sādhukaṃ paṭijagga, ‘kuṇḍalinī’ti cassā nāmaṃ karohī’’ti vatvā uyyojesi. Sopi tathā akāsi. Puna katipāhaccayena suvakaaṇḍaṃ bhijji. Sopi amacco nesādena taṃ vīmaṃsitvā ‘‘puriso’’ti vutte rañño santikaṃ gantvā ‘‘putto te, deva, jāto’’ti āha. Rājā tuṭṭho tassapi bahuṃ dhanaṃ datvā ‘‘puttassa me mahantena parivārena maṅgalaṃ katvā ‘jambuko’tissa nāmaṃ karohī’’ti vatvā uyyojesi. Sopi tathā akāsi. Te tayopi sakuṇā tiṇṇaṃ amaccānaṃ gehesu rājakumāraparihāreneva vaḍḍhanti. Rājā ‘‘mama putto, mama dhītā’’ti voharati. Athassa amaccā aññamaññaṃ avahasanti ‘‘passatha, bho, rañño [Pg.116] kiriyaṃ, tiracchānagatepi ‘putto me, dhītā me’ti vadanto vicaratī’’ti.

其中，猫头鹰蛋最先破壳。大臣召来一位猎人说：“你去辨其雌雄。”猎人察看后回报“是雄性”，大臣便前往觐见国王，说：“大王，您的儿子出生了。”国王大喜，赐予他众多财物，说：“善加照料我的孩儿，为他取名为‘韦桑达拉’。”说罢便遣他离去。他遵命而行。数日后，八哥蛋破壳。那位大臣也让猎人察看，听闻“是雌性”后，便去到国王跟前说：“大王，您的女儿出生了。”国王大喜，也赐予他众多财物，说：“善加照料我的女儿，为她取名为‘昆达利尼(Kuṇḍalinī)’。”说罢便遣他离去。他也遵命而行。又过数日，鹦鹉蛋破壳。那位大臣也让猎人察看，待其告知“是雄性”后，便去到国王跟前说：“大王，您的儿子出生了。”国王大喜，也赐予他众多财物，说：“为我的儿子以盛大随从举行吉祥仪式，为他取名为‘詹布柯(Jambuko)’。”说罢便遣他离去。他也遵命而行。这三只鸟就在三位大臣的家中，受到如同王子般的照料而成长。国王常说：“这是我的儿子，这是我的女儿。”于是，大臣们互相嘲笑道：“诸位请看，国王之所为，竟对畜生道众生亦四处宣称‘是我儿，是我女’。”

Taṃ sutvā rājā cintesi – ‘‘ime amaccā etesaṃ mama puttānaṃ paññāsampadaṃ na jānanti, pākaṭaṃ nesaṃ karissāmī’’ti. Athekaṃ amaccaṃ vessantarassa santikaṃ pesesi – ‘‘tumhākaṃ pitā pañhaṃ pucchitukāmo, kadā kira āgantvā pucchatū’’ti. So amacco gantvā vessantaraṃ vanditvā taṃ sāsanaṃ ārocesi. Taṃ sutvā vessantaro attano paṭijaggakaṃ amaccaṃ pakkositvā ‘‘mayhaṃ kira pitā maṃ pañhaṃ pucchitukāmo, tassa idhāgatassa sakkāraṃ kātuṃ vaṭṭati, kadā āgacchatū’’ti pucchi. Amacco ‘‘ito sattame divase tava pitā āgacchatū’’ti āha. Taṃ sutvā vessantaro ‘‘pitā me ito sattame divase āgacchatū’’ti vatvā uyyojesi. So āgantvā rañño ācikkhi. Rājā sattame divase nagare bheriṃ carāpetvā puttassa nivesanaṃ agamāsi. Vessantaro rañño mahantaṃ sakkāraṃ kāresi, antamaso dāsakammakārānampi sakkāraṃ kāresi. Rājā vessantarasakuṇassa gehe bhuñjitvā mahantaṃ yasaṃ anubhavitvā sakaṃ nivesanaṃ āgantvā rājaṅgaṇe mahantaṃ maṇḍapaṃ kārāpetvā nagare bheriṃ carāpetvā alaṅkatamaṇḍapamajjhe mahājanaparivāro nisīditvā ‘‘vessantaraṃ ānetū’’ti amaccassa santikaṃ pesesi. Amacco vessantaraṃ suvaṇṇapīṭhe nisīdāpetvā ānesi. Vessantarasakuṇo pitu aṅke nisīditvā pitarā saha kīḷitvā gantvā tattheva suvaṇṇapīṭhe nisīdi. Atha naṃ rājā mahājanamajjhe rājadhammaṃ pucchanto paṭhamaṃ gāthamāha –

国王听后心想：“这些大臣不知我此等子女的智慧成就，我当为他们显明此事。”于是，他派一位大臣去韦桑达拉处，说：“你父亲欲提问，何时前来请教为宜？”那位大臣前去礼拜韦桑达拉，传达了旨意。韦桑达拉听后，召来照料自己的大臣问道：“听说我父亲欲向我提问，他前来此处时，理应款待，他何时前来为好？”大臣回答：“让你父亲七日后前来吧。”韦桑达拉听后，便说：“让我父亲七日后前来。”遣使而去。使者回来向国王禀报。国王于第七日在城中击鼓宣告，然后前往儿子的住所。韦桑达拉隆重地款待了国王，乃至对奴仆役工也给予礼遇。国王在韦桑达拉鸟的住所用膳，享受了极大的尊荣后，回到自己的住所，命人在王家庭院中搭建大帐篷，又在城中击鼓宣告，自己在装饰华丽的帐篷中央，被众人围绕而坐，然后派人到大臣那里吩咐：“带韦桑达拉前来！”大臣让韦桑达拉坐在金座上，将他带来。韦桑达拉鸟坐在父亲的膝上玩耍后，便回到金座上坐下。接着，国王在众人之中向他询问为王之法，首先说了以下偈颂：

1.

1.

‘‘Vessantaraṃ taṃ pucchāmi, sakuṇa bhaddamatthu te;

Rajjaṃ kāretukāmena, kiṃ su kiccaṃ kataṃ vara’’nti.

“韦桑达拉我问你，鸟儿愿你得吉祥；有心治理国家者，何为最胜应行事？”

Tattha sakuṇāti taṃ ālapati. Kiṃ sūti kataraṃ kiccaṃ kataṃ varaṃ uttamaṃ hoti, kathehi me, tāta, sakalaṃ rājadhammanti evaṃ kira taṃ so pucchi.

此中，他以“鸟儿”称呼他。“何为”(kiṃ su)一词意指：“何种行为是殊胜、最上等的？告诉我吧，孩子，所有为王之道。”他确实是这样问他的。

Taṃ sutvā vessantaro pañhaṃ akathetvāva rājānaṃ tāva pamādena codento dutiyaṃ gāthamāha –

韦桑达拉听了之后，不先作答，却先以放逸告诫国王，接着说了第二首偈颂：

2.

2.

‘‘Cirassaṃ vata maṃ tāto, kaṃso bārāṇasiggaho;

Pamatto appamattaṃ maṃ, pitā puttaṃ acodayī’’ti.

“父亲，婆罗奈(Bārāṇasī)之主Kaṃsa啊，久违了！身为放逸者，父亲竟告诫我这不放逸的儿子。”

Tattha [Pg.117] tātoti pitā. Kaṃsoti idaṃ tassa nāmaṃ. Bārāṇasiggahoti catūhi saṅgahavatthūhi bārāṇasiṃ saṅgahetvā vattanto. Pamattoti evarūpānaṃ paṇḍitānaṃ santike vasanto pañhassa apucchanena pamatto. Appamattaṃ manti sīlādiguṇayogena maṃ appamattaṃ. Pitāti posakapitā. Acodayīti amaccehi ‘‘tiracchānagate putte katvā voharatī’’ti avahasiyamāno pamādaṃ āpajjitvā cirassaṃ ajja codesi, pañhaṃ pucchīti vadati.

此中，“父亲”(tāto)即是父亲。“Kaṃsa”是他的名字。“婆罗奈摄持者”(Bārāṇasiggaho)意指以四摄法摄持、统治婆罗奈者。“放逸者”(Pamatto)意指住于如是智者身边，却因未提问而放逸。“不放逸之我”(Appamattaṃ maṃ)意指我因具足戒等功德故为不放逸者。“父亲”(Pitā)意指养育之父。“告诫”(Acodayī)意指国王因被大臣讥讽“将儿子视为畜生般对待”，故陷入放逸；今于久远后方始告诫，亦即提问。

Evaṃ so imāya gāthāya codetvā ‘‘mahārāja, raññā nāma tīsu dhammesu ṭhatvā dhammena rajjaṃ kāretabba’’nti vatvā rājadhammaṃ kathento imā gāthāyo āha –

如此，他以这首偈颂告诫后说道：“大王，为王者，当安住于三法，以正法治理国家。”说完，他便讲述为王之道，说了以下偈颂——

3.

3.

‘‘Paṭhameneva vitathaṃ, kodhaṃ hāsaṃ nivāraye;

Tato kiccāni kāreyya, taṃ vataṃ āhu khattiya.

“首先应断除虚妄、瞋恚与戏笑；其后应办理诸事；此即刹帝利之行持。

4.

4.

‘‘Yaṃ tvaṃ tāta tapokammaṃ, pubbe katamasaṃsayaṃ;

Ratto duṭṭho ca yaṃ kayirā, na taṃ kayirā tato puna.

“孩子，你往昔所行苦行，确然无疑；若杂染贪欲、瞋恚而行，此后切莫再为。

5.

5.

‘‘Khattiyassa pamattassa, raṭṭhasmiṃ raṭṭhavaḍḍhana;

Sabbe bhogā vinassanti, rañño taṃ vuccate aghaṃ.

“哦，王国昌盛者！若刹帝利于国中放逸，一切财富皆将消亡，此谓国王之灾祸。

6.

6.

‘‘Sirī tāta alakkhī ca, pucchitā etadabravuṃ;

Uṭṭhānavīriye pose, ramāhaṃ anusūyake.

“孩子，吉祥天(Sirī)与不幸天(Alakkhī)被问及时，如此说道：‘我喜乐于勤奋精进、毫无嫉妒之人。’

7.

7.

‘‘Usūyake duhadaye, purise kammadussake;

Kāḷakaṇṇī mahārāja, ramati cakkabhañjanī.

“大王，于嫉妒、恶意、行为败坏之人中，‘破轮者’、‘不祥者’(Kāḷakaṇṇī)乐在其中。

8.

8.

‘‘So tvaṃ sabbe suhadayo, sabbesaṃ rakkhito bhava;

Alakkhiṃ nuda mahārāja, lakkhyā bhava nivesanaṃ.

“是故你当于一切众生怀善心，并成为一切众生之守护。大王，驱除不幸，成为吉祥之所依。

9.

9.

‘‘Sa lakkhīdhitisampanno, puriso hi mahaggato;

Amittānaṃ kāsipati, mūlaṃ aggañca chindati.

“迦尸主(Kāsipati)啊！具足吉祥与智慧之人，实为伟人；彼能斩断怨敌之根与顶。

10.

10.

‘‘Sakkopi hi bhūtapati, uṭṭhāne nappamajjati;

Sa kalyāṇe dhitiṃ katvā, uṭṭhāne kurute mano.

“帝释(Sakko)，众生之主，于精进亦不放逸；彼于善法立坚志，并于精进专注其心。

11.

11.

‘‘Gandhabbā [Pg.118] pitaro devā, sājīvā honti tādino;

Uṭṭhāhato appamajjato, anutiṭṭhanti devatā.

“乾闼婆、祖先与诸天，皆依此王而活；诸天神亦随护彼勤奋不放逸之人。

12.

12.

‘‘So appamatto akkuddho, tāta kiccāni kāraya;

Vāyamassu ca kiccesu, nālaso vindate sukhaṃ.

“孩子，你当不放逸、不瞋怒，成办诸事；且于诸事中精勤，懈怠者不得安乐。

13.

13.

‘‘Tattheva te vattapadā, esāva anusāsanī;

Alaṃ mitte sukhāpetuṃ, amittānaṃ dukhāya cā’’ti.

“此等即是你的行持之道，此即是教诫；足以令友朋安乐，亦足以令敌方痛苦。”

Tattha paṭhameneva vitathanti, tāta, rājā nāma āditova musāvādaṃ nivāraye. Musāvādino hi rañño raṭṭhaṃ nirojaṃ hoti, pathaviyā ojā kammakaraṇaṭṭhānato sattaratanamattaṃ heṭṭhā bhassati, tato āhāre vā telamadhuphāṇitādīsu vā osadhesu ojā na hoti. Nirojāhārabhojanā manussā bahvābādhā honti, raṭṭhe thalajalapathesu āyo nuppajjati, tasmiṃ anuppajjante rājāno duggatā honti. Te sevake saṅgaṇhituṃ na sakkonti, asaṅgahitā sevakā rājānaṃ garucittena na olokenti. Evaṃ, tāta, musāvādo nāmesa nirojo, na so jīvitahetupi kātabbo, saccaṃ pana sādutaraṃ rasānanti tadeva paṭiggahetabbaṃ. Apica musāvādo nāma guṇaparidhaṃsako vipattipariyosāno, dutiyacittavāre avīciparāyaṇaṃ karoti. Imasmiṃ panatthe ‘‘dhammo have hato hantī’’ti cetiyajātakaṃ (jā. 1.8.45 ādayo) kathetabbaṃ.

此中，首先是“虚妄”(vitathaṃ)，为王者当从一开始就断除妄语。若国王说妄语，其国便失去精华，大地之精华会从耕作之处下陷七肘之深，于是食物、油、蜜、糖浆乃至药草皆无精华。食无精华之食，人民便多疾病，国家水陆之税收亦不生起。税收不生，国王便陷于贫困。他们无法摄受臣仆，未被摄受的臣仆亦不以敬重之心看待国王。是故，孩子，妄语实为无益，纵为活命亦不应为之。“真理比诸味更甜美”，唯此当受持。再者，妄语能毁坏功德，终致败亡，于第二心识生起时，便趣向无间地狱。于此义，当说《支提耶本生》(Cetiyajātaka)，其中有言：“法若被毁，必反害之。”

Kodhanti, tāta, rājā nāma paṭhamameva kujjhanalakkhaṇaṃ kodhampi nivāreyya. Tāta, aññesañhi kodho khippaṃ matthakaṃ na pāpuṇāti, rājūnaṃ pāpuṇāti. Rājāno nāma vācāvudhā kujjhitvā olokitamattenāpi paraṃ vināsenti, tasmā raññā aññehi manussehi atirekataraṃ nikkodhena bhavitabbaṃ, khantimettānuddayāsampannena attano piyaputtaṃ viya lokaṃ volokentena bhavitabbaṃ. Tāta, atikodhano nāma rājā uppannaṃ yasaṃ rakkhituṃ na sakkoti. Imassa panatthassa dīpanatthaṃ khantivādijātaka- (jā. 1.4.49 ādayo) cūḷadhammapālajātakāni (jā. 1.5.44 ādayo) kathetabbāni. Cūḷadhammapālajātakasmiñhi mahāpatāpano nāma rājā puttaṃ ghātetvā puttasokena hadayena phalitena matāya deviyā sayampi deviṃ anusocanto [Pg.119] hadayena phaliteneva mari. Atha te tayopi ekaāḷāhaneva jhāpesuṃ. Tasmā raññā paṭhamameva musāvādaṃ vajjetvā dutiyaṃ kodho vajjetabbo.

其次是“瞋恚”(kodhaṃ)，孩子，为王者当从一开始就断除具有发作之相的瞋恚。孩子，他人的瞋怒不会迅速达到顶点，但君王之怒会。君王以言语为武器，一旦发怒，仅一瞥即可毁灭他人。是故，君王当比常人更无瞋恚，当具足忍耐、慈爱与悲悯，如视己之爱子般看待世人。孩子，过于易怒的君王无法守护已得之声誉。为阐明此义，当说《忍辱仙人本生》(Khantivādijātaka)与《小法护本生》(Cūḷadhammapālajātaka)。在《小法护本生》中，大威王(Mahāpatāpa)杀害其子，王后因丧子之痛心裂而亡，国王亦因哀悼王后而心裂而死。最终三人于同一火葬堆火化。是故，君王当首先断除妄语，其次断除瞋恚。

Hāsanti hassaṃ, ayameva vā pāṭho. Tesu tesu kiccesu uppilāvitacittatāya keḷisīlataṃ parihāsaṃ nivāreyya. Tāta, raññā nāma keḷisīlena na bhavitabbaṃ, aparapattiyena hutvā sabbāni kiccāni attapaccakkheneva kātabbāni. Uppilāvitacitto hi rājā atuletvā kammāni karonto laddhaṃ yasaṃ vināseti. Imasmiṃ panatthe sarabhaṅgajātake (jā. 2.17.50 ādayo) purohitassa vacanaṃ gahetvā daṇḍakirañño kisavacche aparajjhitvā saha raṭṭhena ucchijjitvā kukkuḷaniraye nibbattabhāvo ca mātaṅgajātake (jā. 1.15.1 ādayo) majjharañño brāhmaṇānaṃ kathaṃ gahetvā mātaṅgatāpase aparajjhitvā saha raṭṭhena ucchijjitvā niraye nibbattabhāvo ca ghaṭapaṇḍitajātake (jā. 1.10.165 ādayo) dasabhātikarājadārakānaṃ mohamūḷhānaṃ vacanaṃ gahetvā kaṇhadīpāyane aparajjhitvā vāsudevakulassa nāsitabhāvo ca kathetabbo.

再次是“戏笑”(hāsaṃ)。当断除在诸事中因心性轻浮而起的戏弄与嘲笑。孩子，为王者不应轻浮嬉戏，当审慎地亲理万机。心性轻浮的君王若不加权衡而行事，便会毁掉已得之声誉。为阐明此义，当说《萨拉邦咖本生》(Sarabhaṅgajātaka)中，丹达吉(Daṇḍakī)王听信祭司之言，因开罪苦行者吉萨瓦蹉(Kisavaccha)而与国家一同覆灭，投生于热灰地狱的故事；以及《摩登伽本生》(Mātaṅgajātaka)中，国王听信婆罗门之言，开罪摩登伽苦行者，而与国家一同覆灭，投生于地狱的故事；还有《罐贤者本生》(Ghaṭapaṇḍitajātaka)中，因听信十位愚痴的兄弟王子之言，开罪黑迪帕亚那(Kaṇhadīpāyana)仙人，导致瓦素迭瓦(Vāsudeva)家族覆灭的故事。

Tato kiccāni kāreyyāti evaṃ, tāta, paṭhamaṃ musāvādaṃ dutiyaṃ kodhaṃ tatiyaṃ adhammahāsaṃ vajjetvā tato pacchā rājā raṭṭhavāsīnaṃ kattabbakiccāni kāreyya. Taṃ vataṃ āhu khattiyāti, khattiyamahārāja, yaṃ mayā vuttaṃ, etaṃ rañño vatasamādānanti porāṇakapaṇḍitā kathayiṃsu.

“其后应办理诸事”(Tato kiccāni kāreyya)意指：孩子，君王当首先断除妄语，其次断除瞋恚，第三断除非法戏笑，然后才为国中人民办理应办之事。“此即刹帝利之行持”(Taṃ vataṃ āhu khattiya)意指：刹帝利大王啊，我所说者，古之智者们称之为“君王应受持之行持”。

Na taṃ kayirāti yaṃ tayā rāgādivasena pacchā tāpakaraṃ kammaṃ kataṃ hoti, tato pubbe katato puna tādisaṃ kammaṃ na kayirā, mā kareyyāsi, tātāti. Vuccateti taṃ rañño aghanti vuccati, evaṃ porāṇakapaṇḍitā kathayiṃsu. Sirīti idaṃ vessantarasakuṇo pubbe bārāṇasiyaṃ pavattitakāraṇaṃ āharitvā dassento āha. Tattha abravunti suciparivāraseṭṭhinā pucchitā kathayiṃsu. Uṭṭhānavīriyeti yo poso uṭṭhāne vīriye ca patiṭṭhito, na ca paresaṃ sampattiṃ disvā usūyati, tasmiṃ ahaṃ abhiramāmīti āha. Evaṃ tāva tāta sirī kathesi. Usūyaketi alakkhī pana, tāta, pucchitā ahaṃ parasampattiusūyake duhadaye ducitte kalyāṇakammadūsake yo kalyāṇakammaṃ dussanto [Pg.120] appiyāyanto aṭṭīyanto na karoti, tasmiṃ abhiramāmīti āha. Evaṃ sā kāḷakaṇṇī, mahārāja, ramati patirūpadesavāsādino kusalacakkassa bhañjanī.

凡因贪欲等而造作、事后引生苦恼的业，不应再做。父亲，先前既已造作，切莫再做此等行为！此被称为国王的过失——古之智者如是说。“吉祥”(Sirī)——这是韦桑达拉(Vessantara)鸟引述往昔在波罗奈(Bārāṇasī)发生之事而说。其中“他们说”，是指被净眷属长者(Suciparivāraseṭṭhi)询问时，他们所说。“奋起精进”(Uṭṭhānavīriya)，是指人安住于奋起与精进，且见他人成就而不嫉妒，“我乐于此人”，她如是说。父亲，至于不幸(Alakkhī)，被问及时则说：“我乐于嫉妒他人成就、心怀恶意、破坏善行之人；他因破坏、不喜、厌恶善行而不为，我乐于此人。”大王，此不祥者(Kāḷakaṇṇī)即是如此，她是适住善处等善法之轮的破坏者。

Suhadayoti sundaracitto hitacittako. Nudāti nīhara. Nivesananti lakkhiyā pana nivesanaṃ bhava patiṭṭhā hohi. Sa lakkhīdhitisampannoti, mahārāja, kāsipati so puriso paññāya ceva vīriyena ca sampanno. Mahaggatoti mahajjhāsayo corānaṃ paccayabhūte gaṇhanto amittānaṃ mūlaṃ core gaṇhanto amittānaṃ aggaṃ chindatīti vadati. Sakkoti indo. Bhūtapatīti rājānaṃ ālapati. Uṭṭhāneti uṭṭhānavīriye. Nappamajjatīti na pamajjati, sabbakiccāni karoti. Sa kalyāṇeti so devarājā uṭṭhānavīriye manaṃ karonto pāpakammaṃ akatvā kalyāṇe puññakammasmiññeva dhitiṃ katvā appamatto uṭṭhāne manaṃ karoti, tassa pana kalyāṇakamme vīriyakaraṇabhāvadassanatthaṃ sarabhaṅgajātake dvīsu devalokesu devatāhi saddhiṃ kapiṭṭhārāmaṃ āgantvā pañhaṃ pucchitvā dhammassa sutabhāvo, mahākaṇhajātake (jā. 1.12.61 ādayo) attano ānubhāvena janaṃ tāsetvā osakkantassa sāsanassa pavattitabhāvo cāti evamādīni vatthūni kathetabbāni.

“善心”(Suhadayo)，是指心善，心怀利益。“驱逐”(Nudā)，是指驱离。“住所”(Nivesanaṃ)，是指成为吉祥的住所、立足之处。“彼具足吉祥与坚毅”，大王，迦尸主，那人具足智慧与精进。“伟大者”(Mahaggato)，是指其志向宏大，擒获资助盗贼者，擒获为敌之根的盗贼，斩断敌之首领，如是说。“帝释”(Sakko)，是指因陀罗(Indo)。“众生主”(Bhūtapati)，是称呼国王。“于奋起”(Uṭṭhāne)，是指于奋起精进。“不放逸”(Nappamajjati)，是指不放逸，完成一切事务。“于善”(Sa kalyāṇe)，是指那位天王专注于奋起精进，不造恶业，仅于善妙的福业中确立坚毅，不放逸地专注于奋起。为显示其于善业精进之相，当述说如下故事：在《萨拉邦咖本生》(Sarabhaṅgajātaka)中，他与二天界的天神同至迦毗ṭṭhā林(Kapiṭṭhārāma)，提问而听闻正法；在《大黑本生》(Mahākaṇhajātaka)中，他以自身威力震慑众人，使衰退的教法得以弘扬等。

Gandhabbāti cātumahārājikānaṃ heṭṭhā catuyonikā devā, catuyonikattāyeva kira te gandhabbā nāma jātā. Pitaroti brahmāno. Devāti upapattidevavasena cha kāmāvacaradevā. Tādinoti tathāvidhassa kusalābhiratassa rañño. Sājīvā hontīti samānajīvikā upajīvitabbā. Tādisā hi rājāno dānādīni puññāni karontā devatānaṃ pattiṃ denti, tā taṃ pattiṃ anumoditvā sampaṭicchitvā dibbayasena vaḍḍhanti. Anutiṭṭhantīti tādisassa rañño vīriyaṃ karontassa appamādaṃ āpajjantassa devatā anutiṭṭhanti anugacchanti, dhammikaṃ rakkhaṃ saṃvidahantīti attho.

“乾闼婆”(Gandhabbā)，是指四大王天(Cātumahārājika)之下的四生天神，据说正是因为其为四生，故得名乾闼婆。“祖神”(Pitaro)，是指诸梵天。“天”(Devā)，是指依转生而成的六欲界天神。“如是者”(Tādino)，是指喜爱善法的如是国王。“共活”(Sājīvā honti)，是指共同生活，赖以为生。因为这样的国王行布施等福德，并将功德回向给天神，天神们随喜并接受此功德后，其天界威力便会增长。“随行”(Anutiṭṭhanti)，是指天神们随行、跟随这样精进、不放逸的国王，并如法地予以守护，此为其义。

Soti so tvaṃ. Vāyamassūti tāni raṭṭhakiccāni karonto tulanavasena tīraṇavasena paccakkhakammavasena tesu tesu kiccesu vīriyaṃ karassu. Tattheva te vattapadāti, tāta, yaṃ maṃ tvaṃ kiṃsu kiccaṃ kataṃ varanti [Pg.121] pucchi, tattha tava pañheyeva ete mayā ‘‘paṭhameneva vitatha’’ntiādayo vuttā, ete vattapadā vattakoṭṭhāsā, evaṃ tattha vattassu. Esāti yā te mayā kathitā, esāva tava anusāsanī. Alanti evaṃ vattamāno hi rājā attano mitte sukhāpetuṃ, amittānañca dukkhāya alaṃ pariyatto samatthoti.

“彼”(So)，是指你。“当勤勉”(Vāyamassu)，是指你在处理国家事务时，应通过衡量、审断、亲力亲为的方式，在各项事务中精进努力。“彼处即是你的行仪”(Tattheva te vattapadā)，父亲，针对你问我“何事已作，最为殊胜？”，我所说的“最初即是虚妄”等，正是对你问题的回答，这些是行仪的组成部分，你应如是行事。“此”(Esā)，是指我已告知你的，这正是对你的教诫。“足矣”(Alaṃ)，是指如此行事的国王，确实足以使其友安乐，使其敌痛苦。

Evaṃ vessantarasakuṇena ekāya gāthāya rañño pamādaṃ codetvā ekādasahi gāthāhi dhamme kathite ‘‘buddhalīḷāya pañho kathito’’ti mahājano acchariyabbhutacittajāto sādhukārasatāni pavattesi. Rājā somanassappatto amacce āmantetvā pucchi – ‘‘bhonto! Amaccā mama puttena vessantarena evaṃ kathentena kena kattabbaṃ kiccaṃ kata’’nti. Mahāsenaguttena, devāti. ‘‘Tena hissa mahāsenaguttaṭṭhānaṃ dammī’’ti vessantaraṃ ṭhānantare ṭhapesi. So tato paṭṭhāya mahāsenaguttaṭṭhāne ṭhito pitu kammaṃ akāsīti.

如是，韦桑达拉(Vessantara)鸟以一偈指责国王的放逸，复以十一偈宣说正法。大众心生稀有、惊叹，发出了数百声“善哉”，说道：“此问题乃以佛陀的风范宣说！”国王心生欢喜，召集大臣问道：“诸位大臣！我儿韦桑达拉如是说，他履行了谁的职责？”“陛下，大军(Mahāsena)统帅的职责。”“既然如此，我便将大军统帅之位授予他。”于是，国王任命韦桑达拉担任此职。从那时起，他便立于大军统帅之位，为父亲处理事务。

Vessantarapañho niṭṭhito.

韦桑达拉问答终。

Puna rājā katipāhaccayena purimanayeneva kuṇḍaliniyā santikaṃ dūtaṃ pesetvā sattame divase tattha gantvā paccāgantvā tattheva maṇḍapamajjhe nisīditvā kuṇḍaliniṃ āharāpetvā suvaṇṇapīṭhe nisinnaṃ rājadhammaṃ pucchanto gāthamāha –

又，国王过数日后，如前次一般，派遣使者至军荼利尼(Kuṇḍalinī)处。第七日，国王前往彼处后返回，即于亭帐中央坐下，命人带来军荼利尼，使其坐于金座上，询问王法，并说此偈：

14.

14.

‘‘Sakkhisi tvaṃ kuṇḍalini, maññasi khattabandhuni;

Rajjaṃ kāretukāmena, kiṃ su kiccaṃ kataṃ vara’’nti.

“军荼利尼(Kuṇḍalinī)，汝能知否？刹帝利之亲(Khattabandhunī)，汝能解否？欲为王者治国，何等行为最殊胜？”

Tattha sakkhisīti mayā puṭṭhapañhaṃ kathetuṃ sakkhissasīti pucchati. Kuṇḍalinīti tassā saliṅgato āgatanāmenālapati. Tassā kira dvīsu kaṇṇapiṭṭhesu kuṇḍalasaṇṭhānā dve lekhā ahesuṃ, tenassā ‘‘kuṇḍalinī’’ti nāmaṃ kāresi. Maññasīti jānissasi mayā puṭṭhapañhassa atthanti. Khattabandhunīti khattassa mahāsenaguttassa bhaginibhāvena naṃ evaṃ ālapati. Kasmā panesa vessantarasakuṇaṃ evaṃ apucchitvā imameva pucchatīti? Itthibhāvena. Itthiyo hi parittapaññā, tasmā ‘‘sace sakkoti, pucchissāmi, no ce, na pucchissāmī’’ti vīmaṃsanavasena evaṃ pucchitvā taññeva pañhaṃ pucchi.

其中，“汝能知否”(sakkhisi)，是问：“你能否回答我所提的问题？”“军荼利尼”(Kuṇḍalinī)，是以她天生的特征为名来称呼她。据说她双耳廓上有两道耳环状的纹路，因此为她取名“军荼利尼”。“汝能解否”(maññasi)，是问：“你能否理解我所提问题的含义？”“刹帝利之亲”(khattabandhunī)，是因为她是大军(Mahāsena)统帅这位刹帝利的姐妹，而如此称呼她。为何国王不这样问韦桑达拉鸟，而只问她呢？因为她是女性。女性智慧确实浅薄，因此国王以试探的方式想：“如果她能答，我便问；如果不能，便不问。”如此询问后，才问了那个问题。

Sā [Pg.122] evaṃ raññā rājadhamme pucchite, ‘‘tāta, tvaṃ maṃ ‘itthikā nāma kiṃ kathessatī’ti vīmaṃsasi maññe, sakalaṃ te rājadhammaṃ dvīsuyeva padesu pakkhipitvā kathessāmī’’ti vatvā āha –

当国王如此询问王法时，她回答道：“父亲，我想您是在试探我，心想：‘区区一女子能说些什么呢？’我将把全部王法归纳于两点为您宣说。”说完便道——

15.

15.

‘‘Dveva tāta padakāni, yattha sabbaṃ patiṭṭhitaṃ;

Aladdhassa ca yo lābho, laddhassa cānurakkhaṇā.

“父亲，唯有二要点，一切皆立于其上：未得之获得，已得之守护。

16.

16.

‘‘Amacce tāta jānāhi, dhīre atthassa kovide;

Anakkhākitave tāta, asoṇḍe avināsake.

“父亲，当了解你的大臣：他们应是贤明、通晓事务的智者；父亲，他们不应是赌徒、酒徒、挥霍者。

17.

17.

‘‘Yo ca taṃ tāta rakkheyya, dhanaṃ yañceva te siyā;

Sūtova rathaṃ saṅgaṇhe, so te kiccāni kāraye.

“父亲，若有人能守护你及你的财富，犹如御者掌控马车，便应由他为你处理事务。

18.

18.

‘‘Susaṅgahitantajano, sayaṃ vittaṃ avekkhiya;

Nidhiñca iṇadānañca, na kare parapattiyā.

“善于团结身边人，亲自审查财富；宝藏与借贷之事，切莫假手于人。

19.

19.

‘‘Sayaṃ āyaṃ vayaṃ jaññā, sayaṃ jaññā katākataṃ;

Niggaṇhe niggahārahaṃ, paggaṇhe paggahārahaṃ.

“当亲知收入与支出，亲知已办与未办之事；应惩罚者当惩罚，应奖赏者当奖赏。

20.

20.

‘‘Sayaṃ jānapadaṃ atthaṃ, anusāsa rathesabha;

Mā te adhammikā yuttā, dhanaṃ raṭṭhañca nāsayuṃ.

“车乘中的牡牛啊，当亲自教导国事；莫让你不法的官员，毁坏了财富与国土。

21.

21.

‘‘Mā ca vegena kiccāni, karosi kārayesi vā;

Vegasā hi kataṃ kammaṃ, mando pacchānutappati.

“切莫仓促行事，或让他人仓促行事；因仓促所为之事，愚人日后必追悔。

22.

22.

‘‘Mā te adhisare muñca, subāḷhamadhikopitaṃ;

Kodhasā hi bahū phītā, kulā akulataṃ gatā.

“莫让你极度的愤怒失控；因愤怒，许多繁盛的家族已走向衰败。

23.

23.

‘‘‘Mā tāta issaromhī’ti, anatthāya patārayi;

Itthīnaṃ purisānañca, mā te āsi dukhudrayo.

“大王，莫因“我是主宰”之念而自取其祸；莫为男女之苦源。

24.

24.

‘‘Apetalomahaṃsassa, rañño kāmānusārino;

Sabbe bhogā vinassanti, rañño taṃ vuccate aghaṃ.

“国王无所顾忌，追逐感官欲乐；一切财宝终消散，是谓君王之罪过。

25.

25.

‘‘Tattheva te vattapadā, esāva anusāsanī;

Dakkhassudāni puññakaro, asoṇḍo avināsako;

Sīlavāssu mahārāja, dussīlo vinipātiko’’ti.

“这些就是您的行为准则，这就是给您的教诫。当勤勉行善，不酗酒，不挥霍。大王啊，当持守戒律；毁戒者必将败亡。”

Tattha [Pg.123] padakānīti kāraṇapadāni. Yatthāti yesu dvīsu padesu sabbaṃ atthajātaṃ hitasukhaṃ patiṭṭhitaṃ. Aladdhassāti yo ca pubbe aladdhassa lābhassa lābho, yā ca laddhassa anurakkhaṇā. Tāta, anuppannassa hi lābhassa uppādanaṃ nāma na bhāro, uppannassa pana anurakkhaṇameva bhāro. Ekacco hi yasaṃ uppādetvāpi yase pamatto pamādaṃ uppādetvā pāṇātipātādīni karoti, mahācoro hutvā raṭṭhaṃ vilumpamāno carati. Atha naṃ rājāno gāhāpetvā mahāvināsaṃ pāpenti. Atha vā uppannarūpādīsu kāmaguṇesu pamatto ayoniso dhanaṃ nāsento sabbasāpateyye khīṇe kapaṇo hutvā cīrakavasano kapālamādāya carati. Pabbajito vā pana ganthadhurādivasena lābhasakkāraṃ nibbattetvā pamatto hīnāyāvattati. Aparo paṭhamajhānādīni nibbattetvāpi muṭṭhassatitāya tathārūpe ārammaṇe bajjhitvā jhānā parihāyati. Evaṃ uppannassa yasassa vā jhānādilābhassa vā rakkhaṇameva dukkaraṃ. Tadatthadīpanatthaṃ pana devadattassa vatthu ca, mudulakkhaṇa- (jā. 1.1.66) lomasakassapa- (jā. 1.9.60 ādayo) haritacajātaka- (jā. 1.9.40 ādayo) saṅkappajātakādīni (jā. 1.3.1 ādayo) ca kathetabbāni. Eko pana lābhasakkāraṃ uppādetvā appamāde ṭhatvā kalyāṇakammaṃ karoti, tassa so yaso sukkapakkhe cando viya vaḍḍhati, tasmā tvaṃ, mahārāja, appamatto payogasampattiyā ṭhatvā dhammena rajjaṃ kārento tava uppannaṃ yasaṃ anurakkhāhīti.

此处“行止之道”（padakāni）即是行事之因。所谓“依据”（yatthā），是指一切利益与安乐皆建立于这两个方面。所谓“未获者”（aladdhassa），是指先前未获之利的获得，以及已获之利的守护。孩子，未产生之利的生起并非重负，而已产生之利的守护方是重负。有些人即使已获得声望，却对其有所放逸，从而产生懈怠，造作杀生等恶业，成为大盗，四处劫掠国土。然后国王们将他逮捕，使其遭受巨大的毁灭。或者，对于已生起的色等欲乐有所放逸，不如理地耗费钱财，当所有财产耗尽时，便沦为贫困者，身着破布，手持瓦钵四处乞讨。又或者，出家者通过经教之担等途径，获得利养与恭敬，却因放逸而退转。另有些人即使证得初禅等禅那，也会因失念，而执着于相应所缘，从而从禅那中退失。如是，对于已生起的声望，或禅那等所得，其守护方是难事。为阐明此理，应讲述提婆达多(devadatta)之事，以及《柔弱天鹅本生》（Jā. 1.1.66）、《毛发迦叶本生》（Jā. 1.9.60 等）、《绿雀本生》（Jā. 1.9.40 等）、《意愿本生》（Jā. 1.3.1 等）等故事。然而，有些人获得利养恭敬后，安住于不放逸而行善，他的声望便如白月般增长。因此，大王，你当不放逸，安住于精勤用功，以正法治理国土，守护你已获得的声望。

Jānāhīti bhaṇḍāgārikakammādīnaṃ karaṇatthaṃ upadhārehi. Anakkhākitaveti anakkhe akitave ajutakare ceva akerāṭike ca. Asoṇḍeti pūvasurāgandhamālāsoṇḍabhāvarahite. Avināsaketi tava santakānaṃ dhanadhaññādīnaṃ avināsake. Yoti yo amacco. Yañcevāti yañca te ghare dhanaṃ siyā, taṃ rakkheyya. Sūtovāti rathasārathi viya. Yathā sārathi visamamagganivāraṇatthaṃ asse saṅgaṇhanto rathaṃ saṅgaṇheyya, evaṃ yo saha bhogehi taṃ rakkhituṃ sakkoti, so te amacco nāma tādisaṃ saṅgahetvā bhaṇḍāgārikādikiccāni kāraye.

“知”（Jānāhi），意谓你当为处理仓库等事务而审慎考量。“不欺诈”（Anakkhākitava），意谓不赌博、不作假，且不奸诈。“不嗜酒”（Asoṇḍa），意谓远离对糕饼、酒类、香料、花鬘的沉溺。“不浪费”（Avināsaka），意谓不损耗你所有的财物谷物等。“彼”（Yo），谓彼大臣。“凡所有”（Yañceva），意谓你家中无论有何财物，他都当守护。“如御者”（Sūta），犹如车夫一般。正如车夫为了避免崎岖道路而控制马匹，进而掌控车驾；如是，凡能连同财物一并守护你者，方可称为你的大臣。你当选拔此等之人，令其处理仓库等事务。

Susaṅgahitantajanoti, tāta, yassa hi rañño attano antojano attano valañjanakaparijano ca dānādīhi asaṅgahito hoti, tassa antonivesane suvaṇṇahiraññādīni tesaṃ asaṅgahitamanussānaṃ vasena [Pg.124] nassanti, antojanā bahi gacchanti, tasmā tvaṃ suṭṭhusaṅgahitaantojano hutvā ‘‘ettakaṃ nāma me vitta’’nti sayaṃ attano dhanaṃ avekkhitvā ‘‘asukaṭṭhāne nāma nidhiṃ nidhema, asukassa iṇaṃ demā’’ti idaṃ ubhayampi na kare parapattiyā, parapattiyāpi tvaṃ mā kari, sabbaṃ attapaccakkhameva kareyyāsīti vadati.

“善于摄受内部人员”（Susaṅgahitantajana）：孩子，若有国王不以布施等方式善加摄受其内臣与亲信侍从，则其宫殿内的金银等财物会因这些未受摄受之人而散失，内部人员也会离开。因此，你当妥善摄受你的内部人员，亲自审视自己的财富，思量“我拥有如此多的财物”；并且无论是“在某处埋藏宝藏”，还是“给某人借款”，这两件事都不要委托他人处理，你也不要依赖他人。所有事情都当亲自监督处理。

Āyaṃ vayanti tato uppajjanakaṃ āyañca tesaṃ tesaṃ dātabbaṃ vayañca sayameva jāneyyāsīti. Katākatanti saṅgāme vā navakamme vā aññesu vā kiccesu ‘‘iminā idaṃ nāma mayhaṃ kataṃ, iminā na kata’’nti etampi sayameva jāneyyāsi, mā parapattiyo hohi. Niggaṇheti, tāta, rājā nāma sandhicchedādikārakaṃ niggahārahaṃ ānetvā dassitaṃ upaparikkhitvā sodhetvā porāṇakarājūhi ṭhapitadaṇḍaṃ oloketvā dosānurūpaṃ niggaṇheyya. Paggaṇheti yo pana paggahāraho hoti, abhinnassa vā parabalassa bhedetā, bhinnassa vā sakabalassa ārādhako, aladdhassa vā rajjassa āharako, laddhassa vā thāvarakārako, yena vā pana jīvitaṃ dinnaṃ hoti, evarūpaṃ paggahārahaṃ paggahetvā mahantaṃ sakkārasammānaṃ kareyya. Evaṃ hissa kiccesu aññepi uraṃ datvā kattabbaṃ karissanti.

“知收支”（Āyaṃ vayaṃ）：你当亲自了知由其所生之收入，以及对各类事物之支出。“知所作”（Katākataṃ）：即在战争、新工程或其它事务中，你当亲自了知“某人已为我做此，某人未做此”，勿依赖他人行事。“惩治”（Niggaṇheti）：吾儿，国王当将那些犯有入室行窃等罪行、应受惩罚者带来，详加审察，审明罪证，参照古昔国王所制定之刑罚，并根据罪过惩治他们。“擢升”（Paggaṇheti）：对于那些应受嘉奖者，如能离间未分裂之敌军者，或使已分裂之己方军队和合者，或夺取未得之国土者，或使已得之国土稳固者，或舍身命者——对于如是应受嘉奖者，国王当予以巨大之尊重与礼敬。如此，其他人在处理事务时，也会勇于承担，完成应做之事。

Jānapadanti janapadavāsīnaṃ atthaṃ sayaṃ attapaccakkheneva anusāsa. Adhammikā yuttāti adhammikā tattha tattha niyuttā āyuttakā lañjaṃ gahetvā vinicchayaṃ bhindantā tava dhanañca raṭṭhañca mā nāsayuṃ. Iminā kāraṇena appamatto hutvā sayameva anusāsa. Vegenāti sahasā atuletvā atīretvā. Vegasāti atuletvā atīretvā chandādivasena sahasā kataṃ kammañhi na sādhu na sundaraṃ. Kiṃkāraṇā? Tādisañhi katvā mando pacchā vippaṭisāravasena idha loke apāyadukkhaṃ anubhavanto paraloke ca anutappati. Ayaṃ panettha attho ‘‘isīnamantaraṃ katvā, bharurājāti me suta’’nti bharujātakena (jā. 1.2.125-126) dīpetabbo.

“知国民”（jānapada）是指：你当亲自训导国民，以增进他们的利益。“不法官员”（adhammikā yuttā）是指：那些不法的、在各地受任命的官员，他们收取贿赂，破坏裁决，莫令他们摧毁你的财富与国土。因此，你当谨慎，亲自训导他们。“仓促”（vegena）是指：仓促地、不经衡量、不加审察地行事。“仓促”（vegasa）是指：不经衡量、不加审察，被贪欲等驱使而仓促做出的事情，确实是不善，亦不美好。为什么呢？因为愚者做了这样的事情之后，会因懊悔而在今生感受恶趣之苦，并在来世追悔。这里的含义应该用《跋如本生》（Bharu Jātaka, Jā. 1.2.125-126）来阐明，其引文为：“我闻跋如(bharu)王冒犯诸仙。”

Mā te adhisare muñca, subāḷhamadhikopitanti, tāta, tava hadayaṃ kusalaṃ adhisaritvā atikkamitvā pavatte paresaṃ akusalakamme suṭṭhu bāḷhaṃ adhikopitaṃ kujjhāpitaṃ hutvā mā muñca, mā patiṭṭhāyatūti attho. Idaṃ [Pg.125] vuttaṃ hoti – tāta, yadā te vinicchaye ṭhitassa iminā puriso vā hato sandhi vā chinnoti coraṃ dassenti, tadā te paresaṃ vacanehi suṭṭhu kopitampi hadayaṃ kodhavasena mā muñca, apariggahetvā mā daṇḍaṃ paṇehi. Kiṃkāraṇā? Acorampi hi ‘‘coro’’ti gahetvā ānenti, tasmā akujjhitvā ubhinnaṃ attapaccatthikānaṃ kathaṃ sutvā suṭṭhu sodhetvā attapaccakkhena tassa corabhāvaṃ ñatvā paveṇiyā ṭhapitadaṇḍavasena kattabbaṃ karohi. Raññā hi uppannepi kodhe hadayaṃ sītalaṃ akatvā kammaṃ na kātabbaṃ. Yadā panassa hadayaṃ nibbutaṃ hoti mudukaṃ, tadā vinicchayakammaṃ kātabbaṃ. Pharuse hi citte pakkuthite udake mukhanimittaṃ viya kāraṇaṃ na paññāyati. Kodhasā hīti, tāta, kodhena hi bahūni phītāni rājakulāni akulabhāvaṃ gatāni mahāvināsameva pattānīti. Imassa panatthassa dīpanatthaṃ khantivādijātaka- (jā. 1.4.49 ādayo) nāḷikerarājavatthusahassabāhuajjunavatthuādīni kathetabbāni.

“莫令你心，因极度嗔怒而超越善法”（Mā te adhisare muñca, subāḷhamadhikopitaṃ），吾儿，其义是：莫令你的心，因他人所造的恶业而极度嗔怒，以致超越善法，放逸，勿令其生起。其义如是：吾儿，当你作为裁判时，若有人向你指认盗贼，说“此人杀人或入室行窃”，即使他人言语使你心中生起极大愤怒，也不要放纵此心，未经查证勿施刑罚。何故？世人常将无辜者当作盗贼押来，因此当不怀嗔怒，听闻双方对立者之陈述后，善加审查，亲自确认其盗贼身份，再依传统所定之刑罚施以相应惩罚。国王即使生起嗔怒，亦应保持内心冷静，不可妄作决断。只有当他的心平静柔和时，才能作出裁决。因为当心粗暴躁动时，犹如沸水无法映照面容，无法明辨事理。“嗔恚之过患”（kodhasā hi）是，吾儿，因嗔怒之故，诸多兴盛之王族走向衰败，终至大毁灭。为阐明此义，应讲述《忍辱仙人本生》（Khantivādī Jātaka, Jā. 1.4.49 ff.）、《椰子王本事》（Nāḷikerarāja Vatthu）、《千臂阿周那本事》（Sahassabāhu Arjuna Vatthu）等典故。

Mā, tāta, issaromhīti, anatthāya patārayīti, tāta, ‘‘ahaṃ pathavissaro’’ti mā mahājanaṃ kāyaduccaritādianatthāya patārayi mā otārayi, yathā taṃ anatthaṃ samādāya vattati, mā evamakāsīti attho. Mā te āsīti, tāta, tava vijite manussajātikānaṃ vā tiracchānajātikānaṃ vā itthipurisānaṃ dukhudrayo dukkhuppatti mā āsi. Yathā hi adhammikarājūnaṃ vijite manussā kāyaduccaritādīni katvā niraye uppajjanti, tava raṭṭhavāsīnaṃ taṃ dukkhaṃ yathā na hoti, tathā karohīti attho.

吾儿，莫因自恃为主宰，而为无益之事诱骗他人。吾儿，莫言“我是大地之主宰”，而引大众行身恶行等无益之事，莫令其堕落，莫令其执行无益之事。吾儿，愿于汝国中，无论人趣或畜生趣，无论男女，皆无痛苦生起。犹如不法之王治下，人民因行身恶行等而生于地狱，汝当行事，令汝国人无有此苦。

Apetalomahaṃsassāti attānuvādādibhayehi nibbhayassa. Iminā imaṃ dasseti – tāta, yo rājā kismiñci āsaṅkaṃ akatvā attano kāmameva anussarati, chandavasena yaṃ yaṃ icchati, taṃ taṃ karoti, vissaṭṭhayaṭṭhi viya andho niraṅkuso viya ca caṇḍahatthī hoti, tassa sabbe bhogā vinassanti, tassa taṃ bhogabyasanaṃ aghaṃ dukkhanti vuccati.

“无有惊恐”(apetalomahaṃsassa)是指无惧于自责等怖畏。此义表明：吾儿，若有国王于任何事皆毫无顾虑，唯随己欲，恣意而行，犹如放下手杖之盲人、无钩之狂象，其所有财富皆将毁灭，此财富之灾被称为“恶”与“苦”。

Tattheva te vattapadāti purimanayeneva yojetabbaṃ. Dakkhassudānīti, tāta, tvaṃ imaṃ anusāsaniṃ sutvā idāni dakkho analaso puññānaṃ karaṇena [Pg.126] puññakaro surādipariharaṇena. Asoṇḍo diṭṭhadhammikasamparāyikassa atthassa avināsanena avināsako bhaveyyāsīti. Sīlavāssūti sīlavā ācārasampanno bhava, dasasu rājadhammesu patiṭṭhāya rajjaṃ kārehi. Dussīlo vinipātikoti dussīlo hi, mahārāja, attānaṃ niraye vinipātento vinipātiko nāma hotīti.

“彼处汝之言辞”，此句当如前释。“汝今当贤善”者，谓：吾儿，汝闻此教诫，今当贤善不怠，因行福德而成行福德者，因远离酒等而成不沉湎者，因不坏现法、后世之义利而成不毁坏者。“当具足戒”(sīlavāssu)者，谓：当具足戒，成就威仪，安住于十王法而治理国政。“破戒者堕落”(dussīlo vinipātiko)者，谓：大王，破戒者实令自身堕于地狱，故名堕落者。

Evaṃ kuṇḍalinīpi ekādasahi gāthāhi dhammaṃ desesi. Rājā tuṭṭho amacce āmantetvā pucchi – ‘‘bhonto! Amaccā mama dhītāya kuṇḍaliniyā evaṃ kathayamānāya kena kattabbaṃ kiccaṃ kata’’nti. Bhaṇḍāgārikena, devāti. ‘‘Tena hissā bhaṇḍāgārikaṭṭhānaṃ dammī’’ti kuṇḍaliniṃ ṭhānantare ṭhapesi. Sā tato paṭṭhāya bhaṇḍāgārikaṭṭhāne ṭhatvā pitu kammaṃ akāsīti.

如是，꾼ḍalinī(Kuṇḍalinī)亦以十一首偈颂说法。国王欢喜，召集大臣问道：“诸位大臣！我女꾼ḍalinī如是说法，此功当归于谁？”“陛下，归于库官。”“然则，我授其库官之职。”遂任命꾼ḍalinī于此职位。自是以后，她便立于库官之位，为其父处理事务。

Kuṇḍalinipañho niṭṭhito.

꾼ḍalinī问终。

Puna rājā katipāhaccayena purimanayeneva jambukapaṇḍitassa santikaṃ dūtaṃ pesetvā sattame divase tattha gantvā sampattiṃ anubhavitvā paccāgato tattheva maṇḍapamajjhe nisīdi. Amacco jambukapaṇḍitaṃ kañcanabhaddapīṭhe nisīdāpetvā pīṭhaṃ sīsenādāya āgacchi. Paṇḍito pitu aṅke nisīditvā kīḷitvā gantvā kañcanapīṭheyeva nisīdi. Atha naṃ rājā pañhaṃ pucchanto gāthamāha –

数日之后，国王复如前例，派遣使者至瞻部迦(Jambuka)智者处。第七日，国王前往彼处，享受款待后返回，即坐于亭帐中央。大臣令瞻部迦智者坐于金色贤座上，自己则头顶宝座而来。智者先坐于父亲膝上嬉戏，而后离去，复坐于金色宝座上。于是国王向他提问，说此偈颂：

26.

26.

‘‘Apucchimha kosiyagottaṃ, kuṇḍaliniṃ tatheva ca;

Tvaṃ dāni vadehi jambuka, balānaṃ balamuttama’’nti.

“我等已问憍尸迦(Kosiyagotta)，亦复问꾼ḍalinī；瞻部迦汝今说，诸力之中何力最上。”

Tassattho – tāta, jambuka, ahaṃ tava bhātaraṃ kosiyagottaṃ vessantaraṃ bhaginiñca te kuṇḍaliniṃ rājadhammaṃ apucchiṃ, te attano balena kathesuṃ, yathā pana te pucchiṃ, tatheva idāni, putta jambuka, taṃ pucchāmi, tvaṃ me rājadhammañca balānaṃ uttamaṃ balañca kathehīti.

其义曰：吾儿瞻部迦，我曾问汝兄长憍尸迦(Kosiyagotta)族之韦桑达拉(Vessantara)，及汝妹꾼ḍalinī王法之事，彼等各以己力作答。如我问彼等，今亦如是问汝，吾儿瞻部迦，请为我宣说王法及诸力中之最上力。

Evaṃ rājā mahāsattaṃ pañhaṃ pucchanto aññesaṃ pucchitaniyāmena apucchitvā visesetvā pucchi. Athassa paṇḍito ‘‘tena hi, mahārāja, ohitasoto suṇāhi, sabbaṃ te kathessāmī’’ti pasāritahatthe sahassatthavikaṃ ṭhapento viya dhammadesanaṃ ārabhi –

如是，国王问大士(mahāsatta)此问，非以寻常问他人之法，而是特别提问。于是智者，犹如将价值千金之囊(sahassatthavikaṃ)置于伸出之手上，开始说法：“然则，大王，请倾耳谛听，我当为汝尽说一切。”

27.

27.

‘‘Balaṃ [Pg.127] pañcavidhaṃ loke, purisasmiṃ mahaggate;

Tattha bāhubalaṃ nāma, carimaṃ vuccate balaṃ.

“世间有五力，于人甚贵重；于此诸力中，所谓彼臂力，说为最下力。

28.

28.

‘‘Bhogabalañca dīghāvu, dutiyaṃ vuccate balaṃ;

Amaccabalañca dīghāvu, tatiyaṃ vuccate balaṃ.

“长寿者，财富力(Bhogabala)，说为第二力；长寿者，辅臣力(Amaccabala)，说为第三力。

29.

29.

‘‘Abhijaccabalañceva, taṃ catutthaṃ asaṃsayaṃ;

Yāni cetāni sabbāni, adhigaṇhāti paṇḍito.

“以及出身力(Abhijaccabala)，此为第四无疑；凡此一切诸力，智者悉能超越。

30.

30.

‘‘Taṃ balānaṃ balaṃ seṭṭhaṃ, aggaṃ paññābalaṃ balaṃ;

Paññābalenupatthaddho, atthaṃ vindati paṇḍito.

“彼力乃力中胜，慧力(Paññābala)为最上；智者为慧力持，终能获得义利。

31.

31.

‘‘Api ce labhati mando, phītaṃ dharaṇimuttamaṃ;

Akāmassa pasayhaṃ vā, añño taṃ paṭipajjati.

“纵使愚者得，丰饶最上地；纵不欲或强，他人终取之。

32.

32.

‘‘Abhijātopi ce hoti, rajjaṃ laddhāna khattiyo;

Duppañño hi kāsipati, sabbenapi na jīvati.

“纵使出身高贵，刹帝利(khattiyo)得国土；若为无慧者，迦尸(Kāsi)主失所有。

33.

33.

‘‘Paññāva sutaṃ vinicchinī, paññā kittisilokavaḍḍhanī;

Paññāsahito naro idha, api dukkhe sukhāni vindati.

“慧能分别所闻，慧能增长名声；具慧之人于此，虽处苦中得乐。

34.

34.

‘‘Paññañca kho asussūsaṃ, na koci adhigacchati;

Bahussutaṃ anāgamma, dhammaṭṭhaṃ avinibbhujaṃ.

“若人不乐闻，终不能得慧；不近多闻者，不辨法义故。

35.

35.

‘‘Yo ca dhammavibhaṅgaññū, kāluṭṭhāyī atandito;

Anuṭṭhahati kālena, kammaphalaṃ tassijjhati.

“若知法分别，及时起不懒；适时而勤行，彼业果成就。

36.

36.

‘‘Anāyatanasīlassa, anāyatanasevino;

Na nibbindiyakārissa, sammadattho vipaccati.

“于非处行戒，及习近非处，行事不审虑，正利不成熟。

37.

37.

‘‘Ajjhattañca payuttassa, tathāyatanasevino;

Anibbindiyakārissa, sammadattho vipaccati.

“于内善勤勉，及习近正处，行事不厌倦，正利乃成熟。

38.

38.

‘‘Yogappayogasaṅkhātaṃ, sambhatassānurakkhaṇaṃ;

Tāni tvaṃ tāta sevassu, mā akammāya randhayi;

Akammunā hi dummedho, naḷāgāraṃva sīdatī’’ti.

“勤勉与努力，守护所积聚；吾儿汝当行，莫因不作业而败；无慧者不作业，如芦苇屋沉没。”

Tattha [Pg.128] mahaggateti, mahārāja, imasmiṃ sattaloke mahajjhāsaye purise pañcavidhaṃ balaṃ hoti. Bāhubalanti kāyabalaṃ. Carimanti taṃ atimahantampi samānaṃ lāmakameva. Kiṃkāraṇā? Andhabālabhāvena. Sace hi kāyabalaṃ mahantaṃ nāma bhaveyya, vāraṇabalato laṭukikāya balaṃ khuddakaṃ bhaveyya, vāraṇabalaṃ pana andhabālabhāvena maraṇassa paccayaṃ jātaṃ, laṭukikā attano ñāṇakusalatāya vāraṇaṃ jīvitakkhayaṃ pāpesi. Imasmiṃ panatthe ‘‘na heva sabbattha balena kiccaṃ, balañhi bālassa vadhāya hotī’’ti suttaṃ (jā. 1.5.42) āharitabbaṃ.

于此，“于人甚贵重”者，谓：大王，于此有情世间，于有大志向之人，有五种力。“臂力”者，即体力。“最下力”者，谓彼力纵然甚大，亦实为低劣。何以故？因其盲目愚痴。若体力实为强大，则与象力相比，鹌鹑之力应为微小。然象力因盲目愚痴而成死亡之缘，鹌鹑则以自身之智巧，令象命终。于此义，当引此经(jā. 1.5.42)：“非一切事皆用力，愚者之力乃自戕。”

Bhogabalanti upatthambhanavasena sabbaṃ hiraññasuvaṇṇādi upabhogajātaṃ bhogabalaṃ nāma, taṃ kāyabalato mahantataraṃ. Amaccabalanti abhejjamantassa sūrassa suhadayassa amaccamaṇḍalassa atthitā, taṃ balaṃ saṅgāmasūratāya purimehi balehi mahantataraṃ. Abhijaccabalanti tīṇi kulāni atikkamitvā khattiyakulavasena jātisampatti, taṃ itarehi balehi mahantataraṃ. Jātisampannā eva hi sujjhanti, na itareti. Yāni cetānīti yāni ca etāni cattāripi balāni paṇḍito paññānubhāvena adhigaṇhāti abhibhavati, taṃ sabbabalānaṃ paññābalaṃ seṭṭhanti ca agganti ca vuccati. Kiṃkāraṇā? Tena hi balena upatthaddho paṇḍito atthaṃ vindati, vuḍḍhiṃ pāpuṇāti. Tadatthajotanatthaṃ ‘‘puṇṇaṃ nadiṃ yena ca peyyamāhū’’ti puṇṇanadījātakañca (jā. 1.2.127 ādayo) sirīkāḷakaṇṇipañhaṃ pañcapaṇḍitapañhañca sattubhastajātaka- (jā. 1.7.46 ādayo) sambhavajātaka- (jā. 1.16.138 ādayo) sarabhaṅgajātakādīni (jā. 2.17.50 ādayo) ca kathetabbāni.

财富之力是指以金银等一切享用之物为支撑的力量，此力比体力更强大。臣僚之力是指拥有不泄露机密、英勇、善意的众臣，此力因作战勇猛而比前述诸力更强大。出身之力是指超越其他三阶级而生于刹帝利种姓的圆满出身，此力比其他诸力更强大。因为只有出身圆满者才能清净，而非其他。这四种力量，智者以智慧之力征服、超越，因此智慧之力被称为一切力量中最胜、最上者。为什么呢？因为智者依此力为支撑而获得利益，达成增长。为阐明此义，应当讲述《满河本生》、《吉祥与不祥者之问》、《五智者之问》、《炒面袋本生》、《桑巴瓦本生》(Sambhavajātaka)及《萨拉邦咖本生》(Sarabhaṅgajātaka)等。

Mandoti mandapañño bālo. Phītanti, tāta, mandapañño puggalo sattaratanapuṇṇaṃ cepi uttamaṃ dharaṇiṃ labhati, tassa anicchamānasseva pasayhakāraṃ vā pana katvā añño paññāsampanno taṃ paṭipajjati. Mando hi laddhaṃ yasaṃ rakkhituṃ kulasantakaṃ vā pana paveṇiāgatampi rajjaṃ adhigantuṃ na sakkoti. Tadatthajotanatthaṃ ‘‘addhā pādañjalī sabbe, paññāya atirocatī’’ti pādañjalījātakaṃ (jā. 1.2.194-195) kathetabbaṃ. Laddhānāti jātisampattiṃ nissāya kulasantakaṃ rajjaṃ labhitvāpi. Sabbenapīti tena sakalenapi rajjena na jīvati, anupāyakusalatāya duggatova hotīti.

“愚钝者”即是智慧低劣的愚人。我儿，（即使得到）“富饶”（的国土），愚钝之人即使获得充满七宝的无上大地，也会在不情愿的情况下被强行夺走，或被有智慧者接管。愚人既不能守护已得的声誉，也不能获得属于家族或依传统继承的王位。为阐明此义，应当讲述《足礼本生》中“诚然，众人皆合掌，智慧实超胜”的故事。“获得”是指，即使依仗出身圆满而获得家族的王位。“以全部”是指，他无法以那整个王国维生，因不善于方法而陷入困境。

Evaṃ [Pg.129] mahāsatto ettakena ṭhānena apaṇḍitassa aguṇaṃ kathetvā idāni paññaṃ pasaṃsanto ‘‘paññā’’tiādimāha. Tattha sutanti sutapariyatti. Tañhi paññāva vinicchinati. Kittisilokavaḍḍhanīti kittighosassa ca lābhasakkārassa ca vaḍḍhanī. Dukkhe sukhāni vindatīti dukkhe uppannepi nibbhayo hutvā upāyakusalatāya sukhaṃ paṭilabhati. Tadatthadīpanatthaṃ –

如此，大士通过这些阐述了无智者的过失后，现在赞叹智慧而说“智慧”等偈。其中，“所闻”即是听闻教法。因为唯有智慧能抉择它。“增长名声与声誉”是指增长声名与利养恭敬。“于苦中得乐”是指即使痛苦生起，也能无所畏惧，以善巧方便而获得安乐。为阐明此义——

‘‘Yassete caturo dhammā, vānarinda yathā tava’’. (jā. 1.1.57);

“猴王啊，谁有此四法，一如你有。”

Alametehi ambehi, jambūhi panasehi cā’’ti. (jā. 1.2.115) –

“够了，这些芒果、蒲桃和菠萝蜜！”

Ādīni jātakāni kathetabbāni.

应当讲述诸如此类的本生。

Asussūsanti paṇḍitapuggale apayirupāsanto assuṇanto. Dhammaṭṭhanti sabhāvakāraṇe ṭhitaṃ bahussutaṃ anāgamma taṃ asaddahanto. Avinibbhujanti atthānatthaṃ kāraṇākāraṇaṃ anogāhanto atīrento na koci paññaṃ adhigacchati, tātāti.

“不欲闻”是指不亲近、不听闻有智慧的人。“住于法者”是指不亲近、不信受安住于正理的博学之人。“不辨别”是指不深入、不审察利与非利、因与非因，我儿，如此则无人能得智慧。

Dhammavibhaṅgaññūti dasakusalakammapathavibhaṅgakusalo. Kāluṭṭhāyīti vīriyaṃ kātuṃ yuttakāle vīriyassa kārako. Anuṭṭhahatīti tasmiṃ tasmiṃ kāle taṃ taṃ kiccaṃ karoti. Tassāti tassa puggalassa kammaphalaṃ samijjhati nipphajjati. Anāyatanasīlassāti anāyatanaṃ vuccati lābhayasasukhānaṃ anākaro dussīlyakammaṃ, taṃsīlassa tena dussīlyakammena samannāgatassa, anāyatanabhūtameva dussīlapuggalaṃ sevantassa, kusalassa kammassa karaṇakāle nibbindiyakārissa nibbinditvā ukkaṇṭhitvā karontassa evarūpassa, tāta, puggalassa kammānaṃ attho sammā na vipaccati na sampajjati, tīṇi kulaggāni ca cha kāmasaggāni ca na upanetīti attho. Ajjhattañcāti attano niyakajjhattaṃ aniccabhāvanādivasena payuttassa. Tathāyatanasevinoti tatheva sīlavante puggale sevamānassa. Vipaccatīti sampajjati mahantaṃ yasaṃ deti.

“知法分别者”即善于分别十善业道者。“适时奋起者”即在应精进时努力者。“勤奋者”即在各个时机做该做之事者。“彼之”是指此人的业果得以成功、实现。“非处戒者”是指：“非处”被称为恶戒之业，非利养、名声、安乐之源；具此恶戒、亲近恶戒之人，于行善业时心生厌烦、勉强而为，我儿，对此等人，其诸业之利益不能如实成熟、成就，意即不能令其生于三等上族及六欲天。“于内”是指致力于自身内部修习无常观等。“亲近如是处者”即是亲近具戒之人。“成熟”即是成就，带来大名声。

Yogappayogasaṅkhātanti yoge yuñjitabbayuttake kāraṇe payogakoṭṭhāsabhūtaṃ paññaṃ. Sambhatassāti rāsikatassa dhanassa anurakkhaṇaṃ. Tāni tvanti etāni ca dve purimāni ca mayā vuttakāraṇāni sabbāni, tāta, tvaṃ sevassu, mayā vuttaṃ ovādaṃ hadaye katvā attano ghare [Pg.130] dhanaṃ rakkha. Mā akammāya randhayīti ayuttena akāraṇena mā randhayi, taṃ dhanaṃ mā jhāpayi mā nāsayi. Kiṃkāraṇā? Akammunā hīti ayuttakammakaraṇena dummedho puggalo sakaṃ dhanaṃ nāsetvā pacchā duggato. Naḷāgāraṃva sīdatīti yathā naḷāgāraṃ mūlato paṭṭhāya jīramānaṃ appatiṭṭhaṃ patati, evaṃ akāraṇena dhanaṃ nāsetvā apāyesu nibbattatīti.

“名为勤勉努力”是指在应努力的适当缘由中，作为努力部分的智慧。“已积聚的”是指守护已堆积的财富。“你当奉行这些”是指，我儿，你当奉行我所说的这一切以及前两个原因，将我的教诲记在心里，守护你家中的财富。“莫因不当行为而毁坏”是指莫因不当的、无理的原因而毁坏，即不要烧毁、不要毁坏那财富。为什么呢？“因为不当行为”是指无慧之人因不当行为而毁坏自己的财富，之后便陷入困境。“如芦苇屋沉陷”是指犹如芦苇屋从根部开始朽坏，无有依处而倒塌，同样，无故毁坏财富者会重生于恶趣。

Evampi bodhisatto ettakena ṭhānena pañca balāni vaṇṇetvā paññābalaṃ ukkhipitvā candamaṇḍalaṃ nīharanto viya kathetvā idāni dasahi gāthāhi rañño ovādaṃ dento āha –

菩萨亦如是，以此方式赞叹五力，然后高举智慧力，犹如揭示月轮般地宣说，现以十首偈颂予国王教诫，说道：

39.

39.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, mātāpitūsu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，刹帝利，于父母；于此行正法已，大王，你将生天界。”

40.

40.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, puttadāresu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，刹帝利，于妻儿；于此行正法已，大王，你将生天界。”

41.

41.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, mittāmaccesu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，刹帝利，于亲友大臣；于此行正法已，大王，你将生天界。”

42.

42.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, vāhanesu balesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，于坐骑与军队；于此行正法已，大王，你将生天界。”

43.

43.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, gāmesu nigamesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，于村庄与市镇；于此行正法已，大王，你将生天界。”

44.

44.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, raṭṭhe janapadesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，于国土与地区；于此行正法已，大王，你将生天界。”

45.

45.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, samaṇe brāhmaṇesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，于沙门与婆罗门；于此行正法已，大王，你将生天界。”

46.

46.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, migapakkhīsu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，刹帝利，于鸟兽；于此行正法已，大王，你将生天界。”

47.

47.

‘‘Dhammaṃ [Pg.131] cara mahārāja, dhammo ciṇṇo sukhāvaho;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

“大王，当行正法，所行之法带来安乐；于此行正法已，大王，你将生天界。”

48.

48.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, saindā devā sabrahmakā;

Suciṇṇena divaṃ pattā, mā dhammaṃ rāja pāmado’’ti.

“大王，当行正法，诸天与因陀罗、梵天众，因善行而达天界，大王，于法莫放逸！”

Tattha paṭhamagāthāya tāva idha dhammanti mātāpitupaṭṭhānadhammaṃ. Taṃ kālasseva vuṭṭhāya mātāpitūnaṃ mukhodakadantakaṭṭhadānamādiṃ katvā sabbasarīrakiccapariharaṇaṃ karontova pūrehīti vadati. Puttadāresūti puttadhītaro tāva pāpā nivāretvā kalyāṇe nivesento sippaṃ uggaṇhāpento vayappattakāle patirūpakulavaṃsena āvāhavivāhaṃ karonto samaye dhanaṃ dento puttesu dhammaṃ carati nāma, bhariyaṃ sammānento anavamānento anaticaranto issariyaṃ vossajjento alaṅkāraṃ anuppadento dāresu dhammaṃ carati nāma. Mittāmaccesūti mittāmacce catūhi saṅgahavatthūhi saṅgaṇhanto avisaṃvādento etesu dhammaṃ carati nāma. Vāhanesu balesu cāti hatthiassādīnaṃ vāhanānaṃ balakāyassa ca dātabbayuttakaṃ dento sakkāraṃ karonto hatthiassādayo mahallakakāle kammesu ayojento tesu dhammaṃ carati nāma.

于此，就第一颂而言，“于此法”是指侍奉父母之法。即是说，清晨即起，为父母奉上洗脸水、齿木等，并照料其身体的一切所需，如此即是圆满奉行此法。“于子女妻室”，首先，阻止儿女作恶，引导其向善，教授其技艺，待其成年时，为之与门当户对的家族联姻，适时给予财产，此即为于子女中行法。尊重妻子，不轻视，不背叛，交予主理权，赠予饰品，此即为于妻室中行法。“于亲友与臣僚”，以四摄事摄受亲友与臣僚，不欺于彼，此即为于彼等中行法。“于坐骑与军队”，对大象、马等坐骑及军队，给予应给之物，加以尊重，于其年老时，不役使其从事劳作，此即为于彼等中行法。

Gāmesu nigamesu cāti gāmanigamavāsino daṇḍabalīhi apīḷentova tesu dhammaṃ carati nāma. Raṭṭhe janapadesu cāti raṭṭhañca janapadañca akāraṇena kilamento hitacittaṃ apaccupaṭṭhapento tattha adhammaṃ carati nāma, apīḷento pana hitacittena pharanto tattha dhammaṃ carati nāma. Samaṇe brāhmaṇesu cāti tesaṃ cattāro paccaye dentova tesu dhammaṃ carati nāma. Migapakkhīsūti sabbacatuppadasakuṇānaṃ abhayaṃ dento tesu dhammaṃ carati nāma. Dhammo ciṇṇoti sucaritadhammo ciṇṇo. Sukhāvahoti tīsu kulasampadāsu chasu kāmasaggesu sukhaṃ āvahati. Suciṇṇenāti idha ciṇṇena kāyasucaritādinā suciṇṇena. Divaṃ pattāti devalokabrahmalokasaṅkhātaṃ divaṃ gatā, tattha dibbasampattilābhino jātā. Mā dhammaṃ rāja pāmadoti tasmā tvaṃ, mahārāja, jīvitaṃ jahantopi dhammaṃ mā pamajjīti.

“于村庄与城镇”，不以刑罚与赋税压迫村庄城镇的居民，此即为于彼等中行法。“于王国与地方”，无故侵扰王国与地方，不怀慈益之心，此即为于其中行非法；反之，不加侵扰，而以慈益之心遍及，此即为于其中行法。“于沙门与婆罗门”，向他们布施四种资具，此即为于彼等中行法。“于走兽飞禽”，给予所有四足动物与鸟类无畏，此即为于彼等中行法。“法已行持”，即善行之法已行持。“带来安乐”，即在三种家族圆满和六欲天中带来安乐。“以善行持”，即以此世所行持的身善行等善法而善行持。“到达天界”，即前往名为天界、梵天界的天界，于彼处获得天界之成就。“大王，莫放逸于法”，是故，大王啊，汝纵舍生命，亦莫放逸于法。

Evaṃ [Pg.132] dasa dhammacariyagāthāyo vatvā uttaripi ovadanto osānagāthamāha –

如是说毕十首法行颂，又复教诫，最后说总结偈曰：

49.

49.

‘‘Tattheva te vattapadā, esāva anusāsanī;

Sappaññasevī kalyāṇī, samattaṃ sāma taṃ vidū’’ti.

“彼即汝之行道，此即是教诫；亲近智者为善，汝当自圆满知之。”

Tattha tattheva te vattapadāti idaṃ purimanayeneva yojetabbaṃ. Sappaññasevī kalyāṇī, samattaṃ sāma taṃ vidūti, mahārāja, taṃ mayā vuttaṃ ovādaṃ tvaṃ niccakālaṃ sappaññapuggalasevī kalyāṇaguṇasamannāgato hutvā samattaṃ paripuṇṇaṃ sāmaṃ vidū attapaccakkhatova jānitvā yathānusiṭṭhaṃ paṭipajjāti.

于此，“彼即汝之行道”一句，应如前述连结。“亲近智者为善，汝当自圆满知之”，意为：大王，对我所说之教诫，汝当恒常亲近有智慧之人，具足贤善功德，从而圆满、无缺地亲身证知，并如所教诫而行。

Evaṃ mahāsatto ākāsagaṅgaṃ otārento viya buddhalīḷāya dhammaṃ desesi. Mahājano mahāsakkāraṃ akāsi, sādhukārasahassāni adāsi. Rājā tuṭṭho amacce āmantetvā pucchi – ‘‘bhonto! Amaccā mama puttena taruṇajambuphalasamānatuṇḍena jambukapaṇḍitena evaṃ kathentena kena kattabbaṃ kiccaṃ kata’’nti. Senāpatinā, devāti. ‘‘Tena hissa senāpatiṭṭhānaṃ dammī’’ti jambukaṃ ṭhānantare ṭhapesi. So tato paṭṭhāya senāpatiṭṭhāne ṭhatvā pitu kammāni akāsi. Tiṇṇaṃ sakuṇānaṃ mahanto sakkāro ahosi. Tayopi janā rañño atthañca dhammañca anusāsiṃsu. Mahāsattassovāde ṭhatvā rājā dānādīni puññāni katvā saggaparāyaṇo ahosi. Amaccā rañño sarīrakiccaṃ katvā sakuṇānaṃ ārocetvā ‘‘sāmi, jambukasakuṇa rājā tumhākaṃ chattaṃ ussāpetabbaṃ akāsī’’ti vadiṃsu. Mahāsatto ‘‘na mayhaṃ rajjenattho, tumhe appamattā rajjaṃ kārethā’’ti mahājanaṃ sīlesu patiṭṭhāpetvā ‘‘evaṃ vinicchayaṃ pavatteyyāthā’’ti vinicchayadhammaṃ suvaṇṇapaṭṭe likhāpetvā araññaṃ pāvisi. Tassovādo cattālīsa vassasahassāni pavattati.

如是，大士犹如引天河下凡，以佛陀之威仪说法。大众致以盛大供养，发出成千上万的“善哉”之声。国王心悦，召集群臣问道：“诸位大臣！我儿阎浮迦智者，以其嫩阎浮果般的喙如此说法，他已成就了何等职位之事？”（大臣答曰：）“陛下，将军之事。”国王说：“既然如此，我便授予他将军之位。”于是任命阎浮迦担任另一职位。自此以后，他身居将军之位，为父亲处理事务。三只鸟受到极大的尊重。此三位亦教导国王利益与正法。国王遵奉大士的教诫，行布施等福德，命终得生天界。大臣们为国王处理完后事，告知众鸟说：“主人阎浮迦鸟，国王已下令为您撑起王伞。”大士说：“我于王位无益，汝等当不放逸地治理国家。”他令大众安住于戒，又说：“汝等当如是判决。”遂命人将判决之法写在金板上，而后进入森林。他的教诫流传了四万年。

Satthā rañño ovādavasena imaṃ dhammadesanaṃ desetvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā rājā ānando ahosi, kuṇḍalinī uppalavaṇṇā, vessantaro sāriputto, jambukasakuṇo pana ahameva ahosi’’nti.

导师以劝诫国王的方式开示此法后，会合本生言：“当时之国王是阿难(Ānanda)，昆达利尼(Kuṇḍalinī)是莲花色(Uppalavaṇṇā)，韦桑达拉(Vessantara)是舍利弗(Sāriputta)，而阎浮迦鸟则正是我自己。”

Tesakuṇajātakavaṇṇanā paṭhamā.

三鸟本生释义第一。

[522] 2. Sarabhaṅgajātakavaṇṇanā

[522] 2. 萨拉邦咖本生释义

Alaṅkatā [Pg.133] kuṇḍalino suvatthāti idaṃ satthā veḷuvane viharanto mahāmoggallānattherassa parinibbānaṃ ārabbha kathesi. Sāriputtatthero tathāgataṃ jetavane viharantaṃ attano parinibbānaṃ anujānāpetvā gantvā nāḷakagāmake jātovarake parinibbāyi. Tassa parinibbutabhāvaṃ sutvā satthā rājagahaṃ gantvā veḷuvane vihāsi. Tadā mahāmoggallānatthero isigilipasse kāḷasilāyaṃ viharati. So pana iddhibalena koṭippattabhāvena devalokacārikañca ussadanirayacārikañca gacchati. Devaloke buddhasāvakānaṃ mahantaṃ issariyaṃ disvā ussadanirayesu ca titthiyasāvakānaṃ mahantaṃ dukkhaṃ disvā manussalokaṃ āgantvā ‘‘asuko upāsako asukā ca upāsikā asukasmiṃ nāma devaloke nibbattitvā mahāsampattiṃ anubhavanti, titthiyasāvakesu asuko ca asukā ca nirayādīsu asukaapāye nāma nibbattā’’ti manussānaṃ kathesi. Manussā sāsane pasīdanti, titthiye parivajjenti. Buddhasāvakānaṃ sakkāro mahanto ahosi, titthiyānaṃ parihāyati.

“装饰华美，耳戴环饰，衣着得体。”此偈是导师住于竹林(Veḷuvana)时，就大目犍连(Mahāmoggallāna)长老的般涅槃而说。舍利弗(Sāriputta)长老在导师住于祇陀林(Jetavana)时，请求世尊允许自己般涅槃，之后前往那罗迦村(Nāḷakagāma)，在自己的出生房中入灭。导师听闻他已般涅槃，便前往王舍城(Rājagaha)，住于竹林。当时，大目犍连长老住在吞仙山(Isigili)旁的黑石窟。他以神通力及所证得的最高成就，得以游行于天界与增盛地狱。他在天界见到佛陀的声闻弟子享有极大的权势，在增盛地狱见到外道的声闻弟子遭受极大的痛苦，返回人界后，便向人们宣说：“某某优婆塞(upāsaka)和某某优婆夷(upāsikā)投生于某某天界，正享受着大福报；而外道弟子中的某某和某某则投生于地狱等某某恶趣。”人们因此对教法生起净信，舍离外道。佛陀声闻弟子的利养大增，而外道的利养则日渐减少。

Te there āghātaṃ bandhitvā ‘‘imasmiṃ jīvante amhākaṃ upaṭṭhākā bhijjanti, sakkāro ca parihāyati, mārāpessāma na’’nti therassa māraṇatthaṃ samaṇaguttakassa nāma corassa sahassaṃ adaṃsu. So ‘‘theraṃ māressāmī’’ti mahantena parivārena saddhiṃ kāḷasilaṃ agamāsi. Thero taṃ āgacchantaṃ disvāva iddhiyā uppatitvā pakkāmi. Coro taṃ divasaṃ theraṃ adisvā nivattitvā punadivasepīti cha divase agamāsi. Theropi tatheva iddhiyā pakkāmi. Sattame pana divase therassa pubbe kataṃ aparāpariyavedanīyakammaṃ okāsaṃ labhi. So kira pubbe bhariyāya vacanaṃ gahetvā mātāpitaro māretukāmo yānakena araññaṃ netvā corānaṃ uṭṭhitākāraṃ katvā mātāpitaro pothesi pahari. Te cakkhudubbalatāya rūpadassanarahitā taṃ attano puttaṃ asañjānantā ‘‘corā eva ete’’ti saññāya, ‘‘tāta, asukā nāma corā no ghātenti, tvaṃ paṭikkamāhī’’ti tassevatthāya parideviṃsu. So cintesi – ‘‘ime mayā pothiyamānāpi mayhaṃ yevatthāya paridevanti, ayuttaṃ kammaṃ karomī’’ti. Atha ne assāsetvā corānaṃ palāyanākāraṃ dassetvā tesaṃ hatthapāde sambāhitvā ‘‘amma[Pg.134], tātā, mā bhāyittha, corā palātā’’ti vatvā puna attano gehameva ānesi. Taṃ kammaṃ ettakaṃ kālaṃ okāsaṃ alabhitvā bhasmapaṭicchanno aṅgārarāsi viya ṭhatvā imaṃ antimasarīraṃ upadhāvitvā gaṇhi. Yathā hi pana sunakhaluddakena migaṃ disvā sunakho vissajjito migaṃ anubandhitvā yasmiṃ ṭhāne pāpuṇāti, tasmiṃyeva gaṇhāti, evaṃ idaṃ kammaṃ yasmiṃ ṭhāne okāsaṃ labhati, tasmiṃ vipākaṃ deti, tena mutto nāma natthi.

那些外道心怀怨恨地想：“只要这位长老活着，我们的施主就会被分化，利养也会减少，我们应杀掉他。”于是，他们给了一位名叫沙门护(Samaṇaguttaka)的盗贼一千钱，让他去杀害长老。那盗贼便带着大批随从前往黑石岩(Kāḷasilā)，意图杀害长老。长老一见他前来，便以神通飞身离去。盗贼当天没见到长老，只好返回，第二天又来，如此连续来了六天。长老也同样以神通离去。然而到了第七天，长老过去所造的、应在后世受报的业得到了机会。据说，他过去某一世听信妻子之言，意图杀害父母，便用车将他们载到森林，伪装成盗贼出现的样子，对父母拳打脚踢。他的父母因视力衰弱，看不清形貌，没认出是自己的儿子，以为真是盗贼，便为他而哭喊道：“孩子，有盗贼要杀我们，你快逃吧！”他心想：“我如此殴打他们，他们却还为我着想，我正在造作不当之业啊。”于是，他安慰二老，装出盗贼逃走的样子，为他们按摩手脚，说：“母亲、父亲，莫要害怕，盗贼已经逃走了。”然后又将他们带回自己家中。这个业在如此长的时间里没有得到机会，如同被灰烬覆盖的炭火，一直潜藏着，直到追上这最后一世的身体，才将他抓住。就像猎人见到野兽后放出猎犬，猎犬追逐野兽，在何处追上，便在何处将其擒获；这业也是如此，在何处得到机会，便在何处产生果报，无人能从中解脱。

Thero attanā katakammassa ākaḍḍhitabhāvaṃ ñatvā na apagacchi. Thero tassa nissandena ākāse uppatituṃ nāsakkhi. Nandopanandadamanasamatthavejayantakampanasamatthāpissa iddhi kammabalena dubbalataṃ pattā. Coro theraṃ gahetvā therassa aṭṭhīni taṇḍulakaṇamattāni karonto bhinditvā sañcuṇṇetvā palālapiṭṭhikakaraṇaṃ nāma katvā ‘‘mato’’ti saññāya ekasmiṃ gumbapiṭṭhe khipitvā saparivāro pakkāmi. Thero satiṃ paṭilabhitvā ‘‘satthāraṃ passitvā parinibbāyissāmī’’ti cintetvā sarīraṃ jhānaveṭhanena veṭhetvā thiraṃ katvā ākāsaṃ uppatitvā ākāsena satthu santikaṃ gantvā satthāraṃ vanditvā ‘‘bhante, āyusaṅkhāro me ossaṭṭho, parinibbāyissāmī’’ti āha. ‘‘Parinibbāyissasi, moggallāna’’āti. ‘‘Āma, bhante’’ti. ‘‘Kattha gantvā parinibbāyissasī’’ti. ‘‘Kāḷasilāpaṭṭe, bhante’’ti. Tena hi, moggallāna, dhammaṃ mayhaṃ kathetvā yāhi, tādisassa sāvakassa idāni dassanaṃ natthīti. So ‘‘evaṃ karissāmi, bhante’’ti satthāraṃ vanditvā tālappamāṇaṃ ākāse uppatitvā parinibbānadivase sāriputtatthero viya nānappakārā iddhiyo katvā dhammaṃ kathetvā satthāraṃ vanditvā kāḷasilāyaṃ aṭaviyaṃ parinibbāyi.

长老了知自己所造之业已被牵引，便没有离去。由于那业力的影响，长老无法飞升至空中。即便是能调伏龙王难陀优波难陀(Nandopananda)、能震动胜利殿(Vejayanta)的神通，也因业力而变得衰弱。盗贼抓住长老，将他的骨头打碎成米粒大小，碾成粉末，把他的身体摧残得如一团碎草，以为他已经死了，便将他扔在一个灌木丛后，与同伙一同离去。长老恢复正念，心想：“我要去拜见世尊，然后再入般涅槃。”于是，他以禅定之力包裹、稳固身体，飞升至空中，来到世尊面前，顶礼世尊后说：“世尊，我的寿行已尽，我将要般涅槃了。”“目犍连，你将要般涅槃了吗？”“是的，世尊。”“你将在何处般涅槃？”“在黑石岩(Kāḷasilā)，世尊。”“既然如此，目犍连，你先为我说法，然后再去吧。像你这样的弟子，如今已难再见到了。”他回答说：“世尊，我当遵命。”他顶礼世尊后，飞升至一多罗树高，如舍利弗长老在般涅槃之日一样，示现种种神通，宣说法要，然后顶礼世尊，在黑石岩的林中进入了般涅槃。

Taṅkhaṇaññeva cha devalokā ekakolāhalā ahesuṃ, ‘‘amhākaṃ kira ācariyo parinibbuto’’ti dibbagandhamālāvāsadhūmacandanacuṇṇāni ceva nānādārūni ca gahetvā āgamiṃsu, ekūnasataratanacandanacitakā ahosi. Satthā therassa santike ṭhatvā sarīranikkhepaṃ kāresi. Āḷāhanassa samantato yojanamatte padese pupphavassaṃ vassi. Devānaṃ antare manussā, manussānaṃ antare devā ahesuṃ. Yathākkamena devānaṃ antare yakkhā tiṭṭhanti, yakkhānaṃ antare gandhabbā tiṭṭhanti, gandhabbānaṃ antare nāgā tiṭṭhanti, nāgānaṃ antare venateyyā tiṭṭhanti, venateyyānaṃ antare kinnarā tiṭṭhanti, kinnarānaṃ antare chattā tiṭṭhanti, chattānaṃ antare suvaṇṇacāmarā [Pg.135] tiṭṭhanti, tesaṃ antare dhajā tiṭṭhanti, tesaṃ antare paṭākā tiṭṭhanti. Satta divasāni sādhukīḷaṃ kīḷiṃsu. Satthā therassa dhātuṃ gāhāpetvā veḷuvanadvārakoṭṭhake cetiyaṃ kārāpesi. Tadā bhikkhū dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ ‘‘āvuso, sāriputtatthero tathāgatassa santike aparinibbutattā buddhānaṃ santikā mahantaṃ sammānaṃ na labhi, moggallānatthero pana buddhānaṃ samīpe parinibbutattā mahāsammānaṃ labhī’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘na, bhikkhave, idāneva moggallāno mama santikā sammānaṃ labhati, pubbepi labhiyevā’’ti vatvā atītaṃ āhari.

就在那一刻，六欲天界一片哗然，说道：“我们的导师已入般涅槃了！”他们带着天界的香、花、衣、熏香、旃檀末以及各种木材前来，火葬的柴堆由九十九车旃檀木构成。世尊站在长老身边，主持了遗体的安置。在火葬堆周围一由旬的范围内，天降花雨。天人与凡人交错，凡人与天人交错。依次地，天人之间有夜叉，夜叉之间有乾闼婆，乾闼婆之间有龙，龙之间有金翅鸟(Venateyya)，金翅鸟之间有紧那罗，紧那罗之间有伞盖，伞盖之间有金拂尘，拂尘之间有幢，幢之间有幡。他们举行了七天的庆典。世尊命人收取长老的舍利，在竹林(Veḷuvana)精舍的门楼处建造了一座塔。当时，比丘们在法堂中发起讨论：“贤友们，舍利弗长老因未在如来身边般涅槃，故未从佛陀处得到盛大的礼敬；而目犍连长老因在佛陀身边般涅槃，故得到了盛大的礼敬。”世尊前来问道：“诸比丘，你们现在聚在一起谈论什么？”当被告知是此事后，世尊说：“诸比丘，目犍连并非只是现在才从我这里得到礼敬，他过去也曾得到过。”说完，便讲述了过去之事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto purohitassa brāhmaṇiyā kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhitvā dasamāsaccayena paccūsasamaye mātukucchito nikkhami. Tasmiṃ khaṇe dvādasayojanike bārāṇasinagare sabbāvudhāni pajjaliṃsu. Purohito puttassa jātakkhaṇe bahi nikkhamitvā ākāsaṃ olokento nakkhattayogaṃ disvā ‘‘iminā nakkhattena jātattā eso kumāro sakalajambudīpe dhanuggahānaṃ aggo bhavissatī’’ti ñatvā kālasseva rājakulaṃ gantvā rājānaṃ sukhasayitabhāvaṃ pucchi. ‘‘Kuto me, ācariya, sukhaṃ, ajja sakalanivesane āvudhāni pajjalitānī’’ti vutte ‘‘mā bhāyi, deva, na tumhākaṃ nivesaneyeva, sakalanagarepi pajjaliṃsuyeva, ajja amhākaṃ gehe kumārassa jātattā evaṃ ahosī’’ti. ‘‘Ācariya, evaṃ jātakumārassa pana kiṃ bhavissatī’’ti? ‘‘Na kiñci, mahārāja, so pana sakalajambudīpe dhanuggahānaṃ aggo bhavissatī’’ti. ‘‘Sādhu, ācariya, tena hi naṃ paṭijaggitvā vayappattakāle amhākaṃ dasseyyāsī’’ti vatvā khīramūlaṃ tāva sahassaṃ dāpesi. Purohito taṃ gahetvā nivesanaṃ gantvā brāhmaṇiyā datvā puttassa nāmaggahaṇadivase jātakkhaṇe āvudhānaṃ pajjalitattā ‘‘jotipālo’’tissa nāmaṃ akāsi.

往昔，在波罗奈(Bārāṇasī)由梵授王(Brahmadatta)统治之时，菩萨投入国师婆罗门的妻子腹中结生，十月期满，于拂晓时分从母胎中出生。就在那一刻，方圆十二由旬的波罗奈城中，所有兵器皆燃起光焰。国师在儿子出生时走出屋外，仰观天象，见到星宿的组合，便了知：“以此星宿而生，此子将成为全瞻部洲(Jambudīpa)最顶尖的弓箭手。”于是，他清晨便前往王宫，问候国王是否安寝。国王说：“阿阇梨，我如何能安睡？今日整个王宫的兵器都燃起了光焰。”国师说：“大王，请勿惊慌。不仅是您的王宫，全城的兵器都燃起了光焰，这是因为今日我家有孩儿诞生。”国王问：“阿阇梨，这个孩子将来会如何？”“大王，无碍。他将成为全瞻部洲最顶尖的弓箭手。”国王说：“善哉，阿阇梨！那么请好好抚养他，待他成年时带给我看。”说罢，便赏赐了一千钱作为乳养费。国师收下赏赐回到家中，交给妻子。在为儿子命名的那天，因其出生时兵器燃起光焰，便为他取名为“光护(Jotipāla)”。

So mahantena parivārena vaḍḍhamāno soḷasavassakāle uttamarūpadharo ahosi. Athassa pitā sarīrasampattiṃ oloketvā sahassaṃ datvā, ‘‘tāta, takkasilaṃ gantvā disāpāmokkhassa ācariyassa santike sippaṃ uppaṇhāhī’’ti āha. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā ācariyabhāgaṃ gahetvā mātāpitaro vanditvā tattha gantvā sahassaṃ datvā [Pg.136] sippaṃ paṭṭhapetvā sattāheneva nipphattiṃ pāpuṇi. Athassa ācariyo tussitvā attano santakaṃ khaggaratanaṃ sandhiyuttaṃ meṇḍakasiṅgadhanuṃ sandhiyuttaṃ tūṇīraṃ attano sannāhakañcukaṃ uṇhīsañca datvā ‘‘tāta jotipola, ahaṃ mahallako, idāni tvaṃ ime māṇavake sikkhāpehī’’ti pañcasatamāṇavakepi tasseva niyyādesi. Bodhisatto sabbaṃ upakaraṇaṃ gahetvā ācariyaṃ vanditvā bārāṇasimeva āgantvā mātāpitaro vanditvā aṭṭhāsi. Atha naṃ vanditvā ṭhitaṃ pitā avoca ‘‘uggahitaṃ te, tāta, sippa’’nti. ‘‘Āma, tātā’’ti. So tassa vacanaṃ sutvā rājakulaṃ gantvā ‘‘putto me, deva, sippaṃ sikkhitvā āgato, kiṃ karotū’’ti āha. ‘‘Ācariya, amhe upaṭṭhahatū’’ti. ‘‘Paribbayamassa jānātha, devā’’ti. ‘‘So devasikaṃ sahassaṃ labhatū’’ti. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā gehaṃ gantvā kumāraṃ pakkosāpetvā ‘‘tāta, rājānaṃ upaṭṭhahā’’ti āha. So tato paṭṭhāya devasikaṃ sahassaṃ labhitvā rājānaṃ upaṭṭhahi.

他由众多随从簇拥着长大，十六岁时已容貌绝伦。那时他父亲见他体格完美，便给了一千（金），说道：“孩子，去塔克西拉(Takkasilā)，在名闻四方的导师处学习技艺吧。”他应允“善哉”，拿了学费，礼拜父母后便前往彼处，献上一千（金）开始学习技艺，仅七日便已学成。他的导师非常满意，将自己珍藏的宝剑、拼接的羊角弓、配套的箭囊、自己的铠甲与头冠都给了他，说：“光护(Jotipāla)吾儿，我已年迈，现在由你来教导这些年轻人吧。”并将五百名年轻人全部托付给他。菩萨带上所有器具，礼拜导师后回到波罗奈(Bārāṇasī)，拜见父母后立于一旁。父亲见他礼拜完毕，便问：“孩子，技艺学成了吗？”“是的，父亲。”父亲听了这话，就去王宫禀告：“大王，我的儿子学成归来，该让他做什么呢？”国王说：“让他来侍奉我们吧。”“大王，那他的用度如何？”“每日可得一千。”父亲应允“善哉”后便回家了，叫来儿子说：“孩子，你去侍奉国王吧。”从此他每日领受一千（金），侍奉在国王身边。

Rājapādamūlikā ujjhāyiṃsu – ‘‘mayaṃ jotipālena katakammaṃ na passāma, devasikaṃ sahassaṃ gaṇhāti, mayamassa sippaṃ passitukāmā’’ti. Rājā tesaṃ vacanaṃ sutvā purohitassa kathesi. Purohito ‘‘sādhu, devā’’ti puttassārocesi. So ‘‘sādhu, tāta, ito sattame divase dassessāmi sippaṃ, apica rājā attano vijite dhanuggahe sannipātāpetū’’ti āha. Purohito gantvā rañño tamatthaṃ ārocesi. Rājā nagare bheriṃ carāpetvā dhanuggahe sannipātāpesi. Saṭṭhisahassā dhanuggahā sannipatiṃsu. Rājā tesaṃ sannipatitabhāvaṃ ñatvā ‘‘nagaravāsino jotipālassa sippaṃ passantū’’ti nagare bheriṃ carāpetvā rājaṅgaṇaṃ sajjāpetvā mahājanaparivuto pallaṅkavare nisīditvā dhanuggahe pakkosāpetvā ‘‘jotipālo āgacchatū’’ti pesesi. So ācariyena dinnāni dhanutūṇīrasannāhakañcukauṇhīsāni nivāsanantare ṭhapetvā khaggaṃ gāhāpetvā pakativesena rañño santikaṃ gantvā ekamantaṃ aṭṭhāsi.

王室近臣们抱怨道：“我们未见光护有何作为，他却日领一千，我们想看看他的技艺。”国王听了他们的话，便告知了国师。国师说：“善哉，大王。”然后告诉了他的儿子。儿子回答说：“善哉，父亲，七日之后我将展示技艺，还请国王召集其领地内的所有弓箭手。”国师回去向国王禀报了此事。国王在城中击鼓宣告，召集弓箭手。六万名弓箭手应召前来。国王得知他们已经聚集，便又在城中击鼓宣告：“城中居民都来看光护表演技艺！”他命人装饰王家庭院，在众人簇拥下坐于上等宝座，召来弓箭手，并派人传唤：“让光护前来。”光护将导师所赠的弓、箭囊、铠甲与头冠藏于常服之内，手持宝剑，以平日装束来到国王面前，立于一旁。

Dhanuggahā ‘‘jotipālo kira dhanusippaṃ dassetuṃ āgato, dhanuṃ aggahetvā pana āgatattā amhākaṃ hatthato dhanuṃ gahetukāmo bhavissati[Pg.137], nāssa dassāmā’’ti katikaṃ kariṃsu. Rājā jotipālaṃ āmantetvā ‘‘sippaṃ dassehī’’ti āha. So sāṇiṃ parikkhipāpetvā antosāṇiyaṃ ṭhito sāṭakaṃ apanetvā sannāhakañcukaṃ pavesetvā uṇhīsaṃ sīse paṭimuñcitvā meṇḍakasiṅgadhanumhi pavālavaṇṇaṃ jiyaṃ āropetvā tūṇīraṃ piṭṭhe bandhitvā khaggaṃ vāmato katvā vajiraggaṃ nārācaṃ nakhapiṭṭhena parivattetvā sāṇiṃ vivaritvā pathaviṃ bhinditvā alaṅkatanāgakumāro viya nikkhamitvā gantvā rañño apacitiṃ dassetvā aṭṭhāsi. Taṃ disvā mahājanā vagganti nadanti apphoṭenti seḷenti. Rājā ‘‘dassehi, jotipāla, sippa’’nti āha. Deva, tumhākaṃ dhanuggahesu akkhaṇavedhivālavedhisaravedhisaddavedhino cattāro dhanuggahe pakkosāpehīti. Atha rājā pakkosāpesi.

弓箭手们商议道：“听说光护要来展示箭术，但他没带弓就来了，想必是想从我们手中取弓，我们不给他。”国王召见光护说：“展示你的技艺吧。”他命人围起布幔，立于幔内，脱去常服，穿上铠甲，在头上戴好头冠，为羊角弓安上珊瑚色的弓弦，将箭囊背在身后，宝剑佩于左侧，用指甲转动着金刚箭头的箭矢，然后掀开布幔，如同一位盛装的龙族王子破土而出，走向国王行礼后站定。众人见此，欢呼呐喊，拍手叫好。国王说：“光护，展示你的技艺吧。”光护回答：“大王，请您从弓箭手中召集四人：能射穿车轴者、能射穿毛发者、能以箭破箭者、能闻声而射者。”于是国王便召集了他们。

Mahāsatto rājaṅgaṇe caturassaparicchedabbhantare maṇḍalaṃ katvā catūsu kaṇṇesu cattāro dhanuggahe ṭhapetvā ekekassa tiṃsa tiṃsa kaṇḍasahassāni dāpetvā ekekassa santike ekekaṃ kaṇḍadāyakaṃ ṭhapetvā sayaṃ vajiraggaṃ nārācaṃ gahetvā maṇḍalamajjhe ṭhatvā ‘‘mahārāja, ime cattāro dhanuggahā ekappahāreneva sare khipitvā maṃ vijjhantu, ahaṃ etehi khittakaṇḍāni nivāressāmī’’ti āha. Rājā ‘‘evaṃ karothā’’ti āṇāpesi. Dhanuggahā āhaṃsu, ‘‘mahārāja, mayaṃ akkhaṇavedhivālavedhisaravedhisaddavedhino, jotipālo taruṇadārako, na mayaṃ vijjhissāmā’’ti. Mahāsatto ‘‘sace sakkotha, vijjhatha ma’’nti āha. Te ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā ekappahāreneva kaṇḍāni khipiṃsu. Mahāsatto tāni nārācena paharitvā yathā vā tathā vā na pātesi, bodhikoṭṭhakaṃ pana parikkhipanto viya tālena tālaṃ, vālena vālaṃ, daṇḍakena daṇḍakaṃ, vājena vājaṃ anatikkamanto khipitvā saragabbhaṃ akāsi. Dhanuggahānaṃ kaṇḍāni khīṇāni. So tesaṃ kaṇḍakhīṇabhāvaṃ ñatvā saragabbhaṃ avināsentova uppatitvā gantvā rañño santike aṭṭhāsi. Mahājano unnādento vagganto apphoṭento seḷento accharaṃ paharanto mahākolāhalaṃ katvā vatthābharaṇādīni khipi. Evaṃ ekarāsibhūtaṃ aṭṭhārasakoṭisaṅkhyaṃ dhanaṃ ahosi.

大士在王家庭院中划定一个方形区域，于其中央画圆，在四角各安设一名弓箭手，命人分给每人三万支箭，并为每人配备一名递箭者。他自己手持金刚箭头的箭矢，立于圆心，说道：“大王，请让这四位弓箭手同时放箭射我，我将挡住他们射出的所有箭矢。”国王下令：“就这么办。”弓箭手们说：“大王，我们是能射穿车轴、射穿毛发、以箭破箭、闻声而射的射手，但光护尚是少年，我们不忍射他。”大士说：“若你们能射中，尽管射来。”他们应允“善哉”，便同时放箭。大士用自己的箭矢将飞来的箭一一击落，不让它们散落于地，而是如同构筑菩提树的围栏一般，箭筈对箭筈，箭杆对箭杆，箭羽对箭羽，毫厘不差，最终筑成一座箭庐。弓箭手们的箭已射尽。他知晓他们的箭已用完，便纵身一跃，不损箭庐分毫，来到国王面前站定。民众欢声雷动，拍手叫好，弹指赞叹，声势浩大，并将衣物首饰等纷纷抛出。如此汇集起来的财物，价值达一亿八千万。

Atha [Pg.138] naṃ rājā pucchi – ‘‘kiṃ sippaṃ nāmetaṃ jotipālā’’ti? Sarapaṭibāhanaṃ nāma, devāti. Aññe etaṃ jānantā atthīti. Sakalajambudīpe maṃ ṭhapetvā añño natthi, devāti. Aparaṃ dassehi, tātāti. Deva, ete tāva catūsu kaṇṇesu ṭhatvā cattāropi janā maṃ vijjhituṃ na sakkhiṃsu, ahaṃ panete catūsu kaṇṇesu ṭhite ekeneva sarena vijjhissāmīti. Dhanuggahā ṭhātuṃ na ussahiṃsu. Mahāsatto catūsu kaṇṇesu catasso kadaliyo ṭhapāpetvā nārācapuṅkhe rattasuttakaṃ bandhitvā ekaṃ kadaliṃ sandhāya khipi. Nārāco taṃ kadaliṃ vijjhitvā tato dutiyaṃ, tato tatiyaṃ, tato catutthaṃ, tato paṭhamaṃ viddhameva vijjhitvā puna tassa hattheyeva patiṭṭhahi. Kadaliyo suttaparikkhittā aṭṭhaṃsu. Mahājano unnādasahassāni pavattesi. Rājā ‘‘kiṃ sippaṃ nāmetaṃ, tātā’’ti? Cakkaviddhaṃ nāma, devāti. Aparampi dassehi, tātāti. Mahāsatto saralaṭṭhiṃ nāma, sararajjuṃ nāma, saravedhiṃ nāma dassesi, sarapāsādaṃ nāma, sarasopānaṃ nāma, saramaṇḍapaṃ nāma, sarapākāraṃ nāma, sarapokkharaṇiṃ nāma akāsi, sarapadumaṃ nāma pupphāpesi, saravassaṃ nāma vassāpesi. Iti aññehi asādhāraṇāni imāni dvādasa sippāni dassetvā puna aññehi asādhāraṇeyeva satta mahākāye padālesi, aṭṭhaṅgulabahalaṃ udumbarapadaraṃ vijjhi, caturaṅgulabahalaṃ asanapadaraṃ, dvaṅgulabahalaṃ tambapaṭṭaṃ, ekaṅgulabahalaṃ ayapaṭṭaṃ, ekābaddhaṃ phalakasataṃ vinivijjhitvā palālasakaṭavālukasakaṭapadarasakaṭānaṃ purimabhāgena saraṃ khipitvā pacchābhāgena nikkhamāpesi, pacchābhāgena saraṃ khipitvā purimabhāgena nikkhamāpesi, udake catuusabhaṃ, thale aṭṭhausabhaṭṭhānaṃ kaṇḍaṃ pesesi. Vātiṅgaṇasaññāya usabhamattake vālaṃ vijjhi. Bodhisatto sare khipitvā ākāse sarapāsādādīni katvā puna ekena sarena te sare pātento bhaṅgavibhaṅge akāsīti ‘‘sarabhaṅgo’’ti nāma paññāto. Tassa ettakāni sippāni dassentasseva sūriyo atthaṅgato.

于是国王问他：“光护(Jotipāla)，这叫什么技艺？”他回答：“陛下，这叫箭矢防御术。”又问：“还有其他人会吗？”答：“陛下，整个瞻部洲(Jambudīpa)除了我，没有别人会。”国王说：“孩子，再展示一些其他的吧。”他便说：“陛下，刚才站在四个角落的四个人，没有一个人能射中我，而我只要用一支箭，就能射中站在四个角落的他们。”弓箭手们都不敢站立。大士让人在四个角落各立一棵芭蕉树，在箭羽上系上红线，瞄准一棵芭蕉树射出一箭。箭矢贯穿那棵芭蕉树，接着是第二棵、第三棵、第四棵，然后又射穿第一棵被射穿之处，最后回到了他的手中。四棵芭蕉树被红线缠绕着。众人发出千万声欢呼。国王问：“孩子，这又叫什么技艺？”答：“陛下，这叫轮射术。”国王说：“再展示一些其他的吧。”大士又展示了直箭术、绳箭术、穿透箭术，他还用箭矢造出箭楼、箭梯、箭亭、箭墙、箭池，让箭莲开放，降下箭雨。就这样，他展示了这十二种他人所不能的技艺，又用箭射穿了七种巨大的物体：八指厚的优昙钵罗木板、四指厚的阿萨那木板、两指厚的铜板、一指厚的铁板，一箭射穿一百块绑在一起的木板，从草车、沙车、木板车的前面射入，从后面穿出，又从后面射入，从前面穿出；在水中射箭可及四乌萨巴之远，在陆地可及八乌萨巴之远。仅凭风声为号，射中一根牛毛。菩萨向空中射出箭矢，造出箭楼等物，然后又用一支箭将空中的箭矢全部击落，使其破碎，因此他以“萨拉邦咖(Sarabhaṅga)”之名为人所知。当他展示完这些技艺时，太阳已经落山了。

Athassa rājā senāpatiṭṭhānaṃ paṭijānitvā ‘‘jotipāla, ajja vikālo, sve tvaṃ senāpatiṭṭhānaṃ sakkāraṃ gaṇhissasi, kesamassuṃ kāretvā nhatvā ehī’’ti taṃ divasaṃ paribbayatthāya satasahassaṃ adāsi. Mahāsatto [Pg.139] ‘‘iminā mayhaṃ attho natthī’’ti aṭṭhārasakoṭisaṅkhyaṃ dhanaṃ sāmikānaññeva datvā mahantena parivārena nhāyituṃ nadiṃ gantvā kesamassuṃ kāretvā nhatvā sabbālaṅkārappaṭimaṇḍito anopamāya siriyā nivesanaṃ pavisitvā nānaggarasabhojanaṃ bhuñjitvā sirisayanaṃ abhiruyha nipanno dve yāme sayitvā pacchimayāme pabuddho uṭṭhāya pallaṅkaṃ ābhujitvā sayanapiṭṭhe nisinnova attano sippassa ādimajjhapariyosānaṃ olokento ‘‘mama sippassa āditova paramāraṇaṃ paññāyati, majjhe kilesaparibhogo, pariyosāne nirayamhi paṭisandhi, pāṇātipāto kilesaparibhogesu ca adhimattappamādo niraye paṭisandhiṃ deti, raññā mayhaṃ mahantaṃ senāpatiṭṭhānaṃ dinnaṃ, mahantaṃ me issariyaṃ bhavissati, bhariyā ca puttadhītaro ca bahū bhavissanti. Kilesavatthu kho pana vepullagataṃ duccajaṃ hoti, idāneva nikkhamitvā ekakova araññaṃ pavisitvā isipabbajjaṃ pabbajituṃ yuttaṃ mayha’’nti mahāsayanato uṭṭhāya kañci ajānāpento pāsādā oruyha aggadvārena nikkhamitvā ekakova araññaṃ pavisitvā godhāvarinadītīre tiyojanikaṃ kapiṭṭhavanaṃ sandhāya pāyāsi.

于是国王应允授予他将军之位，对光护说：“光护，今日已晚，明日你将接受将军之位的供养，剃除须发沐浴后前来。”当日便赐予他十万钱作为日用开销。大士心想：“这些钱财对我无用”，便将一亿八千万财宝悉数归还其主，随后率领众多随从前往河边沐浴。剃除须发洗净身体后，佩戴各种庄严饰品，以无与伦比的威仪回到住所。享用各种珍馐美味后，登上华美卧榻安眠。睡过两更时分，于后夜时分醒来，起身盘腿坐在床榻之上，静心思惟自己技艺的始终：“我这项技艺，从一开始就显现出极端的杀戮，中间充满烦恼的享乐，最终则是在地狱中结生。杀生以及在烦恼享乐中过度放逸，必将导致在地狱受生。国王已经赐予我大将军之位，我将拥有极大的权势，妻儿女眷也会很多。然而烦恼之物一旦增长广大，便难以舍弃。现在正是我离开俗世，独自进入森林，出家修仙人行的时机。”如此思惟后，大士不惊动任何人，从宫殿下来，独自走出正门，径往森林而去。沿着戈达瓦里(Godhāvarī)河岸，朝着三由旬远的迦毗陀林(Kapiṭṭhavana)走去。

Tassa nikkhantabhāvaṃ ñatvā sakko vissakammaṃ pakkosāpetvā ‘‘tāta, jātipālo abhinikkhamanaṃ nikkhanto, mahāsamāgamo bhavissati, godhāvarinadītīre kapiṭṭhavane assamaṃ māpetvā pabbajitaparikkhāre paṭiyādehī’’ti āha. So tathā akāsi. Mahāsatto taṃ ṭhānaṃ patvā ekapadikamaggaṃ disvā ‘‘pabbajitānaṃ vasanaṭṭhānena bhavitabba’’nti tena maggena tattha gantvā kañci apassanto paṇṇasālaṃ pavisitvā pabbajitaparikkhāre disvā ‘‘sakko devarājā mama nikkhantabhāvaṃ aññāsi maññe’’ti cintetvā sāṭakaṃ apanetvā rattavākaciraṃ nivāsetvā ca pārupitvā ca ajinacammaṃ ekaṃsagataṃ akāsi, jaṭāmaṇḍalaṃ bandhitvā khārikājaṃ aṃse katvā kattaradaṇḍaṃ gahetvā paṇṇasālato nikkhamitvā caṅkamaṃ āruyha katipayavāre aparāparaṃ caṅkamitvā pabbajjāsiriyā vanaṃ upasobhayamāno kasiṇaparikammaṃ katvā pabbajitato sattame divase aṭṭha samāpattiyo pañca abhiññāyo ca nibbattetvā uñchācariyāya vanamūlaphalāhāro ekakova vihāsi. Mātāpitaro mittasuhajjādayo ñātivaggāpissa taṃ apassantā rodantā paridevantā vicaranti.

帝释天得知他已出家，便召来毗首羯摩(Vissakamma)，说道：“贤友，光护已然出家，将会有大集会。你当在戈达瓦里河畔的迦毗陀林中，为他建造一处净修林，准备好出家人的用具。”毗首羯摩依言而行。大士到达该处，见到一条仅容一人行走的小径，心想：“此处必定是出家人的住所。”他循此小径而行，不见一人，便步入茅舍。见到出家人的用具已备妥，他心想：“想必是天帝释已得知我出家之事了。”他随即脱下俗衣，穿上赤色树皮衣，将羚羊皮搭在一肩，束起发髻，肩上担着扁担，手持杖，从茅舍走出，登上经行处，来回经行数趟，以出家人的威仪庄严着林地。他修习遍处业处，于出家第七日，证得八等至与五神通。他独居于此，以捡拾及林中根果为食。他的父母、亲友等亲眷因不见他，悲泣哀叹，四处寻觅。

Atheko [Pg.140] vanacarako araññaṃ pavisitvā kapiṭṭhakaassamapade nisinnaṃ mahāsattaṃ disvā sañjānitvā gantvā tena saddhiṃ paṭisanthāraṃ katvā nagaraṃ gantvā tassa mātāpitūnaṃ ārocesi. Te rañño ārocayiṃsu. Rājā ‘‘etha naṃ passissāmā’’ti tassa mātāpitaro gahetvā mahājanaparivuto vanacarakena desitena maggena godhāvarinadītīraṃ pāpuṇi. Bodhisatto nadītīraṃ āgantvā ākāse nisinno dhammaṃ desetvā te sabbe assamapadaṃ pavesetvā tatrapi tesaṃ ākāse nisinnova kāmesu ādīnavaṃ pakāsetvā dhammaṃ desesi. Rājānaṃ ādiṃ katvā sabbeva pabbajiṃsu. Bodhisatto isigaṇaparivuto tattheva vasi. Athassa tattha vasanabhāvo sakalajambudīpe pākaṭo ahosi. Aññepi rājāno raṭṭhavāsīhi saddhiṃ āgantvā tassa santike pabbajiṃsu, samāgamo mahā ahosi. Anupubbena anekasatasahassaparisā ahesuṃ. Yo kāmavitakkaṃ vā byāpādavitakkaṃ vā vihiṃsāvitakkaṃ vā vitakketi, mahāsatto gantvā tassa purato ākāse nisīditvā dhammaṃ deseti, kasiṇaparikammaṃ ācikkhati. Tassovāde ṭhatvā aṭṭha samāpattiyo uppādetvā jhānanipphattiṃ pattā sālissaro meṇḍissaro pabbato kāḷadevilo kisavaccho anusisso nāradoti satta jeṭṭhantevāsino ahesuṃ. Aparabhāge kapiṭṭhakaassamo paripūri. Isigaṇassa vasanokāso nappahoti.

有一位林居者进入森林，在迦毗ṭṭhaka修行处(Kapiṭṭhakaassamapada)见到大士坐着。他认出大士，上前与之寒暄，然后回城向其父母禀报。他们又向国王禀报。国王说：“我们去见他。”于是，国王带着大士的父母，在大众簇拥下，循着林居者所指引的道路，来到了戈达瓦里河(Godhāvarī)畔。菩萨来到河畔，于空中而坐，为大众说法，并引导众人进入修行处。在那里，他又于空中而坐，为他们开示欲乐的过患，宣说正法。以国王为首，所有人都出家了。菩萨与仙人众同住于彼处。他在此处居住之事，传遍了整个瞻部洲(Jambudīpa)。其他国王也带领国民前来，在他座下出家，集会甚为盛大。渐渐地，其徒众达数十万之多。若有人生起欲寻思、瞋恚寻思或害寻思，大士便会来到他面前，于空中而坐，为他说法，教导遍处业处。依循其教导，他们生起八等至，成就禅那。其中有七位上首弟子，他们是：萨利萨罗(Sālissara)、门迪萨罗(Meṇḍissara)、帕跋多(Pabbata)、迦罗提毗罗(Kāḷadevila)、吉萨瓦绰(Kisavaccha)、阿奴悉索(Anusissa)和那罗达(Nārada)。后来，迦毗ṭṭhaka修行处变得拥挤，仙人众的住处已不敷使用。

Atha mahāsatto sālissaraṃ āmantetvā ‘‘sālissara, ayaṃ assamo isigaṇassa nappahoti, tvaṃ imaṃ isigaṇaṃ gahetvā majjharañño vijite kalappacullakanigamaṃ upanissāya vasāhī’’ti āha. So ‘‘sādhū’’ti tassa vacanaṃ sampaṭicchitvā anekasahassaṃ isigaṇaṃ gahetvā gantvā tattha vāsaṃ kappesi. Manussesu āgantvā pabbajantesu puna assamo paripūri. Bodhisatto meṇḍissaraṃ āmantetvā, ‘‘meṇḍissara, tvaṃ imaṃ isigaṇaṃ ādāya suraṭṭhajanapadassa sīmantare sātodikā nāma nadī atthi, tassā tīre vasāhī’’ti uyyojesi, puna kapiṭṭhakaassamo paripūri. Etenupāyena tatiyavāre pabbataṃ āmantetvā ‘‘pabbata, tvaṃ mahāaṭaviyaṃ añjanapabbato nāma atthi, taṃ upanissāya vasāhī’’ti pesesi. Catutthavāre kāḷadevilaṃ āmantetvā ‘‘kāḷadevila, tvaṃ dakkhiṇapathe avantiraṭṭhe ghanaselapabbato nāma atthi, taṃ upanissāya vasāhī’’ti [Pg.141] pesesi. Puna kapiṭṭhakaassamo paripūri, pañcasu ṭhānesu anekasatasahassaisigaṇo ahosi. Kisavaccho pana mahāsattaṃ āpucchitvā daṇḍakirañño vijite kumbhavatinagaraṃ nāma atthi, taṃ upanissāya uyyāne vihāsi. Nārado majjhimadese añjanagirināmake pabbatajālantare vihāsi. Anusisso pana mahāsattassa santikeva ahosi.

于是大士召来萨利萨罗，对他说：“萨利萨罗，此修行处已容不下仙人众，你带领这群仙人前往中土国王的领地，依止迦罗波朱罗迦村(Kalappacullakanigama)而住。”萨利萨罗答道：“善哉！”他接受了此话，便带领数千仙人前往那里定居。当人们前来出家时，修行处又满了。菩萨召来门迪萨罗，派他去说：“门迪萨罗，你带领这群仙人前往苏拉塔国(Suraṭṭha)的边境，那里有条名叫娑多底迦河(Sātodikā)，就住在河畔。”迦毗ṭṭhaka修行处又满了。他用同样的方式，第三次召来帕跋多，派他去说：“帕跋多，大森林中有一座名叫安阇那山(Añjanapabbata)，你依止那里而住。”第四次召来迦罗提毗罗，派他去说：“迦罗提毗罗，在南方之道的阿槃提国(Avanti)，有一座名叫伽那色罗山(Ghanaselapabbata)，你依止那里而住。”迦毗ṭṭhaka修行处又满了，在五个地方共有数十万仙人。吉萨瓦绰则向大士辞行后，前往丹达吉(Daṇḍakī)国王的领地，那里有一座名叫拘姆婆瓦提城(Kumbhavatī)，他便依止于城外的花园而住。那罗达则在中土区域(Majjhimadesa)的安阇那山(Añjanagiri)山林间居住。而阿奴悉索则一直留在菩萨身边。

Tasmiṃ kāle daṇḍakirājā ekaṃ laddhasakkāraṃ gaṇikaṃ ṭhānā cāvesi. Sā attano dhammatāya vicarantī uyyānaṃ gantvā kisavacchatāpasaṃ disvā ‘‘ayaṃ kāḷakaṇṇī bhavissati, imassa sarīre kaliṃ pavāhetvā nhatvā gamissāmī’’ti dantakaṭṭhaṃ khāditvā sabbapaṭhamaṃ tassūpari bahalakheḷaṃ niṭṭhubhantī kisavacchatāpasassa jaṭantare niṭṭhubhitvā dantakaṭṭhampissa sīseyeva khipitvā sayaṃ sīsaṃ nhāyitvā gatā. Rājāpi taṃ saritvā puna pākatikameva akāsi. Sā mohamūḷhā hutvā ‘‘kāḷakaṇṇisarīre kaliṃ pavāhetvā mampi rājā puna ṭhāne ṭhapeti mayā yaso laddho’’ti saññamakāsi. Tato nacirasseva rājā purohitaṃ ṭhānato cāvesi. So tassā santikaṃ gantvā ‘‘tvaṃ kena kāraṇena puna ṭhānaṃ labhasī’’ti pucchi. Athassa sā ‘‘rājuyyāne kāḷakaṇṇisarīre kalissa pavāhitattā’’ti ārocesi. Purohito gantvā tatheva tassa sarīre kaliṃ pavāhesi, tampi rājā puna ṭhāne ṭhapesi. Athassa aparabhāge paccanto kuppi. So senaṅgaparivuto yuddhāya nikkhami. Atha naṃ mohamūḷho purohito, ‘‘mahārāja, kiṃ tumhe jayaṃ icchatha, udāhu parājaya’’nti pucchitvā ‘‘jaya’’nti vutte – ‘‘tena hi rājuyyāne kāḷakaṇṇī vasati, tassa sarīre kaliṃ pavāhetvā yāhī’’ti āha. So tassa kathaṃ gahetvā ‘‘ye mayā saddhiṃ āgacchanti, te uyyāne kāḷakaṇṇisarīre kaliṃ pavāhentū’’ti vatvā uyyānaṃ pavisitvā dantakaṭṭhaṃ khāditvā sabbapaṭhamaṃ sayameva tassa jaṭantare kheḷaṃ niṭṭhubhitvā dantakaṭṭhañca khipitvā sīsaṃ nhāyi. Balakāyopissa tathā akāsi.

那时，丹达吉国王将一位受宠的妓女罢黜。那妓女按自己的习性行事，来到花园，看见了苦行者吉萨瓦绰，心想：“此人定是不祥者(Kāḷakaṇṇī)，我要将厄运转移到他身上，然后沐浴净身再走。”她嚼着牙枝，首先朝苦行者吉萨瓦绰的发髻中吐了口浓痰，然后将牙枝也扔到他头上，自己洗头净身后便走了。国王又想起了她，让她官复原职。她被愚痴蒙蔽，心想：“我把厄运转移到了不祥者身上，国王就让我官复原职，我获得了声望。”不久，国王又将国师罢黜。国师来到那女子那里，问她：“你因何缘故官复原职？”女子回答说：“因为我在国王的花园里，把厄运转移到了不祥者身上。”国师便前去，也同样将厄运转移到他身上，国王也让他官复原职。后来，边境地区发生叛乱。国王率领军队出征。此时，被愚痴蒙蔽的国师问国王：“大王，您是想求胜利，还是求失败？”国王答说：“胜利。”国师说：“既然如此，国王的花园里住着一个不祥者，您将厄运转移到他身上再去吧。”国王采纳了他的话，说道：“所有随我出征的人，都要去花园里把厄运转移到那位不祥者身上！”说完，他进入花园，嚼着牙枝，首先亲自朝那苦行者的发髻中吐了口痰，把牙枝也扔了，然后洗头净身。他的军队也照做了。

Tasmiṃ pakkante senāpati gantvā tāpasaṃ disvā dantakaṭṭhādīni nīharitvā sādhukaṃ nhāpetvā ‘‘bhante, rañño kiṃ bhavissatī’’ti pucchi. Āvusā [Pg.142] mayhaṃ manopadoso natthi, devatā pana kupitā ito sattame divase sakalaraṭṭhaṃ araṭṭhaṃ karissanti, tvaṃ puttadāraṃ gahetvā sīghaṃ palāyitvā aññattha yāhīti. So bhītatasito gantvā rañño ārocesi, rājā tassa vacanaṃ na gaṇhi. So nivattitvā attano gehaṃ gantvā puttadāraṃ ādāya palāyitvā aññaṃ raṭṭhaṃ agamāsi. Sarabhaṅgasatthā taṃ kāraṇaṃ ñatvā dve taruṇatāpase pesetvā ‘‘kisavacchaṃ mañcasivikāya ānethā’’ti ākāsena āṇāpesi. Rājā yujjhitvā core gahetvā nagarameva paccāgami. Tasmiṃ āgate devatā paṭhamaṃ devaṃ vassāpesuṃ, vassoghena sabbakuṇapesu avahaṭesu suddhavālukavassaṃ vassi, suddhavālukamatthake dibbapupphavassaṃ vassi, dibbapupphamatthake māsakavassaṃ, māsakamatthake kahāpaṇavassaṃ, kahāpaṇamatthake dibbābharaṇavassaṃ vassi, manussā somanassappattā hiraññasuvaṇṇābharaṇāni gaṇhituṃ ārabhiṃsu. Atha nesaṃ sarīre sampajjalitaṃ nānappakāraṃ āvudhavassaṃ vassi, manussā khaṇḍākhaṇḍikaṃ chijjiṃsu. Atha nesaṃ upari mahantamahantā vītaccitaṅgārā patiṃsu, tesaṃ upari mahantamahantāni pajjalitapabbatakūṭāni patiṃsu, tesaṃ upari saṭṭhihatthaṭṭhānaṃ pūrayantaṃ sukhumavālukavassaṃ vassi. Evaṃ saṭṭhiyojanaṭṭhānaṃ araṭṭhaṃ ahosi, tassa evaṃ araṭṭhabhāvo sakalajambudīpe paññāyi.

在他们离开后，将军前去见苦行者，为他取出牙枝等物，并为他仔细沐浴，然后问道：“尊者，国王将会如何？”苦行者说：“贤友(āvuso)，我心中并无恶意，但是天神发怒了。从今日起第七天，他们将使整个国家变为荒芜之地。你带着妻儿赶紧逃往别处吧。”将军听后惊恐万分，前去禀告国王，但国王不听他的话。于是他返回自己家中，带着妻儿逃往别的国家。萨拉邦咖(Sarabhaṅga)导师得知此事后，派遣两位年轻的苦行者，以神通力从空中传令道：“用轿子把吉萨瓦绰带来。”国王战胜并俘获了乱匪，返回城中。在他回来时，天神先降下大雨，雨水冲走了所有污秽之物后，又降下净沙雨；净沙之上，降下天花雨；天花之上，降下摩沙迦(māsaka)雨；摩沙迦之上，降下咖哈巴拿(kahāpaṇa)钱雨；咖哈巴拿钱之上，降下天饰雨。人们心生欢喜，开始捡拾金银饰品。接着，各种燃烧的武器雨落在他们身上，人们被砍成碎片。之后，巨大的炽燃炭火落在他们身上；其上又落下巨大的燃烧的山峰；其上又降下细沙雨，填满了六十肘高的地方。就这样，方圆六十由旬之地变成了荒芜之地，此事传遍了整个瞻部洲。

Atha tassa raṭṭhassa anantararaṭṭhādhipatino kāliṅgo, aṭṭhako, bhīmarathoti tayo rājāno cintayiṃsu – ‘‘pubbe bārāṇasiyaṃ kalābukāsikarājā khantivāditāpase aparajjhitvā pathaviṃ paviṭṭhoti sūyati, tathā ‘‘nāḷikerarājā tāpase sunakhehi khādāpetvā, sahassabāhu ajjuno ca aṅgīrase aparajjhitvā, idāni daṇḍakirājā kisavacche aparajjhitvā saha raṭṭhena vināsaṃ patto’’ti sūyati. Imesaṃ pana catunnaṃ rājūnaṃ nibbattaṭṭhānaṃ mayaṃ na jānāma, taṃ no ṭhapetvā sarabhaṅgasatthāraṃ añño kathetuṃ samattho nāma natthi, taṃ upasaṅkamitvā ime pañhe pucchissāmā’’ti. Te tayopi mahantena parivārena pañhapucchanatthāya nikkhamiṃsu. Te pana ‘‘asukopi nikkhanto’’ti na jānanti, ekeko ‘‘ahameva gacchāmī’’ti maññati, tesaṃ godhāvarinadito avidūre samāgamo [Pg.143] ahosi. Te rathehi otaritvā tayopi ekameva rathaṃ abhiruyha godhāvarinadītīraṃ sampāpuṇiṃsu.

那时，与该国相邻的迦陵伽(Kāliṅga)王、阿ṭṭhaka(Aṭṭhaka)王、毗摩罗陀(Bhīmaratha)王这三位国王心想：“先前听闻，波罗奈(Bārāṇasī)的迦罗富王(Kalābu)冒犯了忍辱仙人而堕入大地；又听闻，椰子王(Nāḷikera)让狗咬死仙人，千臂阿周那(Sahassabāhu Ajjuna)冒犯了安耆罗(Aṅgīrasa)仙人，如今丹达吉(Daṇḍakī)王冒犯了吉萨瓦蹉(Kisavaccha)仙人，连同国家一起灭亡。”“我们不知这四位国王的往生之处，除了萨拉邦咖导师，无人能告知我们。我们应前去拜访他，询问这些问题。”于是，他们三位都带着大批随从，为请法问而出。但他们并不知道其他人也已出发，各自都以为“唯我一人前往”。他们在离戈达瓦里(Godhāvarī)河不远处相遇了。他们从各自的车上下来，三位同登一辆车，抵达了戈达瓦里河岸。

Tasmiṃ khaṇe sakko paṇḍukambalasilāsane nisinno satta pañhe cintetvā ‘‘ime pañhe ṭhapetvā sarabhaṅgasatthāraṃ añño sadevake loke kathetuṃ samattho nāma natthi, taṃ ime pañhe pucchissāmi, imepi tayo rājāno sarabhaṅgasatthāraṃ pañhaṃ pucchituṃ godhāvarinadītīraṃ pattā, etesaṃ pañhepi ahameva pucchissāmī’’ti dvīsu devalokesu devatāhi parivuto devalokato otari. Taṃ divasameva kisavaccho kālamakāsi. Tassa sarīrakiccaṃ kāretuṃ catūsu ṭhānesu anekasahassā isayo tattheva gantvā pañcasu ṭhānesu maṇḍapañca kāretvā anekasahassā isigaṇā kisavacchassa tāpasassa candanacitakaṃ katvā sarīraṃ jhāpesuṃ. Āḷāhanassa samantā aḍḍhayojanamatte ṭhāne dibbakusumavassaṃ vassi. Mahāsatto tassa sarīranikkhepaṃ kārāpetvā assamaṃ pavisitvā tehi isigaṇehi parivuto nisīdi. Tesampi rājūnaṃ nadītīraṃ āgatakāle mahāsenāvāhanatūriyasaddo ahosi. Mahāsatto taṃ sutvā anusissaṃ tāpasaṃ āmantetvā ‘‘tāta, tvaṃ gantvā tāva jānāhi, kiṃ saddo nāmeso’’ti āha. So pānīyaghaṭaṃ ādāya tattha gantvā te rājāno disvā pucchanavasena paṭhamaṃ gāthamāha –

其时，帝释天(Sakko)坐在橙毯石座(paṇḍukambalasilāsana)上，思索了七个问题后想：“于此有天之世间，除萨拉邦咖导师外，无人能解答此等问题。我当去问他。此三位国王亦已抵达戈达瓦里河岸，欲向萨拉邦咖导师请法问，此等问题亦由我来问吧。”于是他率领二天界之天众，从天界降下。就在那一天，吉萨瓦蹉(Kisavaccha)仙人去世了。为处理其遗体，成千上万的仙人前往四处，并在五处搭建了茅棚，众多仙人为吉萨瓦蹉苦行者用檀香木筑起火葬堆，火化其遗体。火葬堆周围半由旬之地，天降花雨。大士(Mahāsatto)安排好遗体火化后，回到净修林，在仙人群围绕中坐下。当那三位国王来到河岸时，响起了大军、车马与乐器之声。大士听闻后，召唤一位弟子苦行者道：“孩子，你且前去察看，是何声音？”那弟子拿着水罐前去，见到诸王后，以提问的方式先说了此偈：

50.

50.

‘‘Alaṅkatā kuṇḍalino suvatthā, veḷuriyamuttātharukhaggabandhā;

Rathesabhā tiṭṭhatha ke nu tumhe, kathaṃ vo jānanti manussaloke’’ti.

“严饰、戴耳环、着美衣，琉璃珍珠饰剑柄；立于卓越战车上，汝等为谁？世人如何称呼汝等？”

Tattha veḷuriyamuttātharukhaggabandhāti veḷuriyamaṇīhi ceva muttālambakehi ca alaṅkatatharūhi khaggaratanehi samannāgatā. Tiṭṭhathāti ekasmiṃ rathe tiṭṭhatha. Ke nūti ke nāma tumhe, kathaṃ vo sañjānantīti?

此中，“琉璃珍珠饰剑柄”(veḷuriyamuttātharukhaggabandhā)意为：配备着以琉璃宝珠和垂挂的珍珠装饰剑柄的宝剑。“立于”(Tiṭṭhatha)意为：站立于一辆战车上。“汝等为谁”(Ke nū)意为：你们是何名姓？“如何称呼汝等”(kathaṃ vo sañjānanti)意为：人们如何识得你们？

Te tassa vacanaṃ sutvā rathā otaritvā vanditvā aṭṭhaṃsu. Tesu aṭṭhakarājā tena saddhiṃ sallapanto dutiyaṃ gāthamāha –

他们听闻其言后，从车上下来，行礼后站立一旁。其中阿ṭṭhaka(Aṭṭhaka)王与他交谈时，说了第二首偈：

51.

51.

‘‘Ahamaṭṭhako [Pg.144] bhīmaratho panāyaṃ, kāliṅgarājā pana uggatoyaṃ;

Susaññatānaṃ isīnaṃ dassanāya, idhāgatā pucchitāyemha pañhe’’ti.

“我是阿ṭṭhaka(Aṭṭhaka)，这位是毗摩罗陀(Bhīmaratha)王；这位是声名显赫的迦陵伽(Kāliṅga)王。为瞻仰善自调伏的仙人，为请法问，我们来到此地。”

Tattha uggatoti cando viya sūriyo viya ca pākaṭo paññāto. Susaññatānaṃ isīnanti, bhante, na mayaṃ vanakīḷādīnaṃ atthāya āgatā, atha kho kāyādīhi susaññatānaṃ sīlasampannānaṃ isīnaṃ dassanatthāya idhāgatā. Pucchitāyemha pañheti sarabhaṅgasatthāraṃ pañhe pucchituṃ emha, āgatāmhāti attho. Ya-kāro byañjanasandhikaroti veditabbo.

此中，“声名显赫”(uggato)意为：如月如日，显赫闻名。“善自调伏的仙人”(Susaññatānaṃ isīnaṃ)意为：尊者，我等并非为林中嬉戏等事而来，实为瞻仰身等善自调伏、具足戒行的仙人而至此地。“为请法问”(Pucchitāyemha pañhe)意为：我们前来向萨拉邦咖导师请法问。此处的ya-kāra当知是辅音连声。

Atha ne tāpaso ‘‘sādhu mahārājā, āgantabbaṭṭhānaññeva āgatāttha, tena hi nhatvā vissamitvā assamapadaṃ pavisitvā isigaṇaṃ vanditvā sarabhaṅgasatthārameva pañhaṃ pucchathā’’ti tehi saddhiṃ paṭisanthāraṃ katvā pānīyaghaṭaṃ ukkhipitvā udakatheve puñchanto ākāsaṃ olokento sakkaṃ devarājānaṃ devagaṇaparivutaṃ erāvaṇakkhandhavaragataṃ otarantaṃ disvā tena saddhiṃ sallapanto tatiyaṃ gāthamāha –

于是，那苦行者对他们说：“善哉，大王！汝等已来到当来之处。那么，请沐浴歇息后，进入净修林，礼敬仙人群，再向萨拉邦咖导师请法问。”他与他们寒暄后，提起水罐，一边擦拭水滴，一边仰望天空，看见天帝释(Sakko)为天众围绕，乘于埃拉瓦那(Erāvaṇa)象王之背降下，便与他交谈，说了第三首偈：

52.

52.

‘‘Vehāyasaṃ tiṭṭhasi antalikkhe, pathaddhuno pannaraseva cando;

Pucchāmi taṃ yakkha mahānubhāva, kataṃ taṃ jānanti manussaloke’’ti.

“汝立于虚空，住于天际，犹如中天十五夜之月。我问汝，大威力之夜叉(yakkha)，世人如何称呼汝？”

Tattha vehāyasanti abbhuggantvā antalikkhe ākāse tiṭṭhasi. Pathaddhunoti pathaddhagato, addhapathe gaganamajjhe ṭhitoti attho.

此中，“立于虚空”(vehāyasaṃ)意为：上升后，住于天际、空中。“中天”(Pathaddhuno)意为：行于中途，即住于天空中央之义。

Taṃ sutvā sakko catutthaṃ gāthamāha –

帝释天听闻后，说了第四首偈：

53.

53.

‘‘Yamāhu devesu ‘sujampatī’ti, ‘maghavā’ti taṃ āhu manussaloke;

Sa devarājā idamajja patto, susaññatānaṃ isīnaṃ dassanāyā’’ti.

“诸天称我为‘须阇之夫’(Sujampati)，世人称我为‘摩伽婆’(Maghavā)。我，天王，今日来到此地，为瞻仰善自调伏的仙人。”

Tattha sa devarājāti so ahaṃ sakko devarājā. Idamajja pattoti idaṃ ṭhānaṃ ajja āgato. Dassanāyāti dassanatthāya vandanatthāya sarabhaṅgasatthārañca pañhaṃ pucchanatthāyāti āha.

此中，“我，天王”(Sa devarājā)意为：我，天帝释。“今日来到此地”(Idamajja patto)意为：今日来到此地。“为瞻仰”(Dassanāya)意为：为瞻仰、礼敬，并向萨拉邦咖导师请法问。

Atha [Pg.145] naṃ anusisso ‘‘sādhu, mahārāja, tumhe pacchā āgacchathā’’ti vatvā pānīyaghaṭaṃ ādāya assamapadaṃ pavisitvā pānīyaghaṭaṃ paṭisāmetvā tiṇṇaṃ rājūnaṃ devarājassa ca pañhapucchanatthāya āgatabhāvaṃ mahāsattassa ārocesi. So isigaṇaparivuto mahāvisālamāḷake nisīdi. Tayo rājāno āgantvā isigaṇaṃ vanditvā ekamantaṃ nisīdiṃsu. Sakkopi otaritvā isigaṇaṃ upasaṅkamitvā añjaliṃ paggayha ṭhito isigaṇaṃ vaṇṇetvā vandamāno pañcamaṃ gāthamāha –

于是，那弟子对他说：“善哉，大王，汝等随后前来。”说完，拿着水罐进入净修林，放好水罐后，向大士报告了三位国王与天王为请法问而来的事。大士在仙人群围绕下，坐于一宽大楼阁中。三位国王前来，礼敬仙人群后，坐于一旁。帝释天也降下，走近仙人群，合掌而立，赞叹并礼敬仙人群，说了第五首偈：

54.

54.

‘‘Dūre sutā no isayo samāgatā, mahiddhikā iddhiguṇūpapannā;

Vandāmi te ayire pasannacitto, ye jīvalokettha manussaseṭṭhā’’ti.

“我等远闻诸仙人，汇聚于此具大神通，具足神变功德。尊者，我以清净心，礼敬于汝等，此生命世界中，人中之最胜。”

Tattha dūre sutā noti, bhante, amhehi tumhe dūre devaloke ṭhitehiyeva sutāti mamāyanto evamāha. Idaṃ vuttaṃ hoti – ime idha samāgatā amhākaṃ isayo dūre sutā yāva brahmalokā vissutā pākaṭāti. Mahiddhikāti mahānubhāvā. Iddhiguṇūpapannāti pañcavidhena iddhiguṇena samannāgatā. Ayireti, ayye. Yeti ye tumhe imasmiṃ jīvaloke manussesu seṭṭhāti.

此中，“我等远闻”(dūre sutā no)意为：尊者，我等虽远住天界，亦听闻汝等。此乃帝释天以“我等”自称而言。此言意为：此等汇聚于此的我等仙人，声名远播，乃至梵天界皆闻名。“具大神通”(Mahiddhikā)意为：具大威力。“具足神变功德”(Iddhiguṇūpapannā)意为：具足五种神变功德。“尊者”(Ayire)意为：圣者。“汝等”(Ye)意为：汝等乃此生命世界中人中之最胜者。

Evaṃ isigaṇaṃ vaṇṇetvā sakko cha nisajjadose pariharanto ekamantaṃ nisīdi. Atha naṃ isīnaṃ adhovāte nisinnaṃ disvā anusisso chaṭṭhaṃ gāthamāha –

如是赞叹仙人群后，帝释天避开六种坐姿之过，坐于一旁。其后，弟子见他坐于仙人群的下风处，便说了第六首偈：

55.

55.

‘‘Gandho isīnaṃ ciradikkhitānaṃ, kāyā cuto gacchati mālutena;

Ito paṭikkamma sahassanetta, gandho isīnaṃ asuci devarājā’’ti.

“长时受禁戒仙人之气味，从身而出，随风飘送。千眼者，请从此退避，天王，仙人之气味乃为不净。”

Tattha ciradikkhitānanti cirapabbajitānaṃ. Paṭikkammāti paṭikkama apehi. Sahassanettāti ālapanametaṃ. Sakko hi amaccasahassehi cintitaṃ atthaṃ ekakova passati, tasmā ‘‘sahassanetto’’ti vuccati. Atha vā sahassanettānaṃ pana devānaṃ dassanūpacārātikkamanasamatthoti sahassanettā[Pg.146]. Asucīti sedamalādīhi paribhāvitattā duggandho, tumhe ca sucikāmā, tena vo esa gandho bādhatīti.

此处“久修梵行者”(ciradikkhitānaṃ)是指长期出家的人。“退避”(paṭikkamma)是指退开、离开。“千眼者”(sahassanetta)是一种称呼。帝释天(Sakko)能独自看清上千位大臣所思考的事情，因此被称为“千眼者”。或者，他有能力超越上千天神的视域，所以被称为“千眼者”。“不净”(asucī)是指因为汗垢等所熏染而有臭味，而你们又喜欢清净，因此这种气味会让你们感到困扰。

Taṃ sutvā sakko itaraṃ gāthamāha –

听闻此言，帝释天又说了另一首偈颂：

56.

56.

‘‘Gandho isīnaṃ ciradikkhitānaṃ, kāyā cuto gacchatu mālutena;

Vicittapupphaṃ surabhiṃva mālaṃ, gandhañca etaṃ pāṭikaṅkhāma bhante;

Na hettha devā paṭikkūlasaññino’’ti.

“久修梵行仙人之气味，从身散发随风飘；犹如杂色芬芳之花鬘，尊者，我等渴求此香；诸天于此无厌恶想。”

Tattha gacchatūti yathāsukhaṃ pavattatu, nāsapuṭaṃ no paharatūti attho. Pāṭikaṅkhāmāti icchāma patthema. Etthāti etasmiṃ gandhe devā jigucchasaññino na honti. Dussīleyeva hi devā jigucchanti, na sīlavanteti.

此处“飘散”(gacchatu)是指自在地散发，意思是愿它吹拂我们的鼻孔。“我们渴求”(pāṭikaṅkhāma)是指我们希望、期盼。“此处”(ettha)是指诸天对此香气无厌恶之想。诸天只厌恶不持戒者，不厌恶持戒者。

Evañca pana vatvā ‘‘bhante, anusissa ahaṃ mahantena ussāhena pañhaṃ pucchituṃ āgato, okāsaṃ me karohī’’ti āha. So tassa vacanaṃ sutvā uṭṭhāyāsanā isigaṇaṃ okāsaṃ karonto gāthādvayamāha –

如此说完，他接着说：“尊者，我乃求教之人，怀着极大的热情前来请教问题，请给我提问的机会。”听了他的话，他从座位上起身，为仙人众创造机缘，并说了两首偈颂：

57.

57.

‘‘Purindado bhūtapatī yasassī, devānamindo sakko maghavā sujampati;

Sa devarājā asuragaṇappamaddano, okāsamākaṅkhati pañha pucchituṃ.

“施城者，众生主，有名望者，诸天之主，帝释天，摩伽婆，苏阇之夫；彼天王，摧伏阿修罗众，正寻求机会，欲问一事。”

58.

58.

‘‘Ko nevimesaṃ idha paṇḍitānaṃ, pañhe puṭṭho nipuṇe byākarissati;

Tiṇañca raññaṃ manujādhipānaṃ, devānamindassa ca vāsavassā’’ti.

“于此智者众中，究竟有谁，能为三位人主国王，以及天主帝释天(Vāsava)，解答所问的精微之题？”

Tattha ‘‘purindado’’tiādīni sakkasseva guṇanāmāni. So hi pure dānaṃ dinnattā purindado, bhūtesu jeṭṭhakattā bhūtapati, parivārasampadāya yasassī, paramissaratāya devānamindo, sattannaṃ vattapadānaṃ suṭṭhu katattā sakko, purimajātivasena maghavā, sujāya asurakaññāya patibhāvena [Pg.147] sujampati, devānaṃ rañjanatāya devarājā. Ko nevāti ko nu eva. Nipuṇeti saṇhasukhume pañhe. Raññanti rājūnaṃ. Imesaṃ catunnaṃ rājūnaṃ manaṃ gahetvā ko imesaṃ paṇḍitānaṃ isīnaṃ pañhe kathessati, pañhaṃ nesaṃ kathetuṃ samatthaṃ jānāthāti vadati.

此处“施城者”(Purindada)等皆为帝释天(Sakko)的功德名。他因往昔行布施而为“施城者”；因是众生中的最长者而为“众生主”(bhūtapati)；因眷属圆满而为“有名望者”(yasassī)；因至高的主权而为“诸天之主”(devānaminda)；因善行七誓句而为“帝释天”；因前世生为摩伽而为“摩伽婆”(Maghavā)；因阿修罗女苏阇(Sujā)为妻而为“苏阇之夫”(Sujampati)；因令诸天喜悦而为“天王”(devarāja)。“究竟谁”(ko neva)即“究竟是谁”(ko nu eva)。“精微”(nipuṇe)指细致微妙的问题。“诸王”(raññaṃ)即各位国王。他说：‘在这些智者仙人中，谁能体察这四位国王的心意，并为他们解答问题？请告知谁有能力解答他们的问题。’

Taṃ sutvā isigaṇo, ‘‘mārisa, anusissa tvaṃ pathaviyaṃ ṭhatvā pathaviṃ apassanto viya kathesi, ṭhapetvā sarabhaṅgasatthāraṃ ko añño etesaṃ pañhaṃ kathetuṃ samattho’’ti vatvā gāthamāha –

听闻此言，仙人众说道：“贤友阿奴悉(Anusissa)，你就像站在地上却看不到地面一样说话，除了萨拉邦咖(Sarabhaṅga)导师之外，谁还能解答这些问题呢？”说完，他们说了一偈：

59.

59.

‘‘Ayaṃ isi sarabhaṅgo tapassī, yato jāto virato methunasmā;

Āceraputto suvinītarūpo, so nesaṃ pañhāni viyākarissatī’’ti.

“此仙人萨拉邦咖，苦行者，自出生即远离淫欲法(methunadhamma)；阿遮罗之子(Āceraputta)，善调御者，他将为彼等解答问题。”

Tattha sarabhaṅgoti sare khipitvā ākāse sarapāsādādīni katvā puna ekena sarena te sare pātento bhaṅgavibhaṅge akāsīti sarabhaṅgo. Methunasmāti methunadhammato. So kira methunaṃ asevitvā pabbajito. Āceraputtoti rañño ācariyassa purohitassa putto.

此处“萨拉邦咖”(Sarabhaṅga)之名，意指：他将箭射向空中，以箭在空中造出楼阁等，再以一支箭将那些箭击落，使其破碎分解，故名萨拉邦咖。“离于淫欲”(methunasmā)即离于淫欲法。据说他因未曾行淫而出家。“阿遮罗之子”(Āceraputta)指国王的导师、国师之子。

Evañca pana vatvā isigaṇo anusissaṃ āha – ‘‘mārisa, tvameva satthāraṃ vanditvā isigaṇassa vacanena sakkena pucchitapañhakathanāya okāsaṃ kārehī’’ti. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā satthāraṃ vanditvā okāsaṃ kārento anantaraṃ gāthamāha –

仙人众说完这些话后，对阿奴悉说：“贤友，你务必先礼敬导师，并以仙人众之名，为帝释天所问之事请求（导师）开许。”阿奴悉回答：“好的”，在礼敬导师后，便创造机缘，说了以下偈颂：

60.

60.

‘‘Koṇḍañña pañhāni viyākarohi, yācanti taṃ isayo sādhurūpā;

Koṇḍañña eso manujesu dhammo, yaṃ vuddhamāgacchati esa bhāro’’ti.

“憍陈如，请解答诸疑问，众善仙人在此殷勤启请；憍陈如，此乃世间之法，年长德劭者，肩此重任。”

Tattha koṇḍaññāti taṃ gottenālapati. Dhammoti sabhāvo. Yaṃ vuddhanti yaṃ paññāya vuddhaṃ purisaṃ esa pañhānaṃ vissajjanabhāro nāma āgacchati, eso manujesu sabhāvo, tasmā candimasūriyasahassaṃ uṭṭhāpento viya pākaṭaṃ katvā devarañño pañhe kathehīti.

此处“憍陈如”(Koṇḍañña)是指用其氏族名来称呼他。“法”(dhammo)是指事物的本性。“年长者”(vuddhaṃ)是指在智慧上增长之人。解答问题的重任会降临到这样的人身上，这是世间的本性。因此，要像升起千日千月般，清晰明白地向天王(devarāja)解说这些问题。

Tato [Pg.148] mahāpuriso okāsaṃ karonto anantaraṃ gāthamāha –

于是，那位大士(mahāpurisa)开许后，随即说了一偈：

61.

61.

‘‘Katāvakāsā pucchantu bhonto, yaṃ kiñci pañhaṃ manasābhipatthitaṃ;

Ahañhi taṃ taṃ vo viyākarissaṃ, ñatvā sayaṃ lokamimaṃ parañcā’’ti.

“既已开许，诸位尊者可随意提问，任何心中所期愿的问题；我必为你们一一解答，因我已亲自证知此世与彼世。”

Tattha yaṃ kiñcīti na kevalaṃ tumhākaṃyeva, atha kho sadevakassapi lokassa yaṃ manasābhipatthitaṃ, taṃ maṃ bhavanto pucchantu. Ahañhi vo idhalokanissitaṃ vā paralokanissitaṃ vā sabbaṃ pañhaṃ imañca parañca lokaṃ sayaṃ paññāya sacchikatvā kathessāmīti sabbaññupavāraṇaṃ sampavāresi.

此处“任何事物”(yaṃ kiñci)意指：不仅是你们的，也包括含括天人的世间，心中所期愿的任何事物，尊者们都可问我。因为我能以自身智慧，亲自证知此世与彼世，然后为你们讲述一切与此世或彼世相关的问题。如此，他作了遍知者的自恣。

Evaṃ tena okāse kate sakko attanā abhisaṅkhataṃ pañhaṃ pucchi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如此，在他开许之后，帝释天问了一个自己准备好的问题。为阐明此义，导师说道：

62.

62.

‘‘Tato ca maghavā sakko, atthadassī purindado;

Apucchi paṭhamaṃ pañhaṃ, yañcāsi abhipatthitaṃ.

其后，摩伽婆帝释天，见义(Atthadassī)，施城者(Purindada)，问了第一个问题，即他所期愿之事。

63.

63.

‘‘Kiṃ sū vadhitvā na kadāci socati, kissappahānaṃ isayo vaṇṇayanti;

Kassīdha vuttaṃ pharusaṃ khametha, akkhāhi me koṇḍañña etamattha’’nti.

“杀何物后永不忧，舍何物为仙人赞？于此，谁之粗语应堪忍？憍陈如(Koṇḍañña)，请为我解此义。”

Tattha yañcāsīti yaṃ tassa manasā abhipatthitaṃ āsi, taṃ pucchīti attho. Etanti etaṃ mayā pucchitamatthaṃ akkhāhi meti ekagāthāya tayo pañhe pucchi.

此处“他所愿”(yañcāsi)是指他问了心中所期愿之事。“此义”(etamatthaṃ)是指‘请为我解释我所问之义’。他以一首偈颂问了三个问题。

Tato paraṃ byākaronto āha –

于是，他解答道：

64.

64.

‘‘Kodhaṃ vadhitvā na kadāci socati, makkhappahānaṃ isayo vaṇṇayanti;

Sabbesaṃ vuttaṃ pharusaṃ khametha, etaṃ khantiṃ uttamamāhu santo’’ti.

“杀忿怒后永不忧，舍覆藏为仙人赞；于一切粗言皆堪忍，圣者称此为最上忍。”

Tattha kodhaṃ vadhitvāti kodhaṃ māretvā chaḍḍetvā. Socanto hi paṭighacitteneva socati, kodhābhāvā kuto soko. Tena vuttaṃ [Pg.149] ‘‘na kadāci socatī’’ti. Makkhappahānanti parehi attano kataguṇamakkhanalakkhaṇassa akataññubhāvasaṅkhātassa makkhassa pahānaṃ isayo vaṇṇayanti. Sabbesanti hīnamajjhimukkaṭṭhānaṃ sabbesampi pharusaṃ vacanaṃ khametha. Santoti porāṇakā paṇḍitā evaṃ kathenti.

此处“杀忿怒”(kodhaṃ vadhitvā)意为杀死、抛弃忿怒。因为忧愁者是以嗔恚心而忧愁，若无忿怒，何来忧愁？因此说‘永不忧愁’。“舍覆藏”(makkhappahānaṃ)是指仙人们赞叹舍弃覆藏他人之恩德、忘恩负义的‘覆藏’。“一切”(sabbesaṃ)是指对所有下等、中等或上等者，其粗恶言语皆应忍受。“圣者”(santo)即古来的智者如是说。

Sakko āha –

帝释天说：

65.

65.

‘‘Sakkā ubhinnaṃ vacanaṃ titikkhituṃ, sadisassa vā seṭṭhatarassa vāpi;

Kathaṃ nu hīnassa vaco khametha, akkhāhi me koṇḍañña etamattha’’nti.

“容忍二者之言，确有可能，无论是同等者或更胜者；然于卑劣者之言，何以堪忍？憍陈如，请为我解释此义。”

Sarabhaṅgo āha –

萨拉邦咖说：

66.

66.

‘‘Bhayā hi seṭṭhassa vaco khametha, sārambhahetū pana sādisassa;

Yo cīdha hīnassa vaco khametha, etaṃ khantiṃ uttamamāhu santo’’ti. –

“因畏惧而忍胜者之言，因争竞而忍同等者；若能于此忍劣者之言，圣者称此为最上之忍。”

Evamādīnaṃ gāthānaṃ vacanappaṭivacanavasena sambandho veditabbo.

应当了解，诸如此类的偈颂，是以问答往复的方式相互关联的。

Tattha akkhāhi meti, bhante koṇḍañña, tumhehi dve pañhā sukathitā, eko me cittaṃ na gaṇhāti, kathaṃ sakkā attano hīnatarassa vacanaṃ adhivāsetuṃ, taṃ mama akkhāhīti pucchanto evamāha. Etaṃ khantinti yadetaṃ jātigottādihīnassa vacanaṃ khamanaṃ, etaṃ khantiṃ uttamanti porāṇakapaṇḍitā vadanti. Yaṃ panetaṃ jātiādīhi seṭṭhassa bhayena, sadisassa karaṇuttariyalakkhaṇe sārambhe ādīnavadassanena khamanaṃ, nesā adhivāsanakhanti nāmāti attho.

在此，有人如此问道：“尊者憍陈如，您已善说了两个问题，但有一个问题我心中不解：如何能忍受比自己低下者的话语？请您为我说明。”（菩萨）如此说道。其义为：此忍耐，即是对出身、种姓等低下者的言语的容忍，古来的智者说这是最上的忍耐。然而，对于因出身等而高于自己的尊贵者，出于畏惧而忍受；对于同等者，因看见争胜的过患而忍受；此等并非名为“安忍”。

Evaṃ vutte sakko mahāsattaṃ āha – ‘‘bhante, paṭhamaṃ tumhe ‘sabbesaṃ vuttaṃ pharusaṃ khametha, etaṃ khantiṃ uttamamāhu santo’ti vatvā idāni ‘yo cīdha hīnassa vaco khametha, etaṃ khantiṃ uttamamāhu santo’ti vadatha, na vo purimena pacchimaṃ sametī’’ti. Atha naṃ mahāsatto, ‘‘sakka, pacchimaṃ mayā ‘ayaṃ hīno’ti ñatvā pharusavacanaṃ adhivāsentassa vasena vuttaṃ, yasmā pana na sakkā rūpadassanamattena sattānaṃ seṭṭhādibhāvo ñātuṃ, tasmā [Pg.150] purimaṃ vutta’’nti vatvā sattānaṃ aññatra saṃvāsā rūpadassanamattena seṭṭhādibhāvassa duviññeyyataṃ pakāsento gāthamāha –

听闻此言，帝释天对大士说道：“尊者，您先前说‘对一切人的粗恶言语都要忍耐，圣者称此为最上忍耐’，现在却说‘若对低下之人的言语能够忍耐，圣者称此为最上忍耐’，您前面的话与后面的话不一致啊。”于是大士对他说：“帝释天，后面的话是我在明知‘此人低下’的情况下，忍耐粗恶言语而说的。然而，因为不能仅凭外貌来知道众生的优劣，所以才说了前面的话。”说完，为了阐明仅凭外貌而不住在一起，是难以了知众生优劣之别的，他说了此偈：

67.

67.

‘‘Kathaṃ vijaññā catupattharūpaṃ, seṭṭhaṃ sarikkhaṃ athavāpi hīnaṃ;

Virūparūpena caranti santo, tasmā hi sabbesaṃ vaco khamethā’’ti.

“如何能了知，四威仪所覆，是胜是等同，抑或是卑下？圣者以异相，游行于世间，是故于一切，皆应忍其言。”

Tattha catupattharūpanti catūhi iriyāpathehi paṭicchannasabhāvaṃ. Virūparūpenāti virūpānaṃ lāmakapuggalānaṃ rūpena uttamaguṇā santopi vicaranti. Imasmiṃ panatthe majjhantikattherassa vatthu kathetabbaṃ.

在此，“四威仪所覆”（catupattharūpaṃ）是指其本性被四种威仪所遮盖。“以异相”（Virūparūpena）是指圣者虽有殊胜功德，却以丑陋卑劣之人的形相游化。关于此义，应讲述摩阐提(Majjhantika)长老的故事。

Taṃ sutvā sakko nikkaṅkho hutvā, ‘‘bhante, etāya no khantiyā ānisaṃsaṃ kathehī’’ti yāci. Athassa mahāsatto gāthamāha –

听闻此言，帝释天心无疑惑，恳求道：“尊者，请为我们讲述此忍耐的利益。”于是大士为他说了此偈：

68.

68.

‘‘Na hetamatthaṃ mahatīpi senā, sarājikā yujjhamānā labhetha;

Yaṃ khantimā sappuriso labhetha, khantībalassūpasamanti verā’’ti.

“纵有大军与王，奋战亦不能得，具忍善士所得，忍力能息诸怨。”

Tattha etamatthanti etaṃ veravūpasamanippaṭighasabhāvasaṅkhātaṃ atthaṃ.

在此，“此益”（etam atthaṃ）是指平息怨恨、自性无嗔的利益。

Evaṃ mahāsattena khantiguṇe kathite te rājāno cintayiṃsu – ‘‘sakko attanova pañhe pucchati, amhākaṃ pucchanokāsaṃ na dassatī’’ti. Atha nesaṃ ajjhāsayaṃ viditvā sakko attanā abhisaṅkhate cattāro pañhe ṭhapetvāva tesaṃ kaṅkhaṃ pucchanto gāthamāha –

如此，当大士讲述忍耐的功德后，那些国王们心想：“帝释天只问自己的问题，不给我们提问的机会。”那时，帝释天知晓他们的意图，便将自己所准备的四个问题放置一旁，而为了解答他们的疑惑，说了此偈：

69.

69.

‘‘Subhāsitaṃ te anumodiyāna, aññaṃ taṃ pucchāmi tadiṅgha brūhi;

Yathā ahuṃ daṇḍakī nāḷikero, athajjuno kalābu cāpi rājā;

Tesaṃ gatiṃ brūhi supāpakamminaṃ, katthūpapannā isīnaṃ viheṭhakā’’ti.

“随喜您的善说，我另有事请教，恳请您即告知。昔有丹达吉王、那利迦王、阿朱那王及迦拉布王，请说此等极恶业者之归趣，彼等恼害仙人者，生于何处？”

Tattha [Pg.151] anumodiyānāti idaṃ mayā puṭṭhānaṃ tiṇṇaṃ pañhānaṃ vissajjanasaṅkhātaṃ tava subhāsitaṃ anumoditvā. Yathā ahunti yathā cattāro janā ahesuṃ. Kalābu cāti kalāburājā ca. Athajjunoti atha ajjunarājā.

在此，“随喜”（anumodiyāna）是指：我随喜您对我所问三个问题的解答，即您的善说。“昔有”（Yathā ahuṃ）是指：昔有此四人。“及迦拉布”（Kalābu cā）即迦拉布王。“及阿朱那”（athajjuno）即阿朱那王。

Athassa vissajjento mahāsatto pañca gāthāyo abhāsi –

于是大士为了解答，说了五首偈颂：

70.

70.

‘‘Kisañhi vacchaṃ avakiriya daṇḍakī, ucchinnamūlo sajano saraṭṭho;

Kukkuḷanāme nirayamhi paccati, tassa phuliṅgāni patanti kāye.

“丹达吉(Daṇḍakī)辱瘦弱仙人子，连同人民国土被根除；于名为‘炽燃’之地狱受煎熬，火星坠落其身。”

71.

71.

‘‘Yo saññate pabbajite aheṭhayi, dhammaṃ bhaṇante samaṇe adūsake;

Taṃ nāḷikeraṃ sunakhā parattha, saṅgamma khādanti viphandamānaṃ.

“若人恼害自制出家者，宣说正法、无过之沙门；彼那利迦(Nāḷikera)在来世，为群犬所聚而食，于挣扎中被吞噬。”

72.

72.

‘‘Athajjuno niraye sattisūle, avaṃsiro patito uddhaṃpādo;

Aṅgīrasaṃ gotamaṃ heṭhayitvā, khantiṃ tapassiṃ cirabrahmacāriṃ.

“阿朱那(Ajjuna)恼害鸯耆罗(Aṅgīrasa)乔达摩(Gotama)，具忍苦行、长久梵行者；堕于地狱之枪矛上，头下脚上而倒悬。”

73.

73.

‘‘Yo khaṇḍaso pabbajitaṃ achedayi, khantiṃ vadantaṃ samaṇaṃ adūsakaṃ;

Kalābuvīciṃ upapajja paccati, mahāpatāpaṃ kaṭukaṃ bhayānakaṃ.

“若人肢解出家者，宣说忍辱、无过之沙门；彼迦拉布(Kalābu)堕于无间地狱，于大威王(Mahāpatāpa)地狱受剧苦、恐怖之煎熬。”

74.

74.

‘‘Etāni sutvā nirayāni paṇḍito, aññāni pāpiṭṭhatarāni cettha;

Dhammaṃ care samaṇabrāhmaṇesu, evaṃkaro saggamupeti ṭhāna’’nti.

“智者闻此等地狱，及其他更恶劣者；应对沙门、婆罗门行于正法，如此行者得生天界。”

Tattha kisanti appamaṃsalohitattā kisasarīraṃ. Avakiriyāti avakiritvā niṭṭhubhanadantakaṭṭhapātanena tassa sarīre kaliṃ pavāhetvā. Ucchinnamūloti [Pg.152] ucchinnamūlo hutvā. Sajanoti sapariso. Kukkuḷanāme nirayamhīti yojanasatappamāṇe kappasaṇṭhite uṇhachārikaniraye. Phuliṅgānīti vītaccitaṅgārā. Tassa kira tattha uṇhakukkuḷe nimuggassa navahi vaṇamukhehi uṇhā chārikā pavisanti, sīse mahantamahantā aṅgārā patanti. Tesaṃ pana patanakāle sakalasarīraṃ dīparukkho viya jalati, balavavedanā vattanti. So adhivāsetuṃ asakkonto mahāviravaṃ ravati. Sarabhaṅgasatthā pathaviṃ bhinditvā taṃ tattha tathāpaccamānaṃ dassesi, mahājano bhayasantāsamāpajji. Tassa ativiya bhītabhāvaṃ ñatvā mahāsatto taṃ nirayaṃ antaradhāpesi.

在此，“瘦弱”（kisaṃ）是指因血肉稀少而身体消瘦。“辱”（avakiriya）是指通过唾吐、丢弃齿木，在他身上散播污秽。“被根除”（ucchinnamūlo）是指被连根拔起。“连同人民”（sajano）是指连同其随从。“于名为‘炽燃’之地狱”（Kukkuḷanāme nirayamhi）是指在百由旬量、住劫形成的热灰地狱中。“火星”（phuliṅgāni）是指无焰的炭火。据说，当他沉入那热灰中时，热灰从九个伤口进入身体，头上更有巨大的炭块坠落。当炭块坠落时，他全身如灯树般燃烧，剧痛不止。他无法忍受而发出巨大的哀嚎。萨拉邦咖(Sarabhaṅga)导师裂开大地，向众人展示他正在那里受煎熬的景象，大众惊恐万分。大士知晓他们极度恐惧，便让那地狱消失了。

Dhammaṃ bhaṇanteti dasakusalakammapathadhammaṃ bhāsante. Samaṇeti samitapāpe. Adūsaketi niraparādhe. Nāḷikeranti evaṃnāmakaṃ rājānaṃ. Paratthāti paraloke niraye nibbattaṃ. Saṅgammāti ito cito ca samāgantvā chinditvā mahantamahantā sunakhā khādanti. Tasmiṃ kira kaliṅgaraṭṭhe dantapuranagare nāḷikere nāma raññe rajjaṃ kārayamāne eko mahātāpaso pañcasatatāpasaparivuto himavantā āgamma rājuyyāne vāsaṃ kappetvā mahājanassa dhammaṃ desesi. ‘‘Dhammikatāpaso uyyāne vasatī’’ti raññopi ārocayiṃsu. Rājā pana adhammiko adhammena rajjaṃ kāresi. So amaccesu tāpasaṃ pasaṃsantesu ‘‘ahampi dhammaṃ suṇissāmī’’ti uyyānaṃ gantvā tāpasaṃ vanditvā nisīdi. Tāpaso raññā saddhiṃ paṭisanthāraṃ karonto ‘‘kiṃ, mahārāja, dhammena rajjaṃ kāresi, janaṃ na pīḷesī’’ti āha. So tassa kujjhitvā ‘‘ayaṃ kūṭajaṭilo ettakaṃ kālaṃ nāgarānaṃ santike mamaññeva aguṇaṃ kathesi maññe, hotu jānissāmī’’ti cintetvā ‘‘sve amhākaṃ gharadvāraṃ āgaccheyyāthā’’ti nimantetvā punadivase purāṇagūthassa cāṭiyo paripūrāpetvā tāpasesu āgatesu tesaṃ bhikkhābhājanāni gūthassa pūrāpetvā dvāraṃ pidahāpetvā musalāni ca lohadaṇḍe ca gāhāpetvā isīnaṃ sīsāni bhindāpetvā jaṭāsu gāhāpetvā kaḍḍhāpetvā sunakhehi khādāpetvā tattheva bhinnaṃ pathaviṃ pavisitvā sunakhamahāniraye nibbattati, tatrassa tigāvutappamāṇasarīraṃ [Pg.153] ahosi. Atha naṃ mahantamahantā mahāhatthippamāṇā pañcavaṇṇā sunakhā anubandhitvā ḍaṃsitvā navayojanāya jalitaayapathaviyā pātetvā mukhapūraṃ luñcantā vipphandamānaṃ khādiṃsu. Mahāsatto pathaviṃ dvidhā bhinditvā taṃ nirayaṃ dassetvā mahājanassa bhītabhāvaṃ ñatvā antaradhāpesi.

所谓“说法者”(Dhammaṃ bhaṇanta)，即演说十善业道之法。所谓“沙门”(Samaṇa)，即平息罪恶者。所谓“无过者”(Adūsaka)，即无罪之人。所谓“那利迦”(Nāḷikera)，是国王之名。所谓“于他世”(Parattha)，即于来世生地狱中。所谓“相聚”(Saṅgamma)，是指从四处聚集而来，巨大的狗群撕咬啃食他。据说，在迦陵伽国(Kaliṅgaraṭṭha)的齿城(Dantapura)，有名叫那利迦的国王正在统治。一位大苦行者率领五百位苦行者从喜马拉雅山(Himavanta)前来，安住于王家园林中，为大众说法。人们也向国王禀告：“有位如法的苦行者住在园林里。”但国王不如法，以非法治国。当大臣们赞叹苦行者时，他心想：“我也去听听法。”便前往园林，礼拜苦行者后坐下。苦行者与国王寒暄道：“大王，您是以正法治国，不压迫人民吗？”国王听后对他心生愤怒，暗忖：“这虚伪的结发者，想必这么久以来都在城民面前说我的坏话。好吧，我会让他知道厉害！”于是邀请道：“明日请到我们家门口来。”次日，他命人装满数罐陈年粪便，待苦行者们到来，便将粪便倒入他们的钵中，然后关上大门，命人手持木棍与铁棒，击破仙人们的头颅，抓住他们的发髻拖拽，再放狗啃食。国王自己则当场堕入裂开的大地，生于犬嚎大地狱(Sunakhamahāniraya)，其身高达三由旬。于是，无数如大象般巨大的五色恶犬追逐啃咬他，将他抛到九由旬宽的燃烧铁地上，在他痛苦挣扎时，群犬便大口撕咬吞食。大士（菩萨）令大地裂开两半，向众人展示此地狱景象，了知大众心生恐惧后，便令其消失。

Athajjunoti sahassabāhurājā. Aṅgīrasanti aṅgehi raṃsīnaṃ niccharaṇato evaṃladdhanāmaṃ. Heṭhayitvāti viheṭhetvā visapītakaṇḍena vijjhitvā jīvitakkhayaṃ pāpetvā. So kira ajjuno nāma rājā mahisakaraṭṭhe ketakarājadhāniyaṃ rajjaṃ kārento migavaṃ gantvā mige vadhitvā aṅgārapakkamaṃsaṃ khādanto vicari. Athekadivasaṃ migānaṃ āgamanaṭṭhāne koṭṭhakaṃ katvā mige olokayamāno aṭṭhāsi. Tadā so tāpaso tassa rañño avidūre ekaṃ kārarukkhaṃ abhiruhitvā phalāni ocinanto ocinitaphalasākhaṃ muñci. Tassā vissaṭṭhāya saddena taṃṭhānaṃ pattā migā palāyiṃsu. Rājā kujjhitvā tāpasaṃ visamissitena sallena vijjhi. So parigalitvā patanto matthakena khadirakhāṇukaṃ āsādetvā sūlaggeyeva kālamakāsi. Rājā taṅkhaṇeyeva dvidhā bhinnaṃ pathaviṃ pavisitvā sattisūlaniraye nibbatti, tigāvutappamāṇaṃ sarīraṃ ahosi. Tatra taṃ nirayapālā jalitehi āvudhehi koṭṭetvā jalitaṃ ayapabbataṃ āropenti. Pabbatamatthake ṭhitakāle vāto paharati, so vātappahārena parigalitvā patati. Tasmiṃ khaṇe heṭṭhā navayojanāya jalitaayapathaviyā mahātālakkhandhappamāṇaṃ jalitaṃ ayasūlaṃ uṭṭhahati. So sūlaggamatthakeyeva āsādetvā sūlāvuto tiṭṭhati. Tasmiṃ khaṇe pathavī jalati, sūlaṃ jalati, tassa sarīraṃ jalati. So tattha mahāravaṃ ravanto paccati. Mahāsatto pathaviṃ dvidhā katvā taṃ nirayaṃ dassetvā mahājanassa bhītabhāvaṃ ñatvā antaradhāpesi.

“阿朱那”(Ajjuna)是指千臂国王。“鸯耆罗”(Aṅgīrasa)是因其身肢能放射光芒而得名。此处“伤害”(heṭhayitvā)意为：恼害、以毒箭射击，致其丧命。据说，这位名叫阿朱那的国王，在摩醯沙迦国(Mahisakaraṭṭha)的计陀迦(Ketakā)王都治国时，常去林中狩猎，猎杀鹿后，以炭火烤肉为食。一日，他在鹿群常经之处设下埋伏，静观鹿群。当时，那位苦行者正在国王不远处，攀上一棵迦罗树(kārarukkha)采摘果实，失手掉落了刚摘下的果枝。树枝落地的声响惊走了到达此处的鹿群。国王大怒，用淬毒的箭射向苦行者。苦行者翻滚坠落，头部撞上佉陀罗树(khadira)的树桩，当场被桩尖刺死。国王随即堕入裂开的大地，生于剑矛地狱(Sattisūlaniraya)，其身高达三由旬。地狱的狱卒用燃烧的兵器砍斫他，并将他驱上燃烧的铁山。当他立于山顶时，狂风袭来，将他吹落。刹那间，下方九由旬宽的燃烧铁地上，升起一根如巨型棕榈树干般的燃烧铁矛，他恰好落在矛尖上，头颅被贯穿，身体被钉在矛上。此时，大地在燃烧，铁矛在燃烧，他的身体也在燃烧。他在那里遭受炙烤，发出巨大的嚎叫。大士令大地裂开，向众人展示此地狱景象，了知大众心生恐惧后，便令其消失。

Khaṇḍasoti cattāro hatthapāde kaṇṇanāsañca khaṇḍākhaṇḍaṃ katvā. Adūsakanti niraparādhaṃ. Tathā chedāpetvā dvīhi kasāhi pahārasahassehi tāḷāpetvā jaṭāsu gahetvā ākaḍḍhāpetvā paṭikujjaṃ nipajjāpetvā [Pg.154] piṭṭhiyaṃ paṇhiyā paharitvā mahādukkhasamappitaṃ akāsi. Kalābuvīcinti kalābu avīciṃ. Kaṭukanti tikhiṇavedanaṃ, evarūpaṃ nirayaṃ upapajjitvā channaṃ jālānaṃ antare paccati. Vitthārato pana kalāburañño vatthu khantivādijātake (jā. 1.4.49-52) kathitameva. Aññāni pāpiṭṭhatarāni cetthāti etehi nirayehi pāpiṭṭhatarāni ca aññāni nirayāni sutvā. Dhammaṃ careti, sakka devarāja, paṇḍito kulaputto na kevalaṃ eteyeva cattāro nirayā, eteyeva ca rājāno nerayikā, atha kho aññepi nirayā, aññepi ca rājāno nirayesu uppannāti viditvā catupaccayadānadhammikārakkhāvaraṇasaṃvidhānasaṅkhātaṃ samaṇabrāhmaṇesu dhammaṃ careyyāti.

“碎其身”(Khaṇḍaso)，即将手足四肢与耳鼻斩为碎块。“无辜者”(Adūsaka)，即无罪之人。他命人将（仙人）如此斩断肢体后，又用双鞭抽打上千次，抓住头发拖行，使其面朝下趴着，再用脚后跟猛踢其背，使其遭受极大的痛苦。“迦蓝浮于无间”(Kalābuvīci)，即迦蓝浮王(Kalābu)堕入无间地狱(Avīci)。“剧苦”(Kaṭuka)，即剧烈的苦受，堕入此等地狱，于六重火网间备受煎熬。关于迦蓝浮王的故事，在《忍辱仙人本生》(Khantivādijātaka)中已有详述。“尚有更甚于此”，即听闻尚有比这些地狱更为惨烈的其他地狱。所谓“应行于法”(Dhammaṃ care)，天帝释，是指有智慧的良家子了知不仅只有这四种地狱，也不仅只有这些国王是地狱众生，尚有其他地狱，亦有其他国王生于地狱中，因此，他应当对沙门、婆罗门奉行正法，此法即是行四事供养、如法守护与结界防护。

Evaṃ mahāsattena catunnaṃ rājūnaṃ nibbattaṭṭhāne dassite tayo rājāno nikkaṅkhā ahesuṃ. Tato sakko avasese cattāro pañhe pucchanto gāthamāha –

如是，大士开示了四位国王的转生之处后，三位国王便不再疑惑。之后，帝释天主提出剩下的四个问题，并说了偈颂——

75.

75.

‘‘Subhāsitaṃ te anumodiyāna, aññaṃ taṃ pucchāmi tadiṅgha brūhi;

Kathaṃvidhaṃ sīlavantaṃ vadanti, kathaṃvidhaṃ paññavantaṃ vadanti;

Kathaṃvidhaṃ sappurisaṃ vadanti, kathaṃvidhaṃ no siri no jahātī’’ti.

“闻君善说我随喜， 尚有一问请告知： 何等之人谓持戒？ 何等之人谓有慧？ 何等之人谓善士？ 何等之人福不离？”

Tattha kathaṃvidhaṃ no siri no jahātīti kathaṃvidhaṃ nu purisaṃ paṭiladdhasirī na jahātīti.

此中，“何等之人福不离”(kathaṃvidhaṃ no siri no jahāti)一句，意为何种之人，已得福禄而福禄不离？

Athassa vissajjento mahāsatto catasso gāthāyo abhāsi –

于是，大士为他解答，说了四首偈颂——

76.

76.

‘‘Kāyena vācāya ca yodha saññato, manasā ca kiñci na karoti pāpaṃ;

Na attahetū alikaṃ bhaṇeti, tathāvidhaṃ sīlavantaṃ vadanti.

“身语意三业， 此中皆调伏， 不为己私利， 而说虚妄语， 如是之人，谓为持戒者。”

77.

77.

‘‘Gambhīrapañhaṃ [Pg.155] manasābhicintayaṃ, nāccāhitaṃ kamma karoti luddaṃ;

Kālāgataṃ atthapadaṃ na riñcati, tathāvidhaṃ paññavantaṃ vadanti.

“深思难解义， 不作暴恶业， 应时不错失， 有益之言辞， 如是之人，谓为智慧者。”

78.

78.

‘‘Yo ve kataññū katavedi dhīro, kalyāṇamitto daḷhabhatti ca hoti;

Dukhitassa sakkacca karoti kiccaṃ, tathāvidhaṃ sappurisaṃ vadanti.

“知恩且报恩， 智者为善友， 坚定不移者， 于苦难之人， 尽心竭力助， 如是之人，谓为善士。”

79.

79.

‘‘Etehi sabbehi guṇehupeto, saddho mudū saṃvibhāgī vadaññū;

Saṅgāhakaṃ sakhilaṃ saṇhavācaṃ, tathāvidhaṃ no siri no jahātī’’ti.

“具足此诸德， 有信且柔和， 乐施言语善， 摄众复友爱， 如是之人，福禄永不离。”

Tattha ‘‘kāyenā’’tiādīni padāni tividhasucaritadvāravasena vuttāni. Na attahetūti desanāsīsamevetaṃ, attahetu vā parahetu vā yasahetu vā dhanahetu vā lābhahetu vā āmisakiñcikkhahetu vā alikaṃ na kathetīti attho. Kāmañcesa attho ‘‘vācāya saññato’’ti imināva siddho, musāvādino pana akattabbaṃ pāpaṃ nāma natthīti garubhāvadīpanatthaṃ puna evamāhāti veditabbo. Taṃ puggalaṃ sīlavantaṃ vadanti.

此处“以身”等词，是依三善行之门而说。“不为自己”是此教导的要点，意思是：无论为了自己、为了他人、为了名声、为了财富、为了利益，乃至为了些许物质利益，都不说谎。此义虽已由“语当调伏”一语成就，但为了显示妄语者无恶不作的严重性，故当知此处再次如是说。人们称此人为持戒者。

Gambhīrapañhanti atthato ca pāḷito ca gambhīraṃ guḷhaṃ paṭicchannaṃ sattubhastajātaka- (jā. 1.7.46 ādayo) sambhavajātaka- (jā. 1.16.138 ādayo) mahāumaṅgajātakesu (jā. 2.22.590 ādayo) āgatasadisaṃ pañhaṃ. Manasābhicintayanti manasā abhicintento atthaṃ paṭivijjhitvā candasahassaṃ sūriyasahassaṃ uṭṭhāpento viya pākaṭaṃ katvā yo kathetuṃ sakkotīti attho. Nāccāhitanti na atiahitaṃ, hitātikkantaṃ luddaṃ pharusaṃ sāhasikakammañca yo na karotīti attho. Imassa panatthassa āvibhāvatthaṃ –

“深奥问题”是指义理和文句上都深奥隐秘，就像在《萨图巴斯塔本生》(Sattubhastajātaka)、《桑巴瓦本生》(Sambhavajātaka)、《大隧道本生》(Mahāummagajātaka)等故事中出现的那类问题。“用心思考”，是指用心深入思考，通达义理后，能像升起千月千日般，将其显明地解说出来。“不过激”，是指不做过度有害、有损利益、残暴粗鲁及鲁莽的行为。为阐明此义——

‘‘Na [Pg.156] paṇḍitā attasukhassa hetu, pāpāni kammāni samācaranti;

Dukkhena phuṭṭhā piḷitāpi santā, chandā dosā ca na jahanti dhamma’’nti. –

智者不为自身乐，不行诸恶业；纵为苦所触，或为苦所迫，不因贪与瞋，而舍弃正法。

Bhūripañho kathetabbo.

应说广大慧之问。

Kālāgatanti ettha dānaṃ dātabbakāle, sīlaṃ rakkhaṇakāle, uposathaṃ upavāsakāle, saraṇesu patiṭṭhānakāle, pabbajitakāle, samaṇadhammakaraṇakāle, vipassanācārasmiṃ yuñjanakāle cāti imāni dānādīni sampādento kālāgataṃ atthapadaṃ na riñcati na hāpeti na gaḷāpeti nāma. Tathāvidhanti sakka sabbaññubuddhā ca paccekabuddhā ca bodhisattā ca paññavantaṃ kathentā evarūpaṃ puggalaṃ kathenti.

“适时而至”(kālāgataṃ)在此是指：在应布施时行布施，在应持戒时守净戒，在应斋戒时行布萨(uposatha)，在应安住于皈依时住于皈依(saraṇa)，在应出家时行出家(pabbajjā)，在应修沙门法时修沙门法(samaṇadhamma)，在应勤修时修习观(vipassanā)。如此成就布施等善法者，便不会舍弃、丧失或减损“适时之义利”(kālāgataṃ atthapadaṃ)。帝释(Sakka)、一切知佛、独觉佛、菩萨以及诸有智者，在谈及有智慧者时，即是称赞这样的人。

‘‘Yo ve’’ti gāthāya parena attano kataguṇaṃ jānātīti kataññū. Evaṃ ñatvā pana yenassa guṇo kato, tassa guṇaṃ paṭikaronto katavedī nāma. Dukhitassāti attano sahāyassa dukkhappattassa dukkhaṃ attani āropetvā yo tassa uppannakiccaṃ sahatthena sakkaccaṃ karoti, buddhādayo evarūpaṃ sappurisaṃ nāma kathenti. Apica sappurisā nāma kataññū katavedino hontīti satapattajātaka- (jā. 1.3.85-87) cūḷahaṃsajātaka- (jā. 1.15.133 ādayo) mahāhaṃsajātakādīni (jā. 2.21.89 ādayo) kathetabbāni. Etehi sabbehīti sakka yo etehi heṭṭhā vuttehi sīlādīhi sabbehipi guṇehi upeto. Saddhoti okappanasaddhāya samannāgato. Mudūti piyabhāṇī. Saṃvibhāgīti sīlasaṃvibhāgadānasaṃvibhāgābhiratattā saṃvibhāgī. Yācakānaṃ vacanaṃ ñatvā dānavasena vadaññū. Catūhi saṅgahavatthūhi tesaṃ tesaṃ saṅgaṇhanato saṅgāhakaṃ, madhuravacanatāya sakhilaṃ, maṭṭhavacanatāya saṇhavācaṃ tathāvidhaṃ nu puggalaṃ adhigatayasasobhaggasaṅkhātā sirī no jahāti, nāssa sirī vinassatīti.

于偈颂中，“知恩者”(kataññū)，是指了知他人对自己所施之恩。了知后，能回报施恩者之恩德，名为“报恩者”(katavedī)。“于苦难者”，是指当朋友遭遇苦难时，能将朋友的痛苦置于自身，亲手、恭敬地为其处理事务，佛陀等人称这样的人为“善人”(sappurisa)。再者，善人必是知恩报恩者，如《百叶本生》(Satapattajātaka)、《小鹅本生》(Cūḷahaṃsajātaka)和《大鹅本生》(Mahāhaṃsajātaka)等故事中所当说的那样。“具足此等一切”，是指具足前文所述的戒等一切功德。“有信者”(saddho)，是具足胜解信。“柔和者”(mudū)，是言语亲切。“乐于分享者”(saṃvibhāgī)，是因喜爱分享戒与分享布施。了知乞求者之言而行布施，故为“慷慨者”(vadaññū)。以四摄事摄受众人，故为“摄受者”(saṅgāhaka)；因言语甜美而“和蔼”(sakhila)；因言语柔和而“言辞温润”(saṇhavāca)。对于这样的人，其所获得的名为“吉祥”(sirī)的声誉与幸运，不会舍离，他的吉祥不会消失。

Evaṃ mahāsatto gaganatale puṇṇacandaṃ uṭṭhāpento viya cattāro pañhe vissajjesi. Tato paraṃ sesapañhānaṃ pucchā ca vissajjanañca hoti –

如是，大士犹如在空中升起满月，解答了四个问题。此后，便是其余问题的提问与解答——

80.

80.

‘‘Subhāsitaṃ [Pg.157] te anumodiyāna, aññaṃ taṃ pucchāmi tadiṅgha brūhi;

Sīlaṃ siriñcāpi satañca dhammaṃ, paññañca kaṃ seṭṭhataraṃ vadanti.

随喜汝之善说，我今再问请宣说：戒、吉祥、善人法，以及智慧，何者最为胜？

81.

81.

‘‘Paññā hi seṭṭhā kusalā vadanti, nakkhattarājāriva tārakānaṃ;

Sīlaṃ sirī cāpi satañca dhammo, anvāyikā paññavato bhavanti.

善者说智慧最胜，如月亮于众星中；戒、吉祥与善人法，皆追随于有慧者。

82.

82.

‘‘Subhāsitaṃ te anumodiyāna, aññaṃ taṃ pucchāmi tadiṅgha brūhi;

Kathaṃkaro kintikaro kimācaraṃ, kiṃ sevamāno labhatīdha paññaṃ;

Paññāya dānippaṭipadaṃ vadehi, kathaṃkaro paññavā hoti macco.

随喜汝之善说，我今再问请宣说：如何行、如何作、如何实践，亲近何者得智慧？请说智慧修行道，世人如何成智者？

83.

83.

‘‘Sevetha vuddhe nipuṇe bahussute, uggāhako ca paripucchako siyā;

Suṇeyya sakkacca subhāsitāni, evaṃkaro paññavā hoti macco.

应亲近年长者、善巧者、多闻者，当善学而数请问；恭敬谛听善言说，如是行者成智人。

84.

84.

‘‘Sa paññavā kāmaguṇe avekkhati, aniccato dukkhato rogato ca;

Evaṃ vipassī pajahāti chandaṃ, dukkhesu kāmesu mahabbhayesu.

彼有慧者观五欲，见其无常、苦与病；如是毗婆尸(vipassī)舍欲贪，于诸苦、欲、大怖畏中。

85.

85.

‘‘Sa vītarāgo pavineyya dosaṃ, mettaṃ cittaṃ bhāvaye appamāṇaṃ;

Sabbesu bhūtesu nidhāya daṇḍaṃ, anindito brahmamupeti ṭhāna’’nti.

彼离贪欲除瞋恚，当修无量慈心定；于诸有情舍刀杖，无有指责生梵处。

Tattha sīlanti ācārasīlaṃ. Sirinti issariyasiriṃ. Satañca dhammanti sappurisadhammaṃ. Paññanti supaññaṃ. Evaṃ imesaṃ catunnaṃ dhammānaṃ kataraṃ dhammaṃ seṭṭhataraṃ vadantīti pucchati. Paññā hīti, sakka, etesu catūsu dhammesu yā esā paññā [Pg.158] nāma, sāva seṭṭhā, iti buddhādayo kusalā vadanti. Yathā hi tārakagaṇā candaṃ parivārenti, candova tesaṃ uttamo. Evaṃ sīlañca sirī cāpi satañca dhammoti ete tayopi anvāyikā paññavato bhavanti paññavantameva anugacchanti, paññāya eva parivārā hontīti attho.

其中，“戒”(sīla)指行仪之戒。“吉祥”(siri)指权威之吉祥。“善人法”(sataṃ dhamma)指善士之法。“慧”(paññā)指妙慧。他是这样问：于此四法中，何法最为殊胜？回答是：帝释(Sakka)啊，于此四法中，名为慧者，此即最胜。诸佛等善者如是说。犹如众星围绕月亮，月亮于彼为最上。如是，戒、吉祥与善人法此三者，皆追随于有慧者，跟随有慧者，实为慧之眷属。此其义也。

‘‘Kathaṃkaro’’tiādīni aññamaññavevacanāneva. Kathaṃkaroti kiṃ nāma kammaṃ karonto kiṃ ācaranto kiṃ sevamāno bhajamāno payirupāsamāno idhaloke paññaṃ labhati, paññāyameva paṭipadaṃ vadehi, jānitukāmomhi, kathaṃkaro macco paññavā nāma hotīti pucchati. Vuddheti paññāvuddhippatte paṇḍite. Nipuṇeti sukhumakāraṇajānanasamatthe. Evaṃkaroti yo puggalo evaṃ vuttappakāre puggale sevati bhajati payirupāsati, pāḷiṃ uggaṇhāti, punappunaṃ atthaṃ pucchati, pāsāṇe lekhaṃ khaṇanto viya kañcananāḷiyā sīhavasaṃ sampaṭicchanto viya ohitasoto sakkaccaṃ subhāsitāni suṇāti, ayaṃ evaṃkaro macco paññavā hotīti.

“如何行”等词，皆是同义词。“如何行”是问：做什么业、行何种行、亲近、结交、侍奉什么，才能在此世获得智慧？请说此智慧之道，我等欲知，世人如何行才能成为有智慧者？“年长者”(vuddhe)指已达智慧增长的智者。“善巧者”(nipuṇe)指能了知细微因缘者。“如是行”是指：若有人亲近、结交、侍奉如前所述之人，学习圣典，再三询问义理，犹如在岩石上刻字，犹如用金管盛狮子油，倾耳专注、恭敬地听闻善说，此人如是行，即能成为有智慧的世人。

Evaṃ mahāsatto pācīnalokadhātuto sūriyaṃ uṭṭhāpento viya paññāya paṭipadaṃ kathetvā idāni tassā paññāya guṇaṃ kathento ‘‘sa paññavā’’tiādimāha. Tattha kāmaguṇeti kāmakoṭṭhāse hutvā abhāvaṭṭhena aniccato, diṭṭhadhammikasamparāyikānaṃ dukkhānaṃ vatthubhāvena dukkhato, aṭṭhanavutiyā rogamukhānaṃ kāme nissāya uppattisambhavena rogato ca avekkhati oloketi, so evaṃ vipassī etehi kāraṇehi kāmānaṃ aniccāditaṃ passanto ‘‘kāme nissāya uppajjanakadukkhānaṃ anto natthi, kāmānaṃ pahānameva sukha’’nti viditvā dukkhesu kāmesu mahabbhayesu chandaṃ pajahāti. Sa vītarāgoti, ‘‘sakka, so puggalo evaṃ vītarāgo navāghātavatthuvasena uppajjanakasabhāvadosaṃ vinetvā mettacittaṃ bhāveyya, appamāṇasattārammaṇattā appamāṇaṃ taṃ bhāvetvā aparihīnajjhāno agarahito brahmaloke uppajjatī’’ti.

如是，大士犹如从东方世界升起太阳，宣说智慧之道，如今为说此慧之功德，而言“彼有慧”等。于此，于欲尘中，以其非有故，观之为无常；以其为现世及来世诸苦之所依故，观之为苦；以九十八病门皆依欲而生故，观之为病。如是内观者，以此等因缘见诸欲之无常等，了知“依欲而生之苦无有尽头，舍欲方为安乐”，遂于苦、欲、大怖畏中舍离贪欲。所谓离贪者，即：“帝释(Sakka)啊，彼人如是离贪，调伏因九种怨恨事而生之瞋恚，当修慈心。以无量有情为所缘，修习此无量慈心，禅那不退，无有过失，得生于梵天界。”

Evaṃ mahāsatte kāmānaṃ dosaṃ kathenteyeva tesaṃ tiṇṇampi rājūnaṃ sabalakāyānaṃ tadaṅgappahānena pañcakāmaguṇarāgo pahīno. Taṃ ñatvā mahāsatto tesaṃ pahaṃsanavasena gāthamāha –

如是，仅在大士宣说诸欲过患之时，彼三王及其所有军队，即以彼分断舍弃了对五欲之贪。大士知此事已，为令彼等欢喜，说此偈颂：

86.

86.

‘‘Mahatthiyaṃ [Pg.159] āgamanaṃ ahosi, tavamaṭṭhakā bhīmarathassa cāpi;

Kāliṅgarājassa ca uggatassa, sabbesa vo kāmarāgo pahīno’’ti.

“阿吒迦(Aṭṭhaka)王、怖车王(Bhīmaratha)及显赫之迦陵伽(Kāliṅga)王，汝等此来，有大意义；汝等所有人之欲贪皆已断尽。”

Tattha mahatthiyanti mahatthaṃ mahāvipphāraṃ mahājutikaṃ. Tavamaṭṭhakāti tava aṭṭhakā. Pahīnoti tadaṅgappahānena pahīno.

于此，“有大意义”（mahatthiyaṃ）者，谓意义重大、影响广大、光耀非凡。“汝与阿吒迦”（tavamaṭṭhakā）者，谓汝与阿吒迦。“已断尽”（pahīno）者，谓以彼分断而断尽。

Taṃ sutvā rājāno mahāsattassa thutiṃ karontā gāthamāhaṃsu –

诸王闻已，赞颂大士，说此偈颂：

87.

87.

‘‘Evametaṃ paracittavedi, sabbesa no kāmarāgo pahīno;

Karohi okāsamanuggahāya, yathā gatiṃ te abhisambhavemā’’ti.

“诚然如是，知他心者！我等所有人之欲贪皆已断尽。请慈悲开许，令我等得证汝之境界。”

Tattha anuggahāyāti pabbajjatthāya okāsaṃ no karohi. Yathā mayaṃ pabbajitvā tava gatiṃ nipphattiṃ abhisambhavema pāpuṇeyyāma, tayā paṭividdhaguṇaṃ paṭivijjheyyāmāti vadiṃsu.

于此，“慈悲”（anuggahāya）者，谓“为我等出家而开许”。彼等言：“如是，我等出家已，当能证得汝之境界与成就，通达汝所通达之功德。”

Atha nesaṃ okāsaṃ karonto mahāsatto itaraṃ gāthamāha –

于是，大士为彼等开许，说另一偈颂：

88.

88.

‘‘Karomi okāsamanuggahāya, tathā hi vo kāmarāgo pahīno;

Pharātha kāyaṃ vipulāya pītiyā, yathā gatiṃ me abhisambhavethā’’ti.

“我为汝等慈悲开许，因汝等欲贪确已断尽。当以广大之喜遍满汝身，如是汝等得证我之境界。”

Tattha pharātha kāyanti jhānapītiyā vipulāya kāyaṃ pharathāti.

于此，“遍满汝身”（pharātha kāyaṃ）者，谓“以广大禅喜遍满其身”。

Taṃ sutvā te sampaṭicchantā gāthamāhaṃsu –

彼等闻已，欢喜信受，说此偈颂：

89.

89.

‘‘Sabbaṃ karissāma tavānusāsaniṃ, yaṃ yaṃ tuvaṃ vakkhasi bhūripañña;

Pharāma kāyaṃ vipulāya pītiyā, yathā gatiṃ te abhisambhavemā’’ti.

“广慧者啊！凡汝所说，我等皆当遵从汝之教诲。我等将以广大之喜遍满其身，如是得证汝之境界。”

Atha nesaṃ sabalakāyānaṃ mahāsatto pabbajjaṃ dāpetvā isigaṇaṃ uyyojento gāthamāha –

于是大士令彼等所有军队出家，后于遣送仙人众时，说此偈颂：

90.

90.

‘‘Katāya [Pg.160] vacchassa kisassa pūjā, gacchantu bhonto isayo sādhurūpā;

Jhāne ratā hotha sadā samāhitā, esā ratī pabbajitassa seṭṭhā’’ti.

“已为吉娑婆蹉(Kisavaccha)作供养，贤善仙人众，汝等去吧！当常乐禅定，住于等持，此乃出家者最上之乐。”

Tattha gacchantūti attano attano vasanaṭṭhānāni gacchantu.

于此，“去吧”（gacchantu）者，谓“各自返回其住处”。

Isayo tassa sarabhaṅgasatthuno vacanaṃ sirasā sampaṭicchitvā vanditvā ākāsaṃ uppatitvā sakāni vasanaṭṭhānāni gamiṃsu. Sakkopi uṭṭhāyāsanā mahāsattassa thutiṃ katvā añjaliṃ paggayha sūriyaṃ namassanto viya mahāsattaṃ namassamāno sapariso pakkāmi. Etamatthaṃ viditvā satthā imā gāthāyo abhāsi –

诸仙人闻萨拉邦咖(Sarabhaṅga)导师之言，顶戴信受，礼敬之后，腾空而去，返回各自住处。帝释(Sakka)亦从座起，赞叹大士，合掌恭敬，犹如礼拜日轮，率其眷属离去。世尊知此事已，说此等偈颂：

91.

91.

‘‘Sutvāna gāthā paramatthasaṃhitā, subhāsitā isinā paṇḍitena;

Te vedajātā anumodamānā, pakkāmu devā devapuraṃ yasassino.

“闻此胜义相应偈，智者仙人善宣说；彼等荣耀诸天神，心生欢喜随喜已，返回各自天界城。”

92.

92.

‘‘Gāthā imā atthavatī subyañjanā, subhāsitā isinā paṇḍitena;

Yo kocimā aṭṭhikatvā suṇeyya, labhetha pubbāpariyaṃ visesaṃ;

Laddhāna pubbāpariyaṃ visesaṃ, adassanaṃ maccurājassa gacche’’ti.

“此偈义理深邃，文句善巧，乃智者仙人所善说。若有任何人，能用心听闻，必获次第殊胜果。得此次第殊胜已，当得不见死王处。”

Tattha paramatthasaṃhitāti aniccādidīpanena nibbānanissitā. Gāthā imāti idaṃ satthā sarabhaṅgasatthuno nibbānadāyakaṃ subhāsitaṃ vaṇṇento āha. Tattha atthavatīti nibbānadāyakaṭṭhena paramatthanissitā. Subyañjanāti parisuddhabyañjanā. Subhāsitāti sukathitā. Aṭṭhikatvāti attano atthikabhāvaṃ katvā atthiko hutvā sakkaccaṃ suṇeyya. Pubbāpariyanti paṭhamajjhānaṃ pubbaviseso, dutiyajjhānaṃ aparaviseso. Dutiyajjhānaṃ pubbaviseso, tatiyajjhānaṃ aparavisesoti evaṃ aṭṭhasamāpatticatumaggavasena pubbāparabhāvena ṭhitaṃ visesaṃ. Adassananti pariyosāne aparavisesaṃ [Pg.161] arahattaṃ labhitvā nibbānaṃ pāpuṇeyya. Nibbānappatto hi puggalo maccurājassa adassanaṃ gato nāma hotīti.

于此，“胜义相应”（paramatthasaṃhitā）者，谓开示无常等法，依止于涅槃。“此偈”（gāthā imā）者，乃世尊为赞叹萨拉邦咖(Sarabhaṅga)导师能引至涅槃之善说而说。于此，“义理深邃”（atthavatī）者，谓能引至涅槃，依止于胜义。“文句善巧”（subyañjanā）者，谓文句清净。“善说”（subhāsitā）者，谓言说善妙。“用心”（aṭṭhikatvā）者，谓自作求法者想，殷重恭敬而听闻。“次第殊胜”（pubbāpariyaṃ）者，谓初禅为前殊胜，二禅为后殊胜；二禅为前殊胜，三禅为后殊胜，如是依八等至与四道，次第而住之殊胜。“不见”（adassanaṃ）者，谓最终得后殊胜之阿罗汉果，证得涅槃。实则，证得涅槃之人，即名为已至死王不见之处。

Evaṃ satthā arahattena desanāya kūṭaṃ gaṇhitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi moggallānassa āḷāhane pupphavassaṃ vassī’’ti vatvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānento āha –

如是，世尊以阿罗汉果为顶峰结束说法，言：“诸比丘，非仅于今，往昔目犍连(Moggallāna)荼毗之时，亦曾天降花雨。”说此语已，开示四谛，连结本生故事而言：

93.

93.

‘‘Sālissaro sāriputto, meṇḍissaro ca kassapo;

Pabbato anuruddho ca, kaccāyano ca devalo;

“萨利娑罗(Sālissara)是舍利弗，曼提娑罗(Meṇḍissara)是迦叶，巴拔多(Pabbata)是阿那律，提婆罗(Devala)是迦旃延；”

94.

94.

‘‘Anusisso ca ānando, kisavaccho ca kolito;

Nārado udāyitthero, parisā buddhaparisā;

Sarabhaṅgo lokanātho, evaṃ dhāretha jātaka’’nti.

“阿奴西索(Anusissa)是阿难，吉娑婆蹉(Kisavaccha)是拘利陀(Kolita)，那罗达(Nārada)是优陀夷(Udāyī)长老，当时之众是佛陀之众，萨拉邦咖(Sarabhaṅga)即是世间怙主。汝等当如是忆持此本生。”

Sarabhaṅgajātakavaṇṇanā dutiyā.

萨拉邦咖本生释义第二。

[523] 3. Alambusājātakavaṇṇanā

[523] 3. 阿琅卜萨本生释义

Athabravīti idaṃ satthā jetavane viharanto purāṇadutiyikāpalobhanaṃ ārabbha kathesi. Vatthu indriyajātake (jā. 1.8.60 ādayo) vitthāritameva. Satthā pana taṃ bhikkhuṃ ‘‘saccaṃ kira tvaṃ, bhikkhu, ukkaṇṭhitosī’’ti pucchitvā ‘‘saccaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘kena ukkaṇṭhāpitosī’’ti vatvā ‘‘purāṇadutiyikāyā’’ti vutte ‘‘bhikkhu esā itthī tuyhaṃ anatthakārikā, tvaṃ etaṃ nissāya jhānaṃ nāsetvā tīṇi saṃvaccharāni mūḷho visaññī nipajjitvā uppannāya saññāya mahāparidevaṃ paridevī’’ti vatvā atītaṃ āhari.

“‘天神言’（Athabravī）者，此乃世尊住于祇陀林(Jetavana)时，就一比丘为故妻所诱而说。其事详见于《根本生》（Indriyajātaka）。尔时，世尊问彼比丘：‘比丘，汝实感厌离耶？’答言：‘诚然，世尊。’又问：‘以何而厌离？’答言：‘为故妻故。’世尊言：‘比丘，此女于汝实为无益者。汝昔曾因于彼女，毁失禅那，痴迷无识，昏卧三年，待意识生起，乃大行悲啼。’言已，便说过去之事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto kāsiraṭṭhe brāhmaṇakule nibbattitvā vayappatto sabbasippesu nipphattiṃ patvā isipabbajjaṃ pabbajitvā araññāyatane vanamūlaphalāhāro yāpesi. Athekā migī tassa passāvaṭṭhāne sambhavamissakaṃ tiṇaṃ khāditvā udakaṃ pivi. Ettakeneva ca tasmiṃ paṭibaddhacittā gabbhaṃ paṭilabhitvā tato paṭṭhāya katthaci agantvā tattheva tiṇaṃ khāditvā assamassa sāmanteyeva vicarati[Pg.162]. Mahāsatto pariggaṇhanto taṃ kāraṇaṃ aññāsi. Sā aparabhāge manussadārakaṃ vijāyi. Mahāsatto taṃ puttasinehena paṭijaggi, ‘‘isisiṅgo’’tissa nāmaṃ akāsi. Atha naṃ mahāsatto viññutappattaṃ pabbājetvā attano mahallakakāle taṃ ādāya nārivanaṃ nāma gantvā, ‘‘tāta, imasmiṃ himavante imehi pupphehi sadisā itthiyo nāma honti, tā attano vasaṃ gate mahāvināsaṃ pāpenti, na tāsaṃ vasaṃ nāma gantuṃ vaṭṭatī’’ti ovaditvā aparabhāge brahmalokaparāyaṇo ahosi.

过去，于波罗奈(Bārāṇasī)梵授王(Brahmadatta)治国时，菩萨生于迦尸国(Kāsiraṭṭha)一婆罗门家。及长，通晓一切技艺，出家为仙人，于林野中以野果树根为食维生。时有一母鹿，于其便溺处食沾染精液之草并饮水，仅因此故，心生爱恋而受孕。自此，母鹿不再他往，仅于其茅舍附近食草徘徊。大士察知其故。后，母鹿产下一人子。大士以父爱抚育之，命名为“一角仙人”(Isisiṅga)。待其成年懂事，大士令其出家。及至年迈，大士携其前往一处名为“女人林”(Nārivana)之地，告诫曰：“孩子，此雪山中有女子，美貌如花，若顺从于彼，将遭大难，切不可为其所惑。”教诲已毕，大士命终，生于梵天界。

Isisiṅgopi jhānakīḷaṃ kīḷanto himavantappadese vāsaṃ kappesi. Ghoratapo paramadhitindriyo ahosi. Athassa sīlatejena sakkassa bhavanaṃ kampi, sakko āvajjento taṃ kāraṇaṃ ñatvā ‘‘ayaṃ maṃ sakkattā cāveyya, ekaṃ accharaṃ pesetvā sīlamassa bhindāpessāmī’’ti sakaladevalokaṃ upaparikkhanto attano aḍḍhateyyakoṭisaṅkhānaṃ paricārikānaṃ majjhe ekaṃ alambusaṃ nāma accharaṃ ṭhapetvā aññaṃ tassa sīlaṃ bhindituṃ samatthaṃ adisvā taṃ pakkosāpetvā tassa sīlabhedaṃ kātuṃ āṇāpesi. Tamatthaṃ āvikaronto satthā paṭhamaṃ gāthamāha –

一角仙人(Isisiṅga)亦以禅定为乐，住于雪山之地。其苦行严峻，诸根善调。因其戒德威力，帝释天(Sakka)之宫殿亦为之震动。帝释天察知其故，心念：“此人或将夺我帝释之位，我当遣一天女，令其破戒。”于是遍察所有天界，于其两俱胝半（二千五百万）侍女中，除一名为阿琅卜萨(Alambusā)之天女外，未见有能破彼戒行者，遂召其前来，命其行破戒之事。为阐明此事，导师说第一偈：

95.

95.

‘‘Athabravi brahā indo, vatrabhū jayataṃ pitā;

Devakaññaṃ parābhetvā, sudhammāyaṃ alambusa’’nti.

“于是，伟大之因陀罗，伏蹉之主，胜利者之父，于善法堂中，对所选之天女阿琅卜萨言曰：”

Tattha brahāti mahā. Vatrabhūti vatrassa nāma asurassa abhibhavitā. Jayataṃ pitāti jayantānaṃ jayappattānaṃ sesānaṃ tettiṃsāya devaputtānaṃ pitukiccasādhanena pitā. Parābhetvāti hadayaṃ bhinditvā olokento viya taṃ ‘‘paṭibalā aya’’nti ñatvāti attho. Sudhammāyanti sudhammāyaṃ devasabhāyaṃ.

此中，“brahā”(伟大)意为“mahā”(大)。“Vatrabhū”(伏蹉之主)意为降伏名为“Vatra”之阿修罗者。“Jayataṃ pitā”(胜利者之父)意为，对其余三十三位已获胜利之天子，履行父亲之责，故为“父”。“Parābhetvā”(审视后)意为，如洞穿其心而视，了知“此人有能”。“Sudhammāyaṃ”(于善法堂)即于善法天会堂(Sudhammā devasabhā)中。

Paṇḍukambalasilāsane nisinno taṃ alambusaṃ pakkosāpetvā idamāha –

坐于橙毯石座(Paṇḍukambalasilāsana)上，召阿琅卜萨(Alambusā)前来，如是言曰：

96.

96.

‘‘Misse devā taṃ yācanti, tāvatiṃsā saindakā;

Isippalobhane gaccha, isisiṅgaṃ alambuse’’ti.

“贤女(Misse)，忉利天(Tāvatiṃsa)诸神及因陀罗(Inda)共请于汝；阿琅卜萨(Alambusā)，汝当往诱一角仙人(Isisiṅga)。”

Tattha [Pg.163] misseti taṃ ālapati, idañca tassā nāmaṃ, sabbā panitthiyo purise kilesamissanena missanato ‘‘missā’’ti vuccanti, tena sādhāraṇena guṇanāmenālapanto evamāha. Isippalobhaneti isīnaṃ palobhanasamatthe. Isisiṅganti tassa kira matthake migasiṅgākārena dve cūḷā uṭṭhahiṃsu, tasmā evaṃ vuccati.

此中，“Misse”(贤女)乃称呼之词，亦为其名。一切女人，因与男人以烦恼(kilesa)相混(missana)，故称“missā”(混合者)。彼即以此共通之属性名称呼之。“Isippalobhane”(于诱仙人)意为“有能力引诱仙人者”。“Isisiṅga”(一角仙人)乃因其头顶生有二发髻，状如鹿角，故得此名。

Iti sakko ‘‘gaccha isisiṅgaṃ upasaṅkamitvā attano vasaṃ ānetvā sīlamassa bhindā’’ti alambusaṃ āṇāpesi.

如是，帝释天(Sakka)命令阿琅卜萨(Alambusā)曰：“汝当前往一角仙人(Isisiṅga)处，令其归顺于汝，破其戒行。”

97.

97.

‘‘Purāyaṃ amhe acceti, vattavā brahmacariyavā;

Nibbānābhirato vuddho, tassa maggāni āvarā’’ti. – vacanaṃ āha;

“此人持戒行梵行，不久将超越我等；彼乐于涅槃，智慧增长，汝当阻其道途。”

Tattha purāyanti ayaṃ tāpaso vattasampanno ca brahmacariyavā ca, so panesa dīghāyukatāya nibbānasaṅkhāte magge abhirato guṇavuddhiyā ca vuddho. Tasmā yāva esa amhe nātikkamati, na abhibhavitvā imamhā ṭhānā cāveti, tāvadeva tvaṃ gantvā tassa devalokagamanāni maggāni āvara, yathā idha nāgacchati, evaṃ karohīti attho.

此中，“purāyaṃ”(不久将)意指：此苦行者具足戒行与梵行，因其长寿而乐于所谓涅槃之道，并因德增而为长者。是故，于其超越我等、压倒我等、将我等逐出此位之前，汝当速往，阻断其通往天界之道，令其无法至此。此即其意。

Taṃ sutvā alambusā gāthādvayamāha –

闻此，阿琅卜萨(Alambusā)说二偈曰：

98.

98.

‘‘Devarāja kimeva tvaṃ, mameva tuvaṃ sikkhasi;

Isippalobhane gaccha, santi aññāpi accharā.

“天王，为何独教我，命我往诱仙人？尚有其他天女在。”

99.

99.

‘‘Mādisiyo pavarā ceva, asoke nandane vane;

Tāsampi hotu pariyāyo, tāpi yantu palobhanā’’ti.

“于无忧(Asoka)林、欢喜(Nandana)园中，有胜我辈者；亦当轮及彼女，令其前往引诱。”

Tattha kimeva tvanti kiṃ nāmetaṃ tvaṃ karosīti dīpeti. Mameva tuvaṃ sikkhasīti imasmiṃ sakaladevaloke mameva tuvaṃ ikkhasi, aññaṃ na passasīti adhippāyena vadati. Sa-kāro panettha byañjanasandhikaro. Isippalobhane gacchāti kiṃkāraṇā maññeva evaṃ vadesīti adhippāyo. Pavarā cevāti mayā uttaritarā ceva. Asoketi sokarahite. Nandaneti nandijanake. Pariyāyoti gamanavāro.

此中，“kimeva tvaṃ”(为何汝)意为“汝何为此？”。“mameva tuvaṃ sikkhasīti”(唯独教我)意谓：于此天界，“汝唯见我，不见他人”。此中“sa”为辅音连接。“Isippalobhane gaccha”(往诱仙人)意谓：“为何独对我作是言？”。“Pavarā ceva”(更胜者)意为“比我更优越者”。“Asoke”(于无忧)意为“无有忧愁”。“Nandane”(于欢喜)意为“能生欢喜”。“Pariyāyo”(轮次)意为“前往之轮次”。

Tato [Pg.164] sakko tisso gāthāyo abhāsi –

于是，帝释天(Sakka)说三偈曰：

100.

100.

‘‘Addhā hi saccaṃ bhaṇasi, santi aññāpi accharā;

Tādisiyo pavarā ceva, asoke nandane vane.

“诚然，汝言真实，尚有其他天女；于无忧(Asoka)林、欢喜(Nandana)园中，有如汝者，亦有更胜者。”

101.

101.

‘‘Na tā evaṃ pajānanti, pāricariyaṃ pumaṃ gatā;

Yādisaṃ tvaṃ pajānāsi, nāri sabbaṅgasobhane.

“肢体圆满之美女！彼女辈纵亲近男子而行承事，然不知其中之道，不如汝之所知。”

102.

102.

‘‘Tvameva gaccha kalyāṇi, itthīnaṃ pavarā casi;

Taveva vaṇṇarūpena, savasamānayissasī’’ti.

“去吧，善女子！汝乃女中之最；仅凭汝之美貌与身姿，必能令其归顺。”

Tattha pumaṃ gatāti purisaṃ upasaṅkamantā samānā purisapalobhinipāricariyaṃ na jānanti. Vaṇṇarūpenāti sarīravaṇṇena ceva rūpasampattiyā ca. Savasamānayissasīti taṃ tāpasaṃ attano vasaṃ ānessasīti.

此中，“pumaṃ gatā”(亲近男子)意为：虽走近男子，却不知引诱男子之承事。“Vaṇṇarūpena”(以美貌身姿)意为“以身体之肤色与形貌之完美”。“Savasamānayissasīti”(将令其归顺)意为“汝将令彼苦行者归顺于汝”。

Taṃ sutvā alambusā dve gāthā abhāsi –

闻此，阿琅卜萨(Alambusā)说二偈曰：

103.

103.

‘‘Na vāhaṃ na gamissāmi, devarājena pesitā;

Vibhemi cetaṃ āsāduṃ, uggatejo hi brāhmaṇo.

“为天王所遣，我非不前往；然我实畏惧，不敢触犯彼，彼婆罗门(brāhmaṇa)威光炽盛故。”

104.

104.

‘‘Aneke nirayaṃ pattā, isimāsādiyā janā;

Āpannā mohasaṃsāraṃ, tasmā lomāni haṃsaye’’ti.

“无数众人因触犯仙人，而堕于地狱，陷于愚痴轮回；是故我毛发悚然。”

Tattha na vāhanti na ve ahaṃ. Vibhemīti bhāyāmi. Āsādunti āsādituṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – nāhaṃ, deva, tayā pesitā na gamissāmi, apicāhaṃ taṃ isiṃ sīlabhedanatthāya allīyituṃ bhāyāmi, uggatejo hi soti. Āsādiyāti āsādetvā. Mohasaṃsāranti mohena saṃsāraṃ, mohena isiṃ palobhetvā saṃsāraṃ āpannā vaṭṭadukkhe patiṭṭhitā sattā gaṇanapathaṃ atikkantā. Tasmāti tena kāraṇena. Lomāni haṃsayeti ahaṃ lomāni uṭṭhapemi, ‘‘tassa kirāhaṃ sīlaṃ bhindissāmī’’ti cintayamānāya me lomāni pahaṃsantīti vadati.

此中，“na vāhaṃ”(我非)即“na ve ahaṃ”(我实非)。“Vibhemi”(我畏惧)即“bhāyāmi”(我害怕)。“Āsāduṃ”(触犯)即“āsādituṃ”(去触犯)。此意为：“天王，我为您所遣，并非不去；然为破彼仙人戒行而亲近之，我实畏惧，因彼威光炽盛故。”“Āsādiyā”(触犯后)即“āsādetvā”(触犯之后)。“Mohasaṃsāraṃ”(愚痴轮回)即因愚痴而入轮回；因愚痴引诱仙人而堕入轮回、住于轮回之苦的众生，其数无量。“Tasmā”(是故)即“因此缘故”。“Lomāni haṃsaye”(我毛发悚然)即“我令毛发竖立”，意谓：“当我思惟‘我将破彼之戒’时，我之毛发即为悚然。”

105.

105.

‘‘Idaṃ vatvāna pakkāmi, accharā kāmavaṇṇinī;

Missā missitumicchantī, isisiṅgaṃ alambusā.

“言毕，天女即离去，彼妙色天女阿琅卜萨(Alambusā)，欲与一角仙人(Isisiṅga)相交合。”

106.

106.

‘‘Sā [Pg.165] ca taṃ vanamogayha, isisiṅgena rakkhitaṃ;

Bimbijālakasañchannaṃ, samantā addhayojanaṃ.

“彼女进入彼林，此林乃一角仙人(Isisiṅga)所守护；方圆半由旬(yojana)内，遍覆频毘迦罗(Bimbijāla)藤网。”

107.

107.

‘‘Pātova pātarāsamhi, udaṇhasamayaṃ pati;

Aggiṭṭhaṃ parimajjantaṃ, isisiṅgaṃ upāgamī’’ti. – imā abhisambuddhagāthā;

“清晨早食时，日初出之际，彼女走近一角仙人(Isisiṅga)，彼时彼正拂拭火坛。”——此等乃正自觉者所说之偈。

Tattha pakkāmīti tena hi, devarāja, āvajjeyyāsi manti attano sayanagabbhaṃ pavisitvā alaṅkaritvā isisiṅgaṃ kilesena missituṃ icchantī pakkāmi, bhikkhave, sā accharā tassa assamaṃ gatāti. Bimbijālakasañchannanti rattaṅkuravanena sañchannaṃ. Pātova pātarāsamhīti, bhikkhave, pātarāsavelāya pātova pageyeva atipageva. Udaṇhasamayaṃ patīti sūriyuggamanavelāyameva. Aggiṭṭhanti aggisālaṃ. Rattiṃ padhānamanuyuñjitvā pātova nhatvā udakakiccaṃ katvā paṇṇasālāyaṃ thokaṃ jhānasukhena vītināmetvā nikkhamitvā aggisālaṃ sammajjantaṃ taṃ isisiṅgaṃ sā upāgami, itthivilāsaṃ dassentī tassa purato aṭṭhāsi.

“‘她离去了’（pakkāmīti）是指：‘天王，那么，您应当忆念。’（那位天女）进入自己的卧室，精心打扮后，想要以烦恼染着伊尸辛伽（Isisiṅga）仙人，于是离去了。比丘们，那位天女去了他的修行处。‘如红网覆盖’（Bimbijālakasañchannaṃ）是指被红苗林所覆盖。‘清晨早餐时’（Pātova pātarāsamhi）是指，比丘们，在早餐时分，即一大清早，非常早的时候。‘到达日出时分’（Udaṇhasamayaṃ patīti）是指在太阳升起之时。‘火室’（Aggiṭṭhaṃ）是指火堂。伊尸辛伽仙人夜里精勤修行，清晨沐浴、盥洗完毕，在叶茅屋中短暂地享受禅定之乐后，出来打扫火堂。她走近正在打扫火堂的伊尸辛伽，展现着女子的媚态，站在他的面前。

Atha naṃ tāpaso pucchanto āha –

于是，那位苦行者问道：

108.

108.

‘‘Kā nu vijjurivābhāsi, osadhī viya tārakā;

Vicittahatthābharaṇā, āmuttamaṇikuṇḍalā.

“汝为谁人，光耀如闪电，灿烂如晨星？手戴斑斓饰，耳垂摩尼珠。

109.

109.

‘‘Ādiccavaṇṇasaṅkāsā, hemacandanagandhinī;

Saññatūrū mahāmāyā, kumārī cārudassanā.

“肤色如旭日，身有金旃檀香；双腿匀称，极具幻术，是娇美少女。

110.

110.

‘‘Vilaggā mudukā suddhā, pādā te suppatiṭṭhitā;

Gamanā kāmanīyā te, harantiyeva me mano.

“汝足纤细、柔软、洁净、安稳立于地；汝之步态如此悦人，实已夺我心神。

111.

111.

‘‘Anupubbā ca te ūrū, nāganāsasamūpamā;

Vimaṭṭhā tuyhaṃ sussoṇī, akkhassa phalakaṃ yathā.

“汝腿渐细，犹如象鼻；汝臀丰圆，宽如车板。

112.

112.

‘‘Uppalasseva kiñjakkhā, nābhi te sādhusaṇṭhitā;

Purā kaṇhañjanasseva, dūrato patidissati.

“汝脐形美，犹如青莲花蕊；遥遥望去，宛若黑膏城廓。

113.

113.

‘‘Duvidhā [Pg.166] jātā urajā, avaṇṭā sādhupaccudā;

Payodharā apatitā, aḍḍhalābusamā thanā.

“双乳天成，无蒂而丰隆；不垂不下，状如半边葫芦。

114.

114.

‘‘Dīghā kambutalābhāsā, gīvā eṇeyyakā yathā;

Paṇḍarāvaraṇā vaggu, catutthamanasannibhā.

“汝颈修长，光洁如螺，宛若羚羊；齿白唇红，美妙悦人，其色如舌。

115.

115.

‘‘Uddhaggā ca adhaggā ca, dumaggaparimajjitā;

Duvijā nelasambhūtā, dantā tava sudassanā.

“汝齿上下排，以齿木刷拭；生于无瑕处，双排皓齿甚美观。

116.

116.

‘‘Apaṇḍarā lohitantā, jiñjūkaphalasannibhā;

Āyatā ca visālā ca, nettā tava sudassanā.

“汝目不纯白，眼角带红，犹如赤枣果；双眸修长而宽广，实在美妙悦人。

117.

117.

‘‘Nātidīghā susammaṭṭhā, kanakabyāsamocitā;

Uttamaṅgaruhā tuyhaṃ, kesā candanagandhikā.

“汝发不甚长，梳理极整齐，以金梳理，散发旃檀香。

118.

118.

‘‘Yāvatā kasigorakkhā, vāṇijānañca yā gati;

Isīnañca parakkantaṃ, saññatānaṃ tapassinaṃ.

“纵观农夫与牧人，以及商贾之所行；乃至仙人、苦行者，克己者之精进力。

119.

119.

‘‘Na te samasamaṃ passe, asmiṃ pathavimaṇḍale;

Ko vā tvaṃ kassa vā putto, kathaṃ jānemu taṃ maya’’nti.

“于此大地之上，我未见与汝匹敌者；汝为谁人，谁家之子，我等如何知晓？”

Tattha vicittahatthābharaṇāti vicittehi hatthābharaṇehi samannāgatā. Hemacandanagandhinīti suvaṇṇavaṇṇacandanagandhavilepanā. Saññatūrūti suvaṭṭitaghanaūru sampannaūrulakkhaṇā. Vilaggāti saṃkhittamajjhā. Mudukāti mudu sukhumālā. Suddhāti nimmalā. Suppatiṭṭhitāti samaṃ pathaviṃ phusantā suṭṭhu patiṭṭhitā. Gamanāti gacchamānā. Kāmanīyāti kantā kāmitabbayuttakā. Harantiyeva me manoti ete evarūpena paramena itthivilāsena caṅkamantiyā tava pādā mama cittaṃ harantiyeva. Vimaṭṭhāti visālā. Sussoṇīti sundarasoṇī. Akkhassāti sundaravaṇṇassa akkhassa suvaṇṇaphalakaṃ viya visālā te soṇīti vadati. Uppalasseva kiñjakkhāti nīluppalakaṇṇikā viya. Kaṇhañjanassevāti sukhumakaṇhalomacittattā evamāha.

于此，“手戴斑斓饰”（vicittahatthābharaṇā）是指配戴着精美的手饰。“身有金旃檀香”（Hemacandanagandhinī）是指涂抹着金色、带有旃檀香味的涂香。“双腿匀称”（Saññatūrū）是指双腿浑圆紧实，具足腿相。“腰纤”（Vilaggā）是指腰部收紧。“柔软”（Mudukā）是指柔软细腻。“洁净”（Suddhā）是指无垢。“安稳立于地”（Suppatiṭṭhitā）是指双足平踏地面，站立稳固。“步态”（Gamanā）是指行走之时。“悦人”（Kāmanīyā）是指可爱、值得爱慕。“实已夺我心”（Harantiyeva me mano）是指“你以如此极致的女色媚态行走，你的双足确实夺走了我的心”。“丰圆”（Vimaṭṭhā）是指宽大。“美臀”（Sussoṇī）是指美丽的臀部。“如车板”（Akkhassa）是指他说“你的臀部宽阔，犹如美色车轴的金板”。“犹如青莲花蕊”（Uppalasseva kiñjakkhā）是指像青莲的花药。“宛若黑膏”（Kaṇhañjanasseva）是指因有细微的黑色毫毛而如此说。

‘‘Duvidhā’’tigāthaṃ thane vaṇṇayanto āha. Te hi dve hutvā ure jātā vaṇṭassa abhāvā avaṇṭā, ure laggā eva hutvā suṭṭhu nikkhantattā [Pg.167] sādhupaccudā, payassa dhāraṇato payodharā, apatitāti na patitā, amilātatāya vā alambanatāya vā na anto paviṭṭhāti apatitā, suvaṇṇaphalake ṭhapitasuvaṇṇamayavaṭṭaalābuno aḍḍhena sadisatāya aḍḍhalābusamā thanā. Eṇeyyakā yathāti eṇīmigassa hi dīghā ca vaṭṭā ca gīvā sobhati yathā, evaṃ tava gīvā thokaṃ dīghā. Kambutalābhāsāti suvaṇṇāliṅgatalasannibhā gīvāti attho. Paṇḍarāvaraṇāti dantāvaraṇā. Catutthamanasannibhāti catutthamano vuccati catutthamanavatthubhūtā jivhā. Abhirattabhāvena jivhāsadisaṃ te oṭṭhapariyosānanti vadati. Uddhaggāti heṭṭhimadantā. Adhaggāti uparimadantā. Dumaggaparimajjitāti dantakaṭṭhaparimajjitā parisuddhā. Duvijāti dvijā. Nelasambhūtāti niddosesu hanumaṃsapariyosānesu sambhūtā.

“双乳”（Duvidhā）这首偈颂是他在描述乳房。它们成双生于胸前，因无蒂而为“无蒂”（avaṇṭā）；因紧贴胸前而又极好地突出，故为“丰隆”（sādhupaccudā）；因持有乳汁而为“持乳者”（payodharā）；“不垂”（apatitā）即不垂坠，或因不枯萎、不松弛而未向内凹陷，故为“不垂”；因与放在金盘上的金制圆葫芦的半边相似，故乳房为“状如半边葫芦”（aḍḍhalābusamā）。“宛若羚羊”（Eṇeyyakā yathā）是指，犹如母鹿的脖颈修长而圆润甚是美观，你的脖颈也稍显修长。“光洁如螺”（Kambutalābhāsā）是指脖颈如黄金饰物的表面。“齿白”（Paṇḍarāvaraṇā）是指嘴唇。“其色如舌”（Catutthamanasannibhā）是指，被称为“第四意”的是作为第四意所缘的舌头。他说，因极其红润，你的唇边与舌头相似。“上齿”（Uddhaggā）是指下排牙齿。“下齿”（Adhaggā）是指上排牙齿。“以齿木刷拭”（Dumaggaparimajjitā）是指用齿木刷拭而洁净。“双排”（Duvijā）即两次出生。“生于无瑕处”（Nelasambhūtā）是指生于无过患的牙床末端。

Apaṇḍarāti kaṇhā. Lohitantāti rattapariyantā. Jiñjūkaphalasannibhāti rattaṭṭhāne jiñjukaphalasadisā. Sudassanāti passantānaṃ atittikarā pañcapasādasamannāgatā. Nātidīghāti pamāṇayuttā. Susammaṭṭhāti suṭṭhu sammaṭṭhā. Kanakabyāsamocitāti kanakabyā vuccati suvaṇṇaphaṇikā, tāya gandhatelaṃ ādāya paharitā suracitā. Kasigorakkhāti iminā kasiñca gorakkhañca nissāya jīvanakasatte dasseti. Yā gatīti yattakā nipphatti. Parakkantanti yattakaṃ isīnaṃ parakkantaṃ, vitthārīkatā imasmiṃ himavante yattakā isayo vasantīti attho. Na te samasamanti tesu sabbesu ekampi rūpalīḷāvilāsādisamatāya tayā samānaṃ na passāmi. Ko vā tvanti idaṃ tassā itthibhāvaṃ jānanto purisavohāravasena pucchati.

“不纯白”（Apaṇḍarā）是指黑色。“眼角带红”（Lohitantā）是指边缘红色。“犹如赤枣果”（Jiñjūkaphalasannibhā）是指在红色之处犹如赤枣果。“美妙悦人”（Sudassanā）是指令见者不厌，具足五种净信。“不甚长”（Nātidīghā）是指长度适中。“梳理极整齐”（Susammaṭṭhā）是指梳理得极好。“以金梳理”（Kanakabyāsamocitā）是指，“金梳”（kanakabyā）被称为金梳子，用它蘸取香油涂抹，梳理整齐。“农夫与牧人”（Kasigorakkhā）以此显示依靠农耕和畜牧为生的有情。“所行”（Yā gati）是指其所有成就。“精进力”（Parakkantaṃ）是指仙人们有多少精进力，意即在此雪山中居住着多少仙人，并加以扩展。“未见与汝匹敌者”（Na te samasamaṃ）是指在所有这些人中，我未见到任何一人在容貌、情态、媚态等方面与你相等。“汝为谁人”（Ko vā tvaṃ）这是在他知道对方是女性的情况下，以男性的称谓来询问。

Evaṃ pādato paṭṭhāya yāva kesā attano vaṇṇaṃ bhāsante tāpase alambusā tuṇhī hutvā tassā kathāya yathānusandhiṃ gatāya tassa sammūḷhabhāvaṃ ñatvā gāthamāha –

就这样，当苦行者从脚至发称赞她的美貌时，阿琅卜萨(Alambusā)默然不语，待他的话语顺次说完，了知他已心生迷醉，便说此偈：

120.

120.

‘‘Na pañhakālo bhaddante, kassapevaṃ gate sati;

Ehi samma ramissāma, ubho asmākamassame;

Ehi taṃ upagūhissaṃ, ratīnaṃ kusalo bhavā’’ti.

“尊者迦叶，事已至此，非提问之时；来，朋友，你我二人在修行处共行欢愉；来，我将拥抱你，愿你善于此乐事。”

Tattha [Pg.168] kassapevaṃ gate satīti kassapagotta evaṃ tava citte pavatte sati pañhakālo na hoti. Sammāti vayassa, piyavacanālapanametaṃ. Ratīnanti pañcakāmaguṇaratīnaṃ.

于此，“迦叶，事已至此”（kassapevaṃ gate sati）是指：迦叶(Kassapa)族姓者，当你的心已如此，便不是提问的时候。“朋友”（Sammā）是指：朋友，这是亲爱之语的称呼。“乐事”（Ratīnaṃ）是指五种欲乐。

Evaṃ vatvā alambusā cintesi – ‘‘nāyaṃ mayi ṭhitāya hatthapāsaṃ āgamissati, gacchantī viya bhavissāmī’’ti. Sā itthimāyākusalatāya tāpasaṃ anupasaṅkamitvā āgatamaggābhimukhī pāyāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如是说后，阿琅卜萨(Alambusā)想道：“若我站在这里，他不会来到伸手所及之处，我应当装作要走的样子。”她善于女人的幻术，不走近苦行者，反而面朝来路离去。导师为阐明此事而说道：

121.

121.

‘‘Idaṃ vatvāna pakkāmi, accharā kāmavaṇṇinī;

Missā missitumicchantī, isisiṅgaṃ alambusā’’ti.

“如是说后，天女便离去，那美艳的阿琅卜萨，已染烦恼，意欲与伊尸辛伽仙人交合。”

Atha naṃ tāpaso gacchantiṃ disvā ‘‘ayaṃ gacchatī’’ti attano dandhaparakkamaṃ mandagamanaṃ chinditvā vegena dhāvitvā kesesu hatthena parāmasi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

于是，苦行者见她离去，心想：“她要走了。”便断除了自己迟缓的行动与缓慢的步伐，迅速跑上前，用手抓住了她的头发。导师为阐明此事而说道：

122.

122.

‘‘So ca vegena nikkhamma, chetvā dandhaparakkamaṃ;

Tamuttamāsu veṇīsu, ajjhappatto parāmasi.

“他迅速奔出，断除了迟缓的行动；追上之后，抓住了她那美丽的发辫。

123.

123.

‘‘Tamudāvatta kalyāṇī, palissaji susobhanā;

Cavitamhi brahmacariyā, yathā taṃ atha tositā.

“那美丽的、极秀丽的女子转过身来，拥抱了他；当他从梵行中退失时，她便心满意足。

124.

124.

‘‘Manasā agamā indaṃ, vasantaṃ nandane vane;

Tassā saṅkappamaññāya, maghavā devakuñjaro.

彼女心念至于帝释，彼时帝释住欢喜园(Nandanavana)；了知彼女心中所念，天中之尊摩伽婆。

125.

125.

‘‘Pallaṅkaṃ pahiṇī khippaṃ, sovaṇṇaṃ sopavāhanaṃ;

Sauttaracchadapaññāsaṃ, sahassapaṭiyatthataṃ.

速遣黄金之床座，疾驰而至具仆从；五十华盖覆其上，千层天衣作铺陈。

126.

126.

‘‘Tamenaṃ tattha dhāresi, ure katvāna sobhanā;

Yathā ekamuhuttaṃva, tīṇi vassāni dhārayi.

彼庄严女抱彼于怀，如同一瞬之间，实已历经三年。

127.

127.

‘‘Vimado tīhi vassehi, pabujjhitvāna brāhmaṇo;

Addasāsi haritarukkhe, samantā aggiyāyanaṃ.

三载之后慢已离，婆罗门从梦中醒；环顾周遭青葱树，四面围绕火祠堂。

128.

128.

‘‘Navapattavanaṃ phullaṃ, kokilaggaṇaghositaṃ;

Samantā paviloketvā, rudaṃ assūni vattayi.

新叶之林花盛开，杜鹃鸟群鸣声喧；环顾四周之景象，涕泣悲伤泪涟涟。

129.

129.

‘‘Na [Pg.169] juhe na jape mante, aggihuttaṃ pahāpitaṃ;

Ko nu me pāricariyāya, pubbe cittaṃ palobhayi.

不曾献祭，不曾诵咒，火供早已废弃；往昔究是何人，为令我侍奉（烦恼）而诱我心？

130.

130.

‘‘Araññe me viharato, yo me tejā ha sambhutaṃ;

Nānāratanaparipūraṃ, nāvaṃva gaṇhi aṇṇave’’ti.

我住林间时，所生起之威力，犹如大海中，满载众宝之船被夺去。

Tattha ajjhappattoti sampatto. Tamudāvatta kalyāṇīti taṃ kese parāmasitvā ṭhitaṃ isiṃ udāvattitvā nivattitvā kalyāṇadassanā sā suṭṭhu sobhanā. Palissajīti āliṅgi. Cavitamhi brahmacariyā, yathā taṃ atha tositāti, bhikkhave, tassa isino tāvadeva jhānaṃ antaradhāyi. Tasmiṃ tamhā jhānā brahmacariyā cavite yathā taṃ sakkena patthitaṃ, tatheva ahosi. Atha sakkassa patthanāya samiddhabhāvaṃ viditvā sā devakaññā tositā, tassa tena brahmacariyavināsena sañjanitapītipāmojjāti attho.

于此，`ajjhappatto`意为`sampatto`（已到达）。`Tamudāvatta kalyāṇī`（那美丽的女子转过身来）之义为：她，那位容貌美丽、极为庄严的女子，转身面向那位正抚摸着她头发而站立的仙人。`Palissajī`意为`āliṅgi`（拥抱）。“我已从梵行中退失，如其所愿，她便满足”之义为：诸比丘，那位仙人的禅那当下即已消失。当他从禅那与梵行中退失时，便恰如帝释天所愿。其后，那位天女了知帝释天之愿已成，因其梵行被毁而心生喜悦与欢愉，此即其义。

Manasā agamāti sā taṃ āliṅgitvā ṭhitā ‘‘aho vata sakko pallaṅkaṃ me peseyyā’’ti evaṃ pavattena manasā indaṃ agamā. Nandane vaneti nandijananasamatthatāya nandanavanasaṅkhāte tāvatiṃsabhavane vasantaṃ. Devakuñjaroti devaseṭṭho. Pahiṇīti pesesi. ‘‘Pāhiṇī’’tipi pāṭho. Sopavāhananti saparivāraṃ. Sauttaracchadapaññāsanti paññāsāya uttaracchadehi paṭicchāditaṃ. Sahassapaṭiyatthatanti sahassadibbakojavatthataṃ. Tamenaṃ tatthāti taṃ isisiṅgaṃ tattha dibbapallaṅke nisinnā sā ure katvā dhāresi. Tīṇi vassānīti ekamuhuttaṃ viya manussagaṇanāya tīṇi vassāni taṃ ure nipajjāpetvā tattha nisinnā dhāresi.

“心念已至”(Manasā agamā)之义为：她拥抱他而立，心想：“啊，愿帝释天能送我一座床座！”以如是生起之心念，而至于帝释天。“于欢喜园中”(Nandane vane)是指住于三十三天(Tāvatiṃsa)中，因能令众生欢喜而得名欢喜园之处。`Devakuñjaro`（天中之象）意为`devaseṭṭho`（天中之最尊者）。`Pahiṇī`意为`pesesi`（派遣），亦有版本作`Pāhiṇī`。`Sopavāhanaṃ`（具仆从）意为`saparivāraṃ`（有随从）。`Sauttaracchadapaññāsaṃ`（具五十华盖）意为被五十顶华盖所覆盖。`Sahassapaṭiyatthatanti`（千层铺设）意为铺设有千件天界毛毯。`Tamenaṃ tattha`（于彼处彼）之义为：她坐于天界床座上，将独角仙人(Isisiṅga)抱于怀中。“三年”(Tīṇi vassāni)之义为：以人间计算乃是三年，却恍若一瞬，她让他躺卧于自己胸前，自己则安坐其上，如是抱持。

Vimadoti nimmado vigatasaññabhāvo. So hi tīṇi saṃvaccharāni visañño sayitvā pacchā paṭiladdhasañño pabujjhi. Tasmiṃ pabujjhamāne hatthādiphandanaṃ disvāva alambusā tassa pabujjhanabhāvaṃ ñatvā pallaṅkaṃ antaradhāpetvā sayampi antarahitā aṭṭhāsi. Addasāsīti so assamapadaṃ olokento ‘‘kena nu khomhi sīlavināsaṃ pāpito’’ti cintetvā mahantena saddena paridevamāno addasāsi. Haritarukkheti aggiyāyanasaṅkhātaṃ aggisālaṃ samantā parivāretvā ṭhite haritapattarukkhe. Navapattavananti taruṇehi navapattehi sañchannaṃ vanaṃ. Rudanti paridevanto.

`Vimado`（无慢）意为`nimmado`（离慢），即失去知觉的状态。他确实昏睡了三年，之后恢复知觉而醒来。当他苏醒时，阿琅卜萨(Alambusā)一见到他手足等颤动，便知他已醒来，于是让床座消失，自己也隐身而立。`Addasāsi`（他看见）之义为：他环视自己的茅蓬，心想：“我究竟因何而毁坏了戒行？”于是大声悲叹。`Haritarukkhe`（于绿树中）是指围绕着名为“火祠”(aggiyāyana)的火堂而立的绿叶树木。`Navapattavanaṃ`（新叶林）是指被嫩绿新叶覆盖的森林。`Rudaṃ`（哭泣）意为`paridevanto`（悲叹）。

Na [Pg.170] juhe na jape manteti ayamassa paridevanagāthā. Pahāpitanti hāpitaṃ, pa-kāro upasaggamattaṃ. Pāricariyāyāti ko nu kilesapāricariyāya ito pubbe mama cittaṃ palobhayīti paridevati. Yo me tejā ha sambhutanti ha-kāro nipātamattaṃ. Yo mama samaṇatejena sambhūtaṃ jhānaguṇaṃ nānāratanaparipuṇṇaṃ mahantaṃ mahaṇṇave nāvaṃ viya gaṇhi, vināsaṃ pāpesi, ko nāmesoti paridevatīti.

“不献祭，不诵咒”(Na juhe na jape mante)是他的悲叹偈。`Pahāpitaṃ`（被舍弃）意为`hāpitaṃ`（舍弃），`pa-`仅是前缀。`Pāricariyāya`（为侍奉故）是说他悲叹道：“往昔究竟是谁，为令我侍奉烦恼而诱我心？”`Yo me tejā ha sambhutaṃ`（我所生之威力）一句中，`ha`仅是语气助词。他悲叹道：“我由沙门威力所生的禅那功德，犹如大海中满载众宝的大船，是谁将之夺去、毁坏？此人是谁？”

Taṃ sutvā alambusā cintesi – ‘‘sacāhaṃ na kathessāmi, ayaṃ me abhisapissati, handassa kathessāmī’’ti. Sā dissamānena kāyena ṭhatvā gāthamāha –

阿琅卜萨(Alambusā)听后心想：“我若不说，他必将诅咒我。罢了，我且告诉他。”于是她显现身形，站立着说了此偈：

131.

131.

‘‘Ahaṃ te pāricariyāya, devarājena pesitā;

Avadhiṃ cittaṃ cittena, pamādo tvaṃ na bujjhasī’’ti.

我乃天王所派遣，为来侍奉于尊前；我以我心制汝心，汝于放逸竟不觉。

So tassā kathaṃ sutvā pitarā dinnaovādaṃ saritvā ‘‘pitu vacanaṃ akatvā mahāvināsaṃ pattomhī’’ti paridevanto catasso gāthāyo abhāsi –

他听了她的话，忆起父亲所授之教诲，悲叹道：“未听从父亲之言，我已遭此大难！”于是说了四首偈颂：

132.

132.

‘‘Imāni kira maṃ tāto, kassapo anusāsati;

Kamalāsadisitthiyo, tāyo bujjhesi māṇava.

我父迦叶(Kassapa)曾教我，彼言我今犹记：“少年当警觉，彼女如莲花。”

133.

133.

‘‘Uregaṇḍāyo bujjhesi, tāyo bujjhesi māṇava;

Iccānusāsi maṃ tāto, yathā maṃ anukampako.

“胸有肿块者，少年当警觉！彼等当警觉！”我父如是教，慈悲怜悯我。

134.

134.

‘‘Tassāhaṃ vacanaṃ nākaṃ, pitu vuddhassa sāsanaṃ;

Araññe nimmanussamhi, svajja jhāyāmi ekako.

我未听彼言，老父之教诲；今于无人林，独自徒悲叹。

135.

135.

‘‘Sohaṃ tathā karissāmi, dhiratthu jīvitena me;

Puna vā tādiso hessaṃ, maraṇaṃ me bhavissatī’’ti.

我必将力行，此生何足惜！或重归旧观，或宁就此死。

Tattha imānīti imāni vacanāni. Kamalāsadisitthiyoti kamalā vuccati nāripupphalatā, tāsaṃ pupphasadisā itthiyo. Tāyo bujjhesi māṇavāti māṇava tvaṃ tāyo jāneyyāsi, ñatvā dassanapathaṃ agantvā palāpeyyāsīti yāni evarūpāni vacanāni tadā maṃ tāto anusāsati, imāni kira tānīti. Uregaṇḍāyoti uramhi dvīhi gaṇḍehi samannāgatā. Tāyo bujjhesi, māṇavāti, māṇava, tāyo attano [Pg.171] vasaṃ gate vināsaṃ pāpentīti tvaṃ jāneyyāsi. Nākanti nākariṃ. Jhāyāmīti pajjhāyāmi paridevāmi. Dhiratthu jīvitena meti dhiratthu garahitaṃ mama jīvitaṃ, jīvitena me ko attho. Puna vāti tathā karissāmi, yathā puna vā tādiso bhavissāmi, naṭṭhaṃ jhānaṃ uppādetvā vītarāgo bhavissāmi, maraṇaṃ vā me bhavissatīti.

于此，`imāni`（这些）意为这些话。`Kamalāsadisitthiyo`（如莲花般的女子）之义为：`kamalā`被称为“女形花藤”，指如彼花般的女子。`Tāyo bujjhesi māṇava`（少年，当警觉彼女）之义为：“少年，你应了知彼女，了知后莫入其视线，当远避之”——我父当时如是教我，此即彼言。`Uregaṇḍāyo`（胸有肿块者）指胸前具二肿块者。`Tāyo bujjhesi, māṇava`（少年，当警觉彼女）之义为：“少年，你应了知，落入彼女掌控者必遭毁灭。”`Nākaṃ`意为`na akariṃ`（我未曾做）。`Jhāyāmi`意为`pajjhāyāmi paridevāmi`（我沉思悲叹）。`Dhiratthu jīvitena me`（我命可耻）之义为：我命可鄙，于我何用？`Puna vā`（或者）之义为：我将如是行，或能重归旧观——即令已失之禅那再生而离于贪欲，或我将亡。

So kāmarāgaṃ pahāya puna jhānaṃ uppādesi. Athassa samaṇatejaṃ disvā jhānassa ca uppāditabhāvaṃ ñatvā alambusā bhītā khamāpesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā dve gāthāyo abhāsi –

他舍弃欲贪，再次生起禅那。阿琅卜萨(Alambusā)见到他的沙门威光，得知他已生起禅那，便心生恐惧，向他请求宽恕。导师为阐明此事，说了两首偈颂：

136.

136.

‘‘Tassa tejaṃ vīriyañca, dhitiṃ ñatvā avaṭṭhitaṃ;

Sirasā aggahī pāde, isisiṅgaṃ alambusā.

阿琅卜萨(Alambusā)了知他威力、精进与坚定之志，便以头面礼独角仙人(Isisiṅga)之足。

137.

137.

‘‘Mā me kujjha mahāvīra, mā me kujjha mahāise;

Mahā attho mayā ciṇṇo, tidasānaṃ yasassinaṃ;

Tayā pakampitaṃ āsi, sabbaṃ devapuraṃ tadā’’ti.

“大雄，请勿怒我！大仙，请勿怒我！我为荣耀之三十三天众，已成此大事业；彼时，整个天城皆因你而震动。”

Atha naṃ so ‘‘khamāmi te, bhadde, yathāsukhaṃ gacchā’’ti vissajjento gāthamāha –

于是，他让他离去，说道：“贤女，我原谅你，随汝意而去吧。”并说了此偈：

138.

138.

‘‘Tāvatiṃsā ca ye devā, tidasānañca vāsavo;

Tvañca bhadde sukhī hohi, gaccha kaññe yathāsukha’’nti.

愿三十三天诸天，与三十三天之主帝释，及贤女你皆得安乐。少女，随汝意而去吧。

Sā taṃ vanditvā teneva suvaṇṇapallaṅkena devapuraṃ gatā. Tamatthaṃ pakāsento satthā tisso gāthāyo abhāsi –

她顶礼他后，即乘坐那黄金床座前往天城。导师为阐明此事，说了三首偈颂：

139.

139.

‘‘Tassa pāde gahetvāna, katvā ca naṃ padakkhiṇaṃ;

Añjaliṃ paggahetvāna, tamhā ṭhānā apakkami.

她执持彼双足，右绕而后退；合掌于其前，从彼处离去。

140.

140.

‘‘Yo ca tassāsi pallaṅko, sovaṇṇo sopavāhano;

Sauttaracchadapaññāso, sahassapaṭiyatthato;

Tameva pallaṅkamāruyha, agā devāna santike.

其床座乃黄金所造，且备有仆从；具五十华盖，千层天衣铺设；她即登上此床座，往诣诸天之所在。

141.

141.

‘‘Tamokkamiva āyantiṃ, jalantiṃ vijjutaṃ yathā;

Patīto sumano vitto, devindo adadā vara’’nti.

“她如黑暗中之光般到来，如闪电般闪耀；帝释欢喜、心悦、满足地赐予恩惠。”

Tattha [Pg.172] okkamivāti dīpakaṃ viya. ‘‘Patīto’’tiādīhi tuṭṭhākārova dassito adadā varanti āgantvā vanditvā ṭhitāya tuṭṭho varaṃ adāsi.

此处“如光般”(okkamiva)意为“如灯火般”。“欢喜”等词显示了满足的样子，他因她前来礼敬并站立而感到满足，于是赐予恩惠。

Sā tassa santike varaṃ gaṇhantī osānagāthamāha –

她在他的面前接受恩惠时，说了总结偈：

142.

142.

‘‘Varañce me ado sakka, sabbabhūtānamissara;

Nisippalobhikā gacche, etaṃ sakka varaṃ vare’’ti.

“帝释，一切众生之主，若你赐我恩惠，愿我不再去引诱仙人，帝释啊，我祈求此恩惠。”

Tassattho – ‘‘sakka devarāja, sace me tvaṃ varaṃ ado, puna isipalobhikāya na gaccheyyaṃ, mā maṃ etadatthāya pahiṇeyyāsi, etaṃ varaṃ vare yācāmī’’ti.

其义为：“帝释天王啊，若您赐我恩惠，我愿不再去引诱仙人，请勿为此事派遣我，我向您祈求此恩惠。”

Satthā tassa bhikkhuno imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne so bhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi. Tadā alambusā purāṇadutiyikā ahosi, isisiṅgo ukkaṇṭhitabhikkhu, pitā mahāisi pana ahameva ahosinti.

导师为那位比丘宣说了这段法，阐明诸谛，连结本生。在诸谛之末，那位比丘安住于入流果。那时，阿琅卜萨(Alambusā)是前世的伴侣，独角仙人(Isisiṅga)是那位厌俗的比丘，而大仙父亲则是我自己。

Alambusājātakavaṇṇanā tatiyā.

阿琅卜萨本生释义第三。

[524] 4. Saṅkhapālajātakavaṇṇanā

[524] 4. 桑喀巴拉本生释义

Ariyāvakāsosīti idaṃ satthā jetavane viharanto uposathakammaṃ ārabbha kathesi. Tadā hi satthā uposathike upāsake sampahaṃsetvā ‘‘porāṇakapaṇḍitā mahatiṃ nāgasampattiṃ pahāya uposathavāsaṃ upavasiṃsuyevā’’ti vatvā tehi yācito atītaṃ āhari.

“此乃圣者之机缘”——导师住在祇陀林时，因布萨业而说此偈。那时，导师赞叹那些行布萨的优婆塞们，说：“往昔的贤者舍弃了巨大的龙族财富，仍然受持布萨。”应他们的请求，导师便说起过去之事。

Atīte rājagahe magadharājā nāma rajjaṃ kāresi. Tadā bodhisatto tassa rañño aggamahesiyā kucchimhi nibbatti, ‘‘duyyodhano’’tissa nāmaṃ kariṃsu. So vayappatto takkasilāyaṃ sabbasippāni uggaṇhitvā āgantvā pitu sippaṃ dassesi. Atha naṃ pitā rajje abhisiñcitvā isipabbajjaṃ pabbajitvā uyyāne vasi. Bodhisatto divasassa tikkhattuṃ pitu santikaṃ agamāsi. Tassa mahālābhasakkāro udapādi. So teneva palibodhena kasiṇaparikammamattampi kātuṃ asakkonto cintesi – ‘‘mahā me [Pg.173] lābhasakkāro, na sakkā mayā idha vasantena imaṃ jaṭaṃ chindituṃ, puttassa me anārocetvāva aññattha gamissāmī’’ti. So kañci ajānāpetvā uyyānā nikkhamitvā magadharaṭṭhaṃ atikkamitvā mahisakaraṭṭhe saṅkhapāladahato nāma nikkhantāya kaṇṇaveṇṇāya nadiyā nivattane candakapabbataṃ upanissāya paṇṇasālaṃ katvā tattha vasanto kasiṇaparikammaṃ katvā jhānābhiññā nibbattetvā uñchācariyāya yāpesi. Tamenaṃ saṅkhapālo nāma nāgarājā mahantena parivārena kaṇṇaveṇṇanadito nikkhamitvā antarantarā upasaṅkamati. So tassa dhammaṃ desesi. Athassa putto pitaraṃ daṭṭhukāmo gataṭṭhānaṃ ajānanto anuvicārāpetvā ‘‘asukaṭṭhāne nāma vasatī’’ti ñatvā tassa dassanatthāya mahantena parivārena tattha gantvā ekamante khandhavāraṃ nivāsetvā katipayehi amaccehi saddhiṃ assamapadābhimukho pāyāsi.

往昔，摩揭陀(Magadha)国王在王舍城(Rājagaha)统治国家。尔时，菩萨投生于彼王之第一王后腹中，他们为他取名为“难敌”(Duyyodhana)。他成年后，于塔克西拉(Takkasilā)学习一切技艺，回来向父亲展示所学。于是他的父亲为他举行灌顶仪式，立他为王，然后自己出家为仙人，住在御花园中。菩萨每天三次前往父亲那里。他获得了巨大的利养和恭敬。他因为这些障碍，甚至无法进行遍处禅的准备工作，他心想：“我的利养和恭敬太多了，住在这里无法斩断这些缠缚。不如不告诉我的儿子，悄悄地去别处。”于是他没有告诉任何人，离开了御花园，越过摩揭陀国境，来到摩醯沙迦罗国(Mahisakaraṭṭha)，在从桑喀巴拉(Saṅkhapāla)湖流出的黑河(Kaṇṇaveṇṇā)湾处，依止月山(Candakapabbata)，搭建草棚住了下来。他在那里修习遍处禅，证得了禅那和神通，以拾穗为生。那时，有位名叫桑喀巴拉的龙王，率领庞大眷属从黑河出来，时常前来拜访他。他便为龙王说法。后来，他的儿子想见父亲，不知道父亲去了哪里，于是派人四处探寻，得知“住在某处”，便率领庞大眷属前往拜访。他们在旁边扎营后，与几位大臣一同前往仙人住处。

Tasmiṃ khaṇe saṅkhapālo mahantena parivārena dhammaṃ suṇanto nisīdi. So taṃ rājānaṃ āgacchantaṃ disvā isiṃ vanditvā uṭṭhāyāsanā pakkāmi. Rājā pitaraṃ vanditvā paṭisanthāraṃ katvā nisīditvā pucchi – ‘‘bhante, katararājā nāmesa tumhākaṃ santikaṃ āgato’’ti. Tāta, saṅkhapālanāgarājā nāmesoti. So tassa sampattiṃ nissāya nāgabhavane lobhaṃ katvā katipāhaṃ vasitvā pitu bhikkhāhāraṃ nibaddhaṃ dāpetvā attano nagarameva gantvā catūsu dvāresu dānasālāyo kāretvā sakalajambudīpaṃ saṅkhobhento dānaṃ datvā sīlaṃ rakkhitvā uposathakammaṃ katvā nāgabhavanaṃ patthetvā āyupariyosāne nāgabhavane nibbattitvā saṅkhapālanāgarājā ahosi. So gacchante kāle tāya sampattiyā vippaṭisārī hutvā tato paṭṭhāya manussayoniṃ patthento uposathavāsaṃ vasi. Athassa nāgabhavane vasantassa uposathavāso na sampajjati, sīlavināsaṃ pāpuṇāti. So tato paṭṭhāya nāgabhavanā nikkhamitvā kaṇṇaveṇṇāya nadiyā avidūre mahāmaggassa ca ekapadikamaggassa ca antare ekaṃ vammikaṃ parikkhipitvā uposathaṃ adhiṭṭhāya samādinnasīlo ‘‘mama cammamaṃsādīhi atthikā cammamaṃsādīni harantū’’ti attānaṃ dānamukhe vissajjetvā vammikamatthake nipanno samaṇadhammaṃ karonto cātuddase pannarase vasitvā pāṭipade nāgabhavanaṃ gacchati.

那时，桑喀巴拉龙王率领庞大眷属正在听法。他看见国王前来，便向仙人礼拜后，起身离座。国王向父亲礼拜问候后坐下，问道：“尊者，是哪位国王来到您这里？”父亲答道：“孩子，是桑喀巴拉龙王。”他因为贪恋龙的财富，在龙宫住了数日，坚持为父亲供养饮食，然后返回自己的城市。他在四城门设置布施堂，震动整个瞻部洲(Jambudīpa)广行布施，持守戒律，行布萨业，发愿往生龙宫。寿命终结后，他果真投生于龙宫，成为了桑喀巴拉龙王。后来，他因那财富而感到后悔，从此发愿转生为人，并受持布萨。然而他住在龙宫时，布萨无法圆满，导致戒律破损。于是他从龙宫出来，在黑河不远处的大道与小径之间，围起一个蚁冢，立誓受持布萨，并将自身布施出来，心想：“需要我皮肉等的人，就取走吧。”他躺卧在蚁冢顶上修行沙门之法，于每月的十四、十五日在此安住，到初一便返回龙宫。

Tasmiṃ [Pg.174] ekadivasaṃ evaṃ sīlaṃ samādiyitvā nipanne paccantagāmavāsino soḷasa janā ‘‘maṃsaṃ āharissāmā’’ti āvudhahatthā araññe vicarantā kiñci alabhitvā nikkhantā taṃ vammikamatthake nipannaṃ disvā ‘‘mayaṃ ajja godhāpotakampi na labhimhā, imaṃ nāgarājānaṃ vadhitvā khādissāmā’’ti cintetvā ‘‘mahā kho panesa gayhamāno palāyeyya, yathānipannameva taṃ bhogesu sūlehi vijjhitvā dubbalaṃ katvā gaṇhissāmā’’ti sūlāni ādāya upasaṅkamiṃsu. Bodhisattassa sarīraṃ mahantaṃ ekadoṇikanāvappamāṇaṃ vaṭṭetvā ṭhapitasumanapupphadāmaṃ viya jiñjukaphalasannibhehi akkhīhi jayasumanapupphasadisena ca sīsena samannāgataṃ ativiya sobhati. So tesaṃ soḷasannaṃ janānaṃ padasaddena bhogantarato sīsaṃ nīharitvā rattakkhīni ummīletvā te sūlahatthe āgacchante disvā cintesi – ‘‘ajja mayhaṃ manoratho matthakaṃ pāpuṇissati, ahaṃ attānaṃ dānamukhe niyyādetvā vīriyaṃ adhiṭṭhahitvā nipanno, ime mama sarīraṃ sattīhi koṭṭetvā chiddāvachiddaṃ karonte kodhavasena akkhīni ummīletvā na olokessāmī’’ti attano sīlabhedabhayena daḷhaṃ adhiṭṭhāya sīsaṃ bhogantareyeva pavesetvā nipajji. Atha naṃ te upagantvā naṅguṭṭhe gahetvā kaḍḍhantā bhūmiyaṃ pothetvā tikhiṇasūlehi aṭṭhasu ṭhānesu vijjhitvā sakaṇṭakakāḷavettayaṭṭhiyo pahāramukhehi pavesetvā aṭṭhasu ṭhānesu kājenādāya mahāmaggaṃ paṭipajjiṃsu, mahāsatto sūlehi vijjhanato paṭṭhāya ekaṭṭhānepi kodhavasena akkhīni ummīletvā te na olokesi. Tassa aṭṭhahi kājehi ādāya nīyamānassa sīsaṃ olambetvā bhūmiyaṃ pahari. Atha naṃ ‘‘sīsamassa olambatī’’ti mahāmagge nipajjāpetvā taruṇasūlena nāsāpuṭaṃ vijjhitvā rajjukaṃ pavesetvā sīsaṃ ukkhipitvā kājakoṭiyaṃ laggitvā punapi ukkhipitvā maggaṃ paṭipajjiṃsu.

一日，彼受持戒后，卧于蚁冢之上。十六名边境村民手持武器，于森林中游荡寻找肉食，一无所获，正欲返回。他们看见彼卧于蚁冢之上，心想：“我们今日连小蜥蜴都未捕获，不如杀了这条龙王吃掉它。”又思忖：“如果强行捕捉，它恐怕会逃走，不如趁它安卧时，用长矛刺穿它的身体，使其虚弱后再擒拿。”于是手持长矛逼近。菩萨的身体庞大，犹如一艘独木舟，盘绕起来，如同放置的素馨花环，眼睛像枣核，头顶像胜利素馨花，非常庄严。当那十六人的脚步声传来时，它从蜷曲的身体中抬起头，睁开赤红的双眼，看见他们手持长矛前来，心想：“今日我的愿望将实现，我为布施已奉献自身，下定决心安卧于此。即使他们用武器刺穿我的身体，令我遍体鳞伤，我也不会因愤怒而睁眼看他们。”它因害怕破戒，坚定发愿后，便将头放回蜷曲的身体中，继续躺卧。他们走上前来，抓住它的尾巴拖拽，将其摔在地上，用锋利的长矛在它身上刺了八处，又将带刺的黑藤棍插入伤口，从八处抬着它走向大道。大士从被长矛刺穿开始，始终未因愤怒而睁眼看他们一眼。当被八根木棍抬着走时，它的头垂下触及地面。他们看见它的头垂下，于是将其放在大道中央，用新削的木矛刺穿它的鼻孔，穿入绳索后将其头抬起，系在木棍顶端，然后又抬起，继续赶路。

Tasmiṃ khaṇe videharaṭṭhe mithilanagaravāsī āḷāro nāma kuṭumbiko pañca sakaṭasatāni ādāya sukhayānake nisīditvā gacchanto te bhojaputte bodhisattaṃ tathā gaṇhitvā gacchante disvā tesaṃ soḷasannampi soḷasahi vāhagoṇehi saddhiṃ pasataṃ pasataṃ suvaṇṇamāsake sabbesaṃ nivāsanapārupanāni bhariyānampi nesaṃ vatthābharaṇāni datvā vissajjāpesi. Atha so nāgabhavanaṃ gantvā tattha papañcaṃ akatvā mahantena [Pg.175] parivārena nikkhamitvā āḷāraṃ upasaṅkamitvā nāgabhavanassa vaṇṇaṃ kathetvā taṃ ādāya nāgabhavanaṃ gantvā tīhi nāgakaññāsatehi saddhiṃ mahantamassa yasaṃ datvā dibbehi kāmehi santappesi. Āḷāro nāgabhavane ekavassaṃ vasitvā dibbakāme paribhuñjitvā ‘‘icchāmahaṃ, samma, pabbajitu’’nti nāgarājassa kathetvā pabbajitaparikkhāre gahetvā nāgabhavanato himavantappadesaṃ gantvā pabbajitvā tattha ciraṃ vasitvā aparabhāge cārikaṃ caranto bārāṇasiṃ patvā rājuyyāne vasitvā punadivase bhikkhāya nagaraṃ pavisitvā rājadvāraṃ agamāsi. Atha naṃ bārāṇasirājā disvā iriyāpathe pasīditvā pakkosāpetvā paññattāsane nisīdāpetvā nānaggarasabhojanaṃ bhojetvā aññatarasmiṃ nīce āsane nisinno vanditvā tena saddhiṃ sallapanto paṭhamaṃ gāthamāha –

那时，威德哈(Videha)国弥提罗(Mithilā)城有位名叫阿罗罗(Āḷāra)的富商，带着五百辆货车，乘坐舒适的马车出行。他看见那些捕蛇人如此带着菩萨走，于是将十六头犍牛、许多金摩沙迦(māsaka)，连同所有人的内外衣、他们妻子的衣物首饰，都赠予他们，使菩萨获得释放。之后，菩萨前往龙宫，没有耽搁，便率领庞大的眷属出来，找到阿罗罗，向他描述龙宫的景象，然后带着他前往龙宫。在那里，它与三百龙女一同，给予阿罗罗极大的荣耀，以天界的欲乐满足他。阿罗罗在龙宫住了一年，享受天界欲乐后，对龙王说：“贤友，我想要出家。”他向龙王说明后，取了出家的用具，离开龙宫前往雪山地区出家。他于那里久住后，之后游历至波罗奈(Bārāṇasī)城，住在王家园林。次日进城乞食时，他来到王宫门前。波罗奈国王看见他的威仪举止，心生欢喜，于是召请他入内，让他坐在备好的座位上，以各种美味食物款待他。国王坐在一矮座上，向他行礼后，与他交谈时，先说此偈：

143.

143.

‘‘Ariyāvakāsosi pasannanetto, maññe bhavaṃ pabbajito kulamhā;

Kathaṃ nu vittāni pahāya bhoge, pabbaji nikkhamma gharā sapaññā’’ti.

“尊者仪表非凡，双目清澄，我料想您出身名门而出家；智者啊，为何舍弃财富与享乐，离家修行？”

Tattha ariyāvakāsosīti niddosasundarasarīrāvakāsosi, abhirūposīti attho. Pasannanettoti pañcahi pasādehi yuttanetto. Kulamhāti khattiyakulā vā brāhmaṇakulā vā seṭṭhikulā vā pabbajitosīti maññāmi. Kathaṃ nūti kena kāraṇena kiṃ ārammaṇaṃ katvā dhanañca upabhoge ca pahāya gharā nikkhamitvā pabbajitosi sapañña paṇḍitapurisāti pucchati.

在那里，“仪表非凡”是指你拥有无瑕疵、美丽的身躯，即是“英俊”之意。“明净之眼”是指具足五种清净之相的眼睛。“出身于名门”是指我认为你可能是从刹帝利种姓、婆罗门种姓，或者富豪之家出家的。“为何”是询问你因为什么原因、以什么为目标，舍弃了财富和享乐，离开家庭而出家，（这是）在向一位有智慧的贤者发问。

Tato paraṃ tāpasassa ca rañño ca vacanappaṭivacanavasena gāthānaṃ sambandho veditabbo –

此后，应当根据苦行者和国王之间的对话来理解偈颂的关联。

144.

144.

‘‘Sayaṃ vimānaṃ naradeva disvā, mahānubhāvassa mahoragassa;

Disvāna puññāna mahāvipākaṃ, saddhāyahaṃ pabbajitomhi rāja.

王啊，我亲睹大龙王具大威德的天宫；见福德的巨大果报，我因信而出家。

145.

145.

‘‘Na [Pg.176] kāmakāmā na bhayā na dosā, vācaṃ musā pabbajitā bhaṇanti;

Akkhāhi me pucchito etamatthaṃ, sutvāna me jāyihitippasādo.

出家者不说妄语，非因贪欲、非因怖畏、非因嗔恚。我今问你此事，请为我解说，闻已我将生起净信。

146.

146.

‘‘Vāṇijja raṭṭhādhipa gacchamāno, pathe addasāsimhi bhojaputte;

Pavaḍḍhakāyaṃ uragaṃ mahantaṃ, ādāya gacchante pamodamāne.

大王，我行商时，途中忽见捕蛇人，他们带着一条身躯庞大的巨蟒，欢欣鼓舞地走着。

147.

147.

‘‘Sohaṃ samāgamma janinda tehi, pahaṭṭhalomo avacamhi bhīto;

Kuhiṃ ayaṃ nīyati bhīmakāyo, nāgena kiṃ kāhatha bhojaputtā.

王啊，我即上前，毛发倒竖，心生怖畏地问道：“这可怖的庞然大物将被带往何处？捕蛇人啊，你们将如何处置这条龙？”

148.

148.

‘‘Nāgo ayaṃ nīyati bhojanatthā, pavaḍḍhakāyo urago mahanto;

Sāduñca thūlañca muduñca maṃsaṃ, na tvaṃ rasaññāsi videhaputta.

这条龙被牵去作食物，它身躯庞大。它的肉鲜美、肥厚、柔软，威德哈之子啊，你不知其味。

149.

149.

‘‘Ito mayaṃ gantvā sakaṃ niketaṃ, ādāya satthāni vikopayitvā;

Maṃsāni bhokkhāma pamodamānā, mayañhi ve sattavo pannagānaṃ.

我们从这里回到家中，取出刀具将其肢解，然后欢欣地吃肉。因为我们确实是蛇的仇敌。

150.

150.

‘‘Sace ayaṃ nīyati bhojanatthā, pavaḍḍhakāyo urago mahanto;

Dadāmi vo balibaddāni soḷasa, nāgaṃ imaṃ muñcatha bandhanasmā.

若此身躯庞大的巨蟒为食粮被牵行，我将给你们十六头犍牛，请将此龙从束缚中释放。

151.

151.

‘‘Addhā hi no bhakkho ayaṃ manāpo, bahū ca no uragā bhuttapubbā;

Karoma te taṃ vacanaṃ aḷāra, mittañca no hohi videhaputta.

此食诚为我所喜，我们往昔已食众多蛇类。阿罗罗(Aḷāra)啊，我们遵从你的话，威德哈之子啊，请成为我们的朋友。

152.

152.

‘‘Tadāssu [Pg.177] te bandhanā mocayiṃsu, yaṃ natthuto paṭimokkassa pāse;

Mutto ca so bandhanā nāgarājā, pakkāmi pācīnamukho muhuttaṃ.

那时，他们将他从那穿过鼻孔的套索中释放。龙王从束缚中解脱后，便面向东方离去片刻。

153.

153.

‘‘Gantvāna pācīnamukho muhuttaṃ, puṇṇehi nettehi palokayī maṃ;

Tadāssahaṃ piṭṭhito anvagacchiṃ, dasaṅguliṃ añjaliṃ paggahetvā.

龙王东向离去片刻后，便以盈泪的双眼回望我。那时，我合掌十指，紧随其后。

154.

154.

‘‘Gaccheva kho tvaṃ taramānarūpo, mā taṃ amittā punaraggahesuṃ;

Dukkho hi luddehi punā samāgamo, adassanaṃ bhojaputtāna gaccha.

你速速离去，莫让仇敌再次擒获你。与凶顽者重逢实是痛苦，请远离捕蛇人的视线。

155.

155.

‘‘Agamāsi so rahadaṃ vippasannaṃ, nīlobhāsaṃ ramaṇīyaṃ sutitthaṃ;

Samotataṃ jambuhi vetasāhi, pāvekkhi nittiṇṇabhayo patīto.

他来到一个清澈、湛蓝、宜人且有良好渡口的湖泊，湖岸遍布蒲桃树和柳树，他便无畏而欢喜地进入其中。

156.

156.

‘‘So taṃ pavissa nacirassa nāgo, dibbena me pāturahū janinda;

Upaṭṭhahī maṃ pitaraṃva putto, hadayaṅgamaṃ kaṇṇasukhaṃ bhaṇanto.

王啊，那龙王进入湖中不久，便以天界之姿现身于我面前；他如子侍父般地侍奉我，说着悦耳动听、沁人心脾的话语。

157.

157.

‘‘Tvaṃ mesi mātā ca pitā aḷāra, abbhantaro pāṇadado sahāyo;

Sakañca iddhiṃ paṭilābhakosmi, aḷāra passa me nivesanāni;

Pahūtabhakkhaṃ bahuannapānaṃ, masakkasāraṃ viya vāsavassā’’ti.

阿罗(Aḷāra)啊，你是我父母，是亲密且赐予我生命的友人。我已恢复自身神通，阿罗啊，请看我的居所：食物丰盛，饮品众多，宛如帝释的玛萨咖沙罗(Masakkasāra)。

Tattha vimānanti saṅkhapālanāgarañño anekasatanāṭakasampattisampannaṃ kañcanamaṇivimānaṃ. Puññānanti tena katapuññānaṃ mahantaṃ vipākaṃ disvā kammañca [Pg.178] phalañca paralokañca saddahitvā pavattāya saddhāya ahaṃ pabbajito. Na kāmakāmāti na vatthukāmenapi bhayenapi dosenapi musā bhaṇanti. Jāyihitīti, bhante, tumhākaṃ vacanaṃ sutvā mayhampi pasādo somanassaṃ jāyissati. Vāṇijjanti vāṇijjakammaṃ karissāmīti gacchanto. Pathe addasāsimhīti pañcannaṃ sakaṭasatānaṃ purato sukhayānake nisīditvā gacchanto mahāmagge janapadamanusse addasaṃ. Pavaḍḍhakāyanti vaḍḍhitakāyaṃ. Ādāyāti aṭṭhahi kājehi gahetvā. Avacamhīti abhāsiṃ. Bhīmakāyoti bhayajanakakāyo. Bhojaputtāti luddaputtake piyasamudācārenālapati. Videhaputtāti videharaṭṭhavāsitāya āḷāraṃ ālapiṃsu. Vikopayitvāti chinditvā. Mayañhi vo sattavoti mayaṃ pana nāgānaṃ verino nāma. Bhojanatthāti bhojanatthāya. Mittañca no hohīti tvaṃ amhākaṃ mitto hohi, kataguṇaṃ jāna.

那里有宫殿，指的是桑喀巴拉(Saṅkhapāla)龙王拥有众多百戏娱乐的金玉宫殿。福德，指的是看到他所作的福德产生巨大果报，相信业、果与来世，因而生起信心而出家。不是为了欲乐，即不是为了财物、恐惧或嗔恚而说妄语。生起信心，尊者啊，听到您的话后，我心中也会生起净信与欢喜。经商，指的是想着“我要去经商”而出发。在路上看见，指的是乘坐舒适的车驾，走在五百辆马车前头的大道上时，看见了乡村的人们。身躯庞大的，指的是身体巨大的。带着，指的是用八种工具携带。我说，指的是我说道。恐怖身躯的，指的是令人恐惧的身躯。捕蛇人，指的是以亲切态度称呼猎人之子。威德哈人(Videhaputta)，指的是因阿罗是威德哈(Videha)国居民而如此称呼。破坏，指的是切断。我们确实是你们的敌人，指的是我们是龙族的仇敌。为了食物，指的是为了食物。愿你也成为我们的朋友，指的是愿你成为我们的朋友，懂得感恩。

Tadāssu teti, mahārāja, tehi bhojaputtehi evaṃ vutte ahaṃ tesaṃ soḷasa vāhagoṇe nivāsanapārupanāni pasataṃ pasataṃ suvaṇṇamāsake bhariyānañca nesaṃ vatthālaṅkāraṃ adāsiṃ, atha te saṅkhapālanāgarājānaṃ bhūmiyaṃ nipajjāpetvā attano kakkhaḷatāya sakaṇṭakakāḷavettalatāya koṭiyaṃ gahetvā ākaḍḍhituṃ ārabhiṃsu. Athāhaṃ nāgarājānaṃ kilamantaṃ disvā akilamentova asinā tā latā chinditvā dārakānaṃ kaṇṇavedhato vaṭṭinīharaṇaniyāmena adukkhāpento saṇikaṃ nīhariṃ, tasmiṃ kāle te bhojaputtā yaṃ bandhanaṃ assa natthuto pavesetvā pāse paṭimokkaṃ, tasmā bandhanā taṃ uragaṃ mocayiṃsu. Tassa nāsato saha pāsena taṃ rajjukaṃ nīhariṃsūti dīpeti. Iti te uragaṃ vissajjetvā thokaṃ gantvā ‘‘ayaṃ urago dubbalo, matakāle naṃ gahetvā gamissāmā’’ti nilīyiṃsu.

那时，大王啊，那些捕蛇人之子这样说了之后，我给了他们十六头驮牛、衣服布匹，每人一把金摩沙迦(māsaka)，还给了他们妻子衣服和装饰品。然后他们将桑喀巴拉(Saṅkhapāla)龙王按倒在地，抓住他那坚硬多刺的黑藤末端开始拖拽。我看见龙王疲惫不堪，便毫不费力地用剑斩断那些藤蔓，像为孩童从耳洞中取出耳饰一般，不让他感到痛苦地慢慢将他解救出来。那时，那些捕蛇人之子将那条蛇从束缚中解救出来，把穿过它鼻孔的绳索连同绳套一起抽了出来。就这样，他们放了那条蛇，走了一小段路后，心想：“这条蛇很虚弱，等它死了我们再来取走”，便躲藏了起来。

Puṇṇehīti sopi muhuttaṃ pācīnābhimukho gantvā assupuṇṇehi nettehi maṃ palokayi. Tadāssahanti tadā assa ahaṃ. Gacchevāti evaṃ taṃ avacanti vadati. Rahadanti kaṇṇaveṇṇadahaṃ. Samotatanti ubhayatīresu jamburukkhavetasarukkhehi otataṃ vitataṃ. Nittiṇṇabhayo patītoti so [Pg.179] kira taṃ dahaṃ pavisanto āḷārassa nipaccakāraṃ dassetvā yāva naṅguṭṭhā otari, udake paviṭṭhaṭṭhānamevassa nibbhayaṃ ahosi, tasmā nittiṇṇabhayo patīto haṭṭhatuṭṭho pāvekkhīti. Pavissāti pavisitvā. Dibbena meti nāgabhavane pamādaṃ anāpajjitvā mayi kaṇṇaveṇṇatīraṃ anatikkanteyeva dibbena parivārena mama purato pāturahosi. Upaṭṭhahīti upāgami. Abbhantaroti hadayamaṃsasadiso. Tvaṃ mama bahupakāro, sakkāraṃ te karissāmi. Passa me nivesanānīti mama nāgabhavanaṃ passa. Masakkasāraṃ viyāti masakkasāro vuccati osakkanaparisakkanābhāvena ghanasāratāya ca sinerupabbatarājā. Ayaṃ tattha māpitaṃ tāvatiṃsabhavanaṃ sandhāyevamāha.

盈泪双眼，指的是他面向东方离去片刻后，以泪水盈眶的眼睛回望我。那时我，指的是那时我（是他的）。“你速速离去”指的是他这样对他说。拉哈池，指的是甘纳弗那池(Kaṇṇaveṇṇadaha)。两岸覆荫，指的是池的两岸被蒲桃树和柳树遮蔽，枝叶交错覆盖。渡尽恐惧得安乐，是说他入池时向阿罗(Āḷāra)致敬，直至尾巴没入水中，入水之处便无有恐惧，因此说：‘渡尽恐惧，欢喜踊跃而入’。当入，即已入。以天界（的仪仗），是指在龙宫中，他未曾懈怠，尚未离开甘纳弗那(Kaṇṇaveṇṇā)的岸边，就以天界的仪仗、随从，在我面前现身。前来亲近，即前来。阿邦答勒(abbhantara)，指的是如心脏肌肉般亲密。你对我非常有益，我当尊敬你。且看我的居所，意思是：请看我的龙宫。玛萨咖沙罗(Masakkasāra)，指的是因其平坦无障碍、坚固的性质，如同山王须弥山(Sineru)，故得此名。他（龙王）说此话，是指此处（他）所建的三十三天宫而言。

Mahārāja! Evaṃ vatvā so nāgarājā uttari attano nāgabhavanaṃ vaṇṇento gāthādvayamāha –

大王！如此说完，那龙王接着赞叹自己的龙宫，说了两首偈颂——

158.

158.

‘‘Taṃ bhūmibhāgehi upetarūpaṃ, asakkharā ceva mudū subhā ca;

Nīcattiṇā apparajā ca bhūmi, pāsādikā yattha jahanti sokaṃ.

那片土地，其地势平坦，没有碎石，柔软而美丽；地面草低尘少，令人愉悦，在那里人们舍弃忧愁。

159.

159.

‘‘Anāvakulā veḷuriyūpanīlā, catuddisaṃ ambavanaṃ surammaṃ;

Pakkā ca pesī ca phalā suphullā, niccotukā dhārayantī phalānī’’ti.

无碍且如琉璃般青翠，四方皆是令人愉悦的芒果林；有成熟的果实，也有未熟的果实，花朵盛开，四季结果。

Tattha asakkharāti yā tattha bhūmi pāsāṇasakkhararahitā mudu subhā kañcanarajatamaṇimayā sattaratanavālukākiṇṇā. Nīcattiṇāti indagopakapiṭṭhisadisavaṇṇehi nīcatiṇehi samannāgatā. Apparajāti paṃsurahitā. Yattha jahanti sokanti yattha paviṭṭhamattāva nissokā honti. Anāvakulāti na avakulā akhāṇumā upari ukkulavikulabhāvarahitā vā samasaṇṭhitā. Veḷuriyūpanīlāti veḷuriyena upanīlā, tasmiṃ nāgabhavane veḷuriyamayā pasannasalilā nīlobhāsā anekavaṇṇakamaluppalasañchannā pokkharaṇīti attho. Catuddisanti tassā pokkharaṇiyā catūsu disāsu. Pakkā cāti tasmiṃ ambavane ambarukkhā pakkaphalā ca [Pg.180] aḍḍhapakkaphalā ca taruṇaphalā ca phullitāyevāti attho. Niccotukāti channampi utūnaṃ anurūpehi pupphaphalehi samannāgatāti.

在那里，“无碎石”指的是那地方的地面没有瓦砾沙石，柔软、美丽，由黄金、白银、宝石制成，遍布着七宝之沙。“低草”指的是长有颜色如同帝释虫背部的矮草。“少尘”指的是没有尘土。“离忧处”指的是只要一进入那里，忧愁便立刻消失。“无障碍”指的是没有障碍、没有树桩，或者没有高低不平的起伏，平整稳固。“琉璃般青色”指的是如琉璃般青色。此句意指在那龙宫中，有琉璃池水清澈，泛着蓝色光芒，并覆盖着各种颜色的莲花与睡莲。“四方”指的是那池塘的四个方向。“熟果”指的是芒果树上既有成熟的果实，也有半熟的果实和幼果，而且正盛开着花朵。“常时结果”指的是具备与六季相宜的花与果实。

160.

160.

Tesaṃ vanānaṃ naradeva majjhe, nivesanaṃ bhassarasannikāsaṃ;

Rajataggaḷaṃ sovaṇṇamayaṃ uḷāraṃ, obhāsatī vijjurivantalikkhe.

王啊，在那些林间，有一居所光耀夺目；它有白银门闩，由黄金制成，宏伟壮丽，闪耀如空中闪电。

161.

161.

‘‘Maṇīmayā soṇṇamayā uḷārā, anekacittā satataṃ sunimmitā;

Paripūrā kaññāhi alaṅkatāhi, suvaṇṇakāyūradharāhi rāja.

王啊，（此宫）由宝石和黄金制成，宏伟壮丽，设计精巧，常被精心建造；其中充满着佩戴金臂钏的盛装少女。

162.

162.

‘‘So saṅkhapālo taramānarūpo, pāsādamāruyha anomavaṇṇo;

Sahassathambhaṃ atulānubhāvaṃ, yatthassa bhariyā mahesī ahosi.

桑喀巴拉(Saṅkhapāla)急步而行，身色绝妙，登上楼阁；那千柱之宫殿，威力无匹，是其大妃曾居之处。

163.

163.

‘‘Ekā ca nārī taramānarūpā, ādāya veḷuriyamayaṃ mahagghaṃ;

Subhaṃ maṇiṃ jātimantūpapannaṃ, acoditā āsanamabbhihāsi.

一位女子急步而行，手持珍贵的琉璃宝座，此座由天然宝石制成，光彩夺目；未受吩咐，便已献上。

164.

164.

‘‘Tato maṃ urago hatthe gahetvā, nisīdayī pāmukhaāsanasmiṃ;

Idamāsanaṃ atra bhavaṃ nisīdatu, bhavañhi me aññataro garūnaṃ.

于是龙王执我之手，令我坐于首席；“尊者请安坐，您乃我等尊长之一。”

165.

165.

‘‘Aññā ca nārī taramānarūpā, ādāya vāriṃ upasaṅkamitvā;

Pādāni pakkhālayī me janinda, bhariyāva bhattū patino piyassa.

又有另一女子急步而行，手持清水，走近我处；为我洗足，人主啊，犹如妻子侍奉其夫，亲爱之夫。

166.

166.

‘‘Aparā [Pg.181] ca nārī taramānarūpā, paggayha sovaṇṇamayāya pātiyā;

Anekasūpaṃ vividhaṃ viyañjanaṃ, upanāmayī bhatta manuññarūpaṃ.

又有另一女子急步而行，手持金钵；多种羹汤，各式菜肴，奉上可意之饭食。

167.

167.

‘‘Turiyehi maṃ bhārata bhuttavantaṃ, upaṭṭhahuṃ bhattu mano viditvā;

Tatuttariṃ maṃ nipatī mahantaṃ, dibbehi kāmehi anappakehī’’ti.

婆罗多(Bhārata)！我食毕时，乐器奏鸣；她们知主心意，殷勤侍奉。其后，他更以广大无量之天界欲乐盛情款待我。

Tattha nivesananti pāsādo. Bhassarasannikāsanti pabhassaradassanaṃ. Rajataggaḷanti rajatadvārakavāṭaṃ. Maṇīmayāti evarūpā tattha kūṭāgārā ca gabbhā ca. Paripūrāti sampuṇṇā. So saṅkhapāloti, mahārāja, ahaṃ evaṃ tasmiṃ nāgabhavanaṃ vaṇṇente taṃ daṭṭhukāmo ahosiṃ, atha maṃ tattha netvā so saṅkhapālo hatthe gahetvā taramāno veḷuriyathambhehi sahassathambhaṃ pāsādaṃ āruyha yasmiṃ ṭhāne assa mahesī ahosi, taṃ ṭhānaṃ netīti dīpeti. Ekā cāti mayi pāsādaṃ abhiruḷhe ekā itthī aññehi maṇīhi jātimahantehi upetaṃ subhaṃ veḷuriyāsanaṃ tena nāgarājena avuttāva. Abbhihāsīti abhihari, attharīti vuttaṃ hoti.

此处“居所”指的是宫殿。“光辉显现”的意思是明亮可见。“白银门闩”指的是白银的门闩。“宝石所造”指的是那里的楼阁和房间都是用宝石建造的。“充满”的意思是完满。“那桑喀巴拉”：大王，当我如此描述那龙宫时，我便想见到它。于是，那桑喀巴拉(Saṅkhapāla)带我到那里，牵着我的手，快步登上由琉璃柱支撑的千柱宫殿，并带我到他大妃所在之处。“一位”是指我登上宫殿后，一个女子不等那位龙王吩咐，就拿来一个镶嵌着其他名贵宝石的美丽琉璃宝座。“献上”的意思是“拿过来”，也就是“铺开”的意思。

Pāmukhaāsanasminti pamukhāsanasmiṃ, uttamāsane nisīdāpesīti attho. Garūnanti mātāpitūnaṃ me tvaṃ aññataroti evaṃ vatvā nisīdāpesi. Vividhaṃ viyañjananti vividhaṃ byañjanaṃ. Bhatta manuññarūpanti bhattaṃ manuññarūpaṃ. Bhāratāti rājānaṃ ālapati. Bhuttavantanti bhuttāviṃ katabhattakiccaṃ. Upaṭṭhahunti anekasatehi turiyehi gandhabbaṃ kurumānā upaṭṭhahiṃsu. Bhattu mano viditvāti attano patino cittaṃ jānitvā. Tatuttarinti tato gandhabbakaraṇato uttariṃ. Maṃ nipatīti so nāgarājā maṃ upasaṅkami. Mahantaṃ dibbehīti mahantehi uḷārehi dibbehi kāmehi tehi ca anappakehi.

“首座”是指在首位，意思是安置在最上座。“尊长”是指“你是我父母中的一位”，说了这样的话之后，就请他入座。“种种美味”是指各种各样的菜肴。“饭食悦目”是指饭食令人喜爱。“婆罗多”是称呼国王的。“已食毕”是指已经吃完饭，做完吃饭的事情。“侍奉”是指用成百上千的乐器演奏音乐，进行侍奉。“知夫心意”是指知道自己丈夫的心意。“其后”是指在那音乐演奏之后。“前来亲近我”是指那位龙王前来亲近我。“以广大天界之乐”是指以巨大、殊胜的天界享乐，以及为数众多的其他享乐。

Evaṃ upasaṅkamitvā ca pana gāthamāha –

于是，他走近后，说了偈颂——

168.

168.

‘‘Bhariyā mametā tisatā aḷāra, sabbattamajjhā padumuttarābhā;

Aḷāra etāssu te kāmakārā, dadāmi te tā paricārayassū’’ti.

“阿罗逻(Aḷāra)！我有三百妻，皆身姿纤细，莲花般光彩；阿罗逻，她们任你享用，我将她们献给你，任你役使。”

Tattha [Pg.182] sabbattamajjhāti sabbā attamajjhā, pāṇinā gahitappamāṇamajjhāti attho. Aṭṭhakathāyaṃ pana ‘‘sumajjhā’’ti pāṭho. Padumuttarābhāti padumavaṇṇauttarābhā, padumavaṇṇauttaracchaviyoti attho. Paricārayassūti tā attano pādaparicārikā karohīti vatvā tīhi itthisatehi saddhiṃ mahāsampattiṃ mayhaṃ adāsi.

此处“一切腰肢纤细者”是指“所有身姿纤细者”，意思是“腰肢纤细得可用手握住”。然而，在义注(aṭṭhakathā)中有“极纤细”的读法。“莲花般光彩”是指“像莲花颜色一样殊胜的光芒”，也就是“像莲花颜色一样殊胜的肤色”的意思。“役使”的意思是：“你应当使她们成为你的足部侍女”。这样说了之后，他便将巨大的财富连同三百位女子一并给予了我。

So āha –

他说：

169.

169.

‘‘Saṃvaccharaṃ dibbarasānubhutvā, tadāssuhaṃ uttarimajjhabhāsiṃ;

Nāgassidaṃ kinti kathañca laddhaṃ, kathajjhagamāsi vimānaseṭṭhaṃ.

“享受天界妙味一年，那时我便进一步询问：‘此龙如何获得此物？如何证得此最胜天宫？’”

170.

170.

‘‘Adhiccaladdhaṃ pariṇāmajaṃ te, sayaṃkataṃ udāhu devehi dinnaṃ;

Pucchāmi taṃ nāgarājetamatthaṃ, kathajjhagamāsi vimānaseṭṭha’’nti.

“是偶然所得？是转变所生？是自造？抑或是天神所赐？龙王啊，我问你此事：如何证得此最胜天宫？”

Tattha dibbarasānubhutvāti dibbe kāmaguṇarase anubhavitvā. Tadāssuhanti tadā assu ahaṃ. Nāgassidanti bhadramukhassa saṅkhapālanāgarājassa idaṃ sampattijātaṃ kinti kiṃ nāma kammaṃ katvā kathañca katvā laddhaṃ, kathametaṃ vimānaseṭṭhaṃ tvaṃ ajjhagamāsi, iti naṃ ahaṃ pucchiṃ. Adhiccaladdhanti ahetunā laddhaṃ. Pariṇāmajaṃ teti kenaci tava atthāya pariṇāmitattā pariṇāmato jātaṃ. Sayaṃkatanti kārake pakkosāpetvā ratanāni datvā kāritanti.

其中“享受天界妙味”是指享受天界的诸欲乐味。“那时我曾”是指那时我是。“此龙之物”是指：我如此问他：“贤者桑喀巴拉(Saṅkhapāla)龙王，此等财富是造作何业、如何造作而得？你如何获得此最胜天宫？”“偶然获得”是指无因而得。“为你转变所生”是指因某人为你的利益转变而生。“自造”是指召集工匠，给予宝石而建造。

Tato parā dvinnampi vacanappaṭivacanagāthāva –

此后，双方你来我往的问答偈如下——

171.

171.

‘‘Nādhiccaladdhaṃ na pariṇāmajaṃ me, na sayaṃkataṃ nāpi devehi dinnaṃ;

Sakehi kammehi apāpakehi, puññehi me laddhamidaṃ vimānaṃ.

“非偶然所得，亦非转变所生；非自造，亦非天神所赐。以我无恶之业，以我之福德，获得此天宫。”

172.

172.

‘‘Kiṃ [Pg.183] te vataṃ kiṃ pana brahmacariyaṃ, kissa suciṇṇassa ayaṃ vipāko;

Akkhāhi me nāgarājetamatthaṃ, kathaṃ nu te laddhamidaṃ vimānaṃ.

“你持何戒？又修何梵行？何种善行圆满，此乃其果报？龙王啊，请你告诉我此事：你如何获得此天宫？”

173.

173.

‘‘Rājā ahosiṃ magadhānamissaro, duyyodhano nāma mahānubhāvo;

So ittaraṃ jīvitaṃ saṃviditvā, asassataṃ vipariṇāmadhammaṃ.

“我曾是摩揭陀(Magadha)国主，名为杜尤檀那(Duyyodhano)，具大威力；我了知生命短暂、无常、变易之法。”

174.

174.

‘‘Annañca pānañca pasannacitto, sakkacca dānaṃ vipulaṃ adāsiṃ;

Opānabhūtaṃ me gharaṃ tadāsi, santappitā samaṇabrāhmaṇā ca.

“我心清净，殷勤广施饮食；我家那时犹如饮水站，沙门与婆罗门皆得满足。”

175.

175.

‘‘Mālañca gandhañca vilepanañca, padīpiyaṃ yānamupassayañca;

Acchādanaṃ sayanamathannapānaṃ, sakkacca dānāni adamha tattha.

“花鬘、香料与涂香，灯烛、车乘与住处；衣物、卧具以及饮食，我在那里殷勤布施。”

176.

176.

‘‘Taṃ me vataṃ taṃ pana brahmacariyaṃ, tassa suciṇṇassa ayaṃ vipāko;

Teneva me laddhamidaṃ vimānaṃ, pahūtabhakkhaṃ bahuannapānaṃ;

Naccehi gītehi cupetarūpaṃ, ciraṭṭhitikaṃ na ca sassatāyaṃ.

“此乃我之戒行，我之梵行；此乃彼善行之果报。因此我获得此天宫，食物丰足，饮食众多；伴有歌舞，虽能久住，却非永恒。”

177.

177.

‘‘Appānubhāvā taṃ mahānubhāvaṃ, tejassinaṃ hanti atejavanto;

Kimeva dāṭhāvudha kiṃ paṭicca, hatthattamāgacchi vanibbakānaṃ.

“无力者、无光辉者，如何能伤害具大威力、具光辉的你？獠牙为武器者，你为何落入乞食者之手？”

178.

178.

‘‘Bhayaṃ nu te anvagataṃ mahantaṃ, tejo nu te nānvagaṃ dantamūlaṃ;

Kimeva dāṭhāvudha kiṃ paṭicca, kilesamāpajji vanibbakānaṃ.

“是否大怖随你而来？你的光辉是否未及牙根？獠牙为武器者，你为何遭受乞食者之苦？”

179.

179.

‘‘Na [Pg.184] me bhayaṃ anvagataṃ mahantaṃ, tejo na sakkā mama tehi hantuṃ;

Satañca dhammāni sukittitāni, samuddavelāva duraccayāni.

“大怖未曾随我而来，我的光辉非彼等所能摧毁；圣者之法善说，如海岸不可逾越。”

180.

180.

‘‘Cātuddasiṃ pañcadasiṃ aḷāra, uposathaṃ niccamupāvasāmi;

Athāgamuṃ soḷasa bhojaputtā, rajjuṃ gahetvāna daḷhañca pāsaṃ.

“阿罗逻(Aḷāra)，我常于十四日、十五日持布萨(uposatha)戒；于是有十六名猎人子前来，手持绳索与坚固的套索。”

181.

181.

‘‘Bhetvāna nāsaṃ atikassa rajjuṃ, nayiṃsu maṃ samparigayha luddā;

Etādisaṃ dukkhamahaṃ titikkhaṃ, uposathaṃ appaṭikopayanto.

“那些猎人刺穿我的鼻子，用绳索穿过，将我围住并拖走；我忍受如此痛苦，不曾破坏布萨戒。”

182.

182.

‘‘Ekāyane taṃ pathe addasaṃsu, balena vaṇṇena cupetarūpaṃ;

Siriyā paññāya ca bhāvitosi, kiṃ patthayaṃ nāga tapo karosi.

“他们在独行道上看见你，具足力量与身色；你已具足威德与智慧，龙啊，你希求什么而修苦行？”

183.

183.

‘‘Na puttahetū na dhanassa hetū, na āyuno cāpi aḷāra hetu;

Manussayoniṃ abhipatthayāno, tasmā parakkama tapo karomi.

“不为爱子，不为财富，阿罗逻(Aḷāra)，亦非为寿命之故；我希求人身，因此我精进修苦行。”

184.

184.

‘‘Tvaṃ lohitakkho vihatantaraṃso, alaṅkato kappitakesamassu;

Surosito lohitacandanena, gandhabbarājāva disā pabhāsasi.

“你双眼赤红，光芒无碍；须发修剪整齐，装饰华丽；以红檀香涂抹全身，如乾闼婆王(Gandhabbarājā)般照耀四方。”

185.

185.

‘‘Deviddhipattosi mahānubhāvo, sabbehi kāmehi samaṅgibhūto;

Pucchāmi taṃ nāgarājetamatthaṃ, seyyo ito kena manussaloko.

“你已获得天神之神通，具大威力，具足一切欲乐；龙王啊，我问你此事：人界何以胜过此处？”

186.

186.

‘‘Aḷāra [Pg.185] nāññatra manussalokā, suddhīva saṃvijjati saṃyamo vā;

Ahañca laddhāna manussayoniṃ, kāhāmi jātimaraṇassa antaṃ.

“阿罗逻！除了人界，清净与自制皆难寻得；我若获得人身，将终结生死。”

187.

187.

‘‘Saṃvaccharo me vasato tavantike, annena pānena upaṭṭhitosmi;

Āmantayitvāna palemi nāga, cirappavuṭṭhosmi ahaṃ janinda.

“我住在你身边一年，承蒙你以饮食供养。龙王啊，我欲告辞离去。人主啊，我已离家许久。”

188.

188.

‘‘Puttā ca dārā anujīvino ca, niccānusiṭṭhā upatiṭṭhathetaṃ;

Kaccinnu taṃ nābhisapittha koci, piyañhi me dassanaṃ tuyhaṃ aḷāra.

“你的儿女、妻子与随从，是否常受教导来侍奉你？未曾有人诅咒你吧？阿罗逻，你的出现令我欢喜。”

189.

189.

‘‘Yathāpi mātū ca pitū agāre, putto piyo paṭivihito vaseyya;

Tatopi mayhaṃ idhameva seyyo, cittañhi te nāga mayī pasannaṃ.

“犹如爱子在父母家中，受到照料而居住；对我而言，此处更胜彼处，龙王啊，你的心对我清净。”

190.

190.

‘‘Maṇī mamaṃ vijjati lohitaṅko, dhanāharo maṇiratanaṃ uḷāraṃ;

Ādāya tvaṃ gaccha sakaṃ niketaṃ, laddhā dhanaṃ taṃ maṇimossajassū’’ti.

“我有一颗赤色摩尼宝，能带来财富，是殊胜的宝珠；你拿去，回到你自己的住处；获得财富后，便舍弃此宝珠。”

Tattha kiṃ te vatanti kiṃ tava vatasamādānaṃ. Brahmacariyanti seṭṭhacariyaṃ. Opānabhūtanti catumahāpathe khatapokkharaṇī viya dhammikasamaṇabrāhmaṇānaṃ yathāsukhaṃ paribhuñjitabbavibhavaṃ. Na ca sassatāyanti ciraṭṭhitikaṃ samānampi ce taṃ mayhaṃ sassataṃ na hotīti me katheti.

其中“你持何戒”是指“你所受持的戒律是什么？”“梵行”是最上之行。“犹如饮水站”是指犹如在四衢大道上所挖的水池，是如法的沙门、婆罗门可以随意享用的资具。“并非永恒”是指“即使对我而言是长久的，它也不是永恒的”，他这样告诉我。

Appānubhāvāti bhojaputte sandhāyāha. Hantīti aṭṭhasu ṭhānesu sūlehi vijjhantā kiṃkāraṇā haniṃsu. Kiṃ paṭiccāti kiṃ sandhāya tvaṃ tadā tesaṃ hatthattaṃ āgacchi vasaṃ upagato. Vanibbakānanti bhojaputtā idha ‘‘vanibbakā’’ti vuttā. Tejo nu te nānvagaṃ dantamūlanti kiṃ nu tava tejo [Pg.186] bhojaputte disvā tadā bhayaṃ mahantaṃ anvagataṃ, udāhu visaṃ dantamūlaṃ na anvagataṃ. Kilesanti dukkhaṃ. Vanibbakānanti bhojaputtānaṃ santike, bhojaputte nissāyāti attho.

“无威德”是针对博伽之子而说。“杀害”是指：他们用尖桩在八处刺穿，是为何而杀害？“为何”是指：你当时因何落入他们手中，受其支配？此处的“乞讨者”是指博伽之子。“难道你的威力没有进入牙根吗？”是说：你见到博伽之子时，难道是巨大的恐惧攫住了你，还是毒液没有到达你的牙根呢？“烦恼”是指痛苦。“于乞讨者”是指在博伽之子那里，意思是依赖博伽之子。

Tejo na sakkā mama tehi hantunti mama visatejo aññassa tejena abhihantumpi na sakkā. Satanti buddhādīnaṃ. Dhammānīti sīlasamādhipaññākhantianuddayamettābhāvanāsaṅkhātāni dhammāni. Sukittitānīti suvaṇṇitāni sukathitāni. Kinti katvā? Samuddavelāva duraccayānīti tehi samuddavelā viya sappurisehi jīvitatthampi duraccayānīti vaṇṇitāni, tasmā ahaṃ sīlabhedabhayena khantimettādisamannāgato hutvā mama kopassa sīlavelantaṃ atikkamituṃ na adāsinti āha.

“我的威力非彼所能毁”是指：我的毒力，非他人之力所能胜。“善人们”是指佛陀等。“法”是指戒、定、慧、忍、悲悯、慈心修习等法。“善称颂”是指善加称誉、善加宣说。如何宣说？“如海岸线难跨越”，是称颂那些法如海岸线一般，善人们即使为生命故也难以跨越。他说道：“因此，我因畏惧破戒，具足忍辱、慈心等，不让我的愤怒跨越戒的堤岸。”

‘‘Imissā pana saṅkhapāladhammadesanāya dasapi pāramiyo labbhanti. Tadā hi mahāsattena sarīrassa pariccattabhāvo dānapāramī nāma hoti, tathārūpenāpi visatejena sīlassa abhinnatā sīlapāramī, nāgabhavanato nikkhamitvā samaṇadhammakaraṇaṃ nekkhammapāramī, ‘idañcidañca kātuṃ vaṭṭatī’ti saṃvidahanaṃ paññāpāramī, adhivāsanavīriyaṃ vīriyapāramī, adhivāsanakhanti khantipāramī, saccasamādānaṃ saccapāramī, ‘mama sīlaṃ na bhindissāmī’ti adhiṭṭhānaṃ adhiṭṭhānapāramī, anuddayabhāvo mettāpāramī, vedanāya majjhattabhāvo upekkhāpāramī’’ti.

“于此桑喀巴拉(Saṅkhapāla)法谈中，可得十波罗蜜。当时，大士舍弃身体，即是布施波罗蜜；有那样的毒力而戒行不破，是持戒波罗蜜；自龙界出离而行沙门法，是出离波罗蜜；筹划‘应作此，应作彼’，是智慧波罗蜜；忍耐的精进，是精进波罗蜜；忍耐的忍辱，是忍辱波罗蜜；受持真实，是真实波罗蜜；‘我将不破戒’的决意，是决意波罗蜜；心怀悲悯，是慈波罗蜜；于感受保持中舍，是舍波罗蜜。”

Athāgamunti athekadivasaṃ vammikamatthake nipannaṃ disvā soḷasa bhojaputtā khararajjuñca daḷhapāsañca sūlāni ca gahetvā mama santikaṃ āgatā. Bhetvānāti mama sarīraṃ aṭṭhasu ṭhānesu bhinditvā sakaṇṭakakāḷavettalatā pavesetvā. Nāsaṃ atikassa rajjunti thokaṃ gantvā sīsaṃ me olambantaṃ disvā mahāmagge nipajjāpetvā puna nāsampi me bhinditvā vaṭṭarajjuṃ atikassa āvunitvā kājakoṭiyaṃ laggetvā samantato pariggahetvā maṃ nayiṃsu.

“彼时彼等来”是指：一日，十六位博伽之子见我卧于蚁丘之上，便手持粗绳、坚索与尖桩，来到我处。“刺穿之后”是指：他们刺穿我身体八处，并穿入带刺的黑藤。“以绳穿鼻”是指：他们拖行一段路后，见我头颅下垂，便将我置于大路，复又穿破我的鼻子，穿入圆绳系紧，缚于车辕之端，从四周将我抓住带走。

Addasaṃsūti, samma saṅkhapāla, te bhojaputtā ekāyane ekagamane jaṅghapadikamagge taṃ balena ca vaṇṇena ca upetarūpaṃ passiṃsu, tvaṃ pana issariyasobhaggasiriyā ca paññāya ca bhāvito vaḍḍhito, so tvaṃ evarūpo samānopi [Pg.187] kimatthaṃ tapaṃ karosi, kimicchanto uposathavāsaṃ vasasi, sīlaṃ rakkhasi. ‘‘Addasāsi’’ntipi pāṭho, ahaṃ ekāyane mahāmagge taṃ addasinti attho. Abhipatthayānoti patthento. Tasmāti yasmā manussayoniṃ patthemi, tasmā vīriyena parakkamitvā tapokammaṃ karomi.

“彼等曾见”是指：贤善的桑喀巴拉(Saṅkhapāla)，那些博伽之子在唯一的、独行的、步行的路上，看见了具足力量与美貌的你。而你为王权、幸运、荣耀与智慧所熏修增长，你这样的人为何要修苦行？你希求什么而住于布萨(uposatha)、守护戒律？另一读法作“你曾见”，意为：我在一条大道上看见了你。“正希求”是指渴望。“是故”是指：因为我渴望生于人道，所以精进努力修习苦行。

Surositoti suṭṭhu manulitto. Itoti imamhā nāgabhavanā manussaloko kena uttaritaro. Suddhīti maggaphalanibbānasaṅkhātā visuddhi. Saṃyamoti sīlaṃ. Idaṃ so manussalokeyeva buddhapaccekabuddhānaṃ uppattiṃ sandhāyāha. Kāhāmīti attano appaṭisandhikabhāvaṃ karonto jātijarāmaraṇassantaṃ karissāmīti. Evaṃ, mahārāja, so saṅkhapālo manussalokaṃ vaṇṇesi. Saṃvaccharo meti evaṃ, mahārāja, tasmiṃ manussalokaṃ vaṇṇente ahaṃ pabbajjāya sinehaṃ katvā etadavocaṃ. Tattha upaṭṭhitosmīti annapānena ceva dibbehi ca kāmaguṇehi pariciṇṇo mānito asmi. Palemīti paremi gacchāmi. Cirappavuṭṭhosmīti ahaṃ manussalokato cirappavuṭṭho asmi.

“善涂饰”是指善加涂饰。“于此”是指：从此龙界，人界有何更殊胜处？“清净”是指名为道、果、涅槃的清净。“律仪”是指戒。此乃就人界是佛陀与辟支佛(Paccekabuddha)出生地而言。“我将作”是指：我将令自己不再结生，终结生、老、死。大王，桑喀巴拉(Saṅkhapāla)就这样赞叹人界。“我乐于”是指：大王，当他如此赞叹人界时，我对出家心生爱乐，便说了这番话。“我于彼处受侍奉”是指：我受到饮食及天界五欲的侍奉与尊敬。“我将往”是指我将离去。“我已久离”是指我已长久离开人界。

Nābhisapitthāti kacci nu kho mama puttādīsu koci taṃ na akkosi na paribhāsīti pucchati. ‘‘Nābhisajjethā’’tipi pāṭho, na kopesīti attho. Paṭivihitoti paṭijaggito. Maṇī mamanti sace, samma āḷāra, gacchasiyeva, evaṃ sante mama lohitaṅko dhanahārako sabbakāmadado maṇi saṃvijjati, taṃ uḷāraṃ maṇiratanaṃ ādāya tava gehaṃ gaccha, tattha imassānubhāvena yāvadicchakaṃ dhanaṃ laddhā puna imaṃ maṇiṃ ossajassu, ossajanto ca aññattha anossajitvā attano udakacāṭiyaṃ ossajeyyāsīti vatvā mayhaṃ maṇiratanaṃ upanesīti vadati.

“未曾诅咒”是指：他问道：“我的儿子等，可有谁辱骂或诽谤过您？”另一读法作“未曾触怒”，意为“未曾激怒”。“受照顾”是指受到照料。“我的宝珠”是指：他说道：“贤友阿罗逻(Āḷāra)，你若真要离去，我有一枚能生财富、满足一切所愿的红宝石。你可带此珍贵宝珠回家，凭其威力，随心所欲获得财富。之后请归还此珠，归还时切勿置于他处，请放入我自己的水瓶中。”说罢，他便将此宝珠递予我。

Evaṃ vatvā āḷāro ‘‘athāhaṃ, mahārāja, nāgarājānaṃ etadavocaṃ – ‘samma, nāhaṃ dhanenatthiko, pabbajituṃ pana icchāmī’ti pabbajitaparikkhāraṃ yācitvā teneva saddhiṃ nāgabhavanā nikkhamitvā taṃ nivattetvā himavantaṃ pavisitvā pabbajitomhī’’ti vatvā rañño dhammakathaṃ kathento gāthādvayamāha –

如是说后，阿罗逻(Āḷāra)对大王说：“大王，当时我便对龙王如此说道：‘贤友，我于财富无所求，唯愿出家。’”我请求了出家资具，与他一同离开龙界，请他折返后，我便进入雪山(Himavanta)出家了。”说完，他在为国王说法时，诵出两首偈颂——

191.

191.

‘‘Diṭṭhā mayā mānusakāpi kāmā, asassatā vipariṇāmadhammā;

Ādīnavaṃ kāmaguṇesu disvā, saddhāyahaṃ pabbajitomhi rāja.

我已见人欲，无常变易法；见诸欲过患，大王我信而出家。

192.

192.

‘‘Dumapphalānīva [Pg.188] patanti māṇavā, daharā ca vuddhā ca sarīrabhedā;

Etampi disvā pabbajitomhi rāja, apaṇṇakaṃ sāmaññameva seyyo’’ti.

众人如树果坠落，少壮老迈身坏时；见此而出家，大王，沙门行稳妥最胜。

Tattha saddhāyāti kammañca phalañca nibbānañca saddahitvā. Dumapphalānīva patantīti yathā rukkhaphalāni pakkānipi apakkānipi patanti, tathā māṇavā daharā ca vuddhā ca patanti. Apaṇṇakanti aviraddhaṃ niyyānikaṃ. Sāmaññameva seyyoti pabbajjāva uttamāti pabbajjāya guṇaṃ disvā pabbajitomhi, mahārājāti.

其中，“因信”是指信受业、果与涅槃。“如树果坠落”是指：犹如树果，或熟或生，皆会坠落；世人亦然，或少或老，终将殒殁。“稳妥”是指无误、能导向解脱。“沙门行最胜”是指：“出家最为殊胜”，我乃见出家之功德而出家，大王。

Taṃ sutvā rājā anantaraṃ gāthamāha –

听闻此言，国王随即诵出一偈——

193.

193.

‘‘Addhā have sevitabbā sapaññā, bahussutā ye bahuṭhānacintino;

Nāgañca sutvāna tavañcaḷāra, kāhāmi puññāni anappakānī’’ti.

实应亲近有智者，博闻广思善学人；听闻龙王及汝语，阿罗逻，我当广作无量福。

Tattha ye bahuṭhānacintinoti ye bahūni kāraṇāni jānanti. Nāgañcāti tathā appamādavihārinaṃ nāgarājānañca tava ca vacanaṃ sutvā.

其中，“广思善学人”是指了知众多缘由之人。“听闻龙王”是指：听闻如是安住于不放逸的龙王之言，以及你之言后。

Athassa ussāhaṃ janento tāpaso osānagāthamāha –

其后，为激发国王的热忱，苦行者诵出结颂——

194.

194.

‘‘Addhā have sevitabbā sapaññā, bahussutā ye bahuṭhānacintino;

Nāgañca sutvāna mamañca rāja, karohi puññāni anappakānī’’ti.

诚然应亲近智者，彼等博闻且善思；大王，听闻龙象与我之言，请广作无量福德。

Evaṃ so rañño dhammaṃ desetvā tattheva cattāro vassānamāse vasitvā puna himavantaṃ gantvā yāvajīvaṃ cattāro brahmavihāre bhāvetvā brahmalokūpago ahosi. Saṅkhapālopi yāvajīvaṃ uposathavāsaṃ vasitvā rājā ca dānādīni puññāni karitvā yathākammaṃ gatā.

他如此为国王说法后，就在那里住了四个雨季。之后又回到雪山，终生修习四梵住，命终后往生梵天界。桑喀巴拉也终生持守布萨，国王则行布施等福德，他们皆各随其业而去。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā jātakaṃ samodhānesi – ‘‘tadā pitā tāpaso kassapo ahosi, bārāṇasirājā ānando, āḷāro sāriputto, saṅkhapālanāgarājā pana ahameva ahosi’’nti.

导师讲说此法后，连接本生（而说）：“那时，父亲苦行者是迦叶，波罗奈王是阿难，阿罗逻（Āḷāra）是舍利弗，而龙王桑喀巴拉就是我自己。”

Saṅkhapālajātakavaṇṇanā catutthā.

桑喀巴拉本生释义第四。

[525] 5. Cūḷasutasomajātakavaṇṇanā

[525] 5. 小须多素摩本生释义

Āmantayāmi [Pg.189] nigamanti idaṃ satthā jetavane viharanto nekkhammapāramiṃ ārabbha kathesi. Paccuppannavatthu mahānāradakassapajātakasadisameva (jā. 2.22.1153 ādayo). Atīte pana bārāṇasī sudassanaṃ nāma nagaraṃ ahosi, tattha brahmadatto nāma rājā ajjhāvasi. Bodhisatto tassa aggamahesiyā kucchimhi nibbatti, dasamāsaccayena mātukucchito nikkhami. Tassa pana puṇṇacandasassirikaṃ mukhaṃ ahosi, tenassa ‘‘somakumāro’’ti nāmaṃ kariṃsu. So viññutaṃ patto sutavittako savanasīlo ahosi, tena naṃ ‘‘sutasomo’’ti sañjāniṃsu. So vayappatto takkasilāyaṃ sabbasippāni uggahetvā āgato pitu santakaṃ setacchattaṃ labhitvā dhammena rajjaṃ kāresi, mahantaṃ issariyaṃ ahosi. Tassa candādevippamukhāni soḷasa itthisahassāni ahesuṃ. So aparabhāge puttadhītāhi vaḍḍhanto gharāvāse anabhirato araññaṃ pavisitvā pabbajitukāmo ahosi.

“我向大众宣说”等偈，是世尊住在祇陀林时，针对出离波罗蜜而说的法。其现在事与《大那罗达迦叶本生》相同。过去，在波罗奈(Bārāṇasī)有名为善见(Sudassana)的城市，由梵授王统治。菩萨投生于其第一王后之胎，经十月后从母胎出生。其面容如满月般光辉，因此为他取名为“苏摩王子(Somakumāra)”。他长大后，博学多闻，乐于听法，因此人们称他为“须多苏摩(Sutasoma)”。他成年后，在塔克西拉学成一切技艺归来，继承父亲的白伞盖，以正法治国，权势极大。他有以旃陀天女(Candādevī)为首的一万六千名宫女。后来，他儿女渐长，对居家生活心生厌离，欲入森林出家。

So ekadivasaṃ kappakaṃ āmantetvā ‘‘yadā me, samma, sirasmiṃ palitaṃ passeyyāsi, tadā me āroceyyāsī’’ti āha. Kappako tassa vacanaṃ sampaṭicchitvā aparabhāge palitaṃ disvā ārocetvā ‘‘tena hi naṃ, samma kappaka, uddharitvā mama hatthe patiṭṭhapehī’’ti vutte suvaṇṇasaṇḍāsena uddharitvā rañño hatthe ṭhapesi. Taṃ disvā mahāsatto ‘‘jarāya me sarīraṃ abhibhūta’’nti bhīto taṃ palitaṃ gahetvāva pāsādā otaritvā mahājanassa dassanaṭṭhāne paññatte rājapallaṅke nisīditvā senāpatippamukhāni asītiamaccasahassāni purohitappamukhāni saṭṭhibrāhmaṇasahassāni aññe ca raṭṭhikajānapadanegamādayo bahū jane pakkosāpetvā ‘‘sirasmiṃ me palitaṃ jātaṃ, ahaṃ mahallakosmi, mama pabbajitabhāvaṃ jānāthā’’ti vatvā paṭhamaṃ gāthamāha –

一日，他召来理发师说：“贤友，你若在我头上看到白发，便告诉我。”理发师领命后，日后见到白发便禀告了。国王说：“那么，贤友理发师，你将它拔下，放在我手中。”理发师便用金镊子拔下白发，置于国王手中。大士见到白发，心生怖畏，想道：“我的身体已被衰老征服。”他拿着那根白发走下宫殿，在为大众所设的觐见处，坐于王座之上，召集了以将军为首的八万大臣、以国师为首的六万婆罗门，以及其他地方官、乡民、市民等众多人，说道：“我头上已生白发，我已年老，你们当知我将出家。”然后说了第一首偈颂：

195.

195.

‘‘Āmantayāmi nigamaṃ, mittāmacce parissaje;

Sirasmiṃ palitaṃ jātaṃ, pabbajjaṃ dāni rocaha’’nti.

我向大众、朋友、大臣与会众宣告：我头上已生白发，如今我乐于出家。

Tattha āmantayāmīti jānāpemi. Rocahanti ‘‘rocemi ahaṃ, tassa me, bhonto! Pabbajitabhāvaṃ jānāthā’’ti.

此中，“我宣告”（āmantayāmi）意为“我告知”（jānāpemi）。“我乐于”（rocahaṃ）意为：“诸位！我乐于此，请知晓我将出家之事”。

Taṃ [Pg.190] sutvā tesu eko visāradappatto hutvā gāthamāha –

听闻此言，他们当中一位无畏者说此偈颂：

196.

196.

‘‘Abhuṃ me kathaṃ nu bhaṇasi, sallaṃ me deva urasi kappesi;

Sattasatā te bhariyā, kathaṃ nu te tā bhavissantī’’ti.

“大王，您为何说此令我衰败之言，如利箭刺入我胸！您有七百位妻子，她们将如何是好？”

Tattha abhunti avaḍḍhiṃ. Urasi kappesīti urasmiṃ sunisitadhotasattiṃ cāresi. Sattasatāti samajātikā khattiyakaññā sandhāyetaṃ vuttaṃ. Kathaṃ nu te tā bhavissantīti tā tava bhariyā tayi pabbajite anāthā nippaccayā kathaṃ bhavissanti, etā anāthā katvā tumhākaṃ pabbajjā nāma na yuttāti.

此中，“衰败”（abhuṃ）意为“不增长”（avaḍḍhiṃ）。“刺入胸中”（urasi kappesi）意为“在胸中挥舞一把磨砺锋利的矛”。“七百”是指同族的刹帝利少女。“她们将如何是好”意为：你的那些妻子，在你出家后，无依无靠，将如何生活？让她们无依无靠而自己出家，实为不当。

Tato mahāsatto tatiyaṃ gāthamāha –

于是，大士说了第三首偈颂：

197.

197.

‘‘Paññāyihinti etā, daharā aññampi tā gamissanti;

Saggañca patthayāno, tena ahaṃ pabbajissāmī’’ti.

她们自有其归宿，尚且年轻，亦可另嫁他人；我今向往天界，是故我将出家。

Tattha paññāyihintīti attano kammena paññāyissanti. Ahaṃ etāsaṃ kiṃ homi, sabbāpetā daharā, yo añño rājā bhavissati, taṃ etā gamissantīti.

此中，“自有其归宿”（paññāyihinti）意为“她们将因自己的业而为人所知”。我于她们何有哉？她们都还年轻，若有其他国王，她们便会跟随他。

Amaccādayo bodhisattassa paṭivacanaṃ dātuṃ asakkontā tassa mātu santikaṃ gantvā tamatthaṃ ārocesuṃ. Sā turitaturitā āgantvā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ, tāta, pabbajitukāmosī’’ti vatvā dve gāthāyo abhāsi –

大臣等人无法回应大士，便去到他母亲那里禀告此事。她急忙赶来，说道：“孩子，听说你真的想出家吗？”说完便诵出两首偈颂：

198.

198.

‘‘Dulladdhaṃ me āsi sutasoma, yassa te homahaṃ mātā;

Yaṃ me vilapantiyā, anapekkho pabbajasi deva.

“须多苏摩，我竟为汝母，得你实为不幸！大王，你不顾我的哀号，竟无情出家。

199.

199.

‘‘Dulladdhaṃ me āsi sutasoma, yaṃ taṃ ahaṃ vijāyissaṃ;

Yaṃ me vilapantiyā, anapekkho pabbajasi devā’’ti.

“须多苏摩，我竟生下你，得你实为不幸！大王，你不顾我的哀号，竟无情出家。”

Tattha [Pg.191] dulladdhanti yaṃ etaṃ mayā labhantiyā puttaṃ jammaṃ laddhaṃ dulladdhaṃ. Yaṃ meti yena kāraṇena mayi nānappakārakaṃ vipalantiyā tvaṃ pabbajituṃ icchasi, tena kāraṇena tādisassa puttassa labhanaṃ mama dulladdhaṃ nāmāti.

此中，“得之不幸”（dulladdhaṃ）意为：我生得此子，实为不幸。“你不顾我”（yaṃ me）意为：因为我在种种悲叹，你却想要出家，为此之故，得到你这样的儿子，对我而言，就名为“不幸的获得”。

Bodhisatto evaṃ paridevamānāyapi mātarā saddhiṃ kiñci na kathesi. Sā roditvā kanditvā sayameva ekamantaṃ aṭṭhāsi. Athassa pitu ārocesuṃ. So āgantvā ekaṃ tāva gāthamāha –

大士对他如此悲叹的母亲，也未发一言。她哭泣悲号后，独自退立一旁。之后，有人去禀告他的父亲。他父亲前来，先说了一首偈颂：

200.

200.

‘‘Ko nāmeso dhammo, sutasoma kā ca nāma pabbajjā;

Yaṃ no amhe jiṇṇe, anapekkho pabbajasi devā’’ti.

“须多苏摩，这究竟是何法，又是何等出家？大王，你竟不顾我等年迈，无情出家！”

Tattha yaṃ no amheti yaṃ tvaṃ amhākaṃ putto samāno amhe jiṇṇe paṭijaggitabbakāle appaṭijaggitvā papāte silaṃ pavaṭṭento viya chaḍḍetvā anapekkho pabbajasi, tena taṃ vadāmi ko nāmeso tava dhammoti adhippāyo.

此中，“不顾我等”（yaṃ no amhe）之意为：你身为我等之子，在我等年老、当受奉养之时，却不奉养，如推石下崖般将我等抛弃，无情出家。因此我问你：“你这究竟是何法？”

Taṃ sutvā mahāsatto tuṇhī ahosi. Atha naṃ pitā, ‘‘tāta sutasoma, sacepi te mātāpitūsu sineho natthi, puttadhītaro te bahū taruṇā, tayā vinā vattituṃ na sakkhissanti, tesaṃ vuḍḍhippattakāle pabbajissasī’’ti vatvā sattamaṃ gāthamāha –

大士听后默然不语。于是他父亲说道：“孩子须多苏摩，即便你对父母没有爱恋，但你还有许多年幼的儿女，没有你他们无法生活，待他们长大成人时你再出家吧。”说完，便说了第七首偈颂：

201.

201.

‘‘Puttāpi tuyhaṃ bahavo, daharā appattayobbanā;

Mañjū tepitaṃ apassantā, maññe dukkhaṃ nigacchantī’’ti.

“你有众多幼子，年少尚未成年；不见你这可爱的父亲，我想他们必会陷入痛苦。”

Tattha mañjūti madhuravacanā. Nigacchantīti nigacchissanti kāyikacetasikadukkhaṃ paṭilabhissantīti maññāmi.

此中，“可爱”（mañjū）意为“言语甜美”。“将陷入”（nigacchantī）意为“我想他们将遭受身体与心意的痛苦”。

Taṃ sutvā mahāsatto gāthamāha –

大士听后，说了此偈颂：

202.

202.

‘‘Puttehi ca me etehi, daharehi appattayobbanehi;

Mañjūhi sabbehipi tumhehi, cirampi ṭhatvā vināsabhāvo’’ti.

“与我这些年幼未成年的儿子，与所有你们这些可爱的人，即使长久共住，终究亦有别离之时。”

Tattha [Pg.192] sabbehipi tumhehīti, tāta, na kevalaṃ putteheva, atha kho tumhehipi aññehipi sabbasaṅkhārehi ciraṃ ṭhatvāpi dīghamaddhānaṃ ṭhatvāpi vināsabhāvova niyato. Sakalasmimpi hi lokasannivāse ekasaṅkhāropi nicco nāma natthīti.

此中，“与所有你们”（sabbehipi tumhehi）意为：父亲，不仅是与儿子们，而且是与你们以及一切诸行，即使长久共存，长时共住，也注定有坏灭别离之时。因为在一切世间，没有一个行是恒常的。

Evaṃ mahāsatto pitu dhammakathaṃ kathesi. So tassa dhammakathaṃ sutvā tuṇhī ahosi. Athassa sattasatānaṃ bhariyānaṃ ārocayiṃsu. Tā ca pāsādā oruyha tassa santikaṃ gantvā gopphakesu gahetvā paridevamānā gāthamāhaṃsu –

如是，大士为父亲说法。父亲听闻法后，默然无语。其后，有人将此事告知其七百位夫人。彼等夫人从宫殿下来，至其身边，抓住他的脚踝，悲叹着说偈道：

203.

203.

‘‘Chinnaṃ nu tuyhaṃ hadayaṃ, adu te karuṇā ca natthi amhesu;

Yaṃ no vikandantiyo, anapekkho pabbajasi devā’’ti.

“汝心已断耶？抑或于我等全无悲悯？大王，我等悲泣时，汝竟不顾而去出家。”

Tassattho – sāmi sutasoma, amhe vidhavā katvā gacchantassa appamattakassapi sinehassa abhāvena tava hadayaṃ amhesu chinnaṃ nu, udāhu karuṇāya abhāvena kāruññaṃ vā natthi, yaṃ no evaṃ vikandantiyo pahāya pabbajasīti.

其义为：主上苏达索玛(Sutasoma)，你让我们成为寡妇而离去，是因为你心中对我们连丝毫爱恋都没有，心已断绝了吗？还是因为缺乏悲悯，毫无慈悲心，才抛下我们这样哭喊的人而出家？

Mahāsatto tāsaṃ pādamūle parivattitvā paridevamānānaṃ paridevanasaddaṃ sutvā anantaraṃ gāthamāha –

大士听到那些在他脚边翻滚悲叹的夫人们的声音后，随即说了偈颂：

204.

204.

‘‘Na ca mayhaṃ chinnaṃ hadayaṃ, atthi karuṇāpi mayhaṃ tumhesu;

Saggañca patthayāno, tena ahaṃ pabbajissāmī’’ti.

“我心实未断，于汝等亦有悲悯；为求生天界，是故我而出家。”

Tattha saggañcāti ahaṃ saggañca patthayanto yasmā ayaṃ pabbajjā nāma buddhādīhi vaṇṇitā, tasmā pabbajissāmi, tumhe mā cintayitthāti tā assāsesi.

此处，“天界”(saggañca)一句意为：‘我因希求天界，且此出家之行乃为诸佛等所赞叹，故我将出家，汝等切勿忧虑。’他以此言安慰彼等夫人。

Athassa aggamahesiyā ārocesuṃ. Sā garubhārā paripuṇṇagabbhāpi samānā āgantvā mahāsattaṃ vanditvā ekamantaṃ ṭhitā tisso gāthāyo abhāsi –

其后，有人向其正宫夫人(aggamahesī)禀告此事。夫人虽身怀六甲、胎儿足月，仍前来礼敬大士，立于一旁，说了三首偈颂：

205.

205.

‘‘Dulladdhaṃ [Pg.193] me āsi sutasoma, yassa te ahaṃ bhariyā;

Yaṃ me vilapantiyā, anapekkho pabbajasi deva.

“苏达索玛(Sutasoma)，我为你妻，实为不幸；大王，汝竟不顾我之哀号，决然出家。”

206.

206.

‘‘Dulladdhaṃ me āsi sutasoma, yassa te ahaṃ bhariyā;

Yaṃ me kucchipaṭisandhiṃ, anapekkho pabbajasi deva.

“苏达索玛，我为你妻，实为不幸；大王，汝竟不顾我腹中胎儿，决然出家。”

207.

207.

‘‘Paripakko me gabbho, kucchigato yāva naṃ vijāyāmi;

Māhaṃ ekā vidhavā, pacchā dukkhāni addakkhi’’nti.

“我胎已成熟，尚在腹中，且待我分娩；莫令我独为寡妇，日后得见诸苦。”

Tattha yaṃ meti yasmā mama vilapantiyā tvaṃ anapekkho pabbajasi, tasmā yaṃ mayā tava santikā aggamahesiṭṭhānaṃ laddhaṃ, taṃ dulladdhameva āsi. Dutiyagāthāya yasmā maṃ tvaṃ kucchipaṭisandhiṃ pahāya anapekkho pabbajasi, tasmā yaṃ mayā tava bhariyattaṃ laddhaṃ, taṃ dulladdhaṃ meti attho. Yāva nanti yāvāhaṃ taṃ gabbhaṃ vijāyāmi, tāva adhivāsehīti.

此处，“yaṃ me”意为：因我哀号之时，汝不顾而出家，故我从汝所得之正宫夫人(aggamahesiṭṭhāna)之位，实为不幸之得。第二偈中，意为：因汝抛下我腹中胎儿，不顾而出家，故我所得之妻子身份，于我实为不幸。“yāva naṃ”意为：“待我将此胎儿分娩，请你在此之前暂且忍耐。”

Tato mahāsatto gāthamāha –

于是，大士说了偈颂：

208.

208.

‘‘Paripakko te gabbho, kucchigato iṅgha tvaṃ vijāyassu;

Puttaṃ anomavaṇṇaṃ, taṃ hitvā pabbajissāmī’’ti.

“汝胎已成熟，腹中正待产。生子颜殊胜，舍彼我出家。”

Tattha puttanti, bhadde, tava gabbho paripakkoti jānāmi, tvaṃ pana vijāyamānā puttaṃ vijāyissasi, na dhītaraṃ, sā tvaṃ sotthinā vijāyassu puttaṃ, ahaṃ pana saddhiṃ tayā taṃ puttaṃ hitvā pabbajissāmiyevāti.

此处，“儿子”(puttaṃ)意为：‘贤妃，我知汝胎已熟。汝分娩时，必得一子，而非一女。愿汝平安产子。然我必将舍汝与子，决然出家。’

Sā tassa vacanaṃ sutvā sokaṃ sandhāretuṃ asakkontī ‘‘ito dāni paṭṭhāya, deva, amhākaṃ sirī nāma natthī’’ti ubhohi hatthehi hadayaṃ dhārayamānā assūni muñcantī mahāsaddena paridevi. Atha naṃ samassāsento mahāsatto gāthamāha –

她听闻此言，无法抑制悲伤，双手按胸，泪如雨下，大声恸哭道：“大王，从今而后，我等荣耀尽失矣！”于是大士为安慰她，说了偈颂：

209.

209.

‘‘Mā [Pg.194] tvaṃ cande rudi, mā soci vanatimiramattakkhi;

Āroha varapāsādaṃ, anapekkho ahaṃ gamissāmī’’ti.

“月光(Canda)，你莫哭泣，莫悲伤，林暗眸(vanatimiramattakkhi)啊；登上胜宫殿，我将无顾离去。”

Tattha mā tvaṃ cande rudīti, bhadde candādevi, tvaṃ mā rodi mā soci. Vanatimiramattakkhīti girikaṇṇikapupphasamānanette. Pāḷiyaṃ pana ‘‘koviḷāratambakkhī’’ti likhitaṃ, tassā koviḷārapupphaṃ viya tambanetteti attho.

此处，“月光(Canda)，你莫哭泣”(mā tvaṃ cande rudi)意为：‘贤妃月光天女(Candādevī)，你莫哭泣，莫悲伤。’‘林暗眸’(vanatimiramattakkhi)意为‘双眸如蝶豆花(girikaṇṇika)者’。然于巴利原文中，亦有作‘koviḷāratambakkhī’者，其义为‘双眸赤红如红花树花(koviḷāra)者’。

Sā tassa vacanaṃ sutvā ṭhātuṃ asakkontī pāsādaṃ āruyha rodamānā nisīdi. Atha naṃ bodhisattassa jeṭṭhaputto disvā ‘‘kiṃ nu kho me mātā rodantī nisinnā’’ti taṃ pucchanto gāthamāha –

她听闻此言，无法站立，遂登上宫殿，哭泣而坐。此时，大士的长子(jeṭṭhaputta)见此情景，心想：“我母为何哭泣而坐？”便上前询问，并说了偈颂：

210.

210.

‘‘Ko taṃ amma kopesi, kiṃ rodasi pekkhasi ca maṃ bāḷhaṃ;

Kaṃ avajjhaṃ ghātemi, ñātīnaṃ udikkhamānāna’’nti.

“母亲，何人惹您发怒？您为何哭泣，又频频看我？于众亲族睽睽注视之下，我当杀何人，即便其不当杀？”

Tattha kopesīti, amma! Ko nāma taṃ kopesi, ko te appiyaṃ akāsi. Pekkhasi cāti maṃ bāḷhaṃ pekkhantī kiṃkāraṇā rodasīti adhippāyo. Kaṃ avajjhaṃ ghātemīti aghātetabbampi kaṃ ghātemi attano ñātīnaṃ udikkhamānānaññeva, akkhāhi meti pucchati.

此处，“惹您发怒”(kopesi)意为：‘母亲！是谁惹您生气？是谁做了令您不悦之事？’‘又频频看我’(pekkhasi ca)意为：‘您为何一直看着我而哭泣？’意在探寻原委。“我当杀何人，即便其不当杀”(Kaṃ avajjhaṃ ghātemi)意为：‘即便是不当杀之人，于我亲族众目睽睽之下，我亦当杀之，请告诉我他是谁？’

Tato devī gāthamāha –

于是，王后说了偈颂：

211.

211.

‘‘Na hi so sakkā hantuṃ, vijitāvī yo maṃ tāta kopesi;

Pitā te maṃ tāta avaca, anapekkho ahaṃ gamissāmī’’ti.

“儿啊，那惹我愤怒之人，乃是常胜者(vijitāvī)，实难杀害。儿啊，你父亲曾对我说：‘我将无顾而去。’”

Tattha vijitāvīti, tāta, yo maṃ imissā pathaviyā vijitāvī kopesi, appiyasamudācārena me hadaye kopañca sokañca pavesesi, so tayā hantuṃ na sakkā, mañhi, tāta, tava pitā ‘‘ahaṃ rajjasiriñca tañca pahāya araññaṃ pavisitvā pabbajissāmī’’ti avaca, idaṃ me rodanakāraṇanti.

此处，“胜利者”(vijitāvī)意为：‘儿啊，那征服此大地的胜利者惹我生气，以不悦之行令我心生愤怒与悲伤，此人非你所能杀。儿啊，你父亲曾对我说：“我将舍弃王位荣耀与你，入林出家。”这便是我哭泣的原因。’

So [Pg.195] tassā vacanaṃ sutvā ‘‘amma! Kiṃ nāma tvaṃ kathesi, nanu evaṃ sante mayaṃ anāthā nāma bhavissāmā’’ti paridevanto gāthamāha –

他听闻母亲之言，悲叹道：“母亲！您在说什么？若果真如此，我等岂不将成无依无靠之人(anātha)？”于是他悲伤地说了偈颂：

212.

212.

‘‘Yohaṃ pubbe niyyāmi, uyyānaṃ mattakuñjare ca yodhemi;

Sutasome pabbajite, kathaṃ nu dāni karissāmī’’ti.

“往昔我出游园林，与狂象(mattakuñjara)搏斗；如今苏达索玛已出家，我将何去何从？”

Tassattho – yo ahaṃ pubbe catuājaññayuttaṃ sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitaṃ rathaṃ abhiruyha uyyānaṃ gacchāmi, mattakuñjare ca yodhemi, aññehi ca assakīḷādīhi kīḷāmi, svāhaṃ idāni sutasome pabbajite kathaṃ karissāmīti?

其义为：“往昔我乘坐四匹骏马(catuājañña)所拉、配以一切饰物之华车，前往园林，与狂象搏斗，并嬉戏于赛马等活动。如今苏达索玛既已出家，我当如何是好？”

Athassa kaniṭṭhabhātā sattavassiko te ubhopi rodante disvā mātaraṃ upasaṅkamitvā, ‘‘amma! Kiṃkāraṇā tumhe rodathā’’ti pucchitvā tamatthaṃ sutvā ‘‘tena hi mā rodatha, ahaṃ tātassa pabbajituṃ na dassāmī’’ti ubhopi te assāsetvā dhātiyā saddhiṃ pāsādā oruyha pitu santikaṃ gantvā, ‘‘tāta, tvaṃ kira amhe akāmake pahāya ‘pabbajāmī’ti vadasi, ahaṃ te pabbajituṃ na dassāmī’’ti pitaraṃ gīvāya daḷhaṃ gahetvā gāthamāha –

其时，大士年仅七岁的幼子，见母亲与兄长二人皆在哭泣，便走至母亲跟前问道：“母亲！您与兄长为何哭泣？”听闻原委后，他说：“既然如此，莫再哭泣，我不会让父亲出家的。”他安慰了母亲与兄长二人后，便与乳母一同从宫殿下来，来到父亲身边，说道：“父亲，听说您欲不顾我等意愿，舍弃我们而出家，我绝不让您出家。”说罢，他紧紧抱住父亲的脖子，说了偈颂：

213.

213.

‘‘Mātucca me rudantyā, jeṭṭhassa ca bhātuno akāmassa;

Hatthepi te gahessaṃ, na hi gacchasi no akāmāna’’nti.

“我母在哭泣，长兄亦不愿；我将抓住您的手，您绝不能不顾我等意愿而去。”

Mahāsatto cintesi – ‘‘ayaṃ me paripanthaṃ karoti, kena nu kho naṃ upāyena paṭikkamāpeyya’’nti. Tato dhātiṃ oloketvā, ‘‘amma! Dhāti handimaṃ maṇikkhandhapiḷandhanaṃ, taveso hotu hatthe, puttaṃ apanehi, mā me antarāyaṃ karī’’ti sayaṃ puttaṃ hatthe gahetvā apanetuṃ asakkonto tassā lañjaṃ paṭijānetvā gāthamāha –

大士心想：“这孩子正妨碍我，该用何种方法让他退去呢？”于是他看着乳母说：“乳母！来，这件宝石肩饰(maṇikkhandhapiḷandhana)给你，拿去吧。把孩子带走，莫要妨碍我。”但他自己无法用手将孩子移开，便许诺给乳母赏赐，说了偈颂：

214.

214.

‘‘Uṭṭhehi tvaṃ dhāti, imaṃ kumāraṃ ramehi aññattha;

Mā me paripanthamakāsi, saggaṃ mama patthayānassā’’ti.

“乳母，请起身，将此童子带往别处玩耍；莫要妨碍我，我正希求生天。”

Tattha [Pg.196] imaṃ kumāranti, amma! Dhāti tvaṃ uṭṭhehi, imaṃ kumāraṃ apanetvā āgantvā imaṃ maṇiṃ gahetvā aññattha naṃ abhiramehīti.

此处“此童子”(imaṃ kumāraṃ)意为：“乳母！请起身，将此童子带走，再回来取此珠宝，然后带他到别处玩耍。”

Sā lañjaṃ labhitvā kumāraṃ saññāpetvā ādāya aññattha gantvā paridevamānā gāthamāha –

乳母得到赏赐后，安抚王子，带他到别处后，哀叹着说此偈颂：

215.

215.

‘‘Yaṃ nūnimaṃ dadeyyaṃ pabhaṅkaraṃ, ko nu me imināttho;

Sutasome pabbajite, kiṃ nu menaṃ karissāmī’’ti.

“我当布施此光明宝，此于我复有何益？须陀须摩(Sutasoma)既出家，我持此物何用？”

Tassattho – yaṃ nūna ahaṃ imaṃ lañjatthāya gahitaṃ pabhaṅkaraṃ suppabhāsaṃ maṇiṃ dadeyyaṃ, ko nu mayhaṃ sutasomanarinde pabbajite iminā attho, kiṃ nu menaṃ karissāmi, ahaṃ tasmiṃ pabbajite imaṃ labhissāmi, labhantīpi ca kiṃ nu kho etaṃ karissāmi, passatha me kammanti.

其义是：我当布施这颗为得赏赐而收下的、光芒四射的明亮宝石。须陀须摩王既已出家，此宝于我何用？我将拿它做什么？在他出家后，我将得到此物，但即便得到，我又能用它来做什么呢？看看我的所为吧。

Tato mahāsenagutto cintesi – ‘‘ayaṃ rājā ‘‘gehe me dhanaṃ manda’nti saññaṃ karoti maññe, bahubhāvamassa kathessāmī’’ti. So uṭṭhāya vanditvā gāthamāha –

这时，大军瞿多(Mahāsenagutta)心想：“这位国王大概以为‘我家的财富不多’，我要告诉他家财丰厚。”于是他起身礼拜，说了一首偈颂：

216.

216.

‘‘Koso ca tuyhaṃ vipulo, koṭṭhāgārañca tuyhaṃ paripūraṃ;

Pathavī ca tuyhaṃ vijitā, ramassu mā pabbaji devā’’ti.

“你的库藏甚广阔，你的仓廪亦盈满；大地亦为你所征服，尽情享乐吧，大王，不要出家！”

Taṃ sutvā mahāsatto gāthamāha –

大菩萨听后，说了此偈颂：

217.

217.

‘‘Koso ca mayhaṃ vipulo, koṭṭhāgārañca mayhaṃ paripūraṃ;

Pathavī ca mayhaṃ vijitā, taṃ hitvā pabbajissāmī’’ti.

“我的库藏甚广阔，我的仓廪亦盈满；大地亦为我所征服，舍弃彼等我将出家去。”

Taṃ sutvā tasmiṃ apagate kulavaḍḍhanaseṭṭhi nāma uṭṭhāya vanditvā gāthamāha –

听闻此言，待前者离去后，一位名叫库拉瓦达纳(Kulavaḍḍhana)的长者起身礼拜，说了此偈颂：

218.

218.

‘‘Mayhampi [Pg.197] dhanaṃ pahūtaṃ, saṅkhyātuṃ nopi deva sakkomi;

Taṃ te dadāmi sabbampi, ramassu mā pabbaji devā’’ti.

“我的财富也甚为丰饶，大王，连我也无法计数；我将这一切都献给你，尽情享乐吧，大王，不要出家！”

Taṃ sutvā mahāsatto gāthamāha –

大菩萨听后，说了此偈颂：

219.

219.

‘‘Jānāmi dhanaṃ pahūtaṃ, kulavaḍḍhana pūjito tayā casmi;

Saggañca patthayāno, tena ahaṃ pabbajissāmī’’ti.

“我知财富甚丰饶，库拉瓦达纳，我亦受你尊敬；我正向往天界，因此我将出家去。”

Taṃ sutvā kulavaḍḍhane apagate mahāsatto somadattaṃ kaniṭṭhabhātaraṃ āmantetvā, ‘‘tāta, ahaṃ pañjarapakkhitto vanakukkuṭo viya ukkaṇṭhito, maṃ gharāvāse anabhirati abhibhavati, ajjeva pabbajissāmi, tvaṃ imaṃ rajjaṃ paṭipajjā’’ti rajjaṃ niyyādento gāthamāha –

听闻此言，待库拉瓦达纳离去后，大菩萨呼唤幼弟索玛达多(Somadatta)，说道：“孩子，我犹如笼中野鸡般烦闷，对居家生活之不乐已压倒我，今日我即要出家。你来继承这王位吧。”在让位时，他说了此偈颂：

220.

220.

‘‘Ukkaṇṭhitosmi bāḷhaṃ, arati maṃ somadatta āvisati;

Bahukāpi me antarāyā, ajjevāhaṃ pabbajissāmī’’ti.

“我心甚感烦闷，索玛达多，不乐正侵袭我；虽有众多障碍，我今日即要出家去。”

Taṃ sutvā sopi pabbajitukāmo taṃ dīpento itaraṃ gāthamāha –

听了这话，他也想出家，为表明此意而说了另一首偈颂：

221.

221.

‘‘Idañca tuyhaṃ rucitaṃ, sutasoma ajjeva dāni tvaṃ pabbaja;

Ahampi pabbajissāmi, na ussahe tayā vinā ahaṃ ṭhātu’’nti.

“须陀须摩，如果这合你心意，你今日便出家去；我亦将出家，没有你我无法独自留下。”

Atha naṃ so paṭikkhipitvā upaḍḍhaṃ gāthamāha –

于是他拒绝了对方，并说了半首偈颂：

222.

222.

‘‘Na hi sakkā pabbajituṃ, nagare na hi paccati janapade cā’’ti.

“（我等）实难一同出家，（否则）城邑与国土中将无人炊食。”

Tattha na hi paccatīti idāneva tāva mama pabbajjādhippāyaṃ sutvāva imasmiṃ dvādasayojanike sudassananagare ca sakalajanapade ca na paccati, koci uddhane aggiṃ na jāleti, amhesu pana dvīsu pabbajitesu anāthāva raṭṭhavāsino bhavissanti, tasmā na hi sakkā tayā pabbajituṃ, ahameva pabbajissāmīti.

此处“无人炊食”是说：仅是现在听闻我有出家之意，在这十二由旬的善见城(Sudassananagara)乃至整个国土中，人们便已无心炊食，无人于灶中生火。但如果我们两个都出家了，国中之民将如孤儿般无依无靠，因此你不能出家，唯我一人出家即可。

Taṃ sutvā mahājano mahāsattassa pādamūle parivattitvā paridevanto upaḍḍhagāthamāha –

听闻此事后，众人悲叹着在大菩萨的脚下翻滚，说了半首偈颂：

‘‘Sutasome pabbajite, kathaṃ nu dāni karissāmā’’ti.

“须陀须摩(Sutasoma)既已出家，我们如今该怎么办？”

Tato mahāsatto ‘‘alaṃ mā socayittha, ahaṃ cirampi ṭhatvā tumhehi vinā bhavissāmi, uppannasaṅkhāro hi nicco nāma natthī’’ti mahājanassa dhammaṃ kathento āha –

于是大菩萨对大众说法道：“够了，不要悲伤。即使我长久住世，终将与你们分离，凡是生起的有为法，没有什么是恒常的。”

223.

223.

‘‘Upanīyatidaṃ [Pg.198] maññe, parittaṃ udakaṃva caṅkavāramhi;

Evaṃ suparittake jīvite, na ca pamajjituṃ kālo.

“我思此生正耗尽，如染匠盆中少许水；生命如斯极短暂，非是放逸之时节。”

224.

224.

‘‘Upanīyatidaṃ maññe, parittaṃ udakaṃva caṅkavāramhi;

Evaṃ suparittake jīvite, andhabālā pamajjanti.

“我思此生正耗尽，如染匠盆中少许水；生命如斯极短暂，盲愚之人却放逸。”

225.

225.

‘‘Te vaḍḍhayanti nirayaṃ, tiracchānayoniñca pettivisayañca;

Taṇhāya bandhanabaddhā, vaḍḍhenti asurakāya’’nti.

“彼等增长地狱，亦增长畜生趣与饿鬼趣；为贪爱之缚所缚，增长阿修罗身。”

Tattha upanīyatidaṃ maññeti, tāta, ‘‘idaṃ jīvitaṃ upanīyatī’’ti ahaṃ maññāmi. Aññesu suttesu upasaṃharaṇattho upaniyyanattho, idha pana pariyādānattho. Tasmā yathā parittaṃ udakaṃ rajakānaṃ khāracaṅkavāre pakkhittaṃ sīghaṃ pariyādiyati, tathā jīvitampi. Evaṃ suparittake jīvite taṃ parittakaṃ āyusaṅkhāraṃ gahetvā vicarantānaṃ sattānaṃ na puññakiriyāya pamajjituṃ kālo, appamādova kātuṃ vaṭṭatīti ayamettha attho. Andhabālā pamajjantīti ajarāmarā viya hutvā gūthakalale sūkarā viya hutvā kāmapaṅke nimujjantā pamajjanti. Asurakāyanti kāḷakañjikaasurayoniñca vaḍḍhentīti attho.

于此，“我思此（生命）正被带走”，孩子，是说“我思‘此生命正被带向（尽头）’”。在其他经中，“upanīyati”是“引来、积集”之义，但在此处是“耗尽”之义。因此，就像少量水倒在染匠的碱水盆中会迅速耗尽一样，生命也是如此。对于那些执取这短暂寿行而流转的众生来说，在这非常短暂的生命中，没有时间可以放逸于行善，唯有不放逸才是应行之道，此乃其义。“盲愚之人却放逸”，是指他们好像不老不死，又像猪沉在粪泥里一样，沉溺于欲泥中而放逸。“阿修罗身”的意思是增长迦罗迦阇(Kāḷakañjika)阿修罗趣。

Evaṃ mahāsatto mahājanassa dhammaṃ desetvā pubbakaṃ nāma pāsādaṃ āruyha sattamāya bhūmiyā ṭhito khaggena cūḷaṃ chinditvā ‘‘ahaṃ tumhākaṃ kiñci na homi, attano rājānaṃ gaṇhathā’’ti saveṭhanaṃ cūḷaṃ mahājanassa antare khipi. Taṃ gahetvā mahājano bhūmiyaṃ parivaṭṭento parivaṭṭento paridevi. Tasmiṃ ṭhāne mahantaṃ rajaggaṃ uṭṭhahi. Paṭikkamitvā ṭhitajano taṃ oloketvā ‘‘raññā cūḷaṃ chinditvā saveṭhanā cūḷā mahājanassa antare khittā bhavissati, tenāyaṃ pāsādassa avidūre rajavaṭṭi uggatā’’ti paridevanto gāthamāha –

如是，大菩萨为大众说法后，登上名为“东”(Pubbaka)的宫殿，立于第七层，用剑割断发髻，说道：“我于汝等无任何关系，自选汝等之王吧”，将连着头饰的发髻抛向人群中。众人拾起发髻，在地上辗转悲泣。其处扬起巨大尘土。退后站立的民众看到那情景，悲叹道：“想必是国王割断发髻，将连着头饰的发髻抛向人群中，因此这座宫殿不远处扬起了尘柱”，接着说了此偈颂：

226.

226.

‘‘Ūhaññate rajaggaṃ avidūre, pubbakamhi ca pāsāde;

Maññe no kesā chinnā, yasassino dhammarājassā’’ti.

“尘土扬起于不远，正在‘东’宫殿之侧；我等思，我等具誉法王之发已断。”

Tattha ūhaññateti uṭṭhahati. Rajagganti rajakkhandho. Avidūreti ito amhākaṃ ṭhitaṭṭhānato avidūre. Pubbakamhīti pubbakapāsādassa samīpe. Maññe noti amhākaṃ dhammarājassa kesā chinnā bhavissantīti maññāma.

于此，“ūhaññati”意为“升起”。“rajagga”意为“尘蕴”。“avidūre”意为“从此我等所立之处不远”。“pubbakamhi”意为“在‘东’宫殿附近”。“Maññe no”意为“我等思，我等法王之发想必已被割断”。

Mahāsatto [Pg.199] paricārikaṃ pesetvā pabbajitaparikkhāre āharāpetvā kappakena kesamassuṃ ohārāpetvā alaṅkāraṃ sayanapiṭṭhe pātetvā rattapaṭānaṃ dasāni chinditvā tāni kāsāyāni nivāsetvā mattikāpattaṃ vāmaaṃsakūṭe laggetvā kattaradaṇḍaṃ ādāya mahātale aparāparaṃ caṅkamitvā pāsādā otaritvā antaravīthiṃ paṭipajji. Gacchantaṃ pana naṃ na koci sañjāni. Athassa sattasatā khattiyakaññā pāsādaṃ abhiruhitvā taṃ adisvā ābharaṇabhaṇḍameva disvā otaritvā avasesānaṃ soḷasasahassānaṃ itthīnaṃ santikaṃ gantvā ‘‘amhākaṃ piyasāmiko sutasomamahissaro pabbajito’’ti mahāsaddena paridevamānāva bahi nikkhamiṃsu. Tasmiṃ khaṇe mahājano tassa pabbajitabhāvaṃ aññāsi, sakalanagaraṃ saṅkhubhitvā ‘‘rājā kira no pabbajito’’ti rājadvāre sannipati, mahājano ‘‘idha rājā bhavissati, ettha bhavissatī’’ti pāsādādīni rañño paribhogaṭṭhānāni gantvā rājānaṃ adisvā –

大菩萨派遣侍从取来出家资具，让理发师剃除须发，将饰品丢在床榻上，剪下红衣的边角，穿上袈裟色的衣物，左肩挂上泥钵，手持杖，在大殿地面上来回经行，然后走下宫殿，进入城中街道。但他行走时，无人认出。这时，他的七百位刹帝利女登上宫殿，没有见到他，只见饰物，便走下宫殿，到其余一万六千名女众那里，大声悲泣着说：“我们亲爱的主人，须陀须摩大自在主出家了！”她们悲泣着走了出去。在那一瞬间，大众才知道他出家之事，整个城市都骚动起来，喊着“听说我们的国王出家了”，聚集到王宫门口。民众心想“国王会在这里，会在那里”，前往国王使用过的宫殿等处，但未见到国王——

227.

227.

‘‘Ayamassa pāsādo, sovaṇṇapupphamālyavītikiṇṇo;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之宫殿，遍布金花与花鬘；国王曾于此游行，为女众所围绕。

228.

228.

‘‘Ayamassa pāsādo, sovaṇṇapupphamālyavītikiṇṇo;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之宫殿，遍布金花与花鬘；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

229.

229.

‘‘Idamassa kūṭāgāraṃ, sovaṇṇapupphamālyavītikiṇṇaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之尖顶阁，遍布金花与花鬘；国王曾于此游行，为女众所围绕。

230.

230.

‘‘Idamassa kūṭāgāraṃ, sovaṇṇapupphamālyavītikiṇṇaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之尖顶阁，遍布金花与花鬘；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

231.

231.

‘‘Ayamassa asokavanikā, supupphitā sabbakālikā rammā;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之无忧林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为女众所围绕。

232.

232.

‘‘Ayamassa asokavanikā, supupphitā sabbakālikā rammā;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之无忧林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

233.

233.

‘‘Idamassa uyyānaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之园林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为女众所围绕。

234.

234.

‘‘Idamassa [Pg.200] uyyānaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之园林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

235.

235.

‘‘Idamassa kaṇikāravanaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之金花林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为女众所围绕。

236.

236.

‘‘Idamassa kaṇikāravanaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之金花林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

237.

237.

‘‘Idamassa pāṭalivanaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之波吒梨林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为女众所围绕。

238.

238.

‘‘Idamassa pāṭalivanaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之波吒梨林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

239.

239.

‘‘Idamassa ambavanaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之芒果林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为女众所围绕。

240.

240.

‘‘Idamassa ambavanaṃ, supupphitaṃ sabbakālikaṃ rammaṃ;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghena.

“此乃彼之芒果林，四季繁花盛开，令人愉悦；国王曾于此游行，为亲族所围绕。

241.

241.

‘‘Ayamassa pokkharaṇī, sañchannā aṇḍajehi vītikiṇṇā;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo itthāgārehi.

“此乃彼之莲池，繁花遍覆，鸟群点缀；国王曾于此游行，为女众所围绕。

242.

242.

‘‘Ayamassa pokkharaṇī, sañchannā aṇḍajehi vītikiṇṇā;

Yahimanuvicari rājā, parikiṇṇo ñātisaṅghenā’’ti. –

“此乃彼之莲池，繁花遍覆，鸟群点缀；国王曾于此游行，为亲族所围绕。”

Imāhi gāthāhi paridevanto vicari.

他悲叹着这些偈颂，四处游荡。

Tattha vītikiṇṇoti sovaṇṇapupphehi ca nānāmālyehi ca samokiṇṇo. Parikiṇṇoti parivārito. Itthāgārehīti dāsiyo upādāya itthiyo itthāgārā nāma. Ñātisaṅghenāti amaccāpi idha ñātayo eva. Kūṭāgāranti sattaratanavicitto sayanakūṭāgāragabbho. Asokavanikāti asokavanabhūmi. Sabbakālikāti sabbakālaparibhogakkhamā niccapupphitā vā. Uyyānanti nandanavanacittalatāvanasadisaṃ uyyānaṃ[Pg.201]. Sabbakālikanti chasupi utūsu uppajjanakapupphaphalasañchannaṃ. Kaṇikāravanādīsu sabbakālikanti sabbakāle supupphitaphalitameva. Sañchannāti nānāvidhehi jalajathalajakusumehi suṭṭhu sañchannā. Aṇḍajehi vītikiṇṇāti sakuṇasaṅghehi okiṇṇā.

于此，“vītikiṇṇo”意为遍布金花与各种花鬘。“parikiṇṇo”意为被围绕。“itthāgārehi”指包括侍女在内的女性，名为“itthāgāra”。“ñātisaṅghena”指此处大臣亦是亲族。“kūṭāgāra”指以七宝装饰的寝室尖顶阁。“asokavanikā”指无忧林地。“sabbakālikā”指四季皆可享用，或常年开花。“uyyāna”指如欢喜园(Nandanavana)、彩蔓园(Cittalatāvana)般的园林。“sabbakālikaṃ”指六季都长满花果。在“kaṇikāravana”等词中，“sabbakālikaṃ”指常年繁花盛开，果实累累。“sañchannā”指被各种水生与陆生花卉完美覆盖。“aṇḍajehi vītikiṇṇā”指遍布鸟群。

Evaṃ tesu tesu ṭhānesu paridevitvā mahājano puna rājaṅgaṇaṃ āgantvā –

众人在各处如此悲叹后，又回到王宫庭院——

243.

243.

‘‘Rājā vo kho pabbajito, sutasomo rajjaṃ imaṃ pahatvāna;

Kāsāyavatthavasano, nāgova ekako caratī’’ti. –

“汝等国王确已出家，苏陀索摩舍弃此王国；身着袈裟，如独行象，独自游行。”

Gāthaṃ vatvā attano ghare vibhavaṃ pahāya puttadhītaro hatthesu gahetvā nikkhamitvā bodhisattasseva santikaṃ agamāsi, tathā mātāpitaro puttadārā soḷasasahassā ca nāṭakitthiyo. Sakalanagaraṃ tucchaṃ viya ahosi, janapadavāsinopi tesaṃ pacchato pacchato gamiṃsu. Bodhisatto dvādasayojanikaṃ parisaṃ gahetvā himavantābhimukho pāyāsi. Athassa abhinikkhamanaṃ ñatvā sakko vissakammaṃ āmantetvā, ‘‘tāta vissakamma, sutasomamahārājā abhinikkhamanaṃ nikkhanto, vasanaṭṭhānaṃ laddhuṃ vaṭṭati, samāgamo ca mahā bhavissati, gaccha himavantapadese gaṅgātīre tiṃsayojanāyāmaṃ pañcadasayojanavitthataṃ assamapadaṃ māpehī’’ti pesesi. So tathā katvā tasmiṃ assamapade pabbajitaparikkhāre paṭiyādetvā ekapadikamaggaṃ māpetvā devalokameva gato.

说完此偈，众人舍弃家中财富，牵着儿女，离家前往菩萨之处。同样，国王的父母、妻儿以及一万六千名舞女也随之而去。整座城犹如空城，乡野居民也尾随其后。菩萨带领着十二由旬的大队，朝雪山而去。帝释得知他出家，便召来毗首羯磨说：“亲爱的毗首羯磨，苏陀索摩大王已行大出离，他需要一个住处，且将有盛大的集会。你去雪山地区恒河岸边，建造一个长三十由旬、宽十五由旬的修行处所。”并派遣他去。他遵命行事，在那修行处所备好出家人的必需品，开辟了一条仅容一人行走的小径，然后便返回天界。

Mahāsatto tena maggena gantvā taṃ assamapadaṃ pavisitvā paṭhamaṃ sayaṃ pabbajitvā pacchā sese pabbājesi, aparabhāge bahū pabbajiṃsu. Tiṃsayojanikaṃ ṭhānaṃ paripūri. Vissakammena pana assamamāpitaniyāmo ca bahūnaṃ pabbajitaniyāmo ca bodhisattassa assamapadasaṃvidahitaniyāmo ca hatthipālajātake (jā. 1.15.337 ādayo) āgatanayeneva veditabbo. Tattha mahāsatto yassa yasseva kāmavitakkādi micchāvitakko uppajjati, taṃ taṃ ākāsena upasaṅkamitvā ākāse pallaṅkena nisīditvā ovadanto gāthādvayamāha –

大士沿此道行至那修行处所，先自己出家，后令余人出家，后来许多人都出家了。三十由旬之地都住满了。至于由毗首羯磨建造修行处所的规制、令许多人出家的规制，以及菩萨布置修行处所的规制，皆应依《护象本生》（Jā. 1.15.337等）所示之法了知。在那里，大士对任何生起欲寻等邪寻者，便以神通飞到其上空，于空中结跏趺坐，以两首偈颂教诫道——

244.

244.

‘‘Māssu [Pg.202] pubbe ratikīḷitāni, hasitāni ca anussarittha;

Mā vo kāmā haniṃsu, rammañhi sudassanaṃ nagaraṃ.

“莫要忆念往昔的欢爱嬉戏与笑语；莫让欲乐毁了你们，善见城(Sudassana)确实令人愉悦。

245.

245.

‘‘Mettacittañca bhāvetha, appamāṇaṃ divā ca ratto ca;

Agacchittha devapuraṃ, āvāsaṃ puññakammina’’nti.

“你们当昼夜修习无量的慈心；你们将去到天城，那是行福业者的居所。”

Tattha ratikīḷitānīti kāmaratiyo ca kāyavācākhiḍḍāvasena pavattakīḷitāni ca. Mā vo kāmā haniṃsūti mā tumhe vatthukāmakilesakāmā haniṃsu. Rammaṃ hīti sudassananagaraṃ nāma ramaṇīyaṃ, taṃ mā anussarittha. Mettacittanti idaṃ desanāmattameva, so pana cattāropi brahmavihāre ācikkhi. Appamāṇanti appamāṇasattārammaṇaṃ. Agacchitthāti gamissatha. Devapuranti brahmalokaṃ.

于此，“ratikīḷitāni”指欲乐以及身语的嬉戏。“mā vo kāmā haniṃsu”意为：莫让事物欲与烦恼欲毁坏你们。“rammaṃ hi”意为名为善见城(Sudassana)之处是悦人的，莫去忆念它。“mettācitta”仅是教说之名，实际上他宣说了四梵住。“appamāṇaṃ”指以无量有情为所缘。“agacchittha”意为“你们将去”。“devapuraṃ”指梵天界。

Sopi isigaṇo tassovāde ṭhatvā brahmalokaparāyaṇo ahosīti sabbaṃ hatthipālajātake āgatanayeneva kathetabbaṃ.

那群仙人也听从了他的教诲，以梵天界为归宿。这一切都应按照《护象本生》中所述的方式来讲述。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi tathāgato mahābhinikkhamanaṃ nikkhantoyevā’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā mātāpitaro mahārājakulāni ahesuṃ, candādevī rāhulamātā, jeṭṭhaputto sāriputto, kaniṭṭhaputto rāhulo, dhāti khujjuttarā, kulavaḍḍhanaseṭṭhi kassapo, mahāsenagutto moggallāno, somadattakumāro ānando, sesaparisā buddhaparisā, sutasomarājā pana ahameva ahosi’’nti.

世尊讲完此法说后，说道：“诸比丘，非仅现在，过去如来也曾行大出离。”然后作本生结语：“当时，父母是王室成员，月天妃(Candādevī)是罗睺罗的母亲，长子是舍利弗，幼子是罗睺罗，乳母是库竹达拉，增长族姓的商主是迦叶，大军护(Mahāsenagutta)是目犍连，索玛达多王子是阿难，其余的会众是佛陀的会众，而苏陀索摩王就是我自己。”

Cūḷasutasomajātakavaṇṇanā pañcamā.

小苏陀索摩本生释义第五。

Jātakuddānaṃ –

本生摄颂——

Suvapaṇḍitajambukakuṇḍalino, varakaññamalambusajātakañca;

Pavaruttamasaṅkhasirīvhayako, sutasomaarindamarājavaro.

善鹦鹉、豺、耳环者，妙女与阿琅卜萨本生；以及最上螺光、苏陀索摩、最胜降敌王。

Cattālīsanipātavaṇṇanā niṭṭhitā.

四十集释义终。

18. Paṇṇāsanipāto

18. 五十集

[526] 1. Niḷinikājātakavaṇṇanā

[526] 1. 尼利尼迦本生释义

Uddayhate [Pg.203] janapadoti idaṃ satthā jetavane viharanto purāṇadutiyikāpalobhanaṃ ārabba kathesi. Kathento ca taṃ bhikkhuṃ ‘‘kena ukkaṇṭhāpitosī’’ti pucchitvā ‘‘purāṇadutiyikāyā’’ti vutte ‘‘na esā kho, bhikkhu, idāneva tava anatthakārikā, pubbepi tvaṃ etaṃ nissāya jhānā parihāyitvā mahāvināsaṃ patto’’ti vatvā atītaṃ āhari.

“邦国在燃烧”这则故事，是世尊住在祇陀林时，就一位被前妻诱惑的比丘而说的。他问那位比丘：‘你因何而烦恼？’当回答说‘因为前妻’时，世尊说：‘比丘，她不只是现在对你无益，过去你也曾因为她而从禅定中退失，遭受了巨大的毁灭。’说完，他讲述了过去的事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto udiccabrāhmaṇamahāsālakule nibbattitvā vayappatto uggahitasippo isipabbajjaṃ pabbijitvā jhānābhiññā nibbattetvā himavantapadese vāsaṃ kappesi. Alambusājātake vuttanayeneva taṃ paṭicca ekā migī gabbhaṃ paṭilabhitvā puttaṃ vijāyi, ‘‘isisiṅgo’’tvevassa nāmaṃ ahosi. Atha naṃ pitā vayappattaṃ pabbājetvā kasiṇaparikammaṃ uggaṇhāpesi. So nacirasseva jhānābhiññā uppādetvā jhānasukhena kīḷi, ghoratapo paramadhitindriyo ahosi. Tassa sīlatejena sakkassa bhavanaṃ kampi. Sakko āvajjento taṃ kāraṇaṃ ñatvā ‘‘upāyenassa sīlaṃ bhindissāmī’’ti tīṇi saṃvaccharāni sakalakāsiraṭṭhe vuṭṭhiṃ nivāresi, raṭṭhaṃ aggidaḍḍhaṃ viya ahosi. Sasse asampajjamāne dubbhikkhapīḷitā manussā sannipatitvā rājaṅgaṇe upakkosiṃsu. Atha ne rājā vātapāne ṭhito ‘‘kiṃ eta’’nti pucchi. ‘‘Mahārāja, tīṇi saṃvaccharāni devassa avassantattā sakalaraṭṭhaṃ uddayhati, manussā dukkhitā, devaṃ vassāpehi, devā’’ti. Rājā sīlaṃ samādiyitvā uposathaṃ upavasantopi vassaṃ vassāpetuṃ nāsakkhi.

过去，在波罗奈(Bārāṇasī)，当梵授王统治时，菩萨投生于北方一个富裕的婆罗门家庭。成年后，他学尽技艺，出家为仙人，证得禅那与神通，住在喜马拉雅山区域。如同《阿琅卜萨本生》中所说的方式，一只母鹿因他而受孕，产下一子，名为“独角仙人”(Isisiṅgo)。他父亲在他成年后让他出家，教他遍处业处。他不久就生起了禅那与神通，以禅悦为乐，成为一位苦行猛厉、诸根极致自制者。他戒行的威力使天帝释(Sakka)的宫殿也为之震动。天帝释经省察后了知其原因，心想：“我当用计谋破坏他的戒行。”于是连续三年阻止整个迦尸国(Kāsi)下雨，国家犹如被火烧过一般。谷物不熟，为饥荒所迫的民众聚集在王宫庭院里叫喊。国王站在窗边问道：“这是怎么回事？”“大王，天神已三年不降雨，整个国家都在燃烧，人民痛苦不堪，请天王降雨吧！”国王虽然受持戒律、遵守布萨，也无法使天降雨。

Tasmiṃ kāle sakko aḍḍharattasamaye tassa sirigabbhaṃ pavisitvā ekobhāsaṃ katvā vehāse aṭṭhāsi. Rājā taṃ disvā ‘‘kosi tva’’nti pucchi. ‘‘Sakkohamasmī’’ti. ‘‘Kenatthenāgatosī’’ti? ‘‘Vassati te, mahārāja[Pg.204], raṭṭhe devo’’ti? ‘‘Na vassatī’’ti. ‘‘Jānāsi panassa avassanakāraṇa’’nti? ‘‘Na jānāmi, sakkā’’ti. ‘‘Mahārāja, himavantapadese isisiṅgo nāma tāpaso paṭivasati ghoratapo paramadhitindriyo. So nibaddhaṃ deve vassante kujjhitvā ākāsaṃ olokesi, tasmā devo na vassatī’’ti. ‘‘Idāni panettha kiṃ kātabba’’nti? ‘‘Tassa tape bhinne devo vassissatī’’ti. ‘‘Ko panassa tapaṃ bhindituṃ samattho’’ti? ‘‘Dhītā te, mahārāja, niḷinikā samatthā, taṃ pakkosāpetvā ‘asukaṭṭhānaṃ nāma gantvā tāpasassa tapaṃ bhindāhī’ti pesehī’’ti. Evaṃ so rājānaṃ anusāsitvā sakaṭṭhānameva agamāsi. Rājā punadivase amaccehi saddhiṃ mantetvā dhītaraṃ pakkosāpetvā paṭhamaṃ gāthamāha –

那时，天帝释在半夜时分进入他的寝宫，遍放光明，立于空中。国王看见他，问道：“你是谁？”“我是天帝释。”“为何而来？”“大王，你的国中下雨了吗？”“没有下雨。”“可知不下雨的原因？”“不知，天帝。”“大王，在喜马拉雅山区域住着一位名叫独角仙人的苦行者，他苦行猛厉，诸根极致自制。他总是因为天降雨而生气，仰望天空，因此天神不降雨。”“现在该怎么办呢？”“若他的苦行被破坏，天就会下雨。”“但谁能破坏他的苦行呢？”“大王，你的女儿尼利尼迦(Niḷinikā)能够做到。将她召来，派她去某某地方，破坏那苦行者的苦行。”天帝释如此教导国王后，便返回了自己的住处。第二天，国王与大臣们商议后，召来女儿，说了第一首偈颂：

1.

1.

‘‘Uddayhate janapado, raṭṭhañcāpi vinassati;

Ehi niḷinike gaccha, taṃ me brāhmaṇamānayā’’ti.

“邦国在燃烧，国土亦将毁灭；来吧，尼利尼迦，去吧，为我带来那位婆罗门。”

Tattha taṃ meti taṃ mama anatthakāriṃ brāhmaṇaṃ attano vasaṃ ānehi, kilesarativasenassa sīlaṃ bhindāhīti.

于此，“为我带来那位婆罗门”意为：将那位对我有害的婆罗门置于你的掌控之下，以烦恼之乐的力量破坏他的戒行。

Taṃ sutvā sā dutiyaṃ gāthamāha –

听了这话，她说了第二首偈颂：

2.

2.

‘‘Nāhaṃ dukkhakkhamā rāja, nāhaṃ addhānakovidā;

Kathaṃ ahaṃ gamissāmi, vanaṃ kuñjarasevita’’nti.

“大王，我无法忍受艰苦，也不熟悉路途；我该如何前往那大象出没的森林呢？”

Tattha dukkhakkhamāti ahaṃ, mahārāja, dukkhassa khamā na homi, addhānampi na jānāmi, sāhaṃ kathaṃ gamissāmīti.

于此，“无法忍受艰苦”是说：大王，我不能忍受艰苦；“不熟悉路途”是说：我连路都不知道，这样的我该如何前去呢？

Tato rājā dve gāthāyo abhāsi –

于是国王说了两首偈颂：

3.

3.

‘‘Phītaṃ janapadaṃ gantvā, hatthinā ca rathena ca;

Dārusaṅghāṭayānena, evaṃ gaccha niḷinike.

“乘坐大象和马车，去到那繁荣的地区；再以木筏为交通工具，尼利尼迦，你就这样去吧。”

4.

4.

‘‘Hatthiassarathe pattī, gacchevādāya khattiye;

Taveva vaṇṇarūpena, vasaṃ tamānayissasī’’ti.

“带上象、马、车、步兵和刹帝利(khattiya)们前去；仅以你的美貌与身姿，你就能将他置于你的掌控之下。”

Tattha dārusaṅghāṭayānenāti, amma, niḷinike na tvaṃ padasā gamissasi, phītaṃ pana subhikkhaṃ khemaṃ attano janapadaṃ hatthivāhanehi ca rathavāhanehi ca [Pg.205] gantvā tato parampi ajjhokāse paṭicchannena vayhādinā udakaṭṭhāne nāvāsaṅkhātena dārusaṅghāṭayānena gaccha. Vaṇṇarūpenāti evaṃ akilamamānā gantvā tava vaṇṇena ceva rūpasampadāya ca taṃ brāhmaṇaṃ attano vasaṃ ānayissasīti.

于此，“以木筏为交通工具”是说：女儿尼利尼迦，你不用步行，而是先乘坐象车和马车，去到你那繁荣、富饶、安稳的地区；然后，在开阔地带乘坐有遮盖的轿子等，在有水的地方则乘坐被称为船的木筏前去。“以你的美貌与身姿”是说：就这样毫不疲惫地前去，仅以你的美貌和姣好身姿，就能将那位婆罗门置于你的掌控之下。

Evaṃ so dhītarā saddhiṃ akathetabbampi raṭṭhaparipālanaṃ nissāya kathesi. Sāpi ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Athassā sabbaṃ dātabbayuttakaṃ datvā amaccehi saddhiṃ uyyojesi. Amaccā taṃ ādāya paccantaṃ patvā tattha khandhāvāraṃ nivāsāpetvā rājadhītaraṃ ukkhipāpetvā vanacarakena desitena maggena himavantaṃ pavisitvā pubbaṇhasamaye tassa assamapadassa samīpaṃ pāpuṇiṃsu. Tasmiṃ khaṇe bodhisatto puttaṃ assamapade nivāsāpetvā sayaṃ phalāphalatthāya araññaṃ paviṭṭho hoti. Vanacarako sayaṃ assamaṃ agantvā tassa pana dassanaṭṭhāne ṭhatvā niḷinikāya taṃ dassento dve gāthā abhāsi –

就这样，国王为了守护国家，与女儿商议了本不该说的事。她也回答“善哉”并接受了。然后，国王将一切应给之物都给了她，派大臣们与她一同出发。大臣们带她抵达边境，在那里扎下营寨，让公主坐上轿子，沿着林人(vanacaraka)所指的道路进入喜马拉雅山(Himavanta)，于清晨时分到达了那座仙人茅蓬的附近。那时，菩萨已将儿子安顿在茅蓬里，自己为了采果实而进入了森林。林人没有亲自前往茅蓬，而是站在能看见它的地方，为尼利尼迦指着它，说了两首偈颂：

5.

5.

‘‘Kadalīdhajapaññāṇo, ābhujīparivārito;

Eso padissati rammo, isisiṅgassa assamo.

“看，那就是独角仙人(Isisiṅga)悦人的茅蓬，它以芭蕉为旗帜作为标识，被桦树所环绕。”

6.

6.

‘‘Eso aggissa saṅkhāto, eso dhūmo padissati;

Maññe no aggiṃ hāpeti, isisiṅgo mahiddhiko’’ti.

“看，那是他的火堆，看，那烟正在升起；我想那大神通的独角仙人没有让火熄灭。”

Tattha kadalīsaṅkhātā dhajā paññāṇaṃ assāti kadalīdhajapaññāṇo. Ābhujīparivāritoti bhujapattavanaparikkhitto. Saṅkhātoti eso aggi assa isisiṅgassa jhānena saṅkhāto paccakkhagato jalati. Maññe no agginti aggiṃ no hāpeti juhati paricaratīti maññāmi.

于此，“以芭蕉为旗帜作为标识”是说它有被称为芭蕉的旗帜作为其标识。“被桦树所环绕”是说被桦树皮林所围绕。“被认知”是说：这火被这位独角仙人以禅那(jhāna)所认知，被亲见而燃烧。“我想他没有让火熄灭”是说：我想他没有让火熄灭，而是在供奉、照看它。

Amaccāpi bodhisattassa araññaṃ paviṭṭhavelāya assamaṃ parivāretvā ārakkhaṃ ṭhapetvā rājadhītaraṃ isivesaṃ gāhāpetvā suvaṇṇacīrakena nivāsanapārupanaṃ katvā sabbālaṅkārehi alaṅkaritvā tantubaddhaṃ cittageṇḍukaṃ gāhāpetvā assamapadaṃ pesetvā sayaṃ bahi rakkhantā aṭṭhaṃsu. Sā tena geṇḍukena kīḷantī caṅkamakoṭiyaṃ otari. Tasmiṃ khaṇe isisiṅgo paṇṇasāladvāre pāsāṇaphalake nisinno hoti. So taṃ āgacchantiṃ disvā bhītatasito uṭṭhāya paṇṇasālaṃ pavisitvā aṭṭhāsi[Pg.206]. Sāpissa paṇṇasāladvāraṃ gantvā kīḷiyeva. Satthā tañca tato uttari ca atthaṃ pakāsento tisso gāthā abhāsi –

大臣们也在菩萨进入森林时，包围了茅蓬，设下守卫，让公主穿上仙人服，用金色的树皮布做成下裙和上衣，为她佩戴上所有饰品，让她拿着一个系着线的彩球，将她送到茅蓬，自己则在外面守护。她玩着那个球，来到了经行道的尽头。那时，独角仙人正坐在茅屋门口的石板上。他看见她走来，又怕又惧，起身进入茅屋站着。她也走到他的茅屋门口，继续玩耍。导师(Satthā)为了阐明此事及其后的意义，说了三首偈颂：

7.

7.

‘‘Tañca disvāna āyantiṃ, āmuttamaṇikuṇḍalaṃ;

Isisiṅgo pāvisi bhīto, assamaṃ paṇṇachādanaṃ.

“见彼珠饰款款来，独角仙人心生骇，疾步奔入叶屋庵。”

8.

8.

‘‘Assamassa ca sā dvāre, geṇḍukenassa kīḷati;

Vidaṃsayantī aṅgāni, guyhaṃ pakāsitāni ca.

“她就在庵门前，玩弄着球；展示着肢体，以及显露的隐秘之处。”

9.

9.

‘‘Tañca disvāna kīḷantiṃ, paṇṇasālagato jaṭī;

Assamā nikkhamitvāna, idaṃ vacanamabravī’’ti.

见到她正在嬉戏，住在叶屋的结发修行者(jaṭī)从庵中走出，说了这番话。

Tattha geṇḍukenassāti assa isisiṅgassa assamadvāre geṇḍukena kīḷati. Vidaṃsayantīti dassentī. Guyhaṃ pakāsitāni cāti guyhañca rahassaṅgaṃ pakāsitāni ca pākaṭāni mukhahatthādīni. Abravīti so kira paṇṇasālāya ṭhatvā cintesi – ‘‘sacāyaṃ yakkho bhaveyya, paṇṇasālaṃ pavisitvā maṃ murumurāpetvā khādeyya, nāyaṃ yakkho, tāpaso bhavissatī’’ti assamā nikkhamitvā pucchanto gāthamāha –

此处的“用球”是指她在独角仙人(Isisiṅga)的庵门前用球玩耍。“展示”即显现。“隐秘与显露”是指隐秘的私处，以及显露的脸、手等。据说他站在叶屋里想：“如果这是夜叉(yakkha)，进入叶屋后会把我嚼碎吃掉。这不是夜叉，应该是一位修行人。”于是走出庵询问，说了偈颂：

10.

10.

‘‘Ambho ko nāma so rukkho, yassa tevaṃgataṃ phalaṃ;

Dūrepi khittaṃ pacceti, na taṃ ohāya gacchatī’’ti.

“贤友，那是什么树，能结出这样的果实？即使抛向远处，它也会回来，不会离开你。”

Tattha yassa tevaṃgataṃ phalanti yassa tava rukkhassa evaṃgatikaṃ manoramaṃ phalaṃ. Ko nāma so rukkhoti citrageṇḍukassa adiṭṭhapubbattā ‘‘rukkhaphalena tena bhavitabba’’nti maññamāno evaṃ pucchati.

此处，“其果如此”是指“你的树结出如此美妙悦意的果实”。“那是什么树？”是因为他以前从未见过彩球(citrageṇḍuka)，以为“那必定是树的果实”，才如此询问。

Athassa sā rukkhaṃ ācikkhantī gāthamāha –

于是她向他解释那棵“树”，说了偈颂：

11.

11.

‘‘Assamassa mama brahme, samīpe gandhamādane;

Bahavo tādisā rukkhā, yassa tevaṃgataṃ phalaṃ;

Dūrepi khittaṃ pacceti, na maṃ ohāya gacchatī’’ti.

“梵志，在香醉山(Gandhamādana)上，我的庵附近，有许多那样的树，能结出这样的果实。即使抛向远处，它也会回来，不会离开我。”

Tattha samīpe gandhamādaneti gandhamādanapabbate mama assamassa samīpe. Yassa tevaṃgatanti yassa evaṃgataṃ, ta-kāro byañjanasandhikaroti.

此处，“在香醉山附近”是指在香醉山(Gandhamādana)上我茅庵的附近。“其果如此”(yassa tevaṃgataṃ)是“yassa evaṃgataṃ”，其中的“t”是辅音连声。

Iti [Pg.207] sā musāvādaṃ abhāsi. Itaropi saddahitvā ‘‘tāpaso eso’’ti saññāya paṭisanthāraṃ karonto gāthamāha –

她就这样说了谎。而他也相信了，以为“这是位修行人”，便友好地招待她，说了偈颂：

12.

12.

‘‘Etū bhavaṃ assamimaṃ adetu, pajjañca bhakkhañca paṭiccha dammi;

Idamāsanaṃ atra bhavaṃ nisīdatu, ito bhavaṃ mūlaphalāni bhuñjatū’’ti.

“尊者请进此庵，我愿供养洗足水与食物，请您纳受。这是座位，请尊者在此就坐，享用这些根与果。”

Tattha assamimanti assamaṃ imaṃ bhavaṃ pavisatu. Adetūti yathāsannihitaṃ āhāraṃ paribhuñjatu. Pajjanti pādabbhañjanaṃ. Bhakkhanti madhuraphalāphalaṃ. Paṭicchāti paṭiggaṇha. Idamāsananti paviṭṭhakāle evamāha.

此处，“此庵”(assamimaṃ)是说“愿尊者进入此庵”。“请享用”(adetu)是说“请享用准备好的食物”。“洗足水”(pajjaṃ)即洗脚水。“食物”(bhakkhaṃ)即甜美的果实。“请接受”(paṭiccha)即“请收下”。“这是座位”是她进入时所说的话。

Tassā paṇṇasālaṃ pavisitvā kaṭṭhattharaṇe nisīdantiyā suvaṇṇacīrake dvidhā gate sarīraṃ appaṭicchannaṃ ahosi. Tāpaso mātugāmasarīrassa adiṭṭhapubbattā taṃ disvā ‘‘vaṇṇo eso’’ti saññāya evamāha –

她进入叶屋，在木铺上坐下时，金色的树皮衣裂成两半，身体裸露出来。修行人因从未见过女人的身体，看到后以为“这是个伤口”，便如此说道：

13.

13.

‘‘Kiṃ te idaṃ ūrūnamantarasmiṃ, supicchitaṃ kaṇharivappakāsati;

Akkhāhi me pucchito etamatthaṃ, kose nu te uttamaṅgaṃ paviṭṭha’’nti.

“你两腿之间那是什么，遮盖得很好，显出黑色？我问你此事，请告诉我，你的顶端器官是进入鞘中了吗？”

Tattha supicchitanti dvinnaṃ ūrūnaṃ samāgamakāle suphusitaṃ sippipuṭamukhasaṇṭhānaṃ. Subhalakkhaṇena hi asamannāgatāya taṃ ṭhānaṃ āvāṭadhātukaṃ hoti, samannāgatāya abbhunnataṃ sippipuṭamukhasaṇṭhānaṃ. Kaṇharivappakāsatīti ubhosu passesu kāḷakaṃ viya khāyati. Kose nu te uttamaṅgaṃ paviṭṭhanti tava uttamaṅgaṃ liṅgasaṇṭhānaṃ na paññāyati, kiṃ nu taṃ tava sarīrasaṅkhāte kose paviṭṭhanti pucchati.

此处“遮盖得很好”(supicchitaṃ)是指两腿并拢时，其处贴合完好，状如蚌壳之口。不具福相的女子，此处是凹陷的；具福相者，则会隆起如蚌壳之口。“显出黑色”(kaṇharivappakāsati)是指两侧看起来呈黑色。“你的顶端器官是进入鞘中了吗？”是问：“你的顶端器官，即阴茎的形状，看不见了，难道是进入了你那被称为身体的鞘中吗？”

Atha naṃ sā vañcayantī gāthādvayamāha –

于是她欺骗他，说了两首偈颂：

14.

14.

‘‘Ahaṃ vane mūlaphalesanaṃ caraṃ, āsādayiṃ acchaṃ sughorarūpaṃ;

So maṃ patitvā sahasājjhapatto, panujja maṃ abbahi uttamaṅgaṃ.

“我在林中寻觅根果时，遇到一只样貌凶恶的熊(accha)。它猛然扑向我，袭击了我，将我推倒，扯掉了我的顶端器官。”

15.

15.

‘‘Svāyaṃ [Pg.208] vaṇo khajjati kaṇḍuvāyati, sabbañca kālaṃ na labhāmi sātaṃ;

Paho bhavaṃ kaṇḍumimaṃ vinetuṃ, kurutaṃ bhavaṃ yācito brāhmaṇattha’’nti.

“这个伤口又痛又痒，我一直不得安宁。尊者有能力消除这痒，我请求您，请为我这梵志做这件事吧。”

Tattha āsādayinti ghaṭṭesiṃ, āgacchantaṃ disvā leḍḍunā paharinti attho. Patitvāti upadhāvitvā. Sahasājjhappattoti mamaṃ sahasā ajjhappatto sampatto. Panujjāti atha maṃ potetvā. Abbahīti mukhena mama uttamaṅgaṃ luñcitvā pakkāmi, tato paṭṭhāya imasmiṃ ṭhāne vaṇo jāto. Svāyanti so ayaṃ tato paṭṭhāya mayhaṃ vaṇo khajjati ceva kaṇḍuvañca karoti, tappaccayā sāhaṃ sabbakālaṃ kāyikacetasikasukhaṃ na labhāmi. Pahoti pahu samattho. Brāhmaṇatthanti bhavaṃ mayā yācito imaṃ brāhmaṇassa atthaṃ karotu, idaṃ me dukkhaṃ harāhīti vadati.

此处，“遇到”(āsādayiṃ)是说“我攻击了它”，意思是“看到它过来，我用土块砸它”。“扑向”(patitvā)是说“跑上前去”。“突然袭击了”(sahasājjhappatto)是说“它突然冲到我这里”。“推开”(panujja)是说“然后它攻击我”。“扯掉了”(abbahi)是说“它用嘴扯掉我的顶端器官后离开，从那时起，这个地方就生了疮”。“这个”(svāyaṃ)是说“从那时起，我的伤口又痛又痒，因此我一直得不到身心安乐”。“有能力”(paho)即能够、有能力。“为梵志”(brāhmaṇatthaṃ)是说“尊者，应我的请求，请为我这梵志做这件事，请消除我的痛苦”。

So tassā musāvādaṃ ‘‘sabhāvo’’ti saddahitvā ‘‘sace te evaṃ sukhaṃ hoti, karissāmī’’ti taṃ padesaṃ oloketvā anantaraṃ gāthamāha –

他相信了她的谎言，以为是真话，心想：“如果这样能让你安乐，我就做。”他看着那个部位，随即说了偈颂：

16.

16.

‘‘Gambhīrarūpo te vaṇo salohito, apūtiko vaṇagandho mahā ca;

Karomi te kiñci kasāyayogaṃ, yathā bhavaṃ paramasukhī bhaveyyā’’ti.

“你的伤口看起来很深，带着血色，没有腐烂，但伤口的气味很大。我为你调配一些草药，好让你得到究竟的安乐。”

Tattha salohitoti rattobhāso. Apūtikoti pūtimaṃsarahito. Vaṇagandhoti thokaṃ duggandho. Kasāyayoganti ahaṃ keci rukkhakasāye gahetvā tava ekaṃ kasāyayogaṃ karomīti.

此处，“带血色”(salohito)是指泛着红色。“没有腐烂”(apūtiko)是指没有腐肉。“伤口的气味”(vaṇagandho)是指有点臭。“调配草药”(kasāyayogaṃ)是说“我取些树的涩汁，为你调配一种药”。

Tato niḷinikā gāthamāha

于是尼利尼迦(Niḷinikā)说了偈颂：

17.

17.

‘‘Na mantayogā na kasāyayogā, na osadhā brahmacāri kamanti;

Yaṃ te mudu tena vinehi kaṇḍuṃ, yathā ahaṃ paramasukhī bhaveyya’’nti.

“梵行者，无论是咒语、草药，还是药物，都对我无效。请用你那柔软之物为我消除这痒，好让我得到究竟的安乐。”

Tattha [Pg.209] kamantīti, bho brahmacāri, imasmiṃ mama vaṇe neva mantayogā, na kasāyayogā, na pupphaphalādīni osadhāni kamanti, anekavāraṃ katehipi tehi etassa phāsukabhāvo na bhūtapubbo. Yaṃ pana te etaṃ mudu aṅgajātaṃ, tena ghaṭṭiyamānasseva tassa kaṇḍu na hoti, tasmā tena vinehi kaṇḍunti.

此处“无效”(kamanti)是说：“梵行者，在我的这个伤口上，无论是咒语、草药，还是花果等药物，都起不了作用，即使试过很多次，也从未感到舒适。但你那柔软的生殖器(aṅgajāta)，只要用它摩擦，痒就不见了。因此说要用它来消除瘙痒。”

So ‘‘saccaṃ eso bhaṇatī’’ti sallakkhetvā ‘‘methunasaṃsaggena sīlaṃ bhijjati, jhānaṃ antaradhāyatī’’ti ajānanto mātugāmassa adiṭṭhapubbattā methunadhammassa ca ajānanabhāvena ‘‘bhesajja’’nti vadantiyā tāya methunaṃ paṭisevi. Tāvadevassa sīlaṃ bhijji, jhānaṃ parihāyi. So dve tayo vāre saṃsaggaṃ katvā kilanto hutvā nikkhamitvā saraṃ oruyha nhatvā paṭippassaddhadaratho āgantvā paṇṇasālāyaṃ nisīditvā punapi taṃ ‘‘tāpaso’’ti maññamāno vasanaṭṭhānaṃ pucchanto gāthamāha –

他认为“她说的是实话”，又因从未见过女人，不知淫欲法(methunadhamma)，更不知道“行淫会破戒，禅定会消失”，便相信了她“这是药”的说法，与她行了淫欲。就在那一刻，他的戒被破了，禅定也退失了。他行了兩三次淫欲后，感到疲惫，便走出茅庵，下到湖里沐浴。疲劳平息后，他回到叶屋坐下，仍然以为她是位修行人，便询问她的住处，说了偈颂：

18.

18.

‘‘Ito nu bhoto katamena assamo, kacci bhavaṃ abhiramasi araññe;

Kacci nu te mūlaphalaṃ pahūtaṃ, kacci bhavantaṃ na vihiṃsanti vāḷā’’ti.

“尊者的茅庵在哪个方向？您在林中住得还安乐吗？您的根果还充足吗？猛兽没有伤害您吧？”

Tattha katamenāti ito katamena disābhāgena bhoto assamo. Bhavanti ālapanametaṃ.

此处，“哪个方向”(katamena)是问“从这里去，尊者的茅庵在哪个方向？”“尊者”(bhavaṃ)是一种称呼。

Tato niḷinikā catasso gāthāyo abhāsi –

于是，尼利尼迦(Niḷinikā)说了四首偈颂：

19.

19.

‘‘Ito ujuṃ uttarāyaṃ disāyaṃ, khemā nadī himavatā pabhāvī;

Tassā tīre assamo mayha rammo, aho bhavaṃ assamaṃ mayhaṃ passe.

“从这里径直向北，有条源自雪山(Himavatā)的安宁河(Khemā)。我那怡人的茅庵就在河岸上，啊，尊者，愿您能见到我的茅庵。”

20.

20.

‘‘Ambā ca sālā tilakā ca jambuyo, uddālakā pāṭaliyo ca phullā;

Samantato kimpurisābhigītaṃ, aho bhavaṃ assamaṃ mayhaṃ passe.

“芒果树、娑罗树、提罗迦树和阎浮树，乌达拉咖树(uddālaka)和波吒厘树都盛开着花；四周有紧那罗在歌唱，啊，尊者，愿您能见到我的茅庵。”

21.

21.

‘‘Tālā [Pg.210] ca mūlā ca phalā ca mettha, vaṇṇena gandhena upetarūpaṃ;

Taṃ bhūmibhāgehi upetarūpaṃ, aho bhavaṃ assamaṃ mayhaṃ passe.

“此地有棕榈、根与果实，色香俱佳；此地风光亦佳，啊，尊者，请看我的修行处。”

22.

22.

‘‘Phalā ca mūlā ca pahūtamettha, vaṇṇena gandhena rasenupetā;

Āyanti ca luddakā taṃ padesaṃ, mā me tato mūlaphalaṃ ahāsu’’nti.

“此地有丰盛的果实与根，色香味俱佳；猎人亦来此地，愿他们莫从我处夺走根果。”

Tattha uttarāyanti uttarāya. Khemāti evaṃnāmikā nadī. Himavatā pabhāvīti himavantato pavattati. Ahoti patthanatthe nipāto. Uddālakāti vātaghātakā. Kimpurisābhigītanti samantato parivāretvā madhurasaddena gāyantehi kimpurisehi abhigītaṃ. Tālā ca mūlā ca phalā ca metthāti ettha mama assame pāsādikā tālarukkhā ca tesaññeva vaṇṇagandhādisampannā kandasaṅkhātā mūlā ca phalā ca. Pahūtametthāti nānārukkhaphalā ca rukkhavallimūlā ca pahūtā ettha. Mā me tatoti taṃ mama assamapadaṃ sambahulā luddakā āgacchanti, mayā cettha āharitvā ṭhapitaṃ bahu madhurasamūlaphalāphalaṃ atthi, te mayi cirāyante mūlaphalāphalaṃ hareyyuṃ. Te tato mama mūlaphalāphalaṃ mā hariṃsu, tasmā sacepi mayā saddhiṃ āgantukāmo, ehi, no ce, ahaṃ gamissāmīti āha.

其中，“向北”(uttarāyanti)即指北方。“安稳”(Khemā)是一条名为安稳的河。“源自雪山”(Himavatā pabhāvi)意为从雪山流下。“啊”(Aho)是表示愿望的不变词。“乌达拉咖”(Uddālaka)指风杀树。“为紧那罗所歌咏”(Kimpurisābhigītaṃ)指被紧那罗围绕，以甜美之声歌咏。“此地有棕榈、根与果实”，意指在我的修行处有悦人的棕榈树，以及同样色香俱佳、被称为块茎的根与果实。“此地丰盛”(Pahūtamettha)，意指此地有许多不同树木的果实与树藤的根。“莫从我处夺走”(Mā me tato)，他说道：“许多猎人来到我这修行处，我在此采集存放了许多甜美的根果。若我耽搁久了，他们可能会拿走这些根果。愿他们不要拿走我的根果。因此，你若想与我同来，便来；若不来，我便自己去了。”

Taṃ sutvā tāpaso yāva pitu āgamanā adhivāsāpetuṃ gāthamāha –

听了那话后，苦行者为了让他等到父亲到来，便说了这首偈颂：

23.

23.

‘‘Pitā mamaṃ mūlaphalesanaṃ gato, idāni āgacchati sāyakāle;

Ubhova gacchāmase assamaṃ taṃ, yāva pitā mūlaphalato etū’’ti.

“我父为觅根果去，将于傍晚归来；待父亲携根果返回，我俩再同往彼修行处。”

Tattha ubhova gacchāmaseti mama pitu ārocetvā ubhova gamissāma.

其中，“我俩同往”(ubhova gacchāmase)意为：“告知我父后，我俩再一同前去。”

Tato [Pg.211] sā cintesi – ‘‘ayaṃ tāva araññeva vaḍḍhitabhāvena mama itthibhāvaṃ na jānāti, pitā panassa maṃ disvāva jānitvā ‘tvaṃ idha kiṃ karosī’ti kājakoṭiyā paharitvā sīsampi me bhindeyya, tasmiṃ anāgateyeva mayā gantuṃ vaṭṭati, āgamanakammampi me niṭṭhita’’nti. Sā tassa āgamanūpāyaṃ ācikkhantī itaraṃ gāthamāha –

于是她心想：“此人因在林中长大，尚不知晓我为女子。然其父一见我，必能识出，并质问‘你在此作甚’，而后以扁担头击我，甚或击碎我头。我应于其父未归前离去为宜，我来此之任务亦已终了。”她为告知他前来的方法，便说了另一首偈颂：

24.

24.

‘‘Aññe bahū isayo sādhurūpā, rājīsayo anumagge vasanti;

Teyeva pucchesi mamassamaṃ taṃ, te taṃ nayissanti mamaṃ sakāse’’ti.

“另有众多贤善仙人，王仙亦居于沿途；你可向他们询问我的修行处，他们必将引你至我所在。”

Tattha rājīsayoti, samma, mayā na sakkā cirāyituṃ, aññe pana sādhusabhāvā rājisayo ca brāhmaṇisayo ca anumagge mama assamamaggapasse vasanti, ahaṃ tesaṃ ācikkhitvā gamissāmi, tvaṃ te puccheyyāsi, te taṃ mama santikaṃ nayissantīti.

其中，“王仙”(rājīsayo)等句意为：朋友，我无法久留，不过另有性情贤善的王仙与婆罗门仙，住在我修行处附近的路旁。我会告知他们后离去，你可询问他们，他们便会引你至我所在。

Evaṃ sā attano palāyanūpāyaṃ katvā paṇṇasālato nikkhamitvā taṃ olokentameva ‘‘tvaṃ nivattā’’ti vatvā āgamanamaggeneva amaccānaṃ santikaṃ agamāsi. Te taṃ gahetvā khandhāvāraṃ gantvā anupubbena bārāṇasiṃ pāpuṇiṃsu. Sakkopi taṃ divasameva tussitvā sakalaraṭṭhe devaṃ vassāpesi, tato subhikkhaṃ janapadaṃ ahosi. Isisiṅgatāpasassapi tāya pakkantamattāya eva kāye ḍāho uppajji. So kampanto paṇṇasālaṃ pavisitvā vākacīraṃ pārupitvā socanto nipajji. Bodhisatto sāyaṃ āgantvā puttaṃ apassanto ‘‘kahaṃ nu kho gato’’ti kājaṃ otāretvā paṇṇasālaṃ pavisitvā taṃ nipannakaṃ disvā ‘‘tāta, kiṃ karosī’’ti piṭṭhiṃ parimajjanto tisso gāthā abhāsi –

她就这样为自己谋划好脱身之计，走出茅舍，看着他说道：“你回去吧！”然后便循原路回到大臣们那里。大臣们接了她，前往营地，随后抵达了波罗奈城(Bārāṇasī)。帝释天(Sakka)也在那天心生欢喜，令天神遍洒甘霖于全国，于是国土丰饶。至于独角仙人(Isisiṅga)，就在她离开的那一刻，身上便生起灼热之感。他颤抖着进入茅舍，披上树皮衣，忧愁地躺下。菩萨傍晚回来，不见其子，心想：“他去哪儿了呢？”便放下扁担，进入茅舍，见他躺着，于是抚摸着他的背，说了三首偈颂：

25.

25.

‘‘Na te kaṭṭhāni bhinnāni, na te udakamābhataṃ;

Aggīpi te na hāpito, kiṃ nu mandova jhāyasi.

“汝薪未劈，汝水未汲，汝火亦未燃，为何呆坐沉思？”

26.

26.

‘‘Bhinnāni kaṭṭhāni huto ca aggi, tapanīpi te samitā brahmacārī;

Pīṭhañca mayhaṃ udakañca hoti, ramasi tuvaṃ brahmabhūto puratthā.

“往昔柴已劈，火已燃，梵行者，修行之火亦备妥；我之座与水皆已备好，汝如梵天，乐于此处。”

27.

27.

‘‘Abhinnakaṭṭhosi [Pg.212] anābhatodako, ahāpitaggīsi asiddhabhojano;

Na me tuvaṃ ālapasī mamajja, naṭṭhaṃ nu kiṃ cetasikañca dukkha’’nti.

“汝薪未劈，水亦未汲，火未燃起，食亦未备。今日汝不与我言，有何失落，有何心苦？”

Tattha bhinnānīti araññato uddhaṭāni. Na hāpitoti na jalito. Bhinnānīti pubbe tayā mamāgamanavelāya kaṭṭhāni uddhaṭāneva honti. Huto ca aggīti aggi ca huto hoti. Tapanīti visibbanaaggisaṅkhātā tapanīpi te samitāva sayameva saṃvidahitāva hoti. Pīṭhanti mama āsanatthāya pīṭhañca paññattameva hoti. Udakañcāti pādadhovanaudakampi upaṭṭhāpitameva hoti. Brahmabhūtoti tuvampi ito puratthā seṭṭhabhūto imasmiṃ assame abhiramasi. Abhinnakaṭṭhosīti so dāni ajja anuddhaṭakaṭṭhosi. Asiddhabhojanoti na te kiñci amhākaṃ kandamūlaṃ vā paṇṇaṃ vā seditaṃ. Mamajjāti, mama putta, ajja na me tvaṃ ālapasi. Naṭṭhaṃ nu kinti kiṃ nu te naṭṭhaṃ vā, kiṃ cetasikaṃ vā dukkhaṃ, akkhāhi me nipannakāraṇanti pucchati.

其中，“已劈”(bhinnāni)意为已从林中取来。“未燃”(na hāpito)意为未点燃。“柴已劈”(Bhinnāni)意为，往昔我归来时，柴木皆已备妥。“火已燃”(Huto ca aggi)意为火已燃起。“修行之火”(Tapanī)指取暖之火，亦由汝亲自备妥。“座”(Pīṭhaṃ)指为我坐而设之座已备好。“与水”(Udakañca)指洗足之水亦已备好。“如梵天”(Brahmabhūto)指汝往昔亦为最胜者，乐于此修行处。“汝薪未劈”(Abhinnakaṭṭhosi)意为今日汝未曾取柴。“食亦未备”(asiddhabhojano)意为汝未为我等煮任何根或叶。“今日对我”(mamajja)意为：‘我儿，今日汝不与我言。’“有何失落”(Naṭṭhaṃ nu kiṃ)意为他问道：‘汝有何失落，或有何心苦？告我汝躺卧之因。’

So pitu vacanaṃ sutvā taṃ kāraṇaṃ kathento āha –

他听了父亲的话，便讲述其缘由，说道：

28.

28.

‘‘Idhāgamā jaṭilo brahmacārī, sudassaneyyo sutanū vineti;

Nevātidīgho na panātirasso, sukaṇhakaṇhacchadanehi bhoto.

“尊者，曾有一结发梵行者来此，其仪容俊美，身形秀雅，善于调御；其身不高亦不矮，发色乌黑亮丽。”

29.

29.

‘‘Amassujāto apurāṇavaṇṇī, ādhārarūpañca panassa kaṇṭhe;

Dve yamā gaṇḍā ure sujātā, suvaṇṇatindukanibhā pabhassarā.

“其人无须，肤色清新，颈项有承托之形；胸前有二圆物，匀称美好，灿烂如金色天独果。”

30.

30.

‘‘Mukhañca tassa bhusadassaneyyaṃ, kaṇṇesu lambanti ca kuñcitaggā;

Te jotare carato māṇavassa, suttañca yaṃ saṃyamanaṃ jaṭānaṃ.

“其面容甚是俊美，耳际垂有卷曲之物；少年行走时彼物闪耀，其发髻亦为丝绳所束。”

31.

31.

‘‘Aññā [Pg.213] ca tassa saṃyamāni catasso, nīlā pītā lohitikā ca setā;

Tā piṃsare carato māṇavassa, tiriṭisaṅghāriva pāvusamhi.

“其另有四条束带，青、黄、赤、白之色；少年行走时彼等作响，犹如雨季之鸟群。”

32.

32.

‘‘Na mikhalaṃ muñjamayaṃ dhāreti, na santhare no pana pabbajassa;

Tā jotare jaghanantare vilaggā, sateratā vijjurivantalikkhe.

“彼不佩文叉草腰带，亦无苦行者之卧具；有物附于其腰际，闪耀如空中之电光。”

33.

33.

‘‘Akhīlakāni ca avaṇṭakāni, heṭṭhā nabhyā kaṭisamohitāni;

Aghaṭṭitā niccakīḷaṃ karonti, haṃ tāta kiṃrukkhaphalāni tāni.

“无核亦无蒂，系于脐下腰际间；无需敲击常作响，父亲啊，此是何树之果？”

34.

34.

‘‘Jaṭā ca tassa bhusadassaneyyā, parosataṃ vellitaggā sugandhā;

Dvedhā siro sādhu vibhattarūpo, aho nu kho mayha tathā jaṭāssu.

“其发髻甚是美观，发梢卷曲过百，且带芬芳；头顶秀发善分为二，啊，愿我发髻亦能如是！”

35.

35.

‘‘Yadā ca so pakirati tā jaṭāyo, vaṇṇena gandhena upetarūpā;

Nīluppalaṃ vātasameritaṃva, tatheva saṃvāti panassamo ayaṃ.

“当彼散开其发髻，色香俱佳；犹如青莲为风所动，此修行处亦随之芬芳。”

36.

36.

‘‘Paṅko ca tassa bhusadassaneyyo, netādiso yādiso mayhaṃ kāye;

So vāyati erito mālutena, vanaṃ yathā aggagimhe suphullaṃ.

“其身之尘泥甚是美观，非如我身之尘泥；微风吹拂，其香飘散，犹如盛夏繁花盛开之林。”

37.

37.

‘‘Nihanti so rukkhaphalaṃ pathabyā, sucittarūpaṃ ruciraṃ dassaneyyaṃ;

Khittañca tassa punarehi hatthaṃ, haṃ tāta kiṃrukkhaphalaṃ nu kho taṃ.

“彼以一树果击地，其色彩斑斓，悦意美观；掷出复又返其手，父亲啊，此究竟是何树之果？”

38.

38.

‘‘Dantā [Pg.214] ca tassa bhusadassaneyyā, suddhā samā saṅkhavarūpapannā;

Mano pasādenti vivariyamānā, na hi nūna so sākamakhādi tehi.

“其牙齿甚是美观，洁白、齐整，状如上等海螺；展露之时，能悦人心，彼必未曾用此牙食菜。”

39.

39.

‘‘Akakkasaṃ aggaḷitaṃ muhuṃ muduṃ, ujuṃ anuddhataṃ acapalamassa bhāsitaṃ;

Rudaṃ manuññaṃ karavīkasussaraṃ, hadayaṅgamaṃ rañjayateva me mano.

其言不粗犷，无有滞碍，时时温润，正直、不傲慢、不轻浮；其声悦耳，如迦陵频伽鸟，沁入心脾，令我心悦。

40.

40.

‘‘Bindussaro nātivisaṭṭhavākyo, na nūna sajjhāyamatippayutto;

声音圆润清晰，言语不冗长，亦不沉湎于诵习；

Icchāmi bho taṃ punadeva daṭṭhuṃ, mitto hi me māṇavohu puratthā.

尊者，我欲再次见他，那青年从前是我的朋友。

41.

41.

‘‘Susandhi sabbattha vimaṭṭhimaṃ vaṇaṃ, puthū sujātaṃ kharapattasannibhaṃ;

Teneva maṃ uttariyāna māṇavo, vivaritaṃ ūruṃ jaghanena piḷayi.

那“伤口”连接甚佳，处处光滑，宽阔而形态完美，犹如莲花蓓蕾。那青年覆于我身，以其臀部压迫我张开的大腿。

42.

42.

‘‘Tapanti ābhanti virocare ca, sateratā vijjurivantalikkhe;

Bāhā mudū añjanalomasādisā, vicitravaṭṭaṅgulikāssa sobhare.

其身炽燃、闪耀且发光，如空中之闪电；双臂柔软，其毛细软如墨，其指圆润奇妙而放光彩。

43.

43.

‘‘Akakkasaṅgo na ca dīghalomo, nakhāssa dīghā api lohitaggā;

Mudūhi bāhāhi palissajanto, kalyāṇarūpo ramayaṃ upaṭṭhahi.

其身不粗糙，体毛不长，指甲修长而顶端泛红；以柔软双臂拥抱，其形貌俊美，令我欢喜。

44.

44.

‘‘Dumassa tūlūpanibhā pabhassarā, suvaṇṇakambutalavaṭṭasucchavi;

Hatthā mudū tehi maṃ samphusitvā, ito gato tena maṃ dahanti tāta.

其身光洁如树棉，灿烂生辉；其肤美好，如金贝之圆滑表面。其手柔软，触碰我后，他便离去。父亲啊，因此那触碰灼烧着我。

45.

45.

‘‘Na [Pg.215] nūna so khārividhaṃ ahāsi, na nūna so kaṭṭhāni sayaṃ abhañji;

Na nūna so hanti dume kuṭhāriyā, na hissa hatthesu khilāni atthi.

他想必未曾肩挑重担，他想必未曾亲手折柴，他想必未曾以斧伐木，因其手中并无厚茧。

46.

46.

‘‘Accho ca kho tassa vaṇaṃ akāsi, so maṃbravi ‘sukhitaṃ maṃ karohi’;

Tāhaṃ kariṃ tena mamāsi sokhyaṃ, so cabravi ‘sukhitosmī’ti brahme.

他使其“伤口”显露，并对我说：“令我安乐。”我便照做，我亦因此得安乐。梵志啊，他又说：“我安乐了。”

47.

47.

‘‘Ayañca te māluvapaṇṇasanthatā, vikiṇṇarūpāva mayā ca tena ca;

Kilantarūpā udake ramitvā, punappunaṃ paṇṇakuṭiṃ vajāma.

此乃你的藤叶床铺，因我与他而散乱；我俩疲惫，在水中嬉戏后，一次又一次地回到叶茅屋。

48.

48.

‘‘Na majja mantā paṭibhanti tāta, na aggihuttaṃ napi yaññatantaṃ;

Na cāpi te mūlaphalāni bhuñje, yāva na passāmi taṃ brahmacāriṃ.

父亲啊，我于酒、于咒皆不喜，于火祭、于祭仪亦不乐；我亦不食此等根与果，只要一日未见那梵行者。

49.

49.

‘‘Addhā pajānāsi tuvampi tāta, yassaṃ disaṃ vasate brahmacārī;

Taṃ maṃ disaṃ pāpaya tāta khippaṃ, mā te ahaṃ amarimassamamhi.

父亲啊，你确实知道那梵行者所住的方向；父亲，请速将我带往那个方向，莫要让我在你的净修处死去。

50.

50.

‘‘Vicitraphullañhi vanaṃ sutaṃ mayā, dijābhighuṭṭhaṃ dijasaṅghasevitaṃ;

Taṃ maṃ vanaṃ pāpaya tāta khippaṃ, purā te pāṇaṃ vijahāmi assame’’ti.

父亲啊，我听闻有一森林，繁花似锦，众鸟喧鸣，鸟群栖息；父亲，请速将我带往那森林，以免我在你的净修处舍弃生命。

Tattha idhāgamāti, tāta, imaṃ assamapadaṃ āgato. Sudassaneyyoti suṭṭhu dassaneyyo. Sutanūti suṭṭhu tanuko nātikiso nātithūlo[Pg.216]. Vinetīti attano sarīrappabhāya assamapadaṃ ekobhāsaṃ viya vineti pūreti. Sukaṇhakaṇhacchadanehi bhototi, tāta, tassa bhoto sukaṇhehi kaṇhacchadanehi bhamaravaṇṇehi kesehi sukaṇhasīsaṃ sumajjitamaṇimayaṃ viya khāyati. Amassūjātoti na tāvassa massu jāyati, taruṇoyeva. Apurāṇavaṇṇīti acirapabbajito. Ādhārarūpañca panassa kaṇṭheti kaṇṭhe ca panassa amhākaṃ bhikkhābhājanaṭṭhapanaṃ pattādhārasadisaṃ piḷandhanaṃ atthīti muttāhāraṃ sandhāya vadati. Gaṇḍāti thane sandhāyāha. Ure sujātāti uramhi sujātā. ‘‘Urato’’tipi pāṭho. Pabhassarāti pabhāsampannā. ‘‘Pabhāsare’’tipi pāṭho, obhāsantīti attho.

“他来到此地”，儿啊，是说来到了这净修处。“极悦目”，是说非常好见。“身形佳”，是说身材匀称，不胖不瘦。“遍满”，是说以自身的光明，遍满、充满整个净修处，使其一片光明。“具乌黑发者”，儿啊，是说那位尊者有如蜜蜂般乌黑的头发，其头顶看起来像打磨过的宝珠。“未生须”，是说他胡须尚未长出，尚是少年。“非旧貌”，是说他出家不久。“其颈如支架”，是说他的颈上有装饰物，如同我们比丘放置乞食钵的钵架，这是指珍珠项链。“圆阜”，这是指乳房。“胸前善生”，是说胸膛生得好。亦有读作“Urato”。“光耀”，是说具足光明。亦有读作“Pabhāsare”，意思是“照耀”。

Bhusadassaneyyanti ativiya dassanīyaṃ. Kuñcitaggāti sīhakuṇḍalaṃ sandhāya vadati. Suttañcāti yaṃ tassa jaṭābandhanasuttaṃ, tampi jotati pabhaṃ muñcati. ‘‘Saṃyamāni catasso’’ti iminā maṇisuvaṇṇapavāḷarajatamayāni cattāri piḷandhanāni dasseti. Tā piṃsareti tāni piḷandhanāni pāvusamhi pavuṭṭhe deve tiriṭisaṅghā viya viravanti. Mikhalanti mekhalaṃ, ayameva vā pāṭho. Idaṃ nivatthakañcanacīrakaṃ sandhāyāha. Na santhareti na vāke. Idaṃ vuttaṃ hoti – tāta, yathā mayaṃ tiṇamayaṃ vā vākamayaṃ vā cīrakaṃ dhārema, na tathā so, so pana suvaṇṇacīrakaṃ dhāretīti. Akhīlakānīti atacāni nippaṇṇāni. Kaṭisamohitānīti kaṭiyaṃ baddhāni. Niccakīḷaṃ karontīti aghaṭṭitānipi niccakālaṃ kīḷāyanti. Haṃ, tātāti hambho, tāta. Kiṃ rukkhaphalāni tānīti tāni tassa māṇavassa suttāruḷhāni kaṭiyaṃ baddhāni katararukkhaphalāni nāmāti maṇisaṅghāṭiṃ sandhāyāha.

“极悦目”，是说极其可观。“顶端卷曲”，是说狮子耳环。“与线”，是说他束发的线，那也闪耀放光。“四种约束”，以此显示由宝珠、黄金、珊瑚、白银制成的四种饰品。“它们作响”，是说那些饰品发出声响，如同雨季天降大雨时，雨点打在提利吒树丛上。“腰带”，即是腰带，或这就是读法。这是指所穿的金色衣。“非铺陈”，即非树皮衣。这是说：儿啊，我们穿草衣或树皮衣，他则不然，他穿的是金色衣。“无瑕疵”，是说无皮、无垢。“系于腰”，是说绑在腰上。“常嬉戏”，是说即使不碰撞也恒时摇动。“嗨，儿啊”，即“喂，儿啊”。“是何树果”，是说那青年腰间用线串起绑着的，究竟是什么树的果实呢？这是指成串的宝珠。

Jaṭāti jaṭāmaṇḍalākārena baddharatanamissakakesavaṭṭiyo sandhāyāha. Vellitaggāti kuñcitaggā. Dvedhāsiroti tassa sīsaṃ dvedhā katvā baddhānaṃ jaṭānaṃ vasena suṭṭhu vibhattarūpaṃ. Tathāti yathā tassa māṇavassa jaṭā, tathā tumhehi mama na baddhā, aho vata mamapi tathā assūti patthento āha. Upetarūpāti upetasabhāvā. Vātasameritaṃvāti [Pg.217] yathā nāma nīluppalaṃ vātena samīritaṃ, tatheva ayaṃ imasmiṃ vanasaṇḍe assamo saṃvāti. Netādisoti, tāta, yādiso mama kāye paṅko, netādiso tassa sarīre. So hi dassanīyo ceva sugandho ca. Aggagimheti vasantasamaye.

“发髻”，是说以发髻的形状束起、混有宝石的发辫。“顶端弯曲”，即顶端卷曲。“头分两边”，是说他的头因发髻束缚而分为两边，形态分明。“如是”，是说他祈愿道：“如那青年的发髻，你们未曾为我束起，啊，愿我亦能如是！”“具足形态”，是说具足自性。“如风所动”，是说犹如青莲为风所动，此林中净修处亦如是散发香气。“非如此”，是说：“儿啊，我身上的污垢，非同他身上。他实是悦目而芬芳。”“夏初”，即春季之时。

Nihantīti paharati. Kiṃ rukkhaphalaṃ nu kho tanti katararukkhassa nu kho taṃ phalaṃ. Saṅkhavarūpapannāti sudhotasaṅkhapaṭibhāgā. Na hi nūna so sākamakhādi tehīti na nūna so māṇavo mayaṃ viya tehi dantehi rukkhapaṇṇāni ceva mūlaphalāphalāni ca khādi. Amhākañhi tāni khādantānaṃ sabalā paṇṇavaṇṇā dantāti dīpeti.

“击”，即是打。“是何树果”，即“那究竟是什么树的果实”。“具最佳螺贝之形”，是说如同洗净的螺贝。“他想必未用彼等食菜蔬”，是说“那青年想必不像我们一样，用那些牙齿吃树叶及根果等。”这是在阐明：“因为我们吃那些东西，牙齿会变得斑驳，呈树叶之色。”

Akakkasanti, tāta, tassa bhāsitaṃ apharusaṃ agaḷitaṃ, punappunaṃ vadantassāpi madhuratāya muhuṃ muduṃ, apamussatāya ujuṃ, avikkhittatāya anuddhaṭaṃ, patiṭṭhitatāya acapalaṃ. Rudanti bhāsamānassa sarasaṅkhātaṃ rudampi manoharaṃ karavīkassa viya sussaraṃ sumadhuraṃ. Rañjayatevāti mama mano rañjatiyeva. Bindussaroti piṇḍitassaro. Māṇavohūti so hi māṇavo puratthā mama mitto ahu.

“不粗犷”，儿啊，是说其言不粗暴、不滞碍；因其甜美，即使反复言说亦时时柔和；因不忘失而正直；因不散乱而不傲慢；因安住而不轻浮。“其声”，是说他说话时被称为“声”的声音，亦悦耳，如迦陵频伽鸟之妙音，极为甜美。“令我心喜”，是说我的心确实欢喜。“圆润之声”，是说声音凝聚。“曾是青年”，是说那青年从前是我的朋友。

Susandhi sabbattha vimaṭṭhimaṃ vaṇanti tāta tassa māṇavassa ūrūnaṃ antare ekaṃ vaṇaṃ atthi, taṃ susandhi suphusitaṃ sippipuṭamukhasadisaṃ, sabbattha vimaṭṭhaṃ samantato maṭṭhaṃ. Puthūti mahantaṃ. Sujātanti susaṇṭhitaṃ. Kharapattasannibhanti supupphitapadumamakuḷasannibhaṃ. Uttariyānāti uttaritvā avattharitvā. Piḷayīti pīḷesi. Tapantīti tassa māṇavassa sarīrato niccharantā suvaṇṇavaṇṇaraṃsiyo jalanti obhāsanti virocanti ca. Bāhāti bāhāpissa mudū. Añjanalomasādisāti añjanasadisehi lomehi samannāgatā. Vicitravaṭṭaṅgulikāssa sobhareti hatthāpissa varalakkhaṇavicitrāhi pavālaṅkurasadisāhi vaṭṭaṅgulīhi samannāgatā sobhanti.

“其缝甚佳，处处光滑之伤口”，儿啊，是说那青年双腿间有一“伤口”，其缝甚佳，闭合甚好，如牡蛎之口，处处光滑，周遭平整。“宽阔”，即巨大。“善生”，即形态良好。“如粗糙之叶”，是说如盛开的莲花蓓蕾。“覆压”，即越过、覆盖。“压迫”，即挤压。“炽燃”，是说从那青年身上发出的金色光芒，燃烧、照耀且闪亮。“手臂”，是说其手臂亦柔软。“其毛如墨”，是说具有如眼墨般的体毛。“其指圆润奇妙而放光彩”，是说其手亦因具足殊胜之相、奇特、如珊瑚嫩芽般的圆润指头而美丽。

Akakkasaṅgoti kacchupīḷakādirahitaaṅgapaccaṅgo. Ramayaṃ upaṭṭhahīti maṃ ramayanto upaṭṭhahi paricari. Tūlūpanibhāti mudubhāvassa upamā. Suvaṇṇakambutalavaṭṭasucchavīti suvaṇṇamayaṃ ādāsatalaṃ viya vaṭṭā ca succhavi ca, parimaṇḍalatalā ceva sundaracchavi cāti attho. Samphusitvāti suṭṭhu phusitvā attano hatthasamphassaṃ mama sarīre pharāpetvā. Ito gatoti mama [Pg.218] olokentasseva ito gato. Tena maṃ dahantīti tena tassa hatthasamphassena idāni maṃ dahanti. Tathā hi tassa gatakālato paṭṭhāya mama sarīre ḍāho uṭṭhito, tenamhi domanassappatto nipannoti.

“身无粗涩”(Akakkasaṅgo)，意为肢体无疥疮、肿块等。“彼令我喜悦地侍奉”(Ramayaṃ upaṭṭhahi)，意为他令我喜悦地前来侍奉、照顾我。“柔软如兜罗绵”(Tūlūpanibhā)，此为柔软之譬喻。“肤色圆润光洁如金镜面”(Suvaṇṇakambutalavaṭṭasucchavī)，意为如黄金镜面般圆润且光洁，即周身圆满且肤色极美。“善触于我”(Samphusitvā)，意为好好地触摸，令其手触遍满我身。“从此处去”(Ito gato)，意为在我注视之时，他从此处离去。“彼烧灼我”(Tena maṃ dahanti)，意为因彼之手触，如今烧灼着我。确实，自他离去之时起，我身便生起灼热，因此我忧愁苦恼而卧倒不起。

Na nūna so khārividhanti, tāta, nūna so māṇavo na khāribhāraṃ ukkhipitvā vicari. Khilānīti kilāni, ‘‘ayameva vā pāṭho. Sokhyanti sukhaṃ. Māluvapaṇṇasanthatā vikiṇṇarūpāvāti, tāta, ayaṃ tava māluvapaṇṇasanthatā ajja mayā ca tena ca aññamaññaṃ parāmasanāliṅganavasena parivattantehi vikiṇṇā viya ākulabyākulā jātā. Punappunaṃ paṇṇakuṭiṃ vajāmāti, tāta, ahañca so ca abhiramitvā kilantarūpā paṇṇasālato nikkhamitvā udakaṃ pavisitvā ramitvā vigatadarathā punappunaṃ imameva kuṭiṃ pavisāmāti vadati.

“彼定非负重者”，吾儿，意为“那少年定不曾肩扛重担行走”。“疲惫”(Khilāni)意为“疲倦”(kilāni)，或此即为正读。“安乐”(Sokhyaṃ)意为“快乐”。“蔓萝叶铺散乱”，吾儿，意为“今日我与那少年，因辗转于你铺设的蔓萝叶床上，互相抚摸拥抱，致其散乱不堪”。“我等再再入叶屋”，吾儿，是说：“我与他尽情欢娱，直至疲惫，遂出叶屋，入水嬉戏，待疲劳消除后，再再进入此孤邸”。

Na majja mantāti ajja mama tassa gatakālato paṭṭhāya neva mantā paṭibhanti na upaṭṭhahanti na ruccanti. Na aggihuttaṃ napi yaññatantanti mahābrahmuno ārādhanatthāya kattabbahomavidhūpanādiyaññakiriyāpi me na paṭibhāti na upaṭṭhāti na ruccati. Na cāpi teti tayā ābhatamūlaphalāphalānipi na bhuñjāmi. Yassaṃ disanti yassaṃ disāyaṃ. Vananti tassa māṇavassa assamaṃ parivāretvā ṭhitavananti.

“今日我无心念咒”，意为“今日，自他离去之时起，咒语于我既不显现，亦不现前，亦不喜乐”。“不事火亦不祭祀”，意为“为取悦大梵天所应行之火供、焚香等祭祀仪式，于我亦不显现，亦不现前，亦不喜乐”。“亦不食汝所携来”，意为“你带来的根与果实等我亦不食”。“于何方”，意为“在哪个方向”。“林”，意为“环绕那少年住处之林”。

Tassevaṃ vilapantassa taṃ vilāpaṃ sutvā mahāsatto ‘‘ekāya itthiyā imassa sīlaṃ bhinnaṃ bhavissatī’’ti ñatvā taṃ ovadanto cha gāthāyo abhāsi –

他这样哀叹时，大士听到他的哀叹，了知“此人将因一女子而毁坏戒行”，便为劝诫他而说了六首偈颂——

51.

51.

‘‘Imasmāhaṃ jotirase vanamhi, gandhabbadevaccharasaṅghasevite;

Isīnamāvāse sanantanamhi, netādisaṃ aratiṃ pāpuṇetha.

我在这光明熠熠的森林中，为乾闼婆与天女众所栖息；于此仙人古老之住处，不应生起如是之不乐。

52.

52.

‘‘Bhavanti mittāni atho na honti, ñātīsu mittesu karonti pemaṃ;

Ayañca jammo kissa vā niviṭṭho, yo neva jānāti ‘kutomhi āgato’.

朋友或有或无，于亲于友生爱恋；此卑劣者何沉溺，竟不知“我从何来”。

53.

53.

‘‘Saṃvāsena [Pg.219] hi mittāni, sandhīyanti punappunaṃ;

Sveva mitto asaṃgantu, asaṃvāsena jīrati.

实因共住故，友谊再再续；彼友若不聚，不聚则凋敝。

54.

54.

‘‘Sace tuvaṃ dakkhasi brahmacāriṃ, sace tuvaṃ sallape brahmacārinā;

Sampannasassaṃva mahodakena, tapoguṇaṃ khippamimaṃ pahissasi.

汝若见梵行者，汝若与彼交谈；如熟谷遭洪水，速将舍此苦行。

55.

55.

‘‘Punapi ce dakkhasi brahmacāriṃ, punapi ce sallape brahmacārinā;

Sampannasassaṃva mahodakena, usmāgataṃ khippamimaṃ pahissasi.

汝若再见梵行者，汝若再与彼交谈；如熟谷遭洪水，速将舍此热力。

56.

56.

‘‘Bhūtāni hetāni caranti tāta, virūparūpena manussaloke;

Na tāni sevetha naro sapañño, āsajja naṃ nassati brahmacārī’’ti.

吾儿，此等众生在人间，以种种形貌行走；智者不应亲近彼，遇之则梵行败坏。

Tattha imasmāti imasmiṃ. Hanti nipātamattaṃ. Jotiraseti hūyamānassa jotino raṃsiobhāsite. Sanantanamhīti porāṇake. Pāpuṇethāti pāpuṇeyya. Idaṃ vuttaṃ hoti – tāta, evarūpe vane vasanto yaṃ aratiṃ tvaṃ patto, etādisaṃ na pāpuṇeyya paṇḍito kulaputto, pattuṃ nārahatīti attho.

其中，“imasmā”即“imasmiṃ”(在此)。“Hanti”仅为助词。“Jotirase”意为：被所燃之火的光辉照耀。“Sanantanamhi”意为“古老的”。“Pāpuṇetha”应作“pāpuṇeyya”。此言：孩子，居于如是林中，汝所生之不乐，有智之良家子不应生起，意即不应得此不乐。

‘‘Bhavantī’’ti imaṃ gāthaṃ mahāsatto antogatameva bhāsati. Ayamettha adhippāyo – loke sattānaṃ mittāni nāma hontipi na hontipi tattha yesaṃ honti, te attano ñātīsu ca mittesu ca pemaṃ karonti. Ayañca jammoti migasiṅgo lāmako. Kissa vā niviṭṭhoti kena nāma kāraṇena tasmiṃ mātugāme mittasaññāya niviṭṭho, so migiyā kucchismiṃ nibbattitvā araññe vaḍḍhitattā ‘‘kutomhi āgato’’ti attano āgataṭṭhānamattampi na jānāti, pageva ñātimitteti.

大士仅于心中说此“有朋友”(Bhavanti)之偈。其意如下：世间众生，或有友，或无友。其中有友者，于己之亲友生爱。而此“卑劣者”(jammo)即是下劣之鹿角仙人(Migasiṅga)。“何沉溺”(Kissa vā niviṭṭho)意为：究竟以何因缘，于彼女人起朋友之想？彼生于母鹿腹中，长于林野，连“我从何来”的出生之处尚且不知，更何况亲友。

Punappunanti, tāta, mittāni nāma punappunaṃ saṃvāsena saṃsevanena sandhīyanti ghaṭīyanti. Sveva mittoti so eva mitto asaṃgantu asamāgacchantassa purisassa tena asamāgamasaṅkhātena asaṃvāsena jīrati vinassati[Pg.220]. Saceti tasmā, tāta, sace tvaṃ punapi taṃ dakkhasi, tena vā sallapissasi, atha yathā nāma nipphannasassaṃ mahoghena harīyati, evaṃ imaṃ attano tapoguṇaṃ pahissasi hāressasīti attho. Usmāgatanti samaṇatejaṃ.

“再再”(Punappunaṃ)意为：孩子，所谓朋友，乃因一再共住、亲近而得以联结、缔合。“彼友”(Sveva mitto)意为：对于不来、不聚之人，其友谊亦因不聚之“不共住”而衰败、消亡。“若”(Sace)意为：因此，孩子，汝若再见彼，或与彼交谈，则如熟谷为洪水所夺，汝亦将舍弃、毁坏自身之苦行功德。“热力”(Usmāgataṃ)意为沙门之光辉。

Virūparūpenāti vividharūpena. Idaṃ vuttaṃ hoti – tāta, manussalokasmiñhi etāni yakkhinisaṅkhātāni bhūtāni vividharūpapaṭicchannena attano rūpena attano vasaṃ gate khādituṃ caranti, tāni sapañño naro na sevetha. Tādisañhi bhūtaṃ āsajja naṃ patvā nassati brahmacārī, diṭṭhosi tāya yakkhiniyā na khāditoti puttaṃ ovadi.

“以种种形貌”(Virūparūpena)意为“以多种形貌”。此言：孩子，于人世间，此等名为夜叉女(yakkhinī)之众生，以种种形貌掩盖自身，为食落入其掌控者而四处行走。智者不应亲近彼等。遇此等众生，梵行者即遭毁灭。汝为彼夜叉女所见而未被食。——父亲如是告诫其子。

So pitu kathaṃ sutvā ‘‘yakkhinī kira sā’’ti bhīto cittaṃ nivattetvā ‘‘tāta, etto na gamissāmi, khamatha me’’ti khamāpesi. Sopi naṃ samassāsetvā ‘‘ehi tvaṃ, māṇava, mettaṃ bhāvehi, karuṇaṃ, muditaṃ, upekkha’’nti brahmavihārabhāvanaṃ ācikkhi. So tathā paṭipajjitvā puna jhānābhiññā nibbattesi.

他听了父亲的话，心想：“原来她是夜叉女！”遂心生恐惧而转意，请求原谅道：“父亲，我不再去那里了，请原谅我。”父亲亦安慰他，教导他梵住之修法：“来，少年，当修习慈、悲、喜、舍。”他如是修行，再度生起禅那与神通。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne ukkaṇṭhitabhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi. Tadā niḷinikā purāṇadutiyikā ahosi, isisiṅgo ukkaṇṭhitabhikkhu, pitā pana ahameva ahosinti.

导师讲说此法后，开显四谛，连结本生。说法毕，彼厌俗比丘住于须陀洹果。当时，尼利尼迦(Niḷinikā)即是往昔之妻，独角仙人(Isisiṅga)即是彼厌俗比丘，而其父则是我。

Niḷinikājātakavaṇṇanā paṭhamā.

尼利尼迦本生释义第一。

[527] 2. Ummādantījātakavaṇṇanā

[527] 2. 乌摩但提本生释义

Nivesanaṃ kassanudaṃ sunandāti idaṃ satthā jetavane viharanto ukkaṇṭhitabhikkhuṃ ārabbha kathesi. So kirekadivasaṃ sāvatthiyaṃ piṇḍāya caranto ekaṃ alaṅkatapaṭiyattaṃ uttamarūpadharaṃ itthiṃ oloketvā paṭibaddhacitto hutvā cittaṃ nivattetuṃ asakkonto vihārameva āgantvā tato paṭṭhāya sallaviddho viya rāgāturo bhantamigapaṭibhāgo kiso dhamanīsanthatagatto uppaṇḍuppaṇḍukajāto anabhirato ekiriyāpathepi [Pg.221] cittassādaṃ alabhanto ācariyavattādīni pahāya uddesaparipucchākammaṭṭhānānuyogarahito vihāsi. So sahāyabhikkhūhi ‘‘pubbe tvaṃ, āvuso, santindriyo vippasannamukhavaṇṇo, idāni no tathā, kiṃ nu kho kāraṇa’’nti puṭṭho, ‘‘āvuso, anabhiratomhī’’ti āha. Atha naṃ te ‘‘abhiramāvuso, sāsane, buddhuppādo nāma dullabho, tathā saddhammassavanaṃ manussapaṭilābho ca, so tvaṃ manussapaṭilābhaṃ paṭilabhitvā dukkhassantakiriyaṃ patthayamāno assumukhaṃ ñātijanaṃ pahāya saddhāya pabbajitvā kiṃkāraṇā kilesavasaṃ yāsi, kilesā nāmete gaṇḍuppādakapāṇakaṃ upādāya sabbabālajanasādhāraṇā, ye tesaṃ vatthubhūtā, tepi appassādā kāmā bahudukkhā bahupāyāsā, ādīnavo ettha bhiyyo. Aṭṭhikaṅkalūpamā kāmā, maṃsapesūpamā kāmā, tiṇukkūpamā kāmā, aṅgārakāsūpamā kāmā, supinakūpamā kāmā, yācitakūpamā kāmā, rukkhaphalūpamā kāmā, asisūnūpamā kāmā, sattisūlūpamā kāmā, sappasirūpamā kāmā, aggikkhandhūpamā kāmā, tvaṃ nāma evarūpe buddhasāsane pabbajitvā evaṃ anatthakārakānaṃ kilesānaṃ vasaṃ gatosī’’ti ovaditvā attano kathaṃ gāhāpetuṃ asakkontā satthu santikaṃ dhammasabhaṃ netvā ‘‘kiṃ, bhikkhave, anicchamānakaṃ bhikkhuṃ ānayitthā’’ti vutte, ‘‘bhante, ayaṃ kira bhikkhu ukkaṇṭhito’’ti āhaṃsu. Satthā ‘‘saccaṃ kirā’’ti pucchitvā ‘‘saccaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘bhikkhu porāṇakapaṇḍitā rajjaṃ anusāsantāpi kilese uppanne tassa vasaṃ agantvā cittaṃ nivāretvā na ayuttakaṃ kariṃsū’’ti vatvā atītaṃ āhari.

世尊在祇陀林时，针对一位心生厌烦的比丘，讲述了以“善喜，此是何人之居所？”为开端的故事。据说这位比丘某日在舍卫城(Sāvatthī)托钵时，看见一位盛装打扮、容貌绝伦的女子，心生爱恋，无法转离其心。他回到精舍后，从此就像中了箭一般，为欲所苦，如迷途之鹿，身体消瘦，青筋暴露，脸色蜡黄，心无喜乐，在任何威仪中都得不到心的安宁，舍弃了对阿阇梨的责任等，远离了诵读、问法与对业处的投入。他的同伴比丘们问他：“贤友，你从前诸根寂静，面色清净，如今却不是这样，是何缘故呢？”他回答：“贤友们，我感到不乐。”于是他们劝导他：“贤友，当乐于教法！佛陀出世甚为难得，听闻正法及得人身亦是如此。你已得人身，为求苦之终结，舍弃了涕泣的亲人，以信出家，为何要屈从于烦恼？这些烦恼是所有凡夫所共有的。作为其基础的诸欲，乐少苦多，多有恼患，此中过患更甚。诸欲如骨骸，如肉块，如草炬，如火坑，如梦境，如借物，如树果，如屠台，如矛与桩，如蛇头，如火蕴。你于如是佛陀教法中出家，竟屈从于此等无益的烦恼！”但他们无法使他接受自己的话，便将他带到法堂世尊跟前。世尊问道：“诸比丘，你们为何带来这位不情愿的比丘？”他们回答：“世尊，这位比丘似乎心生厌烦。”世尊问：“此话当真？”他回答：“是真的，世尊。”世尊说：“比丘，古之贤者们即使治理国家，当烦恼生起时，也不屈从于它，他们制服自心，不做不当之事。”说完，便讲述了过去之事。

Atīte siviraṭṭhe ariṭṭhapuranagare sivi nāma rājā rajjaṃ kāresi. Bodhisatto tassa aggamahesiyā kucchismiṃ nibbatti, ‘‘sivikumāro’’tvevassa nāmaṃ kariṃsu. Senāpatissapi putto jāyi, ‘‘abhipārako’’tissa nāmaṃ kariṃsu. Te ubhopi sahāyā hutvā abhivaḍḍhantā soḷasavassikā hutvā takkasilaṃ gantvā sippaṃ uggaṇhitvā āgamiṃsu. Rājā puttassa rajjaṃ adāsi. Sopi abhipārakaṃ senāpatiṭṭhāne ṭhapetvā dhammena rajjaṃ kāresi. Tasmiṃyeva nagare tiriṭivacchassa nāma asītikoṭivibhavassa seṭṭhino dhītā nibbatti uttamarūpadharā sobhaggappattā subhalakkhaṇena samannāgatā, tassā nāmaggahaṇadivase ‘‘ummādantī’’ti [Pg.222] nāmaṃ kariṃsu. Sā soḷasavassikakāle atikkantamānusavaṇṇā devaccharā viya abhirūpā dassanīyā pāsādikā paramāya vaṇṇapokkharatāya samannāgatā ahosi. Ye ye puthujjanā taṃ passanti, te te sakabhāvena saṇṭhātuṃ asakkontā surāpānamadamattā viya kilesamadena mattā hutvā satiṃ paccupaṭṭhāpetuṃ samatthā nāma nāhesuṃ.

过去，在尸毗国(Siviraṭṭha)的阿利陀城(Ariṭṭhapura)，有一位尸毗(Sivi)王在统治国家。菩萨投生于其首席王后之胎，人们为他取名为尸毗王子(Sivikumāra)。将军的儿子也出生了，人们为他取名为阿毗波罗(Abhipāraka)。他们二人成为朋友一同成长，十六岁时前往塔克西拉学艺归来。国王将王位传给了儿子。他也任命阿毗波罗为将军，如法治理国家。就在那座城里，有一位名叫提利帝瓦蹉(Tiriṭivaccha)的长者，拥有八千万财富。他的女儿出生了，容貌绝伦，福相圆满，具足祥瑞之相。在为她命名的那天，人们给她取名为优摩檀蒂(Ummādantī)。她十六岁时，美貌超越凡人，犹如天女，容姿端丽，悦人眼目，具足最上等的殊妙容色。凡是见到她的俗人，都无法保持自制，犹如饮酒酩酊之人一般，被烦恼所沉醉，无一人能够安住正念。

Athassā pitā tiriṭivaccho rājānaṃ upasaṅkamitvā ‘‘deva, mama gehe itthiratanaṃ uppannaṃ, raññova anucchavikaṃ, lakkhaṇapāṭhake brāhmaṇe pesetvā taṃ vīmaṃsāpetvā yathāruci karohī’’ti āha. Rājā ‘‘sādhū’’ti vatvā brāhmaṇe pesesi. Te seṭṭhigehaṃ gantvā katasakkārasammānā pāyāsaṃ paribhuñjiṃsu. Tasmiṃ khaṇe ummādantī sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitā tesaṃ santikaṃ agamāsi. Te taṃ disvā satiṃ paccupaṭṭhāpetuṃ asakkontā kilesamadamattā hutvā attano vippakatabhojanabhāvaṃ na jāniṃsu. Ekacce ālopaṃ gahetvā ‘‘bhuñjissāmā’’ti saññāya sīse ṭhapesuṃ, ekacce upakacchantare khipiṃsu, ekacce bhittiṃ pahariṃsu, sabbeva ummattakā ahesuṃ. Sā te disvā ‘‘ime kira mama lakkhaṇaṃ vīmaṃsissanti, gīvāyaṃ ne gahetvā nīharathā’’ti nīharāpesi. Te maṅkubhūtā rājanivesanaṃ gantvā ummādantiyā kuddhā ‘‘deva, sā itthī kāḷakaṇṇī, na tumhākaṃ anucchavikā’’ti vadiṃsu. Rājā ‘‘kāḷakaṇṇī kirā’’ti na taṃ āṇāpesi. Sā taṃ pavattiṃ sutvā ‘‘ahaṃ kira kāḷakaṇṇīti raññā na gahitā, kāḷakaṇṇiyo nāma na evarūpā hontī’’ti vatvā ‘‘hotu, sace pana taṃ rājānaṃ passissāmi, jānissāmī’’ti tasmiṃ āghātaṃ bandhi. Atha naṃ pitā abhipārakassa adāsi, sā tassa piyā ahosi manāpā.

那时，她的父亲提利帝瓦蹉(Tiriṭivaccha)去见国王，说：“大王，我家生了一个女宝，正适合国王您。请派遣相师婆罗门来察看她，然后随您的心意处置。”国王说：“好的。”便派遣了婆罗门。他们到了长者家，受到款待，吃了乳粥。就在那时，优摩檀蒂(Ummādantī)盛装打扮，来到他们面前。他们一见到她，就无法保持正念，被烦恼的狂热所迷醉，连自己正在吃的饭都忘了。有些人拿起饭团，本想“我要吃”，却放在头上；有些人塞进腋下；有些人扔到墙上，全都像疯了一样。她看到他们，心想：“这些人据说要来察看我的相貌？”便下令道：“抓住他们的脖子，把他们拖出去！”于是让人把他们拖了出去。他们羞愧地回到王宫，因对优摩檀蒂感到愤怒，便对国王说：“大王，那女子是个不祥者，不适合您。”国王听信“她是个不祥者”，就没有派人去迎娶她。她听到这事后说：“据说国王因为我是个不祥者而不娶我。不祥者哪有长成我这样的？好吧，如果我能见到那个国王，我就会让他知道。”她因此对他心怀怨恨。后来，她的父亲把她嫁给了阿毗波罗(Abhipāraka)，她成了他宠爱的妻子。

Kassa pana kammassa nissandena sā evaṃ abhirūpā ahosīti? Rattavatthadānassa nissandenāti. Sā kira atīte bārāṇasiyaṃ daliddakule nibbattitvā ussavadivase puññasampannā itthiyo kusumbharattavatthaṃ nivāsetvā alaṅkatā kīḷantiyo disvā tādisaṃ vatthaṃ nivāsetvā kīḷitukāmā hutvā mātāpitūnaṃ ārocetvā tehi, ‘‘amma, mayaṃ daliddā, kuto no evarūpaṃ vattha’’nti vutte ‘‘tena hi maṃ ekasmiṃ aḍḍhakule bhatiṃ kātuṃ anujānātha[Pg.223], te mama guṇaṃ ñatvā dassantī’’ti vatvā tehi anuññātā ekaṃ kulaṃ upasaṅkamitvā ‘‘kusumbharattavatthena bhatiṃ karomī’’ti āha. Atha naṃ te ‘‘tīṇi saṃvaccharāni kamme kate tava guṇaṃ ñatvā dassāmā’’ti vadiṃsu. Sā ‘‘sādhū’’ti paṭissuṇitvā kammaṃ paṭipajji. Te tassā guṇaṃ ñatvā aparipuṇṇesuyeva tīsu saṃvaccharesu tassā ghanakusumbharattavatthena saddhiṃ aññampi vatthaṃ datvā ‘‘tava sahāyikāhi saddhiṃ gantvā nhatvā nivāsehī’’ti taṃ pesayiṃsu. Sā sahāyikā ādāya gantvā rattavatthaṃ nadītīre ṭhapetvā nhāyi.

那么，她是因何种业的果报而如此美貌呢？是由于布施红衣的果报。据说在过去世，她出生在波罗奈(Bārāṇasī)的一个贫穷家庭。在一个节日里，她看见有福德的妇女们穿着红花染的衣服，盛装嬉戏，便也想穿上那样的衣服玩耍，于是告诉了父母。他们说：“孩子，我们很穷，哪里有那样的衣服呢？”她便说：“既然如此，就请允许我到一户富裕人家做工，他们了解我的品行后就会给我。”得到他们允许后，她去了一户人家，说：“我愿意为一件红花染衣而工作。”他们说：“你工作三年后，我们了解了你的品行，就会给你。”她回答“好的”，便开始工作。他们不到三年就了解了她的品行，给了她一件厚实的红花染衣以及其他衣物，并对她说：“你和你的朋友们一起去沐浴更衣吧。”于是她带着朋友们前往，把红衣放在河岸上，然后下水沐浴。

Tasmiṃ khaṇe eko kassapadasabalassa sāvako acchinnacīvaro sākhābhaṅgaṃ nivāsetvā ca pārupitvā ca taṃ padesaṃ pāpuṇi. Sā taṃ disvā ‘‘ayaṃ bhadanto acchinnacīvaro bhavissati, pubbepi adinnabhāvena me nivāsanaṃ dullabhaṃ jāta’’nti taṃ vatthaṃ dvidhā phāletvā ‘‘ekaṃ koṭṭhāsaṃ ayyassa dassāmī’’ti cintetvā uttaritvā attano nivāsanaṃ nivāsetvā ‘‘tiṭṭhatha, bhante’’ti vatvā theraṃ vanditvā rattavatthaṃ majjhe phāletvā tassekaṃ koṭṭhāsaṃ adāsi. So ekamante paṭicchanne ṭhatvā sākhābhaṅgaṃ chaḍḍetvā tassekaṃ kaṇṇaṃ nivāsetvā ekaṃ pārupitvā nikkhami. Athassa vatthobhāsena sakalasarīraṃ taruṇasūriyo viya ekobhāsaṃ ahosi. Sā taṃ disvā ‘‘mayhaṃ ayyo paṭhamaṃ na sobhati, idāni taruṇasūriyo viya virocati, idampi etasseva dassāmī’’ti dutiyampi koṭṭhāsaṃ datvā ‘‘bhante, ahaṃ bhave bhave vicarantī uttamarūpadharā bhaveyyaṃ, maṃ disvā koci puriso sakabhāvena saṇṭhātuṃ mā asakkhi, mayā abhirūpatarā nāma aññā mā hotū’’ti patthanaṃ paṭṭhapesi. Theropi anumodanaṃ katvā pakkāmi.

那时，迦叶佛的一位弟子，无有整衣，以树枝为下裙与上衣，来到了那个地方。她看见后想：“这位尊者无有整衣，想必是我过去不曾布施，如今才连蔽体之衣也难得。”于是她将那件衣物撕成两半，心想：“我要把其中一份给这位尊者。”她便起身，穿好自己的下裙，说：“尊者，请稍候。”她礼敬长老后，将红衣从中间撕开，给了他一份。他到一旁隐蔽处，丢掉树枝，将其中一块布作为下裙，另一块披在身上，然后走了出来。那时，他因衣物之光辉，全身犹如初升的太阳，光芒四射。她看见后想：“我的尊者先前并不庄严，如今却像初升的太阳般光彩照人。我也要把这另一份给他。”于是她又给了另一份，并发愿道：“尊者，愿我生生世世都具有最胜的容貌，任何男人见到我，都无法自持，愿没有其他女人比我更美。”长老也随喜后离去。

Sā devaloke saṃsarantī tasmiṃ kāle ariṭṭhapure nibbattitvā tathā abhirūpā ahosi. Atha tasmiṃ nagare kattikachaṇaṃ ghosayiṃsu, kattikapuṇṇamāyaṃ nagaraṃ sajjayiṃsu. Abhipārako attano ārakkhaṭṭhānaṃ gacchanto taṃ āmantetvā ‘‘bhadde, ummādanti ajja kattikarattivāro chaṇo, rājā nagaraṃ padakkhiṇaṃ karonto paṭhamaṃ imaṃ gehadvāraṃ āgamissati, mā kho tassa attānaṃ dassesi, sopi taṃ disvā satiṃ upaṭṭhāpetuṃ na sakkhissatī’’ti āha. Sā ‘‘gaccha tvaṃ, sāmi, ahaṃ jānissāmī’’ti sampaṭicchitvā [Pg.224] tasmiṃ gate dāsiṃ āṇāpesi ‘‘rañño imaṃ gehadvāraṃ āgatakāle mayhaṃ āroceyyāsī’’ti. Atha sūriye atthaṅgate uggahe puṇṇacande devanagare viya nagare alaṅkate sabbadisāsu dīpesu jalitesu rājā sabbālaṅkārapaṭimaṇḍito ājaññarathavaragato amaccagaṇaparivuto mahantena yasena nagaraṃ padakkhiṇaṃ karonto paṭhamameva abhipārakassa gehadvāraṃ agamāsi. Taṃ pana gehaṃ manosilāvaṇṇapākāraparikkhittaṃ alaṅkatadvāraṭṭālakaṃ sobhaggappattaṃ pāsādikaṃ. Tasmiṃ khaṇe dāsī ummādantiyā ārocesi. Sā pupphasamuggaṃ gāhāpetvā kinnarilīḷāya vātapānaṃ nissāya ṭhitā rañño pupphāni khipi. So taṃ ulloketvā kilesamadamatto satiṃ upaṭṭhāpetuṃ asakkonto ‘‘abhipārakassetaṃ geha’’nti sañjānitumpi nāsakkhi, atha sārathiṃ āmantetvā pucchanto dve gāthā abhāsi –

她在天界中轮回，那时投生在阿梨吒城(Ariṭṭhapura)，长得非常美丽。当时城里宣布庆祝迦提迦节(Kattikā festival)，在迦提迦月圆之夜装饰全城。她的丈夫阿毗波罗(Abhipāraka)要去他的守卫岗位时，对她说：“贤妻，今天是迦提迦节之夜，国王巡城时会首先经过我们家门口，你切勿让他看见你，他要是看见你，将会无法自持。”她答道：“夫君，你尽管去，我自有分寸。”等他走后，她就吩咐侍女：“国王来到我们家门口时，要告诉我。”太阳西下，满月升起，全城装饰得如同天城，四处灯火通明。国王穿戴着所有饰物，乘坐着高贵的骏马所拉的御车，在众臣的簇拥下，以极大的威势巡视全城，首先就来到了阿毗波罗的家门口。那座宅邸被赭石色的围墙环绕，门楼装饰华美，富丽堂皇，令人赏心悦目。这时，侍女告诉了媚惑女(Ummādantī)。她让人拿来花篮，如紧那罗女般优雅地倚在窗边，向国王撒花。国王抬头看见她，顿时被欲望灌醉，无法保持正念，甚至认不出这是阿毗波罗的家。于是他呼唤车夫，说了两首偈颂来询问——

57.

57.

‘‘Nivesanaṃ kassa nudaṃ sunanda, pākārena paṇḍumayena guttaṃ;

Kā dissati aggisikhāva dūre, vehāyasaṃ pabbataggeva acci.

“善喜(Sunanda)，这是谁的住所，为浅色土墙所护卫？远处所见的那位是谁，如火焰，如山顶上空中的光芒？”

58.

58.

‘‘Dhītā nvayaṃ kassa sunanda hoti, suṇisā nvayaṃ kassa athopi bhariyā;

Akkhāhi me khippamidheva puṭṭho, avāvaṭā yadi vā atthi bhattā’’ti.

“善喜，她是谁家的女儿，是谁家的儿媳，抑或是谁的妻子？我在此问你，请速告知，她是没有夫主，还是已有丈夫？”

Tattha kassa nudanti kassa nu idaṃ. Paṇḍumayenāti rattiṭṭhakamayena. Dissatīti vātapāne ṭhitā paññāyati. Accīti analajālakkhandho. Dhītā nvayanti dhītā nu ayaṃ. Avāvaṭāti apetāvaraṇā apariggahā. Bhattāti yadi vā assā sāmiko atthi, etaṃ me akkhāhīti.

其中，“这是谁的”(kassa nudaṃ)即“kassa nu idaṃ”。“以浅色土墙”(paṇḍumayena)是说以红砖所造。“所见的”(dissati)是说她站在窗边而被人看见。“光芒”(acci)是说一团火焰。“她是谁家的女儿”(dhītā nvayaṃ)即“dhītā nu ayaṃ”。“没有夫主”(avāvaṭā)是说无遮护、无归属。“丈夫”(bhattā)是说“她是否有丈夫，请告知我”。

Athassa so ācikkhanto dve gāthā abhāsi –

于是车夫向他说明，说了两首偈颂——

59.

59.

‘‘Ahañhi jānāmi janinda etaṃ, matyā ca petyā ca athopi assā;

Taveva so puriso bhūmipāla, rattindivaṃ appamatto tavatthe.

“大王，我的确认识她，也认识她的母系与父系。大地之主啊，那人正是您的部下，为了您的利益而日夜不懈。”

60.

60.

‘‘Iddho [Pg.225] ca phīto ca suvaḍḍhito ca, amacco ca te aññataro janinda;

Tassesā bhariyābhipārakassa, ummādantī nāmadheyyena rājā’’ti.

“大王，他富裕、强盛且非常兴旺，是您的某位大臣。大王，她就是阿毗波罗的妻子，名叫媚惑女。”

Tattha matyā ca petyā cāti mātito ca pitito cetaṃ jānāmi. Athopi assāti atha sāmikampi assā jānāmīti vadati. Iddhoti samiddho. Phītoti vatthālaṅkārehi supupphito. Suvaḍḍhitoti suṭṭhu vuddho. Nāmadheyyenāti nāmena. Ayañhi yo naṃ passati, taṃ ummādeti, satimassa paccupaṭṭhāpetuṃ na deti, tasmā ummādantīti vuccati.

其中“matyā ca petyā ca”是说“从母亲和父亲”，即我从母亲和父亲那里知晓此事。“Athopi assā”是说“我也知晓她的丈夫”。“Iddho”即“samiddho”（富裕）。“Phīto”即“以衣物饰品而盛开”。“Suvaḍḍhito”即“suṭṭhu vuddho”（成长良好）。“Nāmadheyyena”即“以名字”。因为凡是见到她的人，她都会使其疯狂，不让他生起正念，因此她被称为媚惑女(Ummadantī)。

Taṃ sutvā rājā nāmamassā thomento anantaraṃ gāthamāha –

国王听闻后，赞叹她的名字，随即说了以下偈颂：

61.

61.

‘‘Ambho ambho nāmamidaṃ imissā, matyā ca petyā ca kataṃ susādhu;

Tadā hi mayhaṃ avalokayantī, ummattakaṃ ummadantī akāsī’’ti.

“哎呀，哎呀，此女之名，由其父母所取，甚为恰当；因为当她凝视我时，媚惑女使我疯狂。”

Tattha matyā ca petyā cāti mātarā ca pitarā ca. Mayhanti upayogatthe sampadānavacanaṃ. Avalokayantīti mayā avalokitā sayampi maṃ avalokayantī maṃ ummattakaṃ akāsīti attho.

其中“matyā ca petyā ca”指“mātarā ca pitarā ca”（由母亲和父亲）。“Mayhaṃ”（为我）是与格，此处作宾格用。“Avalokayantī”（凝视）的意思是：我凝视她，她也凝视我，她令我变得疯狂。

Sā tassa kampitabhāvaṃ ñatvā vātapānaṃ thaketvā sirigabbhameva agamāsi. Raññopi tassā diṭṭhakālato paṭṭhāya nagaraṃ padakkhiṇakaraṇe cittameva nāhosi. So sārathiṃ āmantetvā, ‘‘samma sunanda, rathaṃ nivattehi, ayaṃ chaṇo amhākaṃ nānucchaviko, abhipārakassa senāpatissevānucchaviko, rajjampi tassevānucchavika’’nti rathaṃ nivattāpetvā pāsādaṃ abhiruyha sirisayane nipajjitvā vippalapanto āha –

她察知他心意动摇，便关闭窗户，径直回到寝宫。国王自从见到她之后，心中再无巡城之念。他唤来御者说：“善友善喜，调转车驾！此节庆不适合我们，只适合将军阿毗波罗，乃至王位也只适合他！”于是他命人调转车驾，登上宫殿，躺卧于吉祥卧榻上，胡言乱语道——

62.

62.

‘‘Yā puṇṇamāse migamandalocanā, upāvisi puṇḍarīkattacaṅgī;

Dve puṇṇamāyo tadahū amaññahaṃ, disvāna pārāvatarattavāsiniṃ.

“月圆之日，她眼如小鹿温柔，身如白莲皎洁；见她身着鸽红衣裳，我竟以为有双满月。”

63.

63.

‘‘Aḷārapamhehi [Pg.226] subhehi vaggubhi, palobhayantī maṃ yadā udikkhati;

Vijambhamānā harateva me mano, jātā vane kimpurisīva pabbate.

“当她用弯弯的美丽睫毛，诱惑地向上凝视，她伸展身姿，夺我心神，宛如山林中的紧那罗女(kimpurisī)。”

64.

64.

‘‘Tadā hi brahatī sāmā, āmuttamaṇikuṇḍalā;

Ekaccavasanā nārī, migī bhantāvudikkhati.

“那时，那高大、肤色金黄的女子，佩戴着宝珠耳环，身着单衣，像一头迷路的母鹿般凝视着。”

65.

65.

‘‘Kadāssu maṃ tambanakhā sulomā, bāhā mudū candanasāralittā;

Vaṭṭaṅgulī sannatadhīrakuttiyā, nārī upaññissati sīsato subhā.

“啊，何时那指甲赤红、体毛细柔、手指圆润、举止娴静的美丽女子，会用她那涂满檀香精华的柔软臂膀来亲近我呢？”

66.

66.

‘‘Kadāssu maṃ kañcanajāluracchadā, dhītā tirīṭissa vilaggamajjhā;

Mudūhi bāhāhi palissajissati, brahāvane jātadumaṃva māluvā.

“啊，何时那胸前覆着金网、腰肢纤细的提利提(Tirīṭi)之女，会用柔软的双臂拥抱我，犹如蔓藤缠绕着大森林中的树木？”

67.

67.

‘‘Kadāssu lākhārasarattasucchavī, bindutthanī puṇḍarīkattacaṅgī;

Mukhaṃ mukhena upanāmayissati, soṇḍova soṇḍassa surāya thālaṃ.

“啊，何时那肌肤光洁、红润如漆，乳房饱满、身如白莲的女子，会将她的脸贴近我的脸，犹如酒徒将酒杯凑向嘴边？”

68.

68.

‘‘Yadāddasaṃ taṃ tiṭṭhantiṃ, sabbabhaddaṃ manoramaṃ;

Tato sakassa cittassa, nāvabodhāmi kañcinaṃ.

“当我见到她站立在那里，全然吉祥，令人愉悦；从那时起，我自己的心便什么也觉察不到了。”

69.

69.

‘‘Ummādantimahaṃ daṭṭhā, āmuttamaṇikuṇḍalaṃ;

Na supāmi divārattiṃ, sahassaṃva parājito.

“自从见到佩戴宝珠耳环的媚惑女，我便日夜无眠，犹如输了千金的赌徒。”

70.

70.

‘‘Sakko ce me varaṃ dajjā, so ca labbhetha me varo;

Ekarattaṃ dirattaṃ vā, bhaveyyaṃ abhipārako;

Ummādantyā ramitvāna, sivirājā tato siya’’nti.

“如果帝释(Sakka)给我一个愿望，而那个愿望我能得到，我愿成为阿毗波罗一夜或两夜；与媚惑女欢爱之后，我再做回尸毗王。”

Tattha puṇṇamāseti puṇṇacandāya rattiyā. Migamandalocanāti kaṇḍasantāsena palāyitvā vanantare ṭhatvā luddaṃ olokentiyā migiyā viya mandāni [Pg.227] locanāni assāti migamandalocanā. Upāvisīti padumavaṇṇena karatalena pupphāni khipitvā maṃ olokentī vātapāne nisīdi. Puṇḍarīkattacaṅgīti rattapadumavaṇṇasarīrā. Dve puṇṇamāyoti ahaṃ tadahu tasmiṃ chaṇadivase taṃ pārāvatapādasamānavaṇṇarattavatthanivatthaṃ disvā tassā mukhasobhaṃ olokento ekassa pācīnalokadhātuto ekassa abhipārakassa senāpatino nivesaneti dvinnaṃ puṇṇacandānaṃ uggatattā dve puṇṇamāyo amaññiṃ. Aḷārapamhehīti visālapakhumehi. Subhehīti parisuddhehi. Vaggubhīti madhurākārehi. Udikkhatīti evarūpehi nettehi yasmiṃ khaṇe oloketi. Pabbateti yathā himavantapabbate supupphitavane vīṇaṃ ādāya tantissarena attano saraṃ saṃsandantī kimpurisī kimpurisassa manaṃ harati, evaṃ harateva me manoti vippalapati.

其中，“puṇṇamāse”指圆月之夜。“migamandalocanā”是说她有温柔的眼睛，就像因惧怕弓箭而逃入林中、站在那里窥视猎人的母鹿一样。“upāvisi”是说她用莲花色的手掌抛洒花朵，坐在窗边凝视着我。“puṇḍarīkattacaṅgī”是说她有红莲花色的身体。“dve puṇṇamāyo”是说：“在那节庆之日，我看见她穿着鸽足般颜色的红衣，注视着她容颜的光辉时，我以为有两轮满月升起：一轮在东方世界，另一轮在将军阿毗波罗的住所。”“aḷārapamhehi”指长长的睫毛。“subhehi”指清澈的。“vaggubhīti”指可爱的样子。“udikkhati”是说当她用这样的眼睛凝视的时候。“pabbate”是说：“就像在鲜花盛开的喜马拉雅山林中，紧那罗女(kimpurisī)拿着维那琴(vīṇā)，让自己的歌声与琴弦声相和，以此夺走紧那罗男的心一样，她也夺走了我的心。”——他如此胡言乱语。

Brahatīti uḷārā. Sāmāti suvaṇṇavaṇṇasāmā. Ekaccavasanāti ekaccikavasanā, ekavatthanivatthāti attho. Bhantāvudikkhatīti saṇhakesā puthunalāṭā āyatabhamū visālakkhī tuṅganāsā rattoṭṭhā setadantā tikhiṇadāṭhā suvaṭṭitagīvā sutanubāhu susaṇṭhitapayodharā karamitamajjhā visālasoṇī suvaṇṇakadalisamānoru sā uttamitthī tasmiṃ khaṇe maṃ udikkhantī bhayena vanaṃ pavisitvā puna nivattitvā luddaṃ udikkhantī bhantā migīva maṃ udikkhatīti vadati. Bāhāmudūti mudubāhā. Sannatadhīrakuttiyāti suphusitachekakaraṇā. Upaññissati manti sā subhā nārī kadā nu maṃ tehi tambanakhehi sīsato paṭṭhāya sannatena dhīrena karaṇena paritosessatīti patthento vilapati.

“Brahatī”意为广大、卓越。“Sāmā”意为金色，肤色金黄。“Ekaccavasanā”意为单衣，即只穿一件衣服。“Bhantāvudikkhatī”意为她有着柔顺的头发、宽阔的额头、修长的眉毛、明亮的大眼睛、高挺的鼻子、红润的嘴唇、洁白的牙齿、尖利的犬齿、匀称的脖颈、纤细的手臂、匀称的乳房、纤细的腰肢、宽阔的臀部、如金色香蕉树干般的大腿，她是最美的女子。那一刻，她看着我，就像一头受惊的母鹿，逃入森林后又回头害怕地看着猎人一般看着我。“Bāhāmudū”意为柔软的手臂。“Sannatadhīrakuttiyā”意为动作娴熟灵巧。“Upaññissati manti”意为：那位美丽的女子何时会用她那红铜色的指甲，从我的头顶开始，以专注而沉稳的动作来取悦我呢？他如此渴望着，悲叹道。

Kañcanajāluracchadāti kañcanamayauracchadālaṅkārā. Vilaggamajjhāti vilaggasarīrā tanumajjhimā. Brahāvaneti mahāvane. Lākhārasarattasucchavīti hatthapādatalaagganakhaoṭṭhamaṃsesu lākhārasarattamaṇipavālavaṇṇā. Bindutthanīti udakapupphuḷaparimaṇḍalatthanī. Tatoti yadā taṃ tiṭṭhantiṃ addasaṃ, tato paṭṭhāya. Sakassa cittassāti attano cittassa anissaro jātomhīti adhippāyo. Kañcinanti kañci ‘‘ayaṃ asuko nāmā’’ti na jānāmi, ummattako jātomhīti vadati. Daṭṭhāti disvā. Na supāmīti neva rattiṃ, na divā niddaṃ labhāmi. So ca labbhethāti yaṃ me sakko varaṃ dadeyya, so ca me varo labbhetha, labheyyāhaṃ taṃ varanti attho.

“Kañcanajāluracchadā”意为以黄金网状胸饰为庄严。“Vilaggamajjhā”意为身形苗条，腰肢纤细。“Brahāvane”意为在大森林里。“Lākhārasarattasucchavī”意为手掌、脚掌、指甲尖、嘴唇和肌肉都呈胭脂、红宝石或珊瑚的色泽。“Bindutthanī”意为乳房像水泡般浑圆。“Tato”意为：自从我看见她站立，从那时起。“Sakassa cittassa”意为：我已无法主宰自己的心。“Kañcinaṃ”意为：我不认识任何人，不知道“此人名叫某某”，我已变得疯狂。“Daṭṭhā”意为看见。“Na supāmī”意为我日夜不得安眠。“So ca labbhetha”意为：如果帝释(Sakko)能赐予我一个恩惠，而那个恩惠又能为我所得，那么我愿能得到那个恩惠。

Atha [Pg.228] te amaccā abhipārakassapi ārocayiṃsu – ‘‘sāmi rājā, nagaraṃ padakkhiṇaṃ karonto tumhākaṃ gharadvāraṃ patvā nivattitvā pāsādaṃ abhiruhī’’ti. So attano gehaṃ gantvā ummādantiṃ āmantetvā ‘‘bhadde, kacci rañño attānaṃ dassesī’’ti pucchi. ‘‘Sāmi, eko mahodaro mahādāṭhiko rathe ṭhatvā āgato puriso atthi, ahaṃ taṃ rājā vā arājā vāti na jānāmi, eko issaroti pana vutte vātapāne ṭhatvā pupphāni khipiṃ, so tāvadeva nivattitvā gato’’ti. So taṃ sutvā ‘‘nāsitomhi tayā’’ti punadivase pātova rājanivesanaṃ āruyha sirigabbhadvāre ṭhatvā rañño ummādantiṃ nissāya vippalāpaṃ sutvā ‘‘ayaṃ ummādantiyā paṭibaddhacitto jāto, taṃ alabhanto marissati, rañño ca mama ca aguṇaṃ mocetvā imassa mayā jīvitaṃ dātuṃ vaṭṭatī’’ti attano nivesanaṃ gantvā ekaṃ daḷhamantaṃ upaṭṭhākaṃ pakkosāpetvā, ‘‘tāta, asukaṭṭhāne susiracetiyarukkho atthi, tvaṃ kañci ajānāpetvā atthaṅgate sūriye tattha gantvā antorukkhe nisīda, ahaṃ tattha balikammaṃ karonto taṃ ṭhānaṃ patvā devatā namassanto, ‘sāmi devarāja, amhākaṃ rājā nagaramhi chaṇe vattamāne akīḷitvā sirigabbhaṃ pavisitvā vippalapantova nipanno, mayaṃ tattha kāraṇaṃ na jānāma, rājā devatānaṃ bahūpakāro, anusaṃvaccharaṃ sahassaṃ vissajjetvā balikammaṃ karoti, idaṃ nāma nissāya rājā vippalapatīti ācikkhatha, rañño no jīvitadānaṃ dethā’ti yācissāmi, tvaṃ tasmiṃ khaṇe saddaṃ parivattitvā, ‘senāpati, tumhākaṃ rañño byādhi nāma natthi, so pana tava bhariyāya ummādantiyā paṭibaddhacitto. Sace naṃ labhissati, jīvissati, no ce, marissati. Sace tassa jīvitaṃ icchasi, ummādantimassa dehī’ti vadeyyāsī’’ti evaṃ taṃ uggaṇhāpetvā uyyojesi.

于是那些大臣向阿毗波罗(Abhipāraka)报告说：“主公，国王在绕城巡行时，来到您的府门前，随即转身回宫去了。”他回到自己家中，叫来媚惑女(Ummādantī)问道：“贤妻，你见到国王了吗？”她回答：“夫君，有一位大腹便便、牙齿硕大的人，站在战车上前来。我不知他是不是国王，但当有人称他为‘主君’时，我便站在窗边投下花朵，他随即就转身离去了。”他听后说：“我被你毁了！”第二天一早，他登上王宫，站在华丽寝宫的门前，听到国王因媚惑女而神思恍惚、胡言乱语，心想：“他已对媚惑女心生迷恋，若得不到她，必死无疑。为了免除国王和我的过失，我理应救他一命。”于是他回到自己府上，召来一位守口如瓶的侍从，吩咐道：“孩子，在某处有一棵中空的神圣之树。你不要让任何人知道，待日落之后去那里，藏身于树洞之中。我将前往那里举行祭祀，到了那个地方，我会向天神礼拜，祈求道：‘尊贵的天神王，我们的国王在城中举行庆典之时，却不参与娱乐，径直进入华丽寝宫，神思恍惚地躺卧着。我们不知其中缘由。国王对天神们多有供养，每年都花费千金举行祭祀。请开示国王是因何而神思恍惚，请赐予我们国王生命吧。’我将如此祈求。那时，你须改变声音说：‘将军，你们的国王并无疾病，他只是迷恋你的妻子媚惑女。如果能得到她，他就能活；如果不能，他就会死。你若想保住他的性命，就把媚惑女献给他吧。’”他如此教导一番后，便派他去了。

So gantvā tasmiṃ rukkhe nisīditvā punadivase senāpatinā amaccagaṇaparivutena taṃ ṭhānaṃ gantvā yācito tathā abhāsi. Senāpati ‘‘sādhū’’ti vatvā devataṃ vanditvā amacce jānāpetvā nagaraṃ pavisitvā rājanivesanaṃ āruyha sirigabbhadvāraṃ ākoṭesi. Rājā satiṃ upaṭṭhapetvā ‘‘ko eso’’ti pucchi. Ahaṃ, deva, abhipārakoti. Athassa rājā dvāraṃ vivari. So pavisitvā rājānaṃ vanditvā gāthamāha –

他去到那棵树上坐下。第二天，将军被大臣们簇拥着来到那个地方，（他）应其请求后便如此说了。将军说：“善哉！”礼拜天神后，他告知大臣们，进入城里，登上王宫，敲响了寝宫的门。国王恢复正念，问道：“是谁？”“是我，大王，阿毗波罗(Abhipāraka)。”于是国王为他打开了门。他进去向国王礼拜后，说了这首偈颂：

71.

71.

‘‘Bhūtāni [Pg.229] me bhūtapatī namassato, āgamma yakkho idametadabravi;

Rañño mano ummadantyā niviṭṭho, dadāmi te taṃ paricārayassū’’ti.

我礼敬众生主，夜叉前来对我说此言：“国王的心执着于媚惑女(Ummadantī)，我把她给你，让她服侍你吧。”

Tattha namassatoti tumhākaṃ vippalāpakāraṇajānanatthaṃ balikammaṃ katvā namassantassa. Tanti ahaṃ taṃ ummādantiṃ tumhākaṃ paricārikaṃ katvā dadāmīti.

在此，“我礼敬”的意思是：为了查明您胡言乱语的原因，我做了祭祀并进行礼敬。“我把她给你”的意思是：我把那位媚惑女给你做侍女。

Atha naṃ rājā, ‘‘samma abhipāraka, mama ummādantiyā paṭibaddhacittatāya vippalapitabhāvaṃ yakkhāpi jānantī’’ti pucchi. Āma, devāti. So ‘‘sabbalokena kira me lāmakabhāvo ñāto’’ti lajjidhamme patiṭṭhāya anantaraṃ gāthamāha –

于是国王问他：“亲爱的阿毗波罗，我因对媚惑女心生执着而胡言乱语，这事连夜叉也知道了吗？”“是的，大王。”他想：“看来我的劣行已为举世所知。”于是他立足于惭愧，随即说了这首偈颂：

72.

72.

‘‘Puññā ca dhaṃse amaro na camhi, jano ca me pāpamidañca jaññā;

Bhuso ca tyassa manaso vighāto, datvā piyaṃ ummadantiṃ adaṭṭhā’’ti.

我将从功德中堕落，我也并非不死；人们会知道我这恶行；你将心爱的媚惑女施与后不再见她，内心也将有极大的苦恼。

Tattha dhaṃseti, samma abhipāraka, ahaṃ tāya saddhiṃ kilesavasena paricārento puññato ca dhaṃseyyaṃ, tāya saddhiṃ paricāritamattena amaro ca na homi, mahājano ca me imaṃ lāmakabhāvaṃ jāneyya, tato ‘‘ayuttaṃ raññā kata’’nti garaheyya, tañca mama datvā pacchā piyabhariyaṃ adaṭṭhā tava manaso vighāto cassāti attho.

在此，“我将堕落”的意思是：贤友阿毗波罗迦(Abhipāraka)，我若因烦恼而与她相处，就会从功德中堕落；仅与她相处并不能使我不死；广大民众也会知道我这劣行，然后会指责说：‘国王做了不当之事。’而你将她施与我后，再也见不到这位爱妻，你的内心就会有苦恼，此即其义。

Sesā ubhinnampi vacanapaṭivacanagāthā honti –

其余的是他们两人的问答偈颂：

73.

73.

‘‘Janinda nāññatra tayā mayā vā, sabbāpi kammassa katassa jaññā;

Yaṃ te mayā ummadantī padinnā, bhusehi rājā vanathaṃ sajāhi.

人主啊，除了你我之外，无人会知晓所做之事；我既已将媚惑女(Ummadantī)给予你，大王啊，请舍弃你的欲求吧。

74.

74.

‘‘Yo pāpakaṃ kammakaraṃ manusso, so maññati māyida maññiṃsu aññe;

Passanti bhūtāni karontametaṃ, yuttā ca ye honti narā pathabyā.

作恶业的人，他以为：“愿他人不知此事”；但诸天神看见他所做的，世上正直的人们也看见。

75.

75.

‘‘Añño [Pg.230] nu te koci naro pathabyā, saddheyya lokasmi na me piyāti;

Bhuso ca tyassa manuso vighāto, datvā piyaṃ ummadantiṃ adaṭṭhā.

世上还有谁会相信“她非我所爱”呢？你若将心爱的媚惑女施与我后不再见她，你的内心将有极大的苦恼。

76.

76.

‘‘Addhā piyā mayha janinda esā, na sā mamaṃ appiyā bhūmipāla;

人主啊，她确实是我所爱；大地守护者啊，她并非我所不爱。

Gaccheva tvaṃ ummadantiṃ bhadante, sīhova selassa guhaṃ upeti.

尊者，你就去媚惑女那里吧，犹如狮子走近山岩的洞窟。

77.

77.

‘‘Na pīḷitā attadukhena dhīrā, sukhapphalaṃ kamma pariccajanti;

Sammohitā vāpi sukhena mattā, na pāpakammañca samācaranti.

智者不因自身之苦而受压迫，从而舍弃能带来乐果的业；他们也不因被乐所迷惑、陶醉，而去行作恶业。

78.

78.

‘‘Tuvañhi mātā ca pitā ca mayhaṃ, bhattā patī posako devatā ca;

Dāso ahaṃ tuyha saputtadāro, yathāsukhaṃ sāmi karohi kāmaṃ.

您是我的母亲与父亲，是夫主、主人、养育者与天神。我与妻儿都是您的仆人，主人啊，请随您的意愿行事吧。

79.

79.

‘‘Yo ‘issaromhī’ti karoti pāpaṃ, katvā ca so nuttasate paresaṃ;

Na tena so jīvati dīghamāyu, devāpi pāpena samekkhare naṃ.

若人自恃“我是主宰”而作恶，作恶之后又无所顾忌；他不会因此而得长寿，诸天神也会因其恶行而省察他。

80.

80.

‘‘Aññātakaṃ sāmikehī padinnaṃ, dhamme ṭhitā ye paṭicchanti dānaṃ;

Paṭicchakā dāyakā cāpi tattha, sukhapphalaññeva karonti kammaṃ.

若立于正法之人接受主人所施之非亲属，在此，无论是受者还是施者，他们所做的正是能带来安乐之果的业。

81.

81.

‘‘Añño nu te koci naro pathabyā, saddheyya lokasmi na me piyāti;

Bhuso ca tyassa manaso vighāto, datvā piyaṃ ummadantiṃ adaṭṭhā.

世上还有谁会相信“她非我所爱”呢？你若将心爱的媚惑女施与我后不再见她，你的内心将有极大的苦恼。

82.

82.

‘‘Addhā [Pg.231] piyā mayha janinda esā, na sā mamaṃ appiyā bhūmipāla;

Yaṃ te mayā ummadantī padinnā, bhusehi rājā vanathaṃ sajāhi.

人主啊，她确实是我所爱；大地守护者啊，她并非我所不爱。我既已将媚惑女(Ummadantī)给予你，大王啊，请舍弃你的欲求吧。

83.

83.

‘‘Yo attadukkhena parassa dukkhaṃ, sukhena vā attasukhaṃ dahāti;

Yathevidaṃ mayha tathā paresaṃ, yo evaṃ jānāti sa vedi dhammaṃ.

若人以己苦衡量他人之苦，以己乐比对他人之乐；了知“我如何，他人亦如何”，如是知者即通达法。

84.

84.

‘‘Añño nu te koci naro pathabyā, saddheyya lokasmi na me piyāti;

Bhuso ca tyassa manaso vighāto, datvā piyaṃ ummadantiṃ adaṭṭhā.

世上还有谁会相信“她非我所爱”呢？你若将心爱的媚惑女施与我后不再见她，你的内心将有极大的苦恼。

85.

85.

‘‘Janinda jānāsi piyā mamesā, na sā mamaṃ appiyā bhūmipāla;

Piyena te dammi piyaṃ janinda, piyadāyino deva piyaṃ labhanti.

人主啊，你知道她是我所爱；大地守护者啊，她并非我所不爱。人主啊，我以爱心将我的爱人施予你；大王，施予可爱之物者，会获得可爱之物。

86.

86.

‘‘So nūnāhaṃ vadhissāmi, attānaṃ kāmahetukaṃ;

Na hi dhammaṃ adhammena, ahaṃ vadhitumussahe.

我宁愿为了欲望而毁灭自己；我绝不能以非法来毁灭正法。

87.

87.

‘‘Sace tuvaṃ mayha satiṃ janinda, na kāmayāsi naravīra seṭṭha;

Cajāmi naṃ sabbajanassa sibyā, mayā pamuttaṃ tato avhayesi naṃ.

人主啊，最胜人雄啊，如果你不欲求我心爱之人；尸毗王啊，我为众人舍弃她，我已释放她，此后你可召唤她。

88.

88.

‘‘Adūsiyaṃ ce abhipāraka tvaṃ, cajāsi katte ahitāya tyassa;

Mahā ca te upavādopi assa, na cāpi tyassa nagaramhi pakkho.

阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，大臣啊，你若舍弃无辜的她，这将对你不利；你将遭受巨大的谴责，在城中也不会有你的支持者。

89.

89.

‘‘Ahaṃ [Pg.232] sahissaṃ upavādametaṃ, nindaṃ pasaṃsaṃ garahañca sabbaṃ;

Mametamāgacchatu bhūmipāla, yathāsukhaṃ sivi karohi kāmaṃ.

我将承受这一切谴责、毁谤、赞誉与责难；国王啊，让这一切都降临于我吧。尸毗王啊，请随心所欲，如愿而行。

90.

90.

‘‘Yo neva nindaṃ na panappasaṃsaṃ, ādiyati garahaṃ nopi pūjaṃ;

Sirī ca lakkhī ca apeti tamhā, āpo suvuṭṭhīva yathā thalamhā.

谁若不理会毁谤与赞誉，也不在意责难与崇敬，那么吉祥与幸运就会离他而去，犹如雨水从高地流走一般。

91.

91.

‘‘Yaṃ kiñci dukkhañca sukhañca etto, dhammātisārañca manovighātaṃ;

Urasā ahaṃ paccuttarissāmi sabbaṃ, pathavī yathā thāvarānaṃ tasānaṃ.

无论任何痛苦和快乐由此而来，以及对法的侵犯和心意的扰乱，我将以胸膛承受这一切，如同大地承受所有不动者和能动者一样。

92.

92.

‘‘Dhammātisārañca manovighātaṃ, dukkhañca nicchāmi ahaṃ paresaṃ;

Ekovimaṃ hārayissāmi bhāraṃ, dhamme ṭhito kiñci ahāpayanto.

我不希望他人有对法的侵犯、心意的扰乱和痛苦；我将独自承担这个重担，安住于法，无所减损。

93.

93.

‘‘Saggūpagaṃ puññakammaṃ janinda, mā me tuvaṃ antarāyaṃ akāsi;

Dadāmi te ummadantiṃ pasanno, rājāva yaññe dhanaṃ brāhmaṇānaṃ.

人主啊，请不要阻碍我这导向天界的善业；我欢喜地将媚惑女(Ummadantī)施予你，如同国王在祭祀中将财富施予婆罗门一样。

94.

94.

‘‘Addhā tuvaṃ katte hitesi mayhaṃ, sakhā mamaṃ ummadantī tuvañca;

Nindeyyu devā pitaro ca sabbe, pāpañca passaṃ abhisamparāyaṃ.

大臣啊，你确实是我的益友；你和媚惑女都是我的朋友。但所有天神与祖先都会谴责我，我也会见到来世的恶果。

95.

95.

‘‘Na hetadhammaṃ sivirāja vajjuṃ, sanegamā jānapadā ca sabbe;

Yaṃ te mayā ummadantī padinnā, bhusehi rājā vanathaṃ sajāhi.

尸毗王啊，对于我将媚惑女施予你一事，所有城镇与乡村的人民都不会称之为正法。王啊，请你彻底舍弃贪欲吧。

96.

96.

‘‘Addhā [Pg.233] tuvaṃ katte hitesi mayhaṃ, sakhā mamaṃ ummadantī tuvañca;

Satañca dhammāni sukittitāni, samuddavelāva duraccayāni.

大臣啊，你确实是我的益友；你和媚惑女都是我的朋友。圣者之法已被善说，犹如海岸线般难以逾越。

97.

97.

‘‘Āhuneyyo mesi hitānukampī, dhātā vidhātā casi kāmapālo;

Tayī hutā rāja mahapphalā hi, kāmena me ummadantiṃ paṭiccha.

你是应供者，是利益与悲悯者；你是布施者、分配者，也是欲愿的满足者。王啊，供养你确实有大果报；请接受我的媚惑女吧。

98.

98.

‘‘Addhā hi sabbaṃ abhipāraka tvaṃ, dhammaṃ acārī mama kattuputta;

Añño nu te ko idha sotthikattā, dvipado naro aruṇe jīvaloke.

阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，大臣之子啊，你确实已行持了全部的正法。在这两足众生的人间，还有谁能为你带来福祉呢？

99.

99.

‘‘Tuvaṃ nu seṭṭho tvamanuttarosi, tvaṃ dhammagutto dhammavidū sumedho;

So dhammagutto cirameva jīva, dhammañca me desaya dhammapāla.

你确实是最好的，你是无上的；你是护法者，是知法者，是具大智慧者。愿你这位护法者长久住世，法护(Dhammapāla)啊，请为我宣说正法。

100.

100.

‘‘Tadiṅgha abhipāraka, suṇohi vacanaṃ mama;

Dhammaṃ te desayissāmi, sataṃ āsevitaṃ ahaṃ.

那么，阿毗波罗迦啊，请听我的话；我将为你宣说正法，那是圣者所修习的。

101.

101.

‘‘Sādhu dhammarucī rājā, sādhu paññāṇavā naro;

Sādhu mittānamaddubbho, pāpassākaraṇaṃ sukhaṃ.

善哉乐法王，善哉智者贤；善哉友不欺，不作恶是安乐。

102.

102.

‘‘Akkodhanassa vijite, ṭhitadhammassa rājino;

Sukhaṃ manussā āsetha, sītacchāyāya saṅghare.

在无瞋怒、安住于法的国王的国土中，人们安乐地居住，如同聚集在清凉的荫影下。

103.

103.

‘‘Na cāhametaṃ abhirocayāmi, kammaṃ asamekkhakataṃ asādhu;

Ye vāpi ñatvāna sayaṃ karonti, upamā imā mayhaṃ tuvaṃ suṇohi.

我既不赞同这未经审虑的恶行，也不赞同那些明知故犯的人；为此，请你听我这些譬喻。

104.

104.

‘‘Gavaṃ [Pg.234] ce taramānānaṃ, jimhaṃ gacchati puṅgavo;

Sabbā tā jimhaṃ gacchanti, nette jimhaṃ gate sati.

如果牛群在渡河时，领头牛走歪了；当领头牛走歪时，所有牛都会走歪。

105.

105.

‘‘Evameva manussesu, yo hoti seṭṭhasammato;

So ce adhammaṃ carati, pageva itarā pajā;

Sabbaṃ raṭṭhaṃ dukhaṃ seti, rājā ce hoti adhammiko.

同样地，在人类中，谁被认为是最好的；如果他行非法，更何况其他人民？如果国王是非法者，整个国家都将痛苦地生活。

106.

106.

‘‘Gavaṃ ce taramānānaṃ, ujuṃ gacchati puṅgavo;

Sabbā gāvī ujuṃ yanti, nette ujuṃ gate sati.

如果牛群在渡河时，领头牛走得直；当领头牛走得直时，所有的牛也都走得直。

107.

107.

‘‘Evameva manussesu, yo hoti seṭṭhasammato;

So sace dhammaṃ carati, pageva itarā pajā;

Sabbaṃ raṭṭhaṃ sukhaṃ seti, rājā ce hoti dhammiko.

同样地，在人类中，谁被认为是最好的；如果他行持正法，更何况其他人民？如果国王是如法者，整个国家都将安乐地生活。

108.

108.

‘‘Na cāpāhaṃ adhammena, amarattamabhipatthaye;

Imaṃ vā pathaviṃ sabbaṃ, vijetuṃ abhipāraka.

阿毗波罗迦啊，我绝不以非法来追求不死，或征服这整个大地。

109.

109.

‘‘Yañhi kiñci manussesu, ratanaṃ idha vijjati;

Gāvo dāso hiraññañca, vatthiyaṃ haricandanaṃ.

无论人间有何种珍宝，如牛、奴仆、黄金、衣裳、檀香。

110.

110.

‘‘Assitthiyo ratanaṃ maṇikañca, yañcāpi me candimasūriyā abhipālayanti;

Na tassa hetu visamaṃ careyyaṃ, majjhe sivīnaṃ usabhomhi jāto.

纵有马、女人、珍宝、摩尼与黄金，以及日月所护佑的一切；我不因此而行不法，我生于尸毗(Sivi)族中，是其中的牛王。

111.

111.

‘‘Netā hitā uggato raṭṭhapālo, dhammaṃ sivīnaṃ apacāyamāno;

So dhammamevānuvicintayanto, tasmā sake cittavase na vatto.

护国(Raṭṭhapāla)是导师，是为众人谋福利者，是崇高者；他尊敬尸毗(Sivi)人的正法，他只思惟正法，因此不为自己的心所控制。

112.

112.

‘‘Addhā tuvaṃ mahārāja, niccaṃ abyasanaṃ sivaṃ;

Karissasi ciraṃ rajjaṃ, paññā hi tava tādisī.

大王啊，你确实将永远无灾、吉祥；你将长久治理王国，因为你的智慧就是如此。

113.

113.

‘‘Etaṃ te anumodāma, yaṃ dhammaṃ nappamajjasi;

Dhammaṃ pamajja khattiyo, raṭṭhā cavati issaro.

我们随喜你这一点，即你不放逸于法；若刹帝利主宰放逸于法，他将从其国中堕落。

114.

114.

‘‘Dhammaṃ [Pg.235] cara mahārāja, mātāpitūsu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，刹帝利啊，请对父母行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

115.

115.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, puttadāresu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，刹帝利啊，请对子女和妻子行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

116.

116.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, mittāmaccesu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，刹帝利啊，请对朋友和大臣行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

117.

117.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, vāhanesu balesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，请对车乘和军队行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

118.

118.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, gāmesu nigamesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，请在村庄和城镇中行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

119.

119.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, raṭṭhesu janapadesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，请在国家和地区中行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

120.

120.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, samaṇabrāhmaṇesu ca;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，请对沙门和婆罗门行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

121.

121.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, migapakkhīsu khattiya;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，刹帝利啊，请对野兽和飞鸟行法；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

122.

122.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, dhammo ciṇṇo sukhāvaho;

Idha dhammaṃ caritvāna, rāja saggaṃ gamissasi.

大王啊，请行法，因为行法能带来安乐；王啊，在此世行法之后，你将升入天界。

123.

123.

‘‘Dhammaṃ cara mahārāja, saindā devā sabrahmakā;

Suciṇṇena divaṃ pattā, mā dhammaṃ rāja pāmado’’ti.

大王啊，请行法！与因陀罗(Inda)一起的诸天及梵天众，因善行而到达天界；王啊，切勿放逸于法！

Tattha sabbāpīti, janinda, ahametaṃ ekakova paṭicchādetvā ānessāmi, tasmā ṭhapetvā mamañca tuvañca aññā sabbāpi pajā imassa katassa ākāramattampi na jaññā na jānissanti. Bhusehīti tāya saddhiṃ abhiramanto attano taṇhāvanathaṃ bhusaṃ karohi vaḍḍhehi manorathaṃ pūrehi. Sajāhīti manorathaṃ pana pūretvā sace te na ruccati, atha naṃ sajāhi mayhameva paṭidehi. Kammakaranti, samma abhipāraka, yo manusso pāpakaṃ kammaṃ [Pg.236] karonto, so pacchā mā idha aññe idaṃ pāpakammaṃ maññiṃsu mā jānantūti maññati cinteti, ducintitametaṃ tassa. Kiṃkāraṇā? Passanti bhūtāni karontametanti ye ca buddhā paccekabuddhā buddhaputtā iddhiyā yuttā, te ca naṃ passantiyeva. Na me piyāti, samma abhipāraka, añño nu te koci ‘‘idha lokasmiṃ sakalāyapi pathaviyā na me ummādantī piyā’’ti evaṃ saddaheyya.

在此，关于“这一切”(sabbāpi)：君主(janinda)啊，我将独自一人把她隐藏起来带来，因此，除了我和你，所有其他人都不会知道这所做之事的任何迹象。“尽情地享受吧”(Bhusehi)——与她一起尽情享乐，充分满足你的贪欲，实现你的愿望。“不喜欢就舍弃吧”(Sajāhi)——实现了你的愿望之后，如果你不喜欢她，那就舍弃她，把她还给我。“作恶之人”(Kammakaraṃ)——朋友阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，做恶业的人，他事后会想：“但愿这里的其他人不要知道这件恶业。”这是他的恶思惟。为什么呢？因为“有情众生能看见作恶的人”(Passanti bhūtāni karontametaṃ)，诸佛、辟支佛、具神通的佛子们也都能看见他。“不是我所爱”(Na me piyā)——朋友阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，难道有任何人会相信你这样说“在这世上，整个大地上的乌玛丹蒂(Ummadantī)都不是我所爱”吗？

Sīhova selassa guhanti, mahārāja, sace tvaṃ taṃ idha na ānesi, atha yathā sīho kilesapariḷāhe uppanne sīhapotikāya vasanaṭṭhānaṃ maṇiguhaṃ upeti, evaṃ tassā vasanaṭṭhānaṃ gaccha, tattha attano patthanaṃ pūrehīti. Sukhapphalanti, samma abhipāraka, paṇḍitā attano dukkhena phuṭṭhā samānā na sukhavipākadāyakakammaṃ pariccajanti, sammohitā vāpi hutvā mohena mūḷhā sukhena mattā pāpakammaṃ nāma na samācaranti. Yathāsukhaṃ, sāmi, karohi kāmanti, sāmi sivirāja, attano dāsiṃ paricārentassa garahā nāma natthi, tvaṃ yathāsukhaṃ yathājjhāsayaṃ kāmaṃ karohi, attano icchaṃ pūrehīti. Na tena so jīvatīti, samma abhipāraka, yo ‘‘issaromhī’’ti pāpaṃ karoti, katvā ca kiṃ maṃ devamanussā vakkhantīti na uttasati na ottappati, so tena kammena na ca dīghakālaṃ jīvati, khippameva marati, devatāpi pana ‘‘kiṃ imassa pāparañño rajjena, varamassa vāḷukaghaṭaṃ gale bandhitvā maraṇa’’nti lāmakena cakkhunā olokenti.

“如狮子入石窟”(Sīhova selassa guhaṃ)——大王啊，如果你不把她带来这里，那么，当烦恼的灼热生起时，就像狮子为幼狮去到其住处宝石洞窟一样，你也应该去她的住处，在那里实现你的愿望。“乐果”(Sukhapphalaṃ)——朋友阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，智者们即使被自己的痛苦所触，也不会舍弃能带来乐果的业；或者，即使被迷惑，因痴而迷乱，因乐而沉醉，他们也绝不造作恶业。“主人，请随欲而行”(Yathāsukhaṃ, sāmi, karohi kāmaṃ)——主人尸毗王(Sivirāja)啊，役使自己的女奴是无可指责的，你可随欲、随心意而行，满足你的欲望。“非因此而活”(Na tena so jīvati)——朋友阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，凡是认为“我是主宰”而造恶，造恶后对“天人会对我怎么说”既不惊恐也不惭愧的人，他不会因此业而长寿，很快就会死去。而且，诸天也会以轻蔑之眼看着他，想：“这个恶王要王国何用？宁愿在他脖子上绑一个沙罐让他死去！”

Aññātakanti, mahārāja, aññesaṃ santakaṃ tehi sāmikehi padinnaṃ dānaṃ ye attano dhamme ṭhitā paṭicchanti, te tattha paṭicchakā ca dāyakā ca sabbepi sukhapphalameva kammaṃ karonti. Paṭiggāhake hi paṭiggaṇhante taṃ dānaṃ dāyakassa mahantaṃ vipākaṃ detīti. Yo attadukkhenāti, samma abhipāraka, yo attano dukkhena pīḷito taṃ parassa dahati, attano sarīrato apanetvā parassa sarīre khipati, parassa vā sukhena attano sukhaṃ dahati, parassa sukhaṃ gahetvā attani pakkhipati, ‘‘attano dukkhaṃ harissāmī’’ti paraṃ dukkhitaṃ karoti, ‘‘attānaṃ sukhessāmī’’ti paraṃ dukkhitaṃ karoti, ‘‘attānaṃ sukhessāmī’’ti parassa sukhaṃ nāseti, na so dhammaṃ jānāti. Yo pana evaṃ jānāti ‘‘yathevidaṃ mayhaṃ [Pg.237] sukhadukkhaṃ, tathā paresa’’nti, sa vedi dhammaṃ jānāti nāmāti ayametissā gāthāya attho.

关于“他人的”(Aññātakaṃ)，大王，是指他人之物。若有安住于自身正法者，接受其主人所施与的布施，那么在此，接受者与布施者，所有人都造作了唯有快乐果报的业。因为当接受者接受时，那份布施会给予布施者巨大的果报。关于“凡因自身痛苦”(Yo attadukkhena)，朋友阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，凡因自身痛苦而折磨他人者，将自己的痛苦加诸于他人，从自己身上移开而抛到他人身上；或因他人的快乐而焚烧自己的快乐，夺取他人的快乐而置于自身；想着“我要消除自己的痛苦”而使他人痛苦，想着“我要让自己快乐”而使他人痛苦，想着“我要让自己快乐”而毁灭他人的快乐——这样的人不了解法。然而，凡是这样了知：“正如这苦乐于我，于他人亦然”的人，他确实了知法，被称为知法者。这就是这首偈颂的含义。

Piyena te dammīti piyena kāraṇabhūtena piyaṃ phalaṃ patthento dammīti attho. Piyaṃ labhantīti saṃsāre saṃsarantā piyameva labhanti. Kāmahetukanti, samma abhipāraka, kāmahetukaṃ ayuttaṃ katvā ‘‘attānaṃ vadhissāmī’’ti me parivitakko uppajjati. Mayha satinti mama santakaṃ. ‘‘Mayha satī’’tipi pāṭho, mama santakāti evaṃ maññamāno sace tvaṃ taṃ na kāmesīti attho. Sabbajanassāti sabbā seniyo sannipātāpetvā tassa sabbajanassa ayaṃ mayhaṃ ahitāti pariccajissāmi. Tato avhayesīti tato taṃ apariggahitattā āneyyāsi. Adūsiyanti anaparādhaṃ. Katteti tameva aparena nāmena ālapati. So hi rañño hitaṃ karoti, tasmā ‘‘kattā’’ti vuccati. Na cāpi tyassāti evaṃ akiccakārīti nagare tava koci pakkhopi na bhaveyya.

关于“以爱施与”(Piyena te dammīti)：即以爱为因，希求爱的果报而施与的意思。关于“得爱”(Piyaṃ labhantīti)：即在轮回中流转，只得到爱。关于“因欲故”(Kāmahetukanti)：朋友阿毗波罗迦(Abhipāraka)啊，我因欲而做了不当之事，生起“我要自杀”的念头。关于“我所有”(Mayha satinti)：即属我之物。亦有读作“我所有”(Mayha satīti)，意思是：“如果你认为‘此乃我物’而不欲求它”。关于“为一切人”(Sabbajanassāti)：即召集所有军队，为了所有这些人，我将舍弃这个于我有害者。关于“尔时召唤”(Tato avhayesīti)：即因此人未被接受，你可带她前来。关于“无过者”(Adūsiyanti)：即无罪。关于“作者”(Katteti)：即以另一名称呼此人。他为国王谋求利益，因此被称为“作者”。关于“亦无汝”(Na cāpi tyassāti)：即如此做不当之事者，在城中将不会有你的任何派别。

Nindanti na kevalaṃ upavādameva, sacepi maṃ koci sammukhā nindissati vā pasaṃsissati vā, dosaṃ vā pana āropento garahissati, tampāhaṃ nindaṃ pasaṃsaṃ garahañca sabbaṃ sahissāmi, sabbametaṃ mama āgacchatūti vadati. Tamhāti yo ete nindādayo na gaṇhāti, tamhā purisā issariyasaṅkhātā sirī ca paññāsaṅkhātā lakkhī ca thalaṭṭhānato suvuṭṭhisaṅkhāto āpo viya apeti na patiṭṭhātīti. Ettoti ito mama tassā pariccattakāraṇā. Dhammātisārañcāti dhammaṃ atikkamitvā pavattaṃ akusalaṃ vā yaṃ kiñci hoti. Paccuttarissāmīti sampaṭicchissāmi dhārayissāmi. Thāvarānaṃ tasānanti yathā mahāpathavī khīṇāsavānañca puthujjanānañca kiñci sampaṭicchati sabbaṃ adhivāseti, tathevāhampi sabbametaṃ sampaṭicchissāmi adhivāsessāmīti dīpeti. Ekovimanti ahaṃ ekova imampi attano dukkhabhāraṃ hārayissāmi dhārayissāmi vahissāmi. Dhamme ṭhitoti vinicchayadhamme paveṇidhamme tividhasucaritadhamme ca ṭhito hutvā.

“他们毁谤”，不仅是背后说坏话，即便是有人当面毁谤我或赞誉我，或强加过失而谴责我，我也将忍受那一切的毁谤、赞誉与谴责，他说：“让这一切都冲着我来吧”。“因此”，即对于不接受此等毁誉之人，名为“统治权”的祥瑞(sirī)与名为“智慧”的幸运(lakkhī)，会像大雨之水离开高地一般离去，无法安住。“为此”，即为此我舍弃她的原因。“以及对法的逾越”，即指逾越法而发生的任何不善。“我将回应”，即我将接受，我将承担。“不动者与动摇者”，此句表明：正如大地接受来自漏尽者与凡夫的一切，全然忍受，我也将如此接受与忍受这一切。“我独自一人”，即我将独自一人承担、忍受、背负我这痛苦的重担。“安住于法”，即安住于决断法、传统法以及三善行法。

Saggūpaganti, deva, puññakammaṃ nāmetaṃ saggūpagaṃ hoti. Yaññe dhananti yaññadhanaṃ, ayameva vā pāṭho. Sakhāti ummādantīpi mama sahāyikā, tvampi [Pg.238] sahāyako. Pitaroti brahmāno. Sabbeti na kevalaṃ devabrahmānova, sabbe raṭṭhavāsinopi maṃ passatha, ‘‘bho, sahāyakassa bhariyā sahāyikā iminā gehe katā’’ti nindeyyuṃ. Na hetadhammanti na hi etaṃ adhammikaṃ. Yaṃ te mayāti yasmā mayā sā tuyhaṃ dinnā, tasmā etaṃ adhammoti na vadissanti. Satanti santānaṃ buddhādīnaṃ khantimettābhāvanāsīlācārasaṅkhātāni dhammāni suvaṇṇitāni samuddavelāva duraccayāni, tasmā yathā samuddo velaṃ nātikkamati, evamahampi sīlavelaṃ nātikkamissāmīti vadati.

“导向天界”，大王，此福业名为导向天界。“祭祀之财”，即祭祀之财，或此即为读法。“朋友”，即乌玛丹蒂(Ummādantī)是我的女性朋友，你也是我的朋友。“父亲们”，即指诸梵天。“一切”，即不仅诸天与诸梵天，所有国人看见我，都会指责说：“看，朋友的妻子，他的女性朋友，被此人带入家中！”“这不是低劣之法”，意即这确实并非不如法。“因我予你”，即因她乃我所予你，故他们不会说“这是不如法”。“善人们的”，指佛陀等善人们善加赞叹的法，即忍耐、慈、修习、戒、行，如海岸线般难以逾越。因此，他说：“正如大海不越其岸，我亦不越戒行之岸。”

Āhuneyyo mesīti, mahārāja, tvaṃ mama āhunapāhunasakkārassānucchaviko. Dhātā vidhātā casi kāmapāloti tvaṃ mama, deva, dhāraṇato dhātā issariyasukhassa vidahanato vidhātā icchitapatthitānaṃ kāmānaṃ pālanato kāmapālo. Tayī hutāti tuyhaṃ dinnā. Kāmena meti mama kāmena mama patthanāya ummādantiṃ paṭicchāti evaṃ abhipārako rañño deti. Rājā ‘‘na mayhaṃ attho’’ti paṭikkhipati. Bhūmiyaṃ patitaṃ sākuṇikapacchiṃ piṭṭhipādena paharitvā aṭaviyaṃ khipantā viya ubhopi naṃ jahanteva. Idāni rājā puna akathanatthāya taṃ santajjento ‘‘addhā hī’’ti gāthamāha. Tattha kattuputtāti pitāpissa kattāva, tena naṃ evaṃ ālapati. Idaṃ vuttaṃ hoti – addhā tvaṃ ito pubbe mayhaṃ sabbadhammaṃ acari, hitameva vuḍḍhimeva akāsi, idāni pana paṭipakkho hutvā bahuṃ kathesi, ‘‘mā evaṃ vippalapasi, añño nu te dvipado naro, ko idha jīvaloke aruṇeyeva sotthikattā, sace hi ahaṃ viya añño rājā tava bhariyāya paṭibaddhacitto abhavissa, antoaruṇeyeva tava sīsaṃ chindāpetvā taṃ attano ghare kareyya, ahaṃ pana akusalabhayeneva na karomi, tuṇhī hohi, na me etāya attho’’ti taṃ santajjesi.

“大王，您是我的应供者，您配得上我的献奉、款待与恭敬。您是我的支持者、分配者与欲乐守护者——陛下，您因支持而为支持者，因分配统治之乐而为分配者，因守护所求所愿之欲而为欲乐守护者。‘已献给您’即已给予您。‘以我的欲乐’即依我的愿望，阿毗波罗迦(Abhipāraka)将乌玛丹蒂(Ummādantī)如此给予国王。国王却以‘我不需要她’而拒绝。就像捕鸟人把掉在地上的鸟笼用脚后跟踢进森林一样，他们两个都抛弃了她。现在，国王为了不让他再说话，便恐吓他，诵此偈颂：‘诚然……’。在此，称他为‘工匠之子’，因为他的父亲也是一位工匠，所以如此称呼他。此言意谓：‘诚然，你从前为我行一切法，只做对我有益与使我增益之事，如今却成了对立者，说了许多话。不要如此胡言！难道有另一个两足之人能像我这样对你吗？在此生命世界，谁能在黎明时就带来安稳？如果另一位像我这样的国王对你的妻子生起执著之心，他会在黎明之前就砍下你的头，把她带到自己家中。但我因害怕不善业而不这么做。安静！我不需要她。’他如此恐吓他。

So taṃ sutvā puna kiñci vattuṃ asakkonto rañño thutivasena ‘‘tuvaṃ nū’’ti gāthamāha. Tassattho – mahārāja, tvaññeva sakalajambudīpe sabbesaṃ narindānaṃ seṭṭho, tvaṃ anuttaro, tvaṃ vinicchayadhammapaveṇidhammasucaritadhammānaṃ gopāyanena dhammagutto, tesaṃ viditattā dhammavidū tvaṃ sumedho, so tvaṃ yaṃ dhammaṃ gopesi, teneva gutto cīraṃ jīva, dhammañca me desehi dhammapālaka, dhammagopaka, rājavarāti.

他听后，无法再说什么，便以赞颂国王的方式诵此偈颂：“诚然是您……”。其义为：大王，在整个瞻部洲(Jambudīpa)，您确实是所有君王中最卓越者，您是无上者，您因守护裁判法、传统法与善行法而为法护者(Dhammagutta)，因了知彼等法而为知法者，您是善慧者。您守护此法，愿您亦因此法所护而长寿。法护(Dhammapāla)啊，法的守护者啊，最胜王啊，请为我说法！

Atha [Pg.239] rājā dhammaṃ desento ‘‘tadiṅghā’’tiādimāha. Tattha iṅghāti codanatthe nipāto, yasmā maṃ tvaṃ codesi, tasmāti attho. Satanti buddhādīhi sappurisehi āsevitaṃ. Sādhūti sundaro pasattho. Vinicchayapaveṇisucaritadhamme rocetīti dhammaruci. Tādiso hi jīvitaṃ jahantopi akiccaṃ na karoti, tasmā sādhu. Paññāṇavāti ñāṇasampanno. Mittānamaddubbhoti mittassa adussanabhāvo. Ṭhitadhammassāti patiṭṭhitatividhadhammassa. Āsethāti āseyyuṃ nisīdeyyuṃ. Desanāsīsameva cetaṃ, cattāropi iriyāpathe sukhaṃ kappeyyunti ayaṃ panettha attho. Sītacchāyāyāti puttadārañātimittānaṃ sītalāya chāyāya. Saṅghareti sakaghare, attano geheti attho. Adhammabalidaṇḍādīhi anupaddutā sukhaṃ vaseyyunti dasseti. Na cāhametanti, samma abhipāraka, yametaṃ asamekkhitvā kataṃ asādhukammaṃ, etaṃ ahaṃ na rocayāmi. Ye vāpi ñatvānāti ye vā pana rājāno ñatvā tuletvā tīretvā sayaṃ karonti, tesāhaṃ kammaṃ rocemīti adhippāyo. Upamā imāti imasmiṃ panatthe tvaṃ mayhaṃ imā dve upamā suṇohi.

于是国王在说法时，诵出以“那么，请听”开头的偈颂。在此，“请听”(iṅgha)是表示敦促的不变词，意为：“因为你敦促我，所以……”。“善法”(sataṃ)指为佛陀等善士所亲近者。“善”(sādhu)指美好、值得称赞。“乐法者”(dhammaruci)指喜爱裁判法、传统法与善行法者。这样的人即使舍弃生命也不做不应做之事，因此为“善”。“具慧者”(paññāṇavā)指具足智慧者。“不害友者”(mittānamaddubbho)指不加害朋友的状态。“住于法者”(ṭhitadhammassa)指住于已确立的三种法者。“他会安住”(āsetha)即他们会安住、会坐下。这即是教说的顶峰，其义亦在此：愿他们在四威仪中安乐。“于凉荫下”(sītacchāyāya)指于子女、妻室、亲族、朋友的清凉荫影下。“他庇护”(saṅghare)意为在他自己的家中，即自己的住所。此句显示他们不受非法、暴力、惩罚等所困扰，而能安乐居住。“我亦不……”(na cāhametaṃ)意为：朋友阿毗波罗迦，这未经审察而造作的不善之业，我不喜爱它。“凡了知后……”(ye vāpi ñatvāna)意指：凡是国王，在亲自了知、衡量、判断后而行事，我喜爱他们的行为。“此等譬喻”(upamā imā)意指：在此义上，你且听我这两个譬喻。

Jimhanti vaṅkaṃ. Netteti yo gāviyo neti, tasmiṃ jeṭṭhakausabhe. Pagevāti tasmiṃ adhammaṃ carante itarā pajā pageva carati, ativiya karotīti attho. Dhammikoti cattāri agatigamanāni pahāya dhammena rajjaṃ kārento. Amarattanti devattaṃ. Ratananti saviññāṇakāviññāṇakaratanaṃ. Vatthiyanti kāsikavatthameva. Assitthiyoti vātasamagatiassepi uttamarūpadharā itthiyopi. Ratanaṃ maṇikañcāti sattavidharatanañca mahagghabhaṇḍakañca. Abhipālayantīti ālokaṃ karontā rakkhanti. Na tassāti tassa cakkavattirajjassapi hetu na visamaṃ careyyaṃ. Usabhomhīti yasmā ahaṃ sivīnaṃ majjhe jeṭṭhakarājā hutvā jāto, tasmā cakkavattirajjakāraṇampi na visamaṃ carāmīti attho. Netāti mahājanaṃ kusale patiṭṭhāpetvā devanagaraṃ netā, hitakaraṇena tassa hitā, ‘‘sivirājā kira dhammacārī’’ti sakalajambudīpe ñātattā uggato, samena raṭṭhapālanato raṭṭhapālo. Apacāyamānoti sivīnaṃ porāṇakarājūnaṃ paveṇidhammaṃ apacāyamāno. Soti so ahaṃ tameva dhammaṃ anuvicintayanto tasmā tena kāraṇena attano cittassa vase na vattāmi.

它们走得弯曲。引导牛群者，即牛群中的首领公牛，被称为“引导者”。当它行不法时，其他的民众更会跟着行不法，意思是做得更过分。如法者，是舍离四不正道，以法治国者。不死，是指天神的状态。珍宝，是指有情识与无情识的珍宝。衣，是指迦尸的布。马与女，是指行速如风的马与具足最上色相的女子。珍宝与珠宝，是指七种宝与贵重的商品。守护，是指发着光守护。不为彼，是说即使为了转轮王位，我也不行不义。我是公牛，是说因为我生为尸毗(Sivi)人中的首席国王，因此即使是为了转轮王位，我也不行不义。引导者，是指将大众安立于善法而引导至天城者；因其行利益事而对他们有益；因‘尸毗王实是法行者’而在全瞻部洲闻名远扬；因平等守护国土而为“护国”。尊敬，是指尊敬尸毗诸古王的传统法。那是指：我如此思惟着那法，因此，我不随自己的心意而转。

Evaṃ [Pg.240] mahāsattassa dhammakathaṃ sutvā abhipārako thutiṃ karonto ‘‘addhā’’tiādimāha. Nappamajjasīti attanā kathitadhammaṃ nappamajjasi tattheva vattesi. Dhammaṃ pamajjāti dhammaṃ pamussitvā agativasena gantvā. Evaṃ so tassa thutiṃ katvā ‘‘dhammaṃ carā’’ti dhammacariyāya niyyojento uttaripi dasa ovādagāthā abhāsi. Tāsamattho heṭṭhā tesakuṇajātake (jā. 2.17.1 ādayo) vaṇṇitova.

听闻大士的法说后，阿毗波罗（Abhipāraka）说了“确实如此”等语来赞叹。“你不放逸”是说：你不放逸于自己所说的法，安住于其中。“于法放逸”是说：忘失了法，随不正道而行。他如此赞叹后，为令实践正法，又说了十首教诫偈。其义已在下文的《三鹌鹑本生》（本生经第二集第十七章第一节等）中解说。

Evaṃ abhipārakasenāpatinā rañño dhamme desite rājā ummādantiyā paṭibaddhacittaṃ vinodesi.

如是，当阿毗波罗将军对国王说法时，国王消除了对优摩昙提（Ummādantī）的系缚之心。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne so bhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhāsi. Tadā sunandasārathi ānando ahosi, abhipārako sāriputto, ummādantī uppalavaṇṇā, sesaparisā buddhaparisā, sivirājā ahameva ahosinti.

导师讲完此法说，开显诸谛，作本生会合。诸谛说完时，那位比丘住于入流果。当时，车夫善喜是阿难，阿毗波罗是舍利弗，优摩昙提是莲花色，其余的会众是佛陀的会众，而尸毗王就是我自己。

Ummādantījātakavaṇṇanā dutiyā.

优摩昙提本生释义第二。

[528] 3. Mahābodhijātakavaṇṇanā

[528] 3. 大菩提本生释义

Kiṃ nu daṇḍaṃ kimajinanti idaṃ satthā jetavane viharanto paññāpāramiṃ ārabbha kathesi. Vatthu mahāumaṅgajātake (jā. 2.22.590 ādayo) āvi bhavissati. Tadā pana satthā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi tathāgato paññavā parappavādappamaddanoyevā’’ti vatvā atītaṃ āhari.

“何为杖？何为皮衣？”这〔本生〕是导师住在祇陀林时，就智慧波罗蜜而说的。其事将在《大隧道本生》（本生经第二十二集第590节等）中明了。当时，导师说：“诸比丘，非仅现在，过去如来也是有智慧者，能破斥他宗之论。”说完便讲述了过去之事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente bodhisatto kāsiraṭṭhe asītikoṭivibhavassa udiccabrāhmaṇamahāsālassa kule nibbatti, ‘‘bodhikumāro’’tissa nāmaṃ kariṃsu. So vayappatto takkasilāyaṃ uggahitasippo paccāgantvā agāramajjhe vasanto aparabhāge kāme pahāya himavantapadesaṃ pavisitvā paribbājakapabbajjaṃ pabbajitvā tattheva vanamūlaphalāhāro ciraṃ vasitvā vassārattasamaye himavantā oruyha cārikaṃ caranto anupubbena bārāṇasiṃ patvā rājuyyāne vasitvā punadivase paribbājakasāruppena nagare bhikkhāya caranto rājadvāraṃ pāpuṇi [Pg.241] tamenaṃ sīhapañjare ṭhito rājā disvā tassa upasame pasīditvā taṃ attano bhavanaṃ pavesetvā rājapallaṅke nisīdāpetvā katapaṭisanthāro thokaṃ dhammakathaṃ sutvā nānaggarasabhojanaṃ dāpesi. Mahāsatto bhattaṃ gahetvā cintesi – ‘‘idaṃ rājakulaṃ nāma bahudosaṃ bahupaccāmittaṃ hoti, ko nu kho mama uppannaṃ bhayaṃ nittharissatī’’ti. So avidūre ṭhitaṃ rājavallabhaṃ ekaṃ piṅgalasunakhaṃ disvā mahantaṃ bhattapiṇḍaṃ gahetvā tassa dātukāmatākāraṃ dassesi. Rājā ñatvā sunakhassa bhājanaṃ āharāpetvā bhattaṃ gāhāpetvā dāpesi. Mahāsattopi tassa datvā bhattakiccaṃ niṭṭhapesi. Rājāpissa paṭiññaṃ gahetvā antonagare rājuyyāne paṇṇasālaṃ kāretvā pabbajitaparikkhāre datvā taṃ tattha vāsāpesi, devasikañcassa dve tayo vāre upaṭṭhānaṃ agamāsi. Bhojanakāle pana mahāsatto niccaṃ rājapallaṅkeyeva nisīditvā rājabhojanameva bhuñjati. Evaṃ dvādasa saṃvaccharāni atītāni.

往昔，在波罗奈（Bārāṇasī），当梵授王（Brahmadatta）在位时，菩萨投生于迦尸国（Kāsiraṭṭha）一个拥有八亿财富的北方婆罗门大富长者家中，他们为他取名为“菩提童子”（Bodhikumāra）。他成年后，到塔克西拉（Takkasilā）学习技艺，学成归来后住在家中。后来，他舍弃诸欲，进入雪山（Himavanta）地区，出家为一位游方者，在那里以森林中的根与果实为食，长时而住。雨季时，他从雪山下来，次第游行，抵达波罗奈，住在国王的园林里。次日，他以适合游方者的装束进城乞食，来到了王宫门口。国王正站在狮子窗前，见到他后，对他安详的仪态心生净信，便将他迎入自己的宫殿，让他坐在国王的宝座上，并致以友好的问候。听闻了简短的说法后，国王命人供养他种种上味的美食。大士取了食物后想：“这王家可真是多过患、多敌害，谁能救我于生起的危难呢？”他看见不远处有一只国王宠爱的棕色狗，便取了一大团饭，做出要给它的样子。国王知道后，命人取来狗的食盘，让人把饭盛入盘中给它。大士也给了它食物，然后用完餐。国王也从他那里得到承诺后，命人在城内国王的园林里为他建了一间叶茅屋，供养他出家人的资具，让他住在那里，并且每天去拜访他两三次。用餐时，大士总是坐在国王的宝座上，享用国王的食物。就这样，十二年过去了。

Tassa pana rañño pañca amaccā atthañca dhammañca anusāsanti. Tesu eko ahetukavādī, eko issarakatavādī, eko pubbekatavādī, eko ucchedavādī, eko khattavijjavādī. Tesu ahetukavādī ‘‘ime sattā saṃsārasuddhikā’’ti mahājanaṃ uggaṇhāpesi. Issarakatavādī ‘‘ayaṃ loko issaranimmito’’ti mahājanaṃ uggaṇhāpesi. Pubbekatavādī ‘‘imesaṃ sattānaṃ sukhaṃ vā dukkhaṃ vā uppajjamānaṃ pubbekateneva uppajjatī’’ti mahājanaṃ uggaṇhāpesi. Ucchedavādī ‘‘ito paralokaṃ gato nāma natthi, ayaṃ loko ucchijjatī’’ti mahājanaṃ uggaṇhāpesi. Khattavijjavādī ‘‘mātāpitaropi māretvā attanova attho kātabbo’’ti mahājanaṃ uggaṇhāpesi. Te rañño vinicchaye niyuttā lañjakhādakā hutvā assāmikaṃ sāmikaṃ, sāmikaṃ assāmikaṃ karonti.

那位国王有五位大臣，为他解说世间利益与正法。他们当中，一人是无因论者（ahetukavādī），一人是自在天所造论者（issarakatavādī），一人是宿作因论者（pubbekatavādī），一人是断灭论者（ucchedavādī），一人是刹帝利明论者（khattavijjavādī）。无因论者教导众人说：“诸有情轮回清净。”自在天所造论者教导众人说：“此世界乃自在天所造。”宿作因论者教导众人说：“诸有情所生起的或乐或苦，皆由宿作而生。”断灭论者教导众人说：“从此处去到他世者并不存在，此世界将会断灭。”刹帝利明论者教导众人说：“即使杀害父母，也应为自己谋求利益。”他们被国王任命处理讼案，却成了收受贿赂者，把无主之物判为有主，把有主之物判为无主。

Athekadivasaṃ eko puriso kūṭaṭṭaparājito mahāsattaṃ bhikkhāya carantaṃ rājagehaṃ pavisantaṃ disvā vanditvā, ‘‘bhante, tumhe rājagehe bhuñjamānā vinicchayāmacce lañjaṃ gahetvā lokaṃ vināsente kasmā ajjhupekkhatha, idāni pañcahi amaccehi kūṭaṭṭakārakassa hatthato lañjaṃ gahetvā sāmikova samāno assāmiko kato’’ti paridevi. So [Pg.242] tasmiṃ kāruññavasena vinicchayaṃ gantvā dhammena vinicchinitvā sāmikaññeva sāmikaṃ akāsi. Mahājano ekappahāreneva mahāsaddena sādhukāraṃ adāsi. Rājā taṃ saddaṃ sutvā ‘‘kiṃsaddo nāmāya’’nti pucchitvā tamatthaṃ sutvā katabhattakiccaṃ mahāsattaṃ upanisīditvā pucchi – ‘‘bhante, ajja kira vo aṭṭo vinicchito’’ti. ‘‘Āma, mahārājā’’ti. ‘‘Bhante, tumhesu vinicchinantesu mahājanassa vuḍḍhi bhavissati, ito paṭṭhāya tumheva vinicchinathā’’ti. ‘‘Mahārāja, mayaṃ pabbajitā nāma, netaṃ kammaṃ amhākaṃ kamma’’nti. ‘‘Bhante, mahājane kāruññena kātuṃ vaṭṭati, tumhe sakaladivasaṃ mā vinicchinatha, uyyānato pana idhāgacchantā vinicchayaṭṭhānaṃ gantvā pātova cattāro aṭṭe vinicchinatha, bhutvā uyyānaṃ gacchantā cattāro, evaṃ mahājanassa vuḍḍhi bhavissatī’’ti. So tena punappunaṃ yāciyamāno ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā tato paṭṭhāya tathā akāsi.

某日，一个因欺诈案而败诉的人看见大士为托钵进入王宫，便上前礼拜，悲叹道：“尊者，您在王宫受食，为何对那些收受贿赂、败坏世间的审判大臣坐视不理？如今，五位大臣从行骗者手中收受贿赂，将有主之人判为无主。”大士出于对他的怜悯，便前往审判，依法裁决，使有主者重获其主权。大众齐声喝彩。国王听到那声音，便问：“这是什么声音？”得知此事后，国王用过饭，便坐到大士身边问道：“尊者，听说您今天审理了案件？”“是的，大王。”“尊者，若由您来审理，大众必将获益。从今以后，就请您来审理吧。”“大王，我们是出家人，这不是我们的工作。”“尊者，出于对大众的悲悯，您应当做。您不必整天审理，只需从园林来此的路上，早晨前往审判处审理四件案子，用过饭前往园林的路上再审理四件。如此，大众必将获益。”大士被他再三请求，便应允道：“好的。”从此便那样做了。

Kūṭaṭṭakārakā okāsaṃ na labhiṃsu. Tepi amaccā lañjaṃ alabhantā duggatā hutvā cintayiṃsu – ‘‘bodhiparibbājakassa vinicchinanakālato paṭṭhāya mayaṃ kiñci na labhāma, handa naṃ ‘rājaveriko’ti vatvā rañño antare paribhinditvā mārāpessāmā’’ti. Te rājānaṃ upasaṅkamitvā, ‘‘mahārāja, bodhiparibbājako tumhākaṃ anatthakāmo’’ti vatvā asaddahantena raññā ‘‘sīlavā esa ñāṇasampanno, na evaṃ karissatī’’ti vutte, ‘‘mahārāja, tena sakalanagaravāsino attano hatthe katvā kevalaṃ amheyeva pañca jane kātuṃ na sakkā, sace amhākaṃ vacanaṃ na saddahatha, tassa idhāgamanakāle parisaṃ olokethā’’ti āhaṃsu. Rājā ‘‘sādhū’’ti sīhapañjare ṭhito taṃ āgacchantaṃ olokento parivāraṃ disvā attano aññāṇena aṭṭakārakamanusse ‘‘tassa parivārā’’ti maññamāno bhijjitvā te amacce pakkosāpetvā ‘‘kinti karomā’’ti pucchi. ‘‘Gaṇhāpetha naṃ, devā’’ti. ‘‘Oḷārikaṃ aparādhaṃ apassantā kathaṃ gaṇhāmā’’ti. ‘‘Tena hi, mahārāja, pakatiparihāramassa hāpetha, taṃ parihāyantaṃ disvā paṇḍito paribbājako kassaci anārocetvā sayameva palāyissatī’’ti.

制造伪证者们没有了机会。那些大臣们得不到贿赂，生活困窘，便思忖道：“自从菩提行者(Bodhiparibbājaka)审理案件以来，我们什么都得不到。来，我们说他是‘国王的敌人’，在国王面前离间他，将他处死。”他们便去见国王，说道：“大王，菩提行者对您心怀不轨。”国王不信，说：“他持戒而有智慧，不会做这种事。”大臣们又说：“大王，他已将全城的居民都笼络于自己手中，唯独我们五个人无法掌控。如果您不信我们的话，等他来时，观察他的随从便知。”国王说：“好吧。”便站在狮子窗(sīhapañjara)旁，看着他前来。国王看到他的随从，因自己的无知，将那些前来诉讼的人误认为他的随从，便心生猜忌。他召来那些大臣问道：“我们该怎么办？”“陛下，逮捕他！”“没有见到明显的罪行，如何逮捕？”“既然如此，大王，那就撤销他平素的供养。看到供养被撤，那位贤智的行者不会告知任何人，自己就会逃走。”

Rājā ‘‘sādhū’’ti vatvā anupubbena tassa parihāraṃ parihāpesi. Paṭhamadivasaṃ tāva naṃ tucchapallaṅkeyeva nisīdāpesuṃ. So tucchapallaṅkaṃ disvāva [Pg.243] rañño paribhinnabhāvaṃ ñatvā sayameva uyyānaṃ gantvā taṃ divasameva pakkamitukāmo hutvāpi ‘‘ekantena ñatvā pakkamissāmī’’ti na pakkāmi. Athassa punadivase tucchapallaṅke nisinnassa raññopakatibhattañca aññañca gahetvā missakabhattaṃ adaṃsu. Tatiyadivase mahātalaṃ pavisituṃ adatvā sopānasīseyeva ṭhapetvā missakabhattaṃ adaṃsu. So tampi ādāya uyyānaṃ gantvā bhattakiccaṃ akāsi. Catutthadivase heṭṭhāpāsāde ṭhapetvā kaṇājakabhattaṃ adaṃsu. So tampi gahetvā uyyānaṃ gantvā bhattakiccaṃ akāsi. Rājā amacce pucchi – ‘‘bodhiparibbājako sakkāre parihāpitepi na pakkamati, kinti naṃ karomā’’ti? ‘‘Deva, na so bhattatthāya carati, chattatthāya pana carati. Sace bhattatthāya careyya, paṭhamadivasaṃyeva palāyeyyā’’ti. ‘‘Idāni kiṃ karomā’’ti? ‘‘Sve ghātāpetha naṃ, mahārājā’’ti. So ‘‘sādhū’’ti tesaññeva hatthe khagge ṭhapetvā ‘‘sve antaradvāre ṭhatvā pavisantassevassa sīsaṃ chinditvā khaṇḍākhaṇḍikaṃ katvā kañci ajānāpetvā vaccakuṭiyaṃ pakkhipitvā nhatvā āgaccheyyāthā’’ti āha. Te ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā ‘‘sve āgantvā evaṃ karissāmā’’ti aññamaññaṃ vicāretvā evaṃ attano nivesanaṃ agamaṃsu.

国王说：“好！”便逐步减少对他的供养。第一天，他们只让他坐在空座上。他看到那空座，就知道国王心意已变，虽然当天就想去园林，但心想：“待彻底了解后方离去”，所以没有离开。第二天，当他坐在空座上时，他们给他送来国王日常的食物与他物混合的饭食。第三天，他们不让他进入大厅，只让他站在阶梯顶端，给他混合饭食。他还是带着食物去园林用膳。第四天，他们让他待在下层宫殿，给他掺杂米糠的饭食。他还是带着食物去园林用膳。国王问大臣们：“这位菩提行者即使供养减少也不离开，我们该怎么办呢？”大臣回答：“陛下，他并非为食物而行，而是为王权而行。如果为食物而行，第一天就会逃走。”国王问：“现在该怎么办？”大臣说：“明日就杀了他，大王。”国王说：“好！”便将刀剑置于他们手中，吩咐道：“明日守在内门，等他进来时就砍下他的头，剁成碎块，不要让任何人知道，扔进厕所里，然后沐浴回来。”他们答应道：“遵命！”彼此商议：“明日来了就这么做”，然后各自回家。

Rājāpi sāyaṃ bhuttabhojano sirisayane nipajjitvā mahāsattassa guṇe anussari. Athassa tāvadeva soko uppajji, sarīrato sedā mucciṃsu, sayane assāsaṃ alabhanto aparāparaṃ parivatti. Athassa aggamahesī upanipajji, so tāya saddhiṃ sallāpamattampi na kari. Atha naṃ sā ‘‘kiṃ nu kho, mahārāja, sallāpamattampi na karotha, api nu kho me koci aparādho atthī’’ti pucchi. ‘‘Natthi devi, apica kho bodhiparibbājako kira amhākaṃ paccatthiko jātoti tassa sve ghātanatthāya pañca amacce āṇāpesiṃ, te pana naṃ māretvā khaṇḍākhaṇḍikaṃ katvā vaccakūpe pakkhipissanti, so pana amhākaṃ dvādasa saṃvaccharāni bahuṃ dhammaṃ desesi, ekāparādhopissa mayā paccakkhato na diṭṭhapubbo, parapattiyena hutvā tassa mayā vadho āṇatto, tena kāraṇena socāmī’’ti. Atha naṃ sā ‘‘sace te deva so paccatthiko jāto, taṃ ghātento kiṃ socasi, paccatthikaṃ nāma puttampi ghātetvā attano sotthibhāvo kātabbova, mā socitthā’’ti assāsesi. So tassā vacanena paṭiladdhassāso niddaṃ okkami.

国王用完晚餐躺在华丽的卧榻上，忆念着大士的功德。这时他突然生起忧愁，身上冒出汗水，在卧榻上辗转反侧，无法安息。于是王后靠近他，他却连一句交谈都未曾有。王后问道：“大王啊，您为何连一句交谈都不肯，莫非我有什么过错吗？”国王回答：“没有，王后。只是听说那位菩提行者成了我们的仇敌，我已命令五位大臣明日去杀他，他们将杀了他，并碎尸万段扔进粪坑。可是这位行者十二年来为我们宣说了许多法，我从未亲眼见过他有任何过失。只因听信他人之言，我便下令处死他，为此我感到忧伤。”王后安慰他说：“陛下啊，既然他成了仇敌，杀他有何可忧伤？即使是儿子，若是仇敌也应杀掉以保全自己，不要忧伤了。”国王听了她的话，恢复些许安息，便睡着了。

Tasmiṃ [Pg.244] khaṇe koleyyako piṅgalasunakho taṃ kathaṃ sutvā ‘‘sve mayā attano balenassa jīvitaṃ dātuṃ vaṭṭatī’’ti cintetvā punadivase pātova pāsādā oruyha mahādvāraṃ āgantvā ummāre sīsaṃ katvā mahāsattassa āgamanamaggaṃ olokentova nipajji. Tepi amaccā pātova khaggahatthā āgantvā dvārantare aṭṭhaṃsu. Bodhisattopi velaṃ sallakkhetvā uyyānā nikkhamma rājadvāraṃ āgañchi. Atha naṃ sunakho disvā mukhaṃ vivaritvā catasso dāṭhā dassetvā ‘‘kiṃ tvaṃ, bhante, jambudīpatale aññattha bhikkhaṃ na labhasi, amhākaṃ rājā tava māraṇatthāya pañca amacce khaggahatthe dvārantare ṭhapesi, mā tvaṃ nalāṭena maccuṃ gahetvā āgami, sīghaṃ pakkamā’’ti mahāsaddena viravi. So sabbarutaññutāya tamatthaṃ ñatvā tatova nivattitvā uyyānaṃ gantvā pakkamanatthāya parikkhāre ādiyi. Rājā sīhapañjare ṭhito taṃ āgacchantaṃ gacchantañca disvā ‘‘sace ayaṃ mama paccatthiko bhaveyya, uyyānaṃ gantvā balaṃ sannipātāpetvā kammasajjo bhavissati. No ce, attano parikkhāre gahetvā gamanasajjo bhavissati, jānissāmi tāvassa kiriya’’nti uyyānaṃ gantvā mahāsattaṃ attano parikkhāre ādāya ‘‘gamissāmī’’ti paṇṇasālato nikkhantaṃ caṅkamanakoṭiyaṃ disvāva vanditvā ekamantaṃ ṭhito paṭhamaṃ gāthamāha –

那时，一只柯莱雅迦(koleyyaka)种的黄狗听了那些话，心想：“明天我应该用自己的力量救他的性命。”第二天清早，它从楼阁下来，到大门口，把头靠在门槛上，望着菩萨要来的路躺卧着。那些大臣也清早拿着剑来到门边站着。菩萨也观察到时机已到，从花园出来走向王宫大门。那狗看见他，就张开嘴露出四颗獠牙，大声喊道：“尊者啊！难道你在瞻部洲其他地方得不到食物吗？我们的国王为了杀你，派了五个持剑大臣站在门边。你不要迎头走向死亡，快走吧！”菩萨因为懂得一切声音的意思，明白其中的含义，就从那里转身回花园，收拾行囊准备离开。国王站在狮子窗里，看见他来来去去，心想：“如果这是我的仇敌，就会去花园召集军队准备作战；如果不是，就会收拾行囊准备离开。我要观察他的行动。”于是他去到花园，看见大士收拾好自己的行囊，正想着“我要走了”而从茅蓬出来，走到了经行道的尽头。国王见状，便上前行礼，立于一旁，说了第一首偈：

124.

124.

‘‘Kiṃ nu daṇḍaṃ kimajinaṃ, kiṃ chattaṃ kimupāhanaṃ;

Kimaṅkusañca pattañca, saṅghāṭiñcāpi brāhmaṇa;

Taramānarūpohāsi, kiṃ nu patthayase disa’’nti.

“婆罗门，为何执杖与鹿皮，为何持伞与鞋履，为何携钩、钵盂与僧伽梨？汝今行色匆匆，意欲去往何方？”

Tassattho – bhante, pubbe tvaṃ amhākaṃ gharaṃ āgacchanto daṇḍādīni na gaṇhāsi, ajja pana kena kāraṇena daṇḍañca ajinañca chattūpāhanañca mattikapasibbakolambanaaṅkusañca mattikapattañca saṅghāṭiñcāti sabbepime parikkhāre taramānarūpo gaṇhāsi, kataraṃ nu disaṃ patthesi, kattha gantukāmosīti pucchi.

其义为：尊者，您以前来我们家时，从不拿手杖等物。今天是什么原因，把手杖、兽皮、伞、鞋履、土袋、挂绳、钩子、土钵和僧伽梨等所有这些资具，都匆匆忙忙地拿上了呢？您想去哪个方向？打算去哪里？

Taṃ sutvā mahāsatto ‘‘ayaṃ attanā katakammaṃ na jānātīti maññati, jānāpessāmi na’’nti dve gāthā abhāsi –

大士听后，心想：“此人以为我不知其所为，我当令其知晓。”于是说了两首偈颂：

125.

125.

‘‘Dvādasetāni vassāni, vusitāni tavantike;

Nābhijānāmi soṇena, piṅgalenābhikūjitaṃ.

“十二年间，我住于你处；未曾听闻黄狗如此吠叫。”

126.

126.

‘‘Svāyaṃ [Pg.245] dittova nadati, sukkadāṭhaṃ vidaṃsayaṃ;

Tava sutvā sabhariyassa, vītasaddhassa maṃ patī’’ti.

“它如今盛气凌人地吼叫，露出雪白獠牙；只因听闻你和你妻子，对我已失去信心。”

Tattha abhikūjitanti etena tava sunakhena evaṃ mahāviravena viravitaṃ na jānāmi. Ditto vāti dappito viya. Sabhariyassāti tava sabhariyassa mama māraṇatthāya pañcannaṃ amaccānaṃ āṇattabhāvaṃ kathentassa sutvā ‘‘kiṃ tvaṃ aññattha bhikkhaṃ na labhasi, raññā te vadho āṇatto, idha māgacchī’’ti dittova nadati. Vītasaddhassa maṃ patīti mamantare vigatasaddhassa tava vacanaṃ sutvā eva nadatīti āha.

此中，“abhikūjitaṃ”是说：我不知道你的狗曾发出如此大的吼叫声。“Ditto vā”是说：好像很骄傲。“Sabhariyassā”是说：听闻你和你妻子说起已下令五位大臣要杀我之后，它就“难道你在别处得不到食物吗？国王已下令处死你，别来这里！”这样盛气凌人地吼叫。“Vītasaddhassa maṃ patī”是说：听闻对我失去信心的你的话语后，它才那样吼叫。

Tato rājā attano dosaṃ sampaṭicchitvā taṃ khamāpento catutthaṃ gāthamāha –

国王于是承认了自己的过错，请求他的宽恕，并说了第四首偈颂：

127.

127.

‘‘Ahu esa kato doso, yathā bhāsasi brāhmaṇa;

Esa bhiyyo pasīdāmi, vasa brāhmaṇa māgamā’’ti.

“婆罗门，这确实是我的过错，正如你所说；我对你更加生起信心，婆罗门，请留下来，不要离开。”

Tattha bhiyyoti saccaṃ mayā evaṃ āṇattaṃ, ayaṃ me doso, esa panāhaṃ idāni adhikataraṃ tayi pasīdāmi, idheva vasa, mā aññattha gamīti.

在此，“更加”(bhiyyo)是指：我确实如此命令了，这是我的过错，但我现在对你更加生起信心，就住在这里，不要去别处。

Taṃ sutvā mahāsatto, ‘‘mahārāja, paṇḍitā nāma tādisena parapattiyena apaccakkhakārinā saddhiṃ na vasantī’’ti vatvā tassa anācāraṃ pakāsento āha –

听闻此言，大士说道：“大王啊，所谓的智者，不会与那种轻信传言、行事不亲见的人同住。”为了揭露他的不当行为，继续说道——

128.

128.

‘‘Sabbaseto pure āsi, tatopi sabalo ahu;

Sabbalohitako dāni, kālo pakkamituṃ mama.

“最初我的饭食是纯白的，之后变成了混杂的；现在则变成了全红色，是我离开的时候了。

129.

129.

‘‘Abbhantaraṃ pure āsi, tato majjhe tato bahi;

Purā niddhamanā hoti, sayameva vajāmahaṃ.

“最初我在内殿就座，然后在中厅，然后是外面；在被驱逐之前，我自己离开。

130.

130.

‘‘Vītasaddhaṃ na seveyya, upadānaṃvanodakaṃ;

Sacepi naṃ anukhaṇe, vāri kaddamagandhikaṃ.

“无信之人莫亲近，犹如林中之水；纵令再三去挖掘，其水亦是泥臭味。”

131.

131.

‘‘Pasannameva seveyya, appasannaṃ vivajjaye;

Pasannaṃ payirupāseyya, rahadaṃvudakatthiko.

“应亲近有信者，远离无信者；应承侍有信者，犹如求水者趋于深潭。”

132.

132.

‘‘Bhaje bhajantaṃ purisaṃ, abhajantaṃ na bhajjaye;

Asappurisadhammo so, yo bhajantaṃ na bhajjati.

“应交往那交往自己的人，不交往那不交往自己的人；凡不交往那交往自己的人，此乃非善士之法。”

133.

133.

‘‘Yo [Pg.246] bhajantaṃ na bhajati, sevamānaṃ na sevati;

Sa ve manussapāpiṭṭho, migo sākhassito yathā.

“凡不亲近那亲近自己的人，不侍奉那侍奉自己的人，他实是人中最卑劣者，犹如离枝之猴。”

134.

134.

‘‘Accābhikkhaṇasaṃsaggā, asamosaraṇena ca;

Etena mittā jīranti, akāle yācanāya ca.

“因过于频繁的交往，与长久不相聚，以及不合时宜的索求，友谊由此而衰败。”

135.

135.

‘‘Tasmā nābhikkhaṇaṃ gacche, na ca gacche cirāciraṃ;

Kālena yācaṃ yāceyya, evaṃ mittā na jīyare.

“是故，不应往来太频繁，亦不应长久不相见；应在适当时机请求，如是则友谊不衰败。”

136.

136.

‘‘Aticiraṃ nivāsena, piyo bhavati appiyo;

Āmanta kho taṃ gacchāma, purā te homa appiyā’’ti.

“久住情疏意转薄，亲爱之人亦生厌；今朝欲向君辞别，莫待厌弃我先觉。”

Tattha sabbasetoti, mahārāja, paṭhamameva tava nivesane mama odano sabbaseto ahosi, yaṃ tvaṃ bhuñjasi, tameva dāpesīti attho. Tatoti tato pacchā paribhedakānaṃ vacanaṃ gahetvā tava mayi virattakāle sabalo missakodano jāto. Dānīti idāni sabbalohitako jāto. Kāloti aguṇaññussa tava santikā idāni mama pakkamituṃ kālo. Abbhantaranti paṭhamaṃ mama abbhantaraṃ āsanaṃ āsi, alaṅkatamahātalamhi ussitasetacchatte rājapallaṅkeyeva maṃ nisīdāpesuṃ. Majjheti sopānamatthake. Purā niddhamanā hotīti yāva gīvāyaṃ gahetvā nikkaḍḍhanā na hoti.

在此，大王，所谓“全白”，是指最初在您的住所，我的米饭是全白的，意思是您让人给我吃您所吃的同样的饭。所谓“其后”，是指在那之后，听信了离间者的话，在您对我心生厌离时，米饭变成了斑驳的杂米饭。所谓“如今”，是指现在变成了全红色。所谓“是时候了”，是指现在是我该离开您这位不知恩者的时候了。所谓“在内”(abbhantara)，是指最初我的座位在内室，在装饰华丽的地面上，于高举的白伞之下，他们让我坐在国王的宝座上。所谓“在中间”，是指在台阶顶上。所谓“在被驱出之前”，是指在被抓住脖子拖出去之前。

Anukhaṇeti sacepi anudakaṃ udapānaṃ patto puriso udakaṃ apassanto kalalaṃ viyūhitvā anukhaṇeyya, tathāpi taṃ vāri kaddamagandhikaṃ bhaveyya, amanuññatāya na piveyya, tatheva vītasaddhaṃ payirupāsantena laddhapaccayāpi parittā ceva lūkhā ca, amanuññā aparibhogārahāti attho. Pasannanti patiṭṭhitasaddhaṃ. Rahadanti gambhīraṃ mahārahadaṃ. Bhajantanti attānaṃ bhajantameva bhajeyya. Abhajantanti paccatthikaṃ. Na bhajjayeti na bhajeyya. Na bhajjatīti yo puriso attānaṃ bhajantaṃ hitacittaṃ puggalaṃ na bhajati, so asappurisadhammo nāmāti. Manussapāpiṭṭhoti manussalāmako patikuṭṭho sabbapacchimako. Sākhassitoti makkaṭo.

“随之挖掘”(anukhaṇeti)是指：即便有人到了无水之井，不见有水，拨开烂泥继续挖掘，那水也会有泥味，因其难闻而无法饮用。同样地，侍奉无信之人，即使获得资具，也既少又粗劣，令人不悦，不适于享用，此即其义。“有信者”(pasanna)是指有稳固信心者。“湖”(rahada)是指甚深的大湖。“交往”(bhajanta)是指应交往那交往自己的人。“不交往者”(abhajanta)是指敌对者。“不应交往”(na bhajjaye)就是不应交往。“他不交往”是指：若有某人，不与怀着善意交往自己的人(puggala)交往，他即名为非善士之法。“人中最卑劣者”(manussapāpiṭṭho)是指卑劣、可鄙、最末等的人。“依于树枝者”(sākhassito)是指猴子。

Accābhikkhaṇasaṃsaggāti [Pg.247] ativiya abhiṇhasaṃsaggena. Akāleti ayuttappattakāle parassa piyabhaṇḍaṃ yācanāya mittā jīranti nāma, tvampi aticiraṃ nivāsena mayi mittiṃ bhindi. Tasmāti yasmā accābhikkhaṇasaṃsaggena asamosaraṇena ca mittā jīranti, tasmā. Cirāciranti cirakālaṃ vītināmetvā ciraṃ na gacche na upasaṅkameyya. Yācanti yācitabbaṃ bhaṇḍakaṃ yuttakāle yāceyya. Na jīyareti evaṃ mittā na jīranti. Purā te homa appiyāti yāva tava appiyā na homa, tāva āmantetvāva taṃ gacchāmāti.

“因过于频繁的交往”是指通过非常频繁的接触。“因不合时宜”是指在不当之时向他人索求喜爱之物，友谊确实会因此衰败；你也因久住而破坏了与我的友谊。“是故”是指：因为友谊会因过于频繁的交往和不相聚而衰败，所以……。“长久”(cirāciraṃ)是指，久别之后，不应（前往）逗留太久，不应（频繁）走近。“请求”是指应在适当的时候请求所需之物。“不衰败”是指如是则友谊不衰败。“在我们变得令您不悦之前”是指：在我们尚未变得令您不悦之时，我们就向您告辞离开了。

Rājā āha –

国王说：

137.

137.

‘‘Evaṃ ce yācamānānaṃ, añjaliṃ nāvabujjhasi;

Paricārakānaṃ sataṃ, vacanaṃ na karosi no;

Evaṃ taṃ abhiyācāma, puna kayirāsi pariyāya’’nti.

“倘若您不理解我们这般请求者的合掌，不听从我们百名侍者的言语；我们如此恳求您，愿您能再度光临。”

Tattha nāvabujjhasīti sace, bhante, evaṃ yācantena mayā kataṃ añjaliṃ na jānāsi, na paṭiggaṇhasīti attho. Pariyāyanti puna idhāgamanāya ekavāraṃ kareyyāsīti yācati.

在此，“您不理解”是指：尊者，倘若您不知道、不接受我如此请求所作的合掌，此即其义。“再度（光临）”(pariyāya)是指他请求：“愿您为再度来此创造一次机会”。

Bodhisatto āha –

菩萨说：

138.

138.

‘‘Evaṃ ce no viharataṃ, antarāyo na hessati;

Tuyhaṃ vāpi mahārāja, mayhaṃ vā raṭṭhavaddhana;

Appeva nāma passema, ahorattānamaccaye’’ti.

“大王，增进国土者！倘若我们如此（各自）而住，则对您我二人都不会有障碍；或许在日夜流逝之后，我们能再相见。”

Tattha evaṃ ce noti sace, mahārāja, evaṃ nānā hutvā viharantānaṃ amhākaṃ antarāyo na hessati, tuyhaṃ vā mayhaṃ vā jīvitaṃ pavattissatīti dīpeti. Passemāti api nāma passeyyāma.

在此，“如果我们如此”表明：大王，如果我们像这样分开居住而没有障碍，那么您的生命或我的生命将会延续。“我们能相见”是指：或许我们能相见。

Evaṃ vatvā mahāsatto rañño dhammaṃ desetvā ‘‘appamatto hohi, mahārājā’’ti vatvā uyyānā nikkhamitvā ekasmiṃ sabhāgaṭṭhāne bhikkhāya caritvā bārāṇasito nikkhamma anupubbena himavantokāsameva gantvā kiñci kālaṃ vasitvā puna otaritvā ekaṃ paccantagāmaṃ nissāya araññe vasi. Tassa pana gatakālato paṭṭhāya te amaccā puna vinicchaye nisīditvā vilopaṃ karontā cintayiṃsu – ‘‘sace mahābodhiparibbājako punāgamissati, jīvitaṃ no natthi, kiṃ nu khvassa anāgamanakāraṇaṃ kareyyāmā’’ti. Atha [Pg.248] nesaṃ etadahosi – ‘‘ime sattā paṭibaddhaṭṭhānaṃ nāma jahituṃ na sakkonti, kiṃ nu khvassa idha paṭibaddhaṭṭhāna’’nti. Tato ‘‘rañño aggamahesī’’ti ñatvā ‘‘ṭhānaṃ kho panetaṃ vijjati, yaṃ so imaṃ nissāya āgaccheyya, paṭikacceva naṃ mārāpessāmā’’ti te rājānaṃ etadavocuṃ – ‘‘deva, imasmiṃ divase nagare ekā kathā sūyatī’’ti. ‘‘Kiṃ kathā nāmā’’ti? ‘‘Mahābodhiparibbājako ca kira devī ca aññamaññaṃ sāsanapaṭisāsanaṃ pesentī’’ti. ‘‘Kinti katvā’’ti? Tena kira deviyā pesitaṃ ‘‘sakkā nu kho attano balena rājānaṃ mārāpetvā mama setacchattaṃ dātu’’nti. Tāyapissa pesitaṃ ‘‘rañño māraṇaṃ nāma mama bhāro, mahābodhiparibbājako khippaṃ āgacchatū’’ti rājā tesaṃ punappunaṃ kathentānaṃ saddahitvā ‘‘idāni kiṃ kattabba’’nti pucchitvā ‘‘deviṃ māretuṃ vaṭṭatī’’ti vutte anupaparikkhitvāva ‘‘tena hi naṃ tumheva māretvā khaṇḍākhaṇḍikaṃ chinditvā vaccakūpe khipathā’’ti āha. Te tathā kariṃsu. Tassā māritabhāvo sakalanagare pākaṭo ahosi.

大士说完这话，为国王说法后，说道：“大王，当保持不放逸！”说完便离开了园林。他在一个合适的地方乞食后，离开波罗奈(Bārāṇasī)，次第行至雪山(Himavanta)一带，在那里住了一段时间，然后又下来，依止一个边境村庄，住在森林里。然而，自他离开后，那些大臣再度坐上审判席，贪赃枉法，他们心想：“如果大菩提游方者(Mahābodhiparibbājaka)再回来，我们就没命了。我们该怎么做才能让他不回来呢？”于是他们想到：“众生无法舍弃其执着之处，他在这里有什么执着之处呢？”随后他们得知是“国王的首席王后”，便想：“这确实是个能让他因此回来的缘由，我们应先下手为强，杀了她。”于是他们对国王说：“陛下，今天城里有个传闻。”“什么传闻？”“据说大菩提游方者和王后在互通消息。”“怎么说？”“据说他派人给王后传话说：‘能否凭你的力量杀死国王，把白伞盖给我？’而她也回话说：‘杀死国王是我的责任，愿大菩提游方者速速前来。’”国王听他们一再地说，便相信了，问道：“现在该怎么办？”当他们说“应该处死王后”时，国王不加详查便说：“那么你们就把她杀了，剁成碎块，扔到粪坑里去。”他们便照做了。她被杀之事，全城皆知。

Athassā cattāro puttā ‘‘iminā no niraparādhā mātā māritā’’ti rañño paccatthikā ahesuṃ. Rājā mahābhayappatto ahosi. Mahāsatto paramparāya taṃ pavattiṃ sutvā cintesi – ‘‘ṭhapetvā maṃ añño te kumāre saññāpetvā pitaraṃ khamāpetuṃ samattho nāma natthi, rañño ca jīvitaṃ dassāmi, kumāre ca pāpato mocessāmī’’ti. So punadivase paccantagāmaṃ pavisitvā manussehi dinnaṃ makkaṭamaṃsaṃ khāditvā tassa cammaṃ yācitvā gahetvā assamapade sukkhāpetvā niggandhaṃ katvā nivāsesipi pārupesipi aṃsepi ṭhapesi. Kiṃkāraṇā? ‘‘Bahūpakāro me’’ti vacanatthāya. So taṃ cammaṃ ādāya anupubbena bārāṇasiṃ gantvā kumāre upasaṅkamitvā ‘‘pitughātakakammaṃ nāma dāruṇaṃ, taṃ vo na kātabbaṃ, ajarāmaro satto nāma natthi, ahaṃ tumhe aññamaññaṃ samagge karissāmicceva āgato, tumhe mayā pahite sāsane āgaccheyyāthā’’ti kumāre ovaditvā antonagare uyyānaṃ pavisitvā makkaṭacammaṃ attharitvā silāpaṭṭe nisīdi.

那时，她的四个儿子因“我们的无罪母亲被他所杀”而成为国王的仇敌。国王陷入了极大的恐惧之中。大士辗转听闻此事后，心想：“除了我，没有人能说服这些王子，让他们与父亲和解。我要保全国王的性命，也要让王子们免造恶业。”第二天，他进入边境村庄，吃了人们给他的猴肉，并讨来那张猴皮。他将猴皮带回修行处，晒干并去除异味后，把猴皮穿在身上，既作下衣，也作上衣，还搭在肩上。为何如此？是为了能说：“它对我助益良多。”他带着那张猴皮，次第来到波罗奈，去到王子们那里劝诫道：“弑父是极重的恶业，你们不应为之。世上没有不老不死的众生。我来此正是为了使你们父子和解，你们应在我派人传讯时前来。”劝诫完王子们后，他进入城内园林，铺开猴皮，坐在一块石板上。

Atha naṃ uyyānapālako disvā vegena gantvā rañño ārocesi. Rājā sutvāva sañjātasomanasso hutvā te amacce ādāya [Pg.249] tattha gantvā mahāsattaṃ vanditvā ekamantaṃ nisīditvā paṭisanthāraṃ kātuṃ ārabhi. Mahāsatto tena saddhiṃ asammoditvā makkaṭacammameva parimajji. Atha naṃ evamāha – ‘‘bhante, tumhe maṃ akathetvā makkaṭacammameva parimajjatha, kiṃ vo idaṃ mayā bahūpakāratara’’nti? ‘‘Āma mahārāja, bahūpakāro me esa vānaro, ahamassa piṭṭhe nisīditvā vicariṃ, ayaṃ me pānīyaghaṭaṃ āhari, vasanaṭṭhānaṃ sammajji, ābhisamācārikavattapaṭivattaṃ mama akāsi, ahaṃ pana attano dubbalacittatāya assa maṃsaṃ khāditvā cammaṃ sukkhāpetvā attharitvā nisīdāmi ceva nipajjāmi ca, evaṃ bahūpakāro esa mayha’’nti. Iti so tesaṃ vāde bhindanatthāya vānaracamme vānaravohāraṃ āropetvā taṃ taṃ pariyāyaṃ sandhāya imaṃ kathaṃ kathesi. So hi tassa nivutthapubbattā ‘‘piṭṭhe nisīditvā vicari’’nti āha; taṃ aṃse katvā pānīyaghaṭassa āhaṭapubbattā ‘‘pānīyaghaṭaṃ āharī’’ti āha; tena cammena bhūmiyaṃ sammaṭṭhapubbattā ‘‘vasanaṭṭhānaṃ sammajjī’’ti āha; nipannakāle tena cammena piṭṭhiyā, akkantakāle pādānaṃ phuṭṭhapubbattā ‘‘vattapaṭivattaṃ me akāsī’’ti āha. Chātakāle pana tassa maṃsaṃ labhitvā khāditattā ‘‘ahaṃ pana attano dubbalacittatāya tassa maṃsaṃ khādi’’nti āha.

这时，园丁看见他，赶紧跑去报告国王。国王一听就心生欢喜，带着大臣们去到那里，向大士顶礼后坐在一旁，开始与他寒暄。大士却不与他交谈，只是抚摸那张猴皮。国王就问：“尊者，您不与我说话，只顾摸猴皮，难道它比我对您更有恩惠吗？”大士回答：“正是，大王。这只猴子对我有大恩。我曾坐在它背上行走，它为我取来水罐，打扫住处，事事周到地照料我。而我却因为自己心志薄弱，吃了它的肉，把皮晒干铺着，或坐或卧。它对我的恩惠就是这样大。”就这样，大士为了破除他们的论点，便将猴子的行为加于猴皮之上，针对各种情况说了这番话。他说“我曾坐在它背上行走”，是因他曾穿戴此皮而住；他说“它为我取来水罐”，是因他曾将此皮搭在肩上取水；他说“它打扫住处”，是因他曾用此皮扫地；他说“它事事周到地照料我”，是因躺卧时此皮接触后背，行走时此皮接触双脚。至于说“我却因为自己心志薄弱，吃了它的肉”，则是因为饥饿时曾得到它的肉而食。

Taṃ sutvā te amaccā ‘‘pāṇātipāto tena kato’’ti saññāya ‘‘passatha, bho, pabbajitassa kammaṃ, makkaṭaṃ kira māretvā maṃsaṃ khāditvā cammaṃ gahetvā vicaratī’’ti pāṇiṃ paharitvā parihāsamakaṃsu. Mahāsatto te tathā karonte disvā ‘‘ime attano vādabhedanatthāya mama cammaṃ ādāya āgatabhāvaṃ na jānanti, jānāpessāmi ne’’ti ahetukavādiṃ tāva āmantetvā pucchi – ‘‘āvuso, tvaṃ kasmā maṃ parihasasī’’ti? ‘‘Mittadubbhikammassa ceva pāṇātipātassa ca katattā’’ti. Tato mahāsatto ‘‘yo pana gatiyā ceva diṭṭhiyā ca te saddahitvā evaṃ kareyya, tena kiṃ dukkaṭa’’nti tassa vādaṃ bhindanto āha –

那些大臣听了后，便认为“杀生是他做的”，于是拍手嘲笑道：“诸位请看，这出家人的行为！据说他杀了猴子，吃了猴肉，还拿了猴皮到处走！”大士见他们这样，心想：“这些人不知道我是为了破除他们的论点才带着这张皮来的，我要让他们明白。”于是先叫来那个无因论者，问道：“贤友，你为何嘲笑我？”对方回答说：“因为你既背叛朋友又犯了杀生之罪。”于是大士为了破除他的论调，说道：“如果有人相信你的学说和见解，并且照此而行，那又有什么恶作呢？”

139.

139.

‘‘Udīraṇā ce saṃgatyā, bhāvāyamanuvattati;

Akāmā akaraṇīyaṃ vā, karaṇīyaṃ vāpi kubbati;

Akāmakaraṇīyamhi, kvidha pāpena lippati.

若言行乃偶然聚合，皆随本性而流转；不欲为而为不应为，或亦为彼所应为；于此非自愿所为中，谁复为罪恶所染？

140.

140.

‘‘So [Pg.250] ce attho ca dhammo ca, kalyāṇo na ca pāpako;

Bhoto ce vacanaṃ saccaṃ, suhato vānaro mayā.

若义法如是，是善而非恶；君言若为实，我猴已善杀。

141.

141.

‘‘Attano ce hi vādassa, aparādhaṃ vijāniyā;

Na maṃ tvaṃ garaheyyāsi, bhoto vādo hi tādiso’’ti.

若知自论之过失，汝则不应责于我，因君之立论亦如是。

Tattha udīraṇāti kathā. Saṃgatyāti saṃgatiyā channaṃ abhijātīnaṃ taṃ taṃ abhijātiṃ upagamanena. Bhāvāyamanuvattatīti bhāvena anuvattati, karaṇatthe sampadānaṃ. Akāmāti akāmena anicchāya. Akaraṇīyaṃ vā karaṇīyaṃ vāpīti akattabbaṃ pāpaṃ vā kattabbaṃ kusalaṃ vā. Kubbatīti karoti. Kvidhāti ko idha. Idaṃ vuttaṃ hoti – tvaṃ ahetukavādī ‘‘natthi hetu natthi paccayo sattānaṃ saṃkilesāyā’’tiādidiṭṭhiko, ayaṃ loko saṃgatiyā ceva sabhāvena ca anuvattati pariṇamati, tattha tattha sukhadukkhaṃ paṭisaṃvedeti. Akāmakova pāpaṃ vā puññaṃ vā karotīti vadasi, ayaṃ tava udīraṇā sace tathā, evaṃ sante akāmakaraṇīyasmiṃ attano dhammatāya pavattamāne pāpe ko idha satto pāpena lippati, sace hi attanā akatena pāpena lippati, na koci na lippeyyāti.

此处，“言说”即是言论。“结合”是指六种出身的结合，各自趋向相应的出身。“随自性而转”是指随其自性而转，此处为格作具格用。“非自愿”是指非自愿地、不情愿地。“不应作或应作”是指不应作的恶或应作的善。“作”即是造作。“谁在此”即是谁在此处。此言意谓——你乃无因论者(ahetukavādī)，持“无因无缘令众生杂染”等见，认为此世间仅因结合与自性而流转、变化，于其中感受苦乐。你说众生非自愿地造作恶或福，此即是你的言论。倘若如此，那么在非自愿的造作中，当恶依其自法发生时，此处有哪个有情会为恶所染？若会因自己未造之恶而受染，则无人不被染污。

So ceti so ahetukavādasaṅkhāto tava bhāsitattho ca atthajotako dhammo ca kalyāṇo na ca pāpako. ‘‘Ahetū appaccayā sattā saṃkilissanti, sukhadukkhaṃ paṭisaṃvediyantī’’ti idaṃ bhoto vacanaṃ saccaṃ ce, suhato vānaro mayā, ko ettha mama dosoti attho. Vijāniyāti, samma, sace hi tvaṃ attano vādassa aparādhaṃ jāneyyāsi, na maṃ garaheyyāsi. Kiṃkāraṇā? Bhoto vādo hi tādiso, tasmā ayaṃ mama vādaṃ karotīti maṃ pasaṃseyyāsi, attano pana vādaṃ ajānanto maṃ garahasīti.

你所说的，即那被称为无因论的义理，如果它既能阐明意义，又是善法而非恶法；如果你那句“众生无因无缘而杂染，感受苦乐”的话是真的，那么猴子被我善杀了，这其中我有什么过错呢？朋友，你应该知道，如果你知道自己学说的过失，就不会责备我了。为什么呢？因为你的学说就是如此。因此，你应该赞扬我，认为“他正在实践我的学说”，但你却不了解自己的学说，反而责备我。

Evaṃ mahāsatto taṃ niggaṇhitvā appaṭibhāṇaṃ akāsi. Sopi rājaparisati maṅkubhūto pattakkhandho nisīdi. Mahāsattopi tassa vādaṃ bhinditvā issarakatavādiṃ āmantetvā ‘‘tvaṃ, āvuso, maṃ kasmā parihasasi, yadi issaranimmitavādaṃ sārato paccesī’’ti vatvā āha –

就这样，大士折服了他，使他哑口无言。那人也在国王的会众中羞愧地垂肩而坐。大士破了他的论点后，又对自在所作论者(issarakatavādin)说：“贤友，你为何嘲笑我？如果你真的信受自在所造论(issaranimmitavāda)。”说完，他说道：

142.

142.

‘‘Issaro sabbalokassa, sace kappeti jīvitaṃ;

Iddhiṃ byasanabhāvañca, kammaṃ kalyāṇapāpakaṃ;

Niddesakārī puriso, issaro tena lippati.

“若自在天为一切世间，安排生命、兴盛与衰败，以及善恶之业；人只是奉命行事者，自在天因此而受染。”

143.

143.

‘‘So [Pg.251] ce attho ca dhammo ca, kalyāṇo na ca pāpako;

Bhoto ce vacanaṃ saccaṃ, suhato vānaro mayā.

“若彼义与法，是善而非恶，若尊者之言为实，则我已善杀此猴。”

144.

144.

‘‘Attano ce hi vādassa, aparādhaṃ vijāniyā;

Na maṃ tvaṃ garaheyyāsi, bhoto vādo hi tādiso’’ti.

“若你自知己论之过，则不应责备于我，因尊者之论本如此。”

Tattha kappeti jīvitanti sace brahmā vā añño vā koci issaro ‘‘tvaṃ kasiyā jīva, tvaṃ gorakkhenā’’ti evaṃ sabbalokassa jīvitaṃ saṃvidahati vicāreti. Iddhiṃ byasanabhāvañcāti issariyādibhedā iddhiyo ca ñātivināsādikaṃ byasanabhāvañca sesañca kalyāṇapāpakaṃ kammaṃ sabbaṃ yadi issarova kappeti karoti. Niddesakārīti yadi tassa niddesaṃ āṇattimeva seso yo koci puriso karoti, evaṃ sante yo koci puriso pāpaṃ karoti, tassa issarena katattā issarova tena pāpena lippati. Sesaṃ purimanayeneva veditabbaṃ. Yathā ca idha, evaṃ sabbattha.

其中，“安排生命”是指：若梵天(Brahmā)或其他某个自在天说：‘你当以耕田为生，你当以牧牛为生’，如此为一切世间安排、计划生命。“兴盛与衰败”是指：主权等种种兴盛，以及亲族毁灭等衰败，以及其余一切善恶之业，若皆由自在天安排、造作。“奉命行事者”是指：若任何其他人只是执行他的指示、命令，如此，任何人造作恶业，因其为自在天所作，自在天自己就会被那恶业所染。其余应以前述方法得知。此处如此，一切处亦然。

Iti so ambatova muggaraṃ gahetvā ambaṃ pātento viya issarakaraṇeneva issarakatavādaṃ bhinditvā pubbekatavādiṃ āmantetvā ‘‘tvaṃ, āvuso, maṃ kiṃ parihasasi, yadi pubbekatavādaṃ saccaṃ maññasī’’ti vatvā āha –

就这样，他犹如从芒果树上取下木槌来打落芒果一般，以自在所作论本身驳斥了自在所作论，然后对宿作论者(pubbekatavādin)说：“贤友，你为何嘲笑我？如果你认为宿作论(pubbekatavāda)是真的。”说完，他说道：

145.

145.

‘‘Sace pubbekatahetu, sukhadukkhaṃ nigacchati;

Porāṇakaṃ kataṃ pāpaṃ, tameso muccate iṇaṃ;

Porāṇaka iṇamokkho, kvidha pāpena lippati.

“若因宿作之故，而遭受苦与乐，彼正解脱往昔所作之恶债。既是从往昔债务中解脱，此中谁会为恶所染？”

146.

146.

‘‘So ce attho ca dhammo ca, kalyāṇo na ca pāpako;

Bhoto ce vacanaṃ saccaṃ, suhato vānaro mayā.

“若彼义与法，是善而非恶，若尊者之言为实，则我已善杀此猴。”

147.

147.

‘‘Attano ce hi vādassa, aparādhaṃ vijāniyā;

Na maṃ tvaṃ garaheyyāsi, bhoto vādo hi tādiso’’ti.

“若你自知己论之过，则不应责备于我，因尊者之论本如此。”

Tattha pubbekatahetūti pubbakatahetu purimabhave katakammakāraṇeneva. Tameso muccate iṇanti yo vadhabandhādīhi dukkhaṃ pāpuṇāti, yadi so yaṃ tena porāṇakaṃ kataṃ pāpaṃ, taṃ idāni iṇaṃ muccati, evaṃ sante mamapi esa porāṇakaiṇato mokkho, anena hi makkaṭena pubbe [Pg.252] paribbājakena hutvā ahaṃ makkaṭo samāno māretvā khādito bhavissāmi, svāyaṃ idha makkaṭattaṃ patto mayā paribbājakattaṃ pattena māretvā khādito bhavissati, ko idha pāpena lippatīti.

其中，“因宿作故”是指由于前世所造之业为因。“彼正解脱其债”是指：遭受杀害、捆绑等痛苦者，若他现在正解脱其往昔所造之恶债，如此，对我而言，这也是从往昔的债务中解脱。因为这只猴子在前世为游方者(paribbājaka)时，我当时是猴子，被他杀死吃掉。如今他生为猴子，我生为游方者，他将被我杀死吃掉。此中谁会为恶所染呢？

Iti so tassapi vādaṃ bhinditvā ucchedavādiṃ abhimukhaṃ katvā ‘‘tvaṃ, āvuso, ‘itthi dinna’ntiādīni vatvā ‘idheva sattā ucchijjanti, paralokaṃ gatā nāma natthī’ti maññamāno kasmā maṃ parihasasī’’ti santajjetvā āha –

就这样，他也破了那个人的论点，让断灭论者(ucchedavādin)转向自己，呵斥道：“贤友，你说了‘女人被给予’等等，又认为‘有情就在此处断灭，无有去到他世者’，为何嘲笑我？”说完，他说道：

148.

148.

‘‘Catunnaṃyevupādāya, rūpaṃ sambhoti pāṇinaṃ;

Yato ca rūpaṃ sambhoti, tatthevānupagacchati;

Idheva jīvati jīvo, pecca pecca vinassati.

“有情的色身，仅由四者而生；色身从何而生，亦复归于何处。生命仅存于此世，死后则彻底消亡。”

149.

149.

‘‘Ucchijjati ayaṃ loko, ye bālā ye ca paṇḍitā;

Ucchijjamāne lokamhi, kvidha pāpena lippati.

“此世间被断灭，无论愚者或智者。当世间被断灭时，此中谁会为恶所染？”

150.

150.

‘‘So ce attho ca dhammo ca, kalyāṇo na ca pāpako;

Bhoto ce vacanaṃ saccaṃ, suhato vānaro mayā.

“若彼义与法，是善而非恶，若尊者之言为实，则我已善杀此猴。”

151.

151.

‘‘Attano ce hi vādassa, aparādhaṃ vijāniyā;

Na maṃ tvaṃ garaheyyāsi, bhoto vādo hi tādiso’’ti.

“若你自知己论之过，则不应责备于我，因尊者之论本如此。”

Tattha catunnanti pathavīādīnaṃ bhūtānaṃ. Rūpanti rūpakkhandho. Tatthevāti yato taṃ rūpaṃ sambhoti, nirujjhanakālepi tattheva anupagacchati. Iminā tassa ‘‘cātumahābhūtiko ayaṃ puriso yadā kālaṃ karoti, tadā pathavī pathavīkāyaṃ anupeti anupagacchati, āpo… tejo… vāyo vāyokāyaṃ anupeti anupagacchati, ākāsaṃ indriyāni saṅkamanti, āsandhipañcamā purisā mataṃ ādāya gacchanti, yāva āḷāhanā padāni paññāyanti, kāpotakāni aṭṭhīni bhavanti, bhasmantā āhutiyo, dattupaññattaṃ yadidaṃ dānaṃ, tesaṃ tucchā musā vilāpo, ye keci atthikavādaṃ vadanti, bāle ca paṇḍite ca kāyassa bhedā ucchijjanti vinassanti, na honti paraṃ maraṇā’’ti imaṃ diṭṭhiṃ patiṭṭhāpesi. Idhevāti imasmiṃyeva loke jīvo jīvati. Pecca pecca vinassatīti paraloke nibbatto satto gativasena idha anāgantvā tattheva paraloke vinassati [Pg.253] ucchijjati. Evaṃ ucchijjamāne lokasmiṃ ko idha pāpena lippatīti.

其中，“四”是指地等大种。“色”是指色蕴。“就在彼处”是指色从何处生起，坏灭时也回归彼处。以此，他确立了此见解：“‘此人由四大种所成，当其命终时，地归于地身，水……火……风归于风身，诸根融入虚空。四人以棺床为第五，抬着死者离去，足迹可见，直至火葬场。骨头变为鸽灰色，供品终成灰烬。所谓布施，乃愚人之说，是那些主张‘有’论(atthikavāda)者的空洞、虚假、无益之言。愚者和智者，身坏时都断灭、消亡，死后不复存在。’” “就在此处”是指生命即在此世间存活。“死后消亡”是指投生他世的有情，不再返回此世，就在那他世消亡、断灭。如此，当世间断灭时，此中谁会为恶所染呢？

Iti so tassapi vādaṃ bhinditvā khattavijjavādiṃ āmantetvā ‘‘tvaṃ, āvuso, ‘mātāpitaropi māretvā attano attho kātabbo’ti imaṃ laddhiṃ ukkhipitvā vicaranto kasmā maṃ parihasasī’’ti vatvā āha –

就这样，他也破了那个人的论点，然后对刹帝利术论者(khattavijjavādin)说：“贤友，你奉行并宣扬‘即使杀害父母，亦应成就自身利益’这种学说，为何嘲笑我？”说完，他说道：

152.

152.

‘‘Āhu khattavidā loke, bālā paṇḍitamānino;

Mātaraṃ pitaraṃ haññe, atho jeṭṭhampi bhātaraṃ;

Haneyya puttadāre ca, attho ce tādiso siyā’’ti.

世间有刹帝利术者，愚痴却自以为智者；若有此等利益，则可杀害父母，乃至兄长，亦可杀害妻儿。

Tattha khattavidāti khattavijjā, ayameva vā pāṭho. Khattavijjācariyānaṃ etaṃ nāmaṃ. Bālā paṇḍitamāninoti bālā samānāpi ‘‘paṇḍitā mayaṃ attano paṇḍitabhāvaṃ pakāsemā’’ti maññamānā paṇḍitamānino hutvā evamāhu. Attho ceti sace attano yathārūpo koci attho siyā, na kiñci parivajjeyya, sabbaṃ haneyyevāti vadanti, tvampi nesaṃ aññataroti.

此处“刹帝利术者”即刹帝利术，或此即是读法。此乃刹帝利术师之名。“愚痴却自以为智者”是指那些愚痴之人，即使愚痴，亦自认为“我们是智者，要彰显自己的智慧”，如此自以为智者而说此语。所谓“为了利益”，是说若对自己有任何利益，他们便说：“决不回避任何事，会杀害一切。”你亦是他们之一。

Evaṃ tassa laddhiṃ patiṭṭhapetvā attano laddhiṃ pakāsento āha –

如此确立了他的见解后，他宣扬自己的见解而说：

153.

153.

‘‘Yassa rukkhassa chāyāya, nisīdeyya sayeyya vā;

Na tassa sākhaṃ bhañjeyya, mittadubbho hi pāpako.

人若于树荫下，或坐或卧，不应折断其枝，因为背叛朋友是恶行。

154.

154.

‘‘Atha atthe samuppanne, samūlamapi abbahe;

Attho me sambalenāpi, suhato vānaro mayā.

然而若有利益生起，即使连根拔起亦可；我需要资粮，所以我已善杀此猴。

155.

155.

‘‘So ce attho ca dhammo ca, kalyāṇo na ca pāpako;

Bhoto ce vacanaṃ saccaṃ, suhato vānaro mayā.

若彼是义利与法，是善而非恶；若尊者之言为实，则我已善杀此猴。

156.

156.

‘‘Attano ce hi vādassa, aparādhaṃ vijāniyā;

Na maṃ tvaṃ garaheyyāsi, bhoto vādo hi tādiso’’ti.

若你自知言论有失，则不应责备我，因为尊者的言论亦是如此。

Tattha ambho khattavida amhākaṃ pana ācariyā evaṃ vaṇṇayanti. Attanā paribhuttacchāyassa rukkhassapi sākhaṃ vā paṇṇaṃ vā na bhañjeyya. Kiṃkāraṇā? Mittadubbho hi pāpako. Tvaṃ pana evaṃ vadesi – ‘‘atha atthe samuppanne samūlamapi [Pg.254] abbahe’’ti, mama ca pātheyyena attho ahosi, tasmā sacepesa mayā hato, tathāpi attho me sambalenāpi, suhato vānaro mayā.

刹帝利术者贤士！我们的老师如此称赞道：“人甚至不应折断自己曾享其荫的树的枝叶。”何故？因为背叛朋友是恶行。然而你却如此说：“若有利益生起，即使连根拔起亦可。”而我确实需要资粮，因此，就算这只猴子被我所杀，但我仍然需要资粮，所以我善杀了这只猴子。

Evaṃ so tassapi vādaṃ bhinditvā pañcasu tesu apaṭibhānesu nisinnesu rājānaṃ āmantetvā, ‘‘mahārāja, tvaṃ ime pañca raṭṭhavilopake mahācore gahetvā vicarasi, aho bālo, evarūpānañhi saṃsaggena puriso diṭṭhadhammikampi samparāyikampi mahādukkhaṃ pāpuṇeyyā’’ti vatvā rañño dhammaṃ desento āha –

如此，他驳倒了他们的论点，当那五位无言以对者坐下时，他召来国王说：“大王，你带着这五位破坏国家的大盗到处游行，何其愚痴！因为与这样的人交往，人会遭受现世与来世的巨大痛苦。”说完，便为国王说法：

157.

157.

‘‘Ahetuvādo puriso, yo ca issarakuttiko;

Pubbekatī ca ucchedī, yo ca khattavido naro.

无因论者，以及主宰论者；宿作论者，以及断灭论者，还有刹帝利术者。

158.

158.

‘‘Ete asappurisā loke, bālā paṇḍitamānino;

Kareyya tādiso pāpaṃ, atho aññampi kāraye;

Asappurisasaṃsaggo, dukkhanto kaṭukudrayo’’ti.

此等世间之非善士，愚痴却自以为智者；如此之人会造恶业，亦会令他人造作恶业；与非善士交往，其结局是苦，其果报是苦涩的。

Tattha tādisoti, mahārāja, yādisā ete pañca diṭṭhigatikā, tādiso puriso sayampi pāpaṃ kareyya. Yvāssa vacanaṃ suṇāti, taṃ aññampi kāraye. Dukkhantoti evarūpehi asappurisehi saddhiṃ saṃsaggo idhalokepi paralokepi dukkhanto kaṭukudrayova hoti. Imassa panatthassa pakāsanatthaṃ ‘‘yāni kānici, bhikkhave, bhayāni uppajjanti, sabbāni tāni bālato’’ti suttaṃ (a. ni. 3.1) āharitabbaṃ. Godhajātaka- (jā. 1.1.138) sañjīvajātaka- (jā. 1.1.150) akittijātakādīhi (jā. 1.13.83 ādayo) cāyamattho dīpetabbo.

大王，此处“如此”是指这五种见解者。如此之人自己会造恶业，亦会令听信其言者造作恶业。“结局是苦”是指与此等非善士交往，无论现世或来世，其结局皆是苦，其果报皆是苦涩的。为了阐明此义，应引用《增支部》(Aṅguttaranikāya)的经文：“诸比丘，所有生起之怖畏，皆源于愚者。”此义也可用《巨蜥本生》(Godhajātaka)、《还魂本生》(Sañjīvajātaka)、《阿吉提本生》(Akittijātaka)等来阐明。

Idānī opammadassanavasena dhammadesanaṃ vaḍḍhento āha –

此时，他以譬喻开示的方式，进一步阐述法，说道：

159.

159.

‘‘Urabbharūpena vakassu pubbe, asaṃkito ajayūthaṃ upeti;

Hantvā uraṇiṃ ajikaṃ ajañca, utrāsayitvā yenakāmaṃ paleti.

狼曾以羊的形象，毫无嫌疑地走近羊群；它杀死母羊、母山羊和公山羊，惊吓羊群后，随心所欲地离去。

160.

160.

‘‘Tathāvidheke [Pg.255] samaṇabrāhmaṇāse, chadanaṃ katvā vañcayanti manusse;

Anāsakā thaṇḍilaseyyakā ca, rajojallaṃ ukkuṭikappadhānaṃ;

Pariyāyabhattañca apānakattā, pāpācārā arahanto vadānā.

有些沙门、婆罗门也是如此，他们以伪装欺骗世人；禁食、卧于裸地，身染尘垢、以蹲踞为精勤；轮流进食与禁饮，行为邪恶，却自称阿罗汉。

161.

161.

‘‘Ete asappurisā loke, bālā paṇḍitamānino;

Kareyya tādiso pāpaṃ, atho aññampi kāraye;

Asappurisasaṃsaggo, dukkhanto kaṭukudrayo.

此等世间之非善士，愚痴却自以为智者；如此之人会造恶业，亦会令他人造作恶业；与非善士交往，其结局是苦，其果报是苦涩的。

162.

162.

‘‘Yamāhu natthi vīriyanti, ahetuñca pavadanti ye;

Parakāraṃ attakārañca, ye tucchaṃ samavaṇṇayuṃ.

那些说“没有精进”，宣称“无因”的人；他们将他人的造作与自己的造作，都说成是空虚的。

163.

163.

‘‘Ete asappurisā loke, bālā paṇḍitamānino;

Kareyya tādiso pāpaṃ, atho aññampi kāraye;

Asappurisasaṃsaggo, dukkhanto kaṭukudrayo.

此等世间之非善士，愚痴却自以为智者；如此之人会造恶业，亦会令他人造作恶业；与非善士交往，其结局是苦，其果报是苦涩的。

164.

164.

‘‘Sace hi vīriyaṃ nāssa, kammaṃ kalyāṇapāpakaṃ;

Na bhare vaḍḍhakiṃ rājā, napi yantāni kāraye.

若实无精进，亦无善恶业；则国王不养工匠，亦不造器械。

165.

165.

‘‘Yasmā ca vīriyaṃ atthi, kammaṃ kalyāṇapāpakaṃ;

Tasmā yantāni kāreti, rājā bharati vaḍḍhakiṃ.

正因为有精进，有善恶业；所以国王制造器械，养护工匠。

166.

166.

‘‘Yadi vassasataṃ devo, na vasse na himaṃ pate;

Ucchijjeyya ayaṃ loko, vinasseyya ayaṃ pajā.

若天一百年不降雨，雪不降；此世间将断灭，此人民将灭亡。

167.

167.

‘‘Yasmā ca vassatī devo, himañcānuphusāyati;

Tasmā sassāni paccanti, raṭṭhañca pālite ciraṃ.

正因为天降雨，亦微降雪；所以庄稼成熟，国土长久受护。

168.

168.

‘‘Gavaṃ ce taramānānaṃ, jimhaṃ gacchati puṅgavo;

Sabbā tā jimhaṃ gacchanti, nette jimhaṃ gate sati.

渡河的牛群中，若领头牛走偏；因领头者走偏，所有牛都走偏。

169.

169.

‘‘Evameva [Pg.256] manussesu, yo hoti seṭṭhasammato;

So ce adhammaṃ carati, pageva itarā pajā;

Sabbaṃ raṭṭhaṃ dukhaṃ seti, rājā ce hoti adhammiko.

在人类中也是如此，被认为是首领的人；若他行非法，何况其余的人？若国王不正直，整个国家都受苦。

170.

170.

‘‘Gavaṃ ce taramānānaṃ, ujuṃ gacchati puṅgavo;

Sabbā gāvī ujuṃ yanti, nette ujuṃ gate sati.

渡河的牛群中，若领头牛走正；因领头者走正，所有牛都走正。

171.

171.

‘‘Evameva manussesu, yo hoti seṭṭhasammato;

So sace dhammaṃ carati, pageva itarā pajā;

Sabbaṃ raṭṭhaṃ sukhaṃ seti, rājā ce hoti dhammiko.

在人类中也是如此，被认为是首领的人；若他行正法，何况其余的人？若国王正直，整个国家都安乐。

172.

172.

‘‘Mahārukkhassa phalino, āmaṃ chindati yo phalaṃ;

Rasañcassa na jānāti, bījañcassa vinassati.

若人从结果累累的大树上，摘下未熟的果实；他既不知其味，其种子也遭毁坏。

173.

173.

‘‘Mahārukkhūpamaṃ raṭṭhaṃ, adhammena pasāsati;

Rasañcassa na jānāti, raṭṭhañcassa vinassati.

若以非法治理如大树般的国家；他既不知其味，其国家也遭毁坏。

174.

174.

‘‘Mahārukkhassa phalino, pakkaṃ chindati yo phalaṃ;

Rasañcassa vijānāti, bījañcassa na nassati.

若人从结果累累的大树上，摘下成熟的果实；他既知其味，其种子也不毁坏。

175.

175.

‘‘Mahārukkhūpamaṃ raṭṭhaṃ, dhammena yo pasāsati;

Rasañcassa vijānāti, raṭṭhañjassa na nassati.

若以正法治理如大树般的国家；他既知其味，其国家也不毁坏。

176.

176.

‘‘Yo ca rājā janapadaṃ, adhammena pasāsati;

Sabbosadhīhi so rājā, viruddho hoti khattiyo.

若有国王以非法治理国土；彼刹帝利王与所有药草相违。

177.

177.

‘‘Tatheva negame hiṃsaṃ, ye yuttā kayavikkaye;

Ojadānabalīkāre, sa kosena virujjhati.

同样地，当他以税赋伤害从事买卖的城镇商人时，他便与自己的国库相违。

178.

178.

‘‘Pahāravarakhettaññū, saṅgāme katanissame;

Ussite hiṃsayaṃ rājā, sa balena virujjhati.

若国王伤害那些知晓最佳攻击之处、在战场上已尽力的卓越勇士，他便与自己的军队相违。

179.

179.

‘‘Tatheva isayo hiṃsaṃ, saññate brahmacārino;

Adhammacārī khattiyo, so saggena virujjhati.

同样地，若不正直的刹帝利伤害自制修梵行的仙人，他便与天界相违。

180.

180.

‘‘Yo [Pg.257] ca rājā adhammaṭṭho, bhariyaṃ hanti adūsikaṃ;

Luddhaṃ pasavate ṭhānaṃ, puttehi ca virujjhati.

若国王立于非法，杀害无辜的妻子；他便招致残酷的境地，也与儿子们相违。

181.

181.

‘‘Dhammaṃ care jānapade, negamesu balesu ca;

Isayo ca na hiṃseyya, puttadāre samaṃ care.

应在国土、城镇和军队中行持正法；不应伤害仙人，应平等对待妻儿。

182.

182.

‘‘Sa tādiso bhūmipati, raṭṭhapālo akodhano;

Sapatte sampakampeti, indova asurādhipo’’ti.

如此之大地主宰、护国者、无嗔者；他令敌人颤抖，犹如帝释令阿修罗主颤抖。

Tattha vakassūti vako assu, assūti nipātamattaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – mahārāja, pubbe eko urabbharūpo vako ahosi, tassa naṅguṭṭhamattameva dīghaṃ, taṃ pana so antarasattimhi pakkhipitvā urabbharūpena asaṃkito ajayūthaṃ upeti. Tattha uraṇikañca ajikañca ajañca hantvā yenakāmaṃ paleti. Tathāvidheketi tathāvidhā eke samaṇabrāhmaṇā pabbajjāliṅgena chadanaṃ katvā attānaṃ chādetvā madhuravacanādīhi hitakāmā viya hutvā lokaṃ vañcenti. ‘‘Anāsakā’’tiādi tesaṃ chadanassa dassanatthaṃ vuttaṃ. Ekacce hi ‘‘mayaṃ anāsakā na kiñci āhāremā’’ti manusse vañcenti, apare ‘‘mayaṃ thaṇḍilaseyyakā’’ti. Aññesaṃ pana rajojallaṃ chadanaṃ, aññesaṃ ukkuṭikappadhānaṃ, te gacchantāpi uppatitvā ukkuṭikāva gacchanti. Aññesaṃ sattāhadasāhādivārabhojanasaṅkhātaṃ pariyāyabhattachadanaṃ, apare apānakattā honti, ‘‘mayaṃ pānīyaṃ na pivāmā’’ti vadanti. Arahanto vadānāti pāpācārā hutvāpi ‘‘mayaṃ arahanto’’ti vadantā vicaranti. Eteti, mahārāja, ime vā pañca janā hontu aññe vā, yāvanto diṭṭhigatikā nāma, sabbepi ete asappurisā. Yamāhūti ye āhu, ye vadanti.

在此，“vakassu”是“vako assu”，而“assu”只是一个虚词。这是说：大王，从前有一头外形像公羊的狼，它的尾巴只有那么长，它把尾巴夹在两腿之间，伪装成公羊，毫无顾忌地混入山羊群。它就在那里杀死母绵羊、母山羊和公山羊，然后随意逃走。所谓“像那样的一些人”，是指某些沙门(samaṇa)、婆罗门(brāhmaṇa)，他们以出家相为伪装来掩盖自己，用甜言蜜语等装作欲求他人之利益，以此欺骗世人。“不食者”等语是为了揭示他们的伪装。有些人欺骗人们说：“我们是不食者，不吃任何食物。”另一些人说：“我们是卧于硬地者。”还有些人的伪装是尘土污垢，另一些人则以蹲踞精进为伪装——他们走路时也跳着以蹲姿行走。还有些人以轮流用餐为伪装，如七日一食、十日一食等。另一些人则是不饮水者，他们说：“我们不喝水。”自称阿罗汉者：他们行为邪恶，却四处游荡，声称“我们是阿罗汉”。大王，无论是这五种人，还是其他任何所谓的持见者，他们都不是善人。“Yamāhu”的意思是“ye āhu”，即“他们说”。

Sace hi vīriyaṃ nāssāti, mahārāja, sace ñāṇasampayuttaṃ kāyikacetasikavīriyaṃ na bhaveyya. Kammanti kalyāṇapāpakaṃ kammampi yadi na bhaveyya. Na bhareti evaṃ sante vaḍḍhakiṃ vā aññe vā kārake rājā na poseyya, napi yantānīti napi tehi sattabhūmikapāsādādīni yantāni kāreyya. Kiṃkāraṇā? Vīriyassa ceva kammassa ca abhāvā. Ucchijjeyyāti, mahārāja, yadi ettakaṃ kālaṃ neva devo vasseyya, na himaṃ pateyya[Pg.258], atha kappuṭṭhānakālo viya ayaṃ loko ucchijjeyya. Ucchedavādinā kathitaniyāmena pana ucchedo nāma natthi. Pāliteti pālayati.

“Sace hi vīriyaṃ nāssā”（假如没有精进）的意思是：大王，假如没有与智相应的身精进和心精进。“Kammaṃ”（业）的意思是：假如善业(kalyāṇakamma)和恶业(pāpakamma)也不存在。“Na bhare”（不扶养）的意思是：在那种情况下，国王就不会养活木匠或其他工匠。“napi yantāni”（也不造机械）的意思是：也不会让他们建造七层楼阁等建筑。为什么呢？因为没有精进和业。“Ucchijjeyya”（会断灭）的意思是：大王，假如这么长时间天不降雨，也不下雪，那么这个世界就会像劫末坏灭时一样被毁灭。然而，这并非断灭论者(ucchedavādin)所说的那种断灭。“Pālitaṃ”（被守护）的意思是“pālayati”（他守护）。

‘‘Gavaṃ ce’’ti catasso gāthā rañño dhammadesanāyameva vuttā, tathā ‘‘mahārukkhassā’’tiādikā. Tattha mahārukkhassāti madhuraambarukkhassa. Adhammenāti agatigamanena. Rasañcassa na jānātīti adhammiko rājā raṭṭhassa rasaṃ ojaṃ na jānāti, āyasampattiṃ na labhati. Vinassatīti suññaṃ hoti, manussā gāmanigame chaḍḍetvā paccantaṃ pabbatavisamaṃ bhajanti, sabbāni āyamukhāni pacchijjanti. Sabbosadhīhīti sabbehi mūlatacapattapupphaphalādīhi ceva sappinavanītādīhi ca osadhehi virujjhati, tāni na sampajjanti. Adhammikarañño hi pathavī nirojā hoti, tassā nirojatāya osadhānaṃ ojā na hoti, tāni rogañca vūpasametuṃ na sakkonti. Iti so tehi viruddho nāma hoti.

“Gavaṃ ce”（若牛群）开头的四首偈颂(gāthā)，是为了对国王说法(dhammadesanā)而说的，同样，“mahārukkhassa”（于大树）等偈颂也是如此。在此，“mahārukkhassa”（于大树）是指甜美的芒果树。“Adhammena”（以非法）是指行于非道。“Rasañcassa na jānāti”（亦不知其味）的意思是：不如法的国王不知道国土的滋味与精华，得不到收入。“Vinassati”（毁灭）的意思是：国土变得空虚，人们舍弃村镇，逃往边境的崎岖山地，一切收入来源都被切断。“Sabbosadhīhi”（与一切药）的意思是：他与一切药相违背，包括根、皮、叶、花、果等，以及酥油、黄油等；它们都无法成就。因为国王不如法，大地失去精华。由于大地失去精华，药草也就没有了精华，无法平息疾病。因此，他被称为与它们相违背者。

Negameti nigamavāsikuṭumbike. Hiṃsanti hiṃsanto pīḷento. Ye yuttāti ye kayavikkaye yuttā āyānaṃ mukhā thalajalapathavāṇijā, te ca hiṃsanto. Ojadānabalīkāreti tato tato bhaṇḍāharaṇasuṅkadānavasena ojadānañceva chabhāgadasabhāgādibhedaṃ baliñca karonte. Sa kosenāti so ete hiṃsanto adhammikarājā dhanadhaññehi parihāyanto kosena virujjhati nāma. Pahāravarakhettaññūti ‘‘imasmiṃ ṭhāne vijjhituṃ vaṭṭatī’’ti evaṃ pahāravarānaṃ khettaṃ jānante dhanuggahe. Saṅgāme katanissameti yuddhe sukatakamme mahāyodhe. Ussiteti uggate paññāte mahāmatte. Hi sayanti evarūpe sayaṃ vā hiṃsanto parehi vā hiṃsāpento. Balenāti balakāyena. Tathāvidhañhi rājānaṃ ‘‘ayaṃ bahukāre attano rajjadāyakepi hiṃsati, kimaṅgaṃ pana amhe’’ti avasesāpi yodhā vijahantiyeva. Iti so balena viruddho nāma hoti.

“城邑”是指住在城里的居民与家户。“伤害”是指伤害、压迫。“商贾”是指那些从事买卖、作为收入来源的水陆商人，（国王）也伤害他们。“强征赋税”是指（国王）到处通过征收货物税、关税等方式强征赋税，以及强征六分之一税、十分之一税等各种贡品。“彼与国库相违”是指这个伤害众人的非法之王，由于财富与谷物的减少而与国库相违逆。“知晓最佳攻击点的射手”是指知道“此处适合射击”等最佳攻击位置的弓箭手。“战功卓著者”是指在战斗中善于作战的伟大战士。“显赫”是指地位崇高、声名显赫的大臣。“伤害”是指（国王）对这样的人，自己亲自伤害，或唆使他人去伤害。“兵力”是指军队。对于这样的国王，其余的战士们也会想：“此人连对自己有大功劳、给予他王国的人都伤害，何况是我们呢？”而抛弃他。因此，他被称为与兵力相违逆。

Tatheva isayo hiṃsanti yathā ca negamādayo, tatheva esitaguṇe pabbajite akkosanapaharaṇādīhi hiṃsanto adhammacārī rājā kāyassa bhedā apāyameva upeti, sagge nibbattituṃ na sakkotīti [Pg.259] saggena viruddho nāma hoti. Bhariyaṃ hanti adūsikanti attano bāhucchāyāya vaḍḍhitaṃ puttadhītāhi saṃvaḍḍhaṃ sīlavatiṃ bhariyaṃ mittapatirūpakānaṃ corānaṃ vacanaṃ gahetvā māreti. Luddhaṃ pasavate ṭhānanti so attano nirayūpapattiṃ pasavati nipphādeti. Puttehi cāti imasmiññeva attabhāve attano puttehi saddhiṃ virujjhatīti.

正如（国王）伤害仙人、城邑居民等一样，一个不法行事的国王若以辱骂、殴打等方式伤害具有所求功德的出家人，他身坏之后，必到恶趣(apāya)，不能投生天界，这被称为与天界相违逆。“杀害无罪之妻”是指听信伪装成朋友的盗贼之言，杀害在自己臂荫下长大、与儿女们一同成长、具戒的妻子。“他为自己招来残暴的境地”是指他为自己产生、造作出投生于地狱的因缘。“与子女们”是指就在此生与自己的子女们相违逆。

Evamassa so tesaṃ pañcannaṃ janānaṃ kathaṃ gahetvā deviyā māritabhāvañca puttānaṃ viruddhabhāvañca sandhimukhe coraṃ cūḷāyaṃ gaṇhanto viya kathesi. Mahāsatto hi tesaṃ amaccānaṃ niggaṇhanañca dhammadesanañca deviyā tehi māritabhāvassa āvikaraṇatthañca tattha anupubbena kathaṃ āharitvā okāsaṃ katvā etamatthaṃ kathesi. Rājā tassa vacanaṃ sutvā attano aparādhaṃ jāni. Atha naṃ mahāsatto ‘‘ito paṭṭhāya, mahārāja, evarūpānaṃ pāpānaṃ kathaṃ gahetvā mā puna evamakāsī’’ti vatvā ovadanto ‘‘dhammaṃ care’’tiādimāha.

就这样，他采纳了那五个人的话，讲述了王后被杀和王子们相违逆之事，就像在破门处揪住盗贼的发髻一样。大士(Mahāsatta)确实是为了要斥责那些大臣、开示正法，并揭露王后是被他们所杀害的事实，才逐步引入话题，创造时机，讲述了这件事。国王听了他的话，才知道了自己的过错。于是大士劝诫他说：“大王，从今以后，切勿再听信此等恶人之言而行此恶事了。”并以“应奉行正法”等话语来教导他。

Tattha dhammaṃ careti, mahārāja, rājā nāma janapadaṃ adhammikena balinā apīḷento janapade dhammaṃ careyya, sāmike asāmike akaronto negamesu dhammaṃ careyya, aṭṭhāne akilamento balesu dhammaṃ careyya. Vadhabandhaakkosaparibhāse pariharanto paccaye ca nesaṃ dadanto isayo na vihiṃseyya, dhītaro yuttaṭṭhāne patiṭṭhāpento putte ca sippāni sikkhāpetvā sammā pariharanto bhariyaṃ issariyavossaggaalaṅkāradānasammānanādīhi anuggaṇhanto puttadāre samaṃ careyya. Sa tādisoti so tādiso rājā paveṇiṃ abhinditvā dhammena samena rajjaṃ kārento rājāṇāya rājatejena sapatte sampakampeti tāseti cāleti. ‘‘Indovā’’ti idaṃ upamatthaṃ vuttaṃ. Yathā asure jetvā abhibhavitvā ṭhitakālato paṭṭhāya asurādhipoti saṅkhyaṃ gato indo attano sapattabhūte asure kampesi, tathā kampetīti.

在此，“应奉行正法”是指：大王，所谓的国王，应不以非法赋税压迫国土，而在国土中奉行正法；应不将有主之物变为无主，而在城镇中奉行正法；应不无故惩罚，而在军队中奉行正法。应避免杀戮、捆绑、辱骂、斥责，并布施他们所需之物，不伤害仙人。应将女儿安顿于适当之处，教导儿子们学习技艺并妥善照顾，通过授予权力、布施饰品、恭敬等方式善待妻子，平等对待妻儿。这样的国王，不破坏传统，以正法、平等治理王国，能以其王令与王威，使其敌对者战栗、恐惧、动摇。“如因陀罗”是作为譬喻而说。正如因陀罗(Inda)在战胜、征服阿修罗(asura)之后，被称为阿修罗的主宰，能使其敌对的阿修罗战栗，（这位国王）也能如此。

Evaṃ mahāsatto rañño dhammaṃ desetvā cattāropi kumāre pakkosāpetvā ovaditvā rañño katakammaṃ pakāsetvā rājānaṃ khamāpetvā ‘‘mahārāja, ito paṭṭhāya atuletvā paribhedakānaṃ kathaṃ gahetvā mā evarūpaṃ sāhasikakammaṃ akāsi, tumhepi kumārā mā rañño [Pg.260] dubbhitthā’’ti sabbesaṃ ovādaṃ adāsi. Atha naṃ rājā āha – ‘‘ahaṃ, bhante, tumhesu ca deviyā ca aparajjhanto ime nissāya etesaṃ kathaṃ gahetvā etaṃ pāpakammaṃ kariṃ, ime pañcapi māremī’’ti. Na labbhā, mahārāja, evaṃ kātunti. Tena hi tesaṃ hatthapāde chedāpemīti. Idampi na labbhā kātunti. Rājā ‘‘sādhu, bhante’’ti sampaṭicchitvā te sabbasaṃharaṇe katvā pañcacūḷākaraṇagaddūlabandhanagomayāsiñcanehi avamānetvā raṭṭhā pabbājesi. Bodhisatto tattha katipāhaṃ vasitvā ‘‘appamatto hohī’’ti rājānaṃ ovaditvā himavantaṃyeva gantvā jhānābhiññā nibbattetvā yāvajīvaṃ brahmavihāre bhāvetvā brahmalokūpago ahosi.

如是，菩萨为国王说法后，召来四位王子加以劝诫，揭示了国王所做之事，并使国王请求宽恕。他告诫道：“大王，从今以后，不要不加审察就听信离间者之言，不要再做这种鲁莽之事；你们王子们也不要对国王心怀恶意。”国王说：“尊者，我并未冒犯您和王后，是受了这几人的影响，听信了他们的话，才做了这件恶事。我要杀了这五个人。”“大王，不可如此。”“那么，我就砍断他们的手脚。”“这也不可。”国王说：“好的，尊者。”他接受了劝告，对他们施以各种羞辱：剃成五撮发髻、用枷锁捆绑、泼洒牛粪，然后将他们驱逐出境。菩萨在那里住了几天，告诫国王“要不放逸”后，便前往喜马拉雅山，成就了禅那与神通，终生修习梵住，命终后投生于梵天界。

Satthā imaṃ desanaṃ āharitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi tathāgato paññavāyeva parappavādappamaddanoyevā’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā pañca diṭṭhigatikā pūraṇakassapamakkhaligosālapakudhakaccānaajitakesakambalanigaṇṭhanāṭaputtā ahesuṃ, piṅgalasunakho ānando, mahābodhiparibbājako pana ahameva ahosi’’nti.

导师讲完此法后，说道：“诸比丘，不只是现在，过去如来也是有智慧的，善于摧破他人的论说。”然后他连结本生故事说：“当时那五位持邪见者就是富兰那·迦叶、末伽梨·果萨拉、婆浮陀·迦旃延、阿耆多·翅舍钦婆罗和尼乾陀·若提子；宾伽罗狗(Piṅgala)是阿难，而大菩提游方僧就是我自己。”

Mahābodhijātakavaṇṇanā tatiyā.

大菩提本生释义第三。

Jātakuddānaṃ –

本生总目

Saniḷīnikamavhayano paṭhamo, dutiyo pana saummadantivaro;

Tatiyo pana bodhisirīvhayano, kathitā pana tīṇi jinena subhāti.

第一《匿藏本生》声名扬，第二《媚惑女本生》语清朗；第三《菩提本生》慧光照，三本如来善说妙。

Paṇṇāsanipātavaṇṇanā niṭṭhitā.

五十集释义终。

19. Saṭṭhinipāto

19. 六十集

[529] 1. Soṇakajātakavaṇṇanā

[529] 1. 苏那迦本生释义

Kassa [Pg.261] sutvā sataṃ dammīti idaṃ satthā jetavane viharanto nekkhammapāramiṃ ārabbha kathesi. Tadā hi bhagavā dhammasabhāyaṃ nekkhammapāramiṃ vaṇṇayantānaṃ bhikkhūnaṃ majjhe nisīditvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi tathāgato mahābhinikkhamanaṃ nikkhantoyevā’’ti vatvā atītaṃ āhari.

“听了谁的话我给一百？”——这是导师住在祇陀林时，就出离波罗蜜而说的故事。当时，世尊坐在法堂中，比丘们正在赞叹出离波罗蜜。世尊对他们说：“诸比丘，不只是现在，过去如来也曾行大出离。”说完，便讲述了过去之事。

Atīte rājagahe magadharājā nāma rajjaṃ kāresi. Bodhisatto tassa aggamahesiyā kucchismiṃ nibbatti, nāmaggahaṇadivase cassa ‘‘arindamakumāro’’ti nāmaṃ kariṃsu. Tassa jātadivaseyeva purohitassapi putto jāyi, ‘‘soṇakakumāro’’tissa nāmaṃ kariṃsu. Te ubhopi ekatova vaḍḍhitvā vayappattā uttamarūpadharā rūpena nibbisesā hutvā takkasilaṃ gantvā uggahitasippā tato nikkhamitvā ‘‘sabbasamayasippañca desacārittañca jānissāmā’’ti anupubbena cārikaṃ carantā bārāṇasiṃ patvā rājuyyāne vasitvā punadivase nagaraṃ pavisiṃsu. Taṃ divasañca ekacce manussā ‘‘brāhmaṇavācanakaṃ karissāmā’’ti pāyāsaṃ paṭiyādetvā āsanāni paññāpetvā āgacchante te kumāre disvā gharaṃ pavesetvā paññattāsane nisīdāpesuṃ. Tattha bodhisattassa paññattāsane suddhavatthaṃ atthataṃ ahosi, soṇakassa rattakambalaṃ. So taṃ nimittaṃ disvāva ‘‘ajja me piyasahāyo arindamakumāro bārāṇasirājā bhavissati, mayhaṃ pana senāpatiṭṭhānaṃ dassatī’’ti aññāsi. Te ubhopi katabhattakiccā uyyānameva agamaṃsu.

过去在王舍城有位摩揭陀国王统治国家。菩萨投生在他的第一王后腹中，在命名日人们给他取名“阿林达摩王子(Arindamakumāra)”。他出生当天，国师的儿子也出生了，取名“索那迦王子(Soṇakakumāra)”。两人一起长大，成年后都相貌出众，难分高下。他们去塔克西拉学艺，学成后想：“要了解一切学问和各地风俗。”便一路游历来到波罗奈(Bārāṇasī)，住在王家花园。第二天进城时，正巧有人准备举行婆罗门诵经仪式，备好乳糜摆好座位，看见两位王子就请进屋，让他们坐在准备好的座位上。菩萨座位上铺着白布，索那迦座位上铺着红毯。索那迦一见这征兆就明白：“今天我的好友阿林达摩王子将成为波罗奈国王，他会任命我为统帅。”两人用完餐就返回了花园。

Tadā bārāṇasirañño kālakatassa sattamo divaso hoti, aputtakaṃ rājakulaṃ. Amaccādayo pātova sasīsaṃ nhātā sannipatitvā ‘‘rajjārahassa santikaṃ gamissatī’’ti phussarathaṃ yojetvā vissajjesuṃ. So nagarā nikkhamitvā anupubbena rājuyyānaṃ gantvā uyyānadvāre nivattitvā ārohaṇasajjo hutvā aṭṭhāsi. Bodhisatto maṅgalasilāpaṭṭesasīsaṃ pārupitvā nipajji, soṇakakumāro tassa santike nisīdi. So tūriyasaddaṃ sutvā ‘‘arindamassa phussaratho āgacchati, ajjesa rājā [Pg.262] hutvā mama senāpatiṭṭhānaṃ dassati, na kho pana mayhaṃ issariyenattho, etasmiṃ gate nikkhamitvā pabbajissāmī’’ti cintetvā ekamante paṭicchanne aṭṭhāsi. Purohito uyyānaṃ pavisitvā mahāsattaṃ nipannakaṃ disvā tūriyāni paggaṇhāpesi. Mahāsatto pabujjhitvā parivattitvā thokaṃ nipajjitvā uṭṭhāya silāpaṭṭe pallaṅkena nisīdi. Atha naṃ purohito añjaliṃ paggaṇhitvā āha – ‘‘rajjaṃ te, deva, pāpuṇātī’’ti. ‘‘Kiṃ aputtakaṃ rājakula’’nti? ‘‘Evaṃ, devā’’ti. ‘‘Tena hi sādhū’’ti. Atha naṃ te tattheva abhisiñcitvā rathaṃ āropetvā mahantena parivārena nagaraṃ pavesesuṃ. So nagaraṃ padakkhiṇaṃ katvā pāsādaṃ abhirūhi. So yasamahantatāya soṇakakumāraṃ na sari.

那时是波罗奈王驾崩后的第七天，王室无嗣。大臣们一早沐浴后聚集起来，心想：“吉祥车会去到堪为国王者那里。”于是他们备好吉祥车，将它放出。车子出城后，次第来到王家园林，在园林门口停下，准备好让人登上。大士正盖着头躺卧在吉祥石板上，索那迦王子坐在他旁边。他听到乐器声，心想：“为阿林达摩而来的吉祥车到了。今天他成为国王后，会给我将军之位。但我对权力没有兴趣，等他走了，我就出家。”于是他起身，站到一旁的隐蔽处。国师进入园林，看见躺卧着的大士，便让人奏响乐器。大士醒来，翻了个身，躺了一会儿后，便起身在石板上盘腿而坐。于是国师向他合掌说道：“大王，王位已传给您了。”“王室没有子嗣吗？”“是的，大王。”“既然如此，那好吧。”于是他们就在那里为他举行灌顶仪式，请他登上车，以盛大的随从队伍护送他进城。他绕城右行后，登上宫殿。由于声名显赫，他竟忘了索那迦王子。

Sopi tasmiṃ nagaraṃ paviṭṭhe pacchā āgantvā silāpaṭṭe nisīdi. Athassa purato bandhanā pavuttaṃ sālarukkhato paṇḍupalāsaṃ pati. So taṃ disvāva ‘‘yathevetaṃ, tathā mamapi sarīraṃ jaraṃ patvā patissatī’’ti aniccādivasena vipassanaṃ paṭṭhapetvā paccekabodhiṃ pāpuṇi. Taṃkhaṇaññevassa gihiliṅgaṃ antaradhāyi, pabbajitaliṅgaṃ pāturahosi. So ‘‘natthi dāni punabbhavo’’ti udānaṃ udānento nandamūlakapabbhāraṃ agamāsi. Mahāsattopi cattālīsamattānaṃ saṃvaccharānaṃ accayena saritvā ‘‘kahaṃ nu kho me sahāyo soṇako’’ti soṇakaṃ punappunaṃ sarantopi ‘‘mayā suto vā diṭṭho vā’’ti vattāraṃ alabhitvā alaṅkatamahātale rājapallaṅke nisinno gandhabbanāṭakanaccagītādīhi parivuto sampattimanubhavanto ‘‘yo me kassaci santike sutvā ‘asukaṭṭhāne nāma soṇako vasatī’ti ācikkhissati, tassa sataṃ dassāmi, yo me sāmaṃ disvā ārocessati, tassa sahassa’’nti ekaṃ udānaṃ abhisaṅkharitvā gītavasena udānento paṭhamaṃ gāthamāha –

在大士进城后，索那迦也随后而来，坐在那块石板上。这时，一片枯黄的叶子从叶柄脱落，从一棵娑罗树上飘落在他面前。他一见此景，便思惟：“正如这片叶子，我的身体衰老后也终将凋落。”他由此发起观(vipassanā)，以无常等方式修行，证得了独觉菩提。就在那一刹那，他的在家相消失，出家相显现。他发出“如今再无后有”的自说语，前往难陀山麓(Nandamūlakapabbhāra)。大士也在大约四十年后想起他，心想：“我的朋友索那迦现在哪里呢？”虽然他一再地忆念索那迦，却找不到任何人能说“我听过或见过他”。于是，他坐在华丽大殿中的王座上，被乾闼婆(gandhabba)的戏剧、舞蹈、歌唱等围绕，享受着富贵，他作了一首自说语，以歌唱的方式吟诵，说了第一首偈：

‘‘Kassa sutvā sataṃ dammi, sahassaṃ diṭṭha soṇakaṃ;

Ko me soṇakamakkhāti, sahāyaṃ paṃsukīḷita’’nti.

“闻其讯者，我赏百金；亲见索那迦者，我赏千金。谁能告知我，我那戏尘的旧友索那迦？”

Athassa mukhato luñcantī viya gahetvā ekā nāṭakītthī taṃ gāyi. Athaññā athaññāti ‘‘amhākaṃ rañño piyagīta’’nti sabbā orodhā gāyiṃsu. Anukkamena nagaravāsinopi jānapadāpi tameva gītaṃ gāyiṃsu. Rājāpi [Pg.263] punappunaṃ tameva gītaṃ gāyati. Paṇṇāsamattānaṃ saṃvaccharānaṃ accayena panassa bahū puttadhītaro ahesuṃ, jeṭṭhaputto dīghāvukumāro nāma ahosi. Tadā soṇakapaccekabuddho ‘‘arindamarājā maṃ daṭṭhukāmo, ahaṃ tattha gantvā kāmesu ādīnavaṃ nekkhamme cānisaṃsaṃ kathetvā pabbajjanākāraṃ karomī’’ti cintetvā iddhiyā ākāsenāgantvā uyyāne nisīdi. Tadā eko sattavassiko pañcacūḷakakumārako mātarā pahito gantvā uyyānavane dārūni uddharanto punappunaṃ tameva gītaṃ gāyi. Atha naṃ so pakkositvā ‘‘kumāraka, tvaṃ aññaṃ agāyitvā ekameva gītaṃ gāyasi, kiṃ aññaṃ na jānāsī’’ti pucchi. ‘‘Jānāmi, bhante, amhākaṃ pana rañño idameva piyaṃ, tena naṃ punnappunaṃ gāyāmī’’ti. ‘‘Etassa pana te gītassa paṭigītaṃ gāyanto koci diṭṭhapubbo’’ti. ‘‘Na diṭṭhapubbo, bhante’’ti. ‘‘Ahaṃ taṃ sikkhāpessāmi, sakkhissasi rañño santikaṃ gantvā paṭigītaṃ gāyitu’’nti. ‘‘Āma, bhante’’ti. Athassa so paṭigītaṃ ācikkhanto ‘‘mayhaṃ sutvā’’tiādimāha. Uggaṇhāpetvā ca pana taṃ uyyojesi – ‘‘gaccha, kumāraka, imaṃ paṭigītaṃ raññā saddhiṃ gāyāhi, rājā te mahantaṃ issariyaṃ dassati, kiṃ te dārūhi, vegena yāhī’’ti.

那时，一位舞女仿佛从他口中夺走歌词一般唱了起来。接着其他宫女也纷纷唱道：“这是我们国王最爱的歌谣啊！”渐渐地，城里人和乡下人都传唱着同一首歌。国王也反复吟唱这首曲子。五十年过去后，他已经有了很多儿女，长子名叫长寿王子(Dīghāvukumāra)。当时，独觉佛索那迦(Soṇaka)心想：“阿林达摩(Arindama)王想见我，我要去那里为他说欲乐的过患与出离的利益，并促成他出家。”便以神通从空中来到园林中坐下。那时，一个七岁的五髻童子(Pañcacūḷakakumāraka)奉母亲之命来到园林里拾柴，边干活边反复唱着那首歌谣。于是独觉佛叫他过来问：“孩子，你为什么只唱这一首歌，不唱别的，难道你不知道别的歌吗？”“我知道，尊者，”他回答，“但这是我们国王最喜欢的歌，所以我才反复地唱。”“那你可曾见过有人唱这首歌的对唱歌？”“从未见过，尊者。”“我来教你。你能够去国王面前唱这首对唱歌吗？”“是的，尊者。”于是独觉佛教他对唱歌词，以“从我听闻……”开头。教完后，他派他去，说：“去吧，孩子，去和国王一起唱这首对唱歌。国王会给你巨大的财富，何须拾柴？快去！”

So ‘‘sādhū’’ti taṃ paṭigītaṃ uggaṇhitvā vanditvā, ‘‘bhante, yāvāhaṃ rājānaṃ ānemi, tāva idheva hothā’’ti vatvā vegena mātu santikaṃ gantvā, ‘‘amma, khippaṃ maṃ nhāpetvā alaṅkarotha, ajja taṃ daliddabhāvato mocessāmī’’ti vatvā nhātamaṇḍito rājadvāraṃ gantvā ‘‘ayya dovārika, ‘eko dārako tumhehi saddhiṃ paṭigītaṃ gāyissāmīti āgantvā dvāre ṭhito’ti rañño arocehī’’ti āha. So vegena gantvā rañño ārocesi. Rājā ‘‘āgacchatū’’ti pakkosāpetvā, ‘‘tāta, tvaṃ mayā saddhiṃ paṭigītaṃ gāyissasī’’ti āha. ‘‘Āma, devā’’ti. ‘‘Tena hi gāyassū’’ti. ‘‘Deva, imasmiṃ ṭhāne na gāyāmi, nagare pana bheriṃ carāpetvā mahājanaṃ sannipātāpetha, mahājanamajjhe gāyissāmī’’ti. Rājā tathā kāretvā alaṅkatamaṇḍape pallaṅkamajjhe nisīditvā tassānurūpaṃ āsanaṃ dāpetvā ‘‘idāni tava gītaṃ gāyassū’’ti āha. ‘‘Deva, tumhe tāva gāyatha, athāhaṃ paṭigītaṃ gāyissāmī’’ti. Tato rājā paṭhamaṃ gāyanto gāthamāha –

那孩子说了声“善哉！”，学会了那首对唱歌，顶礼后说道：“尊者，在我带国王来之前，请您就在这里等候。”说完，他急忙赶到母亲那里，说：“母亲啊，快给我沐浴打扮吧，今天我要让您摆脱贫困。”沐浴打扮完毕后，他来到王宫门前对守门官说：“守门官，请禀告国王：‘有个孩子来到门前，说要和您一起唱对唱歌。’”守门官急忙去禀告国王。国王让人叫他进来，说：“孩子，你要和我一起唱对唱歌吗？”“是的，大王。”“那就唱吧。”“大王，我不在这里唱。请您在城里击鼓宣告，召集大众，我要在众人中间唱。”国王照此办理后，在装饰华丽的亭阁中坐在宝座中央，并让人给童子安排了合适的座位，说：“现在你可以唱歌了。”童子说：“大王，您先唱，然后我再唱对唱歌。”于是国王先唱，诵出此偈：——

1.

1.

‘‘Kassa [Pg.264] sutvā sataṃ dammi, sahassaṃ diṭṭha soṇakaṃ;

So me soṇakamakkhāti, sahāyaṃ paṃsukīḷita’’nti.

“谁若听闻其讯息，我将予百金；谁若亲见索那迦，我将予千金；他将为我述说索那迦，我那玩沙的旧友。”

Tattha sutvāti ‘‘asukaṭṭhāne nāma te piyasahāyo soṇako vasatī’’ti tassa vasanaṭṭhānaṃ sutvā ārocentassa kassa sataṃ dammi. Diṭṭhāti ‘‘asukaṭṭhāne nāma mayā diṭṭho’’ti disvā ārocentassa kassa sahassaṃ dammīti.

其中，“闻其讯”是指：对于听闻“你亲爱的好友索那迦住在某某地方”而前来告知其住处的人，我将给他一百。“亲见”是指：对于亲眼见到后前来告知“我在某某地方见到了他”的人，我将给他一千。

Evaṃ raññā paṭhamaṃ udānagāthāya gītāya pañcacūḷakadārakena paṭigītabhāvaṃ pakāsento satthā abhisambuddho hutvā dīyaḍḍhagāthā abhāsi –

像这样，当国王最初以自说偈歌唱时，为了开示五髻童子以对唱歌回应的情形，导师在正等觉后，说了这一个半偈：

2.

2.

‘‘Athabravī māṇavako, daharo pañcacūḷako;

Mayhaṃ sutvā sataṃ dehi, sahassaṃ diṭṭha soṇakaṃ;

Ahaṃ te soṇakakkhissaṃ, sahāyaṃ paṃsukīḷita’’nti.

“于是，年轻的五髻童子说道：‘听我之言，请赐百金；亲见索那迦，请赐千金。我将为你述说索那迦，你那玩沙的旧友。’”

Tena vuttagāthāya pana ayamattho – mahārāja, yaṃ tvaṃ ‘‘sutvā ārocentassa sataṃ dammī’’ti vadasi, tampi mameva dehi, yaṃ ‘‘disvā ārocentassa sahassaṃ dammī’’ti vadasi, tampi mayhameva dehi, ahaṃ te piyasahāyaṃ idāneva paccakkhatova ‘‘ayaṃ soṇako’’ti ācikkhissanti.

他所说的偈颂，其义如下：“大王，您说‘对于听闻消息而来报告的人，我将给他一百’，那一百也请给我；您说‘对于亲眼看见而来报告的人，我将给他一千’，那一千也请给我。我现在就当面为您指出您亲爱的好友，说：‘这就是索那迦。’”

Ito paraṃ suviññeyyā sambuddhagāthā pāḷinayeneva veditabbā –

此后，佛陀所说的偈颂极易理解，应仅依巴利文本之义理了知：——

3.

3.

‘‘Katamasmiṃ so janapade, raṭṭhesu nigamesu ca;

Kattha soṇakamaddakkhi, taṃ me akkhāhi pucchito.

“他在哪个地区，哪个国土、城镇？你在何处见到索那迦(Soṇaka)？我既问你，请告知我。”

4.

4.

‘‘Taveva deva vijite, tavevuyyānabhūmiyaṃ;

Ujuvaṃsā mahāsālā, nīlobhāsā manoramā.

“大王，就在你的国土中，就在你的园林地中，有挺直的娑罗(sāla)大树，青翠悦意。”

5.

5.

‘‘Tiṭṭhanti meghasamānā, rammā aññoññanissitā;

Tesaṃ mūlamhi soṇako, jhāyatī anupādano;

Upādānesu lokesu, ḍayhamānesu nibbuto.

“如云般矗立，美丽且互相依偎；索那迦就在其树下，无取而禅修；在世间被执取燃烧时，他已寂灭。”

6.

6.

‘‘Tato [Pg.265] ca rājā pāyāsi, senāya caturaṅgiyā;

Kārāpetvā samaṃ maggaṃ, agamā yena soṇako.

“于是国王出发，率领四部军；使道路平坦，前往索那迦所在之处。”

7.

7.

‘‘Uyyānabhūmiṃ gantvāna, vicaranto brahāvane;

Āsīnaṃ soṇakaṃ dakkhi, ḍayhamānesu nibbuta’’nti.

“来到园林地，在广阔的林中游走；他见到索那迦安坐，在燃烧中已寂灭。”

Tattha ujuvaṃsāti ujukkhandhā. Mahāsālāti mahārukkhā. Meghasamānāti nīlameghasadisā. Rammāti ramaṇīyā. Aññoññanissitāti sākhāhi sākhaṃ, mūlena mūlaṃ saṃsibbitvā ṭhitā. Tesanti tesaṃ evarūpānaṃ tava uyyānavane sālānaṃ heṭṭhā. Jhāyatīti lakkhaṇūpanijjhānaārammaṇūpanijjhānasaṅkhātehi jhānehi jhāyati. Anupādanoti kāmupādānādivirahito. Ḍayhamānesūti ekādasahi aggīhi ḍayhamānesu sattesu. Nibbutoti te aggī nibbāpetvā sītalena hadayena jhāyamāno tava uyyāne maṅgalasālarukkhamūle silāpaṭṭe nisinno esa te sahāyo kañcanapaṭimā viya sobhamāno paṭimānetīti. Tato cāti, bhikkhave, tato so arindamo rājā tassa vacanaṃ sutvāva ‘‘soṇakapaccekabuddhaṃ passissāmī’’ti caturaṅginiyā senāya pāyāsi nikkhami. Vicarantoti ujukameva agantvā tasmiṃ mahante vanasaṇḍe vicaranto tassa santikaṃ gantvā taṃ āsīnaṃ addakkhi.

其中，“挺直”是指树干挺直。“大娑罗树”是指大树。“如云”是指像蓝色云朵。“美丽”是指令人愉悦。“相依”是指枝与枝、根与根互相缠绕而立。“那些”是指在你园林中那些娑罗树下。“禅修”是指以审察所缘及其特征的禅定而修习。“无执取”是指远离欲取等。“燃烧”是指被十一种火燃烧的众生。“寂灭”是指熄灭那些火后，以清凉之心禅修，在你园林中吉祥娑罗树下石板上安坐，这位如同金像般闪耀的友人正在等待你。接着，比丘们，阿林达摩(Arindama)王听了这话后，心想“我要见索那迦独觉佛”，便率领四部军出发。他没有径直前往，而是在那大片林地中游走，来到他身旁，见到他安坐。

So taṃ avanditvā ekamantaṃ nisīditvā attano kilesābhiratattā taṃ ‘‘kapaṇo’’ti maññamāno imaṃ gāthamāha –

他不向他礼拜，在一旁坐下，由于自己沉溺于烦恼，心想“此人可怜”，然后说了这首偈：

8.

8.

‘‘Kapaṇo vatayaṃ bhikkhu, muṇḍo saṅghāṭipāruto;

Amātiko apitiko, rukkhamūlasmi jhāyatī’’ti.

“这位比丘真是可怜，剃发，身披僧伽梨；无母无父，在树下禅修。”

Tattha jhāyatīti nimmātiko nippitiko kāruññappatto jhāyati.

其中，（国王认为）他是无母无父、堪受怜悯地在禅修。

9.

9.

‘‘Imaṃ vākyaṃ nisāmetvā, soṇako etadabravi;

Na rāja kapaṇo hoti, dhammaṃ kāyena phassayaṃ.

“索那迦听闻此语后，如此说道：‘大王，以身触法者，并非可怜之人。’

10.

10.

‘‘Yo ca dhammaṃ niraṃkatvā, adhammamanuvattati;

Sa rāja kapaṇo hoti, pāpo pāpaparāyaṇo’’ti.

“然而，舍弃正法，随顺非法者，大王，他才是可怜之人，是恶人，以恶为依归。”

Tattha [Pg.266] imanti tassa kilesābhiratassa pabbajjaṃ arocentassa imaṃ pabbajjāgarahavacanaṃ sutvā. Etadabravīti pabbajjāya guṇaṃ pakāsento etaṃ abravi. Phassayanti phassayanto yena ariyamaggadhammo nāmakāyena phassito, so kapaṇo nāma na hotīti dassento evamāha. Niraṃkatvāti attabhāvato nīharitvā. Pāpo pāpaparāyaṇoti sayaṃ pāpānaṃ karaṇena pāpo, aññesampi karontānaṃ patiṭṭhābhāvena pāpaparāyaṇoti.

其中，“此（语）”是指听闻了那沉溺于烦恼、不喜欢出家者贬低出家的话语之后。“他说此（偈）”是为了彰显出家的功德而说这番话。“触及”是指以名身触及圣道法的人，为了显示这样的人并非可怜之人而如此说。“舍弃”是指从自身中驱除。“恶人，以恶为依归”是指自己作恶故为恶人，亦为他人作恶之所依故为以恶为依归。

Evaṃ so bodhisattaṃ garahi. So attano garahitabhāvaṃ ajānanto viya hutvā nāmagottaṃ kathetvā tena saddhiṃ paṭisanthāraṃ karonto gāthamāha –

于是，他这样责备菩萨。菩萨好像不知道自己被责备一样，说了自己的名字与姓氏，与他亲切问候，并说了这首偈：

11.

11.

‘‘Arindamoti me nāmaṃ, kāsirājāti maṃ vidū;

Kacci bhoto sukhasseyyā, idha pattassa soṇakā’’ti.

“我名阿林达摩(Arindama)，人皆知我为迦尸(Kāsi)王；索那迦(Soṇaka)，你在此安住可安乐？”

Tattha kaccīti amhākaṃ tāva na kiñci aphāsukaṃ, bhoto pana kacci idha pattassa imasmiṃ uyyāne vasato sukhavihāroti pucchati.

其中，“可安乐”是指（国王问）：我们这里没有什么不适，但尊者您来到这里，在这园林中居住，是否安乐呢？

Atha naṃ paccekabuddho, ‘‘mahārāja, na kevalaṃ idha, aññatrāpi vasantassa me asukhaṃ nāma natthī’’ti vatvā tassa samaṇabhadragāthāyo nāma ārabhi –

于是那位独觉佛对他说：“大王，不只是在这里，即使我住在别处，也没有任何不快乐。”说完便开始吟诵那些名为“沙门善偈”(samaṇabhadragāthā)的偈颂：

12.

12.

‘‘Sadāpi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Na tesaṃ koṭṭhe openti, na kumbhiṃ na kaḷopiyaṃ;

Paraniṭṭhitamesānā, tena yāpenti subbatā.

“于无财、无家的比丘，常是吉祥：他们不将（食物）放入谷仓、罐中或篮中；善行者寻求他人已备好的（食物）维生。”

13.

13.

‘‘Dutiyampi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Anavajjapiṇḍo bhottabbo, na ca kocūparodhati.

“其次，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：应食无过失的乞食，亦无人能阻碍。”

14.

14.

‘‘Tatiyampi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Nibbuto piṇḍo bhottabbo, na ca kocūparodhati.

“第三，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：应食寂灭的乞食，亦无人能阻碍。”

15.

15.

‘‘Catutthampi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Muttassa raṭṭhe carato, saṅgo yassa na vijjati.

“第四，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：他已解脱，于国中游行，无有系缚。”

16.

16.

‘‘Pañcamampi [Pg.267] bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Nagaramhi ḍayhamānamhi, nāssa kiñci aḍayhatha.

“第五，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：当都城被焚烧时，他没有任何东西被烧毁。”

17.

17.

‘‘Chaṭṭhampi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Raṭṭhe vilumpamānamhi, nāssa kiñci ahīratha.

“第六，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：当国家被掠夺时，他没有任何东西被劫走。”

18.

18.

‘‘Sattamampi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Corehi rakkhitaṃ maggaṃ, ye caññe paripanthikā;

Pattacīvaramādāya, sotthiṃ gacchati subbato.

“第七，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：善持戒者携带衣钵，在盗贼及其他拦路者守护的道路上，平安前行。”

19.

19.

‘‘Aṭṭhamampi bhadramadhanassa, anāgārassa bhikkhuno;

Yaṃ yaṃ disaṃ pakkamati, anapekkhova gacchatī’’ti.

“第八，于无财、无家的比丘，亦是吉祥：无论他前往哪个方向，都无所顾恋地前行。”

Tattha anāgārassāti, mahārāja, gharāvāsaṃ pahāya anāgāriyabhāvaṃ pattassa adhanassa akiñcanassa bhikkhuno sabbakālaṃ bhadrameva. Na tesanti, mahārāja, tesaṃ adhanānaṃ bhikkhūnaṃ na koṭṭhāgāre dhanadhaññāni openti, na kumbhiyaṃ, na pacchiyaṃ, te pana subbatā paraniṭṭhitaṃ paresaṃ ghare pakkaṃ āhāraṃ saṅghāṭiṃ pārupitvā kapālamādāya gharapaṭipāṭiyā esānā pariyesantā tena tato laddhena piṇḍena taṃ āhāraṃ navannaṃ pāṭikulyānaṃ vasena paccavekkhitvā paribhuñjitvā jīvitavuttiṃ yāpenti.

其中，“无家者”是指，大王，舍弃居家生活，达到无家状态的无财、无所有的比丘，无论何时都是吉祥的。“他们不”是指，大王，那些无财的比丘不会在谷仓、瓮中或篮子里储存财物谷物。而那些善持戒者，披上僧伽梨，拿起钵，挨家挨户地寻求他人家中已备好、已煮熟的食物，以从那里得到的乞食，依九种厌恶想省察那食物后受用，以此维持生命。

Anavajjapiṇḍo bhottabboti vejjakammādikāya anesanāya vā kuhanā lapanā nemittikatā nippesikatā lābhena lābhaṃ nijigīsanatāti evarūpena micchājīvena vā uppāditā cattāro paccayā, dhammena uppāditāpi apaccavekkhitvā paribhuttā sāvajjapiṇḍo nāma. Anesanaṃ pana pahāya micchājīvaṃ vajjetvā dhammena samena uppāditā ‘‘paṭisaṅkhā yoniso cīvaraṃ paṭisevāmī’’ti vuttanayeneva paccavekkhitvā paribhuttā anavajjapiṇḍo nāma. Yena evarūpo anavajjapiṇḍo bhottabbo paribhuñjitabbo, yañca evarūpaṃ anavajjaṃ piṇḍaṃ bhuñjamānānaṃ paccaye nissāya koci appamattakopi kileso na uparodhati na pīḷeti, tassa dutiyampi bhadraṃ adhanassa anāgārassa bhikkhuno.

“应食无过失的乞食”：以医术等不正当求取方式，或以欺骗、奉承、示意、辱骂、以利求利等邪命方式所获得的四种资具，即使是如法获得的，若不经省察而受用，也称为“有过失的乞食”。反之，舍弃不正当求取，远离邪命，如法、平等地获得，并如“我如理省察后受用衣”所说之方式，省察后受用，则称为“无过失的乞食”。因为应食用、受用此等无过失的乞食，且在受用此等无过失的乞食时，不会因资具而生起任何微小的烦恼来妨碍或困扰他，所以这对无财、无家的比丘是第二种吉祥。

Nibbutoti puthujjanabhikkhuno dhammena uppannapiṇḍopi paccavekkhitvā paribhuñjiyamāno nibbutapiṇḍo nāma, ekantato pana khīṇāsavassa piṇḍova nibbutapiṇḍo nāma. Kiṃkāraṇā? So hi theyyaparibhogo, iṇaparibhogo[Pg.268], dāyajjaparibhogo, sāmiparibhogoti imesu catūsu paribhogesu sāmiparibhogavasena taṃ bhuñjati, taṇhādāsabyaṃ atīto sāmī hutvā paribhuñjati, na taṃ tappaccayā koci appamattakopi kileso uparodhati.

“寂灭的”：凡夫比丘如法获得的乞食，若经省察后受用，可称为“寂灭的乞食”；但究竟而言，唯有漏尽者的乞食才称为“寂灭的乞食”。为何？因为在盗用、借用、继承用、主权用这四种受用中，他以主权用的方式受用彼食，超越了渴爱之奴役，成为主人而受用，不会因此而有任何微小的烦恼来妨碍他。

Muttassa raṭṭhe caratoti upaṭṭhākakulādīsu alaggamānasassa chinnavalāhakassa viya rāhumukhā pamuttassa vimalacandamaṇḍalassa viya ca yassa gāmanigamādīsu carantassa rāgasaṅgādīsu ekopi saṅgo natthi. Ekacco hi kulehi saṃsaṭṭho viharati sahasokī sahanandī, ekacco mātāpitūsupi alaggamānaso vicarati korunagaragāmavāsī daharo viya, evarūpassa puthujjanassapi bhadrameva.

“已解脱者于国中游行”：是指心不执著于侍者家等处，如断绝云彩，如脱离罗睺(Rāhu)之口的清净月轮，其游行于村落城镇等地，对于贪欲等，一丝一毫的系缚都没有。确实，有些人与家族纠缠，同忧同乐；有些人即使对于父母也毫不执著地游走，如同居住在拘楼(Kuru)国村镇的年轻人一样，像这样的人，即使是凡夫，也是吉祥的。

Nāssa kiñcīti yo hi bahuparikkhāro hoti, so ‘‘mā me corā parikkhāre hariṃsū’’ti atirekāni ca cīvarādīni antonagare upaṭṭhākakule nikkhipati, atha nagaramhi ḍayhamāne ‘‘asukakule nāma aggi uṭṭhito’’ti sutvā socati kilamati, evarūpassa bhadraṃ nāma natthi. Yo pana, mahārāja, sakuṇavattaṃ pūreti, kāyapaṭibaddhaparikkhārova hoti, tassa tādisassa na kiñci aḍayhatha, tenassa pañcamampi bhadrameva.

“他没有任何东西”：若人资具众多，便会害怕“盗贼莫夺我资具”，而将多余的衣物等寄放在城里的侍者家中。于是，当城中失火时，一听到“某某家起火了”，就忧愁苦恼。对这样的人来说，并无吉祥可言。但是，大王，若有人奉行鸟儿的生活方式，只有与身体相关的资具，对这样的人来说，没有什么东西会被烧毁，因此对他来说，这是第五种吉祥。

Vilumpamānamhīti viluppamānamhi, ayameva vā pāṭho. Ahīrathāti yathā pabbatagahanādīhi nikkhamitvā raṭṭhaṃ vilumpamānesu coresu bahuparikkhārassa antogāme ṭhapitaṃ vilumpati harati, tathā yassa adhanassa kāyapaṭibaddhaparikkhārassa na kiñci ahīratha tassa chaṭṭhampi bhadrameva.

“当被掠夺时”(vilumpamānamhi)：即viluppamānamhi，或者这只是读法不同。“被劫走”：如同盗贼从山林等处出来掠夺国家时，会掠夺、劫走资具众多者存放在村里的财物；同样，对于无财、仅有与身体相关资具者，他没有任何东西被劫走，因此对他来说，这是第六种吉祥。

Ye caññe paripanthikāti ye ca aññepi tesu tesu ṭhānesu suṅkagahaṇatthāya ṭhapitā paripanthikā, tehi ca rakkhitaṃ. Pattacīvaranti corānaṃ anupakāraṃ suṅkikānaṃ asuṅkārahaṃ mattikāpattañceva katadaḷhīkammaparibhaṇḍaṃ paṃsukūlacīvarañca appagghāni kāyabandhanaparissāvanasūcivāsipattatthavikāni cāti sabbepi aṭṭha parikkhāre kāyapaṭibaddhe katvā maggappaṭipanno kenaci aviheṭhiyamāno sotthiṃ gacchati. Subbatoti lobhanīyāni hi cīvarādīni disvā corā haranti, suṅkikāpi ‘‘kiṃ nu kho etassa hatthe’’ti [Pg.269] pattatthavikādīni sodhenti, subbato pana sallahukavutti tesaṃ passantānaññeva sotthiṃ gacchati, tenassa sattamampi bhadrameva.

“以及其他拦路者”：是指在各个地方为了征税而设置的拦路者，（道路）也被他们守护着。“衣钵”：是指盗贼不感兴趣、税吏不征税的物品，即用泥土做的、经过加固处理的钵，以及粪扫衣，还有不值钱的腰带、滤水布、针、小刀和钵袋等所有八种资具。行者将这些与身体相关的资具带在身上走上道路，不被任何人妨碍，平安前行。“善持戒者”：盗贼看到引人贪欲的衣物等便会抢夺，税吏也会检查钵袋等，心想“他手里有什么东西”；而善持戒者生活简朴，即使在他们眼前也能平安通过，因此对他来说，这是第七种吉祥。

Anapekkhova gacchatīti kāyapaṭibaddhato atirekassa vihāre paṭisāmitassa kassaci parikkhārassa abhāvā vasanaṭṭhānaṃ nivattitvāpi na oloketi. Yaṃ yaṃ disaṃ gantukāmo hoti, taṃ taṃ gacchanto anapekkhova gacchati anurādhapurā nikkhamitvā thūpārāme pabbajitānaṃ dvinnaṃ kulaputtānaṃ vuḍḍhataro viya.

“无顾盼而行”是指因无多余的个人资具存放于住处，故离开居所时亦不回头顾盼。无论想去哪个方向，便向哪个方向而去，无有顾盼，犹如从阿努拉德普勒(Anurādhapura)出城，于塔园寺(Thūpārāma)出家的两位良家子(kulaputta)中的年长者一般。

Iti soṇakapaccekabuddho aṭṭha samaṇabhadrakāni kathesi. Tato uttariṃ pana satampi sahassampi aparimāṇāni samaṇabhadrakāni esa kathetuṃ samatthoyeva. Rājā pana kāmābhiratattā tassa kathaṃ pacchinditvā ‘‘mayhaṃ samaṇabhadrakehi attho natthī’’ti attano kāmādhimuttataṃ pakāsento āha –

独觉佛苏那迦(Soṇaka Paccekabuddha)如是宣说了八种沙门善利。其实他还能进一步宣说百千乃至无量沙门善利。然而国王因为沉溺于欲乐，打断了他的说法，说道：“我不需要什么沙门善利”，就这样显露了自己耽于欲乐的本性——

20.

20.

‘‘Bahūni samaṇabhadrāni, ye tvaṃ bhikkhu pasaṃsasi;

Ahañca giddho kāmesu, kathaṃ kāhāmi soṇaka.

“比丘，你所赞扬的沙门善利甚多；而我贪著于欲乐，苏那迦，我将如何行？”

21.

21.

‘‘Piyā me mānusā kāmā, atho dibyāpi me piyā;

Atha kena nu vaṇṇena, ubho loke labhāmase’’ti.

“人界欲乐我所爱，天界欲乐亦我所爱；然则以何方便，我能兼得两界之乐？”

Tattha vaṇṇenāti kāraṇena.

此处“vaṇṇena”即原因之义。

Atha naṃ paccekabuddho āha –

于是独觉佛对他说——

22.

22.

‘‘Kāme giddhā kāmaratā, kāmesu adhimuccitā;

Narā pāpāni katvāna, upapajjanti duggatiṃ.

“贪著欲乐、耽于欲乐、沉溺欲乐之人，造作恶业，投生恶趣。

23.

23.

‘‘Ye ca kāme pahantvāna, nikkhantā akutobhayā;

Ekodibhāvādhigatā, na te gacchanti duggatiṃ.

“而舍弃欲乐、无畏出离、已得一心者，彼等不堕恶趣。

24.

24.

‘‘Upamaṃ te karissāmi, taṃ suṇohi arindama;

Upamāya midhekacce, atthaṃ jānanti paṇḍitā.

“降敌者，我将为你作一譬喻，谛听。于此，有智者藉譬喻而了知其义。

25.

25.

‘‘Gaṅgāya kuṇapaṃ disvā, vuyhamānaṃ mahaṇṇave;

Vāyaso samacintesi, appapañño acetaso.

“乌鸦看见恒河中一具腐尸漂向大海，此愚痴无心之鸦心想——

26.

26.

‘‘Yānañca [Pg.270] vatidaṃ laddhaṃ, bhakkho cāyaṃ anappako;

Tattha rattiṃ tattha divā, tattheva nirato mano.

“‘既得此良乘，复获食丰盈；昼夜于斯，心乐于斯。’

27.

27.

‘‘Khādaṃ nāgassa maṃsāni, pivaṃ bhāgīrathodakaṃ;

Sampassaṃ vanacetyāni, na palettha vihaṅgamo.

“食象肉，饮跋吉罗替(Bhāgīrathī)之水，遥望林中塔庙，飞鸟不曾离去。

28.

28.

‘‘Tañca otaraṇī gaṅgā, pamattaṃ kuṇape rataṃ;

Samuddaṃ ajjhagāhāsi, agatī yattha pakkhinaṃ.

“恒河顺流而下，载着那耽于腐尸的放逸之鸟，终至大海——群鸟绝迹之处。

29.

29.

‘‘So ca bhakkhaparikkhīṇo, udapatvā vihaṅgamo;

Na pacchato na purato, nuttaraṃ nopi dakkhiṇaṃ.

“腐食已尽，飞鸟升空，不向后，不向前，不向北，亦不向南。

30.

30.

‘‘Dīpaṃ so najjhagāgañchi, agatī yattha pakkhinaṃ;

So ca tattheva pāpattha, yathā dubbalako tathā.

“于群鸟绝迹之处，它未抵达岛屿；于是堕于彼处，恰如力竭之人。

31.

31.

‘‘Tañca sāmuddikā macchā, kumbhīlā makarā susū;

Pasayhakārā khādiṃsu, phandamānaṃ vipakkhakaṃ.

“于是海鱼、鳄鱼、摩伽罗、海豚，强行吞食那挣扎的无翼之鸟。

32.

32.

‘‘Evameva tuvaṃ rāja, ye caññe kāmabhogino;

Giddhā ce na vamissanti, kākapaññāva te vidū.

“大王，你与其余受用欲乐者，若贪著而不舍，智者知其有乌鸦之慧。

33.

33.

‘‘Esā te upamā rāja, atthasandassanī katā;

Tvañca paññāyase tena, yadi kāhasi vā na vā’’ti.

“大王，此譬喻为显义而说；你将因此而显明，无论行或不行。”

Tattha pāpānīti, mahārāja, tvaṃ kāmagiddho, narā ca kāme nissāya kāyaduccaritādīni pāpāni katvā yattha supinantepi dibbā ca mānusikā ca kāmā na labbhanti, taṃ duggatiṃ upapajjantīti attho. Pahantvānāti kheḷapiṇḍaṃ viya pahāya. Akutobhayāti rāgādīsu kutoci anāgatabhayā. Ekodibhāvādhigatāti ekodibhāvaṃ ekavihārikataṃ adhigatā. Na teti te evarūpā pabbajitā duggatiṃ na gacchanti.

此中“恶业”者，大王，谓你贪著欲乐，世人亦因欲乐而造作身恶行等恶业，投生于彼恶趣，于彼处，纵于梦中亦不得天人欲乐，此其义也。“舍弃”者，如弃唾团。“无畏”者，于贪等诸法，无有任何未来之怖畏。“已得一心”者，谓已证得一心，即住于一境。“彼等不堕”者，谓彼如是出家人不堕恶趣。

Upamaṃ teti, mahārāja, dibbamānusake kāme patthentassa hatthikuṇape paṭibaddhakākasadisassa tava ekaṃ upamaṃ karissāmi, taṃ suṇohīti attho. Kuṇapanti hatthikaḷevaraṃ. Mahaṇṇaveti gambhīraputhule udake[Pg.271]. Eko kira mahāvāraṇo gaṅgātīre caranto gaṅgāyaṃ patitvā uttarituṃ asakkento tattheva mato gaṅgāya vuyhi, taṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Vāyasoti ākāsena gacchanto eko kāko. Yānañca vatidanti so evaṃ cintetvā tattha nilīyitvā ‘‘idaṃ mayā hatthiyānaṃ laddhaṃ, ettha nilīno sukhaṃ carissāmi, ayameva ca me anappako bhakkho bhavissati, idāni mayā aññattha gantuṃ na vaṭṭatī’’ti sanniṭṭhānamakāsi. Tattha rattinti tattha rattiñca divā ca tattheva mano abhirato ahosi. Na paletthāti na uppatitvā pakkāmi.

“为你作譬喻”者，大王，谓“为汝——渴求天人欲乐，犹如系于象尸之鸦——我将作一譬喻，谛听”，此其义也。“腐尸”者，象尸也。“大洋”者，深广之水也。据说，曾有一头大象于恒河(Gaṅgā)岸边行走时，坠入河中，无力登岸，命绝于斯，尸随水漂。此言即指此事。“乌鸦”者，空中飞翔之鸦也。“既得此乘”者，谓其如是思忖后，栖于尸上，决意：“我已得此象乘，栖此可安乐行；此亦将为我无尽之食粮，今我无需他往。”“昼夜于彼”者，谓其日夜于彼，心甚喜乐。“不离去”者，谓不飞起离开。

Otaraṇīti samuddābhimukhī otaramānā. ‘‘Ohāriṇī’’tipi pāṭho, sā samuddābhimukhī avahāriṇīti attho. Agatī yatthāti samuddamajjhaṃ sandhāyāha. Bhakkhaparikkhīṇoti parikkhīṇabhakkho. Udapatvāti khīṇe camme ca maṃse ca aṭṭhisaṅghāto ūmivegena bhinno udake nimujji. Atha so kāko udake patiṭṭhātuṃ asakkonto uppati, evaṃ uppatitvāti attho. Agatī yattha pakkhinanti yasmiṃ samuddamajjhe pakkhīnaṃ agati, tattha so evaṃ uppatito pacchimaṃ disaṃ gantvā tattha patiṭṭhaṃ alabhitvā puratthimaṃ, tato uttaraṃ, tato dakkhiṇanti catassopi disā gantvā attano patiṭṭhānaṃ na ajjhagā nāgañchīti attho. Atha vā vāyaso evaṃ uppatitvā pacchimādīsu ekekaṃ disaṃ āgañchi, dīpaṃ pana najjhāgamāti evamettha attho daṭṭhabbo. Pāpatthāti papatito. Yathā dubbalakoti yathā dubbalako pateyya, tatheva patito. Susūti susunāmakā caṇḍamacchā. Pasayhakārāti anicchamānakaṃyeva balakkārena. Vipakkhakanti viddhastapakkhakaṃ.

“顺流而下”者，谓朝向大海顺流而去。亦有读为“Ohāriṇī”，义为被拖向大海。“群鸟绝迹之处”者，指海洋中央。“腐食已尽”者，谓食物已尽。“飞起”者，谓皮肉皆尽，骸骨被波涛击散，沉于水中，其时乌鸦无法立于水面而飞起，此“飞起”之义也。“群鸟绝迹之处”者，谓于海洋中央，鸟不能至，彼鸦如是飞起，先向西行，不得立足处，复向东、向北、向南，遍巡四方，终未得立足之处，此其义也。或应如是解义：乌鸦如是飞起，依次飞向西等各方，然终未至岛屿。“堕于彼处”者，谓坠落。“恰如力竭之人”者，谓如力竭者坠落，彼亦如是坠落。“海豚”者，名苏苏(susū)之恶鱼也。“强行”者，谓不顾其意，以力施为。“无翼”者，谓翅翼已毁。

Giddhā ce na vamissantīti yadi giddhā hutvā kāme na vamissanti, na chaḍḍessanti. Kākapaññāva teti kākassa samānapaññā iti te buddhādayo paṇḍitā vidū vidanti, jānantīti attho. Atthasandassanīti atthappakāsikā. Tvañca paññāyaseti tvañca paññāyissasi. Idaṃ vuttaṃ hoti – mahārāja, mayā hitakāmena tava ovādo dinno, taṃ pana tvaṃ yadi kāhasi, devaloke nibbattissasi, yadi na kāhasi, kāmapaṅke nimuggo jīvitapariyosāne niraye nibbattissasīti evaṃ tvameva tena [Pg.272] kāraṇena vā akāraṇena vā sagge vā niraye vā paññāyissasi. Ahaṃ pana sabbabhavehi mutto appaṭisandhikoti.

“若贪著而不舍”者，谓若已贪著，于欲不舍不弃。“有乌鸦之慧”者，谓其有与鸦相等之慧，佛陀等智者知其如是，此其义也。“为显义”者，谓为阐明义理。“你将因此而显明”者，谓你将显明。此言意谓：大王，我出乎利益之心，予汝教诫。汝若奉行，将生天界；若不奉行，则沉溺欲泥，命终将生地狱。如是，汝自身将因此行或不行之缘由，而显明于天界或地狱。至于我，则已解脱于一切有，不再受生。

Imaṃ pana ovādaṃ dentena paccekabuddhena nadī dassitā, tāya vuyhamānaṃ hatthikuṇapaṃ dassitaṃ, kuṇapakhādako kāko dassito, tassa kuṇapaṃ khāditvā pānīyapivanakālo dassito, ramaṇīyavanasaṇḍadassanakālo dassito, kuṇapassa nadiyā vuyhamānassa samuddapaveso dassito, samuddamajjhe kākassa hatthikuṇape patiṭṭhaṃ alabhitvā vināsaṃ pattakālo dassito. Tattha nadī viya anamataggo saṃsāro daṭṭhabbo, nadiyā vuyhamānaṃ hatthikuṇapaṃ viya saṃsāre pañca kāmaguṇā, kāko viya bālaputhujjano, kākassa kuṇapaṃ khāditvā pānīyapivanakālo viya puthujjanassa kāmaguṇe paribhuñjitvā somanassikakālo, kākassa kuṇape laggasseva ramaṇīyavanasaṇḍadassanaṃ viya puthujjanassa kāmaguṇesu laggasseva savanavasena aṭṭhatiṃsārammaṇadassanaṃ, kuṇape samuddaṃ paviṭṭhe kākassa patiṭṭhaṃ labhituṃ asakkontassa vināsaṃ pattakālo viya bālaputhujjanassa kāmaguṇagiddhassa pāpaparāyaṇassa kusaladhamme patiṭṭhaṃ labhituṃ asakkontassa mahāniraye mahāvināsapatti daṭṭhabbāti.

独觉佛作此教诫时，示现河流，示现被河水冲走的象尸，示现啄食尸体的乌鸦，示现乌鸦食尸后饮水之时，示现美丽林地景象，示现象尸随河入海，示现乌鸦在海中无法在象尸上立足而灭亡之时。此处应理解：河流如无始轮回，被河流冲走的象尸如轮回中的五欲，乌鸦如愚痴凡夫，乌鸦食尸后饮水如凡夫享受欲乐时的喜悦，乌鸦依附尸体时所见的美丽林地，如同凡夫沉迷欲乐时，通过听闻等方式所见的三十八种所缘。尸体入海后，乌鸦无法找到立足之处而灭亡，这如同愚痴凡夫贪恋五欲、倾向恶行、无法在善法中立足，最终在大地狱中遭受大毁灭。

Evamassa so imāya upamāya ovādaṃ datvā idāni tameva ovādaṃ thiraṃ katvā patiṭṭhapetuṃ gāthamāha –

如是，他以此譬喻给予教诫后，为巩固并确立此教诫，说了以下偈颂：

34.

34.

‘‘Ekavācampi dvivācaṃ, bhaṇeyya anukampako;

Tatuttariṃ na bhāseyya, dāsovayyassa santike’’ti.

慈悯者可说一言，亦可说二言；于此则不应多言，犹如主前之仆。

Tattha na bhāseyyāti vacanaṃ aggaṇhantassa hi tato uttariṃ bhāsamāno sāmikassa santike dāso viya hoti. Dāso hi sāmike kathaṃ gaṇhantepi aggaṇhantepi kathetiyeva. Tena vuttaṃ ‘‘tatuttariṃ na bhāseyyā’’ti.

此中，对不接受其言者，若继续多说，则如在主人面前的仆役。因为仆役无论主人听与不听，都会说话。因此说“于此则不应多言”。

35.

35.

‘‘Idaṃ vatvāna pakkāmi, soṇako amitabuddhimā;

Vehāse antalikkhasmiṃ, anusāsitvāna khattiya’’nti. –

说此语后，具无量智的索那伽（Soṇaka），在虚空中教诫刹帝利后便离去。

Ayaṃ abhisambuddhagāthā.

此为现等觉偈。

Tattha [Pg.273] idaṃ vatvānāti, bhikkhave, so paccekabuddho amitāya lokuttarabuddhiyā amitabuddhimā idaṃ vatvā iddhiyā uppatitvā ‘‘sace pabbajissasi, taveva, no ce pabbajissasi, taveva, dinno te mayā ovādo, appamatto hohī’’ti evaṃ anusāsitvāna khattiyaṃ pakkāmi.

此中，“说此语后”意为：比丘们，那位具无量出世间智的独觉佛，说完此语后，便以神通腾空而起，对刹帝利说道：“你若出家，是你之事；你若不出家，亦是你之事。我已予你教诫，当不放逸！”如是教诫刹帝利后，便离去了。

Bodhisattopi taṃ ākāsena gacchantaṃ yāva dassanapathā olokento ṭhatvā tasmiṃ cakkhupathe atikkante saṃvegaṃ paṭilabhitvā cintesi – ‘‘ayaṃ brāhmaṇo hīnajacco samāno asambhinne khattiyavaṃse jātassa mama matthake attano pādarajaṃ okiranto ākāsaṃ uppatitvā gato, mayāpi ajjeva nikkhamitvā pabbajituṃ vaṭṭatī’’ti. So rajjaṃ niyyādetvā pabbajitukāmo gāthādvayamāha –

菩萨也目送着他于虚空中离去，直至身影从视野中消失。当他离开视线后，菩萨生起悚惧，心想：“此婆罗门出身低贱，竟能在我这出身于纯正刹帝利王族者的头顶撒下脚尘，然后腾空而去。我亦应于今日出家。”于是他想要交出王位而出家，说了两首偈颂：

36.

36.

‘‘Ko nume rājakattāro, suddā veyyattamāgatā;

Rajjaṃ niyyādayissāmi, nāhaṃ rajjena matthiko.

我的造王者们何在？首陀罗与通达者们何在？我将让出此王位，我于王位无所求。

37.

37.

‘‘Ajjeva pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kākova dummedho, kāmānaṃ vasamanvaga’’nti.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

Tattha ko numeti kuhiṃ nu ime. Rājakattāroti ye rājārahaṃ abhisiñcitvā rājānaṃ karonti. Suddā veyyattamāgatāti suddā ca ye ca aññe byattabhāvaṃ āgatā mukhamaṅgalikā. Rajjena matthikoti rajjena atthiko. Ko jaññā maraṇaṃ suveti maraṇaṃ ajja vā suve vāti idaṃ ko jānituṃ samattho.

此中，`ko nu me` 意为“这些人何在？”`rājakattāro`（造王者）意指为有资格成为国王者举行灌顶，使其成为国王之人。`suddā veyyattamāgatā`（首陀罗及已通达者）意指首陀罗以及其他已达娴熟、担任吉祥仪式之人。`rajjena matthiko` 意为对王位有需求者。`ko jaññā maraṇaṃ suve`（谁知明日死期至）意为谁能知道死亡是今日还是明日到来？

Evaṃ rajjaṃ niyyādentassa sutvā amaccā āhaṃsu –

听闻他如此让出王位，大臣们说道：

38.

38.

‘‘Atthi te daharo putto, dīghāvu raṭṭhavaḍḍhano;

Taṃ rajje abhisiñcassu, so no rājā bhavissatī’’ti.

汝有幼子，长寿者，能令国土增盛；为彼灌顶，授以王位，他将成为我等之王。

Tato paraṃ raññā vuttagāthamādiṃ katvā udānasambandhagāthā pāḷinayeneva veditabbā –

此后，从国王所说偈颂开始，与自说相关的偈颂，应依照圣典之体例来理解。

39.

39.

‘‘Khippaṃ kumāramānetha, dīghāvuṃ raṭṭhavaḍḍhanaṃ;

Taṃ rajje abhisiñcissaṃ, so vo rājā bhavissati.

速迎王子前来，长寿者，令国土增盛；我将为彼灌顶，他将成为你们的王。

40.

40.

‘‘Tato [Pg.274] kumāramānesuṃ, dīghāvuṃ raṭṭhavaḍḍhanaṃ;

Taṃ disvā ālapī rājā, ekaputtaṃ manoramaṃ.

于是他们带来了王子，长寿者，令国土增盛者；国王见到他那可爱的独子后，说道：

41.

41.

‘‘Saṭṭhi gāmasahassāni, paripuṇṇāni sabbaso;

Te putta paṭipajjasu, rajjaṃ niyyādayāmi te.

六万村落，完全具足；吾儿，你当接受它们，我将王位授予你。

42.

42.

‘‘Ajjeva pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kāko va dummedho, kāmānaṃ vasamanvagaṃ.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

43.

43.

‘‘Saṭṭhi nāgasahassāni, sabbālaṅkārabhūsitā;

Suvaṇṇakacchā mātaṅgā, hemakappanavāsasā.

六万头大象，一切饰物庄严；金鞍象，身披金甲。

44.

44.

‘‘Ārūḷhā gāmaṇīyebhi, tomaraṅkusapāṇibhi;

Te putta paṭipajjassu, rajjaṃ niyyādayāmi te.

由首领们骑乘，手持长矛与钩；吾儿，你当接受它们，我将王位授予你。

45.

45.

‘‘Ajjeva pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kākova dummedho, kāmānaṃ vasamanvagaṃ.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

46.

46.

‘‘Saṭṭhi assasahassāni, sabbālaṅkārabhūsitā;

Ājānīyāva jātiyā, sindhavā sīghavāhino.

六万匹马，一切饰物庄严；生来良种，信度马，疾速奔跑。

47.

47.

‘‘Ārūḷhā gāmaṇīyebhi, illiyācāpadhāribhi;

Te putta paṭipajjassu, rajjaṃ niyyādayāmi te.

由首领们骑乘，手持短剑与弓；吾儿，你当接受它们，我将王位授予你。

48.

48.

‘‘Ajjeva pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kākova dummedho, kāmānaṃ vasamanvagaṃ.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

49.

49.

‘‘Saṭṭhi rathasahassāni, sannaddhā ussitaddhajā;

Dīpā athopi veyyagghā, sabbālaṅkārabhūsitā.

六万辆战车，装备齐全，旗帜高扬；饰有豹皮与虎皮，一切饰物庄严。

50.

50.

‘‘Ārūḷhā gāmaṇīyebhi, cāpahatthehi vammibhi;

Te putta paṭipajjassu, rajjaṃ niyyādayāmi te.

由首领们骑乘，手持弓，身披铠甲；吾儿，你当接受它们，我将王位授予你。

51.

51.

‘‘Ajjeva pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kākova dummedho, kāmānaṃ vasamanvagaṃ.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

52.

52.

‘‘Saṭṭhi dhenusahassāni, rohaññā puṅgavūsabhā;

Tā putta paṭipajjassu, rajjaṃ niyyādayāmi te.

六万头红色母牛，以及优良的公牛；吾儿，你当接受它们，我将王位授予你。

53.

53.

‘‘Ajjeva [Pg.275] pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kākova dummedho, kāmānaṃ vasamanvagaṃ.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

54.

54.

‘‘Soḷasitthisahassāni, sabbālaṅkārabhūsitā;

Vicitravatthābharaṇā, āmuttamaṇikuṇḍalā;

Tā putta paṭipajjassu, rajjaṃ niyyādayāmi te.

一万六千名女子，以一切饰品庄严，穿着各色衣饰，戴着珍宝耳环；吾儿，你当接受她们，我将王位授予你。

55.

55.

‘‘Ajjeva pabbajissāmi, ko jaññā maraṇaṃ suve;

Māhaṃ kākova dummedho, kāmānaṃ vasamanvagaṃ.

今日我即出家，谁知明日死期至；莫如愚痴乌鸦，受制于诸欲。

56.

56.

‘‘Daharasseva me tāta, mātā matāti me sutaṃ;

Tayā vinā ahaṃ tāta, jīvitumpi na ussahe.

父亲啊，我年幼时，听说母亲已逝；父亲啊，没有您，我甚至无法活下去。

57.

57.

‘‘Yathā āraññakaṃ nāgaṃ, poto anveti pacchato;

Jessantaṃ giriduggesu, samesu visamesu ca.

犹如林中象，幼象随后跟随，在山险之处、平坦与崎岖之地行走。

58.

58.

‘‘Evaṃ taṃ anugacchāmi, pattamādāya pacchato;

Subharo te bhavissāmi, na te hessāmi dubbharo.

我愿如是追随你，持钵随后；我将易于供养你，不会成为你的负担。

59.

59.

‘‘Yathā sāmuddikaṃ nāvaṃ, vāṇijānaṃ dhanesinaṃ;

Vohāro tattha gaṇheyya, vāṇijā byasanī siyā.

犹如求财商人的海船；若有障碍将其阻碍，商人将遭遇不幸。

60.

60.

‘‘Evamevāyaṃ puttakali, antarāyakaro mama;

Imaṃ kumāraṃ pāpetha, pāsādaṃ rativaḍḍhanaṃ.

同样此子，于我造成障碍；将此王子送入，增长欲乐之宫殿。

61.

61.

‘‘Tattha kambusahatthāyo, yathā sakkaṃva accharā;

Tā naṃ tattha ramessanti, tāhi ceso ramissati.

彼处手戴金饰者，犹如帝释天之天女；她们将在那里使他欢愉，他也将与她们同乐。

62.

62.

‘‘Tato kumāraṃ pāpesuṃ, pāsādaṃ rativaḍḍhanaṃ;

Taṃ disvā avacuṃ kaññā, dīghāvuṃ raṭṭhavaḍḍhanaṃ.

于是他们将王子送入增长欲乐之宫殿；少女们见到他，便对长寿（Dīghāvu）、令国运昌隆者说。

63.

63.

‘‘Devatānusi gandhabbo, adu sakko purindado;

Ko vā tvaṃ kassa vā putto, kathaṃ jānemu taṃ mayaṃ.

“你是天神，还是乾闼婆，抑或是帝释天，城堡的施予者？你是谁？是谁的儿子？我们如何能认识你？”

64.

64.

‘‘Namhi [Pg.276] devo na gandhabbo, nāpi sakko purindado;

Kāsirañño ahaṃ putto, dīghāvu raṭṭhavaḍḍhano;

Mamaṃ bharatha bhaddaṃ vo, ahaṃ bhattā bhavāmi vo.

“我非天神，非乾闼婆，亦非帝释天，城堡的施予者；我是迦尸国王之子，长寿（Dīghāvu），令国运昌隆者；请支持我，你们将得吉祥，我将成为你们的主人。”

65.

65.

‘‘Taṃ tattha avacuṃ kaññā, dīghāvuṃ raṭṭhavaḍḍhanaṃ;

Kuhiṃ rājā anuppatto, ito rājā kuhiṃ gato.

彼处，少女们对长寿，令国运昌隆者说：“国王到达了何处？国王从此处去了何方？”

66.

66.

‘‘Paṅkaṃ rājā atikkanto, thale rājā patiṭṭhito;

Akaṇḍakaṃ agahanaṃ, paṭipanno mahāpathaṃ.

“国王已越过淤泥，国王已立足于干地；无荆棘，无丛林，已踏上大道。”

67.

67.

‘‘Ahañca paṭipannosmi, maggaṃ duggatigāminaṃ;

Sakaṇṭakaṃ sagahanaṃ, yena gacchanti duggatiṃ.

“而我已踏上通往恶趣之道；有荆棘，有丛林，人们由此走向恶趣。”

68.

68.

‘‘Tassa te svāgataṃ rāja, sīhasseva giribbajaṃ;

Anusāsa mahārāja, tvaṃ no sabbāsamissaro’’ti.

“大王，欢迎您的到来，犹如雄狮回到山窟；大王，请教导我们，您是我们所有人的主宰。”

Tattha khippanti tena hi naṃ sīghaṃ ānetha. Ālapīti ‘‘saṭṭhi gāmasahassānī’’tiādīni vadanto ālapi. Sabbālaṅkārabhūsitāti te nāgā sabbehi sīsūpagādīhi alaṅkārehi bhūsitā. Hemakappanavāsasāti suvaṇṇakhacitena kappanena paṭicchannasarīrā. Gāmaṇīyebhīti hatthācariyehi. Ājānīyāvāti kāraṇākāraṇavijānanakā va. Jātiyāti sindhavajātiyā sindhuraṭṭhe sindhunadītīre jātā. Gāmaṇīyebhīti assācariyehi. Illiyā cāpadhāribhīti illiyāvudhañca cāpāvudhañca dhārentehi. Dīpā athopi veyyagghāti dīpicammabyagghacammaparivārā. Gāmaṇīyebhīti rathikehi. Vammibhīti sannaddhavammehi. Rohaññāti rattavaṇṇā. Puṅgavūsabhāti usabhasaṅkhātena jeṭṭhakapuṅgavena samannāgatā.

于此，“快点”（khippanti）是说：那么，快把他带来。“交谈”（ālapi）是说：说着“六万村庄”等语而交谈。“以一切饰物庄严”（sabbālaṅkārabhūsitā）是说：那些大象以所有头饰等饰物庄严。“穿金饰甲”（hemakappanavāsasā）是说：身体为镶金的鞍甲所覆盖。“由驯象师”（gāmaṇīyebhi）是说：由驯象师。“良种”（ājānīyā）是说：能辨别缘由与非缘由者。“以其种姓”（jātiyā）是说：生于信度国信度河岸的信度马种。“由驯马师”（gāmaṇīyebhi）是说：由驯马师。“持短剑与弓者”（illiyā cāpadhāribhi）是说：手持短剑和弓箭者。“豹与虎”（dīpā athopi veyyagghā）是说：为豹皮与虎皮所围绕。“由车夫”（gāmaṇīyebhi）是说：由驾车者。“披甲者”（vammibhi）是说：披上铠甲者。“赤色”（rohaññā）是说：红色。“公牛之首”（puṅgavūsabhā）是说：具备被称为公牛的最卓越首领之特质者。

Daharasseva me, tātāti atha naṃ kumāro, tāta, mama daharasseva sato mātā matā iti mayā sutaṃ, sohaṃ tayā vinā jīvituṃ na sakkhissāmīti āha. Pototi taruṇapotako. Jessantanti vicarantaṃ. Sāmuddikanti samudde vicarantaṃ. Dhanesinanti dhanaṃ pariyesantānaṃ. Vohāroti vicitravohāro heṭṭhākaḍḍhanako vāḷamaccho vā udakarakkhaso vā āvaṭṭo vā. Tatthāti tasmiṃ samudde. Vāṇijā byasanī siyāti atha te vāṇijā byasanappattā bhaveyyuṃ. ‘‘Siyyunti’’pi pāṭho[Pg.277]. Puttakalīti puttalāmako puttakāḷakaṇṇī. Kumāro puna kiñci vattuṃ na visahi. Atha rājā amacce āṇāpento ‘‘ima’’ntiādimāha. Tattha kambusahatthāyoti kambusaṃ vuccati suvaṇṇaṃ, suvaṇṇābharaṇabhūsitahatthāyoti attho. Yathāti yathā icchanti, tathā karonti.

“父亲啊，我年岁尚小”（Daharasseva me, tāta）是说：王子说：“父亲啊，我听说在我年幼时母亲就去世了，没有您我活不下去。”“幼兽”（poto）是说：年幼的幼兽。“游荡”（jessantaṃ）是说：四处行走。“海上”（sāmuddikaṃ）是说：在海洋中活动。“求财者”（dhanesinaṃ）是说：寻找财富的人。“障碍”（vohāro）是说：各种障碍，或是向下拖拽的凶猛鱼，或是水中恶魔，或是漩涡。“于彼”（tattha）是说：在那海洋中。“商人将遭遇不幸”（vāṇijā byasanī siyā）是说：那些商人可能会遭遇不幸。也有版本作“siyyun”。“不幸之子”（puttakali）是说：卑劣之子，不祥之子。王子再也说不出话来。于是国王命令大臣说：“这个”（imaṃ）等等。于此，“手戴金饰者”（kambusahatthāyo）是说：“金”（kambusaṃ）指的是黄金，意思是手为黄金饰品所庄严。“如是”（yathā）是说：如他们所愿而行。

Evaṃ vatvā mahāsatto tattheva taṃ abhisiñcāpetvā nagaraṃ pāhesi. Sayaṃ pana ekakova uyyānā nikkhamitvā himavantaṃ pavisitvā ramaṇīye bhūmibhāge paṇṇasālaṃ māpetvā isipabbajjaṃ pabbajitvā vanamūlaphalāhāro yāpesi. Mahājanopi kumāraṃ bārāṇasiṃ pavesesi. So nagaraṃ padakkhiṇaṃ katvā pāsādaṃ abhiruhi. Tamatthaṃ pakāsento satthā ‘‘tato’’tiādimāha. Taṃ disvā avacuṃ kaññāti taṃ mahantena parivārena sirisobhaggena āgataṃ disvā ‘‘asuko nāmeso’’ti ajānantiyova tā nāṭakitthiyo gantvā avocuṃ. Mamaṃ bharathāti mamaṃ icchatha. Paṅkanti rāgādikilesapaṅkaṃ. Thaleti pabbajjāya. Akaṇṭakanti rāgakaṇṭakādivirahitaṃ. Teheva gahanehi agahanaṃ. Mahāpathanti saggamokkhagāminaṃ mahāmaggaṃ paṭipanno. Yenāti yena micchāmaggena duggatiṃ gacchanti, taṃ ahaṃ paṭipannoti vadati. Tato tā cintesuṃ – ‘‘rājā tāva amhe pahāya pabbajito, ayampi kāmesu virattacittarūpo, sace naṃ nābhiramessāma, nikkhamitvā pabbajeyya, abhiramanākāramassa karissāmā’’ti. Atha naṃ abhinandantiyo osānagāthamāhaṃsu. Tattha giribbajanti sīhapotakānaṃ vasanaṭṭhānaṃ kañcanaguhaṃ kesarasīhassa āgataṃ viya tassa tava āgataṃ suāgataṃ. Tvaṃ noti tvaṃ sabbāsampi amhākaṃ issaro, sāmīti.

说完这番话后，大士就在那里为他举行灌顶仪式，送他回城。他自己则独自离开园林，进入雪山，在风景优美的地方搭建草屋，出家为仙人，以山林野果为生。民众也将王子迎入波罗奈城。他绕城右行后登上宫殿。为了阐明此事，导师说了“于是”（tato）等等。“少女们见到他，便说”（Taṃ disvā avacuṃ kaññā）是说：那些舞女见到他带着盛大的随从，威仪具足而来，却不认识他，便上前说。“支持我吧”（Mamaṃ bharatha）是说：请选择我吧。“淤泥”（paṅkaṃ）是说：贪等烦恼之泥。“干地”（thale）是说：出家。“无荆棘”（akaṇṭakaṃ）是说：远离贪欲等荆棘。“无丛林”（agahanaṃ）是说：远离那些烦恼丛林。“大道”（mahāpathaṃ）是说：已踏上通往天界与解脱的大道。“由此”（yena）是说：他说道：“我已踏上人们由此走向恶趣的邪道。”之后她们心想：“国王已经舍弃我们出家了，这位王子也对欲乐没有兴趣，如果不能让他高兴，他也会出家离去，我们要设法让他欢喜。”于是她们欣喜地说了最后的偈颂。于此，“山窟”（giribbajaṃ）是说：犹如雄狮回到幼狮居住的黄金窟(kañcanaguhā)，您的到来是吉祥的。“您是我们”（tvaṃ no）是说：您是我们所有人的主人，主宰。

Evañca pana vatvā sabbā tūriyāni paggaṇhiṃsu, nānappakārāni naccagītāni pavattiṃsu. Yaso mahā ahosi, so yasamadamatto pitaraṃ na sari, dhammena rajjaṃ kāretvā yathākammaṃ gato. Bodhisattopi jhānābhiññā nibbattetvā āyupariyosāne brahmalokūpago ahosi.

说完这些话后，所有乐器都被奏响，各种各样的歌舞开始了。他声名显赫，因名声而骄慢，忘记了父亲，依法治国后随业而去。菩萨也修得禅定与神通，寿命终结时往生梵天界。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi tathāgato mahābhinikkhamanaṃ nikkhantoyevā’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi – ‘‘tadā paccekabuddho parinibbāyi, putto rāhulakumāro ahosi[Pg.278], sesaparisā buddhaparisā, arindamarājā pana ahameva ahosi’’nti.

导师讲述此法义开示后，说道：“诸比丘，不只是现在，过去如来也曾行此大出离。”接着，他会通本生故事：“当时的辟支佛已经般涅槃，儿子是罗睺罗(Rāhula)童子，其余的眷属就是佛陀的眷属，而降敌王（Arindama）就是我自己。”

Soṇakajātakavaṇṇanā paṭhamā.

须那迦本生释义第一

[530] 2. Saṃkiccajātakavaṇṇanā

[530] 2. 商吉遮本生释义

Disvā nisinnaṃ rājānanti idaṃ satthā jīvakambavane viharanto ajātasattussa pitughātakammaṃ ārabbha kathesi. So hi devadattaṃ nissāya tassa vacanena pitaraṃ ghātāpetvā devadattassa saṅghabhedāvasāne bhinnaparisassa roge uppanne ‘‘tathāgataṃ khamāpessāmī’’ti mañcasivikāya sāvatthiṃ gacchantassa jetavanadvāre pathaviṃ paviṭṭhabhāvaṃ sutvā ‘‘devadatto sammāsambuddhassa paṭipakkho hutvā pathaviṃ pavisitvā avīciparāyaṇo jāto, mayāpi taṃ nissāya pitā dhammiko dhammarājā ghātito, ahampi nu kho pathaviṃ pavisissāmī’’ti bhīto rajjasiriyā cittassādaṃ na labhi, ‘‘thokaṃ niddāyissāmī’’ti niddaṃ upagatamattova navayojanabahalāyaṃ ayamahāpathaviyaṃ pātetvā ayasūlehi koṭṭiyamāno viya sunakhehi luñjitvā khajjamāno viya bheravaravena viravanto uṭṭhāti.

“见到国王坐定”（Disvā nisinnaṃ rājānaṃ），这是导师住在耆婆芒果园(Jīvakambavana)时，针对阿闍世(Ajātasattu)的弑父之业而说的。他因依止提婆达多(Devadatta)，听信其言而杀害了父亲。在提婆达多分裂僧团之后，其分裂的部众生病时，阿闍世心想：“我要去向如来忏悔。”当他乘坐轿子前往舍卫城(Sāvatthī)时，听说提婆达多在祇陀林(Jetavana)门口陷入大地，他想：“提婆达多与正等觉者为敌，陷入大地，以无间地狱为归宿。我也因依止他而杀害了如法的法王父亲，难道我也会陷入大地吗？”他感到恐惧，无法从王位的荣耀中获得乐趣。刚想“我稍微睡一会儿”，才一入睡，就仿佛被抛入九由旬厚的大地，被铁桩捶击，被群狗撕咬啃食，发出可怕的声音哀嚎着惊醒。

Athekadivasaṃ komudiyā cātumāsiniyā amaccagaṇaparivuto attano yasaṃ oloketvā ‘‘mama pitu yaso ito mahantataro, tathārūpaṃ nāma ahaṃ dhammarājānaṃ devadattaṃ nissāya ghātesi’’nti cintesi. Tassevaṃ cintentasseva kāye ḍāho uppajji, sakalasarīraṃ sedatintaṃ ahosi. Tato ‘‘ko nu kho me imaṃ bhayaṃ vinodetuṃ sakkhissatī’’ti cintetvā ‘‘ṭhapetvā dasabalaṃ añño natthī’’ti ñatvā ‘‘ahaṃ tathāgatassa mahāparādho, ko nu kho maṃ netvā dassessatī’’ti cintento ‘‘na añño koci aññatra jīvakā’’ti sallakkhetvā tassa gahetvā gamanūpāyaṃ karonto ‘‘ramaṇīyā vata, bho, dosinā rattī’’ti udānaṃ udānetvā ‘‘kaṃ nu khvajja samaṇaṃ vā brāhmaṇaṃ vā payirupāseyyāmī’’ti vatvā pūraṇasāvakādīhi pūraṇādīnaṃ guṇe kathite tesaṃ vacanaṃ anādiyitvā jīvakaṃ paṭipucchitvā tena tathāgatassa guṇaṃ kathetvā ‘‘taṃ devo bhagavantaṃ payirupāsatū’’ti vutto hatthiyānāni [Pg.279] kappāpetvā jīvakambavanaṃ gantvā tathāgataṃ upasaṅkamitvā vanditvā tathāgatena katapaṭisanthāro sandiṭṭhikaṃ sāmaññaphalaṃ pucchitvā tathāgatassa madhuraṃ sāmaññaphaladhammadesanaṃ (dī. ni. 1.150 ādayo) sutvā suttapariyosāne upāsakattaṃ paṭiveditvā tathāgataṃ khamāpetvā pakkāmi. So tato paṭṭhāya dānaṃ dento sīlaṃ rakkhanto tathāgatena saddhiṃ saṃsaggaṃ katvā madhuradhammakathaṃ suṇanto kalyāṇamittasaṃsaggena pahīnabhayo vigatalomahaṃso hutvā cittassādaṃ paṭilabhitvā sukhena cattāro iriyāpathe kappesi.

某日，在四月雨安居的月圆之夜，阿闍世王为群臣围绕，看著自己的荣耀，心想：“我父亲的荣耀比此更盛，我竟因提婆达多而杀害了那样一位如法的君王。”他如此思惟时，身上生起热恼，全身汗湿。他接著想：“谁能为我消除此等怖畏呢？”他了知“除了十力者（佛陀），别无他人”，又想：“我对如来犯下大罪，谁能带我去见他呢？”他思量后认定“除了耆婆，别无他人”，便设法让他带自己前往，于是发出感叹：“诸君，这月夜多么迷人啊！”然后问道：“今日我们该去拜访哪位沙门或婆罗门呢？”当富兰那(Pūraṇa)的弟子们称述富兰那等人的功德时，他不予理会，转而询问耆婆。耆婆称述了如来的功德后说：“大王应当前去拜访世尊。”于是阿闍世王备好象车，前往耆婆芒果园，趋近如来，行礼之后，受到如来亲切问候。他询问了现世可见的沙门果报，听闻如来宣说的甜美沙门果法（见《长部》1.150等），在经文结束时，他表明自己成为优婆塞，向如来忏悔后离去。从那以后，他行布施、持戒律，与如来交往，听闻甜美的法谈，因与善友交往而怖畏消除，不再毛骨悚然，获得内心喜悦，安乐地安住于四威仪中。

Athekadivasaṃ dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ – ‘‘āvuso, ajātasattu pitughātakammaṃ katvā bhayappatto ahosi, rajjasiriṃ nissāya cittassādaṃ alabhanto sabbairiyāpathesu dukkhaṃ anubhoti, so dāni tathāgataṃ āgamma kalyāṇamittasaṃsaggena vigatabhayo issariyasukhaṃ anubhotī’’ti. Satthā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepesa pitughātakammaṃ katvā maṃ nissāya sukhaṃ sayī’’ti vatvā atītaṃ āhari.

某日，比丘们在法堂中生起一段谈论：“贤友们，阿闍世王造下弑父之业后，深感怖畏，虽拥有王权之荣，却得不到内心喜悦，于一切威仪中皆感受痛苦。如今他前来依止如来，因与善友交往而怖畏消除，享受着王权的安乐。”导师前来问道：“比丘们，你们现在聚在一起谈论什么？”当被告知“是关于此事”时，世尊说：“比丘们，非仅现在，过去他也曾因造下弑父之业，依靠我而得安眠。”于是讲述了过去之事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatto rajjaṃ kārento brahmadattakumāraṃ nāma puttaṃ paṭilabhi. Tadā bodhisatto purohitassa gehe paṭisandhiṃ gaṇhi, jātassevassa ‘‘saṃkiccakumāro’’ti nāmaṃ kariṃsu. Te ubhopi rājanivesane ekatova vaḍḍhiṃsu. Aññamaññaṃ sahāyakā hutvā vayappattā takkasilaṃ gantvā sabbasippāni uggaṇhitvā paccāgamiṃsu. Atha rājā puttassa uparajjaṃ adāsi. Bodhisattopi uparājasseva santike ahosi. Athekadivasaṃ uparājā pitu uyyānakīḷaṃ gacchantassa mahantaṃ yasaṃ disvā tasmiṃ lobhaṃ uppādetvā ‘‘mayhaṃ pitā mama bhātikasadiso, sace etassa maraṇaṃ olokessāmi, mahallakakāle rajjaṃ labhissāmi, tadā laddhenapi rajjena ko attho, pitaraṃ māretvā rajjaṃ gaṇhissāmī’’ti cintetvā bodhisattassa tamatthaṃ ārocesi. Bodhisatto, ‘‘samma, pitughātakammaṃ nāma bhāriyaṃ, nirayamaggo, na sakkā etaṃ kātuṃ, mā karī’’ti paṭibāhi. So punappunampi kathetvā yāvatatiyaṃ tena paṭibāhito pādamūlikehi saddhiṃ mantesi. Tepi sampaṭicchitvā rañño [Pg.280] māraṇūpāyaṃ vīmaṃsiṃsu. Bodhisatto taṃ pavattiṃ ñatvā ‘‘nāhaṃ etehi saddhiṃ ekato bhavissāmī’’ti mātāpitaro anāpucchitvāva aggadvārena nikkhamitvā himavantaṃ pavisitvā isipabbajjaṃ pabbajitvā jhānābhiññā nibbattetvā vanamūlaphalāhāro vihāsi.

过去，在波罗奈(Bārāṇasī)城，梵授王(Brahmadatta)治理国家时，得到一位名为梵授的王子。当时，菩萨投生于国师之家，出生后被命名为“僧吉哲王子(Saṃkiccakumāra)”。两人一同在王宫中成长，互为挚友。成年后，他们同赴塔克西拉(Takkasilā)学习一切技艺，学成归来。之后，国王授予王子副王之位，菩萨也留在副王身边。某日，副王见到父王前往园林游乐时的盛大威仪，心生贪念，想道：“我父亲待我就像兄长一般。若等他自然死亡，我到年老时才能得到王位，那时得到王位又有何用？不如杀了父亲，夺取王位。”他将此事告知菩萨。菩萨劝阻道：“朋友，弑父是重罪，是地狱之道，此事万万不可为，切莫去做。”他再三劝说，第三次仍被菩萨拒绝后，便与自己的亲信商议。他们也同意了，并谋划杀害国王的方法。菩萨得知此事后，心想：“我不能与他们为伍。”于是，他未告知父母，便从正门出城，进入喜马拉雅山(Himavanta)，出家为仙人，修成禅那与神通，以林中的根果为食而住。

Rājakumāropi tasmiṃ gate pitaraṃ mārāpetvā mahantaṃ yasaṃ anubhavi. ‘‘Saṃkiccakumāro kira isipabbajjaṃ pabbajito’’ti sutvā bahū kulaputtā nikkhamitvā tassa santike pabbajiṃsu. So mahatā isigaṇena parivuto tattha vasi. Sabbepi samāpattilābhinoyeva. Rājāpi pitaraṃ māretvā appamattakaṃyeva kālaṃ rajjasukhaṃ anubhavitvā tato paṭṭhāya bhīto cittassādaṃ alabhanto niraye kammakaraṇappatto viya ahosi. So bodhisattaṃ anussaritvā ‘‘sahāyo me ‘pitughātakammaṃ bhāriyaṃ, mā karī’ti paṭisedhetvā maṃ attano kathaṃ gāhāpetuṃ asakkonto attānaṃ niddosaṃ katvā palāyi. Sace so idha abhavissa, na me pitughātakammaṃ kātuṃ adassa, idampi me bhayaṃ hareyya, kahaṃ nu kho so etarahi viharati. Sace tassa vasanaṭṭhānaṃ jāneyyaṃ, pakkosāpeyyaṃ, ko nu kho me tassa vasanaṭṭhānaṃ āroceyyā’’ti cintesi. So tato paṭṭhāya antepure ca rājasabhāyañca bodhisattasseva vaṇṇaṃ bhāsati.

王子在他（菩萨）离开后，便命人杀害了父亲，享受着极大的荣耀。许多良家子(kulaputta)听闻“僧吉哲王子已出家为仙人”后，也纷纷出家，到他座下修行。他为庞大的仙人团体所围绕，住在那里，所有人都证得了等至。而那位国王弑父之后，只享受了短暂的王位之乐，从此便心怀怖畏，得不到内心喜悦，如同在地狱中遭受刑罚一般。他忆起菩萨，心想：“我的朋友曾劝阻我说‘弑父是重罪，切莫去做’，但未能使我听从他的话，为了让自己清白无罪而逃离了。如果他当时在此，便不会让我犯下弑父之罪，也能消除我如今的怖畏。他现在究竟住在何处？若知其住处，我定会派人去请他。谁能告诉我他的住处呢？”从此以后，无论在后宫还是朝堂，他都只称颂菩萨的功德。

Evaṃ addhāne gate bodhisatto ‘‘rājā maṃ sarati, mayā tattha gantvā tassa dhammaṃ desetvā taṃ nibbhayaṃ katvā āgantuṃ vaṭṭatī’’ti paṇṇāsa vassāni himavante vasitvā pañcasatatāpasaparivuto ākāsenāgantvā dāyapasse nāma uyyāne otaritvā isigaṇaparivuto silāpaṭṭe nisīdi. Uyyānapālo taṃ disvā ‘‘bhante, gaṇasatthā konāmo’’ti pucchitvā ‘‘saṃkiccapaṇḍito nāmā’’ti ca sutvā sayampi sañjānitvā ‘‘bhante, yāvāhaṃ rājānaṃ ānemi, tāva idheva hotha, amhākaṃ rājā tumhe daṭṭhukāmo’’ti vatvā vegena rājakulaṃ gantvā tassa āgatabhāvaṃ rañño ārocesi. Rājā tassa santikaṃ gantvā kattabbayuttakaṃ upahāraṃ katvā pañhaṃ pucchi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如此，经过漫长时日，菩萨心想：“国王正在思念我，我应当前去为他说法，使他无有怖畏之后再回来。”于是，在喜马拉雅山住了五十年后，他带领五百位苦行者，从空中飞来，降落在名为‘施与园’(Dāyapassa)的园林中，为仙人众围绕，坐于石板之上。园丁见到他，问道：“尊者，这位团体的导师名叫什么？”听闻名叫“僧吉哲贤者(Saṃkiccapaṇḍita)”后，他也认了出来，便说：“尊者，在我去请国王前来期间，请您暂留此地。我们的国王很想见您。”说完便迅速前往王宫，向国王禀报了他到来的消息。国王来到他面前，献上应有的供养后，提出了问题。为了阐明此事，导师说道——

69.

69.

‘‘Disvā nisinnaṃ rājānaṃ, brahmadattaṃ rathesabhaṃ;

Athassa paṭivedesi, yassāsi anukampako.

园丁见梵授王，车中之雄正安坐，便向国王禀告，您所怜悯者已至。

70.

70.

‘‘Saṃkiccāyaṃ [Pg.281] anuppatto, isīnaṃ sādhusammato;

Taramānarūpo niyyāhi, khippaṃ passa mahesinaṃ.

僧吉哲今已至，备受众仙人推崇。请王速速启程，快去拜见大仙人。

71.

71.

‘‘Tato ca rājā taramāno, yuttamāruyha sandanaṃ;

Mittāmaccaparibyūḷho, agamāsi rathesabho.

于是国王急速，登上备好车乘，为亲友大臣围绕，车主之雄乃前行。

72.

72.

‘‘Nikkhippa pañca kakudhāni, kāsīnaṃ raṭṭhavaḍḍhano;

Vālabījanimuṇhīsaṃ, khaggaṃ chattañcupāhanaṃ.

迦尸国之光大者，卸下五种王家徽：拂尘、头冠、宝剑、伞盖与鞋履。

73.

73.

‘‘Oruyha rājā yānamhā, ṭhapayitvā paṭicchadaṃ;

Āsīnaṃ dāyapassasmiṃ, saṃkiccamupasaṅkami.

国王从车上下来，放下车篷，趋近在施与园(Dāyapassa)中安坐的僧吉哲(Saṃkicca)。

74.

74.

‘‘Upasaṅkamitvā so rājā, sammodi isinā saha;

Taṃ kathaṃ vītisāretvā, ekamantaṃ upāvisi.

彼王走近后，与仙人相互致意；结束该番交谈后，坐于一旁。

75.

75.

‘‘Ekamantaṃ nisinnova, atha kālaṃ amaññatha;

Tato pāpāni kammāni, pucchituṃ paṭipajjatha.

坐于一旁后，他认为时机已至；于是便开始询问恶业之事。

76.

76.

‘‘Isiṃ pucchāma saṃkiccaṃ, isīnaṃ sādhusammataṃ;

Āsīnaṃ dāyapassasmiṃ, isisaṅghapurakkhataṃ.

我等请问商奇迦(Saṃkicca)仙人，他为诸仙人所赞许；安坐于达耶毕沙(Dāyapassa)园中，为仙人众所围绕。

77.

77.

‘‘Kaṃ gatiṃ pecca gacchanti, narā dhammāticārino;

Aticiṇṇo mayā dhammo, taṃ me akkhāhi pucchito’’ti.

违逆法之人，死后趣何处？我已违越法，请为我解说。

Tattha disvāti, bhikkhave, so uyyānapālo rājānaṃ rājasabhāyaṃ nisinnaṃ disvā athassa paṭivedesi, ‘‘yassāsī’’ti vadanto ārocesīti attho. Yassāsīti, mahārāja, yassa tvaṃ anukampako muducitto ahosi, yassa abhiṇhaṃ vaṇṇaṃ payirudāhāsi, so ayaṃ saṃkicco isīnaṃ antare sādhu laddhakoti sammato anuppatto tava uyyāne silāpaṭṭe isigaṇaparivuto kañcanapaṭimā viya nisinno. Taramānarūpoti, mahārāja, pabbajitā nāma kule vā gaṇe vā alaggā tumhākaṃ gacchantānaññeva pakkameyyuṃ, tasmā taramānarūpo khippaṃ niyyāhi, mahantānaṃ sīlādiguṇānaṃ esitattā passa mahesinaṃ.

诸比丘，园林看守者看见国王坐于王廷，便向他禀报：“大王，您所慈悲怜悯、心意柔和、时常赞叹其德的那位商奇迦，在仙人中被誉为贤善者，他已来到您的园林，为仙人众所围绕，如金像般坐于石座上。大王，出家人不执着于家族或团体，恐怕在您前去之时他们便已离去。是故，请您速速动身，去见那位寻求大戒德等功德的大仙人。”

Tatoti, bhikkhave, so rājā tassa vacanaṃ sutvā tato tassa vacanato anantarameva. Nikkhippāti nikkhipitvā tassa kira uyyānadvāraṃ [Pg.282] patvāva etadahosi – ‘‘pabbajitā nāma garuṭṭhāniyā, saṃkiccatāpasassa santikaṃ uddhatavesena gantuṃ ayutta’’nti. So maṇicittasuvaṇṇadaṇḍaṃ vālabījaniṃ, kañcanamayaṃ uṇhīsapaṭṭaṃ, suparikkhittaṃ maṅgalakhaggaṃ, setacchattaṃ, sovaṇṇapādukāti imāni pañca rājakakudhabhaṇḍāni apanesi. Tena vuttaṃ ‘‘nikkhippā’’ti. Paṭicchadanti tameva rājakakudhabhaṇḍaṃ ṭhapayitvā bhaṇḍāgārikassa hatthe datvā. Dāyapassasminti evaṃnāmake uyyāne. Atha kālaṃ amaññathāti atha so idāni me pañhaṃ pucchituṃ kāloti jāni. Pāḷiyaṃ pana ‘‘yathākāla’’nti āgataṃ, tassa kālānurūpena pañhapucchanaṃ amaññathāti attho. Paṭipajjathāti paṭipajji. Peccāti paṭigantvā, paralokassa vā nāmetaṃ, tasmā paraloketi attho. Mayāti, bhante, mayā sucaritadhammo aticiṇṇo pitughātakammaṃ kataṃ, taṃ me akkhāhi, kaṃ gatiṃ pitughātakā gacchanti, katarasmiṃ niraye paccantīti pucchati.

诸比丘，彼王闻其言后，随即行动。“放下”者，谓放下之后。据说，他抵达园门时心想：“出家人应受敬重，以傲慢之姿前往拜见商奇迦苦行者，实为不当。”于是他卸下五种王室徽仪：镶宝金柄拂尘、金制头冠、环饰吉祥宝剑、白伞及金履。故云“放下”。“交付”者，谓将王室徽仪交予库藏官之手。“于达耶毕沙园”者，谓于彼同名园林中。“彼思量时机”者，谓他知晓“今乃我问之时”。于圣典中则作“如其时”，意谓他思量与时相应的提问。“开始”者，谓他已开始。“死后”者，谓前往他处，或为来世之名，故其意为“在来世”。“我已”者，谓他如此问道：“尊者，我已违越善行之法，造作弑父之业。请为我开示，弑父者去往何趣？于何地狱中受报？”

Taṃ sutvā bodhisatto ‘‘tena hi, mahārāja, suṇohī’’ti vatvā ovādaṃ tāva adāsi. Satthā tamatthaṃ pakāsento āha –

菩萨闻言，说道：“大王，既然如此，且听我言。”说罢，先予教诫。导师为阐明此义而言：

78.

78.

‘‘Isī avaca saṃkicco, kāsīnaṃ raṭṭhavaḍḍhanaṃ;

Āsīnaṃ dāyapassasmiṃ, mahārāja suṇohi me.

商奇迦(Saṃkicca)仙人，坐于达耶毕沙(Dāyapassa)园中，对迦尸国(Kāsī)之增长者言：“大王，请听我言。”

79.

79.

‘‘Uppathena vajantassa, yo maggamanusāsati;

Tassa ce vacanaṃ kayirā, nāssa maggeyya kaṇṭako.

于行邪径者，若有人教示正道；彼若从其言，道上则无荆棘。

80.

80.

‘‘Adhammaṃ paṭipannassa, yo dhammamanusāsati;

Tassa ce vacanaṃ kayirā, na so gaccheyya duggati’’nti.

于行非法者，若有人教示正法；彼若从其言，则不趣于恶趣。

Tattha uppathenāti corehi pariyuṭṭhitamaggena. Maggamanusāsatīti khemamaggaṃ akkhāti. Nāssa maggeyya kaṇṭakoti tassa ovādakarassa purisassa mukhaṃ corakaṇṭako na passeyya. Yo dhammanti yo sucaritadhammaṃ. Na soti so puriso nirayādibhedaṃ duggatiṃ na gaccheyya. Uppathasadiso hi, mahārāja, adhammo, khemamaggasadiso sucaritadhammo, tvaṃ pana pubbe ‘‘pitaraṃ ghātetvā rājā homī’’ti mayhaṃ kathetvā mayā paṭibāhito mama vacanaṃ akatvā pitaraṃ ghātetvā idāni [Pg.283] socasi, paṇḍitānaṃ ovādaṃ akaronto nāma coramaggapaṭipanno viya mahābyasanaṃ pāpuṇātīti.

此中“邪径”者，谓盗贼出没之路。“教示正道”者，谓宣说安稳之路。“道上则无荆棘”者，谓听从劝诫之人，将不见盗贼此等荆棘之面。“正法”者，谓善行之法。“不趣于恶趣”者，谓彼人将不堕入地狱等分别之恶趣。大王，非法如邪径，善行之法如安稳之道。而你先前曾对我说“我要弑父为王”，我虽加以阻止，你却不听我言，弑父之后，如今追悔。不听智者之劝诫，实如走上盗贼之路，必遭大难。

Evamassa ovādaṃ datvā upari dhammaṃ desento āha –

如此教诫他后，又进一步为他说法，道：

81.

81.

‘‘Dhammo patho mahārāja, adhammo pana uppatho;

Adhammo nirayaṃ neti, dhammo pāpeti suggatiṃ.

大王，法为正道，非法为邪径；非法导人入地狱，正法令人至善趣。

82.

82.

‘‘Adhammacārino rāja, narā visamajīvino;

Yaṃ gatiṃ pecca gacchanti, niraye te suṇohi me.

大王，行非法、营邪命之人，死后所趣之归宿，请听我言：即是地狱。

83.

83.

‘‘Sañjīvo kāḷasutto ca, saṅghāto dve ca roruvā;

Athāparo mahāvīci, tāpano ca patāpano.

等活(Sañjīva)、黑绳(Kāḷasutta)、众合(Saṅghāta)、叫唤(Roruva)与大叫唤二者；复有无间(Mahāvīci)，以及焦热(Tāpana)与大焦热(Patāpana)。

84.

84.

‘‘Iccete aṭṭha nirayā, akkhātā duratikkamā;

Ākiṇṇā luddakammehi, paccekā soḷasussadā.

此等八大地狱，据称难超越；充满残暴业者，各各有十六小地狱。

85.

85.

‘‘Kadariyatāpanā ghorā, accimanto mahabbhayā;

Lomahaṃsanarūpā ca, bhesmā paṭibhayā dukhā.

此等地狱折磨鄙吝者，恐怖、炽燃、大怖畏；其状令人毛发悚然，可怕、可畏、充满痛苦。

86.

86.

‘‘Catukkaṇṇā catudvārā, vibhattā bhāgaso mitā;

Ayopākārapariyantā, ayasā paṭikujjitā.

四角与四门，分区划界限；四周铁墙绕，上有铁网覆。

87.

87.

‘‘Tesaṃ ayomayā bhūmi, jalitā tejasā yutā;

Samantā yojanasataṃ, phuṭā tiṭṭhanti sabbadā.

其地乃铁成，炽燃光焰盛；周遭百由旬，永远遍燃烧。

88.

88.

‘‘Ete patanti niraye, uddhaṃpādā avaṃsirā;

Isīnaṃ ativattāro, saññatānaṃ tapassinaṃ.

彼等堕地狱，头下而足上；此乃违逆于仙人、自制者、苦行者之人。

89.

89.

‘‘Te bhūnahuno paccanti, macchā bilakatā yathā;

Saṃvacchare asaṅkheyye, narā kibbisakārino.

彼等杀生者受煎熬，如鱼落入陷阱中；造作罪恶之人，于无数岁月中受苦。

90.

90.

‘‘Ḍayhamānena gattena, niccaṃ santarabāhiraṃ;

Nirayā nādhigacchanti, dvāraṃ nikkhamanesino.

身之内与外，恒常被烧燃；欲求出离者，不见地狱门。

91.

91.

‘‘Puratthimena dhāvanti, tato dhāvanti pacchato;

Uttarenapi dhāvanti, tato dhāvanti dakkhiṇaṃ;

Yaṃ yañhi dvāraṃ gacchanti, taṃ tadeva pidhīyare.

他们奔向东方，复奔向西方；亦奔向北方，复奔向南方；然无论趣向何门，其门即刻关闭。

92.

92.

‘‘Bahūni [Pg.284] vassasahassāni, janā nirayagāmino;

Bāhā paggayha kandanti, patvā dukkhaṃ anappakaṃ.

堕于地狱之人，于万千年中，举臂而哭号，备受无量苦。

93.

93.

‘‘Āsīvisaṃva kupitaṃ, tejassiṃ duratikkamaṃ;

Na sādhurūpe āsīde, saññatānaṃ tapassinaṃ.

自制之苦行者，如激怒之毒蛇，威势炽盛难犯；于此等贤善者，切不可加侵扰。

94.

94.

‘‘Atikāyo mahissāso, ajjuno kekakādhipo;

Sahassabāhu ucchinno, isimāsajja gotamaṃ.

有阿周那(Ajjuna)王，迦迦(Kekaka)国主，其身巨大，为强弓手，具足千臂，因冒犯乔达摩(Gotama)仙人而被灭绝。

95.

95.

‘‘Arajaṃ rajasā vacchaṃ, kisaṃ avakiriya daṇḍakī;

Tālova mūlato chinno, sa rājā vibhavaṅgato.

丹达吉(Daṇḍakī)王以尘土，撒向无尘瘦弱之“犊子”；彼王遂如断根之多罗树，走向败亡。

96.

96.

‘‘Upahacca manaṃ majjho, mātaṅgasmiṃ yasassine;

Sapārisajjo ucchinno, majjhāraññaṃ tadā ahu.

摩伽(Majjha)王伤害了名声显赫的摩登伽(Mātaṅga)仙人之心；他与其臣民同被灭绝，其国度当时成为摩伽林。

97.

97.

‘‘Kaṇhadīpāyanāsajja, isiṃ andhakaveṇḍayo;

Aññoññaṃ musalā hantvā, sampattā yamasādhanaṃ.

安陀迦(Andhaka)与毗湿尼(Veṇḍu)族人，因冒犯黑迪帕亚那(Kaṇhadīpāyana)仙人；遂以木杵相互残杀，同归阎摩(Yama)之域。

98.

98.

‘‘Athāyaṃ isinā satto, antalikkhacaro pure;

Pāvekkhi pathaviṃ cecco, hīnatto pattapariyāyaṃ.

复有车提(Cecca)王，曾于空中行，后为仙人所咒；遂堕入大地，丧失其位，沦为乞食。

99.

99.

‘‘Tasmā hi chandāgamanaṃ, nappasaṃsanti paṇḍitā;

Aduṭṭhacitto bhāseyya, giraṃ saccūpasaṃhitaṃ.

是故诸智者，不赞随欲行；应以无害心，言说真实语。

100.

100.

‘‘Manasā ce paduṭṭhena, yo naro pekkhate muniṃ;

Vijjācaraṇasampannaṃ, gantā so nirayaṃ adho.

若人以秽心，看待牟尼尊，具足明与行，彼将堕地狱。

101.

101.

‘‘Ye vuḍḍhe paribhāsanti, pharusūpakkamā janā;

Anapaccā adāyādā, tālavatthu bhavanti te.

若人以暴行，毁谤于长老；彼等无子嗣，亦无继承人，终成多罗树桩。

102.

102.

‘‘Yo ca pabbajitaṃ hanti, katakiccaṃ mahesinaṃ;

Sa kāḷasutte niraye, cirarattāya paccati.

若人杀害出家之大仙人，已作所作之圣者；彼将于黑绳地狱中，长夜受其烹煮之苦。

103.

103.

‘‘Yo ca rājā adhammaṭṭho, raṭṭhaviddhaṃsano mago;

Tāpayitvā janapadaṃ, tāpane pecca paccati.

若有王不法，如兽毁国邦；彼曾折磨人民，死后于焦热地狱受煎熬。

104.

104.

‘‘So ca vassasahassāni, sataṃ dibbāni paccati;

Accisaṅghapareto so, dukkhaṃ vedeti vedanaṃ.

他将在十万天年中受煎熬；为火焰所围绕，感受痛苦之受。

105.

105.

‘‘Tassa [Pg.285] aggisikhā kāyā, niccharanti pabhassarā;

Tejobhakkhassa gattāni, lomehi ca nakhehi ca.

光焰从其身出；其肢体、毛发与指甲，皆为火焰所吞噬。

106.

106.

‘‘Ḍayhamānena gattena, niccaṃ santarabāhiraṃ;

Dukkhābhitunno nadati, nāgo tuttaṭṭito yathā.

其身内外恒常烧燃；为苦所逼而吼叫，犹如被钩刺之象。

107.

107.

‘‘Yo lobhā pitaraṃ hanti, dosā vā purisādhamo;

Sa kāḷasutte niraye, cirarattāya paccati.

若有下劣之人，因贪或因嗔而弑父；彼于黑绳地狱中，将受长时之煎熬。

108.

108.

‘‘Sa tādiso paccati lohakumbhiyaṃ, pakkañca sattīhi hananti nittacaṃ;

Andhaṃ karitvā muttakarīsabhakkhaṃ, khāre nimujjanti tathāvidhaṃ naraṃ.

如是之人于铁釜中受煎熬，煮熟后复以矛刺，使其无皮；令其盲目，食屎饮尿，复沉浸于碱水之中。

109.

109.

‘‘Tattaṃ pakkuthitamayoguḷañca, dīghe ca phāle cirarattatāpite;

Vikkhambhamādāya vibandharajjubhi, vivaṭe mukhe sampavisanti rakkhasā.

罗刹(rakkhasā)以横木与绳索，撬开其口，将炽热沸腾的铁丸，与久烧之长铁桩，塞入其张开的口中。

110.

110.

‘‘Sāmā ca soṇā sabalā ca gijjhā, kākolasaṅghā ca dijā ayomukhā;

Saṅgamma khādanti vipphandamānaṃ, jivhaṃ vibhajja vighāsaṃ salohitaṃ.

黑犬、斑犬与秃鹫，以及铁喙之鸦群，群聚啃食挣扎者，撕裂其舌，吞食带血碎肉。

111.

111.

‘‘Taṃ daḍḍhatālaṃ paribhinnagattaṃ, nippothayantā anuvicaranti rakkhasā;

Ratī hi tesaṃ dukhino panītare, etādisasmiṃ niraye vasanti;

Ye keci loke idha pettighātino.

罗刹(rakkhasā)四处游荡，击打彼焦黑如棕榈树桩、身体破碎之人；于他人之苦，彼等实以为乐。世间所有弑父者，皆住于此等地狱。

112.

112.

‘‘Putto ca mātaraṃ hantvā, ito gantvā yamakkhayaṃ;

Bhusamāpajjate dukkhaṃ, attakammaphalūpago.

有子弑其母，从此赴阎摩(Yama)界；自受业果报，遭受极大之痛苦。

113.

113.

‘‘Amanussā atibalā, hantāraṃ janayantiyā;

Ayomayehi vālehi, pīḷayanti punappunaṃ.

大力之非人，以铁制之钩，反复折磨彼弑母之人。

114.

114.

‘‘Tamassavaṃ [Pg.286] sakā gattā, rudhiraṃ attasambhavaṃ;

Tambalohavilīnaṃva, tattaṃ pāyenti mattighaṃ.

彼等令弑母者，饮其自身肢体所生之脓血，其血滚烫，犹如熔化之铜铁。

115.

115.

‘‘Jigucchaṃ kuṇapaṃ pūtiṃ, duggandhaṃ gūthakaddamaṃ;

Pubbalohitasaṅkāsaṃ, rahadamogayha tiṭṭhati.

彼立于一池中，沉浸其中。此池充满可厌、腐臭、恶气之尸骸、粪泥，状如脓血。

116.

116.

‘‘Tamenaṃ kimayo tattha, atikāyā ayomukhā;

Chaviṃ bhetvāna khādanti, saṃgiddhā maṃsalohite.

于彼处，有巨身铁喙之蛆虫，破其皮肤而食之，贪其血肉。

117.

117.

‘‘So ca taṃ nirayaṃ patto, nimuggo sataporisaṃ;

Pūtikaṃ kuṇapaṃ vāti, samantā satayojanaṃ.

彼堕此地狱，沉没百人深；腐尸之臭气，弥漫百由旬(yojana)。

118.

118.

‘‘Cakkhumāpi hi cakkhūhi, tena gandhena jīyati;

Etādisaṃ brahmadatta, mātugho labhate dukhaṃ.

纵然有眼者，其眼亦为此气味所坏。梵授(Brahmadatta)啊，弑母者所受之苦，乃如是也。

119.

119.

‘‘Khuradhāramanukkamma, tikkhaṃ durabhisambhavaṃ;

Patanti gabbhapātiyo, duggaṃ vetaraṇiṃ nadiṃ.

行堕胎者，践踏锋利难行之刀刃道，而后堕入难渡之鞞多罗尼河(Vetaraṇī)。

120.

120.

‘‘Ayomayā simbaliyo, soḷasaṅgulakaṇṭakā;

Ubhato abhilambanti, duggaṃ vetaraṇiṃ nadiṃ.

铁制之荆棘林，其刺长十六指，于难渡之鞞多罗尼河两岸，向下垂悬。

121.

121.

‘‘Te accimanto tiṭṭhanti, aggikkhandhāva ārakā;

Ādittā jātavedena, uddhaṃ yojanamuggatā.

彼等炽燃而立，远观犹如火聚；为烈火所燃，高耸一由旬。

122.

122.

‘‘Ete vajanti niraye, tatte tikhiṇakaṇṭake;

Nāriyo ca aticārā, narā ca paradāragū.

行邪淫之女，与通奸之男，彼等堕入地狱，攀爬炽热利刺。

123.

123.

‘‘Te patanti adhokkhandhā, vivattā vihatā puthū;

Sayanti vinividdhaṅgā, dīghaṃ jagganti sabbadā.

彼等头下足上而坠，翻滚散落各处；肢体为刺所穿，恒常长时醒觉。

124.

124.

‘‘Tato ratyā vivasāne, mahatiṃ pabbatūpamaṃ;

Lohakumbhiṃ pavajjanti, tattaṃ aggisamūdakaṃ.

其后，于黎明时分，彼等被投入如山之大铁釜，其中充满滚烫如火之水。

125.

125.

‘‘Evaṃ divā ca ratto ca, dussīlā mohapārutā;

Anubhonti sakaṃ kammaṃ, pubbe dukkaṭamattano.

如是，昼夜之间，为愚痴所覆之破戒者，承受其往昔所造之恶作业报。

126.

126.

‘‘Yā ca bhariyā dhanakkītā, sāmikaṃ atimaññati;

Sassuṃ vā sasuraṃ vāpi, jeṭṭhaṃ vāpi nanandaraṃ.

若有以财买来之妻，轻慢其夫，或轻慢公婆，或轻慢大伯、小姑。

127.

127.

‘‘Tassā [Pg.287] vaṅkena jivhaggaṃ, nibbahanti sabandhanaṃ;

Sa byāmamattaṃ kiminaṃ, jivhaṃ passati attani;

Viññāpetuṃ na sakkoti, tāpane pecca paccati.

彼等以钩拔其舌尖，连根拔出；彼女见己舌变为一寻长之蛆虫，口不能言；命终之后，于烧热地狱(Tāpana)中受煎熬。

128.

128.

‘‘Orabbhikā sūkarikā, macchikā migabandhakā;

Corā goghātakā luddā, avaṇṇe vaṇṇakārakā.

屠羊者、屠猪者、渔夫、猎人、盗贼、屠牛者、暴虐者，以及称赞罪恶之人。

129.

129.

‘‘Sattīhi lohakūṭehi, nettiṃsehi usūhi ca;

Haññamānā khāranadiṃ, papatanti avaṃsirā.

彼等为矛、铁锤、利剑与箭所击，头下足上，堕入碱水河中。

130.

130.

‘‘Sāyaṃ pāto kūṭakārī, ayokūṭehi haññati;

Tato vantaṃ durattānaṃ, paresaṃ bhuñjare sadā.

行欺诈者，朝夕为铁锤所击；其后，彼等恒食他人之呕吐物。

131.

131.

‘‘Dhaṅkā bheraṇḍakā gijjhā, kākolā ca ayomukhā;

Vipphandamānaṃ khādanti, naraṃ kibbisakārakaṃ.

乌鸦、豺狼(bheraṇḍaka)、秃鹫，与铁喙之鸦，啃食彼挣扎之罪人。

132.

132.

‘‘Ye migena migaṃ hanti, pakkhiṃ vā pana pakkhinā;

Asanto rajasā channā, gantā te nirayussada’’nti.

以兽猎兽，或以鸟捕鸟者，彼等不善之人为尘垢所覆，将堕于游增地狱(Ussada)。

Tattha dhammo pathoti dasakusalakammapathadhammo khemo appaṭibhayo sugatimaggo. Visamajīvinoti adhammena kappitajīvikā. Niraye teti te etesaṃ nibbattaniraye kathemi. Suṇohi meti mahāsatto raññā pitughātakānaṃ nibbattanirayaṃ pucchitopi pathamaṃ taṃ adassetvā aṭṭha mahāniraye soḷasa ca ussadaniraye dassetuṃ evamāha. Kiṃkāraṇā? Paṭhamañhi tasmiṃ dassiyamāne rājā phalitena hadayena tattheva mareyya, imesu pana nirayesu paccamānasatte disvā diṭṭhānugatiko hutvā ‘‘ahaṃ viya aññepi bahū pāpakammino atthi, ahaṃ etesaṃ antare paccissāmī’’ti sañjātupatthambho arogo bhavissatīti te pana niraye dassento mahāsatto paṭhamaṃ iddhibalena pathaviṃ dvidhā katvā pacchā dassesi.

此处“法道(dhammo patho)”指十善业道法，是安稳、无畏、通往善趣之道。“邪命者(visamajīvino)”指以非法维持生计者。“于地狱中(niraye)”指：我将宣说彼等所生之地狱。大士虽被国王问及弑父者所生之地狱，却未先展示，而是为示现八大地狱与十六游增地狱而如是说：“且听我言。”是何缘故？若先示现彼地狱，国王之心将破碎，当场命绝。反之，若见此等地狱中受苦之有情，随其所见，心生：“如我一般之恶业者尚多，我亦将于彼等之中受苦。”如是获得支撑，便可无恙。为示现彼等地狱，大士先以神通力令大地裂为两半，而后示现。

Tesaṃ vacanattho – nirayapālehi pajjalitāni nānāvudhāni gahetvā khaṇḍākhaṇḍikaṃ chinnā hīraṃ hīraṃ katā nerayikasattā punappunaṃ sañjīvanti etthāti sañjīvo. Nirayapālā punappunaṃ nadantā vaggantā pajjalitāni nānāvudhāni gahetvā jalitāya lohapathaviyaṃ nerayike satte aparāparaṃ anubandhitvā paharitvā jalitapathaviyaṃ patite jalitakāḷasuttaṃ pātetvā jalitapharasuṃ [Pg.288] gahetvā sayaṃ unnadantā mahantena aṭṭassarena viravante aṭṭhaṃse soḷasaṃse karontā ettha tacchantīti kāḷasutto. Mahantā jalitaayapabbatā ghātenti etthāti saṅghāto. Tattha kira satte navayojanāya jalitāya ayapathaviyā yāva kaṭito pavesetvā niccale karonti. Atha puratthimato jalito ayapabbato samuṭṭhāya asani viya viravanto āgantvā te satte saṇhakaraṇiyaṃ tile pisanto viya gantvā pacchimadisāya tiṭṭhati, pacchimadisato samuṭṭhitopi tatheva gantvā puratthimadisāya tiṭṭhati. Dve pana ekato samāgantvā ucchuyante ucchukhaṇḍāni viya pīḷenti. Evaṃ tattha bahūni vassasatasahassāni dukkhaṃ anubhonti.

其词义为：狱卒手持燃烧之种种武器，将地狱有情斩为碎块，剁为肉糜，而彼等复活重生，是故名为“等活地狱”(Sañjīva)。狱卒不断咆哮跳跃，手持燃烧之种种武器，于燃烧之铁地上，再三追逐、击打地狱有情，待其倒于燃烧地上，便以燃烧之黑绳置其身，复举起燃烧之斧，狱卒自身亦狂吼，发巨大恐怖之声，将有情分割为八块、十六块，于此处切割，是故名为“黑绳地狱”(Kāḷasutta)。巨大燃烧之铁山于此处撞击有情，是故名为“众合地狱”(Saṅghāta)。据说，于彼处，狱卒将有情置于九由旬(yojana)之燃烧铁地上，使其深陷至腰，无法动弹。其后，东方有燃烧之铁山升起，如雷鸣般轰然前来，如磨芝麻般将彼等有情碾为齑粉，而后止于西方；从西方升起者亦复如是，碾压后止于东方。两山合拢时，则如于甘蔗机中压榨甘蔗一般。如是，有情于彼处承受数十万年之苦。

Dve ca roruvāti jālaroruvo, dhūmaroruvo cāti dve. Tattha jālaroruvo kappena saṇṭhitāhi rattalohajālāhi puṇṇo, dhūmaroruvo khāradhūmena puṇṇo. Tesu jālaroruve paccantānaṃ navahi vaṇṇamukhehi jālā pavisitvā sarīraṃ dahanti, dhūmaroruve paccantānaṃ navahi vaṇamukhehi khāradhūmo pavisitvā piṭṭhaṃ viya sarīraṃ sedeti. Ubhayatthapi paccantā sattā mahāviravaṃ viravantīti dvepi ‘‘roruvā’’ti vuttā. Jālānaṃ vā paccanasattānaṃ vā tesaṃ dukkhassa vā vīci antaraṃ natthi etthāti avīci, mahanto avīci mahāvīci. Tattha hi puratthimādīhi bhittīhi jālā uṭṭhahitvā pacchimādīsu paṭihaññati, tā ca bhittiyo vinivijjhitvā purato yojanasataṃ gaṇhāti. Heṭṭhā uṭṭhitā jālā upari paṭihaññati, upari uṭṭhitā heṭṭhā paṭihaññati. Evaṃ tāvettha jālānaṃ vīci nāma natthi. Tassa pana anto yojanasataṃ ṭhānaṃ khīravallipiṭṭhassa pūritanāḷi viya sattehi nirantaraṃ pūritaṃ catūhi iriyāpathehi paccantānaṃ sattānaṃ pamāṇaṃ natthi, na ca aññamaññaṃ byābādhenti, sakaṭṭhāneyeva paccanti. Evamettha sattānaṃ vīci nāma natthi. Yathā pana jivhagge cha madhubindūni sattamassa tambalohabinduno anudahanabalavatāya abbohārikāni honti, tathā tattha anudahanabalavatāya sesā cha akusalavipākupekkhā abbohārikā honti, dukkhameva nirantaraṃ paññāyati. Evamettha dukkhassa vīci nāma natthi. Svāyaṃ saha bhittīhi vikkhambhato aṭṭhārasādhikatiyojanasato, āvaṭṭato pana catupaṇṇāsādhikanavayojanasato, saha ussadehi dasa yojanasahassāni. Evamassa mahantatā veditabbā.

罗罗婆地狱(Roruva)有二种：网罗罗婆(Jālaroruva)与烟罗罗婆(Dhūmaroruva)。网罗罗婆地狱中充满由烧红的铁所成的网，烟罗罗婆地狱中充满腐蚀性的烟。在网罗罗婆地狱中，火焰从有情身上九个如伤口般的孔洞进入，烧灼其身体；在烟罗罗婆地狱中，腐蚀性的烟从有情身上九个如伤口般的孔洞进入，像蒸煮面团般烹煮其身体。两处有情皆发出巨大的哀嚎，故二者皆名为“罗罗婆”。火焰、或受苦有情、或其痛苦，在此皆无间断，故名“无间地狱”(Avīci)；大的无间地狱则名为“大无间地狱”(Mahāvīci)。在此地狱中，从东方等墙壁升起的火焰会撞击西方等墙壁，这些火焰穿透墙壁，向前延伸一百由旬(yojana)。从下方升起的火焰会撞击上方，从上方升起的火焰会撞击下方。因此，这里的火焰没有间断。而且，地狱内部一百由旬的空间，就像装满乳糜的竹筒般，被以四种威仪姿势受苦的有情不间断地填满。受苦的有情数量无数，他们互不干扰，只在各自的位置上受苦。因此，这里的有情也没有间断。就像舌尖上的六滴蜂蜜，因第七滴铜铁熔液的灼烧力而变得微不足道，在那里，由于强烈的灼烧感，其余六种不善业果的舍受也变得微不足道，只有痛苦不间断地显现。因此，这里的痛苦也没有间断。此地狱连同墙壁，横向三百一十八由旬，周长九百五十四由旬，连同附属地狱则为一万由旬。其巨大当如是知。

Niccale [Pg.289] satte tapatīti tāpano. Ativiya tāpetīti patāpano. Tattha tāpanasmiṃ tāva satte tālakkhandhappamāṇe jalitaayasūle nisīdāpenti. Tato heṭṭhā pathavī jalati, sūlāni jalanti, sattā jalanti. Evaṃ so nirayo niccale satte tapati. Itarasmiṃ pana nibbattasatte jalantehi āvudhehi paharitvā jalitaṃ ayapabbataṃ āropenti. Tesaṃ pabbatamatthake ṭhitakāle kammapaccayo vāto paharati. Te tattha saṇṭhātuṃ asakkontā uddhaṃpādā adhosirā patanti. Atha heṭṭhā ayapathavito jalitāni ayasūlāni uṭṭhahanti. Te tāni matthakeneva paharitvā tesu vinividdhasarīrā jalantā paccanti. Evamesa ativiya tāpetīti.

烧灼不动之有情，故名“热地狱”(Tāpana)。极度烧灼，故名“大热地狱”(Patāpana)。在热地狱中，狱卒让有情坐在像棕榈树干般高的燃烧铁柱上。然后，下方的大地燃烧，铁柱燃烧，有情也燃烧。如此，此地狱烧灼不动之有情。至于大热地狱，狱卒用燃烧的武器击打新生的有情，然后驱使他们攀登燃烧的铁山。当有情位于山顶时，业力所生之风吹打他们。他们无法在那里站立，头朝下、脚朝上地坠落。然后，从下方的铁地上升起燃烧的铁刺。这些铁刺刺穿有情的头顶，使其身体被贯穿，在燃烧中受煎熬。如此，因其极度烧灼，故名“大热地狱”。

Bodhisatto pana ete niraye dassento paṭhamaṃ sañjīvaṃ dassetvā tattha paccante nerayikasatte disvā mahājanassa mahābhaye uppanne taṃ antaradhāpetvā puna pathaviṃ dvidhā katvā kāḷasuttaṃ dassesi, tatthapi paccamāne satte disvā mahājanassa mahābhaye uppanne tampi antaradhāpesīti evaṃ paṭipāṭiyā dassesi. Tato rājānaṃ āmantetvā, ‘‘mahārāja, tayā imesu aṭṭhasu mahānirayesu paccamāne satte disvā appamādaṃ kātuṃ vaṭṭatī’’ti vatvā puna tesaññeva mahānirayānaṃ kiccaṃ kathetuṃ ‘‘iccete’’tiādimāha. Tattha akkhātāti mayā ca tuyhaṃ kathitā, porāṇakehi ca kathitāyeva. Ākiṇṇāti paripuṇṇā. Paccekā soḷasussadāti etesaṃ nirayānaṃ ekekassa catūsu dvāresu ekekasmiṃ cattāro cattāro katvā soḷasa soḷasa ussadanirayāti sabbepi sataṃ aṭṭhavīsati ca ussadanirayā aṭṭha ca mahānirayāti chattiṃsanirayasataṃ. Kadariyatāpanāti sabbete kadariyānaṃ tāpanā. Balavadukkhatāya ghorā. Kammanibbattānaṃ accīnaṃ atthitāya accimanto. Bhayassa mahantatāya mahabbhayā. Diṭṭhamattā vā sutamattā vā lomāni haṃsantīti lomahaṃsanarūpā ca. Bhīsanatāya bhesmā. Bhayajananatāya paṭibhayā. Sukhābhāvena dukhā. Catukkaṇṇāti sabbepi caturassamañjūsasadisā. Vibhattāti catudvāravasena vibhattā. Bhāgaso mitāti dvāravīthīnaṃ vasena koṭṭhāse ṭhapetvā mitā. Ayasā paṭikujjitāti sabbepi [Pg.290] navayojanikena ayakapālena paṭicchannā. Phuṭā tiṭṭhantīti sabbepi ettakaṃ ṭhānaṃ anupharitvā tiṭṭhanti.

菩萨为了展示这些地狱，首先显现了等活地狱(Sañjīva)，当大众看到其中受苦的众生而生起极大恐惧时，他就让它隐没；接着将大地一分为二，展示了黑绳地狱(Kāḷasutta)，当大众看到其中受苦的众生而生起极大恐惧时，他也让它隐没。就这样依次展示。然后他召唤国王说：“大王啊，你看到这些八大地狱中受苦的众生时，应当不放逸。”说完，为了继续讲述这些大地狱的情况，他说了以“如此这些”开头的话。此处“所说”(akkhātā)意为：我已对你宣说，古人也曾宣说。“充满”(Ākiṇṇā)意为圆满。“各有十六附属地狱”(Paccekā soḷasussadā)意为：这些地狱的每一个，其四门各有四个附属地狱，这样每个大地狱就有十六个附属地狱；所有附属地狱共一百二十八个，加上八个大地狱，总计一百三十六个地狱。“令鄙吝者受煎熬”(Kadariyatāpanā)意为所有这些都是对鄙吝者的煎熬。因痛苦极其强烈，故为“恐怖”(ghorā)；因有业力所生之火焰，故为“炽燃”(accimanto)；因恐惧巨大，故为“大怖”(mahabbhayā)；仅见或闻即令人毛骨悚然，故为“令人毛竖之相”(lomahaṃsanarūpā)；因其可怕，故为“可畏”(bhesmā)；因能生恐惧，故为“可怖”(paṭibhayā)；因无安乐，故为“苦”(dukhā)。“四角”(Catukkaṇṇā)意为所有地狱都像四方形的箱子。“被划分”(Vibhattā)意为通过四门来划分。“按份测量”(Bhāgaso mitā)意为按照门道划分区域并测量。“铁所覆盖”(Ayasā paṭikujjitā)意为所有地狱都用九由旬(yojana)厚的铁盖覆盖着。“遍满而住”(Phuṭā tiṭṭhanti)意为所有地狱都遍布整个空间而存在。

Uddhaṃpādā avaṃsirāti evaṃ tesu tesu nirayesu samparivattitvā punappunaṃ patamāne sandhāyāha. Ativattāroti pharusavācāhi atikkamitvā vattāro. Mahānirayesu kira yebhuyyena dhammikasamaṇabrāhmaṇesu katāparādhāva paccanti, tasmā evamāha. Te bhūnahunoti te isīnaṃ ativattāro attano vuḍḍhiyā hatattā bhūnahuno koṭṭhāsakatā macchā viya paccanti. Asaṅkheyyeti gaṇetuṃ asakkuṇeyye. Kibbisakārinoti dāruṇakammakārino. Nikkhamanesinoti nirayā nikkhamanaṃ esantāpi gavesantāpi nikkhamanadvāraṃ nādhigacchanti. Puratthimenāti yadā taṃ dvāraṃ apārutaṃ hoti, atha tadabhimukhā dhāvanti, tesaṃ tattha chaviādīni jhāyanti. Dvārasamīpaṃ pattānañca tesaṃ taṃ pidhīyati, pacchimadvāraṃ apārutaṃ viya khāyati. Esa nayo sabbattha. Na sādhurūpeti vuttappakāraṃ sappaṃ viya sādhurūpe isayo na āsīde, na pharusavacanena kāyakammena vā ghaṭṭento upagaccheyya. Kiṃkāraṇā? Saññatānaṃ tapassīnaṃ āsāditattā aṭṭhasu mahānirayesu mahādukkhassa anubhavitabbattā.

“脚朝上头朝下”(Uddhaṃpādā avaṃsirā)是针对那些在地狱中反复翻滚、不断坠落的有情而说。“逾越者”(Ativattāro)指用粗恶言语逾越界限的人。据说，在大地狱中受煎熬的，大多是曾对如法的沙门、婆罗门犯下罪过的人，因此这么说。“他们是增长的摧毁者”(Te bhūnahuno)指那些逾越仙人界限者，因自身的增长被摧毁，如同被切块的鱼一般受煎熬。“无数”(Asaṅkheyye)指无法计算。“作恶者”(Kibbisakārino)指造作残忍恶业的人。“寻求出离者”(Nikkhamanesino)指他们虽然寻求、渴望逃出地狱，却找不到出口之门。“从东方”(Puratthimena)指当那扇门打开时，他们便朝其奔去，他们的皮肤等会在那里被烧焦。当他们接近门口时，门却关闭了，而西方的门看似打开。此法适用于所有地方。“于善相者不应”(Na sādhurūpe)指不应冒犯善相的仙人，不应以粗恶言语或身体行为去攻击、接近他们。为何如此？因为冒犯了自制的苦行者，必将在八大地狱中承受极大的痛苦。

Idāni ye rājāno tathārūpe āsādetvā taṃ dukkhaṃ pattā, te dassetuṃ ‘‘atikāyo’’tiādimāha. Tattha atikāyoti balasampanno mahākāyo. Mahissāsoti mahādhanuggaho. Kekakādhipoti kekakaraṭṭhādhipati. Sahassabāhūti pañcahi dhanuggahasatehi bāhusahassena āropetabbaṃ dhanuṃ āropanasamatthatāya sahassabāhu. Vibhavaṅgatoti vināsaṃ patto. Vatthūni pana sarabhaṅgajātake (jā. 2.17.50 ādayo) vitthāritāni. Upahacca mananti attano cittaṃ padūsetvā. Mātaṅgasminti mātaṅgapaṇḍite. Vatthu mātaṅgajātake (jā. 1.15.1 ādayo) vaṇṇitaṃ. Kaṇhadīpāyanāsajjāti kaṇhadīpāyanaṃ āsajja. Yamasādhananti nirayapālakarañño āṇāpavattaṭṭhānaṃ. Vatthu ghaṭapaṇḍitajātake (jā. 1.10.165 ādayo) vitthāritaṃ. Isināti kapilatāpasena. Pāvekkhīti paviṭṭho. Ceccoti cetiyarājā. Hīnattoti parihīnattabhāvo antarahitaiddhi. Pattapariyāyanti pariyāyaṃ maraṇakālaṃ patvā. Vatthu cetiyajātake (jā. 1.8.45 ādayo) kathitaṃ.

如今，为示那些触犯（仙人）而遭受痛苦的国王，（佛陀）说“身形巨大”等。于此，“身形巨大”(Atikāyo)是说力量充沛、身体巨大。“弓术精湛”(Mahissāso)是说擅长使用强弓。“迦迦罗王”(Kekakādhipo)是说迦迦罗国的统治者。“千臂”(Sahassabāhu)是说凭借五百弓箭手的力量，能够拉开需要千臂才能拉开的弓，因此称为千臂。“权势消亡”(Vibhavaṅgato)是说已经遭遇毁灭。其事详见于《萨拉邦咖本生》(Sarabhaṅgajātaka)。“扰乱自心”(Upahacca manaṃ)是说污染自己的心。“于摩登伽”(Mātaṅgasmiṃ)是说于摩登伽智者。其事记于《摩登伽本生》(Mātaṅgajātaka)。“触怒黑迪帕亚那”(Kaṇhadīpāyanāsajjā)是说冒犯了黑迪帕亚那(Kaṇhadīpāyana)仙人。“阎摩之境”(Yamasādhanaṃ)是说地狱守护者之王的命令施行之处。其事详见于《陶师本生》(Ghaṭapaṇḍitajātaka)。“由仙人”(Isinā)是说由迦毗罗(Kapila)苦行者。“已入”(Pāvekkhī)是说进入。“支提王”(Cetiyarājā)是说支提(Cetiya)国王。“卑劣”(Hīnatto)是说失去神通的衰败状态。“临终时分”(Pattapariyāyaṃ)是说到达死亡的时刻。其事述于《支提本生》(Cetiyajātaka)。

Tasmā [Pg.291] hīti yasmā cittavasiko hutvā isīsu aparajjhitvā aṭṭhasu mahānirayesu paccati, tasmā hi. Chandāgamananti chandādicatubbidhampi agatigamanaṃ. Paduṭṭhenāti kuddhena. Gantā so nirayaṃ adhoti so tena adhogamaniyena kammena adhonirayameva gacchati. Pāḷiyaṃ pana ‘‘nirayussada’’nti likhitaṃ, tassa ussadanirayaṃ gacchatīti attho. Vuḍḍheti vayovuḍḍhe ca guṇavuḍḍhe ca. Anapaccāti bhavantarepi apaccaṃ vā dāyādaṃ vā na labhantīti attho. Tālavatthūti diṭṭhadhammepi chinnamūlatālo viya mahāvināsaṃ patvā niraye nibbattanti. Yo ca pabbajitaṃ hantīti yo bālajano samaṇaṃ hanati. Cirarattāyāti ciraṃ kālaṃ.

“因此”(Tasmā hi)是说，既然因心被控制而冒犯仙人，就会在八大地狱中受苦，所以如此。“随欲而行”(Chandāgamanaṃ)是说随贪等四种邪道而行。“心怀怨恨”(Paduṭṭhena)是说怀着愤怒。“他将堕入地狱”(Gantā so nirayaṃ adho)是说他必将因那导向下界的业行而直堕地狱。但在巴利文中写为“增地狱”(nirayussadaṃ)，其义是堕入增地狱。“增长”(Vuḍḍheti)指年龄增长和德行增长。“无后嗣”(Anapaccā)意味着即使在来世也得不到子孙或继承人。“如断根棕榈”(Tālavatthū)指即便在今生也像被连根拔起的棕榈树般遭受大破坏，死后还要在地狱中受生。“若有人杀害出家人”(Yo ca pabbajitaṃ hanti)指愚人杀害沙门。“长夜”(Cirarattāya)指极长时间。

Evaṃ mahāsatto isiviheṭhakānaṃ paccananiraye dassetvā upari adhammikarājūnaṃ paccananiraye dassento ‘‘yo cā’’tiādimāha. Tattha raṭṭhaviddhaṃsanoti chandādivasena gantvā raṭṭhassa viddhaṃsano. Accisaṅghaparetoti accisamūhaparikkhitto. Tejobhakkhassāti aggimeva khādantassa. Gattānīti tigāvute sarīre sabbaṅgapaccaṅgāni. Lomehi ca nakhehi cāti etehi saddhiṃ sabbāni ekajālāni honti. Tuttaṭṭītoti āneñjakāraṇaṃ kāriyamāno tuttehi viddho nāgo yathā nadati.

大士为迫害仙人者展示报应地狱后，接着为非法君王展示报应地狱，说了“若有”等等。此处，“破坏国家”(Raṭṭhaviddhaṃsano)是说因贪等缘故前往（破坏），导致国家衰败。“被火焰群包围”(Accisaṅghapareto)是说被火焰群包围。“以火为食”(Tejobhakkassa)是说只吞食火焰。“肢体”(Gattāni)是说三伽浮陀(gāvuta)的身体的所有大小部分。“毛发与指甲”(Lomehi ca nakhehi ca)是说这些与全身都成为一团火焰。“痛苦嚎叫”(Tuttaṭṭīto)是说就像被刺棒刺中的象一样鸣叫。

Evaṃ mahāsatto adhammikarājūnaṃ paccananiraye dassetvā idāni pitughātakādīnaṃ paccananiraye dassetuṃ ‘‘yo lobhā’’tiādimāha. Tattha lobhāti yasadhanalobhena. Dosā vāti duṭṭhacittatāya vā. Nittacanti lohakumbhiyaṃ bahūni vasasahassāni pakkaṃ nīharitvā tigāvutamassa sarīraṃ nittacaṃ katvā jalitāya lohapathaviyaṃ pātetvā tiṇhehi ayasūlehi koṭṭetvā cuṇavicuṇṇaṃ karonti. Andhaṃ karitvāti, mahārāja, taṃ pitughātakaṃ nirayapālā jalitalohapathaviyaṃ uttānaṃ pātetvā jalitehi ayasūlehi akkhīni bhinditvā andhaṃ karitvā mukhe uṇhaṃ muttakarīsaṃ pakkhipitvā palālapīṭhaṃ viya naṃ parivattetvā kappena saṇṭhite khāre lohaudake nimujjāpenti. Tattaṃ pakkuthitamayoguḷañcāti puna pakkuthitaṃ gūthakalalañceva jalitaayoguḷañca khādāpenti. So pana taṃ āhariyamānaṃ disvā mukhaṃ pidheti. Athassa dīghe ciratāpite jalamāne phāle ādāya mukhaṃ vikkhambhetvā vivaritvā rajjubaddhaṃ ayabalisaṃ [Pg.292] khipitvā jivhaṃ nīharitvā tasmiṃ vivaṭe mukhe taṃ ayoguḷaṃ sampavisanti pakkhipanti. Rakkhasāti nirayapālā.

如此，大士为非法君王展示报应地狱后，现在要为杀父者等展示报应地狱，故说“因贪欲”等等。此处，“因贪欲”(Lobhā)指贪图名声财富。“或因嗔恚”(Dosā vā)指因怀有恶意。“剥其皮”(Nittacaṃ)指从铁锅中煮了数千年后取出，将他身高三伽浮陀的身体剥皮，扔到燃烧的铁地上，用三根铁桩捶打，捣成粉末。“令其盲”(Andhaṃ karitvā)指：大王，狱卒将那杀父者仰面扔到燃烧的铁地上，用燃烧的铁锥刺瞎他的眼睛，往他嘴里灌滚烫的粪尿，像翻动草堆一样翻来覆去地折磨他，再把他浸泡在存续一劫的碱性铁水中。“滚烫熔化的铁丸”(Tattaṃ pakkuthitamayoguḷañca)指再次让他吃滚烫的粪泥和熔化的铁丸。那人看到递来的东西就闭上嘴。狱卒就用长长的烧红的犁头撬开他的嘴，用绳子拴着的铁钩拉出他的舌头，趁他张开嘴时，把铁丸塞进去。“罗刹”(Rakkhasā)指地狱狱卒。

Sāmā cāti, mahārāja, tassa pitughātakassa jivhaṃ balisena nikkaḍḍhitvā ayasaṅkūhi pathaviyaṃ nīhataṃ jivhaṃ sāmā soṇā sabalavaṇṇā sunakhā ca lohatuṇḍā gijjhā ca kākolasaṅghā ca aññe ca nānappakārā sakuṇā samāgantvā āvudhehi chindantā viya vibhajja kākapadākārena koṭṭhāse katvā vipphandamānaṃ salohitaṃ vighāsaṃ khādantā viya satte bhakkhayantīti attho. Taṃ daḍḍhatālanti taṃ pitughātakaṃ jhāyamānatālaṃ viya jalitasarīraṃ. Paribhinnagattanti tattha tattha paribhinnagattaṃ. Nippothayantāti jalitehi ayamuggarehi paharantā. Ratī hi tesanti tesaṃ nirayapālānaṃ sā rati kīḷā hoti. Dukhino panītareti itare pana nerayikasattā dukkhitā honti. Pettighātinoti pitughātakā. Iti imaṃ pitughātakānaṃ paccananirayaṃ disvā rājā bhītatasito ahosi.

“以及黑犬”(Sāmā ca)是说，大王，那些狱卒用鱼钩拉出杀父者的舌头，用铁钉钉在地上，黑犬、杂色犬、铁嘴的秃鹫和乌鸦群，以及其他各种各样的鸟类聚集在一起，仿佛用武器切割一般，把舌头分割成乌鸦脚印般的碎块，然后啃食那颤动着的、带血的残肉，此即吞食众生之义。“如烧焦的棕榈树”(Taṃ daḍḍhatālaṃ)是指那杀父者像燃烧的棕榈树一样，身体在燃烧。“身体破碎”(Paribhinnagattaṃ)是指他的身体到处都是破碎的。“捶打”(Nippothayantā)是指狱卒用烧红的铁锤捶打他。“此乃彼等之乐”(Ratī hi tesaṃ)是指对于那些狱卒来说，这就是他们的快乐和游戏。“而余者痛苦”(Dukhino panītare)是指其余的地狱众生是痛苦的。“杀父者”(Pettighātino)是指杀害父亲的人。国王看到这杀父者的报应地狱后，感到恐惧和战栗。

Atha naṃ mahāsatto samassāsetvā mātughātakānaṃ paccananirayaṃ dassesi. Yamakkhayanti yamanivesanaṃ, nirayanti attho. Attakammaphalūpagoti attano kammaphalena upagato. Amanussāti nirayapālā. Hantāraṃ janayantiyāti mātughātakaṃ. Vālehīti ayamakacivālehi veṭhetvā ayayantena pīḷayanti. Tanti taṃ mātughātakaṃ. Pāyentīti tassa pīḷiyamānassa ruhiraṃ gaḷitvā ayakapallaṃ pūreti. Atha naṃ yantato nīharanti, tāvadevassa sarīraṃ pākatikaṃ hoti. Taṃ pathaviyaṃ uttānaṃ nipajjāpetvā vilīnaṃ tambalohaṃ viya pakkuthitaṃ lohitaṃ pāyenti. Ogayha tiṭṭhatīti taṃ bahūni vassasahassāni ayayantehi pīḷetvā jegucche duggandhe paṭikūle mahante gūthakalalaāvāṭe khipanti, so taṃ rahadaṃ ogayha ogāhitvā tiṭṭhati. Atikāyāti ekadoṇikanāvappamāṇasarīrā. Ayomukhāti ayasūcimukhā. Chaviṃ bhetvānāti chavimādiṃ katvā yāva aṭṭhimpi bhetvā aṭṭhimiñjampi khādanti. Saṃgiddhāti gadhitā mucchitā. Na kevalañca khādanteva, adhomaggādīhi pana pavisitvā mukhādīhi [Pg.293] nikkhamanti, vāmapassādīhi pavisitvā dakkhiṇapassādīhi nikkhamanti, sakalampi sarīraṃ chiddāvachiddaṃ karonti, so tattha atidukkhapareto viravanto paccati. So cāti so mātughātako ca taṃ sataporisaṃ nirayaṃ patto sasīsako nimuggova hoti, tañca kuṇapaṃ samantā yojanasataṃ pūtikaṃ hutvā vāyati. Mātughoti mātughātako.

于是大士安慰了他，向他显示了杀母者相应的地狱。“阎魔的住所”(Yamakkhayaṃ)指阎摩的住处，义即地狱。“受自身业果所感召”(Attakammaphalūpago)是指受自身业果所感召。“非人”(Amanussā)指的是地狱狱卒。“杀其生母者”(Hantāraṃ janayanti)指的是杀害生母的人。“以铁发”(Vālehi)是指以烧红的铁发缠绕后，再以铁器折磨。“使之饮”(Pāyenti)是指当那杀母者被折磨时，鲜血涌出，装满了铁盆。然后把他从刑具上拖下来，他的身体立刻恢复如初。将他仰面放在地上，灌入像熔化的铜汁般沸腾的血。“沉浸而住”(Ogayha tiṭṭhati)是指被铁器折磨了无数千年后，被丢进一个令人厌恶、恶臭、可憎的巨大粪泥坑中，他就浸没其中而住。“巨身”(Atikāyā)是指身体大如一艘独木舟。“铁口”(Ayomukhā)是指嘴巴如铁针般尖锐。“破皮”(Chaviṃ bhetvāna)是指从皮肤开始，乃至骨头也被撕开，甚至啃食骨髓。“贪婪昏昧”(Saṃgiddhā)是指贪婪而昏迷。他们不仅啃食，而且从下道等处进入，从口等处出来；从左侧进入，从右侧出来，使全身千疮百孔。那罪人在那里极其痛苦地哀嚎着受苦。那杀母者堕入那百人深的地狱，头朝下沉没其中。那尸体周围百由旬都散发着恶臭。“杀母者”(Mātugho)就是杀害生母的人。

Evaṃ mahāsatto mātughātakānaṃ paccananirayaṃ dassetvā puna gabbhapātakānaṃ paccananirayaṃ dassento gāthamāha. Khuradhāramanukkammāti khuradhāranirayaṃ atikkamitvā. Tattha kira nirayapālā mahantamahante khure upari dhāre katvā santharanti, tato yāhi gabbhapātanakharabhesajjāni pivitvā gabbhā pātitā, tā gabbhapātiniyo itthiyo jalitehi āvudhehi pothentā anubandhanti, tā tikhiṇakhuradhārāsu khaṇḍākhaṇḍikā hutvā punappunaṃ uṭṭhāya taṃ durabhisambhavaṃ khuradhāranirayaṃ akkamantiyo atikkamitvā nirayapālehi anubaddhā duggaṃ duratikkamaṃ visamaṃ vetaraṇiṃ nadiṃ patanti. Tattha kammakāraṇaṃ nimijātake (jā. 2.22.421 ādayo) āvi bhavissati.

大士为杀母者显示相应的地狱后，又为堕胎者显示相应的地狱而说偈颂：“超越刀锋”（Khuradhāramanukkamma）是指越过刀锋地狱。据说那里的狱卒将极其巨大的刀刃朝上排列铺设着，然后那些饮下堕胎药而堕胎的女人，被手持燃烧武器的狱卒击打、追赶。她们在锋利的刀锋上被切成碎片，虽反复复活，仍要踩踏这难以忍受的刀锋地狱，终被狱卒追赶着坠入险恶难渡、崎岖的毗陀罗尼河（Vetaraṇī）。此中业报因缘，将在《尼弥本生》（Nimijātaka, Jā. 2.22.421等）中显现。

Evaṃ gabbhapātinīnaṃ nirayaṃ dassetvā mahāsatto yattha paradārikā ca aticāriniyo ca patantā paccanti, taṃ kaṇṭakasimbalinirayaṃ dassento ‘‘ayomayā’’tiādimāha. Tattha ubhato abhilambantīti vetaraṇiyā ubhosu tīresu tāsaṃ simbalīnaṃ sākhā olambanti. Te accimantoti te pajjalitasarīrā sattā accimanto hutvā tiṭṭhanti. Yojananti tigāvutaṃ tesaṃ sarīraṃ, tato uṭṭhitajālāya pana saddhiṃ yojanaubbedhā honti. Ete vajantīti te paradārikā sattā nānāvidhehi āvudhehi koṭṭiyamānā ete simbaliniraye abhiruhanti. Te patantīti te bahūni vassasahassāni rukkhaviṭapesu laggā jhāyitvā puna nirayapālehi āvudhehi vihatā vivattā hutvā parivattitvā adhosīsakā patanti. Puthūti bahū. Vinividdhaṅgāti tesaṃ tato patanakāle heṭṭhā ayapathavito sūlāni uṭṭhahitvā tesaṃ matthakaṃ paṭicchanti, tāni tesaṃ adhomaggena nikkhamanti, te evaṃ sūlesu viddhasarīrā cirarattā sayanti. Dīghanti supinepi niddaṃ alabhantā dīgharattaṃ jaggantīti attho. Ratyā vivasāneti rattīnaṃ accayena, cirakālātikkamenāti attho[Pg.294]. Pavajjantīti saṭṭhiyojanikaṃ jalitaṃ lohakumbhiṃ kappena saṇṭhitaṃ jalitatambaloharasapuṇṇaṃ lohakumbhiṃ nirayapālehi khittā paccanti. Dussīlāti paradārikā.

大士为堕胎者显示地狱后，又为通奸者与行淫者指出其坠落受苦之处，即荆棘林地狱（Kaṇṭakasimbaliniraya），说道“铁制的”等等。于此，“两边悬垂”是指在毗陀罗尼河（Vetaraṇī）的两岸，那些铁刺树的树枝垂挂着。“彼等具焰”是指那些身体燃烧的有情，成为火焰之身而住。“一由旬”是指他们的身体有三伽浮多（gāvuta）长，而从身体升起的火焰则高达一由旬。“彼等前往”是指那些通奸的有情被各种武器击打，如此攀爬着荆棘林地狱。“彼等坠落”是指他们在树枝上悬挂燃烧数千年后，再被狱卒用武器击打，翻转倒立而坠落。“众多”即是许多。“肢体被刺穿”是指在他们坠落时，下方铁地上升起尖矛，刺入他们的头顶，从下体穿出。他们如此被矛刺穿身体，长久躺卧。“长久”是指即使在梦中也无法安眠，长夜醒觉之意。“夜尽”是指黑夜过去，即经过漫长时间之意。“被投入”是指被狱卒投入六十由旬宽、燃烧的铁锅中，锅内满盛燃烧的铜铁熔液，他们将在其中受煮。“恶行者”即通奸者。

Evaṃ mahāsatto paradārikaaticārikānaṃ paccanasimbalinirayaṃ dassetvā ito paraṃ sāmikavattasassusasuravattādīni apūrentīnaṃ paccanaṭṭhānaṃ pakāsento ‘‘yā cā’’tiādimāha. Tattha atimaññatīti bhisajātake (jā. 1.14.78 ādayo) vuttaṃ sāmikavattaṃ akarontī atikkamitvā maññati. Jeṭṭhaṃ vāti sāmikassa jeṭṭhabhātaraṃ. Nanandaranti sāmikassa bhaginiṃ. Etesampi hi aññatarassa hatthapādapiṭṭhiparikammanhāpanabhojanādibhedaṃ vattaṃ apūrentī tesu hirottappaṃ anupaṭṭhapentī te atimaññati nāma, sāpi niraye nibbatti. Vaṅkenāti tassā sāmikavattādīnaṃ aparipūrikāya sāmikādayo akkositvā paribhāsitvā niraye nibbattāya lohapathaviyaṃ nipajjāpetvā ayasaṅkunā mukhaṃ vivaritvā balisena jivhaggaṃ nibbahanti, rajjubandhanena sabandhanaṃ kaḍḍhanti. Kiminanti kimibharitaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – mahārāja, so nerayikasatto evaṃ nikkaḍḍhitaṃ attano byāmena byāmamattaṃ jivhaṃ āvudhehi koṭṭitakoṭṭitaṭṭhāne sañjātehi mahādoṇippamāṇehi kimīhi bharitaṃ passati. Viññāpetuṃ na sakkotīti nirayapāle yācitukāmopi kiñci vattuṃ na sakkoti. Tāpaneti evaṃ sā tattha bahūni vassasahassāni paccitvā puna tāpanamahāniraye paccati.

如此，大士为通奸者显示了相应的荆棘林地狱后，又揭示那些不履行对丈夫、公婆等义务者的受苦之处，说道“凡是……”等等。于此，“轻慢”是指如《本生》（Jā. 1.14.78等）中所说，不履行对丈夫的义务而轻视丈夫。“尊长”即丈夫的长兄。“小姑”即丈夫的姐妹。若对这些人不履行按摩手脚、擦背、沐浴、供食等义务，不对他们怀有惭愧之心，便是所谓的“轻慢”，这样的女人也将堕入地狱。“以钩”是指，那辱骂诽谤丈夫等人、不履行对丈夫等义务而堕入地狱者，她们被置于铁地上，狱卒用铁钩撬开其嘴，用鱼钩勾住舌尖拉扯，用绳索捆绑拖行。“虫满”即充满蛆虫。这是说——大王，那地狱有情被如此拖拽时，看到自己被拉长的、与自身一寻（byāma）长度相当的舌头上，在被武器刺穿的各处都爬满如大舟槽般的蛆虫。“无法告知”是指即使想向狱卒哀求，也发不出任何声音。“焦热”是指这女人在那里受刑无数千年后，还要再堕入大焦热地狱（Tāpanamahāniraya）继续受苦。

Evaṃ mahāsatto sāmikavattasassusasuravattādīni apūrentīnaṃ paccananirayaṃ dassetvā idāni sūkarikādīnaṃ paccananiraye dassento ‘‘orabbhikā’’tiādimāha. Tattha avaṇṇe vaṇṇakārakāti pesuññakārakā. Khāranadinti ete orabbhikādayo etehi sattiādīhi haññamānā vetaraṇiṃ nadiṃ patantīti attho. Sesāni orabbhikādīnaṃ paccanaṭṭhānāni nimijātake āvi bhavissanti. Kuṭakārīti kūṭavinicchayassa ceva tulākūṭādīnañca kārake sandhāyetaṃ vuttaṃ. Tattha kūṭavinicchayakūṭaṭṭakārakakūṭaagghāpanikānaṃ paccananirayā nimijātake āvi bhavissanti. Vantanti vamitakaṃ. Durattānanti duggatattabhāvānaṃ. Idaṃ vuttaṃ hoti – mahārāja, te durattabhāvā sattā ayakūṭehi matthake bhijjamāne vamanti, tato taṃ vantaṃ jalitaayakapallehi tesu ekaccānaṃ mukhe khipanti[Pg.295], iti te paresaṃ vantaṃ bhuñjanti nāma. Bheraṇḍakāti siṅgālā. Vipphandamānanti adhomukhaṃ nipajjāpitaṃ nikkaḍḍhitajivhaṃ ito cito ca vipphandamānaṃ. Migenāti okacārakamigena. Pakkhināti tathārūpeneva. Gantā teti gantāro te. Nirayussadanti ussadanirayaṃ. Pāḷiyaṃ pana ‘‘nirayaṃ adho’’ti likhitaṃ. Ayaṃ pana nirayo nimijātake āvi bhavissatīti.

如此，大士为那些未能履行对丈夫、公婆等义务的人显示地狱后，现在开始显示屠羊者等人相应的地狱，说道“屠羊者”等等。于此，“于应毁訾处作赞叹者”是指说离间语者。“盐河”是指这些屠羊者等人被矛等武器杀害后坠入毗陀罗尼河的意思。其余屠羊者等人的受苦之处将在《尼弥本生》（Nimijātaka）中显现。“欺诈者”是指那些作虚假判决和使用伪秤等的人。其中作虚假判决、伪造诉讼和虚假估价者的地狱将在《尼弥本生》中显现。“呕吐物”就是吐出来的东西。“不幸者”是指处境悲惨的有情。意思是：大王，那些不幸的有情在被铁锤击碎头颅时呕吐，然后狱卒把那些呕吐物用烧红的铁盘盛着，倒进他们某些人的嘴里，这样他们就是在吃别人的呕吐物。“野干”即是豺狼。“挣扎”是指脸朝下倒地，舌头被拉出，四处挣扎。“鹿”指食草的鹿。“鸟”也是指同类。“彼等行者”就是他们这些行者。“众多地狱”即是增地狱（Ussadaniraya）。巴利圣典中则写作“地狱之下”。这个地狱将在《尼弥本生》中显现。

Iti mahāsatto ettake niraye dassetvā idāni devalokavivaraṇaṃ katvā rañño devaloke dassento āha –

如此，大士显示了这么多地狱后，现在开始开示天界，向国王显示天界时说道：

133.

133.

‘‘Santo ca uddhaṃ gacchanti, suciṇṇenidha kammunā;

Suciṇṇassa phalaṃ passa, saindā devā sabrahmakā.

“善人于此世，以所行善业，得以上升往；当见善行果，与诸天帝俱，及与梵天同。”

134.

134.

‘‘Taṃ taṃ brūmi mahārāja, dhammaṃ raṭṭhapatī cara;

Tathā rāja carāhi dhammaṃ, yathā taṃ suciṇṇaṃ nānutappeyya pacchā’’ti.

“是故我告汝，大王国主啊，汝当修正法；王应如是行，为令所善行，日后不追悔。”

Tattha santoti kāyādīhi upasantā. Uddhanti devalokaṃ. Saindāti tattha tattha indehi saddhiṃ. Mahāsatto hissa cātumahārājādike deve dassento, ‘‘mahārāja, cātumahārājike deve passa, cattāro mahārājāno passa, tāvatiṃse passa, sakkaṃ passā’’ti evaṃ sabbepi saindake sabrahmake ca deve dassento ‘‘idampi suciṇṇassa phalaṃ idampi phala’’nti dassesi. Taṃ taṃ brūmīti tasmā taṃ bhaṇāmi. Dhammanti ito paṭṭhāya pāṇātipātādīni pañca verāni pahāya dānādīni puññāni karohīti. Yathā taṃ suciṇṇaṃ nānutappeyyāti yathā taṃ dānādipuññakammaṃ suciṇṇaṃ pitughātakammapaccayaṃ vippaṭisāraṃ paṭicchādetuṃ samatthatāya taṃ nānutappeyya, tathā taṃ suciṇṇaṃ cara, bahuṃ puññaṃ karohīti attho.

于此，“善人”是指身行等寂静者。“上方”是指天界。“与诸天帝”是指与各天界的诸天帝共住。大士向他展示四大天王等天神，说道：“大王，观看四大天王天众，观看四大天王，观看三十三天，观看帝释天。”如此展示所有与诸天帝及梵天共住的诸天，并开示说：“这也是善行的果报，这也是果报。”“是故我告汝”是指因此我告诉你。“法”是指从现在开始，舍弃杀生等五种恶业，行布施等福德。“为令善行不追悔”是指，为令布施等福德善业，能覆蔽弑父之业所生的追悔，从而不令他懊悔，当如是行善，多作福德之意。

So mahāsattassa dhammakathaṃ sutvā tato paṭṭhāya assāsaṃ paṭilabhi. Bodhisatto pana kiñci kālaṃ tattha vasitvā attano vasanaṭṭhānaññeva gato.

他听闻大士说法后，从此获得慰藉。而菩萨在那里住了一段时间后，便返回了自己的住处。

Satthā [Pg.296] imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepesa mayā assāsitoyevā’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā rājā ajātasattu ahosi, isigaṇo buddhaparisā, saṃkiccapaṇḍito pana ahameva ahosi’’nti.

世尊说此法之后，说道：“比丘们，非仅于今，过去我也曾安慰过他。”于是连结本生故事：“当时的国王就是阿闍世，仙人众就是佛陀的会众，而善巧贤者(Saṃkiccapaṇḍita)就是我自己。”

Saṃkiccajātakavaṇṇanā dutiyā.

善巧本生释义第二。

Jātakuddānaṃ –

本生总目

Atha saṭṭhinipātamhi, suṇātha mama bhāsitaṃ;

Jātakasavhayano pavaro, soṇakaarindamasavhayano;

Tathā vuttarathesabhakiccavaroti.

于此六十集，谛听我所说：有最胜本生、苏那迦降敌者(Soṇaka Arindama)本生，以及所说的车中之雄与最胜善巧。

Saṭṭhinipātavaṇṇanā niṭṭhitā.

六十集释义终。

20. Sattatinipāto

20. 七十集

[531] 1. Kusajātakavaṇṇanā

[531] 1. 拘舍本生释义

Idaṃ te raṭṭhanti idaṃ satthā jetavane viharanto ukkaṇṭhitabhikkhuṃ ārabbha kathesi. Eko kira sāvatthivāsī kulaputto sāsane uraṃ datvā pabbajito ekadivasaṃ sāvatthiyaṃ piṇḍāya caranto ekaṃ alaṅkataitthiṃ disvā subhanimittaggāhavasena oloketvā kilesābhibhūto anabhirato vihāsi dīghakesanakho kiliṭṭhacīvaro uppaṇḍuppaṇḍukajāto dhamanīsanthatagatto. Yathā hi devalokā cavanadhammānaṃ devaputtānaṃ pañca pubbanimittāni paññāyanti, mālā milāyanti, vatthāni kilissanti, sarīre dubbaṇṇiyaṃ okkamati, ubhohi kacchehi sedā muccanti, devo devāsane nābhiramati, evameva sāsanā cavanadhammānaṃ ukkaṇṭhitabhikkhūnaṃ pañca pubbanimittāni paññāyanti, saddhāpupphāni milāyanti, sīlavatthāni kilissanti, sarīre maṅkutāya ceva ayasavasena ca dubbaṇṇiyaṃ okkamati, kilesasedā muccanti, araññarukkhamūlasuññāgāresu nābhiramanti. Tassapi tāni paññāyiṃsu. Atha naṃ bhikkhū satthu santikaṃ netvā ‘‘ayaṃ, bhante, ukkaṇṭhito’’ti dassesuṃ. Satthā ‘‘saccaṃ kira tvaṃ, bhikkhu, ukkaṇṭhitosī’’ti taṃ pucchitvā ‘‘saccaṃ, bhante’’ti vutte ‘‘mā, bhikkhu, kilesavasiko hohi, mātugāmo nāmesa pāpo, tasmiṃ paṭibaddhacittataṃ vinodehi, sāsane abhirama, mātugāme paṭibaddhacittatāya hi tejavantopi porāṇakapaṇḍitā nittejā hutvā anayabyasanaṃ pāpuṇiṃsū’’ti vatvā atītaṃ āhari.

这是世尊住在祇陀林时，针对一位心生厌倦的比丘所说的话。据说舍卫城(Sāvatthī)的一位良家子，满怀信心地出家，有一天在舍卫城托钵乞食时，看到一位盛装打扮的女子，因为执取美丽的形象，被烦恼所控制，变得不快乐，头发长、指甲长、袈裟脏、脸色苍白、血管突出。正如天界将要去世的天子会出现五种预兆：花环凋谢，衣服脏污，身上出现难看的颜色，两腋流汗，不再喜欢天上的座位；同样，对于即将从佛法中退转的厌倦比丘，也会出现五种预兆：信心的花朵凋谢，戒律的衣服脏污，身体因为沮丧和恶名而变得难看，烦恼的汗水流出，不再喜欢住在森林树下或空旷的地方。这位比丘也出现了这些征兆。于是比丘们把他带到世尊那里，禀告说：“世尊，这位比丘心生厌倦。”世尊问他：“比丘，你真的心生厌倦了吗？”他回答说：“是的，世尊。”世尊说：“比丘，不要被烦恼所支配，女人是祸害，你要消除对她的执着，安住在佛法中。古时候那些有力量的智者，就是因为对女人产生执着，才变得没有力量，遭受不幸和灾难。”说完，佛陀讲了一个过去的故事。

Atīte mallaraṭṭhe kusāvatīrājadhāniyaṃ okkāko nāma rājā dhammena samena rajjaṃ kāresi. Tassa soḷasannaṃ itthisahassānaṃ jeṭṭhikā [Pg.297] sīlavatī nāma aggamahesī ahosi, sā neva puttaṃ, na dhītaraṃ labhi. Athassa nāgarā ceva raṭṭhavāsino ca rājanivesanadvāre sannipatitvā ‘‘raṭṭhaṃ nassissati, raṭṭhaṃ nassissatī’’ti upakkosiṃsu. Rājā sīhapañjaraṃ ugghāṭetvā ‘‘mayi rajjaṃ kārente adhammakāro nāma natthi, kasmā upakkosathā’’ti pucchi. ‘‘Saccaṃ, deva, adhammakāro nāma natthi, apica vaṃsānurakkhako [Pg.298] pana vo putto natthi, añño rajjaṃ gahetvā raṭṭhaṃ nāsessati, tasmā dhammena rajjaṃ kāretuṃ samatthaṃ puttaṃ patthethā’’ti. ‘‘Puttaṃ patthento kiṃ karomī’’ti? ‘‘Paṭhamaṃ tāva ekaṃ sattāhaṃ cullanāṭakaṃ dhammanāṭakaṃ katvā vissajjetha, sace sā puttaṃ labhissati, sādhu, no ce, atha majjhimanāṭakaṃ vissajjetha, tato jeṭṭhanāṭakaṃ, avassaṃ ettakāsu itthīsu ekā puññavatī puttaṃ labhissatī’’ti. Rājā tesaṃ vacanena tathā katvā satta divase yathāsukhaṃ abhiramitvā āgatāgataṃ pucchi – ‘‘kacci vo putto laddho’’ti? Sabbā ‘‘na labhāma, devā’’ti āhaṃsu. Rājā ‘‘na me putto uppajjissatī’’ti anattamano ahosi. Nāgarā puna tatheva upakkosiṃsu. Rājā ‘‘kiṃ upakkosatha, mayā tumhākaṃ vacanena nāṭakāni vissaṭṭhāni, ekāpi puttaṃ na labhati, idāni kiṃ karomā’’ti āha. ‘‘Deva, etā dussīlā bhavissanti nippuññā, natthi etāsaṃ puttalābhāya puññaṃ, tumhe etāsu puttaṃ alabhantīsupi mā appossukkataṃ āpajjatha, aggamahesī vo sīlavatī devī sīlasampannā, taṃ vissajjetha, tassā putto uppajjissatī’’ti.

过去在摩罗国(Mallaraṭṭha)拘舍婆提(Kusāvatī)城，有位名叫奥嘎咖的国王以正法公正地治理国家。他有一万六千位妃子，其中最主要的王后名为戒行女(Sīlavatī)，但她既没有儿子，也没有女儿。于是城中居民与国民聚集在王宫门前，高声呼喊：“国家要灭亡了！国家要灭亡了！”国王打开狮子窗问道：“我治理国家没有不合法的行为，你们为何喧哗？”“大王，确实没有不合法的行为，但是您没有能继承王位的儿子，其他人取得王位后会毁掉国家，所以请您祈求能以正法治理国家的儿子。”“祈求儿子该怎么做呢？”“首先，举行一个为期一周的小型节庆，如果她能得到儿子，那就好了，如果不能，那就举行中型节庆，然后举行大型节庆，一定会有这些妃子中的一位有福之人得到儿子。”国王听从了他们的话，那样做了，七天里尽情享受欢乐后，询问每一个前来的人：“你们有人得到儿子了吗？”所有人都回答说：“没有得到，大王。”国王感到失望，心想：“我不会有儿子了。”市民们再次那样喧哗。国王说：“你们为何喧哗？我已经按照你们的话举行了节庆，但没有一个人得到儿子，现在该怎么办呢？”“大王，这些妃子可能没有德行，没有福报，没有得到儿子的福分。即使在她们之中没有得到儿子，您也不要灰心，您的王后戒行女是有德行、持戒圆满之人，请让她去吧，她会得到儿子的。”

So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā ‘‘ito kira sattame divase rājā sīlavatiṃ deviṃ dhammanāṭakaṃ katvā vissajjessati, purisā sannipatantū’’ti bheriṃ carāpetvā sattame divase deviṃ alaṅkārāpetvā rājanivesanā otāretvā vissajjesi. Tassā sīlatejena sakkassa bhavanaṃ uṇhākāraṃ dassesi. Sakko ‘‘kiṃ nu kho’’ti āvajjento deviyā puttapatthanabhāvaṃ ñatvā ‘‘etissā mayā puttaṃ dātuṃ vaṭṭati, atthi nu kho devaloke etissā anucchaviko putto’’ti upadhārento bodhisattaṃ addasa. So kira tadā tāvatiṃsabhavane āyuṃ khepetvā uparidevaloke nibbattitukāmo ahosi. Sakko tassa vimānadvāraṃ gantvā taṃ pakkositvā, ‘‘mārisa, tayā manussalokaṃ gantvā okkākarañño aggamahesiyā kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhituṃ vaṭṭatī’’ti sampaṭicchāpetvā aparampi devaputtaṃ ‘‘tvampi etissā eva putto bhavissasī’’ti vatvā ‘‘mā kho panassā koci sīlaṃ bhindatū’’ti mahallakabrāhmaṇavesena rañño nivesanadvāraṃ agamāsi.

他应允道：“善哉！”便传令击鼓宣告：“从今日起第七日，国王将为戒行王后举行节庆并让她出宫，众人当聚集。”到了第七日，为王后盛装打扮后从王宫送出。由于她的戒行威德，使帝释天(Sakko)的宫殿显现炽热。帝释天察觉到：“这是什么缘故？”得知王后想要求子的心愿，心想：“我应当赐给她一个儿子，天界有没有与她相称的儿子呢？”观察后看见了菩萨。原来菩萨那时在三十三天(Tāvatiṃsa)享尽天寿，想要投生到更高的天界。帝释天到他的宫殿门口召唤他，说：“贤者，你应该到人间去，在奥嘎咖国王的首席王后腹中受生。”又对另一个天子说：“你也将会做她的儿子。”他心想：“千万不要让任何人破坏她的戒行。”于是化作年老的婆罗门来到王宫门前。

Mahājanopi nhāto alaṅkato ‘‘ahaṃ deviṃ gaṇhissāmi, ahaṃ deviṃ gaṇhissāmī’’ti rājadvāre sannipatitvā sakkañca disvā ‘‘tvaṃ kasmā āgatosī’’ti [Pg.299] parihāsamakāsi. Sakko ‘‘kiṃ maṃ tumhe garahatha, sacepi me sarīraṃ jiṇṇaṃ, rāgo pana na jīrati, sace sīlavatiṃ labhissāmi, ādāya naṃ gamissāmīti āgatomhī’’ti vatvā attano ānubhāvena sabbesaṃ puratova aṭṭhāsi. Añño koci tassa tejena purato bhavituṃ nāsakkhi. So taṃ sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitaṃ nivesanā nikkhamantiññeva hatthe gahetvā pakkāmi. Atha naṃ tattha tattha ṭhitā garahiṃsu ‘‘passatha, bho, mahallakabrāhmaṇo evaṃ uttamarūpadharaṃ deviṃ ādāya gacchati, attano yuttaṃ na jānātī’’ti. Devīpi ‘‘mahallako maṃ gahetvā gacchatī’’ti na aṭṭīyati na harāyati. Rājāpi vātapāne ṭhatvā ‘‘ko nu kho deviṃ gahetvā gacchatī’’ti olokento taṃ disvā anattamano ahosi.

大众沐浴打扮后，心想“我要得到王后，我要得到王后”，聚集在王宫门前。他们看见帝释天，就嘲笑说：“你来干什么？”帝释天说：“你们为何责怪我？即使我的身体衰老，但爱欲不会衰老。如果能得到戒行王后，我将带她走，因此我来了。”说完，他凭借自己的威力站在所有人面前。因他的威光，无人能站到他前面。当她盛装从住所出来时，他就立刻抓住她的手离开了。站在各处的人都指责说：“看啊，这老婆罗门竟然带走如此美貌的王后，真是不自量力！”王后对“老头带我走”既不厌恶也不羞愧。国王站在窗户边张望：“到底是谁带走了王后？”看到这情景后，心中不悦。

Sakko taṃ ādāya nagaradvārato nikkhamitvā dvārasamīpe ekaṃ gharaṃ māpesi vivaṭadvāraṃ paññattakaṭṭhattharikaṃ. Atha naṃ sā ‘‘idaṃ te nivesana’’nti pucchi. So ‘‘āma, bhadde, pubbe panāhaṃ eko, idānimhā mayaṃ dve janā, ahaṃ bhikkhāya caritvā taṇḍulādīni āharissāmi, tvaṃ imissā kaṭṭhattharikāya nipajjāhī’’ti vatvā taṃ mudunā hatthena parāmasanto dibbasamphassaṃ pharāpetvā tattha nipajjāpesi. Sā dibbasamphassapharaṇena saññaṃ vissajjesi. Atha naṃ attano ānubhāvena tāvatiṃsabhavanaṃ netvā alaṅkatavimāne dibbasayane nipajjāpesi. Sā sattame divase pabujjhitvā taṃ sampattiṃ disvā ‘‘na so brāhmaṇo manusso, sakko bhavissatī’’ti aññāsi. Sakkopi tasmiṃ samaye pāricchattakamūle dibbanāṭakaparivuto nisinno ahosi. Sā sayanā uṭṭhāya tassa santikaṃ gantvā vanditvā ekamantaṃ aṭṭhāsi. Atha naṃ sakko ‘‘varaṃ te, devi, dadāmi, gaṇhāhī’’ti āha. ‘‘Tena hi, deva, ekaṃ puttaṃ me dehī’’ti. ‘‘Devi, tiṭṭhatu eko putto, ahaṃ te dve putte dassāmi. Tesu pana eko paññavā bhavissati virūpavā, eko rūpavā na paññavā. Tesu kataraṃ paṭhamaṃ icchasī’’ti? ‘‘Paññavantaṃ, devā’’ti. So ‘‘sādhū’’ti vatvā tassā kusatiṇaṃ dibbavatthaṃ dibbacandanaṃ pāricchattakapupphaṃ kokanudañca nāma vīṇaṃ datvā taṃ ādāya rañño sayanagharaṃ pavisitvā raññā saddhiṃ ekasayane nipajjāpetvā aṅguṭṭhakena tassā nābhiṃ parāmasi. Tasmiṃ khaṇe [Pg.300] bodhisatto tassā kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhi. Sakkopi sakaṭṭhānameva gato. Paṇḍitā devī gabbhassa patiṭṭhitabhāvaṃ jāni.

帝释天带走她，出城门，在门边造了一间屋子，门敞开着，铺设有木床。于是她问：“这是你的住所吗？”他答：“是的，贤女。以前我独自一人，如今我们是两个人了。我去乞食带回米粮等物，你就在这木床上躺下吧。”说着，他用柔软的手抚摸她，让她遍身感受天界之触，并扶她躺下。她因天界之触而失去知觉。于是帝释天以神力将她带到忉利天(Tāvatiṃsa)，让她躺在装饰华丽的天宫宝床上。第七天她醒来，见到此等景象，便知：“那婆罗门不是凡人，定是帝释天。”当时，帝释天正坐在巴瑞恰达树(pāricchattaka)下，为天界乐舞所围绕。她从床上起身，来到他面前，行礼后立于一旁。帝释天对她说：“天女，我赐你一个愿望，接受吧。”“既然如此，天王，请赐我一子。”“天女，不止一子，我将赐你二子。其中一个有智慧但相貌丑陋，另一个相貌俊美但没有智慧。你想要哪一个先出生？”“有智慧的，天王。”他说：“善哉。”便赐予她吉祥草(kusatiṇa)、天衣、天界檀香、巴瑞恰达花和一把名为“红莲”(Kokanuda)的琴，然后带她进入国王的寝宫，让她与国王同卧一床，用拇指轻触她的肚脐。就在那一刻，菩萨在她腹中入胎。帝释天也返回了自己的住处。聪慧的王后知道胎已安住。

Atha naṃ pabuddho rājā disvā, ‘‘devi, kena nītāsī’’ti pucchi. ‘‘Sakkena, devā’’ti. ‘‘Ahaṃ paccakkhato ekaṃ mahallakabrāhmaṇaṃ taṃ ādāya gacchantaṃ addasaṃ, kasmā maṃ vañcesī’’ti? ‘‘Saddahatha, deva, sakko maṃ gahetvā devalokaṃ nesī’’ti. ‘‘Na saddahāmi, devī’’ti. Athassa sā sakkadattiyaṃ kusatiṇaṃ dassetvā ‘‘saddahathā’’ti āha. Rājā ‘‘kusatiṇaṃ nāma yato kutoci labbhatī’’ti na saddahi. Athassa sā dibbavatthādīni dassesi. Rājā tāni disvā saddahitvā, ‘‘bhadde, sakko tāva taṃ netu, putto pana te laddho’’ti pucchi. ‘‘Laddho mahārāja, gabbho me patiṭṭhito’’ti. So tuṭṭho tassā gabbhaparihāraṃ adāsi. Sā dasamāsaccayena puttaṃ vijāyi, tassa aññaṃ nāmaṃ akatvā kusatiṇanāmameva akaṃsu. Kusakumārassa padasā gamanakāle itaro devaputto tassā kucchiyaṃ paṭisandhiṃ gaṇhi. Sā dasamāse paripuṇṇe puttaṃ vijāyi, tassa ‘‘jayampatī’’ti nāmaṃ kariṃsu. Te mahantena yasena vaḍḍhiṃsu. Bodhisatto paññavā ācariyassa santike kiñci sippaṃ anuggahetvā attanova paññāya sabbasippesu nipphattiṃ pāpuṇi.

这时，国王醒来看见她，便问：“王后，你是被谁带来的？”“是帝释天，陛下。”“我亲眼看见一个老婆罗门带你走的，为何骗我？”“请相信我，陛下，真是帝释天带我去了天界。”国王说：“我不信你，王后。”于是她拿出帝释天所赐的吉祥草说：“请相信吧。”国王说：“吉祥草这种东西，哪里都能得到。”不肯相信。她又出示天衣等物。国王见了这些才相信，问道：“贤女，帝释天带走了你，可曾得到儿子？”“得到了，大王，我已怀孕。”国王大喜，为她安排了安胎事宜。十个月后，她生下一个儿子，没有取别的名字，就以吉祥草为名，称作拘舍(Kusa)王子。拘舍王子学步之时，另一位天子在她腹中入胎。又满了十个月，她生下第二个儿子，取名“阇耶波提(Jayampati)”。两位王子在盛大的声誉中成长。菩萨智慧超群，虽从老师处学得一些技艺，但凭着自身的智慧通达了一切技艺。

Athassa soḷasavassakāle rājā rajjaṃ dātukāmo deviṃ āmantetvā ‘‘bhadde, puttassa te rajjaṃ datvā nāṭakāni upaṭṭhapessāma, mayaṃ jīvantāyeva naṃ rajje patiṭṭhitaṃ passissāma, sakalajambudīpe kho pana yassa rañño dhītaraṃ icchati, tamassa ānetvā aggamahesiṃ karissāma, cittamassa jānāhi, kataraṃ rājadhītaraṃ rocesī’’ti āha. Sā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā ‘‘kumārassa imaṃ pavattiṃ ārocetvā cittaṃ jānāhī’’ti ekaṃ paricārikaṃ pesesi. Sā gantvā tassa taṃ pavattiṃ ārocesi. Taṃ sutvā mahāsatto cintesi – ‘‘ahaṃ na rūpavā, rūpasampannā rājadhītā ānītāpi maṃ disvā ‘kiṃ me iminā virūpenā’ti palāyissati iti no lajjitabbakaṃ bhavissati, kiṃ me gharāvāsena, dharamāne mātāpitaro upaṭṭhahitvā tesaṃ accayena nikkhamitvā pabbajissāmī’’ti. So ‘‘mayhaṃ neva rajjenattho, na nāṭakehi, ahaṃ mātāpitūnaṃ accayena pabbajissāmī’’ti āha. Sā gantvā tassa kathaṃ deviyā ārocesi, devīpi rañño ārocesi. Rājā anattamano hutvā puna katipāhaccayena sāsanaṃ pesesi. Sopi [Pg.301] paṭibāhatiyeva. Evaṃ yāvatatiyaṃ paṭibāhitvā catutthavāre cintesi – ‘‘mātāpitūhi saddhiṃ ekantena paṭipakkhabhāvo nāma na yutto, ekaṃ upāyaṃ karissāmī’’ti.

王子十六岁时，国王欲传王位，便对王后说：“贤妻，我们将王位传给你儿子后，要为他安排歌舞。我们要在有生之年看到他继承王位。在整个瞻部洲(Jambudīpa)，他喜欢哪位国王的女儿，我们就为他迎娶来做第一王后。你去探知他的心意，看他中意哪位公主。”王后应诺：“善哉。”便派一名侍女去：“将此事告知王子，探知其心意。”侍女前去，将此事告知王子。大士听后心想：“我相貌丑陋，即便迎娶了美貌的公主，她见到我后也会想：‘我与此丑人何干？’然后逃走，岂不令我羞愧。居家生活于我何益？我当在父母在世时侍奉双亲，待他们命终之后，我即出家修行。”于是他说：“我既不需王位，也不需歌舞，待父母命终之后，我即出家。”侍女回去将王子的话禀告王后，王后又转告国王。国王心有不悦，数日后又派人传话。王子依旧拒绝。如此拒绝了三次，到第四次时，他想：“与父母全然作对，实为不妥，我当想一计策。”

So kammārajeṭṭhakaṃ pakkosāpetvā bahuṃ suvaṇṇaṃ datvā ‘‘ekaṃ itthirūpakaṃ karohī’’ti uyyojetvā tasmiṃ pakkante aññaṃ suvaṇṇaṃ gahetvā sayampi itthirūpakaṃ akāsi. Bodhisattānañhi adhippāyo nāma samijjhati. Taṃ suvaṇṇarūpakaṃ jivhāya avaṇṇanīyasobhaṃ ahosi. Atha naṃ mahāsatto khomaṃ nivāsāpetvā sirigabbhe ṭhapāpesi. So kammārajeṭṭhakena ābhatarūpakaṃ disvā taṃ garahitvā ‘‘gaccha amhākaṃ sirigabbhe ṭhapitarūpakaṃ āharā’’ti āha. So sirigabbhaṃ paviṭṭho taṃ disvā ‘‘kumārena saddhiṃ abhiramituṃ ekā devaccharā, āgatā bhavissatī’’ti hatthaṃ pasāretuṃ avisahanto nikkhamitvā ‘‘deva, sirigabbhe ayyā ekikāva ṭhitā, upagantuṃ na sakkomī’’ti āha. ‘‘Tāta, gaccha, suvaṇṇarūpakaṃ etaṃ, āharā’’ti puna pesito āhari. Kumāro kammārena kataṃ rūpakaṃ suvaṇṇagabbhe nikkhipāpetvā attanā kataṃ alaṅkārāpetvā rathe ṭhapāpetvā ‘‘evarūpaṃ labhanto gaṇhāmī’’ti mātu santikaṃ pahiṇi.

于是他召来金匠首领，赐予许多黄金，说：“去造一尊女子像。”打发他走后，自己也取来黄金，亲手造了一尊女子像。诸菩萨的心愿，总是能够实现的。那尊金像美妙绝伦，非言语所能形容。大士为金像穿上细麻衣，将其安置于华美的内室中。金匠首领将他所造的像带来时，王子看后，加以斥责，说：“去，将我们内室中安放的像取来。”金匠进入内室，见到那尊像，心想：“必是一位天女前来与王子同乐。”他不敢伸手，退出来说：“殿下，华美的内室中有一位贵女独自站立，我不敢走近。”王子说：“去吧，孩子，那是一尊金像，取来便是。”再次被派去的金匠才将像取来。王子命人将金匠所造的像放入金库，将自己所造的像装饰一番，置于车上，派人送到母亲那里，并传话说：“若能找到如此相貌的女子，我便迎娶。”

Sā amacce pakkosāpetvā, ‘‘tātā, mayhaṃ putto mahāpuñño sakkadattiyo anucchavikaṃ kumārikaṃ labhissati, tumhe evarūpaṃ labhantā gaṇhissatha, imaṃ rūpakaṃ paṭicchannayāne ṭhapetvā sakalajambudīpaṃ carantā yassa rañño evarūpaṃ dhītaraṃ passatha, tassetaṃ datvā ‘okkākarājā tumhehi saddhiṃ āvāhaṃ karissatī’ti divasaṃ vavatthapetvā āgacchathā’’ti āha. Te ‘‘sādhū’’ti taṃ ādāya mahantena parivārena nikkhamitvā vicarantā yaṃ rājadhāniṃ pāpuṇanti, tattha sāyanhasamaye mahājanassa samosaraṇaṭṭhāne taṃ rūpakaṃ vatthapupphālaṅkārehi alaṅkaritvā suvaṇṇasivikaṃ āropetvā titthamagge ṭhapetvā amaccā sayaṃ paṭikkamitvā āgatāgatānaṃ kathāsavanatthaṃ ekamante tiṭṭhanti. Mahājano taṃ oloketvā ‘‘suvaṇṇarūpaka’’nti saññaṃ akatvā ‘‘ayaṃ manussitthī samānāpi devaccharapaṭibhāgā ativiya sobhati, kiṃ nu kho ettha ṭhitā, kuto vā āgatā, amhākaṃ nagare evarūpā natthī’’ti vaṇṇento pakkamati. Taṃ sutvā amaccā ‘‘sace idha evarūpā dārikā bhaveyya, ‘asukā rājadhītā viya [Pg.302] asukā amaccadhītā viyā’ti vadeyyuṃ, addhā idha evarūpā natthī’’ti taṃ ādāya aññaṃ nagaraṃ gacchanti.

她召集群臣说道：“父老们，我的儿子有大福德，应当能找到相配的女子。你们带着这个金像，藏在车里，走遍整个瞻部洲(jambudīpa)。如果看到哪个国王有这样容貌的女儿，就把金像给他，说‘奥嘎咖(Okkāka)王要和你们联姻’，约定好日子后回来。”群臣应诺，带着大批随从出发。每当到达一个都城，傍晚时分就在众人聚集之处，用衣物和花朵装饰金像，放在金轿中，置于渡口路上。大臣们自己退下，站在一旁，听来往之人的言谈。众人看到金像，并未认出是金像，而是赞叹道：“此女虽是凡人，却美如天女，极为亮丽！她是谁？从何而来？我们的城中并无此等女子。”大臣们听后心想：“如果此地有这样的女子，人们一定会说‘她像某位公主，或像某位大臣的女儿’。看来此地确实没有这样的人。”于是他们便带着金像前往其他城市。

Te evaṃ vicarantā anupubbena maddaraṭṭhe sāgalanagaraṃ sampāpuṇiṃsu. Tattha maddarañño aṭṭha dhītaro uttamarūpadharā devaccharapaṭibhāgā, tāsaṃ sabbajeṭṭhikā pabhāvatī nāma. Tassā sarīrato bālasūriyassa pabhā viya pabhā niccharanti, andhakārepi catuhatthe antogabbhe padīpakiccaṃ natthi, sabbo gabbho ekobhāsova hoti. Dhātī panassā khujjā, sā pabhāvatiṃ bhojetvā tassā sīsanhāpanatthaṃ aṭṭhahi vaṇṇadāsīhi aṭṭha ghaṭe gāhāpetvā sāyanhasamaye udakatthāya gacchantī titthamagge ṭhitaṃ taṃ rūpakaṃ disvā ‘‘pabhāvatī’’ti saññāya ‘‘ayaṃ dubbinītā ‘sīsaṃ nhāyissāmī’ti amhe udakatthāya pesetvā paṭhamataraṃ āgantvā titthamagge ṭhitā’’ti kujjhitvā ‘‘are kulalajjāpanike amhehi purimataraṃ āgantvā kasmā idha ṭhitāsi, sace rājā jānissati, nāsessati no’’ti vatvā hatthena gaṇḍapasse pahari, hatthatalaṃ bhijjamānaṃ viya jātaṃ. Tato ‘‘suvaṇṇarūpaka’’nti ñatvā hasamānā tāsaṃ vaṇṇadāsīnaṃ santikaṃ gacchantī ‘‘passathetaṃ me kammaṃ, mama dhītātisaññāya pahāraṃ adāsiṃ, ayaṃ mama dhītu santike kimagghati, kevalaṃ me hattho dukkhāpito’’ti āha.

他们如此游历，次第来到摩陀罗国(Maddaraṭṭha)的沙伽罗城(Sāgala)。那里的摩陀罗王有八位女儿，容貌绝伦，美如天女，其中最年长者名为帕巴瓦蒂(Pabhāvatī)。她身上散发的光芒，犹如初升的太阳，即使在四肘见方的黑暗内室中也无需灯火，整个房间一片光明。她的乳母是个驼背。一日，她伺候帕巴瓦蒂用完餐，为给她洗头，便让八名彩衣侍女各持一水罐，于傍晚时分前去取水。在前往渡口的路上，她看见立于路旁的金像，误以为是帕巴瓦蒂，心想：“这顽劣之人，说要洗头，却派我们去取水，自己倒先跑到渡口来了。”她生气地说道：“喂，令家族蒙羞之人！为何比我们先到此处？若被国王知晓，会杀了我们的！”说罢便用手掌打了金像的脸颊，手掌顿时如欲迸裂。她这才知道是金像，便笑着走向那些彩衣侍女说：“看看我做的好事，错认作我的女儿便打了它。这东西在我女儿面前，能值几何？只是白白弄疼了我的手。”

Atha naṃ rājadūtā gahetvā ‘‘tvaṃ ‘mama dhītā ito abhirūpatarā’ti vadantī kaṃ nāma kathesī’’ti āhaṃsu. ‘‘Maddarañño dhītaraṃ pabhāvatiṃ, idaṃ rūpakaṃ tassā soḷasimpi kalaṃ na agghatī’’ti. Te tuṭṭhamānasā rājadvāraṃ gantvā ‘‘okkākarañño dūtā dvāre ṭhitā’’ti paṭihāresuṃ. Rājā āsanā vuṭṭhāya ṭhitakova ‘‘pakkosathā’’ti āha. Te pavisitvā rājānaṃ vanditvā ‘‘mahārāja, amhākaṃ rājā tumhākaṃ ārogyaṃ pucchatī’’ti vatvā katasakkārasammānā ‘‘kimatthaṃ āgatatthā’’ti puṭṭhā ‘‘amhākaṃ rañño sīhassaro putto kusakumāro nāma, rājā tassa rajjaṃ dātukāmo amhe tumhākaṃ santikaṃ pahiṇi, tumhākaṃ kira dhītā pabhāvatī, taṃ tassa detha, imañca suvaṇṇarūpakaṃ deyyadhammaṃ gaṇhathā’’ti taṃ rūpakaṃ tassa adaṃsu. Sopi ‘‘evarūpena mahārājena saddhiṃ vivāhamaṅgalaṃ bhavissatī’’ti tuṭṭhacitto sampaṭicchi. Atha naṃ dūtā āhaṃsu – ‘‘mahārāja, amhehi [Pg.303] na sakkā papañcaṃ kātuṃ, kumārikāya laddhabhāvaṃ rañño ārocessāma, atha naṃ so āgantvā ādāya gamissatī’’ti. So ‘‘sādhū’’ti vatvā tesaṃ sakkāraṃ katvā vissajjesi. Te gantvā rañño ca deviyā ca ārocesuṃ. Rājā mahantena parivārena kusāvatito nikkhamitvā anupubbena sāgalanagaraṃ pāpuṇi. Maddarājā paccuggantvā taṃ nagaraṃ pavesetvā mahantaṃ sakkāramakāsi.

于是，王家使者抓住她问道：“你说‘我的女儿比这更美’，说的是谁？”她回答：“是摩陀罗王的女儿帕巴瓦蒂，这尊金像连她十六分之一的美丽都比不上。”使者们心满意足，来到王宫门口，向守门人通报：“奥嘎咖(Okkāka)王的使者在门外。”国王闻言即从座上起身，说道：“请他们进来。”使者们进入，向国王行礼后说：“大王，我们的国王问候您安康。”国王款待他们后，问其来意。他们答道：“我们国王有一位声如狮吼的儿子，名叫俱舍(Kusa)童子。国王欲将王位传于他，故派我等前来。听闻您有位女儿名为帕巴瓦蒂，请将她许配给王子，并请收下这尊金像作为聘礼。”说罢便将金像献上。国王心想：“能与这样一位大王结为姻亲，实乃幸事。”便欣然应允。使者们接着说：“大王，我等不敢耽搁，须将已定下公主婚事的消息禀告我王，届时他将亲自前来迎娶。”国王说：“甚好。”便款待一番后送他们离去。他们回去向国王和王后禀报了此事。国王便率领大批随从自拘舍婆提(Kusāvatī)城出发，次第抵达沙伽罗(Sāgala)城。摩陀罗王亲自出迎，将他们迎入城中，并予以隆重款待。

Sīlavatī devī paṇḍitattā ‘‘ko jānāti, kiṃ bhavissatī’’ti ekāhadvīhaccayena maddarājānaṃ āha – ‘‘mahārāja, suṇisaṃ daṭṭhukāmāmhī’’ti. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā taṃ pakkosāpesi. Pabhāvatī sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitā dhātigaṇaparivutā āgantvā sassuṃ vandi. Sā taṃ disvā cintesi – ‘‘ayaṃ kumārikā abhirūpā, mayhaṃ putto virūpo. Sace esā taṃ passissati, ekāhampi avasitvā palāyissati, upāyaṃ karissāmī’’ti. Sā maddarājānaṃ āmantetvā, ‘‘mahārāja, suṇisā me puttassa anucchavikā, apica kho pana amhākaṃ kulapaveṇiyā āgataṃ cārittaṃ atthi, sace ayaṃ tasmiṃ cāritte vattissati, nessāmi na’’nti āha. ‘‘Kiṃ pana vo cāritta’’nti. ‘‘Amhākaṃ vaṃse yāva ekassa gabbhassa patiṭṭhānaṃ hoti, tāva divā sāmikaṃ passituṃ na labhati. Sace esā tathā karissati, nessāmi na’’nti. Rājā ‘‘kiṃ, amma, sakkhissasi evaṃ vattitu’’nti dhītaraṃ pucchi. Sā ‘‘āma tātā’’ti āha. Tato okkākarājā maddarañño bahuṃ dhanaṃ datvā taṃ ādāya pakkāmi. Maddarājāpi mahantena parivārena dhītaraṃ uyyojesi.

尸罗婆提(Sīlavatī)王后因有智慧，心想：“谁知将会发生何事？”过了一两日，她对摩陀罗王说：“大王，我想见见儿媳。”国王应允道：“甚好。”便派人将她请来。帕巴瓦蒂盛装打扮，在众侍女的簇拥下，前来拜见婆婆。王后一见到她，便思忖道：“此女容貌美丽，我的儿子却面貌丑陋。若她见到我儿，恐怕一日也待不下去便会逃走，我必须想个办法。”于是她对摩陀罗王说：“大王，我的儿媳与我儿甚是相配，然我家族有代代相传的规矩，若她能遵守此规矩，我便带她走。”国王问：“是何规矩？”她说：“在我族中，女子须待怀上一胎后，方可在白日得见丈夫。若她能如此行事，我便带她走。”国王问女儿：“女儿，你能遵守吗？”她答道：“是的，父王。”于是，奥嘎咖王赠予摩陀罗王诸多财物，然后带她离去。摩陀罗王也以盛大仪仗队为女儿送行。

Okkāko kusāvatiṃ gantvā nagaraṃ alaṅkārāpetvā sabbabandhanāni mocetvā puttassa abhisekaṃ katvā rajjaṃ datvā pabhāvatiṃ aggamahesiṃ kāretvā nagare ‘‘kusarājassa āṇā’’ti bheriṃ carāpesi. Sakalajambudīpatale rājāno yesaṃ dhītaro atthi, te kusarañño dhītaro pahiṇiṃsu. Yesaṃ puttā atthi, te tena saddhiṃ mittabhāvaṃ ākaṅkhantā putte upaṭṭhāke katvā pahiṇiṃsu. Bodhisattassa nāṭakaparivāro mahā ahosi, mahantena yasena rajjaṃ kāresi. So pabhāvatiṃ divā passituṃ na labhati, sāpi taṃ divā passituṃ na labhati, ubhinnaṃ rattidassanameva hoti. Tattha pabhāvatiyā sarīrappabhāpi abbohārikā ahosi. Bodhisatto sirigabbhato rattiṃyeva nikkhamati.

奥嘎咖(Okkāka)前往拘舍婆提(Kusāvatī)城，命人装饰城池，释放所有囚犯，为儿子举行灌顶典礼，授予王位，并立帕巴瓦蒂为首席王后，在城中击鼓宣告：“此乃俱舍王之令！”整个瞻部洲(jambudīpa)的国王们，凡有女儿者，皆将其女送予俱舍王；凡有儿子者，为求结好，亦遣其子前往侍奉。菩萨的歌舞侍从甚多，他以赫赫声威治理国家。他与帕巴瓦蒂白日不得相见，她亦白日不得见他，二人唯有在夜晚相会。在那里，帕巴瓦蒂身上的光芒亦非同寻常。菩萨只在夜晚才从吉祥内室(sirigabbha)出来。

So [Pg.304] katipāhaccayena pabhāvatiṃ divā daṭṭhukāmo mātuyā ārocesi. Sā ‘‘mā te tāta, rucci, yāva ekaṃ puttaṃ labhasi, tāva āgamehī’’ti, paṭikkhipi. So punappunaṃ yāciyeva. Atha naṃ sā āha – ‘‘tena hi hatthisālaṃ gantvā hatthimeṇḍavesena tiṭṭha, ahaṃ taṃ tattha ānessāmi, atha naṃ akkhīni pūretvā olokeyyāsi, mā ca attānaṃ jānāpehī’’ti. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā hatthisālaṃ agamāsi. Athassa mātā hatthisālaṃ alaṅkārāpetvā pabhāvatiṃ ‘‘ehi sāmikassa hatthino passāmā’’ti tattha netvā ‘‘ayaṃ hatthī asuko nāma, ayaṃ hatthī asuko nāmā’’ti tassā dassesi. Tattha taṃ rājā mātu pacchato gacchantiṃ disvā hatthigopakavesena hatthichakaṇapiṇḍena piṭṭhiyaṃ pahari. Sā kuddhā ‘‘rañño kathetvā te hatthaṃ chindāpessāmī’’ti vatvā deviṃ ujjhāpesi. Rājamātā ‘‘mā amma kujjhī’’ti suṇisaṃ saññāpetvā piṭṭhiṃ parimajji. Punapi rājā taṃ daṭṭhukāmo hutvā assasālāya assagopakavesena taṃ disvā tatheva assachakaṇapiṇḍena pahari. Tadāpi taṃ kuddhaṃ sassu saññāpesi.

数日后，他想在白日见到波婆伐提(Pabhāvatī)，便告知了母亲。母亲拒绝说：“我儿，莫要心急，等你得一子嗣后再说吧。”但他一再请求。于是母亲对他说：“那么，你到象厩去，扮作象夫站在那里，我会带她去，届时你便可尽情观看，但切勿暴露身份。”他应允后，便去了象厩。之后，母亲命人装饰象厩，对波婆伐提说：“来，我们去看看你夫君的象群。”便带她去了那里，为她指说：“这头象叫某某，那头象叫某某。”国王看见她跟在母亲身后，便扮作象夫，用象粪团击打她的后背。她生气地说：“我要禀告国王，让他砍断你的手！”并向王太后抱怨。王太后安抚儿媳说：“孩子，别生气。”并为她揉背。后来，国王又想见她，便在马厩里扮作马夫，见到她后，同样用马粪团击打她。这次她生气，也同样被婆婆安抚了。

Punekadivase pabhāvatī mahāsattaṃ passitukāmā hutvā sassuyā ārocetvā ‘‘alaṃ mā te ruccī’’ti paṭikkhittāpi punappunaṃ yāci. Atha naṃ sā āha – ‘‘tena hi sve mama putto nagaraṃ padakkhiṇaṃ karissati, tvaṃ sīhapañjaraṃ vivaritvā taṃ passeyyāsī’’ti. Evañca pana vatvā punadivase nagaraṃ alaṅkārāpetvā jayampatikumāraṃ rājavesaṃ gāhāpetvā hatthipiṭṭhe nisīdāpetvā bodhisattaṃ pacchimāsane nisīdāpetvā nagaraṃ padakkhiṇaṃ kārāpesi. Sā pabhāvatiṃ ādāya sīhapañjare ṭhatvā ‘‘passa tava sāmikassa sirisobhagga’’nti āha. Sā ‘‘anucchaviko me sāmiko laddho’’ti attamanā ahosi. Taṃ divasaṃ pana mahāsatto hatthimeṇḍavesena jayampatissa pacchimāsane nisīditvā yathādhippāyena pabhāvatiṃ olokento hatthavikārādivasena cittaruciyā keḷiṃ dassesi. Hatthimhi atikkante rājamātā pabhāvatiṃ pucchi – ‘‘diṭṭho te, amma, sāmiko’’ti. ‘‘Āma ayye, pacchimāsane panassa nisinno hatthimeṇḍo ativiya dubbinīto, mayhaṃ hatthavikārādīni dassesi, kasmā evarūpaṃ [Pg.305] alakkhikaṃ rañño pacchimāsane nisīdāpesuṃ, nīharāpehi na’’nti? ‘‘Amma, rañño pacchimāsane rakkhā nāma icchitabbā’’ti.

又一日，波婆伐提想见菩萨，便告知婆婆。虽被婆婆以“不必心急”劝阻，她仍再三请求。婆婆便说：“那么明日我儿将巡城，你可打开狮子窗观看。”次日，王后命人装饰都城，让胜军(Jayampati)王子身着王服，骑于象上，并让菩萨坐于后座，巡行全城。她带着波婆伐提立于狮子窗旁说：“看你夫君的威仪与光彩！”她心生欢喜道：“我得此夫，甚为相配。”当日，菩萨扮作象夫，坐在胜军王子身后，随心所欲地看着波婆伐提，并以手势等动作戏弄她。象队经过后，王太后问波婆伐提：“孩子，见到你夫君了吗？”“禀夫人，见到了。但坐在后座的那个象夫极为无礼，对我做各种手势。为何让如此不幸之人坐在国王后座？快将他赶走！”“我儿，国王的后座需要有人守护。”

Sā cintesi – ‘‘ayaṃ hatthimeṇḍo ativiya nibbhayo, rājānaṃ ‘rājā’tipi na maññati, kiṃ nu kho esova kusarājā, addhā hi eso ativiya virūpo eva bhavissati, teneva maṃ na dassentī’’ti. Sā khujjaṃ kaṇṇamūle āha – ‘‘amma, gaccha tāva jānāhi, kiṃ purimāsane nisinnako rājā, udāhu pacchimāsane’’ti? ‘‘Kathaṃ panāhaṃ jānissāmī’’ti. ‘‘Sace hi so rājā bhavissati, paṭhamataraṃ hatthipiṭṭhito otarissati, imāya saññāya jānāhī’’ti. Sā gantvā ekamante ṭhitā paṭhamaṃ mahāsattaṃ otarantaṃ addasa, pacchā jayampatikumāraṃ. Mahāsattopi ito cito ca olokento khujjaṃ disvā ‘‘iminā nāma kāraṇena esā āgatā bhavissatī’’ti ñatvā taṃ pakkosāpetvā ‘‘imaṃ antaraṃ pabhāvatiyā mā kathehī’’ti daḷhaṃ vatvā uyyojesi. Sā gantvā ‘‘purimāsane nisinno paṭhamaṃ otarī’’ti āha. Pabhāvatī tassā vacanaṃ saddahi.

她心想：“这象夫真是无所畏惧，竟不把国王放在眼里。难道他就是拘舍(Kusa)王？看来他必定相貌极为丑陋，所以他们才不让我见他。”她凑到驼背侍女的耳边说：“阿姨，你去探知一下，坐在前座的是国王，还是坐在后座的是？”侍女问：“我如何能知晓呢？”她答道：“如果他是国王，便会第一个从象背上下来，你以此为记号便可知晓。”侍女前去，立于一旁，看见大士首先从象背下来，其后才是胜军王子。大士也四下张望，看到了驼背侍女，心想：“她定是为此事而来。”了知后便将她唤来，严厉地告诫道：“此事切勿告知波婆伐提。”然后便让她走了。侍女回去后说：“坐在前座的人先下来了。”波婆伐提相信了她的话。

Mahāsattopi puna daṭṭhukāmo hutvā mātaraṃ yāci. Sā paṭikkhipituṃ asakkontī ‘‘tena hi aññātakavesena uyyānaṃ gacchāhī’’ti āha. So uyyānaṃ gantvā pokkharaṇiyaṃ galappamāṇaṃ udakaṃ pavisitvā paduminipattena sīsaṃ chādetvā pupphitapadumena mukhaṃ āvaritvā aṭṭhāsi. Mātāpissa pabhāvatiṃ uyyānaṃ netvā sāyanhasamaye ‘‘ime rukkhe passa, sakuṇe passa, mige passā’’ti palobhayamānā pokkharaṇītīraṃ pāyāsi. Sā pañcavidhapadumasañchannaṃ pokkharaṇiṃ disvā nhāyitukāmā paricārikāhi saddhiṃ pokkharaṇiṃ otaritvā kīḷantī taṃ padumaṃ disvā vicinitukāmā hatthaṃ pasāresi. Atha naṃ rājā paduminipattaṃ apanetvā ‘‘ahaṃ kusarājā’’ti vatvā hatthe gaṇhi. Sā tassa mukhaṃ disvā ‘‘yakkho maṃ gaṇhī’’ti viravitvā tattheva visaññitaṃ pattā. Athassā rājā hatthaṃ muñci. Sā saññaṃ paṭilabhitvā ‘‘kusarājā kira maṃ hatthe gaṇhi, imināvāhaṃ hatthisālāya hatthichakaṇapiṇḍena, assasālāya assachakaṇapiṇḍena pahaṭā, ayameva maṃ hatthissa pacchimāsane nisīditvā uppaṇḍesi, kiṃ me evarūpena dummukhena patinā, imaṃ jahitvā ahaṃ jīvantī aññaṃ patiṃ labhissāmī’’ti cintetvā attanā saddhiṃ āgate amacce pakkosāpetvā ‘‘mama yānavāhanaṃ sajjaṃ karotha, ajjeva gamissāmī’’ti āhaṃ[Pg.306]. Te rañño ārocesuṃ. Rājā cintesi – ‘‘sace gantuṃ na labhissati, hadayamassā phalissati, gacchatu puna taṃ attano balena ānessāmī’’ti cintetvā athassā gamanaṃ anujāni. Sā pitunagarameva agamāsi.

大士又想见她，便向母亲请求。母亲无法拒绝，便说：“既然如此，你便乔装前往园林吧。”他来到园林，进入池塘，立于及颈深的水中，以荷叶覆头，以盛开的莲花遮面。其母带着波婆伐提(Pabhāvatī)前往园林，时值傍晚，她以“看这些树，看这些鸟，看这些鹿”引诱她，走向池边。波婆伐提见池中覆满五色莲花，便想沐浴，遂与侍女们下到池中嬉戏。她看见那朵莲花，想要采摘，便伸出手去。此时国王掀开荷叶，说道：“我是拘舍(Kusa)王。”并抓住她的手。她见到他的脸，惊叫道：“夜叉(yakkha)抓我了！”当场昏厥过去。国王便松开了她的手。她苏醒后心想：“原来是拘舍王抓了我的手！正是此人，在象厩用象粪团、在马厩用马粪团击我，也正是此人，坐在象的后座上戏弄我。我为何要有如此丑陋的丈夫？离开他，我只要活着，就能另觅夫君！”于是她召来随行的众臣，命令道：“为我备好车马，我今日便要离开。”他们将此事禀告了国王。国王心想：“若不让她走，她会心碎而死。让她去吧，日后我再凭自己的力量将她带回。”于是便准许她离开。她回到了自己父亲的城邦。

Mahāsattopi uyyānato nagaraṃ pavisitvā alaṅkatapāsādaṃ abhiruhi. Bodhisattañhi sā pubbapatthanāvasena na icchi, sopi pubbakammavaseneva virūpo ahosi. Atīte kira bārāṇasiyaṃ dvāragāme uparimavīthiyā ca heṭṭhimavīthiyā ca dve kulāni vasiṃsu. Ekassa kulassa dve puttā ahesuṃ. Ekassa ekāva dhītā ahosi. Dvīsu puttesu bodhisatto kaniṭṭho. Taṃ kumārikaṃ jeṭṭhakassa adaṃsu. Kaniṭṭho adārabharaṇo bhātu santikeyeva vasi. Athekadivasaṃ tasmiṃ ghare atirasakapūve paciṃsu. Bodhisatto araññaṃ gato hoti. Tassa pūvaṃ ṭhapetvā avasese bhājetvā khādiṃsu. Tasmiṃ khaṇe paccekabuddho bhikkhāya gharadvāraṃ agamāsi. Bodhisattassa bhātujāyā ‘‘cūḷapatino aññaṃ pūvaṃ pacissāmī’’ti taṃ gahetvā paccekabuddhassa adāsi. Sopi taṃ khaṇaññeva araññato āgacchi. Atha naṃ sā āha – ‘‘sāmi, cittaṃ pasādehi, tava koṭṭhāso paccekabuddhassa dinno’’ti. So ‘‘tava koṭṭhāsaṃ khāditvā mama koṭṭhāsaṃ desi, ahaṃ kiṃ khādissāmī’’ti kuddho paccekabuddhaṃ anugantvā pattato pūvaṃ gaṇhi. Sā mātu gharaṃ gantvā navavilīnaṃ campakapupphavaṇṇaṃ sappiṃ āharitvā paccekabuddhassa pattaṃ pūresi, taṃ obhāsaṃ muñci. Sā taṃ disvā patthanaṃ paṭṭhapesi – ‘‘bhante, iminā dānabalena nibbattanibbattaṭṭhāne me sarīraṃ obhāsajātaṃ hotu, uttamarūpadharā ca bhaveyyaṃ, iminā ca me asappurisena saddhiṃ ekaṭṭhāne vāso mā ahosī’’ti. Iti sā imissā pubbapatthanāya vasena taṃ na icchi. Bodhisattopi taṃ pūva tasmiṃ sappipatte osīdāpetvā patthanaṃ paṭṭhapesi – ‘‘bhante, imaṃ yojanasate vasantimpi ānetvā mama pādaparicārikaṃ kātuṃ samattho bhaveyya’’nti. Tattha yaṃ so kuddho gantvā pūvaṃ gaṇhi, tassa pubbakammassa vasena virūpo ahosi, pubbapatthanāya sā ca taṃ na icchīti.

大士从园林进城后，登上装饰华丽的楼阁。她因为前世的誓愿而不喜欢大士，大士也因为前世的业力而相貌丑陋。过去在波罗奈城(Bārāṇasi)的城门村，上街和下街住着两户人家。一户有两个儿子，另一户只有一个女儿。大士是两个儿子中较小的。他们把那个女孩许配给哥哥。弟弟没有娶妻，就依靠哥哥生活。有一天，在那家里烤了味道很好的饼。大士去了森林。他们把给他的饼留下，把剩下的分着吃了。那时，一位独觉佛(Paccekabuddha)到那家门口乞食。大士的嫂子心想：“我给小叔另外烤一个饼”，便把饼给了独觉佛。大士正好从森林回来。于是那女人对他说：“主君，请生起净信，你的那份饼已经布施给独觉佛了。”他生气地说：“你吃了自己的那份，却把我的那份布施了，我吃什么？”于是生气地追上去从独觉佛的钵里抢回饼。那女人回娘家拿来新融化的、颜色像瞻波花(campaka)一样的酥油，装满独觉佛的钵，酥油发出光芒。她看见后就发愿说：“尊者，愿以此布施的力量，让我生生世世身体都发出光芒，拥有最美好的容貌，永远不要和这个恶人在一起。”因此，她因为前世的这个愿望，才不喜欢大士。大士也将饼放到酥油钵里，发愿说：“尊者，愿她即使住在百由旬之外，也能被带过来做我的侍女。”他因为过去生气抢饼的业力，所以才相貌丑陋；而那个女人也因为前世的愿望，才不愿意嫁给他。

So pabhāvatiyā gatāya sokappatto ahosi, nānākārehi paricārayamānāpi naṃ sesitthiyo olokāpetumpi nāsakkhiṃsu,[Pg.307], pabhāvatirahitamassa sakalampi nivesanaṃ tucchaṃ viya khāyi. So ‘‘idāni sāgalanagaraṃ pattā bhavissatī’’ti paccūsasamaye mātu santikaṃ gantvā, ‘‘amma, ahaṃ pabhāvatiṃ ānessāmi, tumhe rajjaṃ anusāsathā’’ti vadanto paṭhamaṃ gāthamāha –

帕巴瓦提(Pabhāvatī)离开后，他陷入了悲伤，即使其他的女人用各种方式服侍他，也无法让他看她们一眼。没有了帕巴瓦提，整个住所都显得空空荡荡。他想：“现在她应该已经到达娑伽罗城(Sāgala)了”，于是在黎明时分来到母亲身边，说道：“母亲，我要去把帕巴瓦提带回来，您来治理国家”，并说了第一首偈：

1.

1.

‘‘Idaṃ te raṭṭhaṃ sadhanaṃ sayoggaṃ, sakāyuraṃ sabbakāmūpapannaṃ;

Idaṃ te rajjaṃ anusāsa amma, gacchāmahaṃ yattha piyā pabhāvatī’’ti.

“此国富饶，车乘具足，王室宝具，诸欲圆满；母亲，请您治理此国，我将前往我所爱的帕巴瓦提。”

Tattha sayogganti hatthiyoggādisahitaṃ. Sakāyuranti sapañcarājakakudhabhaṇḍaṃ. Anusāsa, ammāti so kira purisassa rajjaṃ datvā puna gaṇhanaṃ nāma na yuttanti pitu vā bhātu vā aniyyādetvā mātu niyyādento evamāha.

此处“车乘具足”(sayoggaṃ)指配有象车等。“王室宝具”(sakāyuraṃ)指五种王室标志。“治理，母亲！”是说，他认为将王位授予男子后再收回是不妥当的，因此没有将王位托付给父亲或兄弟，而是托付给母亲，才这样说。

Sā tassa kathaṃ sutvā ‘‘tena hi, tāta, appamatto bhaveyyāsi, mātugāmo nāma aparisuddhahadayo’’ti vatvā nānaggarasabhojanassa suvaṇṇakaroṭiṃ pūretvā ‘‘idaṃ antarāmagge bhuñjeyyāsī’’ti vatvā uyyojesi. So taṃ ādāya mātaraṃ vanditvā tikkhattuṃ padakkhiṇaṃ katvā ‘‘jīvanto puna tumhe passissāmī’’ti vatvā sirigabbhaṃ pavisitvā pañcāvudhaṃ sannayhitvā bhattakaroṭiyā saddhiṃ kahāpaṇasahassaṃ pasibbake katvā kokanudañca vīṇaṃ ādāya nagarā nikkhamitvā maggaṃ paṭipajjitvā mahabbalo mahāthāmo yāva majjhanhikā paṇṇāsa yojanāni gantvā bhattaṃ bhuñjitvā sesadivasabhāgena puna paṇṇāsa yojanāni gantvā ekāheneva yojanasatikaṃ maggaṃ khepetvā sāyanhasamaye nhatvā sāgalanagaraṃ pāvisi. Tasmiṃ paviṭṭhamatteyeva tassa tejena pabhāvatī sayanapiṭṭhe saṇṭhātuṃ asakkontī otaritvā bhūmiyaṃ nipajji. Bodhisattaṃ kilantindriyaṃ vīthiyā gacchantaṃ aññatarā itthī disvā pakkosāpetvā nisīdāpetvā pāde dhovāpetvā sayanaṃ dāpesi. So kilantakāyo nipajjitvā niddaṃ okkami.

她听了他的话后说：“那么，孩子，你要小心谨慎，女人的心是不清净的。”说完便装满一金盒各种美味的食物，嘱咐道：“这盒食物你可以在路上吃。”然后送他上路。他接过金盒，向母亲行礼，右绕三圈，说道：“如果活着，我还会再见到您。”便进入寝宫，佩好五种武器，将一千钱币放入钱袋，连同饭盒与红莲琴(kokanuda vīṇā)一起带上，离开城池上路。这位力大无穷、精力充沛的人，中午之前走了五十由旬，吃过午饭后，剩下的半天又走了五十由旬，一天之内就走完了一百由旬的路程。傍晚洗浴后，他进入了娑伽罗城。就在他入城的刹那，帕巴瓦提因为他的威德，不能安稳地坐在床上，只能下床躺在地上。有个女人看见菩萨神色疲惫地走在街上，便叫他进来，请他坐下，为他洗脚，并给他铺设床榻。他疲惫的身躯一躺下，便睡着了。

Atha sā tasmiṃ niddamupagate bhattaṃ sampādetvā taṃ pabodhetvā bhattaṃ bhojesi. So tuṭṭho tassā saddhiṃ bhattakaroṭiyā kahāpaṇasahassaṃ [Pg.308] adāsi. So pañcāvudhaṃ tattheva ṭhapetvā ‘‘gantabbaṭṭhānaṃ me atthī’’ti vatvā vīṇaṃ ādāya hatthisālaṃ gantvā ‘‘ajja me idha vasituṃ detha, gandhabbaṃ vo karissāmī’’ti vatvā hatthigopakehi anuññāto ekamante nipajjitvā thokaṃ niddāyitvā paṭippassaddhadaratho uṭṭhāya vīṇaṃ muñcitvā ‘‘sāgalanagaravāsino imaṃ saddaṃ suṇantū’’ti vīṇaṃ vādento gāyi. Pabhāvatī bhūmiyaṃ nipannā taṃ saddaṃ sutvāva ‘‘ayaṃ na aññassa vīṇāsaddo, nissaṃsayaṃ kusarājā mamatthāya āgato’’ti aññāsi. Maddarājāpi taṃ saddaṃ sutvā ‘‘ativiya madhuraṃ vādeti, sve etaṃ pakkosāpetvā mama gandhabbaṃ kāressāmī’’ti cintesi.

于是，当他睡着后，那女人准备好饭菜，叫醒他，让他吃饭。他很高兴，把那一千钱币连同饭盒一起给了她。他把五件武器留在那里，说：“我还有地方要去”，然后拿起琵琶，走到象厩，对守象人说：“今天让我在这里住下，我为你们弹奏音乐。”守象人同意了，他就躺在一边睡了一会儿，待疲劳消退后起身，取出琵琶，弹奏并歌唱道：“愿娑伽罗城的居民听到这个声音！”躺在地上的帕巴瓦提一听到这个声音，就知道：“这不是别人的琵琶声，一定是拘萨王(Kusa)为我而来的！”摩陀王(Madda)听到这个声音，也想：“他弹得真好听，明天把他叫来为我弹奏音乐。”

Bodhisatto ‘‘na sakkā idha vasamānena pabhāvatī daṭṭhuṃ, aṭṭhānameta’’nti pātova nikkhamitvā sāyaṃ bhuttageheyeva pātarāsaṃ bhuñjitvā vīṇaṃ ṭhapetvā rājakumbhakārassa santikaṃ gantvā tassa antevāsikabhāvaṃ upagantvā ekadivaseneva gharaṃ mattikāya pūretvā ‘‘bhājanāni karomi ācariyā’’ti vatvā, ‘‘āma, kārohī’’ti vutte ekaṃ mattikāpiṇḍaṃ cakke ṭhapetvā cakkaṃ āviñchi, sakiṃ āviddhameva yāva majjhanhikātikkamā bhamiyeva. So nānāvaṇṇāni khuddakamahantāni bhājanāni katvā pabhāvatiyā atthāya bhājanaṃ karonto nānārūpāni samuṭṭhāpesi. Bodhisattānañhi adhippāyo nāma samijjhati, ‘‘tāni rūpāni pabhāvatīyeva passatū’’ti adhiṭṭhāsi. So sabbabhājanāni sukkhāpetvā pacitvā gehaṃ pūresi. Kumbhakāro nānābhājanāni gahetvā rājakulaṃ agamāsi. Rājā disvā ‘‘kenimāni katānī’’ti pucchi. ‘‘Mayā, devā’’ti. ‘‘Ahaṃ tayā katāni jānāmi, kathehi, kena katānī’’ti? ‘‘Antevāsikena me devā’’ti. ‘‘Na te so antevāsī, ācariyo te so, tvaṃ tassa santike sippaṃ sikkha, ito paṭṭhāya ca so mama dhītānaṃ bhājanāni karotu, imañcassa sahassaṃ dehī’’ti sahassaṃ dāpetvā ‘‘nānāvaṇṇāni imāni khuddakabhājanāni mama dhītānaṃ dehī’’ti āha.

菩萨心想：“住在此处，不可能见到波婆瓦提（Pabhāvatī），此事绝无可能。”他清晨出门，傍晚时在用餐处用过饭，放下琴后，去到王家陶匠那里，拜他为师。只用一天，他就用黏土填满了屋子，说：“师父，我要制作陶器。”陶匠说：“好，你做吧。”菩萨将一团黏土放在陶轮上，转动陶轮，只转了一次，陶轮就一直旋转到中午过后。他制作了各种颜色的大小陶器，在为波婆瓦提制作器皿时，他造出了各种形象。因为菩萨的意愿必能实现，他发愿道：“愿这些形象只有波婆瓦提能看见。”他将所有陶器晾干、烧制后，堆满了屋子。陶匠拿着各种陶器来到王宫。国王看见后问道：“这些是谁做的？”“是我做的，陛下。”“我知道你做的东西，说，这些是谁做的？”“是我的徒弟做的，陛下。”“他不是你的徒弟，他是你的师父。你应该向他学习技艺。从今以后，让他为我的女儿们制作陶器，并赏他一千金。”国王命人赏了一千金后说：“把这些五颜六色的小陶器给我的女儿们。”

So tāni tāsaṃ santikaṃ netvā ‘‘imāni vo kīḷanatthāya khuddakabhājanānī’’ti āha. Tā sabbā āgamiṃsu. Kumbhakāro mahāsattena pabhāvatiyā atthāya katabhājanameva tassā adāsi. Sā ca bhājanaṃ gahetvā [Pg.309] tattha attano ca mahāsattassa ca khujjāya ca rūpaṃ passitvā ‘‘idaṃ na aññena kataṃ, kusarājeneva kata’’nti ñatvā kujjhitvā bhūmiyaṃ khipitvā ‘‘iminā mayhaṃ attho natthi, icchantānaṃ dehī’’ti āha. Athassā bhaginiyo kuddhabhāvaṃ ñatvā ‘‘khuddakabhājanaṃ kusaraññā katanti maññasi, idaṃ tena na kataṃ, kumbhakāreneva kataṃ, gaṇhāhi na’’nti avahasiṃsu. Sā tena katabhāvaṃ tassa ca āgatabhāvaṃ tāsaṃ na kathesi. Kumbhakāro sahassaṃ bodhisattassa datvā ‘‘tāta, rājā te tuṭṭho, ito kira paṭṭhāya rājadhītānaṃ bhājanāni kareyyāsi, ahaṃ tāsaṃ harissāmī’’ti āha.

他把那些器皿带到她们那里，说：“这些是给你们玩耍用的小器皿。”公主们全都来了。陶匠只把大士为波婆瓦提特制的器皿给了她。她接过器皿，看到上面有自己、大士和驼背女的形象，便知道：“这不是别人做的，正是俱萨王（Kusarāja）所制。”于是生气地将器皿摔在地上说：“这东西我不要，谁想要就给谁吧！”她的姐妹们见她生气，就嘲笑她说：“你以为这小器皿是俱萨王做的吗？这不是他做的，是陶匠做的，拿着吧！”她没有告诉她们这是他做的，以及他已经到来的事。陶匠把一千金给了菩萨，说：“孩子，国王对你很满意，听说从今以后你要为公主们制作器皿，由我来送去。”

So ‘‘idhāpi vasantena na sakkā pabhāvatī daṭṭhu’’nti taṃ sahassaṃ tasseva datvā rājupaṭṭhākassa naḷakārassa santikaṃ gantvā tassa antevāsiko hutvā pabhāvatiyā atthāya tālavaṇṭaṃ katvā tattheva setacchattañca āpānabhūmiñca vatthaṃ gahetvā ṭhitaṃ pabhāvatiñcāti nānārūpāni dassesi. Naḷakāro tañca aññañca tena katabhaṇḍakaṃ ādāya rājakulaṃ agamāsi. Rājā disvā ‘‘kenimāni katānī’’ti pucchitvā purimanayeneva sahassaṃ datvā ‘‘imāni naḷakārabhaṇḍāni mama dhītānaṃ dehī’’ti āha. Sopi bodhisattena pabhāvatiyā atthāya kataṃ tālavaṇṭaṃ tassāyeva adāsi. Tatrapi rūpāni añño jano na passati, pabhāvatī pana disvā kusaraññā katabhāvaṃ ñatvā ‘‘gaṇhitukāmā gaṇhantū’’ti kuddhā bhūmiyaṃ khipi. Atha naṃ sesā avahasiṃsu. Naḷakāro sahassaṃ āharitvā bodhisattassa datvā taṃ pavattiṃ ārocesi.

他心想：“住在这里也见不到波婆瓦提。”于是把那一千金给了陶匠，自己则去到王家侍从中的编篮匠（naḷakāra）那里，成为他的弟子。为了波婆瓦提，他制作了一把棕榈叶扇，并在扇上展现了各种形象：白伞、饮水处，以及手持衣物的波婆瓦提。编篮匠拿着这把扇子和菩萨做的其他物品前往王宫。国王看见后问道：“这些是谁做的？”他像之前一样赏了一千金，说：“把这些编织品给我的女儿们。”编篮匠也把菩萨为波婆瓦提特制的棕榈叶扇给了她。扇子上的形象别人都看不见，但波婆瓦提看见后，认出是俱萨王所制，便生气地把扇子摔在地上，说道：“谁想要就拿去吧！”其余的姐妹们又嘲笑她。编篮匠带回一千金交给菩萨，并告诉了他事情的经过。

So ‘‘idampi mayhaṃ avasanaṭṭhāna’’nti sahassaṃ tasseva datvā rājamālākārassa santikaṃ gantvā antevāsikabhāvaṃ upagantvā nānāvidhaṃ mālāvikatiṃ ganthitvā pabhāvatiyā atthāya nānārūpavicitraṃ ekaṃ cumbaṭakaṃ akāsi. Mālākāro taṃ sabbaṃ ādāya rājakulaṃ agamāsi. Rājā disvā ‘‘kenimāni ganthitānī’’ti pucchi. ‘‘Mayā, devā’’ti. ‘‘Ahaṃ tayā ganthitāni jānāmi, kathehi, kena ganthitānī’’ti? ‘‘Antevāsikena me[Pg.310], devā’’ti. ‘‘Na so antevāsī, ācariyo te so, tvaṃ tassa santike sippaṃ sikkha, ito paṭṭhāya ca so mama dhītānaṃ pupphāni ganthatu, imañcassa sahassaṃ dehī’’ti sahassaṃ datvā ‘‘imāni pupphāni mama dhītānaṃ dehī’’ti āha. Sopi bodhisattena pabhāvatiyā atthāya kataṃ cumbaṭakaṃ tassāyeva adāsi. Sā tattha attano ca rañño ca rūpehi saddhiṃ nānārūpāni disvā tena katabhāvaṃ ñatvā kujjhitvā bhūmiyaṃ khipi. Sesā bhaginiyo taṃ tatheva avahasiṃsu. Mālākāropi sahassaṃ āharitvā bodhisattassa datvā taṃ pavattiṃ ārocesi.

他心想：“这里也不是我能安身的地方。”便把那一千金给了编篮匠，自己则去到王家花匠（rājamālākāra）那里，成为他的弟子。他编织了各式各样的花环，又为波婆瓦提特制了一个装饰着各种形象、绚丽多彩的花冠。花匠带着所有这些前往王宫。国王看见后问道：“这些是谁编织的？”“是我，陛下。”“我知道你编的东西，说，这些是谁编的？”“是我的弟子，陛下。”“他不是你的弟子，他是你的师父。你应该向他学习技艺。从今以后，让他为我的女儿们编织花环，并赏他一千金。”国王命人赏了一千金后说：“把这些花饰给我的女儿们。”花匠也把菩萨为波婆瓦提特制的花冠给了她。她在花冠上看见了自己和俱萨王的形象，以及各种图案，知道是菩萨所为，便生气地将它扔在地上。其余的姐妹们也同样嘲笑她。花匠也带回一千金交给菩萨，并告知了他事情的经过。

So ‘‘idampi mayhaṃ avasanaṭṭhāna’’nti sahassaṃ tasseva datvā rañño sūdassa santikaṃ gantvā antevāsikabhāvaṃ upagacchi. Athekadivasaṃ sūdo rañño bhojanavikatiṃ haranto attano atthāya pacituṃ bodhisattassa aṭṭhimaṃsaṃ adāsi. So taṃ tathā sampādesi, yathāssa gandho sakalanagaraṃ avatthari. Rājā taṃ ghāyitvā ‘‘kiṃ te mahānase aññampi maṃsaṃ pacasī’’ti pucchi. ‘‘Natthi, deva, apica kho pana me antevāsikassa aṭṭhimaṃsaṃ pacanatthāya dinnaṃ, tasseva so gandho bhavissatī’’ti. Rājā āharāpetvā tato thokaṃ jivhagge ṭhapesi, tāvadeva satta rasaharaṇisahassāni khobhentaṃ phari. Rājā rasataṇhāya bajjhitvā sahassaṃ datvā ‘‘ito paṭṭhāya tava antevāsinā mama ca dhītānañca me bhattaṃ pacāpetvā tvaṃ mayhaṃ āhara, so me dhītānaṃ haratū’’ti āha. Sūdo gantvā tassa ārocesi. So taṃ sutvā ‘‘idāni me manoratho matthakaṃ patto, idāni panāhaṃ pabhāvatiṃ daṭṭhuṃ labhissāmī’’ti tuṭṭho taṃ sahassaṃ tasseva datvā punadivase bhattaṃ sampādetvā rañño bhattabhājanāni pesetvā rājadhītānaṃ bhattakājaṃ sayaṃ gahetvā pabhāvatiyā vasanapāsādaṃ abhiruhi. Sā taṃ bhattakājaṃ ādāya pāsādaṃ abhiruhantaṃ disvā cintesi – ‘‘ayaṃ attano ananucchavikaṃ dāsakammakarehi kattabbaṃ karoti. Sace panāhaṃ katipāhaṃ tuṇhī bhavissāmi, ‘idāni maṃ esā rocatī’ti saññī hutvā katthaci agantvā maṃ olokento idheva vasissati, idāneva taṃ akkositvā paribhāsitvā muhuttampi idha vasituṃ adatvā palāpessāmī’’ti. Sā dvāraṃ aḍḍhavivaṭaṃ katvā ekaṃ hatthaṃ kavāṭe laggetvā ekena hatthena aggaḷaṃ uppīḷetvā dutiyaṃ gāthamāha –

他心想：“此处亦是我安身之所。”便将那一千金给了御厨，到他那里，做了他的学徒。一日，御厨为自己烹煮，给了菩萨一块带骨肉。他烹调得如此之好，其香气弥漫全城。国王闻到香气，问道：“你在御膳房里还烹煮别的肉吗？”“陛下，没有。不过是我给了我的学徒一块带骨肉烹煮，那香气想必是它的。”国王命人取来，放少许于舌尖，当即触动了七千味根。国王为味欲所缚，给了一千金，说道：“从今以后，让你的学徒为我及我的女儿们烹煮食物，你将我的送来，他将我女儿们的送来。”御厨回去告诉了他。他听后心生欢喜，想道：“如今我心愿已达顶峰，现在我能见到波婆伐提(Pabhāvatī)了。”他又将那一千金给了御厨。次日，他备好食物，送上国王的餐盘后，自己拿着公主们的食担，登上波婆伐提所住的宫殿。她见他拿着食担登上宫殿，心想：“此人做着与自己身份不符、奴仆所为之事。若我沉默数日，他会以为‘此女喜欢我’，便会哪儿也不去，只看着我，住在这里。我当立刻呵斥辱骂他，不让他在此停留片刻，将他赶走。”她将门半开，一手扶着门扇，一手压着门闩，说了第二首偈颂：

2.

2.

‘‘Anujjubhūtena [Pg.311] haraṃ mahantaṃ, divā ca ratto ca nisīthakāle;

Paṭigaccha tvaṃ khippaṃ kusāvatiṃ kusa, nicchāmi dubbaṇṇamahaṃ vasanta’’nti.

“你这行为不端者，背负重担，日夜乃至半夜时分皆来。俱舍(Kusa)，你速回俱舍婆提(Kusāvatī)吧，我不愿与丑陋之人同住。”

Tassattho – mahārāja, tvaṃ bhattakārako hutvā ujukena cittena yopi te sīsaṃ bhindeyya, tassapetaṃ kammaṃ na karosi, anujubhūtena pana cittena mamatthāya etaṃ mahantaṃ kājaṃ haranto divā ca ratto ca nisīthakāle ca mahantaṃ dukkhaṃ anubhavissasi, kiṃ te tena anubhūtena dukkhena, tvaṃ attano nagaraṃ kusāvatimeva paṭigaccha, aññaṃ attanā sadisiṃ atirasakapūvasaṇṭhānamukhiṃ yakkhiniṃ aggamahesiṃ katvā rajjaṃ kārehīti. Nicchāmi dubbaṇṇamahaṃ vasantanti ahaṃ pana taṃ dubbaṇṇaṃ dussaṇṭhitaṃ idha vasantaṃ na icchāmīti.

其义是：大王，你身为厨子，心若正直，纵使有人要打破你的头，你也不会为他做这事；但你如今以不正直之心为我之故，日夜乃至半夜时分，搬运这沉重的食担，将感受巨大的痛苦。你感受那痛苦有何用呢？你还是回到你自己的城市俱舍婆提去吧，另找一个与你相配、脸如美味糕点的夜叉女(yakkhinī)，立她为王后，治理国家吧。“我不愿与丑陋之人同住”意为：我不想你这丑陋难看之人住在此处。

So ‘‘pabhāvatiyā me santikā kathā laddhā’’ti tuṭṭhacitto tisso gāthā abhāsi –

于是，他因从波婆伐提处得到回话而心生欢喜，说了三首偈颂：

3.

3.

‘‘Nāhaṃ gamissāmi ito kusāvatiṃ, pabhāvatī vaṇṇapalobhito tava;

Ramāmi maddassa niketaramme, hitvāna raṭṭhaṃ tava dassane rato.

“波婆伐提，为汝美色所惑，我将不往俱舍婆提。我乐于见汝，宁舍弃王国，耽乐于摩陀王(Madda)之美宅。”

4.

4.

‘‘Pabhāvatī vaṇṇapalobhito tava, sammūḷharūpo vicarāmi mediniṃ;

Disaṃ na jānāmi kutomhi āgato, tayamhi matto migamandalocane.

“波婆伐提，为汝美色所惑，我心迷乱，游行大地；来处方向皆不知，鹿眼美人，我已为汝痴迷。”

5.

5.

‘‘Suvaṇṇacīravasane, jātarūpasumekhale;

Sussoṇi tava kāmā hi, nāhaṃ rajjena matthiko’’ti.

“身着金缕衣，腰系黄金带；美臀之佳人，我心唯慕汝，于王位无求。”

Tattha ramāmīti abhiramāmi na ukkaṇṭhāmi. Sammūḷharūpoti kilesasammūḷho hutvā. Tayamhi mattoti tayi mattomhi, tayā vā mattomhi. Suvaṇṇacīravasaneti suvaṇṇakhacitavatthavasane. Nāhaṃ rajjena matthikoti na ahaṃ rajjena atthiko.

其中，“ramāmi”意为我欢喜，不生厌离。“sammūḷharūpo”意为因烦恼而迷惑。“tayamhi matto”意为我为你痴迷，或因你痴迷。“suvaṇṇacīravasane”意为穿着镶金之衣。“nāhaṃ rajjena matthiko”意为我不渴求王国。

Evaṃ [Pg.312] vutte sā cintesi – ‘‘ahaṃ etaṃ ‘vippaṭisārī bhavissatī’ti paribhāsāmi, ayaṃ pana rajjitvāva katheti, sace kho pana maṃ ‘ahaṃ kusarājā’ti vatvā hatthe gaṇheyya, ko taṃ nivāreyya, koci no imaṃ kathaṃ suṇeyyā’’ti dvāraṃ thaketvā sūciṃ datvā anto aṭṭhāsi. Sopi bhattakājaṃ āharitvā bhattaṃ vaḍḍhetvā rājadhītaro bhojesi. Pabhāvatī ‘‘gaccha kusarājena pakkabhattaṃ āharā’’ti khujjaṃ pesesi. Sā āharitvā ‘‘bhuñjāhī’’ti āha. Nāhaṃ tena pakkabhattaṃ bhuñjāmi, tvaṃ bhuñjitvā attano laddhanivāpaṃ gahetvā bhattaṃ pacitvā āhara, kusarañño āgatabhāvañca mā kassaci ārocesīti. Khujjā tato paṭṭhāya tassā koṭṭhāsaṃ āharitvā sayaṃ bhuñjati, attano koṭṭhāsaṃ tassā upaneti. Kusarājāpi tato paṭṭhāya taṃ passituṃ alabhanto cintesi – ‘‘atthi nu kho pabhāvatiyā mayi sineho, udāhu natthi, vīmaṃsissāmi na’’nti. So pana rājadhītaro bhojetvā bhattakājaṃ ādāya nikkhanto tassā gabbhadvāre pāsādatalaṃ pādena paharitvā bhājanāni ghaṭṭetvā nitthunitvā visaññī hutvā viya avakujjo pati. Sā tassa nitthunitasaddena dvāraṃ vivaritvā taṃ bhattakājena otthataṃ disvā cintesi – ‘‘ayaṃ sakalajambudīpe aggarājā maṃ nissāya rattindivaṃ dukkhaṃ anubhoti, sukhumālatāya bhattakājena avatthato patati, jīvati nu kho, no vā’’ti. Sā gabbhato nikkhamitvā tassa nāsavātaṃ upadhāretuṃ gīvaṃ pasāretvā mukhaṃ olokesi. So mukhapūraṃ kheḷaṃ gahetvā tassā sarīre pātesi. Sā taṃ paribhāsitvā gabbhaṃ pavisitvā dvāraṃ aḍḍhavivaṭaṃ thaketvā ṭhitā gāthamāha –

她听后心想：“我骂他，是想让他后悔，他却因迷恋而说。若他抓住我的手说‘我是俱舍王(Kusarājā)’，谁能阻止他？谁又会听我的话呢？”于是她关上门，插上门闩，立于门内。他也取来食担，摆好饭菜，让公主们享用。波婆伐提派驼背女去，说：“去，把俱舍王煮的饭拿来。”她拿来后说：“请用。”（波婆伐提说：）“我不吃他煮的饭，你吃了它，然后拿你自己的份例去煮了给我送来，也不要告诉任何人俱舍王来了。”从此，驼背女便将她的份饭自己吃了，把自己的份饭送给她。俱舍王自此见不到她，心想：“波婆伐提对我有情意，还是没有？我要试探她。”他给公主们送完饭，拿着食担出来时，在她房门口用脚踢楼板，碰撞餐具，呻吟着，装作昏迷的样子，脸朝下倒在地上。她听到呻吟碰撞之声，打开门，见他被食担压住，心想：“这位全瞻部洲(Jambudīpa)的顶尖国王，因我之故日夜受苦，因身体娇贵，竟被食担压倒，不知是死是活？”她走出房间，伸长脖子去探他的鼻息，查看他的脸。他便含了一口唾沫，吐在她身上。她骂了他一句，退回房中，将门半掩，站在那里说了此偈：

6.

6.

‘‘Abbhūti tassa bho hoti, yo anicchantamicchati;

Akāmaṃ rāja kāmesi, akantaṃ kantumicchasī’’ti.

“追求不愿者，实为不幸事；大王汝欲求，不愿之人，欲爱不可爱者。”

Tattha abbhūtīti abhūti, avuḍḍhīti attho.

其中，“abbhūti”即“abhūti”，意为“不幸”或“不增长”。

So pana paṭibaddhacittatāya akkosiyamānopi paribhāsiyamānopi vippaṭisāraṃ anuppādetvāva anantaraṃ gāthamāha –

然而，由于内心执着，即使被辱骂、被呵斥，他也未曾生起后悔，紧接着说了此偈：

7.

7.

‘‘Akāmaṃ vā sakāmaṃ vā, yo naro labhate piyaṃ;

Lābhamettha pasaṃsāma, alābho tattha pāpako’’ti.

“无论对方愿意或不愿意，若人能得心爱者；我们赞叹此获得，不得乃是坏事。”

Sāpi [Pg.313] tasmiṃ evaṃ kathentepi anosakkitvā thaddhataravacanaṃ vatvā palāpetukāmā itaraṃ gāthamāha –

她听他如此说，亦不退让，反而说了更强硬的话，想让他逃走，便说了另一首偈颂：

8.

8.

‘‘Pāsāṇasāraṃ khaṇasi, kaṇikārassa dārunā;

Vātaṃ jālena bādhesi, yo anicchantamicchasī’’ti.

“汝以迦尼迦罗(kaṇikāra)之木，挖掘坚硬之石；汝以网罗缚狂风，因汝欲求不愿之人。”

Tattha kaṇikārassa dārunāti kaṇikārakaṭṭhena. Bādhesīti bandhasīti.

其中，“kaṇikārassa dārunā”意为用迦尼迦罗树的木材。“bādhesi”意为捆绑。

Taṃ sutvā rājā tisso gāthāyo abhāsi –

听闻此言后，国王说了三首偈颂：

9.

9.

‘‘Pāsāṇo nūna te hadaye, ohito mudulakkhaṇe;

Yo te sātaṃ na vindāmi, tirojanapadāgato.

“柔和之相者，汝心实置石；我自异乡来，于汝不得乐。”

10.

10.

‘‘Yadā maṃ bhakuṭiṃ katvā, rājaputtī udikkhati;

Āḷāriko tadā homi, rañño maddassantepure.

“当公主颦眉，向我凝望时；我于摩陀王(Madda)宫中，便成一厨师。”

11.

11.

‘‘Yadā umhayamānā maṃ, rājaputtī udikkhati;

Nāḷāriko tadā homi, rājā homi tadā kuso’’ti.

“当公主含笑望我时，我便为厨夫；那时，我便是拘萨王。”

Tattha mudulakkhaṇeti mudunā itthilakkhaṇena samannāgate. Yoti yo ahaṃ tiroraṭṭhā āgato tava santike vasanto paṭisanthāramattampi sātaṃ na labhāmi, so evaṃ maññāmi, mayi sinehuppattinivāraṇāya nūna tava hadaye pāsāṇo ṭhapito. Bhakuṭiṃ katvāti kodhavasena valivisamaṃ nalāṭaṃ katvā. Āḷārikoti bhattakārako. Tasmiṃ khaṇe ahaṃ maddarañño antepure bhattakārakadāso viya homīti vadati. Umhayamānāti pahaṭṭhākāraṃ dassetvā hasamānā. Rājā homīti tasmiṃ khaṇe ahaṃ kusāvatīnagare rajjaṃ kārento rājā viya homi, kasmāsi evaṃ pharusā, ito paṭṭhāya mā evarūpaṃ kari, bhaddeti.

其中，“mudulakkhaṇe”意为具足女性柔软之相者。“yo”是说：我从异国前来，住在你身边，却连一句亲切的问候都得不到，所以我心想：想必是为了阻止你对我生起爱意，你的心中才放置了一块石头。“bhakuṭiṃ katvā”是说：因愤怒而皱起眉头。“āḷāriko”是厨夫。他说：在那时，我就像末陀王宫中的厨奴一般。“umhayamānā”是说：现出欢喜之相而微笑。“rājā homi”是说：在那时，我就像在拘萨婆提(Kusāvatī)城中为王的国王一般。你为何如此粗暴？从今以后莫要如此了，贤女。

Sā tassa vacanaṃ sutvā cintesi – ‘‘ayaṃ ativiya allīyitvā katheti, musāvādaṃ katvā upāyena naṃ ito palāpessāmī’’ti gāthamāha –

她听了他的话，心想：“此人说话过分亲昵，我当以谎言为计，将他从此地赶走。”于是说此偈颂：

12.

12.

‘‘Sace [Pg.314] hi vacanaṃ saccaṃ, nemittānaṃ bhavissati;

Neva me tvaṃ patī assa, kāmaṃ chindantu sattadhā’’ti.

“倘若占相师之言为实，你绝非我之夫婿，任我身碎为七段。”

Tassattho – mahārāja, mayā ‘‘ayaṃ kusarājā mayhaṃ pati bhavissati, na bhavissatī’’ti bahū nimittapāṭhakā pucchitā, te ‘‘kāmaṃ kira maṃ sattadhā chindantu, neva me tvaṃ pati bhavissasī’’ti vadiṃsūti.

其义是——大王，我曾询问许多占相师：“这位拘萨王会成为我的丈夫，还是不会？”他们说：“任人将你碎为七段，他也绝不会成为你的丈夫！”

Taṃ sutvā rājā taṃ paṭibāhanto ‘‘bhadde, mayāpi attano raṭṭhe nemittakā pucchitā, te ‘aññatra sīhassarakusarājato tava pati nāma añño natthī’ti byākariṃsu, ahampi attano ñāṇabalanimittena evameva kathesi’’nti vatvā anantaraṃ gāthamāha –

国王听后反驳道：“贤女，我也曾询问我国的占相师，他们预言：‘除了狮吼拘萨王(Sīhassara Kusa)，你没有别的丈夫。’我也是凭着自己的智力与征相如此说的。”说完，随即说此偈颂：

13.

13.

‘‘Sace hi vacanaṃ saccaṃ, aññesaṃ yadi vā mama;

Neva tuyhaṃ patī atthi, añño sīhassarā kusā’’ti.

“无论他人之言，或是我言，倘若为实，除了狮吼拘萨，你绝无他夫。”

Tassattho – yadi hi aññesaṃ nemittānaṃ vacanaṃ saccaṃ, yadi vā mama vacanaṃ saccaṃ, tava añño pati nāma natthīti.

其义是——无论是其他占相师之言为实，还是我言为实，你都绝无他夫。

Sā tassa vacanaṃ sutvā ‘‘na sakkā imaṃ lajjāpetuṃ vā palāpetuṃ vā, kiṃ me iminā’’ti dvāraṃ pidhāya attānaṃ na dassesi. Sopi kājaṃ gahetvā otari, tato paṭṭhāya taṃ daṭṭhuṃ na labhati, bhattakārakakammaṃ karonto ativiya kilamati, bhuttapātarāso dārūni phāleti, bhājanāni dhovati, kājena udakaṃ āharati, sayanto ambaṇapiṭṭhe sayati, pāto vuṭṭhāya yāguādīni pacati harati bhojeti, nandirāgaṃ nissāya atidukkhaṃ anubhoti. So ekadivasaṃ bhattagehadvārena gacchantiṃ khujjaṃ disvā pakkosi. Sā pabhāvatiyā bhayena tassa santikaṃ gantuṃ avisahantī turitaturitā viya gacchati. Atha naṃ vegena upagantvā ‘‘khujje’’ti āha.

她听了他的话，心想：“既不能使此人羞愧，又不能将他赶走，要他何用？”便关上门，不让他看见。他也拿着扁担下楼，从此见不到她。他做着厨夫的工作，异常劳累：吃过朝食后，便劈柴、洗碗、以扁担挑水，睡卧在石磨之上。清晨起身，烹煮粥食等，端去供人食用，因爱欲而感受着极大的痛苦。一日，他看见一个驼背女子经过厨房门口，便呼唤她。那女子因畏惧波婆提(Pabhāvatī)，不敢靠近他，步履匆匆。于是他迅速上前，说道：“驼背女！”

Sā nivattitvā ṭhitā ‘‘ko eso’’ti vatvā ‘‘tumhākaṃ saddaṃ na suṇāmī’’ti āha. Atha naṃ ‘‘khujje tvampi sāminīpi te ubhopi ativiya thaddhā, ettakaṃ kālaṃ tumhākaṃ santike vasanto ārogyasāsanamattampi na labhāmi, deyyadhammaṃ pana kiṃ dassatha, tiṭṭhatu tāvetaṃ, api me pabhāvatiṃ mudukaṃ katvā dassetuṃ sakkhissasī’’ti āha[Pg.315]. Sā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Atha naṃ ‘‘sace me taṃ dassetuṃ sakkhissasi, khujjabhāvaṃ te ujukaṃ katvā gīveyyakaṃ dassāmī’’ti palobhento pañca gāthāyo abhāsi –

她转过身站住，说道：“是谁？我听不见你的声音。”于是他对她说：“驼背女，你和你的女主人都非常固执。我在你们身边住了这么久，连一句问候康健的话都得不到，更何况是供养之物呢？此事暂且不提，你能否让波婆提软化，并让我见她一面？”她应道：“好的。”于是他又引诱她说：“你若能让我见到她，我便治好你的驼背，再赠你一条项链。”接着，他说了五首偈颂——

14.

14.

‘‘Nekkhaṃ gīvaṃ te kāressaṃ, patvā khujje kusāvatiṃ;

Sace maṃ nāganāsūrū, olokeyya pabhāvatī.

“驼背女啊，待我回到拘萨婆提，将为你打造金项链，倘若象腿美人波婆提，能看我一眼。

15.

15.

‘‘Nekkhaṃ gīvaṃ te kāressaṃ, patvā khujje kusāvatiṃ;

Sace maṃ nāganāsūrū, ālapeyya pabhāvatī.

“驼背女啊，待我回到拘萨婆提，将为你打造金项链，倘若象腿美人波婆提，能与我交谈。

16.

16.

‘‘Nekkhaṃ gīvaṃ te kāressaṃ, patvā khujje kusāvatiṃ;

Sace maṃ nāganāsūrū, umhāyeyya pabhāvatī.

“驼背女啊，待我回到拘萨婆提，将为你打造金项链，倘若象腿美人波婆提，能对我微笑。

17.

17.

‘‘Nekkhaṃ gīvaṃ te kāressaṃ, patvā khujje kusāvatiṃ;

Sace maṃ nāganāsūrū, pamhāyeyya pabhāvatī.

“驼背女啊，待我回到拘萨婆提，将为你打造金项链，倘若象腿美人波婆提，能对我欢笑。

18.

18.

‘‘Nekkhaṃ gīvaṃ te kāressaṃ, patvā khujje kusāvatiṃ;

Sace maṃ nāganāsūrū, pāṇīhi upasamphuse’’ti.

“驼背女啊，待我回到拘萨婆提，将为你打造金项链，倘若象腿美人波婆提，能以手触我。”

Tattha nekkhaṃ gīvaṃ teti tava gīveyyaṃ sabbasuvaṇṇamayameva kāressāmīti attho. ‘‘Nekkhaṃ gīvaṃ te karissāmī’’tipi pāṭho, tava gīvāya nekkhamayaṃ piḷandhanaṃ piḷandhessāmīti attho. Olokeyyāti sace tava vacanena maṃ pabhāvatī olokeyya, sace maṃ tāya olokāpetuṃ sakkhissasīti attho. ‘‘Ālapeyyā’’tiādīsupi eseva nayo. Ettha pana umhāyeyyāti mandahasitavasena parihāseyya. Pamhāyeyyāti mahāhasitavasena parihāseyya.

其中，“Nekkhaṃ gīvaṃ te”意为：我将为你打造纯金的颈饰。另有读法作“Nekkhaṃ gīvaṃ te karissāmi”，意为：我将为你的颈上戴上金饰。“Olokeyya”意为：倘若波婆提因你的话而看我，倘若你能让她看我。“Ālapeyya”等句同理。另外，“Umhāyeyya”是指带着浅笑与我玩笑；“Pamhāyeyya”是指放声大笑与我玩笑。

Sā tassa vacanaṃ sutvā ‘‘gacchatha tumhe, deva, katipāhaccayena naṃ tumhākaṃ vase karissāmi, passatha me parakkama’’nti vatvā taṃ karaṇīyaṃ tīretvā pabhāvatiyā santikaṃ gantvā tassā vasanagabbhaṃ sodhentī viya paharaṇayoggaṃ leḍḍukhaṇḍampi asesetvā antamaso pādukāpi nīharitvā sakalagabbhaṃ sammajjitvā gabbhadvāre ummāraṃ antaraṃ katvā uccāsanaṃ paññapetvā pabhāvatiyā ekaṃ nīcapīṭhakaṃ attharitvā ‘‘ehi, amma, sīse te [Pg.316] ūkā vicinissāmī’’ti taṃ tattha pīṭhake nisīdāpetvā attano ūruantare tassā sīsaṃ ṭhapetvā thokaṃ kaṇḍuyitvā ‘‘aho imissā sīse bahū ūkā’’ti sakasīsato ūkā gahetvā tassā hatthe ṭhapetvā ‘‘passa kittakā te sīse ūkā’’ti piyakathaṃ kathetvā mahāsattassa guṇaṃ kathentī gāthamāha –

她听了国王的话，便说：“大王，请回吧，数日之后，我将让她顺从您，看我的本事吧。”说完，她便办完该办之事，前往波婆提的住处，佯作打扫她的寝室，将所有东西，包括能用以投掷的土块，乃至鞋履都拿了出去，把整个寝室打扫干净。她在寝室门口的门槛内侧设一高座，为波婆提铺一张矮凳，说：“来，姑娘，我来为你头上抓虱子。”她让波婆提坐在矮凳上，将她的头放在自己两腿之间，稍微搔了搔，说：“哎呀，你头上有好多虱子！”然后从自己头上抓下虱子放在她手里，说：“看你头上有多少虱子！”她说着这样亲切的话，并称述大士的功德，然后诵出此偈：

19.

19.

‘‘Na hi nūnāyaṃ rājaputtī, kuse sātampi vindati;

Āḷārike bhate pose, vetanena anatthike’’ti.

“这位王女想必是，未从拘萨得欢喜；于此受雇之厨夫，不求报酬无爱意。”

Tassattho – ekaṃsena ayaṃ rājaputtī pubbe kusāvatīnagare kusanarindassa santike mālāgandhavilepanavatthālaṅkāravasena appamattakampi sātaṃ na vindati na labhati, tambūlamattampi etena etissā dinnapubbaṃ na bhavissati. Kiṃkāraṇā? Itthiyo nāma ekadivasampi aṅkaṃ avattharitvā nipannasāmikamhi hadayaṃ bhindituṃ na sakkonti, ayaṃ pana āḷārike bhate pose āḷārikattañca bhatakattañca upagate etasmiṃ purise mūlenapi anatthike kevalaṃ taṃyeva nissāya rajjaṃ pahāya āgantvā evaṃ dukkhaṃ anubhavante paṭisanthāramattampi na karoti, sacepi te, amma, tasmiṃ sineho natthi, sakalajambudīpe aggarājā maṃ nissāya kilamatīti tassa kiñcideva dātuṃ arahasīti.

其义是：这位王女先前在拘萨婆提城、在拘萨王身边时，肯定未曾因花鬘、熏香、涂香、衣饰等得到丝毫快乐，他想必连一片槟榔叶都未曾给过她。为何？女人对于仅一日不拥抱自己而眠的丈夫，尚且不忍伤其心；而这位王女，对于那个甘为厨夫、充作仆役、不求分文报酬、只因依恋她而舍弃王位前来受此苦楚的男人，却连一句问候都没有。姑娘啊，即便你对他没有爱意，但念及“全瞻部洲(Jambudīpa)的顶尖国王正因我而受苦”，也该给他一点东西才是。

Sā taṃ sutvā khujjāya kujjhi. Atha naṃ khujjā gīvāyaṃ gahetvā antogabbhe khipitvā sayaṃ bahi hutvā dvāraṃ pidhāya āviñchanarajjumhi olambantī aṭṭhāsi. Pabhāvatī taṃ gahetuṃ asakkontī dvāramūle ṭhatvā akkosantī itaraṃ gāthamāha –

她听了这话，对驼女心生愤怒。于是驼女抓住她的脖子，将她扔进内室，自己则到外面关上门，握着门拉绳站着。帕芭瓦蒂(Pabhāvatī)抓不到她，便站在门口咒骂，诵出另一首偈颂：

20.

20.

‘‘Na hi nūnāyaṃ sā khujjā, labhati jivhāya chedanaṃ;

Sunisitena satthena, evaṃ dubbhāsitaṃ bhaṇa’’nti.

“此驼女说此恶说， 其舌竟未被锋利之刃割断！”

Tattha sunisitenāti suṭṭhu nisitena tikhiṇasatthena. Evaṃ dubbhāsitanti evaṃ asotabbayuttakaṃ dubbhāsitaṃ bhaṇantī.

在此，“sunisitena”是指令磨得极其锋利、尖锐的刀。“evaṃ dubbhāsitaṃ”是指说着如此不宜听闻的恶说。

Atha khujjā āviñcanarajjuṃ gahetvā ṭhitāva ‘‘nippaññe dubbinīte tava rūpaṃ kiṃ karissati, kiṃ mayaṃ tava rūpaṃ khāditvā yāpessāmā’’ti vatvā terasahi [Pg.317] gāthāhi bodhisattassa guṇaṃ pakāsentī khujjāgajjitaṃ nāma gajji –

于是，驼女依然抓着门拉绳站着，说道：“无慧、难调的女人啊，你的美貌能做什么？难道我们能靠吃你的美貌维生吗？”说完，她便以十三首偈颂来彰显菩萨的功德，作了名为“驼女之吼”(khujjāgajjitaṃ)的吼声：

21.

21.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Mahāyasoti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有大名望， 貌美之人，爱他吧。

22.

22.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Mahaddhanoti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有大财富， 貌美之人，爱他吧。

23.

23.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Mahabbaloti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有大力量， 貌美之人，爱他吧。

24.

24.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Mahāraṭṭhoti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有大国， 貌美之人，爱他吧。

25.

25.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Mahārājāti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他是大国王， 貌美之人，爱他吧。

26.

26.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Sīhassaroti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有狮子声， 貌美之人，爱他吧。

27.

27.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Vaggussaroti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有优雅声， 貌美之人，爱他吧。

28.

28.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Bindussaroti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有圆润声， 貌美之人，爱他吧。

29.

29.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Mañjussaroti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有甜美声， 貌美之人，爱他吧。

30.

30.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Madhussaroti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有蜜糖声， 貌美之人，爱他吧。

31.

31.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Satasippoti katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他有百种艺， 貌美之人，爱他吧。

32.

32.

‘‘Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Khattiyotipi katvāna, karassu rucire piyaṃ.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他是刹帝利， 貌美之人，爱他吧。

33.

33.

‘‘Mā [Pg.318] naṃ rūpena pāmesi, ārohena pabhāvati;

Kusarājāti katvāna, karassu rucire piya’’nti.

“帕芭瓦蒂，莫以相貌、 或以身材衡量他； 应思他是拘萨王(Kusarājā)， 貌美之人，爱他吧。”

Tattha mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena, pabhāvatīti are pabhāvati, mā tvaṃ etaṃ kusanarindaṃ attano rūpena ārohapariṇāhena pamini, evaṃ pamāṇaṃ gaṇhi. Mahāyasoti mahānubhāvo soti evaṃ hadaye katvāna rucire piyadassane karassu tassa piyaṃ. Ānubhāvoyeva hissa rūpanti vadati. Esa nayo sabbattha. Api ca mahāyasoti mahāparivāro. Mahaddhanoti mahābhogo. Mahabbaloti mahāthāmo. Mahāraṭṭhoti vipularaṭṭho. Mahārājāti sakalajambudīpe aggarājā. Sīhassaroti sīhasaddasamānasaddo. Vaggussaroti līlāyuttassaro. Bindussaroti sampiṇḍitaghanassaro. Mañjussaroti sundarassaro. Madhussaroti madhurayuttassaro. Satasippoti paresaṃ santike asikkhitvā attano baleneva nipphannaanekasatasippo. Khattiyoti okkākapaveṇiyaṃ jāto asambhinnakhattiyo. Kusarājāti sakkadattiyakusatiṇasamānanāmo rājā. Evarūpo hi añño rājā nāma natthīti jānitvā etassa piyaṃ karohīti khujjā ettakāhi gāthāhi tassa guṇaṃ kathesi.

在此，“Mā naṃ rūpena pāmesi, ārohena, pabhāvati”是说：“喂，帕芭瓦蒂，你不要以自己的相貌和身材去衡量这位拘萨王(Kusanarinda)，不要如此衡量。”“Mahāyasoti”是说：“应思‘他有大威力’，如此放在心中。”“rucire piyadassane karassu tassa piyaṃ”是说：“貌美之人，喜见(piyadassane)之人，你要敬爱他。”他的威力就是他的相貌。此理通于一切。再者，“Mahāyasoti”(大名望)指大随从；“Mahaddhanoti”(大财富)指大资财；“Mahabbaloti”(大力量)指大威力；“Mahāraṭṭhoti”(大国)指辽阔的国土；“Mahārājāti”(大国王)指全瞻部洲(Jambudīpa)的顶尖国王；“Sīhassaroti”(狮子声)指声音如狮子之声；“Vaggussaroti”(优雅声)指具庄严之声；“Bindussaroti”(圆润声)指紧实浑厚之声；“Mañjussaroti”(甜美声)指美妙之声；“Madhussaroti”(蜜糖声)指具甜蜜之声；“Satasippoti”(百种艺)指未从他人学习，仅凭自力便成就数以百计的技艺；“Khattiyoti”(刹帝利)指出身于奥嘎咖(Okkāka)王族、血统纯正的刹帝利；“Kusarājāti”(拘萨王)指其名与帝释天所赐的拘萨草同名。驼女以这么多偈颂称赞他的功德，意即：“你要知道并没有其他像他这样的国王，所以要敬爱他。”

Pabhāvatī tassā vacanaṃ sutvā ‘‘khujje ativiya gajjasi, hatthena pāpuṇantī sasāmikabhāvaṃ te jānāpessāmī’’ti khujjaṃ tajjesi. Sāpi taṃ ‘‘ahaṃ taṃ rakkhamānā pituno te kusarājassa āgatabhāvaṃ nārocesiṃ, hotu, ajja rañño ārocessāmī’’ti mahantena saddena bhāyāpesi. Sāpi ‘‘kocideva suṇeyyā’’ti khujjaṃ saññāpesi. Bodhisattopi taṃ passituṃ alabhanto satta māse dubbhojanena dukkhaseyyāya kilamanto cintesi – ‘‘ko me etāya attho, satta māse vasanto etaṃ passitumpi na labhāmi, ativiya kakkhaḷā sāhasikā, gantvā mātāpitaro passissāmī’’ti. Tasmiṃ khaṇe sakko āvajjento tassa ukkaṇṭhitabhāvaṃ ñatvā ‘‘rājā satta māse pabhāvatiṃ daṭṭhumpi na labhi, labhanākāramassa karissāmī’’ti maddarañño dūte katvā sattannaṃ [Pg.319] rājūnaṃ dūtaṃ pāhento ‘‘pabhāvatī, kusarājaṃ chaḍḍetvā āgatā, āgacchantu pabhāvatiṃ gaṇhantū’’ti ekekassa visuṃ visuṃ sāsanaṃ pahiṇi. Te mahāparivārena gantvā nagaraṃ patvā aññamaññassa āgatakāraṇaṃ na jānanti. Te ‘‘tvaṃ kasmā āgato, tvaṃ kasmā āgatosī’’ti pucchitvā tamatthaṃ ñatvā kujjhitvā ‘‘ekaṃ kira dhītaraṃ sattannaṃ dassati, passathassa anācāraṃ, uppaṇḍeti no, gaṇhatha na’’nti ‘‘sabbesampi amhākaṃ pabhāvatiṃ detu yuddhaṃ vā’’ti sāsanāni pahiṇitvā nagaraṃ parivārayiṃsu. Maddarājā sāsanaṃ sutvā bhītatasito amacce āmantetvā ‘‘kiṃ karomā’’ti pucchi. Atha naṃ amaccā ‘‘deva, sattapi rājāno pabhāvatiṃ nissāya āgatā, ‘sace na dassati, pākāraṃ bhinditvā nagaraṃ pavisitvā jīvitakkhayaṃ pāpetvā taṃ gaṇhissāmā’ti vadanti, pākāre abhinneyeva tesaṃ pabhāvatiṃ pesessāmā’’ti vatvā gāthamāhaṃsu –

帕芭瓦蒂听了她的话，就威胁驼女说：“驼女，你太嚣张了，我会亲手让你知道谁是你的主人！”她也大声恐吓道：“我为了保护你，才没有把你丈夫拘萨王(Kusarāja)到来的事告诉你父亲。好吧，今天我就去禀告国王！”帕芭瓦蒂怕被别人听见，便安抚驼女。菩萨七个月来都见不到她，吃着粗劣的食物，睡在不适的床上，疲惫不堪，他想：“我跟她在一起有什么意义？我在这里住了七个月，连见她一面都见不到。她实在太粗暴、太任性了。我还是回去看望父母吧。”就在那时，帝释注意到菩萨心生厌倦，知道他心中所想：“国王七个月都见不到帕芭瓦蒂，我得为他创造见面的机会。”于是，他派信使冒充摩陀罗王(Maddarāja)的使者，分别给七位国王送去消息说：“帕芭瓦蒂抛弃了拘萨王来到这里，你们快来迎娶帕芭瓦蒂吧。”他们带着大批随从来到城里，但彼此都不知道对方前来的原因。他们互相询问：“你为什么来？”“你又是为什么而来？”当了解了事情的原委后，他们愤怒地说：“他竟然要把一个女儿嫁给七个人！看看他这无耻行径！他这是在戏弄我们！抓住他！”于是他们派人传话：“要么把帕芭瓦蒂交给我们所有人，要么就开战！”然后包围了城池。摩陀罗王听到这消息后，吓得发抖，他召集大臣们问：“我们该怎么办？”大臣们回答说：“大王，七位国王都是为了帕芭瓦蒂而来。他们说：‘如果他不交出，我们就将攻破城墙，进入城内，取其性命，然后将她带走。’我们应该在城墙被攻破之前，就把帕芭瓦蒂送给他们。”说完，他们诵出此偈：

34.

34.

‘‘Ete nāgā upatthaddhā, sabbe tiṭṭhanti vammitā;

Purā maddanti pākāraṃ, ānentetaṃ pabhāvati’’nti.

“此等国王傲慢自负， 全都披甲而立； 在他们摧毁城墙之前， 快把帕芭瓦蒂送出去！”

Tattha upatthaddhāti atithaddhā dappitā. Ānentetaṃ pabhāvatinti ānentu etaṃ pabhāvatinti sāsanāni pahiṇiṃsu. Tasmā yāva ete nāgā pākāraṃ na maddanti, tāva nesaṃ pabhāvatiṃ pesehi, mahārājāti.

在此，“upatthaddhā”意为“极其僵硬、傲慢”。“Ānentetaṃ pabhāvatiṃ”是说他们派信使传话：“把帕芭瓦蒂带来！”因此，大王啊，在这些国王摧毁城墙之前，就把帕芭瓦蒂送给他们吧。

Taṃ sutvā rājā ‘‘sacāhaṃ ekassa pabhāvatiṃ pesessāmi, sesā yuddhaṃ karissanti, na sakkā ekassa dātuṃ, sakalajambudīpe aggarājānaṃ ‘virūpo’ti chaḍḍetvā āgatā āgamanassa phalaṃ labhatu, vadhitvāna naṃ satta khaṇḍāni katvā sattannaṃ khattiyānaṃ pesessāmī’’ti vadanto anantaraṃ gāthamāha –

国王听了之后说：“如果我把帕芭瓦蒂送给其中一人，其余的人就会开战，所以不能只给一人。她抛弃了整个瞻部洲(Jambudīpa)最卓越的国王，只因说他‘丑陋’，那就让她尝尝此行的后果吧！我要杀了她，把她切成七块，送给那七位刹帝利王。”说完，他诵出以下偈颂：

35.

35.

‘‘Satta bile karitvāna, ahametaṃ pabhāvatiṃ;

Khattiyānaṃ padassāmi, ye maṃ hantuṃ idhāgatā’’ti.

“我将此帕芭瓦蒂， 分作七份予诸刹帝利， 予彼等欲来杀我者。”

Tassa sā kathā sakalanivesane pākaṭā ahosi. Paricārikā gantvā ‘‘rājā kira taṃ satta khaṇḍāni katvā sattannaṃ rājūnaṃ pesessatī’’ti pabhāvatiyā ārocesuṃ. Sā maraṇabhayabhītā āsanā vuṭṭhāya bhaginīhi parivutā mātu sirigabbhaṃ agamāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

这消息传遍了整座王宫。侍女们去禀告帕跋瓦蒂(Pabhāvatī)说：“听说国王要把您砍成七块，分送给七位国王。”她惧于死亡，从座位上站起，在姐妹们的簇拥下，去了母亲的寝宫。导师为阐明此义，说道：

36.

36.

‘‘Avuṭṭhahi [Pg.320] rājaputtī, sāmā koseyyavāsinī;

Assupuṇṇehi nettehi, dāsīgaṇapurakkhatā’’ti.

“肤色金黄的王女，身着丝衣，泪眼盈盈，为侍女群所簇拥，从座而起。”

Tattha sāmāti suvaṇṇavaṇṇā. Koseyyavāsinīti suvaṇṇakhacitakoseyyanivasanā.

在此，“sāmā”意为“金色的”。“koseyyavāsinī”意为“穿着镶有黄金的丝绸衣服”。

Sā mātu santikaṃ gantvā mātaraṃ vanditvā paridevamānā āha –

她走到母亲跟前，礼拜母亲后，悲叹着说：

37.

37.

‘‘Taṃ nūna kakkūpanisevitaṃ mukhaṃ, ādāsadantātharupaccavekkhitaṃ;

Subhaṃ sunettaṃ virajaṃ anaṅgaṇaṃ, chuddhaṃ vane ṭhassati khattiyehi.

“此面曾以香膏涂敷，曾于象牙柄镜中端详；美好明眸，无尘无瑕，今必为刹帝利们弃于林中。

38.

38.

‘‘Te nūna me asite vellitagge, kese mudū candanasāralitte;

Samākule sīvathikāya majjhe, pādehi gijjhā parikaḍḍhissanti.

“我那乌黑卷曲之发，柔软且涂旃檀香膏；必将散乱于尸陀林中，为秃鹫以足拖曳。”

39.

39.

‘‘Tā nūna me tambanakhā sulomā, bāhā mudū candanasāralittā;

Chinnā vane ujjhitā khattiyehi, gayha dhaṅko gacchati yenakāmaṃ.

“我那指甲赤铜、毫毛细密、柔软且涂抹檀香膏的手臂，必为刹帝利们斩断，抛于林中，乌鸦将衔之随意飞去。”

40.

40.

‘‘Te nūna tālūpanibhe alambe, nisevite kāsikacandanena;

Thanesu me lambissati siṅgālo, mātūva putto taruṇo tanūjo.

“我那如棕榈果般下垂之乳，曾以迦尸檀香涂抹；豺狼必将依附其上，犹如稚子依偎慈母。”

41.

41.

‘‘Taṃ nūna soṇiṃ puthulaṃ sukoṭṭitaṃ, nisevitaṃ kañcanamekhalāhi;

Chinnaṃ vane khattiyehī avatthaṃ, siṅgālasaṅghā parikaḍḍhissanti.

“我那宽大丰腴的臀部，曾以金带精心装扮；必将被刹帝利们斩断，弃于林中，为豺狼群所拖曳。”

42.

42.

‘‘Soṇā dhaṅkā siṅgālā ca, ye caññe santi dāṭhino;

Ajarā nūna hessanti, bhakkhayitvā pabhāvatiṃ.

“狗、乌鸦与豺狼，以及其他有利牙的野兽，在吞食了帕跋瓦蒂(Pabhāvatī)后，必将长生不老。”

43.

43.

‘‘Sace [Pg.321] maṃsāni hariṃsu, khattiyā dūragāmino;

Aṭṭhīni amma yācitvā, anupathe dahātha naṃ.

“母亲啊，如果那些远道而来的刹帝利们带走了我的肉，请您去乞求我的骨骸，在路边将它们焚烧。”

44.

44.

‘‘Khettāni amma kāretvā, kaṇikārettha ropaya;

Yadā te pupphitā assu, hemantānaṃ himaccaye;

Sareyyātha mamaṃ amma, evaṃvaṇṇā pabhāvatī’’ti.

“母亲，辟地种植金香树；当其于冬末雪融时开花，母亲，请忆念我，帕跋瓦蒂容颜如是。”

Tattha kakkūpanisevitantila kakkūpanisevitanti sāsapakakkaloṇakakkamattikakakkatilakakkahaliddikakkamukhacuṇṇakehi imehi pañcahi kakkehi upanisevitaṃ. Ādāsadantātharupaccavekkhitanti dantamayatharumhi ādāse paccavekkhitaṃ tattha oloketvā maṇḍitaṃ. Subhanti subhamukhaṃ. Virajanti vigatarajaṃ nimmalaṃ. Anaṅgaṇanti gaṇḍapiḷakādidosarahitaṃ. Chuddhanti amma evarūpaṃ mama mukhaṃ addhā idāni khattiyehi chaḍḍitaṃ vane araññe ṭhassatīti paridevati. Asiteti kāḷake. Vellitaggeti unnatagge. Sīvathikāyāti susānamhi. Parikaḍḍhissantīti evarūpe mama kese manussamaṃsakhādakā gijjhā pādehi paharitvā nūna parikaḍḍhissanti. Gayha dhaṅko gacchati yenakāmanti amma mama evarūpaṃ bāhaṃ nūna dhaṅko gahetvā luñjitvā khādanto yenakāmaṃ gacchissati.

在此，“kakkūpanisevitaṃ”意为用这五种涂膏来涂抹：芥子膏、盐膏、泥膏、芝麻膏、姜黄膏，和面粉。“ādāsadantātharupaccavekkhitaṃ”意为在象牙柄的镜子中照看后装饰打扮。“subhaṃ”意为美丽的脸。“virajaṃ”意为无尘、洁净。“anaṅgaṇaṃ”意为没有疖子、粉刺等瑕疵。“chuddhaṃ”是说她哀叹道：‘母亲啊，我这般容貌，如今必将被刹帝利们抛弃，留在森林荒野中了。’“asite”意为黑色的。“vellitagge”意为发梢卷曲上翘的。“sīvathikāya”意为在尸陀林中。“parikaḍḍhissanti”是说：‘食人肉的秃鹫必将用脚爪踢抓我这样的头发，然后拖拽。’“gayha dhaṅko gacchati yenakāmaṃ”是说：‘母亲啊，乌鸦必将抓住我这样的手臂，撕扯啄食，然后随意飞去。’

Tālūpanibheti suvaṇṇatālaphalasadise. Kāsikacandanenāti sukhumacandanena nisevite. Thanesu meti amma mama susāne patitāya evarūpe thane disvā mukhena ḍaṃsitvā tesu me thanesu attano tanujo mātu taruṇaputto viya nūna siṅgālo lambissati. Soṇinti kaṭiṃ. Sukoṭṭitanti gohanukena paharitvā suvaḍḍhitaṃ. Avatthanti chaḍḍitaṃ. Bhakkhayitvāti amma ete ettakā nūna mama maṃsaṃ khāditvā ajarā bhavissanti.

“tālūpanibhe”意为如同金色的棕榈果。“kāsikacandanena”意为用精细的檀香涂抹。“thanesu me”是说：‘母亲啊，当我倒在坟场时，豺狼看到我这样的乳房，必将用嘴咬住，依附其上，就像年幼的儿子依附母亲一样。’“soṇiṃ”意为臀部。“sukoṭṭitaṃ”意为用牛颚骨捶打而发育良好。“avatthaṃ”意为被抛弃。“bhakkhayitvā”是说：‘母亲啊，这么多野兽吃了我的肉之后，必将长生不老。’

Sace maṃsāni hariṃsūti amma sace te khattiyā mayiṃ paṭibaddhacittā mama maṃsāni hareyyuṃ, atha tumhe aṭṭhīni yācitvā anupathe dahāthanaṃ, jaṅghamaggamahāmaggānaṃ antare daheyyāthāti vadati. Khettānīti amma mama jhāpitaṭṭhāne mālādivatthūni kāretvā ettha etesu khettesu kaṇikārarukkhe ropaya. Himaccayeti himapātātikkame phagguṇamāse. Sareyyāthāti tesaṃ pupphānaṃ suvaṇṇacaṅkoṭakaṃ pūretvā ūrūsu ṭhapetvā mama dhītā pabhāvatī evaṃvaṇṇāti sareyyātha.

“sace maṃsāni hariṃsu”是说她讲道：‘母亲啊，如果那些刹帝利对我心生爱恋而带走我的肉，那么请您去索要我的骨骸，在路边将它们焚烧，也就是在小径与大路之间焚烧。’“khettāni”是说：‘母亲啊，在我被火化的地方，让人备好花环等物，并在那片地上种植金香树。’“himaccaye”意为在冬雪消融后的伐楼根月(Phagguṇa)。“sareyyātha”是说：‘将那些花朵装满一个金色的篮子，放在膝上，然后回忆道：“我的女儿帕跋瓦蒂的容貌就是这样。”’

Iti [Pg.322] sā maraṇabhayatajjitā mātu santike vilapi. Maddarājāpi ‘‘pharasuñca gaṇḍikañca gahetvā coraghātako idheva āgacchatū’’ti āṇāpesi. Tassa āgamanaṃ sakalarājagehe pākaṭaṃ ahosi. Athassa āgatabhāvaṃ sutvā pabhāvatiyā mātā uṭṭhāyāsanā sokasamappitā rañño santikaṃ agamāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

她被死亡的恐惧所震慑，在母亲面前悲泣。摩陀罗王也命令：“让刽子手拿着斧头和行刑台立刻到这里来。”他到来的消息传遍了整个王宫。帕跋瓦蒂的母亲听到他已经到来，便从座位起身，满怀悲伤地走到国王面前。导师为阐明此义，说道：

45.

45.

‘‘Tassā mātā udaṭṭhāsi, khattiyā devavaṇṇinī;

Disvā asiñca sūnañca, rañño maddassantepure’’ti.

“她那天神般容貌的刹帝利母亲，从座位上起来；在摩陀罗王的内宫中，看见了刀剑与行刑台。”

Tattha udaṭṭhāsīti āsanā uṭṭhāya rañño santikaṃ gantvā aṭṭhāsi. Disvā asiñca sūnañcāti antepuramhi alaṅkatamahātale rañño purato nikkhittaṃ pharasuñca gaṇḍikañca disvā vilapantī gāthamāha –

在此，“udaṭṭhāsi”意为从座位站起，走到国王身边站立。“disvā asiñca sūnañca”意为：看见内宫装饰华丽的地面上，摆放在国王面前的斧头和行刑台，于是她悲泣着诵出偈颂：

46.

46.

‘‘Iminā nūna asinā, susaññaṃ tanumajjhimaṃ;

Dhītaraṃ madda hantvāna, khattiyānaṃ padassasī’’ti.

“摩陀罗王啊，你必将用这把刀，杀害我那身形匀称、腰肢纤细的女儿，然后将她交给那些刹帝利们！”

Tattha asināti pharasuṃ sandhāyāha. So hi imasmiṃ ṭhāne asi nāma jāto. Susaññaṃ tanumajjhimanti suṭṭhu saññātaṃ tanumajjhimaṃ.

在此，“asi”意指斧头。因为在此处，它被称为剑。“susaññaṃ tanumajjhima”意为非常出名的纤细腰身。

Atha naṃ rājā saññāpento āha – ‘‘devi, kiṃ kathesi, tava dhītā sakalajambudīpe aggarājānaṃ ‘virūpo’ti chaḍḍetvā gatamagge padavalañje avinaṭṭheyeva maccuṃ nalāṭenādāya āgatā, idāni attano rūpaṃ nissāya īdisaṃ phalaṃ labhatū’’ti. Sā tassa vacanaṃ sutvā dhītu santikaṃ gantvā vilapantī āha –

于是国王劝解她道：“王后，你在说什么？你的女儿在整个瞻部洲舍弃了最尊贵的诸王，说他们‘丑陋’，在回来的路上足迹未泯，死亡已临其额，现在就让她凭借自己的容貌获得这样的结果吧。”她听了国王的话，走到女儿身边哭泣着说：

47.

47.

‘‘Na me akāsi vacanaṃ, atthakāmāya puttike;

Sājja lohitasañchannā, gacchasi yamasādhanaṃ.

“小女，你不听我的话，我本为你的利益着想；如今你浑身染血，走向阎魔之所。”

48.

48.

‘‘Evamāpajjatī poso, pāpiyañca nigacchati;

Yo ve hitānaṃ vacanaṃ, na karoti atthadassinaṃ.

“人若如此行事，必将堕入恶处；彼不听从为己利益着想、见义者之语。”

49.

49.

‘‘Sace ca ajja dhāresi, kumāraṃ cārudassanaṃ;

Kusena jātaṃ khattiyaṃ, suvaṇṇamaṇimekhalaṃ;

Pūjitaṃ ñātisaṅghehi, na gacchasi yamakkhayaṃ.

“若汝今日能接受那容貌端严的王子；彼乃拘舍(Kusa)出身的刹帝利，金带宝饰绕腰身；亲族敬爱常围绕，汝便不堕阎魔之所。”

50.

50.

‘‘Yatthassu [Pg.323] bherī nadati, kuñjaro ca nikūjati;

Khattiyānaṃ kule bhadde, kinnu sukhataraṃ tato.

“善女啊，在鼓声隆隆、象吼声声扬的刹帝利族中，何乐能胜于彼？”

51.

51.

‘‘Asso ca sisati dvāre, kumāro uparodati;

Khattiyānaṃ kule bhadde, kinnu sukhataraṃ tato.

“善女啊，骏马嘶鸣立门前，童子奏乐声悠扬；在刹帝利族中，何乐能胜于彼？”

52.

52.

‘‘Mayūrakoñcābhirude, kokilābhinikūjite;

Khattiyānaṃ kule bhadde, kinnu sukhataraṃ tato’’ti.

“善女啊，孔雀与鹤鸣声阵阵，杜鹃婉啭韵悠扬；在刹帝利族中，何乐能胜于彼？”

Tattha puttiketi taṃ ālapati. Idaṃ vuttaṃ hoti – amma, idha kiṃ karissasi, sāmikassa santikaṃ gaccha, mā rūpamadena majjīti evaṃ yācantiyāpi me vacanaṃ na akāsi, sā tvaṃ ajja lohitasañchannā gacchasi yamasādhanaṃ, maccurājassa bhavanaṃ gamissasīti. Pāpiyañcāti ito pāpatarañca nigacchati. Sace ca ajja dhāresīti, amma, sace tvaṃ cittassa vasaṃ agantvā kusanarindaṃ paṭicca laddhaṃ attano rūpena sadisaṃ cārudassanaṃ kumāraṃ ajja dhārayissasi. Yamakkhayanti evaṃ sante yamanivesanaṃ na gaccheyyāsi. Tato yamhi khattiyakule ayaṃ vibhūti, tamhā nānābherisaddena ceva mattavāraṇakoñcanādena ca ninnāditā kusāvatīrājakulā kiṃ nu sukhataraṃ disvā idhāgatāsīti attho. Sisatīti hasati. Kumāroti susikkhito gandhabbakumāro. Uparodatīti nānātūriyāni gahetvā upahāraṃ karoti. Kokilābhinikūjiteti kusarājakule sāyaṃ pāto pavattanaccagītavāditūpahāraṃ paṭippharantī viya kokilehi abhinikūjite.

此处“小女”是称呼她。其意是说：‘小女啊，你在这里要做什么？快去丈夫身边吧，不要沉迷于美色！’即使我这样劝告她，她也不听我的话，今天你将浑身鲜血地走向阎魔之所，必定前往死神的宫殿。此处的“而且会堕入更恶劣之处”是指堕入比此更恶劣的境地。“若汝今日能接受”是指：‘小女啊，如果你不随心所欲，而能接受因拘舍王(Kusa)而得到的、与你容貌相称的端丽王子。’“不堕阎魔之所”是指：如此一来，你便不会前往阎魔的住处。其意是说，你究竟是见到了什么比那响彻着各种鼓声和醉象鸣叫声的拘萨婆提(Kusāvatī)王室更快乐的事，才从那里来到这里呢？此处的`sisati`意为欢笑。此处的`kumāro`是指训练有素的乾闼婆(gandhabba)童子。此处的`uparodati`是指拿着各种乐器进行献奏。此处的`kokilābhinikūjite`是指，在拘舍王宫中，早晚进行的舞蹈、歌唱、器乐演奏之供奉，如同杜鹃鸟相互鸣唱一般。

Iti sāpi ettakāhi gāthāhi tāya saddhiṃ sallapitvā ‘‘sace ajja kusanarindo idha assa, ime satta rājāno palāpetvā mama dhītaraṃ dukkhā pamocetvā ādāya gaccheyyā’’ti cintetvā gāthamāha –

于是，她也以这些偈颂与她交谈后，心想：“如果今天拘舍王在这里，就能赶走这七位国王，把我女儿从痛苦中解救出来，带她走了。”于是说了偈颂——

53.

53.

‘‘Kahaṃ nu kho sattumaddano, pararaṭṭhappamaddano;

Kuso soḷārapaññāṇo, yo no dukkhā pamocaye’’ti.

“摧敌者，他国征服者今在何方？具大智慧的拘舍(Kusa)，谁能将我等从痛苦中解救？”

Tattha soḷārapaññāṇoti uḷārapañño.

此处的`soḷārapaññāṇo`是`uḷārapañño`（具大智慧）之意。

Tato [Pg.324] pabhāvatī ‘‘mama mātu kusassa vaṇṇaṃ bhaṇantiyā mukhaṃ nappahoti, ācikkhissāmi tāvassā tassa idheva āḷārikakammaṃ katvā vasanabhāva’’nti cintetvā gāthamāha –

于是光耀女(Pabhāvatī)心想：“我母亲赞叹拘舍(Kusa)的功德，赞不绝口，我且告诉她，他就住在这里做厨师的工作。”便说了这首偈：

54.

54.

‘‘Idheva so sattumaddano, pararaṭṭhappamaddano;

Kuso soḷārapaññāṇo, yo te sabbe vadhissatī’’ti.

“就在此处，他，摧敌者，他国征服者；具大智慧的拘舍(Kusa)，彼将歼灭汝等一切。”

Athassā mātā ‘‘ayaṃ maraṇabhayabhītā vippalapatī’’ti cintetvā gāthamāha –

那时，她的母亲心想：“她因畏惧死亡而胡言乱语。”便说了偈颂：

55.

55.

‘‘Ummattikā nu bhaṇasi, andhabālā pabhāsasi;

Kuso ce āgato assa, kiṃ na jānemu taṃ maya’’nti.

“汝语是否已癫狂，盲愚之人妄言；拘舍(Kusa)若真已来到，我等岂能不知详？”

Tattha andhabālāti sammūḷhā aññāṇā hutvā. Kiṃ na jānemūti kena kāraṇena taṃ na jāneyyāma. So hi antarāmagge ṭhitova amhākaṃ sāsanaṃ peseyya, samussitaddhajā caturaṅginīsenā paññāyetha, tvaṃ pana maraṇabhayena kathesīti.

此处“盲愚者”是指迷惑无知的人。“我们为何不能知道？”是说有什么理由我们不能知道呢？他若在途中，便会派人传讯于我等，其高举旗帜的四支军队也当显现，而你却是因害怕死亡才这么说。

Sā evaṃ vutte ‘‘na me mātā saddahati, tassa idhāgantvā satta māse vasanabhāvaṃ na jānāti, dassessāmi na’’nti cintetvā mātaraṃ hatthe gahetvā sīhapañjaraṃ vivaritvā hatthaṃ pasāretvā dassentī gāthamāha –

她听了这话，心想：“我母亲不信我，她不知道他已在此住了七个月，我得指给她看。”于是牵着母亲的手，打开狮子窗(sīhapañjara)，伸手指给她看，并说了以下偈颂：

56.

56.

‘‘Eso āḷāriko poso, kumārīpuramantare;

Daḷhaṃ katvāna saṃvelliṃ, kumbhiṃ dhovati oṇato’’ti.

“那厨子，在少女居所内；牢牢束紧衣衫，俯身洗刷陶罐。”

Tattha kumārīpuramantareti vātapāne ṭhitā tava dhītānaṃ kumārīnaṃ vasanaṭṭhānantare naṃ olokehi. Saṃvellinti kacchaṃ bandhitvā kumbhiṃ dhovati.

此处的`kumārīpuramantare`是说：站在窗边，看你那些少女女儿们所住的地方里面。`saṃvelliṃ`是说他束紧腰布，正在清洗陶罐。

So kira tadā ‘‘ajja me manoratho matthakaṃ pāpuṇissati, addhā maraṇabhayatajjitā, pabhāvatī, mama āgatabhāvaṃ kathessati, bhājanāni dhovitvā paṭisāmessāmī’’ti udakaṃ āharitvā bhājanāni dhovituṃ ārabhi. Atha naṃ mātā paribhāsantī gāthamāha –

那时他心想：“今天我的愿望就要实现了，无疑，光耀女(Pabhāvatī)因受死亡的恐惧所迫，会告知我已到来的事，我洗好器皿后就收拾起来。”于是他取了水开始清洗器皿。这时她的母亲责备她，说了一首偈：

57.

57.

‘‘Veṇī tvamasi caṇḍālī, adūsi kulagandhinī;

Kathaṃ maddakule jātā, dāsaṃ kayirāsi kāmuka’’nti.

“汝是编筐的旃陀罗女，是败坏家族的度西！生于玛蒂王族，怎会与奴仆有染？”

Tattha [Pg.325] veṇīti tacchikā. Adūsi kulagandhinīti udāhu tvaṃ kuladūsikā. Kāmukanti kathaṃ nāma tvaṃ evarūpe kule jātā attano sāmikaṃ dāsaṃ kareyyāsīti.

此处的`veṇī`是女工匠之意。`adūsi kulagandhinī`是“你这败坏家族的度西！”之意。`kāmukaṃ`是说：“你生于如此高贵的家族，怎能将自己的丈夫当作奴仆？”

Tato pabhāvatī ‘‘mama mātā imassa maṃ nissāya evaṃ vasanabhāvaṃ na jānāti maññe’’ti cintetvā itaraṃ gāthamāha –

于是光耀女(Pabhāvatī)心想：“我的母亲想必不知道，他是因为我的缘故才这样生活的。”便说了另一偈。

58.

58.

‘‘Namhi veṇī na caṇḍālī, na camhi kulagandhinī;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasī’’ti.

“我非编筐女，亦非旃陀罗，亦非家族败坏者；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？”

Tattha okkākaputtoti, amma, esa okkākaputto, tvaṃ pana ‘‘dāso’’ti maññasi, kasmā naṃ ahaṃ ‘‘dāso’’ti kathessāmīti.

此处的`okkākaputto`是说：母亲，此乃奥嘎咖(Okkāka)之子，而您却认为他是“奴仆”，我怎能称他为“奴仆”呢？

Idānissa yasaṃ vaṇṇentī āha –

如今她这样赞扬他的声誉：

59.

59.

‘‘Yo brāhmaṇasahassāni, sadā bhojeti vīsatiṃ;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasi.

“他常供养两万婆罗门；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？”

60.

60.

Yassa nāgasahassāni, sadā yojenti vīsatiṃ;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasi.

“他常役使两万头大象；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？”

61.

61.

‘‘Yassa assasahassāni, sadā yojenti vīsatiṃ;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasi.

“他常役使两万匹骏马；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？”

62.

62.

‘‘Yassa rathasahassāni, sadā yojenti vīsatiṃ;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasi;

Yassa usabhasahassāni, sadā yojenti vīsatiṃ;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasi.

“他常役使两万辆战车；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？他常役使两万头公牛；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？”

63.

63.

‘‘Yassa dhenusahassāni, sadā duhanti vīsatiṃ;

Okkākaputto bhaddante, tvaṃ nu dāsoti maññasī’’ti.

“他常挤取两万头母牛之乳；贤善的母亲啊，他是奥嘎咖(Okkāka)之子，您难道认为他是奴仆吗？”

Evaṃ tāya pañcahi gāthāhi mahāsattassa yaso vaṇṇito. Athassā mātā ‘‘ayaṃ asambhitā kathaṃ katheti, addhā evameta’’nti saddahitvā rañño santikaṃ gantvā tamatthaṃ ārocesi. So vegena pabhāvatiyā santikaṃ [Pg.326] gantvā ‘‘saccaṃ kira, amma, kusarājā idhāgato’’ti. ‘‘Āma tāta, ajjassa satta māsā atikkantā tava dhītānaṃ āḷārikattaṃ karontassā’’ti. So tassā asaddahanto khujjaṃ pucchitvā yathābhūtaṃ sutvā dhītaraṃ garahanto gāthamāha –

如此，她以五首偈颂赞扬了大士的声誉。这时她的母亲心想：“她说话如此镇定，这一定是真的。”她相信后便前往国王那里，将此事禀告。国王急忙赶到光耀女(Pabhāvatī)的住所，问道：“女儿啊，听说拘舍王(Kusarāja)真的来到这里了吗？”“是的，父亲，他为您的女儿们做厨师，至今已过七个月了。”国王不相信她的话，便询问驼背女，听完真实情况后，他责备女儿，并说了一首偈颂：

64.

64.

‘‘Taggha te dukkaṭaṃ bāle, yaṃ khattiyaṃ mahabbalaṃ;

Nāgaṃ maṇḍūkavaṇṇena, na taṃ akkhāsidhāgata’’nti.

“愚痴者，你确实造了恶作，你竟因他肤色如蛙，而未告知我们这位大力刹帝利、人中之龙已经到来。”

Tattha tagghāti ekaṃseneva.

此处的`taggha`是确定无疑之意。

So dhītaraṃ garahitvā vegena tassa santikaṃ gantvā katapaṭisanthāro añjaliṃ paggayha attano accayaṃ dassento gāthamāha –

他呵斥女儿后，迅速走到他身边，殷勤问候，合掌承认自己的过错，然后说了这首偈：

65.

65.

‘‘Aparādhaṃ mahārāja, tvaṃ no khama rathesabha;

Yaṃ taṃ aññātavesena, nāññāsimhā idhāgata’’nti.

“大王，御车之尊，乞恕我愆尤，缘君隐匿形，未识驾临游。”

Taṃ sutvā mahāsatto ‘‘sacāhaṃ pharusaṃ vakkhāmi, idhevassa hadayaṃ phalissati, assāsessāmi na’’nti cintetvā bhājanantare ṭhitova itaraṃ gāthamāha –

听闻此言，大士心想：“我若说粗暴之语，他的心会当场碎裂，我当安慰他。”思虑之后，仍然站在食器之中说了另一首偈颂：

66.

66.

‘‘Mādisassa na taṃ channaṃ, yohaṃ āḷāriko bhave;

Tvaññeva me pasīdassu, natthi te deva dukkaṭa’’nti.

“像我这样的人，不应做厨师；愿您对我心生欢喜，大王，您没有恶作。”

Rājā tassa santikā paṭisanthāraṃ labhitvā pāsādaṃ abhiruhitvā pabhāvatiṃ pakkosāpetvā khamāpanatthāya pesetuṃ gāthamāha –

国王从他那里受到款待后，登上宫殿，召来光耀女(Pabhāvatī)，为了让她请求宽恕而派遣她，说了这偈颂：

67.

67.

‘‘Gaccha bāle khamāpehi, kusarājaṃ mahabbalaṃ;

Khamāpito kuso rājā, so te dassati jīvita’’nti.

“痴儿速往求宽恕，力大拘舍王(Kusarāja)前；若得拘舍王宽宥，必当赐汝活命缘。”

Sā pitu vacanaṃ sutvā bhaginīhi ceva paricārikāhi ca parivutā tassa santikaṃ agamāsi. Sopi kammakāravesena ṭhitova tassā attano santikaṃ āgamanaṃ ñatvā ‘‘ajja pabhāvatiyā mānaṃ bhinditvā pādamūle naṃ kalale nipajjāpessāmī’’ti sabbaṃ attanā ābhataṃ udakaṃ chaḍḍetvā khalamaṇḍalamattaṃ ṭhānaṃ madditvā ekakalalaṃ akāsi. Sā tassa santikaṃ gantvā tassa pādesu nipatitvā kalalapiṭṭhe nipannā taṃ khamāpesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

她听了父亲的话，便由姐妹们和侍女们围绕着，来到他跟前。他也仍是工匠的模样，知道她来到自己身边，心想：“今天我要挫败帕瓦蒂(Pabhāvatī)的傲慢，让她在我脚下的泥泞中倒下。”于是他把自己带来的水全都倒掉，将一块约有打谷场大小的地方踩踏成了一片泥泞。她走到他跟前，俯伏于其脚下，躺在泥地里，请求他的宽恕。为阐明此事，导师说道：

68.

68.

‘‘Pitussa [Pg.327] vacanaṃ sutvā, devavaṇṇī pabhāvatī;

Sirasā aggahī pāde, kusarājaṃ mahabbala’’nti.

闻父之言，天颜的帕瓦蒂(Pabhāvatī)；头面礼足，于大力拘萨王(Kusarāja)。

Tattha sirasāti sirasā nipatitvā kusarājānaṃ pāde aggahesīti.

在此，“以头”是说她头面伏地，抓住了拘萨王(Kusarāja)的脚。

Gahetvā ca pana naṃ khamāpentī tisso gāthāyo abhāsi –

她抓住他，请求他的宽恕，说了三首偈颂：

69.

69.

‘‘Yāmā ratyo atikkantā, tāmā deva tayā vinā;

Vande te sirasā pāde, mā me kujjha rathesabha.

逝去的那些夜晚，大王啊，没有您；我以头顶礼您的双足，车乘之雄(rathesabha)，请勿对我发怒。

70.

70.

‘‘Sabbaṃ te paṭijānāmi, mahārāja suṇohi me;

Na cāpi appiyaṃ tuyhaṃ, kareyyāmi ahaṃ puna.

大王，我向您承诺一切，请听我说；我将不再做任何令您不悦之事。

71.

71.

‘‘Evaṃ ce yācamānāya, vacanaṃ me na kāhasi;

Idāni maṃ tāto hantvā, khattiyānaṃ padassatī’’ti.

倘若我如此恳求，您仍不听我的话；如今父亲将会杀了我，把我交给刹帝利们。

Tattha ratyoti rattiyo. Tāmāti tā imā sabbāpi tayā vinā atikkantā. Sabbaṃ te paṭijānāmīti, mahārāja, ettakaṃ kālaṃ mayā tava appiyameva kataṃ, idaṃ te ahaṃ sabbaṃ paṭijānāmi, aparampi suṇohi me, ito paṭṭhāyāhaṃ puna tuyhaṃ appiyaṃ na karissāmi. Evaṃ ceti sace evaṃ yācamānāya mama tvaṃ vacanaṃ na karissasīti.

在此，“夜晚”(ratyo)是指许多个夜晚。“那些”(Tāmā)是指所有这些没有您的夜晚都已经过去。“我向您承诺一切”(Sabbaṃ te paṭijānāmi)的意思是：大王，这么长时间以来我做了很多令您不悦之事，我向您全部承认，再听我说，从今以后我将不再做任何令您不悦之事。“倘若如此”(Evaṃ ce)的意思是：如果我这样请求您，您仍不听从我的话。

Taṃ sutvā rājā ‘‘sacāhaṃ ‘imaṃ tvañceva jānissasī’ti vakkhāmi, hadayamassā phalissati, assāsessāmi na’’nti cintetvā āha –

国王听后心想：“如果我说‘此事的后果你自会知晓’，她的心会碎裂，我就无法安慰她了。”于是说道：

72.

72.

‘‘Evaṃ te yācamānāya, kiṃ na kāhāmi te vaco;

Vikuddho tyasmi kalyāṇi, mā tvaṃ bhāyi pabhāvati.

你如此恳求，我怎会不听你的话？贤善之人(kalyāṇi)啊，我对你的怒气已消，帕瓦蒂(Pabhāvatī)，你不要害怕。

73.

73.

‘‘Sabbaṃ te paṭijānāmi, rājaputti suṇohi me;

Na cāpi appiyaṃ tuyhaṃ, kareyyāmi ahaṃ puna.

王女，我向您承诺一切，请听我说；我将不再做任何令您不悦之事。

74.

74.

‘‘Tava kāmā hi sussoṇi, pahu dukkhaṃ titikkhisaṃ;

Bahuṃ maddakulaṃ hantvā, nayituṃ taṃ pabhāvatī’’ti.

美人(sussoṇi)啊，为了得到您，我忍受了巨大的痛苦；我能摧毁众多的玛蒂(Madda)王族，将您帕瓦蒂(Pabhāvatī)带走。

Tattha kiṃ na kāhāmīti kiṃkāraṇā tava vacanaṃ na karissāmi. Vikuddho tyasmīti vikuddho nikkopo te asmiṃ. Sabbaṃ teti vikuddhabhāvañca idāni appiyakaraṇañca ubhayaṃ te idaṃ sabbameva paṭijānāmi. Tava kāmāti tava [Pg.328] kāmena taṃ icchamāno. Titikkhisanti adhivāsemi. Bahuṃ maddakulaṃ hantvā nayituṃ tanti bahumaddarājakulaṃ hanitvā balakkārena taṃ netuṃ samatthoti.

在此，“我怎会不听从”(kiṃ na kāhāmi)意为：我为何不听从您的话？“我对您的怒气已消”(Vikuddho tyasmi)是说：我对您已无忿怒。“我向您承诺一切”(Sabbaṃ te paṭijānāmi)是说：我过去的忿怒，以及现在所做令您不悦之事，这两者我全都向您承认。“为了得到您”(Tava kāmā)是说：因您的欲求，渴望得到您。“我忍受了”(Titikkhisaṃ)即是我忍受。“能摧毁众多的玛蒂王族，将您带走”是说：我有能力摧毁众多的玛蒂王族，强行将您带走。

Atha so sakkassa devarañño paricārikaṃ viya taṃ attano paricārikaṃ disvā khattiyamānaṃ uppādetvā ‘‘mayi kira dharamāneyeva mama bhariyaṃ aññe gahetvā gamissantī’’ti sīho viya rājaṅgaṇe vijambhamāno ‘‘sakalanagaravāsino me āgatabhāvaṃ jānantū’’ti vagganto nadanto seḷento apphoṭento ‘‘idāni te jīvaggāhaṃ gahessāmi, rathādayo me yojentū’’ti anantaraṃ gāthamāha –

于是，他见自己的侍女如同天帝释(Sakka)的侍女一般，生起刹帝利的高傲之心，心想：“难道他们竟敢在我还活着的时候，就带走我的妻子？”他便如狮子一般在王宫庭院里伸展咆哮，为了让全城居民都知道他的到来，他呐喊着、嘶吼着、挑战着、拍打着手臂，说道：“现在我要活捉你们，快为我备好战车！”紧接着说出偈颂：

75.

75.

‘‘Yojayantu rathe asse, nānācitte samāhite;

Atha dakkhatha me vegaṃ, vidhamantassa sattavo’’ti.

为战车套上骏马，装饰各异，训练有素；届时汝等将见我威势，见我摧毁众敌军。

Tattha nānācitteti nānālaṅkāravicitte. Samāhiteti asse sandhāya vuttaṃ, susikkhite nibbisevaneti attho. Atha dakkhatha me veganti atha me parakkamaṃ passissathāti.

在此，“装饰各异”(nānācitte)是指以种种饰物庄严。“训练有素”(samāhite)是就马而言，意为训练精良、性情稳定。“届时汝等将见我威势”(Atha dakkhatha me vegaṃ)是说：届时你们将见到我的威力。

Sattūnaṃ gaṇhanaṃ nāma mayhaṃ bhāro, gaccha tvaṃ nhatvā alaṅkaritvā pāsādaṃ āruhāti taṃ uyyojesi. Maddarājāpissa parihārakaraṇatthaṃ amacce pahiṇi. Te tassa mahānasadvāreyeva sāṇiṃ parikkhipitvā kappake upaṭṭhapesuṃ. So katamassukammo sīsaṃnhāto sabbālaṅkārapaṭimaṇḍito amaccādīhi parivuto ‘‘pāsādaṃ abhiruhissāmī’’ti disā viloketvā apphoṭesi. Olokitaolokitaṭṭhānaṃ vikampi. So ‘‘idāni me parakkamaṃ passissathā’’ti āha. Tamatthaṃ pakāsento satthā anantaraṃ gāthamāha –

“捉拿敌人是我的职责，你去沐浴装扮后登上宫殿吧。”他这样打发她去了。玛蒂(Madda)王也为了服侍他而派遣了大臣。他们就在厨房门口围起麻布帘幕，安排理发师前来。他修饰好须发，沐浴净身，佩戴上所有饰物，在众臣的围绕下，心想“我将登上宫殿”，便环顾四周，拍击手臂。他目光所及之处皆为之震动。他说：“现在你们将见到我的威力。”为了阐明此事，导师接着说了偈颂——

76.

76.

‘‘Tañca tattha udikkhiṃsu, rañño maddassantepure;

Vijambhamānaṃ sīhaṃva, phoṭentaṃ diguṇaṃ bhuja’’nti.

玛蒂(Madda)王内宫中，众人抬头将他望；见他如狮展威势，奋力拍击着双臂。

Tassattho – tañca tattha vijambhantaṃ apphoṭentaṃ rañño antepure vātapānāni vivaritvā itthiyo udikkhiṃsūti.

其义为：当他在那里伸展威势、拍击手臂时，国王后宫的妇女们打开窗户向上观看。

Athassa maddarājā kataāneñjakāraṇaṃ alaṅkatavaravāraṇaṃ pesesi. So samussitasetacchattaṃ hatthikkhandhaṃ āruyha ‘‘pabhāvatiṃ ānethā’’ti tampi pacchato nisīdāpetvā caturaṅginiyā senāya parivuto pācīnadvārena [Pg.329] nikkhamitvā parasenaṃ oloketvā ‘‘ahaṃ kusarājā, jīvitatthikā urena nipajjantū’’ti tikkhattuṃ sīhanādaṃ naditvā sattumaddanaṃ akāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

随后，玛蒂(Madda)王派人送来一头已行“不动摇仪式”、装饰华丽的良象。他登上高举白伞盖的象背，命令道：“把帕瓦蒂(Pabhāvatī)带来！”也让她坐在自己身后，在四种兵的军队围绕下，从东门出城。他望着敌军，高作三次狮子吼：“我是拘萨王(Kusarāja)！想活命的，就俯伏在地！”随即击溃敌军。导师为阐明此事而说——

77.

77.

‘‘Hatthikkhandhañca āruyha, āropetvā pabhāvatiṃ;

Saṅgāmaṃ otaritvāna, sīhanādaṃ nadī kuso.

登上大象之背，亦载帕瓦蒂(Pabhāvatī)；跃入战场之中，拘萨(Kusa)作狮子吼。

78.

78.

‘‘Tassa taṃ nadato sutvā, sīhassevitare migā;

Khattiyā vipalāyiṃsu, kusasaddabhayaṭṭitā.

闻彼狮子吼，犹如众野兽，刹帝利溃逃；为拘萨(Kusa)之声所惧所迫。

79.

79.

‘‘Hatthārohā anīkaṭṭhā, rathikā pattikārakā;

Aññamaññassa chindanti, kusasaddabhayaṭṭitā.

象兵、军士、车兵、步兵，为拘萨(Kusa)之声所惧所迫，自相残杀。

80.

80.

‘‘Tasmiṃ saṅgāmasīsasmiṃ, passitvā haṭṭhamānaso;

Kusassa rañño devindo, adā verocanaṃ maṇiṃ.

于彼战场前沿，天帝(Devinda)心生欢喜，见此情景，遂将毗卢遮那(Verocana)宝珠，赠予拘萨(Kusa)王。

81.

81.

‘‘So taṃ vijjhitvā saṅgāmaṃ, laddhā verocanaṃ maṇiṃ;

Hatthikkhandhagato rājā, pāvekkhi nagaraṃ puraṃ.

他赢得此场战役，获毗卢遮那(Verocana)宝珠；国王骑于象背，进入其都城。

82.

82.

‘‘Jīvaggāhaṃ gahetvāna, bandhitvā satta khattiye;

Sasurassūpanāmesi, ime te deva sattavo.

活捉七位刹帝利，将他们捆绑起来；带到岳父面前说：“大王，这些是您的敌人。”

83.

83.

‘‘Sabbeva te vasaṃ gatā, amittā vihatā tava;

Kāmaṃ karohi te tayā, muñca vā te hanassu vā’’ti.

“他们皆已归您掌控，您的敌人已被击溃；请随您的意愿处置他们，或释放，或杀戮。”

Tattha vipalāyiṃsūti satiṃ paccupaṭṭhāpetuṃ asakkontā vipallatthacittā bhijjiṃsu. Kusasaddabhayaṭṭitāti kusarañño saddaṃ nissāya jātena bhayena upaddutā mūḷhacittā. Aññamaññassa chindantīti aññamaññaṃ chindanti maddanti. ‘‘Bhindiṃsū’’tipi pāṭho. Tasminti evaṃ bodhisattassa saddasavaneneva saṅgāme bhinne tasmiṃ saṅgāmasīse taṃ mahāsattassa parakkamaṃ passitvā tuṭṭhahadayo sakko verocanaṃ nāma maṇikkhandhaṃ tassa adāsi. Nagaraṃ puranti nagarasaṅkhātaṃ puraṃ. Bandhitvāti tesaññeva uttari sāṭakena pacchābāhaṃ bandhitvā. Kāmaṃ karohi te tayāti tvaṃ attano kāmaṃ icchaṃ ruciṃ karohi, ete hi tayā dāsā katāyevāti.

在此，“溃逃”(vipalāyiṃsu)是说：因无法安立正念，心识颠倒而崩溃。“为拘萨之声所惧所迫”(Kusasaddabhayaṭṭitā)是说：因拘萨王的声音而生起恐惧，为此所迫，心识迷乱。“自相残杀”(Aññamaññassa chindanti)是说：互相砍杀、践踏。亦有读作“摧破”(Bhindiṃsu)。“于彼”(Tasmiṃ)是说：就这样，仅因听闻菩萨之声，战事即已摧破，于彼战场前沿，天帝释(Sakko)见大士之威力而心生欢喜，遂将名为毗卢遮那(Verocana)的宝珠赠予他。“都城”(Nagaraṃ puraṃ)即是名为“城”的城市。“捆绑”(Bandhitvā)是说：用他们自己的上衣将他们的手臂反绑在背后。“请随您的意愿处置他们”(Kāmaṃ karohi te tayā)是说：您可随自己的意愿、意乐、喜好而行，因为这些人已被您收为奴仆。

Rājā [Pg.330] āha –

国王说：

84.

84.

‘‘Tuyheva sattavo ete, na hi te mayha sattavo;

Tvaññeva no mahārāja, muñca vā te hanassu vā’’ti.

“他们确实是您的敌人，而非我的敌人；大王，您才是我们的主宰，或释放他们，或将他们杀戮。”

Tattha tvaññeva noti, mahārāja, tvaṃyeva amhākaṃ issaroti.

在此，“你才是我们的”是指：大王，你才是我们的主宰。

Evaṃ vutte mahāsatto ‘‘kiṃ imehi māritehi, mā tesaṃ āgamanaṃ niratthakaṃ hotu, pabhāvatiyā kaniṭṭhā satta maddarājadhītaro atthi, tā nesaṃ dāpessāmī’’ti cintetvā gāthamāha –

如是说后，大菩萨心想：“杀了他们有什么用呢？不要让他们白来一趟。波婆提(Pabhāvatī)有七个妹妹，是玛达(Madda)王的女儿，我将把她们许配给他们。”于是说了这首偈颂——

85.

85.

‘‘Imā te dhītaro satta, devakaññūpamā subhā;

Dadāhi nesaṃ ekekaṃ, hontu jāmātaro tavā’’ti.

“这七位是你的女儿，美丽如天女；将她们一一赐予他们，让他们成为你的女婿。”

Atha naṃ rājā āha –

于是国王对他说——

86.

86.

‘‘Amhākañceva tāsañca, tvaṃ no sabbesamissaro;

Tvaññeva no mahārāja, dehi nesaṃ yadicchasī’’ti.

“对于我们和她们，你都是我们所有人的主宰；大王，你才是我们的主宰，你愿意给他们什么，就给他们什么吧。”

Tattha tvaṃ no sabbesanti, mahārāja kusanarinda, kiṃ vadesi, tvaññeva etesañca sattannaṃ rājūnaṃ mamañca imāsañca sabbesaṃ no issaro. Yadicchasīti yadi icchasi, yassa vā yaṃ dātuṃ icchasi, tassa taṃ dehīti.

在此，“你才是我们所有人的主宰”是指：大王，库萨(Kusa)王，你为何如此说呢？（因为）你才是这七位国王、我以及所有这些女人的主宰。“你意欲赐予”是指：如果你愿意，你想把什么东西赐予谁，就赐予他吧。

Evaṃ vutte so tā sabbāpi alaṅkārāpetvā ekekassa rañño ekekaṃ adāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā pañca gāthāyo abhāsi –

如是说后，他将所有女子都装饰起来，然后将她们一一赐予各位国王。为了阐明此事，世尊宣说了五首偈颂——

87.

87.

‘‘Ekamekassa ekekaṃ, adā sīhassaro kuso;

Khattiyānaṃ tadā tesaṃ, rañño maddassa dhītaro.

“库萨(Kusa)，狮子吼者，当时将玛达(Madda)王的女儿们，一一赐予了那些刹帝利。”

88.

88.

‘‘Pīṇitā tena lābhena, tuṭṭhā sīhassare kuse;

Sakaraṭṭhāni pāyiṃsu, khattiyā satta tāvade.

“他们因那份所得而心满意足，对狮子吼者库萨(Kusa)感到高兴；那七位刹帝利随即返回了各自的国家。”

89.

89.

‘‘Pabhāvatiñca ādāya, maṇiṃ verocanaṃ subhaṃ;

Kusāvatiṃ kuso rājā, agamāsi mahabbalo.

大力库萨(Kusa)王带着波婆提(Pabhāvatī)和善妙的毗卢遮那(Verocana)宝珠，前往库萨瓦提(Kusāvatī)城。

90.

90.

‘‘Tyassu ekarathe yantā, pavisantā kusāvatiṃ;

Samānā vaṇṇarūpena, nāññamaññātirocisuṃ.

他们乘坐同一辆车进入库萨瓦提(Kusāvatī)城，容貌形色相同，彼此不分高下。

91.

91.

‘‘Mātā [Pg.331] puttena saṃgacchi, ubhayo ca jayampatī;

Samaggā te tadā āsuṃ, phītaṃ dharaṇimāvasu’’nti.

“母亲与儿子相会，夫妻二人亦和睦。那时他们都和合，居住在富饶的土地上。”

Tattha pīṇitāti santappitā. Pāyiṃsūti idāni appamattā bhaveyyāthāti kusanarindena ovaditā agamaṃsu. Agamāsīti katipāhaṃ vasitvā ‘‘amhākaṃ raṭṭhaṃ gamissāmā’’ti sasuraṃ āpucchitvā gato. Ekarathe yantāti dvepi ekarathaṃ abhiruyha gacchantā. Samānā vaṇṇarūpenāti vaṇṇena ca rūpena ca samānā hutvā. Nāññamaññātirocisunti eko ekaṃ nātikkami. Maṇiratanānubhāvena kira mahāsatto abhirūpo ahosi suvaṇṇavaṇṇo sobhaggappatto, so kira pubbe paccekabuddhassa piṇḍapātanissandena buddhapaṭimākaraṇanissandena ca evaṃ tejavanto ahosi. Saṃgacchīti athassa mātā mahāsattassa āgamanaṃ sutvā nagare bheriṃ carāpetvā mahāsattassa bahuṃ paṇṇākāraṃ ādāya paccuggamanaṃ katvā samāgacchi. Sopi mātarā saddhiṃyeva nagaraṃ padakkhiṇaṃ katvā sattāhaṃ chaṇakīḷaṃ kīḷitvā alaṅkatapāsādatalaṃ abhiruhi. Tepi ubho jayampatikā samaggā ahesuṃ, tato paṭṭhāya yāvajīvaṃ samaggā sammodamānā phītaṃ dharaṇiṃ ajjhāvasiṃsūti.

此中，“pīṇitā”是“santappitā”（心满意足）的意思。“Pāyiṃsu”（他们离去）是指：他们被库萨(Kusa)王告诫“如今你们应当不放逸”后便离开了。“Agamāsi”（他去了）是指：（大士）住了几天后，向岳父告别说“我们要回自己的国家了”，然后离去。“Ekarathe yantā”（同乘一车前行）是指：两人同乘一车前行。“Samānā vaṇṇarūpena”（容色相同）是指：容貌和肤色都相同。“Nāññamaññātirocisuṃ”（彼此不超越）是指：一人不超越另一人。据说，因宝珠的威力，大士变得相貌英俊，肤色金黄，具足美貌。据说，他因过去供养辟支佛饮食的果报，以及塑造佛像的果报，而变得如此光彩照人。“Saṃgacchi”（相会）是指：他的母亲听闻大士归来，便命人在城中击鼓宣告，带着许多礼物前去迎接，与他相会。他也与母亲一同右绕城市，举行了七天的庆典，然后登上了装饰华丽的宫殿。这对夫妻也和合融洽。从那以后，他们一生都和睦喜悦地居住在富饶的土地上。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne ukkaṇṭhitabhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi. Tadā mātāpitaro mahārājakulāni ahesuṃ, kaniṭṭho ānando, khujjā khujjuttarā, pabhāvatī rāhulamātā, parisā buddhaparisā, kusarājā pana ahameva ahosinti.

世尊讲述此法后，开显四圣谛，总结本生。在开示四圣谛的结尾，那位不乐住的比丘证得了须陀洹果。当时，父母是王族，弟弟是阿难，驼背女是库竹达拉，波婆提是罗睺罗之母，会众是佛陀的会众，而库萨(Kusa)王就是我自己。

Kusajātakavaṇṇanā paṭhamā.

库萨本生释义第一。

[532] 2. Soṇanandajātakavaṇṇanā

[532] 2. 索那难陀本生释义

Devatā nusi gandhabboti idaṃ satthā jetavane viharanto mātuposakabhikkhuṃ ārabbha kathesi. Vatthu sāmajātake (jā. 2.22.296 ādayo) vatthusadisaṃ. Tadā pana satthā ‘‘mā, bhikkhave, imaṃ bhikkhuṃ ujjhāyittha, porāṇakapaṇḍitā sakalajambudīpe rajjaṃ labhamānāpi taṃ aggahetvā mātāpitaro posiṃsuyevā’’ti vatvā atītaṃ āhari.

“你是天神还是乾闼婆？”——世尊住在祇陀林时，针对一位赡养母亲的比丘说了这则故事。其事与《萨摩本生》(Sāmajātaka)中的故事相似。当时，世尊说：“诸比丘，不要非议这位比丘。古代的智者们即使获得了整个瞻部洲的王权，也不接受，而坚持赡养父母。”说完，便讲述了过去之事。

Atīte [Pg.332] bārāṇasī brahmavaḍḍhanaṃ nāma nagaraṃ ahosi. Tattha manojo nāma rājā rajjaṃ kāresi. Tattha aññataro asītikoṭivibhavo brāhmaṇamahāsālo aputtako ahosi. Tassa brāhmaṇī teneva ‘‘bhoti puttaṃ patthehī’’ti vuttā patthesi. Atha bodhisatto brahmalokā cavitvā tassā kucchismiṃ paṭisandhiṃ gaṇhi, jātassa cassa ‘‘soṇakumāro’’ti nāmaṃ kariṃsu. Tassa padasā gamanakāle aññopi satto brahmalokā cavitvā tassāyeva kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhi, tassa jātassa ‘‘nandakumāro’’ti nāmaṃ kariṃsu. Tesaṃ uggahitavedānaṃ sabbasippesu nipphattiṃ pattānaṃ vayappattānaṃ rūpasampadaṃ disvā brāhmaṇo brāhmaṇiṃ āmantetvā ‘‘bhoti puttaṃ soṇakumāraṃ gharabandhanena bandhissāmā’’ti āha. Sā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā puttassa tamatthaṃ ācikkhi. So ‘‘alaṃ, amma, mayhaṃ gharāvāsena, ahaṃ yāvajīvaṃ tumhe paṭijaggitvā tumhākaṃ accayena himavantaṃ pavisitvā pabbajissāmī’’ti āha. Sā brāhmaṇassa etamatthaṃ ārocesi.

过去，在波罗奈(Bārāṇasī)有一座名为梵增(Brahmavaḍḍhana)的城市。在那里，有名叫摩诺迦(Manoja)的国王在位。当时，有一位拥有八亿财富的婆罗门大富长者，他没有儿子。他的婆罗门妻子被他劝说：“夫人，求个儿子吧。”于是她便祈求。后来，菩萨从梵天界死没，在她腹中结生。孩子出生后，他们为他取名为“索那童子(Soṇakumāra)”。当他能走路时，又有另一位有情从梵天界死没，也投生到她的腹中。这个孩子出生后，他们为他取名为“难陀童子(Nandakumāra)”。他们学习了吠陀，精通了一切技艺，长大成人后相貌端庄。婆罗门看到后便对妻子说：“夫人，我们要用家室来束缚索那童子。”她回答“好的”并应允，然后将此事告知了儿子。儿子却说：“母亲，我已不需要居家生活，我将终生照料你们，在你们过世后，我就进入雪山出家。”她便将此事告知了婆罗门。

Te punappunaṃ kathentāpi tassa cittaṃ alabhitvā nandakumāraṃ āmantetvā ‘‘tāta, tena hi tvaṃ kuṭumbaṃ paṭipajjāhī’’ti vatvā ‘‘nāhaṃ bhātarā chaḍḍitakheḷaṃ sīsena ukkhipāmi, ahampi tumhākaṃ accayena bhātarāva saddhiṃ pabbajissāmī’’ti vutte tesaṃ vacanaṃ sutvā ‘‘ime dve evaṃ taruṇāva kāme pajahanti, kimaṅgaṃ pana mayaṃ, sabbeyeva pabbajissāmā’’ti cintetvā, ‘‘tātā, kiṃ vo amhākaṃ accayena pabbajjāya, idāneva sabbe mayaṃ pabbajissāmā’’ti rañño ārocetvā sabbaṃ dhanaṃ dānamukhe vissajjetvā dāsajanaṃ bhujissaṃ katvā ñātīnaṃ dātabbayuttakaṃ datvā cattāropi janā brahmavaḍḍhananagarā nikkhamitvā himavantapadese pañcapadumasañchannaṃ saraṃ nissāya ramaṇīye vanasaṇḍe assamaṃ māpetvā pabbajitvā tattha vasiṃsu. Ubhopi bhātaro mātāpitaro paṭijaggiṃsu, tesaṃ pātova dantakaṭṭhañca mukhadhovanañca datvā paṇṇasālañca pariveṇañca sammajjitvā pānīyaṃ paribhojanīyaṃ upaṭṭhapetvā araññato madhuraphalāphalāni āharitvā mātāpitaro khādāpenti, uṇhena vā sītena vā vārinā nhāpenti, jaṭā sodhenti, pādaparikammādīni tesaṃ karonti.

他们反复劝说，也未能改变他的心意，便叫来难陀童子说：“孩子，那么你来继承家业吧。”难陀童子回答说：“我不会用头顶起兄长吐掉的唾沫。在你们过世后，我也会和兄长一起出家。”他们（父母）听了这话后心想：“这两个孩子如此年轻就舍弃了欲乐，何况我们呢？我们所有人都出家吧。”于是，他们对孩子们说：“孩子们，何必等我们过世后再出家呢？我们现在就一起出家吧。”他们向国王禀告后，将所有财产布施出去，让奴仆们重获自由，将该给亲属的财物分发给他们。然后，四人一同离开梵增城，前往雪山地区，在一个覆盖着五种莲花的湖泊旁，于一处怡人的林苑中建造了净修处，出家并住在那里。两个兄弟一同照料父母，每天清晨为他们准备齿木和洗脸水，打扫茅屋和庭院，备好饮用水和食物，从林中采来甜美的果实给父母食用，用温水或凉水为他们沐浴，清洗他们的发髻，为他们做足部护理等事。

Evaṃ [Pg.333] addhāne gate nandapaṇḍito ‘‘mayā ābhataphalāphalāneva paṭhamaṃ mātāpitaro khādāpessāmī’’ti purato gantvā hiyyo ca parahiyyo ca gahitaṭṭhānato yāni vā tāni vā pātova āharitvā mātāpitaro khādāpesi. Te tāni khāditvā mukhaṃ vikkhāletvā uposathikā bhavanti. Soṇapaṇḍito pana dūraṃ gantvā madhuramadhurāni supakkasupakkāni āharitvā upanāmesi. Atha naṃ, ‘‘tāta, kaniṭṭhena te ābhatāni mayaṃ pātova khāditvā uposathikā jātā, na idāni no attho’’ti vadanti. Iti tassa phalāphalāni paribhogaṃ na labhanti vinassanti, punadivasesupi tathevāti. Evaṃ so pañcābhiññatāya dūraṃ gantvāpi āharati, te pana na khādanti.

时光流逝，难陀贤者心想：“我应该先把采摘到的果实给父母吃。”于是他先行一步，每日清晨便从前一两日采摘过的地方，随意采些果实给父母吃。他们吃完后漱口，便开始守布萨。而索那贤者则去往远处，采摘到极其甜美、完全成熟的果实献上。这时，他们对他说：“孩子，你弟弟拿来的果实我们早上已经吃了，并已开始守布萨，现在不需要了。”因此，他带回的果实未能被享用而坏掉了，第二天也是如此。就这样，即使他凭借五神通(pañcābhiññā)远行采摘，他们也不吃。

Atha mahāsatto cintesi – ‘‘mātāpitaro me sukhumālā, nando ca yāni vā tāni vā apakkaduppakkāni phalāphalāni āharitvā khādāpeti, evaṃ sante ime na cīraṃ pavattissanti, vāressāmi na’’nti. Atha naṃ so āmantetvā ‘‘nanda, ito paṭṭhāya phalāphalaṃ āharitvā mamāgamanaṃ paṭimānehi, ubhopi ekatova khādāpessāmā’’ti āha. So evaṃ vuttepi attano puññaṃ paccāsīsanto na tassa vacanamakāsi. Mahāsatto ‘‘nando mama vacanaṃ akaronto ayuttaṃ karoti, palāpessāmi naṃ, tato ekakova mātāpitaro paṭijaggissāmī’’ti cintetvā ‘‘nanda, tvaṃ anovādako paṇḍitānaṃ vacanaṃ na karosi, ahaṃ jeṭṭho, mātāpitaro mameva bhāro, ahameva nesaṃ paṭijaggissāmi, tvaṃ idha vasituṃ na lacchasi, aññattha yāhī’’ti tassa accharaṃ pahari.

于是大士心想：“我的父母娇弱，难陀拿来生的或未熟好的果实给他们吃，这样下去他们将无法长久维持，我必须制止他。”于是他唤来难陀说：“难陀，从今以后，你采摘果实后要等我回来，我们俩再一起给他们吃。”即使如此，难陀仍期望自己的福报，不听他的话。大士心想：“难陀不听我的话，做得不当，我将驱逐他，然后独自照料父母。”于是对他说：“难陀，你不听劝告，不听贤者的话。我是兄长，父母是我的责任，我来照料他们，你不能住在这里，到别处去吧。”说完便呵斥了他。

So tena palāpito tassa santike ṭhātuṃ asakkonto taṃ vanditvā mātāpitaro upasaṅkamitvā tamatthaṃ ārocetvā attano paṇṇasālaṃ pavisitvā kasiṇaṃ oloketvā taṃ divasameva pañca abhiññāyo aṭṭha samāpattiyo nibbattetvā cintesi – ‘‘ahaṃ sīnerupādato ratanavālukā āharitvā mama bhātu paṇṇasālāya pariveṇe okiritvā bhātaraṃ khamāpetuṃ pahomi, evampi na sobhissati, anotattato udakaṃ āharitvā mama bhātu paṇṇasālāya pariveṇe osiñcitvā bhātaraṃ khamāpetuṃ pahomi, evampi na sobhissati, sace me bhātaraṃ devatānaṃ vasena khamāpeyyaṃ, cattāro ca mahārājāno sakkañca ānetvā bhātaraṃ khamāpetuṃ pahomi, evampi na sobhissati[Pg.334], sakalajambudīpe manojaṃ aggarājānaṃ ādiṃ katvā rājāno ānetvā khamāpessāmi, evaṃ sante mama bhātu guṇo sakalajambudīpe avattharitvā gamissati, candimasūriyo viya paññāyissatī’’ti. So tāvadeva iddhiyā gantvā brahmavaḍḍhananagare tassa rañño nivesanadvāre otaritvā ṭhito ‘‘eko kira vo tāpaso daṭṭhukāmo’’ti rañño ārocāpesi. Rājā ‘‘kiṃ pabbajitassa mayā diṭṭhena, āhāratthāya āgato bhavissatī’’ti bhattaṃ pahiṇi, so bhattaṃ na icchi. Taṇḍulaṃ pahiṇi, taṇḍulaṃ na icchi. Vatthāni pahiṇi, vatthāni na icchi. Tambūlaṃ pahiṇi, tambūlaṃ na icchi. Athassa santike dūtaṃ pesesi, ‘‘kimatthaṃ āgatosī’’ti. So dūtena puṭṭho ‘‘rājānaṃ upaṭṭhahituṃ āgatomhī’’ti āha. Rājā taṃ sutvā ‘‘bahū mama upaṭṭhākā, attanova tāpasadhammaṃ karotū’’ti pesesi. So taṃ sutvā ‘‘ahaṃ tumhākaṃ attano balena sakalajambudīpe rajjaṃ gahetvā dassāmī’’ti āha.

他被兄长驱逐后，无法在他面前待下去，便向父母顶礼，禀告了此事，随后回到自己的草庵中。他观遍处(kasiṇa)，当天便生起了五神通和八定。于是心想：“我若从须弥山(Sineru)脚下取来宝沙，撒在兄长草庵周围，以此向他道歉，亦不为佳；我若从阿耨达池(Anotatta)取水，泼洒在兄长草庵周围，以此向他道歉，亦不为佳；即使我让诸天神来助我向兄长道歉，请来四大天王和帝释天(Sakka)，以此向他道歉，亦不为佳；不如我召集整个瞻部洲(Jambudīpa)的国王，以摩诺王(Manoja)为首，让他们来助我道歉，如此我兄长的美德将传遍整个瞻部洲，如日月般为人所知。”想到此处，他立刻以神通前往梵增城(Brahmavaḍḍhana)，降落在国王住所的门口站立，让人禀告国王：“有一位苦行者想要见您。”国王说：“我见出家之人有何用？大概是来乞食的吧。”于是送去食物，他不接受；送去米，他亦不接受；送去衣服，他拒绝；送去槟榔，他同样不收。国王于是派使者去问他：“你来此是为了什么？”使者问他时，他回答：“我是来侍奉国王的。”国王听后说：“我的侍从众多，你还是专心修行自己的苦行法吧。”他听后说：“我能凭借自己的力量，为您取得整个瞻部洲的王权。”

Taṃ sutvā rājā cintesi – ‘‘pabbajitā nāma paṇḍitā, kiñci upāyaṃ jānissantī’’ti taṃ pakkosāpetvā āsane nisīdāpetvā vanditvā ‘‘bhante, tumhe kira mayhaṃ sakalajambudīparajjaṃ gahetvā dassathā’’ti pucchi. ‘‘Āma mahārājā’’ti. ‘‘Kathaṃ gaṇhissathā’’ti? ‘‘Mahārāja, antamaso khuddakamakkhikāya pivanamattampi lohitaṃ kassaci anuppādetvā tava dhanacchedaṃ akatvā attano iddhiyāva gahetvā dassāmi, apica kevalaṃ papañcaṃ akatvā ajjeva nikkhamituṃ vaṭṭatī’’ti. So tassa vacanaṃ saddahitvā senaṅgaparivuto nagarā nikkhami. Sace senāya uṇhaṃ hoti, nandapaṇḍito attano iddhiyā chāyaṃ katvā sītaṃ karoti, deve vassante senāya upari vassituṃ na deti, sītaṃ vā uṇhaṃ vā vāreti, magge khāṇukaṇṭakādayo sabbaparissaye antaradhāpeti, maggaṃ kasiṇamaṇḍalaṃ viya samaṃ katvā sayaṃ ākāse cammakhaṇḍaṃ pattharitvā pallaṅkena nisinno senāya parivuto gacchati.

国王听后心想：“出家者皆有智慧，应知某些办法。”于是召见了他，请他坐下，行礼后问道：“尊者，听说您要助我取得整个瞻部洲的王权？”答：“是的，大王。”问：“您将如何取得？”答：“大王，甚至不让一只小苍蝇吸到一滴血，更不会耗费您的财富。我将以神通力取得后交给您。而且无需多费口舌，今日便该出发了。”国王相信了他的话，便带着军队出城。若军队感到炎热，难陀贤者便以神通制造阴凉，使其降温；下雨时，不让雨淋到军队；能阻挡寒冷或炎热；路上有树桩、荆棘等所有障碍，皆令其消失；将道路弄得像遍处圆盘般平整。他自己则在空中铺开一块皮垫，盘腿而坐，被军队围绕着前进。

Evaṃ senaṃ ādāya paṭhamaṃ kosalaraṭṭhaṃ gantvā nagarassāvidūre khandhāvāraṃ nivāsāpetvā ‘‘yuddhaṃ vā no detu setacchattaṃ vā’’ti kosalarañño dūtaṃ pāhesi. So kujjhitvā ‘‘kiṃ ahaṃ na rājā’’ti ‘‘yuddhaṃ dammī’’ti senāya purakkhato nikkhami. Dve senā yujjhituṃ ārabhiṃsu. Nandapaṇḍito dvinnampi antare attano nisīdanaṃ ajinacammaṃ mahantaṃ katvā pasāretvā dvīhipi [Pg.335] senāhi khittasare cammeneva sampaṭicchi. Ekasenāyapi koci kaṇḍena viddho nāma natthi, hatthagatānaṃ pana kaṇḍānaṃ khayena dvepi senā nirussāhā aṭṭhaṃsu. Nandapaṇḍito manojarājassa santikaṃ gantvā ‘‘mā bhāyi, mahārājā’’ti assāsetvā kosalassa santikaṃ gantvā ‘‘mahārāja, mā bhāyi, natthi te paripantho, tava rajjaṃ taveva bhavissati, kevalaṃ manojarañño vasavattī hohī’’ti āha. So tassa saddahitvā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Atha naṃ manojassa santikaṃ netvā ‘‘mahārāja, kosalarājā te vase vattati, imassa rajjaṃ imasseva hotū’’ti āha. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā taṃ attano vase vattetvā dve senā ādāya aṅgaraṭṭhaṃ gantvā aṅgaṃ gahetvā tato magadharaṭṭhanti etenupāyena sakalajambudīpe rājāno attano vase vattetvā tato tehi parivuto brahmavaḍḍhananagarameva gato. Rajjaṃ gaṇhanto panesa sattannaṃ saṃvaccharānaṃ upari sattadivasādhikehi sattamāsehi gaṇhi. So ekekarājadhānito nānappakāraṃ khajjabhojanaṃ āharāpetvā ekasatarājāno gahetvā tehi saddhiṃ sattāhaṃ mahāpānaṃ pivi.

于是，他率领军队首先前往憍萨罗国，在离城不远的地方安营扎寨，并派遣使者去见憍萨罗国王，说：“要么与我们开战，要么交出白伞盖。”国王恼怒地说：“难道我不是国王吗？我与你开战！”于是率领军队出城。两军开始交战。难陀贤者在两军之间，将自己的鹿皮坐垫变得巨大并铺展开来，接住了两方军队射出的箭矢。双方军队中无一人中箭，但由于箭矢耗尽，两军都无心恋战而停下。难陀贤者来到摩诺王(Manoja)面前安慰说：“大王不要害怕。”又到憍萨罗王面前说：“大王不要害怕，您不会有危险，您的王国仍旧是您的，只需归附于摩诺王即可。”憍萨罗王相信了他的话，应道：“好的。”然后难陀带憍萨罗王去见摩诺王，说：“大王，憍萨罗王已在您的掌控之中，这个王国还是归他所有吧。”摩诺王应道：“好的。”接受了这个安排，使憍萨罗王成为自己的附庸。接着，他率领两支军队前往鸯伽国(Aṅga)，征服鸯伽国后，又向摩揭陀国进军。他用这种方法使整个瞻部洲的国王都归于自己麾下，然后在众王的簇拥下回到了梵增城。他征服这些王国总共用了七年七个月零七天。他从每个王都带来各种各样的食物，召集一百零一位国王，与他们一同举行了七天的大宴饮。

Nandapaṇḍito ‘‘yāva rājā sattāhaṃ issariyasukhaṃ anubhoti, tāvassa attānaṃ na dassessāmī’’ti uttarakurumhi piṇḍāya caritvā himavante kañcanaguhādvāre sattāhaṃ vasi. Manojopi sattame divase attano mahantaṃ sirivibhavaṃ oloketvā ‘‘ayaṃ yaso na mayhaṃ mātāpitūhi, na aññehi dinno, nandatāpasaṃ nissāya uppanno, taṃ kho pana me apassantassa ajja sattamo divaso, kahaṃ nu kho me yasadāyako’’ti nandapaṇḍitaṃ sari. So tassa anussaraṇabhāvaṃ ñatvā āgantvā purato ākāse aṭṭhāsi. Rājā taṃ disvā cintesi – ‘‘ahaṃ imassa tāpasassa devatābhāvaṃ vā manussabhāvaṃ vā na jānāmi, sace esa manusso bhaveyya, sakalajambudīparajjaṃ etasseva dassāmi. Atha devo, sakkāramassa karissāmī’’ti. So taṃ vīmaṃsanto paṭhamaṃ gāthamāha –

难陀智者心想：“国王享受七天王权之乐期间，我不向他现身。”于是在北俱卢洲(Uttarakuru)乞食后，便在雪山(Himavanta)的黄金窟(Kañcanaguhā)门前住了七天。到了第七天，摩诺迦(Manoja)王看到自己显赫的荣华富贵，心想：“这荣耀不是我父母给的，也不是别人给的，是依靠难陀苦行者才得到的。如今已是第七天没见到我的荣耀赐予者了，他究竟在哪里呢？”便忆念起难陀智者。智者知道他在思念自己，就来到他面前，在空中站立。国王见了心想：“我不知道这位苦行者是天神还是凡人。如果他是凡人，我就把整个瞻部洲(Jambudīpa)的王权都给他；如果是天神，我就向他致敬。”他为了试探，便说出第一首偈颂：

92.

92.

‘‘Devatā nuti gandhabbo, adu sakko purindado;

Manussabhūto iddhimā, kathaṃ jānemu taṃ maya’’nti.

“你是天神，还是乾闼婆(gandhabba)？抑或是帝释(Sakka)，富兰陀(Purindada)？是具神通的人，我们如何能知道你呢？”

So tassa vacanaṃ sutvā sabhāvameva kathento dutiyaṃ gāthamāha –

他听了这话后，便如实地说了第二首偈颂：

93.

93.

‘‘Nāpi [Pg.336] devo na gandhabbo, nāpi sakko purindado;

Manussabhūto iddhimā, evaṃ jānāhi bhāradhā’’ti.

“我既非天神，亦非乾闼婆，亦非帝释、富兰陀。婆罗陀(Bhāradha)，你当知晓，我是具神通的人。”

Tattha bhāradhāti raṭṭhabhāradhāritāya naṃ evaṃ ālapati.

此中，“婆罗陀”是因他承担国家重任而如此称呼他。

Taṃ sutvā rājā ‘‘manussabhūto kirāyaṃ mayhaṃ evaṃ bahupakāro, mahantena yasena naṃ santappessāmī’’ti cintetvā āha –

国王听了之后心想：“此人竟是凡人，却对我如此多助益，我当以大荣耀来使他满足。”于是说道：

94.

94.

‘‘Katarūpamidaṃ bhoto, veyyāvaccaṃ anappakaṃ;

Devamhi vassamānamhi, anovassaṃ bhavaṃ akā.

“尊者，这是何等不小的帮助！天降雨时，您使之无雨。

95.

95.

‘‘Tato vātātape ghore, sītacchāyaṃ bhavaṃ akā;

Tato amittamajjhesu, saratāṇaṃ bhavaṃ akā.

“于酷烈风热中，您化作清凉荫蔽；于敌人之中，您化作箭矢的庇护。

96.

96.

‘‘Tato phītāni raṭṭhāni, vasino te bhavaṃ akā;

Tato ekasataṃ khatye, anuyante bhavaṃ akā.

“您使繁荣的国土，归顺于我；您使一百位刹帝利，成为我的随从。

97.

97.

‘‘Patītāssu mayaṃ bhoto, vada taṃ bhañjamicchasi;

Hatthiyānaṃ assarathaṃ, nāriyo ca alaṅkatā;

Nivesanāni rammāni, mayaṃ bhoto dadāmase.

“尊者，我们对您心悦诚服，请说您想要什么赏赐。象乘、马车、盛装的美女，以及悦意的住所，我们都将献给您。

98.

98.

‘‘Atha vaṅge vā magadhe, mayaṃ bhoto dadāmase;

Atha vā assakāvantī, sumanā damma te mayaṃ.

“无论是鸯伽(Vaṅga)国或摩揭陀(Magadha)国，我们都将献给您；无论是阿湿波(Assaka)国或阿槃提(Avanti)国，我们都乐意献给您。”

99.

99.

‘‘Upaḍḍhaṃ vāpi rajjassa, mayaṃ bhoto dadāmase;

Sace te attho rajjena, anusāsa yadicchasī’’ti.

“甚至半个王国，我们都将献给您；如果您需要整个王国，请尽管吩咐。”

Tattha katarūpamidanti katasabhāvaṃ. Veyyāvaccanti kāyaveyyāvatikakammaṃ. Anovassanti avassaṃ, yathā devo na vassati, tathā katanti attho. Sītacchāyanti sītalaṃ chāyaṃ. Vasino teti te raṭṭhavāsino amhākaṃ vasavattino. Khatyeti khattiye, aṭṭhakathāyaṃ pana ayameva pāṭho. Patītāssu mayanti tuṭṭhā mayaṃ. Vada taṃ bhañjamicchasīti bhañjanti ratanassetaṃ nāmaṃ, varaṃ te dadāmi, yaṃ ratanaṃ icchasi, taṃ vadehīti attho. ‘‘Hatthiyāna’’ntiādīhi sarūpato taṃ taṃ ratanaṃ dasseti [Pg.337] . Assakāvantīassakaraṭṭhaṃ vā avantiraṭṭhaṃ vā. Rajjenāti sacepi te sakalajambudīparajjena attho, tampi te datvā ahaṃ phalakāvudhahattho tumhākaṃ rathassa purato gamissāmīti dīpeti. Yadicchasīti etesu mayā vuttappakāresu yaṃ icchasi, taṃ anusāsa āṇāpehīti.

此中，“此是何等”(katarūpamidaṃ)意为“是何种”(katasabhāvaṃ)。“帮助”(veyyāvaccaṃ)指身体方面的劳作。“使之无雨”(anovassaṃ)意为使之不降雨，即做得如同天不降雨一般。“凉荫”(sītacchāyaṃ)即清凉的荫蔽。“归顺于我”(vasino te)意为那些国家的居民，皆归我管辖。“刹帝利”(khatye)即刹帝利，在义注(aṭṭhakathā)中也是这个读法。“我们心悦诚服”(patītāssu mayaṃ)意为我们感到满意。“请说您想要什么赏赐”(vada taṃ bhañjamicchasi)意为“赏赐”(bhañjaṃ)是宝物的名称，意思是“我给你赏赐，你想要什么宝物，就说出来吧”。“象乘”(hatthiyānaṃ)等词，是具体地展示各种宝物。“阿湿波、阿槃提”(assakāvantī)指阿湿波国或阿槃提国。“以王国”(rajjena)意为“即使你想要整个瞻部洲(jambudīpa)的王国，我也可以给你，并手持盾牌武器走在你的战车前面”。“随你所愿”(yadicchasi)意为“在我所说的这些当中，你想要什么，就下令吩咐吧”。

Taṃ sutvā nandapaṇḍito attano adhippāyaṃ āvikaronto āha –

难陀智者听了之后，便表明了自己的心意说：

100.

100.

‘‘Na me atthopi rajjena, nagarena dhanena vā;

Athopi janapadena, attho mayhaṃ na vijjatī’’ti.

“我于王权、城市或财富皆无所需，于国土亦无所需，我实无所求。”

‘‘Sace te mayi sineho atthi, ekaṃ me vacanaṃ karohī’’ti vatvā gāthādvayamāha –

他说：“你若对我心存善意，就请答应我一件事。”然后说了两首偈颂：

101.

101.

‘‘Bhotova raṭṭhe vijite, araññe atthi assamo;

Pitā mayhaṃ janettī ca, ubho sammanti assame.

“在您所征服的国土中，林间有一处阿兰若；我的父亲和母亲，二人都住在那阿兰若中。

102.

102.

‘‘Tesāhaṃ pubbācariyesu, puññaṃ na labhāmi kātave;

Bhavantaṃ ajjhāvaraṃ katvā, soṇaṃ yācemu saṃvara’’nti.

“我无法为我的双亲——最初的导师——行作功德；愿以您为依怙，我们去请求索那(Soṇa)的谅解。”

Tattha raṭṭheti rajje. Vijiteti āṇāpavattiṭṭhāne. Assamoti himavantāraññe eko assamo atthi. Sammantīti tasmiṃ assame vasanti. Tesāhanti tesu ahaṃ. Kātaveti vattapaṭivattaphalāphalāharaṇasaṅkhātaṃ puññaṃ kātuṃ na labhāmi, bhātā me soṇapaṇḍito nāma mamekasmiṃ aparādhe mā idha vasīti maṃ palāpesi. Ajjhāvaranti adhiāvaraṃ te mayaṃ bhavantaṃ saparivāraṃ katvā soṇapaṇḍitaṃ saṃvaraṃ yācemu, āyatiṃ saṃvaraṃ yācāmāti attho. ‘‘Yācemimaṃ vara’’ntipi pāṭho, mayaṃ tayā saddhiṃ soṇaṃ yāceyyāma khamāpeyyāma, imaṃ varaṃ tava santikā gaṇhāmīti attho.

此中，“国土”(raṭṭhe)指王国。“所征服的”(vijite)指权力所及之处。“阿兰若”(assamo)指雪山(Himavanta)林中有一处阿兰若。“住”(sammanti)指住在那个阿兰若。“我为他们”(tesāhaṃ)指我为他们。“行作”(kātave)指我无法去做服侍、带回林果等功德，我的弟弟索那(Soṇa)智者因我一桩过错，对我说“不要住在这里”，便将我赶走。“依怙”(ajjhāvaraṃ)意为“我们以您及您的随从为依靠，去请求索那智者予以克制”，即请求他将来能克制自己。“我们请求此恩典”(yācemimaṃ varaṃ)是另一种读法，意为“我们要与您一起去请求索那，求得他的原谅，我从您这里得到这个恩典”。

Atha naṃ rājā āha –

于是国王对他说：

103.

103.

‘‘Karomi te taṃ vacanaṃ, yaṃ maṃ bhaṇasi brāhmaṇa;

Etañca kho no akkhāhi, kīvanto hontu yācakā’’ti.

“婆罗门，你对我说的话，我必会做到；但也请告诉我，请求者会有多少人？”

Tattha [Pg.338] karomīti ahaṃ sakalajambudīparajjaṃ dadamāno ettakaṃ kiṃ na karissāmi, karomīti vadati. Kīvantoti kittakā.

此中，“我必会做到”(karomi)是说：“我连整个瞻部洲(Jambudīpa)的王权都能给予，这么点事怎么会不做呢？因此说‘我必会做到’。”“多少人”(kīvanto)意为“有多少”。

Nandapaṇḍito āha –

难陀智者说：

104.

104.

‘‘Parosataṃ jānapadā, mahāsālā ca brāhmaṇā;

Ime ca khattiyā sabbe, abhijātā yasassino;

Bhavañca rājā manojo, alaṃ hessanti yācakā’’ti.

“百余名地方人士，以及大富婆罗门；所有这些出身高贵、声名显赫的刹帝利；还有您，摩诺迦(Manoja)王——这些人作为请求者就足够了。”

Tattha jānapadāti gahapatī. Mahāsālā ca brāhmaṇāti sārappattā brāhmaṇā ca parosatāyeva. Alaṃ hessantīti pariyattā bhavissanti. Yācakāti mamatthāya soṇapaṇḍitassa khamāpakā.

此中，“地方人士”(jānapadā)指居士。“大富婆罗门”(mahāsālā brāhmaṇā)指已达精髓的婆罗门，也有一百多人。“足够了”(alaṃ hessanti)意为将是充足的。“请求者”(yācakā)指为了我的缘故而请求索那(Soṇa)智者原谅的人。

Atha naṃ rājā āha –

于是国王对他说：

105.

105.

‘‘Hatthī asse ca yojentu, rathaṃ sannayha sārathi;

Ābandhanāni gaṇhātha, pādāsussārayaddhaje;

Assamaṃ taṃ gamissāmi, yattha sammati kosiyo’’ti.

“去备好大象和马匹，御者，备好你的战车！拿上系具，在旗杆上升起旗帜！我将前往拘尸迦(Kosiyo)所住的阿兰若。”

Tattha yojentūti hatthārohā hatthī, assārohā ca asse kappentu. Rathaṃ sannayha sārathīti sammasārathi tvampi rathaṃ sannayha. Ābandhanānīti hatthiassarathesu ābandhitabbāni bhaṇḍāni ca gaṇhatha. Pādāsussārayaddhajeti rathe ṭhapitadhajapādāsu dhaje ussārayantu ussāpentu. Kosiyoti yasmiṃ assame kosiyagotto vasatīti.

此中，“备好”(yojentu)指象师备好大象，马师备好马匹。“御者，备好战车”(rathaṃ sannayha sārathi)指“喂，御者，你也备好战车”。“系具”(ābandhanāni)指拿上应系于象、马、车上的物品。“在旗杆上升起旗帜”(pādāsussārayaddhaje)指在安于车上的旗杆上升起旗帜。“拘尸迦”(kosiyo)指拘尸迦(Kosiyagotta)种姓所住的阿兰若。

106.

106.

‘‘Tato ca rājā pāyāsi, senāya caturaṅginī;

Agamā assamaṃ rammaṃ, yattha sammati kosiyo’’ti. – ayaṃ abhisambuddhagāthā;

“于是国王率四种兵出发，前往拘尸迦(Kosiyo)所住的悦意阿兰若。”——此为圆满觉者所说偈。

Tattha tato cāti, bhikkhave, evaṃ vatvā tato so rājā ekasatakhattiye gahetvā mahatiyā senāya parivuto nandapaṇḍitaṃ purato katvā nagarā nikkhami. Caturaṅgīnīti caturaṅginiyā senāya agamāsi, antaramagge vattamānopi avassaṃ gāmitāya evaṃ vutto. Catuvīsatiakkhobhaṇisaṅkhātena balakāyena saddhiṃ maggaṃ paṭipannassa tassa nandapaṇḍito iddhānubhāvena aṭṭhusabhavitthataṃ maggaṃ samaṃ māpetvā [Pg.339] ākāse cammakhaṇḍaṃ pattharitvā tattha pallaṅkena nisīditvā senāya parivuto alaṅkatahatthikkhandhe nisīditvā gacchantena raññā saddhiṃ dhammayuttakathaṃ kathento sītauṇhādiparissaye vārento agamāsi.

比丘们，国王说了这话后，就带着一百名刹帝利，为大军所围绕，让难陀智者走在前面，从城里出发。“四军”是指他率领着四兵种组成的军队前进，即使在路途中，也一定会到达目的地，所以这样说。当国王与号称二十四阿克阇尼（akkhobhaṇi）的军队一同赶路时，难陀智者以神通力将八头公牛并列之宽的道路修整平坦，在空中铺开一块皮革，在那里结跏趺坐，与坐在装饰华丽的大象背上、为军队所围绕而前进的国王谈论法义，遮挡寒冷暑热等危难，就这样前进。

Athassa assamaṃ pāpuṇanadivase soṇapaṇḍito ‘‘mama kaniṭṭhassa atirekasattamāsasattadivasādhikāni satta vassāni nikkhantassā’’ti āvajjetvā ‘‘kahaṃ nu kho so etarahī’’ti dibbena cakkhunā olokento ‘‘catuvīsatiakkhobhaṇiparivārena saddhiṃ ekasatarājāno gahetvā mamaññeva khamāpetuṃ āgacchatī’’ti disvā cintesi – ‘‘imehi rājūhi ceva parisāhi ca mama kaniṭṭhassa bahūni pāṭihāriyāni diṭṭhāni, mamānubhāvaṃ ajānitvā ‘ayaṃ kūṭajaṭilo attano pamāṇaṃ na jānāti, amhākaṃ ayyena saddhiṃ payojesī’ti maṃ vambhentā kathentā avīciparāyaṇā bhaveyyuṃ, iddhipāṭihāriyaṃ nesaṃ dassessāmī’’ti. So caturaṅgulamattena aṃsaṃ aphusantaṃ ākāse kājaṃ ṭhapetvā anotattato udakaṃ āharituṃ rañño avidūre ākāsena pāyāsi. Nandapaṇḍito taṃ āgacchantaṃ disvā attānaṃ dassetuṃ avisahanto nisinnaṭṭhāneyeva antaradhāyitvā palāyitvā himavantaṃ pāvisi. Manojarājā pana taṃ ramaṇīyena isivesena tathā āgacchantaṃ disvā gāthamāha –

那时，在索那（Soṇa）智者到达其精舍的那天，他思惟到：“我的弟弟出家已满七年又七个月零七天。”便以天眼观察：“他现在在哪里呢？”他看见弟弟正带着一百位国王和二十四阿克阇尼（akkhobhaṇi）的随从前来向自己求恕，便心想：“这些国王和随从曾见过我弟弟展现诸多神通，却不知我的威德，一定会轻蔑地说：‘这狡诈的结发修行者不自量力，竟敢和我们的尊主较量。’这样他们死后必将堕入阿鼻地狱。我要向他们显示神通威力。”于是他在距离国王不远处腾空而起，将扁担置于空中，与肩膀相隔四指宽而不触及，准备前往阿耨达池（Anotatta）取水。难陀智者见他前来，不敢现身，当即从座位上隐身消失，逃往雪山。摩诺阇（Manoja）王见他以如此美好的仙人姿态前来，便说了偈颂：

107.

107.

‘‘Kassa kādambayo kājo, vehāsaṃ caturaṅgulaṃ;

Aṃsaṃ asamphusaṃ eti, udahārāya gacchato’’ti.

“谁的这咖丹巴（kadamba）木扁担，为取水者行进时，于空中离肩四指，不触其肩而行？”

Tattha kādambayoti kadambarukkhamayo. Aṃsaṃ asamphusaṃ etīti aṃsaṃ asamphusanto sayameva āgacchati. Udahārāyāti udakaṃ āharituṃ gacchantassa kassa esa kājo evaṃ eti, ko nāma tvaṃ, kuto vā āgacchasīti.

此处“咖丹巴木”（kādambayo）指咖丹巴树所制。“不触其肩而行”（Aṃsaṃ asamphusaṃ eti）是指它不触及肩膀，自行前来。“为取水者”（Udahārāya）是指为取水而行的人，（国王问他）：“这是谁的扁担，为何这样行进？你叫什么名字？从哪里来？”

Evaṃ vutte mahāsatto gāthādvayamāha –

被这样问后，大士说了两首偈颂：

108.

108.

‘‘Ahaṃ soṇo mahārāja, tāpaso sahitabbato;

Bharāmi mātāpitaro, rattindivamatandito.

“大王，我是索那，一位持守誓愿的苦行者；我日夜不懈地奉养父母。”

109.

109.

‘‘Vane phalañca mūlañca, āharitvā disampati;

Posemi mātāpitaro, pubbe katamanussara’’nti.

“大王，我从林中采来果实与根茎，以此奉养父母，忆念着他们往昔的恩德。”

Tattha [Pg.340] sahitabbatoti sahitavato sīlācārasampanno eko tāpaso ahanti vadati. Bharāmīti posemi. Atanditoti analaso hutvā. Pubbe katamanussaranti tehi pubbe kataṃ mayhaṃ guṇaṃ anussarantoti.

此处“持守誓愿”（sahitabbato）是说：我是一位具足戒行、持守誓愿的苦行者。“奉养”（Bharāmi）即养育。“不懈怠”（atandito）即不懒惰。“忆念往昔所行”（Pubbe katamanussaran）是指忆念他们（父母）过去对我所施的恩惠。

Taṃ sutvā rājā tena saddhiṃ vissāsaṃ kattukāmo anantaraṃ gāthamāha –

国王听后，想要与他建立信任，便接着说了以下偈颂：

110.

110.

‘‘Icchāma assamaṃ gantuṃ, yattha sammati kosiyo;

Maggaṃ no soṇa akkhāhi, yena gacchemu assama’’nti.

“我们想去拘尸迦（Kosiyo）所住的精舍；索那，请为我们指示道路，以便我们能去到那精舍。”

Tattha assamanti tumhākaṃ assamapadaṃ.

此处“精舍”（assamaṃ）是指你们的精舍之地。

Atha mahāsatto attano ānubhāvena assamapadagāmimaggaṃ māpetvā gāthamāha –

于是，大士以自己的威力，化现出一条通往精舍的道路，然后说了这首偈颂：

111.

111.

‘‘Ayaṃ ekapadī rāja, yenetaṃ meghasannibhaṃ;

Koviḷārehi sañchannaṃ, ettha sammati kosiyo’’ti.

“大王，此乃一条小径，通往那如云朵般、为科维拉（Koviḷāra）树所覆盖之处；拘尸迦就住在那儿。”

Tassattho – mahārāja, ayaṃ ekapadiko jaṅghamaggo, iminā gacchatha, yena disābhāgena etaṃ meghavaṇṇaṃ supupphitakoviḷārasañchannaṃ vanaṃ dissati, ettha mama pitā kosiyagotto vasati, etassa so assamoti.

其义为：大王，这是一条只能步行的小径，请沿着此路前行。在你们能看到那片如云彩般、为盛开的科维拉花所覆盖的森林的方向，我的父亲，拘尸迦族姓者，就住在那儿，那里便是他的精舍。

112.

112.

‘‘Idaṃ vatvāna pakkāmi, taramāno mahāisi;

Vehāse antalikkhasmiṃ, anusāsitvāna khattiye.

“如此教诫刹帝利，大仙言毕，急速离去，行于虚空之中。”

113.

113.

‘‘Assamaṃ parimajjitvā, paññāpetvāna āsanaṃ;

Paṇṇasālaṃ pavisitvā, pitaraṃ patibodhayi.

“打扫精舍已，铺设好座位；进入茅舍后，将父亲唤醒。”

114.

114.

‘‘Ime āyanti rājāno, abhijātā yasassino;

Assamā nikkhamitvāna, nisīda tvaṃ mahāise.

“这些高贵且声名显赫的国王们来了；大仙，请您从精舍出来就座。”

115.

115.

‘‘Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, taramāno mahāisi;

Assamā nikkhamitvāna, sadvāramhi upāvisī’’ti. – imā abhisambuddhagāthā;

“听闻此言后，大仙急速地从精舍出来，坐在门口。”——此等为圆满觉悟者所说之偈。

Tattha [Pg.341] pakkāmīti anotattaṃ agamāsi. Assamaṃ parimajjitvāti, bhikkhave, so isi vegena anotattaṃ gantvā pānīyaṃ ādāya tesu rājūsu assamaṃ asampattesuyeva āgantvā pānīyaghaṭe pānīyamāḷake ṭhapetvā ‘‘mahājano pivissatī’’ti vanakusumehi vāsetvā sammajjaniṃ ādāya assamaṃ sammajjitvā paṇṇasāladvāre pitu āsanaṃ paññāpetvā pavisitvā pitaraṃ jānāpesīti attho. Upāvisīti uccāsane nisīdi.

其中“离去”（pakkāmi）是指前往阿耨达池（Anotatta）。“打扫精舍”（Assamaṃ parimajjitvā）：比丘们，那位仙人急速前往阿耨达池取了水，在那些国王还没到达精舍时，就已经回来，将水放在水罐和饮水棚里，心想：“让大众饮用。”他用林中的花熏香后，拿起扫帚打扫精舍，在茅舍门口为父亲准备好座位，然后进去告知父亲。此即其义。“就座”（Upāvisi）是指坐在高座上。

Bodhisattassa mātā pana tassa pacchato nīcaṭṭhāne ekamantaṃ nisīdi. Mahāsatto nīcāsane nisīdi. Nandapaṇḍitopi bodhisattassa anotattato pānīyaṃ ādāya assamaṃ āgatakāle rañño santikaṃ āgantvā assamassa avidūre khandhāvāraṃ nivāsesi. Atha rājā nhatvā sabbālaṅkārapaṭimaṇḍito ekasatarājaparivuto nandapaṇḍitaṃ gahetvā mahantena sirisobhaggena bodhisattaṃ khamāpetuṃ assamaṃ pāvisi. Atha naṃ tathā āgacchantaṃ bodhisattassa pitā disvā bodhisattaṃ pucchi, sopissa ācikkhi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

菩萨的母亲在他身后较低的位置坐在一旁。大士坐在低座上。在菩萨从阿耨达池取水回到精舍时，难陀智者也来到国王那里，在精舍不远处扎营。之后，国王沐浴完毕，以一切饰品庄严其身，为一百位国王所围绕，带着难陀智者，以盛大的威仪进入精舍，请求菩萨宽恕。菩萨的父亲见他如此前来，便问菩萨，菩萨也向他说明。为阐明此义，导师（佛陀）说：

116.

116.

‘‘Tañca disvāna āyantaṃ, jalantaṃriva tejasā;

Khatyasaṅghaparibyūḷhaṃ, kosiyo etadabravi.

“见他前来，威光赫赫如燃烧之火，为刹帝利众所围绕，拘尸迦（Kosiyo）如是说：”

117.

117.

‘‘Kassa bherī mudiṅgā ca, saṅkhā paṇavadindimā;

Purato paṭipannāni, hāsayantā rathesabhaṃ.

“谁的大鼓、小鼓、海螺、手鼓与铜钹，列于前方行进，令车乘中的英雄心生欢喜？”

118.

118.

‘‘Kassa kañcanapaṭṭena, puthunā vijjuvaṇṇinā;

Yuvā kalāpasannaddho, ko eti siriyā jalaṃ.

“是哪位佩戴箭袋的青年，系着宽阔如电光的金带，如此光彩照人地前来？”

119.

119.

‘‘Ukkāmukhapahaṭṭhaṃva, khadiraṅgārasannibhaṃ;

Mukhañca rucirā bhāti, ko eti siriyā jalaṃ.

“其面容光洁明亮，犹如刚出熔炉之金，又如佉陀罗（khadira）木炭，是谁如此光彩照人地前来？”

120.

120.

‘‘Kassa paggahitaṃ chattaṃ, sasalākaṃ manoramaṃ;

Ādiccaraṃsāvaraṇaṃ, ko eti siriyā jalaṃ.

“为谁高举着这悦意的有骨伞盖，能遮蔽太阳的光芒？是谁如此光彩照人地前来？”

121.

121.

‘‘Kassa aṅgaṃ pariggayha, vālabījanimuttamaṃ;

Caranti varapuññassa, hatthikkhandhena āyato.

“是谁骑象而来，具最上福德？侍者们为他执持着最上的白拂。”

122.

122.

‘‘Kassa [Pg.342] setāni chattāni, ājānīyā ca vammitā;

Samantā parikīrenti, ko eti siriyā jalaṃ.

“为谁高擎着白伞，又有披甲的纯种良马四方围绕？是谁如此光彩照人地前来？”

123.

123.

‘‘Kassa ekasataṃ khatyā, anuyantā yasassino;

Samantānupariyanti, ko eti siriyā jalaṃ.

“是谁有一百位声名显赫的刹帝利随从，于四周随行护卫？是谁如此光彩照人地前来？”

124.

124.

‘‘Hatthiassarathapatti, senā ca caturaṅginī;

Samantānupariyanti, ko eti siriyā jalaṃ.

“象、马、车、步四支军队，于四周随行护卫，这是谁的军队？是谁如此光彩照人地前来？”

125.

125.

‘‘Kassesā mahatī senā, piṭṭhito anuvattati;

Akkhobhaṇī apariyantā, sāgarasseva ūmiyo.

“这支庞大的军队是谁的？它紧随其后，无边无际，不可动摇，犹如大海的波涛。”

126.

126.

‘‘Rājābhirājā manojo, indova jayataṃ pati;

Nandassajjhāvaraṃ eti, assamaṃ brahmacārinaṃ.

“众王之王摩诺阇（Manoja），如帝释天，胜者之主，他正前来难陀（Nanda）的住所，梵行者的精舍。”

127.

127.

‘‘Tassesā mahatī senā, piṭṭhito anuvattati;

Akkhobhaṇī apariyantā, sāgarasseva ūmiyo’’ti.

“彼之大军浩荡，紧随其后；不可动摇，无边无际，犹如大海之波涛。”

Tattha jalantaṃrivāti jalantaṃ viya. Paṭipannānīti etāni tūriyāni kassa purato āgacchantīti attho. Hāsayantāti tosentā. Kañcanapaṭṭenāti, tāta, kassa kañcanamayena vijjuvaṇṇena uṇhīsapaṭṭena nalāṭanto parikkhittoti pucchati. Yuvāti taruṇo. Kalāpasannaddhoti sannaddhasaratūṇīro. Ukkāmukhapahaṭṭhaṃ vāti kammārānaṃ uddhane pahaṭṭhaṃ suvaṇṇaṃ viya. Khadiraṅgārasannibhanti vītaccitakhadiraṅgāravaṇṇaṃ. Ādiccaraṃsāvaraṇantiādiccaraṃsīnaṃ āvaraṇaṃ. Aṅgaṃ pariggayhāti aṅgaṃ pariggahetvā, sarīraṃ parikkhipitvāti attho. Vālabījanimuttamanti vālabījaniṃ uttamaṃ. Carantīti sañcaranti. Chattānīti ājānīyapiṭṭhe nisinnānaṃ dhāritachattāni. Parikīrentīti tassa samantā sabbadisābhāgesu parikīrayanti. Caturaṅginīti etehi hatthiādīhi catūhi aṅgehi samannāgatā. Akkhobhaṇīti khobhetuṃ na sakkā. Sāgarassevāti sāgarassa ūmiyo viya apariyantā. Rājābhirājāti ekasatarājūnaṃ pūjito, tesaṃ vā adhiko rājāti rājābhirājā. Jayataṃ patīti jayappattānaṃ tāvatiṃsānaṃ jeṭṭhako. Ajjhāvaranti mamaṃ khamāpanatthāya nandassa parisabhāvaṃ upagantvā eti.

“燃烧”意为如同燃烧一般。“奏响”意为：这些乐器在谁的前方行进？“使欢喜”即令人高兴。“金带”：吾儿，是问谁的额头被金色闪电般灿烂的头巾围绕。“佩带箭筒”即佩带装箭的箭筒。“炉火锻造”如同铁匠炉中锤打的黄金。“赤檀炭色”即像烧尽烟的赤檀木炭的颜色。“遮蔽日光之物”是遮蔽太阳光芒的东西。“环抱身躯”即搂抱身体，也就是周身围绕之意。“最上拂尘”即最上等的马尾拂尘。“游走”即到处走动。“华盖”是为坐在良种马背上的人所持之伞。“环绕”即在其周围四面八方环绕。“四兵具足”即由象兵等四种军队组成。“不可撼动”即无法撼动。“如海”就像大海的波浪一样没有边际。“诸王之王”是被一百零一个国王所尊敬，或凌驾于他们之上的王。“胜者之主”即三十三天中胜利者们的统领。“前来调解”是说为了请求我原谅，作为难陀的随从而来。

Satthā [Pg.343] āha –

世尊说：

128.

128.

‘‘Anulittā candanena, kāsikuttamadhārino;

Sabbe pañjalikā hutvā, isīnaṃ ajjhupāgamu’’nti.

身涂旃檀香，身着迦尸妙服；众人皆合掌，来到诸仙人前。

Tattha isīnaṃ ajjhupāgamunti, bhikkhave, sabbepi te rājāno surabhicandanena anulittā uttamakāsikavatthadhārino sirasi patiṭṭhāpitaañjalī hutvā isīnaṃ santikaṃ upagatā.

于此，“来到诸仙人前”一句，是说：诸比丘，所有那些国王都用芬芳的旃檀香涂身，穿着上等的迦尸衣，双手合掌置于头顶，来到诸仙人跟前。

Tato manojo rājā taṃ vanditvā ekamantaṃ nisinno paṭisanthāraṃ karonto gāthādvayamāha –

于是，摩诺伽(Manoja)国王向他顶礼后，在一旁坐下，致以问候，并说了两首偈颂：

129.

129.

‘‘Kacci nu bhoto kusalaṃ, kacci bhoto anāmayaṃ;

Kacci uñchena yāpetha, kacci mūlaphalā bahū.

“尊者安乐否，尊者无恙否；以拾遗维生计，根果可丰足？

130.

130.

‘‘Kacci ḍaṃsā makasā ca, appameva sarīsapā;

Vane vāḷamigākiṇṇe, kacci hiṃsā na vijjatī’’ti.

“蚊虻与爬虫，是否甚少？于野兽遍布之林中，无有伤害否？”

Tato paraṃ ubhinnaṃ tesaṃ vacanapaṭivacanavasena kathitagāthā honti –

此后，是他们二人以问答方式所说的偈颂：

131.

131.

‘‘Kusalañceva no rāja, atho rāja anāmayaṃ;

Atho uñchena yāpema, atho mūlaphalā bahū.

“大王，我们安乐，大王，我们无恙；我们以拾遗维生，根果亦甚丰饶。

132.

132.

‘‘Atho ḍaṃsā makasā ca, appameva sarīsapā;

Vane vāḷamigākiṇṇe, hiṃsā mayhaṃ na vijjati.

“蚊虻与爬虫，亦皆甚稀少；林中野兽虽多，于我等无伤害。

133.

133.

‘‘Bahūni vassapūgāni, assame sammataṃ idha;

Nābhijānāmi uppannaṃ, ābādhaṃ amanoramaṃ.

于此净修处安住，已历许多年岁；不曾忆起有任何，不快之疾病生起。

134.

134.

‘‘Svāgataṃ te mahārāja, atho te adurāgataṃ;

Issarosi anuppatto, yaṃ idhatthi pavedaya.

“大王善来此，此来亦非恶；君既为自在主，有何所需请明说。

135.

135.

‘‘Tindukāni piyālāni, madhuke kāsumāriyo;

Phalāni khuddakappāni, bhuñja rāja varaṃ varaṃ.

天度伽(Tinduka)果、毗耶罗(Piyāla)果，摩陀(Madhuka)果、迦心婆利(Kāsumārī)果；以及种种小果，大王，请择其优者享用。

136.

136.

‘‘Idampi pānīyaṃ sītaṃ, ābhataṃ girigabbharā;

Tato piva mahārāja, sace tvaṃ abhikaṅkhasi.

“此水亦清凉，取自山洞深处；大王，若您欲饮，请随意饮用。”

137.

137.

‘‘Paṭiggahitaṃ [Pg.344] yaṃ dinnaṃ, sabbassa agghiyaṃ kataṃ;

Nandassāpi nisāmetha, vacanaṃ so pavakkhati.

“所施皆已受，敬意献众人；亦请听难陀语，彼将有所言。”

138.

138.

‘‘Ajjhāvaramhā nandassa, bhoto santikamāgatā;

Suṇātu bhavaṃ vacanaṃ, nandassa parisāya cā’’ti.

“我等为难陀之事而来，已至尊者跟前；惟愿尊者与难陀的集会，皆能垂听此言。”

Imā yebhuyyena pākaṭasambandhāyeva, yaṃ panettha apākaṭaṃ, tadeva vakkhāma. Pavedayāti yaṃ imasmiṃ ṭhāne tava abhirucitaṃ atthi, taṃ no kathehīti vadati. Khuddakappānīti etāni nānārukkhaphalāni khuddakamadhupaṭibhāgāni madhurāni. Varaṃ varanti ito uttamuttamaṃ gahetvā bhuñja. Girigabbharāti anotattato. Sabbassa agghiyanti yena mayaṃ āpucchitā, taṃ amhehi paṭiggahitaṃ nāma tumhehi ca dinnameva nāma, ettāvatā imassa janassa sabbassa agghiyaṃ tumhehi kataṃ. Nandassāpīti amhākaṃ tāva sabbaṃ kataṃ, idāni pana nandapaṇḍito kiñci vattukāmo, tassapi tāva vacanaṃ suṇātha. Ajjhāvaramhāti mayañhi na aññena kammena āgatā, nandassa pana parisā hutvā tumhākaṃ khamāpanatthāya āgatāti vadati. Bhavanti bhavaṃ soṇapaṇḍito suṇātu.

这些偈颂大多关系明显，此处仅说明不明显之处。“请明言”意为：请告诉我们，在此处有何你所喜爱之物。“小果”是指那些生长在各种树上，如野蜜般甜美的果实。“择其优者”意为：从中选取最好的来享用。“山洞深处”是指阿耨达池(Anotatta)。“为众人致意”意为：您既然问候了我们，这就算是我们的领受，也算是您的给予。如此，您便已为这里的众人致以敬意。“亦请听难陀”意为：我们这边已经说完了，现在难陀智者想说些什么，也请听听他的话。“我等前来调解”意为：我们并非因他事而来，而是作为难陀的随从，为请求你们的原谅而来。“尊者”意为：愿苏那(Soṇa)智者垂听。

Evaṃ vutte nandapaṇḍito uṭṭhāyāsanā mātāpitaro ca bhātarañca vanditvā sakaparisāya saddhiṃ sallapanto āha –

如是说后，难陀智者从座位起身，礼拜父母和兄长，然后与自己的随从交谈，说道：

139.

139.

‘‘Parosataṃ jānapadā, mahāsālā ca brāhmaṇā;

Ime ca khattiyā sabbe, abhijātā yasassino;

Bhavañca rājā manojo, anumaññantu me vaco.

“百余乡民众，豪富婆罗门；所有刹帝利，高贵具令闻；以及摩诺伽王，愿允我所言。”

140.

140.

‘‘Ye ca santi samītāro, yakkhāni idha massame;

Araññe bhūtabhabyāni, suṇantu vacanaṃ mama.

“于此净修处，所有已集会之夜叉(yakkha)，以及林中诸鬼神，请听我一言。”

141.

141.

‘‘Namo katvāna bhūtānaṃ, isiṃ vakkhāmi subbataṃ;

So tyāhaṃ dakkhiṇā bāhu, tava kosiya sammato.

“我礼敬诸鬼神，欲对善誓仙人言。拘尸耶(Kosiya)啊，我于你如右臂，此乃你所认同。”

142.

142.

‘‘Pitaraṃ me janettiñca, bhattukāmassa me sato;

Vīra puññamidaṃ ṭhānaṃ, mā maṃ kosiya vāraya.

“我父与我母，我欲行奉养；勇者此福业，拘尸耶(Kosiya)莫阻挡。”

143.

143.

‘‘Sabbhi [Pg.345] hetaṃ upaññātaṃ, mametaṃ upanissaja;

Uṭṭhānapāricariyāya, dīgharattaṃ tayā kataṃ;

Dhātāpitūsu puññāni, mama lokadado bhava.

“此乃贤者所称许，请将此事托付我；你已长久勤于侍奉。请将奉养父母之福德让与我，并成为我善趣的施予者。”

144.

144.

‘‘Tatheva santi manujā, dhamme dhammapadaṃ vidū;

Maggo saggassa lokassa, yathā jānāsi tvaṃ ise.

“世间亦有此等人，通晓法中之法句；仙人啊，正如你所知，此乃通往天界之道。”

145.

145.

‘‘Uṭṭhānapāricariyāya, mātāpitusukhāvahaṃ;

Taṃ maṃ puññā nivāreti, ariyamaggāvaro naro’’ti.

“以起身侍奉为父母带来安乐，此福德之事，却有人阻止我，此人实为圣道之障碍。”

Tattha anumaññantūti anubujjhantu, sādhukaṃ sutvā paccakkhaṃ karontūti attho. Samītāroti samāgatā. Araññe bhūtabhabyānīti asmiṃ himavantāraññe yāni bhūtāni ceva vuḍḍhimariyādappattāni bhabyāni ca taruṇadevatāni, tānipi sabbāni mama vacanaṃ suṇantūti attho. ‘‘Namo katvānā’’ti idaṃ so parisāya saññaṃ datvā tasmiṃ vanasaṇḍe nibbattadevatānaṃ namakkāraṃ katvā āha. Tassattho – ajja bahūhi devatāhi mama bhātikassa dhammakathāsavanatthaṃ āgatāhi bhavitabbaṃ, ahaṃ vo namakkāro, tumhepi mayhaṃ sahāyā hothāti. So devatānaṃ añjaliṃ paggahetvā parisaṃ jānāpetvā ‘‘isiṃ vakkhāmī’’tiādimāha. Tattha isinti soṇapaṇḍitaṃ sandhāya vadati. Sammatoti bhātaro nāma aṅgasamā honti, tasmā so te ahaṃ dakkhiṇā bāhūti sammato. Tena me khamituṃ arahathāti dīpeti.

此处“愿允”意为：愿能理解，善听之后，亲证其义。“集会者”即聚集而来者。“林中已生、将生之众生”意为：于此喜马拉雅林中，已生且达成长极限之众生，以及将生之年轻天神，愿彼等皆听我言。“礼敬”是说，他向集会示意后，向生于彼林中之天神行礼而言。其意为：今日必有众多天神为听我兄长说法而来，我向你们致敬，也愿你们成为我的助伴。他向天神合掌后，告知集会，说出“欲对仙人言”等语。此处“仙人”是指苏那(Soṇa)智者。“认同”意为：兄弟如同肢体，因此‘我于你如右臂’是被你所认同的。他以此表示：‘你们应该原谅我’。

Vīrāti vīriyavanta mahāparakkama. Puññamidaṃ ṭhānanti idaṃ mātāpituupaṭṭhānaṃ nāma puññaṃ saggasaṃvattanikakāraṇaṃ, taṃ karontaṃ maṃ mā vārayāti vadati. Sabbhi hetanti etañhi mātāpituupaṭṭhānaṃ nāma paṇḍitehi upaññātaṃ upagantvā ñātañceva vaṇṇitañca. Mametaṃ upanissajāti idaṃ tvaṃ mayhaṃ nissaja vissajjehi dehi. Uṭṭhānapāricariyāyāti uṭṭhānena ca pāricariyāya ca. Katanti dīgharattaṃ tayā kusalaṃ kataṃ. Puññānīti idāni ahaṃ mātāpitūsu puññāni kattukāmo. Mama lokadadoti tassa mama tvaṃ saggalokadado hoti, ahañhi tesaṃ vattaṃ upaṭṭhānaṃ katvā devaloke aparimāṇaṃ yasaṃ labhissāmi, tassa me tvaṃ dāyako hohīti vadati.

勇者，指具精勤、有大精进者。此福德处，指侍奉父母，是导向天界的因缘，我正在做此，请勿阻止我。侍奉父母之事，确实为智者所知晓、所赞叹。此你当舍予我。“起立殷勤侍”意为以起立和侍奉。“已做”意为你已长久行善。我现在欲于父母处行功德。“我的天界施予者”意为：你将成为我天界的施予者，因为我通过履行对他们的义务和侍奉，将在天界获得无量声誉，你将是此福的施予者。

Tathevāti [Pg.346] yathā tvaṃ jānāsi, tatheva aññepi manujā imissaṃ parisāyaṃ santi, te nānappakāre dhamme idaṃ jeṭṭhāpacāyikabhāvasaṅkhātaṃ dhammakoṭṭhāsaṃ vadanti. Kinti? Maggo saggassa lokassāti. Sukhāvahanti uṭṭhānena ca pāricariyāya ca mātāpitūnaṃ sukhāvahaṃ. Taṃ manti taṃ maṃ evaṃ sammāpaṭipannampi bhātā soṇapaṇḍito tamhā puññā abhivāreti. Ariyamaggāvaroti so evaṃ vārento ayaṃ naro mama piyadassanatāya ariyasaṅkhātassa vedalokassa maggāvaraṇo nāma hotīti.

正是如此，正如你所知，在此会众中亦有其他人，他们宣说各种法，其中便有此被称为“恭敬长者”的法门。他们说：“此乃通往天界之道。”以起立与侍奉，为父母带来安乐。我兄弟苏那智者，竟阻止我这正行之人行此功德。‘圣道之障’意为：他如此阻止我，此人因其外貌可爱，便成为我通往所谓圣者之喜乐世界的障碍。

Evaṃ nandapaṇḍitena vutte mahāsatto ‘‘imassa tāva tumhehi vacanaṃ sutaṃ, idāni mamapi suṇāthā’’ti sāvento āha –

当难陀(Nanda)智者如是说时，大士令众人听，说道：“你们已听闻他的言语，现在也请听我的吧。”

146.

146.

‘‘Suṇantu bhonto vacanaṃ, bhāturajjhāvarā mama;

Kulavaṃsaṃ mahārāja, porāṇaṃ parihāpayaṃ;

Adhammacārī jeṭṭhesu, nirayaṃ sopapajjati.

“诸位，我弟之随从，请听我言；大王，败坏古老家族血脉、于长者行非法者，彼堕地狱。”

147.

147.

‘‘Ye ca dhammassa kusalā, porāṇassa disampati;

Cārittena ca sampannā, na te gacchanti duggatiṃ.

“世主，彼等善巧于古法，且具足德行者，不堕恶趣。”

148.

148.

‘‘Mātā pitā ca bhātā ca, bhaginī ñāti bandhavā;

Sabbe jeṭṭhassa te bhārā, evaṃ jānāhi bhāradha.

“父母、兄弟、姊妹、亲族、眷属；彼等皆是长者之负担，婆罗堕，当如是知。”

149.

149.

‘‘Ādiyitvā garuṃ bhāraṃ, nāviko viya ussahe;

Dhammañca nappamajjāmi, jeṭṭho casmi rathesabhā’’ti.

“如舟子负重担，我当努力；于法不放逸，我是车乘之首，尊贵者。”

Tattha bhāturajjhāvarāti mama bhātu parisā hutvā āgatā bhonto sabbepi rājāno mamapi tāva vacanaṃ suṇantu. Parihāpayanti parihāpento. Dhammassāti jeṭṭhāpacāyanadhammassa paveṇīdhammassa. Kusalāti chekā. Cārittena cāti ācārasīlena sampannā. Bhārāti sabbe ete jeṭṭhena vahitabbā paṭijaggitabbāti tassa bhārā nāma. Nāviko viyāti yathā nāvāya garuṃ bhāraṃ ādiyitvā samuddamajjhe nāvaṃ sotthinā netuṃ nāviko ussaheti vāyamati, saha nāvāya sabbabhaṇḍañca jano ca tasseva bhāro hoti, tathā mameva sabbe ñātakā bhāroti[Pg.347], ahañca te ussahāmi paṭijaggituṃ sakkomi, tañca jeṭṭhāpacāyanadhammaṃ nappamajjāmi, na kevalañca etesaññeva, sakalassapi lokassa jeṭṭho ca asmi, tasmā ahameva saddhiṃ nandena paṭijaggituṃ yuttoti.

此处，“我弟之随从”意为：诸位国王，作为我兄弟的随从而来者，请听我言。“败坏”指正在败坏。“法”指恭敬长者之法、传统之法。“善巧”指熟练者。“以德行”指具足行为与戒行者。“负担”指所有这些人皆应由长者承担、照料，故称其为负担。“如舟子”指犹如船夫于海中装载重物，努力将船安全驶达，船、所有货物与人皆是他的负担；同样，我所有的亲族都是我的负担，我能努力照料他们，且我不疏忽恭敬长者之法。不仅如此，我还是整个世界的长者，因此，理应由我与难陀一同照料他们。

Taṃ sutvā sabbepi te rājāno attamanā hutvā ‘‘jeṭṭhabhātikassa kira avasesā bhārāti ajja amhehi ñāta’’nti nandapaṇḍitaṃ pahāya mahāsattaṃ sannissitā hutvā tassa thutiṃ karontā dve gāthā abhāsiṃsu –

听闻此言，所有国王皆心生欢喜，说道：“‘原来其余的人是长兄的负担，今日我们才知晓。’”于是舍弃难陀智者，依止大士，赞叹他，说了两首偈颂：

150.

150.

‘‘Adhigamā tame ñāṇaṃ, jālaṃva jātavedato;

Evameva no bhavaṃ dhammaṃ, kosiyo pavidaṃsayi.

“我等自黑暗中证得智慧，犹如从火中生起光焰；尊者拘尸迦(Kosiyo)亦如是，为我等阐明正法。”

151.

151.

‘‘Yathā udayamādicco, vāsudevo pabhaṅkaro;

Pāṇīnaṃ pavidaṃseti, rūpaṃ kalyāṇapāpakaṃ;

Evameva no bhavaṃ dhammaṃ, kosiyo pavidaṃsayī’’ti.

“犹如旭日东升，光明创造者瓦素迭瓦(Vāsudeva)；为众生显示善恶之相；尊者拘尸迦亦如是，为我等阐明正法。”

Tattha adhigamāti mayaṃ ito pubbe jeṭṭhāpacāyanadhammapaṭicchādake tame vattamānā na jānāma, ajja jātavedato jālaṃva ñāṇaṃ adhigatā. Evameva noti yathā mahandhakāre pabbatamatthake jalito jātavedo samantā ālokaṃ pharanto rūpāni dasseti, tathā no bhavaṃ kosiyagotto dhammaṃ pavidaṃsayīti attho. Vāsudevoti vasudevo vasujotano, dhanapakāsanoti attho.

此处，“证得”指我等此前处于遮蔽恭敬长者之法的黑暗中，故不知晓；今日我等证得智慧，犹如从火中生起光焰。“尊者亦如是”意指犹如在极大黑暗中，山顶上燃起的火焰，向四面八方散发光明，显示诸相，拘尸迦(Kosiyo)种姓的尊者也如此为我等阐明正法。“瓦素迭瓦(Vāsudeva)”意指财富之光，即财富显现之义。

Iti mahāsatto ettakaṃ kālaṃ nandapaṇḍitassa pāṭihāriyāni disvā tasmiṃ pasannacitte te rājāno ñāṇabalena tasmiṃ pasādaṃ bhinditvā attano kathaṃ gāhāpetvā sabbeva attano mukhaṃ ullokite akāsi. Atha nandapaṇḍito ‘‘bhātā me paṇḍito byatto dhammakathiko sabbepime rājāno bhinditvā attano pakkhe kari, ṭhapetvā imaṃ añño mayhaṃ paṭisaraṇaṃ natthi, imameva yācissāmī’’ti cintetvā gāthamāha –

如是，大士见难陀智者长时间显现神通，又见诸王对他心生净信，便以智慧力破除他们（对难陀）的净信，令他们接受自己的言说，并使所有人都仰望自己。这时，难陀智者心想：“我兄有智慧，聪辩且善于说法，他分化所有这些国王，让他们归附自己。除他之外，我无其他依怙，我当向他请求。”于是说了偈颂：

152.

152.

‘‘Evaṃ me yācamānassa, añjaliṃ nāvabujjhatha;

Tava baddhacaro hessaṃ, vuṭṭhito paricārako’’ti.

“我如此请求，（你）不理会我的合掌；我将成为你被束缚的仆人，起身侍奉的仆役。”

Tassatthā [Pg.348] – sace tumhe mama evaṃ yācamānassa khamāpanatthāya paggahitaṃ añjaliṃ nāvabujjhatha na paṭiggaṇhatha, tumheva mātāpitaro upaṭṭhahatha, ahaṃ pana tumhākaṃ baddhacaro veyyāvaccakaro hessaṃ, rattindivaṃ analasabhāvena vuṭṭhito paricārako ahaṃ tumhe paṭijaggissāmīti.

其义是：如果你们不理解或不接受我如此请求宽恕而举起的合掌，你们自己奉养父母吧，我将是你们的受役者，为你们做差役，我将日夜以不懈怠之性情，起身侍奉，照料你们。

Mahāsattassa pakatiyāpi nandapaṇḍite doso vā veraṃ vā natthi, atithaddhaṃ vacanaṃ kathentassa panassa mānahāpanatthaṃ niggahavasena tathā katvā idānissa vacanaṃ sutvā tuṭṭhacitto tasmiṃ pasādaṃ uppādetvā ‘‘idāni te khamāmi, mātāpitaro ca paṭijaggituṃ labhissasī’’ti tassa guṇaṃ pakāsento āha –

大士本来对难陀智者就没有过失或怨恨，但为了去除他那傲慢言语中的骄慢，才以折服的方式如此行事。现在听了他的言语，内心欢喜，对他生起净信，并宣说他的功德道：“现在我宽恕你，你也将能照料父母了。”

153.

153.

‘‘Addhā nanda vijānāsi, saddhammaṃ sabbhi desitaṃ;

Ariyo ariyasamācāro, bāḷhaṃ tvaṃ mama ruccasi.

“难陀，你确实知晓贤者所说之正法；圣者，具圣行者，你实令我心悦。”

154.

154.

‘‘Bhavantaṃ vadāmi bhotiñca, suṇātha vacanaṃ mama;

Nāyaṃ bhāro bhāramato, ahu mayhaṃ kudācanaṃ.

“我向尊父与尊母说，请听我言；此负担，我从未曾视之为负担。”

155.

155.

‘‘Taṃ maṃ upaṭṭhitaṃ santaṃ, mātāpitu sukhāvahaṃ;

Nando ajjhāvaraṃ katvā, upaṭṭhānāya yācati.

“我侍奉父母，为他们带来安乐；难陀阻挠我，请求侍奉。”

156.

156.

‘‘Yo ve icchati kāmena, santānaṃ brahmacārinaṃ;

Nandaṃ vo varatha eko, kaṃ nando upatiṭṭhatū’’ti.

“若你们乐于接受贤善梵行者的侍奉，请选择难陀。难陀当侍奉谁呢？”

Tattha ariyoti sundaro. Ariyasamācāroti sundarasamācāropi jāto. Bāḷhanti idāni tvaṃ mama ativiya ruccasi. Suṇāthāti amma tātā tumhe mama vacanaṃ suṇātha. Nāyaṃ bhāroti ayaṃ tumhākaṃ paṭijagganabhāro na kadāci mama bhāramato ahu. Taṃ manti taṃ bhāroti amaññitvāva maṃ tumhe upaṭṭhitaṃ samānaṃ. Upaṭṭhānāya yācatīti tumhe upaṭṭhātuṃ maṃ yācati. Yo ve icchatīti mayhañhi tvaṃ me mātaraṃ vā pitaraṃ vā upaṭṭhahāti vattuṃ na yuttaṃ, tumhākaṃ pana santānaṃ brahmacārīnaṃ yo eko icchati, taṃ vadāmi kāmena nandaṃ vo varatha, taṃ mama kaniṭṭhaṃ nandaṃ rocetha, tumhesu kaṃ esa upaṭṭhātu, ubhopi hi mayaṃ tumhākaṃ puttāyevāti.

其中，“圣者”(ariya)意为“美好者”(sundara)。“具圣行者”(ariyasamācāra)意为“具美好行者”(sundarasamācāra)。“实令我心悦”(bāḷhaṃ)意为“现在你令我非常心悦”。“请听”(suṇātha)意为“母亲、父亲，你们请听我的言语”。“此非负担”(nāyaṃ bhāro)意为“照料你们的这个负担，从未曾是我的负担”。“Taṃ maṃ”意为“你们不认为那是负担而侍奉我”。“请求侍奉”(upaṭṭhānāya yācati)意为“他请求我，让他去侍奉你们”。“若有人愿意”(yo ve icchati)意为“我实在不适合说‘你侍奉我的母亲或父亲’；然而，在你们的梵行者（儿子）中，若有一人愿意，我便说：你们可以随意选择难陀，选择我的弟弟难陀，让他侍奉你们中的一位，因为我们两人都是你们的儿子。”

Athassa [Pg.349] mātā āsanā vuṭṭhāya, ‘‘tāta soṇapaṇḍita, cirappavuttho te kaniṭṭho, evaṃ cirāgatampi taṃ yācituṃ na visahāmi, mayañhi taṃ nissitā, idāni pana tayā anuññātā ahaṃ etaṃ brahmacārinaṃ bāhāhi upagūhitvā sīse upasiṅghāyituṃ labheyya’’nti imamatthaṃ pakāsentī gāthamāha –

于是母亲从座位起身，说道：“孩子，苏那(Soṇa)智者，你的弟弟离家很久了，即使他这么久才回来，我也不敢向他请求什么，因为我们依赖着你。现在若得到你的允许，我是否可以拥抱这位梵行者，嗅他的头顶呢？”她为了表明这个意思，说了以下偈颂——

157.

157.

‘‘Tayā tāta anuññātā, soṇa taṃ nissitā mayaṃ;

Upaghātuṃ labhe nandaṃ, muddhani brahmacārina’’nti.

“孩子，苏那啊，若蒙你允许，我们依止你；我能否拥抱梵行者难陀，嗅其头顶？”

Atha mahāsatto ‘‘tena hi, amma, anujānāmi, tvaṃ gaccha, puttaṃ nandaṃ āliṅgitvā sīse ghāyitvā cumbitvā tava hadaye sokaṃ nibbāpehī’’ti āha. Sā tassa santikaṃ gantvā nandapaṇḍitaṃ parisamajjheyeva āliṅgitvā sīsaṃ ghāyitvā cumbitvā hadaye sokaṃ nibbāpetvā mahāsattena saddhiṃ sallapantī āha –

于是大士说：“那么，母亲，我允许您去，拥抱儿子难陀，嗅他的头顶并亲吻，平息您心中的悲伤。”她走到他身边，在众人之中拥抱难陀智者，嗅他的头顶并亲吻，平息了心中的悲伤，与大士交谈着说：

158.

158.

‘‘Assatthasseva taruṇaṃ, pavāḷaṃ māluteritaṃ;

Cirassaṃ nandaṃ disvāna, hadayaṃ me pavedhati.

“宛如阿萨他树(Assattha)嫩芽，随风摇曳；久别重逢见难陀，我心颤抖难自持。”

159.

159.

‘‘Yadā suttāpi supine, nandaṃ passāmi āgataṃ;

Udaggā sumanā homi, nando no āgato ayaṃ.

“即使梦中睡着时，我见难陀已归来；我便欢喜心愉悦，‘我们的难陀回来了！’

160.

160.

‘‘Yadā ca paṭibujjhitvā, nandaṃ passāmi nāgataṃ;

Bhiyyo āvisatī soko, domanassañcanappakaṃ.

“当我醒来不见难陀归来，悲伤更甚，巨大的忧恼便侵袭我心。”

161.

161.

‘‘Sāhaṃ ajja cirassampi, nandaṃ passāmi āgataṃ;

Bhattucca mayhañca piyo, nando no pāvisī gharaṃ.

“今日我终得见难陀归来，他是我丈夫与我所爱之人，我们的难陀已入家门。”

162.

162.

‘‘Pitupi nando suppiyo, yaṃ nando nappavase gharā;

Labhatū tāta nando taṃ, maṃ nando upatiṭṭhatū’’ti.

“难陀也深受父亲喜爱，愿难陀不要离开家；孩子，愿难陀得到他所愿，愿难陀侍奉我。”

Tattha māluteritanti yathā vātāhataṃ assatthassa pallavaṃ kampati, evaṃ cirassaṃ nandaṃ disvā ajja mama hadayaṃ kampatīti vadati. Suttāti, tāta soṇa, yadāhaṃ suttāpi supine nandaṃ āgataṃ passāmi, tadāpi udaggā homi. Bhattuccāti sāmikassa ca me mayhañca piyo. Nando no pāvisī gharanti, tāta, putto no nando paṇṇasālaṃ pavisatu. Yanti yasmā pitupi suṭṭhu piyo, tasmā puna imamhā gharā na vippavaseyya. Nando [Pg.350] tanti, tāta, nando yaṃ icchati, taṃ labhatu. Maṃ nandoti, tāta soṇa, tava pitaraṃ tvaṃ upaṭṭhaha, maṃ nando upaṭṭhātu.

此处“如风拂嫩枝”(māluteritaṃ)是指就像被风吹动的阿萨他树(assattha)嫩芽摇动一样，我见到久违的难陀时，心也随之颤动。“梦中”(suttā)是指，孩子，苏那(Soṇa)，即使我睡着了，在梦中见到难陀回来，也会感到欢喜。“于夫亦然”(bhattucca)是指“深受我主（丈夫）与我所爱”。“难陀进家”(Nando no pāvisī gharaṃ)是指，孩子，让我们的儿子难陀进入茅屋。“因为”(Yanti)是指，既然他深受父亲喜爱，就不要再离开这个家。“难陀所愿”(Nando taṃ)是指，孩子，难陀想要什么，就让他得到什么。“侍奉我”(Maṃ nando)是指，孩子，苏那，你侍奉你的父亲，让难陀侍奉我。

Mahāsatto ‘‘evaṃ hotū’’ti mātu vacanaṃ sampaṭicchitvā ‘‘nanda, tayā jeṭṭhakakoṭṭhāso laddho, mātā nāma atiguṇakārikā, appamatto hutvā paṭijaggeyyāsī’’ti ovaditvā mātu guṇaṃ pakāsento dve gāthā abhāsi –

大士应允道：“就这样吧。”接受母亲的话后对难陀说：“难陀，你得到了长子之份，母亲是恩德极大的，你要不放逸地照料她。”为了彰显母亲的功德，说了两首偈：

163.

163.

‘‘Anukampikā patiṭṭhā ca, pubbe rasadadī ca no;

Maggo saggassa lokassa, mātā taṃ varate ise.

“悲悯者，依怙者，以及最初施予我们滋养者；她是通往天界之路，贤者啊，母亲选择了你。”

164.

164.

‘‘Pubbe rasadadī gottī, mātā puññūpasaṃhitā;

Maggo saggassa lokassa, mātā taṃ varate ise’’ti.

“最初施予滋养者，守护者，母亲与功德相应；她是通往天界之路，贤者啊，母亲选择了你。”

Tattha anukampikāti muduhadayā. Pubbe rasadadīti paṭhamameva attano khīrasaṅkhātassa rasassa dāyikā. Mātā tanti mama mātā maṃ na icchati, taṃ varati icchati. Gottīti gopāyikā. Puññūpasaṃhitāti puññūpanissitā puññadāyikā.

此处“悲悯者”(anukampikā)是指心地柔软。“最初施予滋养者”(Pubbe rasadadī)是指最早施予自己那称为乳汁的滋养。“母亲选择你”(Mātā taṃ varate)是指我的母亲不想要我，却选择了他。“守护者”(Gottī)是指守护者。“与功德相应”(Puññūpasaṃhitā)是指依靠功德、给予功德。

Evaṃ mahāsatto dvīhi gāthāhi mātu guṇaṃ kathetvā punāgantvā tassā āsane nisinnakāle ‘‘nanda, tvaṃ dukkarakārikaṃ mātaraṃ labhasi, ubhopi mayaṃ mātarā dukkhena saṃvaḍḍhitā, taṃ idāni tvaṃ appamatto paṭijaggāhi, amadhurāni phalāphalāni mā khādāpehī’’ti vatvā parisamajjheyeva mātu dukkarakārikataṃ pakāsento āha –

大士以两首偈颂赞叹母亲的功德后，再次回来坐在母亲的座位上，说道：“难陀，你得到一位行难行者的母亲，我们两人都是母亲辛勤养大的，现在你要不放逸地照料她，不要让她吃不甜的水果。”他在大众之中宣扬母亲的辛劳，说道——

165.

165.

‘‘Ākaṅkhamānā puttaphalaṃ, devatāya namassati;

Nakkhattāni ca pucchati, utusaṃvaccharāni ca.

“渴求子嗣，向天神礼拜；询问星宿，以及季节与年岁。”

166.

166.

‘‘Tassā utumhi nhātāya, hoti gabbhassa vokkamo;

Tena dohaḷinī hoti, suhadā tena vuccati.

“她于时令沐浴后，胎儿便入胎；她因此而有孕欲，因此被称为‘有善心者’。”

167.

167.

‘‘Saṃvaccharaṃ vā ūnaṃ vā, pariharitvā vijāyati;

Tena sā janayantīti, janetti tena vuccati.

“一年或不足一年，怀胎而生产；因此她被称为‘生育者’(janayantī)，因此被称为‘生母’(janetti)。”

168.

168.

‘‘Thanakhīrena gītena, aṅgapāvuraṇena ca;

Rodantaṃ puttaṃ toseti, tosentī tena vuccati.

“以乳汁、以歌声，以及以肢体覆盖；使哭泣的儿子满足，因此她被称为‘使满足者’(tosentī)。”

169.

169.

‘‘Tato [Pg.351] vātātape ghore, mamaṃ katvā udikkhati;

Dārakaṃ appajānantaṃ, posentī tena vuccati.

“而后在酷热烈风中，她将自己置于风日中，照看那无知的孩子；因此她被称为‘养育者’(posentī)。”

170.

170.

‘‘Yañca mātudhanaṃ hoti, yañca hoti pituddhanaṃ;

Ubhayampetassa gopeti, api puttassa no siyā.

“母亲的财富，以及父亲的财富；她为他守护着这两者，心想：‘愿这都成为我儿子的！’”

171.

171.

‘‘Evaṃ putta aduṃ putta, iti mātā vihaññati;

Pamattaṃ paradāresu, nisīthe pattayobbane;

Sāyaṃ puttaṃ anāyantaṃ, iti mātā vihaññati.

“‘孩子啊，那个孩子啊’，母亲为此忧伤；当儿子到了壮年，在深夜放逸于他人的妻子；傍晚儿子不归来，母亲为此忧伤。”

172.

172.

‘‘Evaṃ kicchā bhato poso, mātu aparicārako;

Mātari micchā caritvāna, nirayaṃ sopapajjati.

“如此艰难养育之人，不侍奉母亲者；对母亲行为不当者，他将堕入地狱。”

173.

173.

‘‘Evaṃ kicchā bhato poso, pitu aparicārako;

Pitari micchā caritvāna, nirayaṃ sopapajjati.

“如此艰难养育之人，不侍奉父亲者；对父亲行为不当者，他将堕入地狱。”

174.

174.

‘‘Dhanāpi dhanakāmānaṃ, nassati iti me sutaṃ;

Mātaraṃ aparicaritvāna, kicchaṃ vā so nigacchati.

“即使是爱财者的财富，也会毁灭，我曾听闻如此；不侍奉母亲者，他将遭遇困境。”

175.

175.

‘‘Dhanāpi dhanakāmānaṃ, nassati iti me sutaṃ;

Pitaraṃ aparicaritvāna, kicchaṃ vā so nigacchati.

“即使是爱财者的财富，也会毁灭，我曾听闻如此；不侍奉父亲者，他将遭遇困境。”

176.

176.

‘‘Ānando ca pamodo ca, sadā hasitakīḷitaṃ;

Mātaraṃ paricaritvāna, labbhametaṃ vijānato.

“喜悦与欢喜，常有欢笑与嬉戏；侍奉母亲者，智者能获得此。”

177.

177.

‘‘Ānando ca pamodo ca, sadā hasitakīḷitaṃ;

Pitaraṃ paricaritvāna, labbhametaṃ vijānato.

“喜悦与欢喜，常有欢笑与嬉戏；侍奉父亲者，智者能获得此。”

178.

178.

‘‘Dānañca piyavācā ca, atthacariyā ca yā idha;

Samānattatā ca dhammesu, tattha tattha yathārahaṃ;

Ete kho saṅgahā loke, rathassāṇīva yāyato.

“布施与爱语，以及此世间的利行；以及在诸法中，随处适宜的平等性；这些确实是世间的摄事，如同行车之车辖。”

179.

179.

‘‘Ete ca saṅgahā nāssu, na mātā puttakāraṇā;

Labhetha mānaṃ pūjaṃ vā, pitā vā puttakāraṇā.

“若无这些摄事，母亲不会因儿子而获得尊敬或供养，父亲也不会因儿子而获得。”

180.

180.

‘‘Yasmā ca saṅgahā ete, sammapekkhanti paṇḍitā;

Tasmā mahattaṃ papponti, pāsaṃsā ca bhavanti te.

“因为智者正确看待这些摄事，所以他们获得伟大，也受人称赞。”

181.

181.

‘‘Brahmāti [Pg.352] mātāpitaro, pubbācariyāti vuccare;

Āhuneyyā ca puttānaṃ, pajāya anukampakā.

“父母被称为梵天，被称为先师；他们是子女的应供养者，对子孙慈悯者。”

182.

182.

‘‘Tasmā hi ne namasseyya, sakkareyya ca paṇḍito;

Annena atho pānena, vatthena sayanena ca;

Ucchādanena nhāpanena, pādānaṃ dhovanena ca.

“是故智者应敬礼他们，应尊敬他们；以食物、饮料、衣服、卧具；以涂抹、沐浴，以及洗脚。”

183.

183.

‘‘Tāya naṃ pāricariyāya, mātāpitūsu paṇḍitā;

Idheva naṃ pasaṃsanti, pecca sagge pamodatī’’ti.

以彼侍奉父母，智者于此世称赞，逝后于天界欢喜。

Tattha puttaphalanti puttasaṅkhātaṃ phalaṃ. Devatāya namassatīti ‘‘putto me uppajjatū’’ti devatāya namakkāraṃ karoti āyācati. Pucchatīti ‘‘katarena nakkhattena jāto putto dīghāyuko hoti, katarena appāyuko’’ti evaṃ nakkhattāni ca pucchati. Utusaṃvaccharāni cāti ‘‘channaṃ utūnaṃ katarasmiṃ utumhi jāto dīghāyuko hoti, katarasmiṃ utumhi appāyuko, kativassāya vā mātuyā jāto putto dīghāyuko hoti, kativassāya appāyuko’’ti evaṃ utusaṃvaccharāni ca pucchati. Utumhi nhātāyāti pupphe uppanne utumhi nhātāya. Vokkamoti tiṇṇaṃ sannipātā gabbhāvakkanti hoti, kucchiyaṃ gabbho patiṭṭhāti. Tenāti tena gabbhena sā dohaḷinī hoti. Tenāti tadā tassā kucchimhi nibbattapajāya sineho uppajjati, tena kāraṇena ‘‘suhadā’’ti vuccati. Tenāti tena kāraṇena sā ‘‘janayantī’’ti ca ‘‘janettī’’ti ca vuccati.

此处，“子女之果”即名为子女之果。“礼敬天神”是指为求“愿我生子”而礼拜、祈求天神。“询问”是指：“生于何星宿之子会长寿？生于何星宿之子会短命？”如此询问星宿。“又询问季节与年岁”是指：“六季之中，生于何季之子会长寿？生于何季之子会短命？母亲何岁所生之子会长寿？何岁所生之子会短命？”如此询问季节与年岁。“季中沐浴”是指于经期来时沐浴。“入胎”是指三缘和合而有入胎，胎儿于子宫中安住。因此胎儿，她成为有孕期渴求的孕妇。因此，那时她对腹中所生之子生起爱意，故被称为“有爱意的”。因此，她也被称为“生产者”或“生母”。

Aṅgapāvuraṇena cāti thanantare nipajjāpetvā sarīrasamphassaṃ pharāpentī aṅgasaṅkhāteneva pāvuraṇena. Tosentīti saññāpentī hāsentī. Mamaṃ katvā udikkhatīti ‘‘puttassa me upari vāto paharati, ātapo pharatī’’ti evaṃ mamaṃkāraṃ katvā siniddhena hadayena udikkhati. Ubhayampetassāti ubhayampi etaṃ dhanaṃ etassa puttassa atthāya aññesaṃ adassetvā sāragabbhādīsu mātā gopeti. Evaṃ putta, aduṃ puttāti ‘‘andhabāla putta, evaṃ rājakulādīsu appamatto hohi, aduñca kammaṃ mā karohī’’ti sikkhāpentī iti mātā vihaññati kilamati. Pattayobbaneti [Pg.353] putte pattayobbane taṃ puttaṃ nisīthe paradāresu pamattaṃ sāyaṃ anāgacchantaṃ ñatvā assupuṇṇehi nettehi maggaṃ olokentī vihaññati kilamati.

“又以肢体为覆盖”是指让（孩子）躺在两乳之间，以名为肢体的覆盖物使其身体遍触。“令满足”即令其知晓、令其欢笑。“以‘我所’之心看顾”是指：“风吹到我儿身上，日晒到我儿身上”，如此生起“我所”之想，以慈爱之心看顾。“此二者亦为彼”是指母亲为了这个儿子，将这两种财富藏于库房等处，不示于人而守护。“如此，孩子！那般，孩子！”是指母亲教导说：“愚痴的孩子啊，在王族等地要不放逸，莫做那等恶业。”母亲因此而忧恼、疲惫。“至青春期”是指当儿子到了青春期，母亲得知他深夜沉迷于他人之妻，傍晚不归，便泪眼盈眶地望着道路，因此而忧恼、疲惫。

Kicchā bhatoti kicchena bhato paṭijaggito. Micchā caritvānāti mātaraṃ apaṭijaggitvā. Dhanāpīti dhanampi, ayameva vā pāṭho. Idaṃ vuttaṃ hoti – dhanakāmānaṃ uppannaṃ dhanampi mātaraṃ apaṭijaggantānaṃ nassatīti me sutanti. Kicchaṃ vā soti iti dhanaṃ vā tassa nassati, dukkhaṃ vāso puriso nigacchati. Labbhametanti etaṃ idhaloke ca paraloke ca ānandādisukhaṃ mātaraṃ paricaritvā vijānato paṇḍitassa labbhaṃ, sakkā laddhuṃ tādisenāti attho.

“艰难养育”是指被艰难地养育、照料。“邪行”是指不照料母亲。“财富亦”即“财富也”，或此即为经文。此言：我曾听闻，贪求财富者，若不照料母亲，其已得之财富亦会消逝。“或彼艰难”是指他的财富或将消逝，或其人将陷入困苦。“此可得”是指：此世及来世的喜悦等乐，对于侍奉母亲的明智贤者而言，是可得的，意即如是之人能够获得。

Dānañcāti mātāpitūnaṃ dānaṃ dātabbaṃ, piyavacanaṃ bhaṇitabbaṃ, uppannakiccasādhanavasena attho caritabbo. Dhammesūti jeṭṭhāpacāyanadhammesu tattha tattha parisamajjhe vā rahogatānaṃ vā abhivādanādivasena samānattatā kātabbā, na raho abhivādanādīni katvā parisati na kātabbāni, sabbattha samāneneva bhavitabbaṃ. Ete ca saṅgahā nāssūti sace ete cattāro saṅgahā na bhaveyyuṃ. Sammapekkhantīti sammā nayena kāraṇena pekkhanti. Mahattanti seṭṭhattaṃ. Brahmāti puttānaṃ brahmasamā uttamā seṭṭhā. Pubbācariyāti paṭhamācariyā. Āhuneyyāti āhunapaṭiggāhakā yassa kassaci sakkārassa anucchavikā. Annena athoti annena ceva attho pānena ca. Peccāti kālakiriyāya pariyosāne ito gantvā sagge pamodatīti.

“布施等”是指应布施父母，说爱语，为成办事务而行利益。“于诸法”是指于尊敬长辈之法，无论在众人中或独处时，皆应以礼敬等方式行平等对待，不应私下礼敬而在众人前不然，于一切处皆应平等。“若此等摄法无”是指倘若此四摄法不存在。“正观察”是指以正确的方法与理由观察。“伟大”即最胜之义。“梵天”是指对子女而言，父母如梵天一般，是至上、最胜者。“先师”即最初之师。“应供”即值得接受供养者，适合领受任何供养。“以食物”即以食物及饮料。“逝后”即于命终时，从此世去后，于天界欢喜。

Evaṃ mahasatto sineruṃ pavaṭṭento viya dhammadesanaṃ niṭṭhāpesi. Taṃ sutvā sabbepi te rājāno balakāyā ca pasīdiṃsu. Atha ne pañcasu sīlesu patiṭṭhāpetvā ‘‘dānādīsu appamattā hothā’’ti ovaditvā uyyojesi. Sabbepi dhammena rajjaṃ kāretvā āyupariyosāne devanagaraṃ pūrayiṃsu. Soṇapaṇḍitanandapaṇḍitāpi yāvatāyukaṃ mātāpitaro paricaritvā brahmalokaparāyaṇā ahesuṃ.

如是，大士犹如转动须弥山(Sineru)般，圆满说法。彼等所有国王与军队闻法后，皆生净信。于是，他令彼等安住于五戒，并告诫道：“于布施等事，当不放逸！”随后遣送他们离去。所有人都以正法治国，寿尽之后，往生天界。苏那贤者与难陀(Nanda)贤者亦于有生之年侍奉父母，以生梵天界为归宿。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā jātakaṃ samodhānesi, saccapariyosāne mātuposakabhikkhu sotāpattiphale patiṭṭhahi. Tadā mātāpitaro māhārājakulāni ahesuṃ, nandapaṇḍito ānando[Pg.354], manojarājā sāriputto, ekasatarājāno asītimahātherā ceva aññataratherā ca, catuvīsati akkhobhaṇiyo buddhaparisā, soṇapaṇḍito pana ahameva ahosinti.

导师宣说此法，开示诸谛后，会合本生。说法结束时，奉养母亲的比丘安住于预流果。当时，父母是王族，难陀(Nanda)贤者是阿难(Ānanda)，摩诺阇王(Manojarājā)是舍利弗(Sāriputta)，一百零一位国王是八十大长老及其他长老，二十四阿閦婆尼众是佛陀的随众，而苏那贤者即是我。

Soṇanandajātakavaṇṇanā dutiyā.

《苏那难陀本生》释义第二。

Jātakuddānaṃ –

本生摄颂——

Atha sattatimamhi nipātavare, sabhāvantu kusāvatirājavaro;

Atha soṇasunandavaro ca puna, abhivāsitasattatimamhi suteti.

于第七十胜品中，有胜库萨瓦提王，复有胜苏那善喜，此乃七十品所闻。

Sattatinipātavaṇṇanā niṭṭhitā.

七十集释义终。

21. Asītinipāto

21. 八十集

[533] 1. Cūḷahaṃsajātakavaṇṇanā

[533] 1. 小鹅本生释义

Sumukhāti [Pg.355] idaṃ satthā veḷuvane viharanto āyasmato ānandassa jīvitapariccāgaṃ ārabbha kathesi. Devadattena hi tathāgataṃ jīvitā voropetuṃ payojitesu dhanuggahesu sabbapaṭhamaṃ pesitena āgantvā ‘‘nāhaṃ, bhante, sakkomi taṃ bhagavantaṃ jīvitā voropetuṃ, mahiddhiko so bhagavā mahānubhāvo’’ti vutte devadatto ‘‘alaṃ, āvuso, mā tvaṃ samaṇaṃ gotamaṃ jīvitā voropehi, ahameva samaṇaṃ gotamaṃ jīvitā voropessāmī’’ti vatvā tathāgate gijjhakūṭapabbatassa pacchimachāyāya caṅkamante sayaṃ gijjhakūṭaṃ pabbataṃ abhiruhitvā yantavegena mahatiṃ silaṃ pavijjhi, ‘‘imāya silāya samaṇaṃ gotamaṃ jīvitā voropessāmī’’ti. Tadā dve pabbatakūṭā samāgantvā taṃ silaṃ sampaṭicchiṃsu. Tato papaṭikā uppatitvā bhagavato pādaṃ paharitvā ruhiraṃ uppādesi, balavavedanā pavattiṃsu. Jīvako tathāgatassa pādaṃ satthakena phāletvā duṭṭhalohitaṃ vametvā pūtimaṃsaṃ apanetvā dhovitvā bhesajjaṃ ālimpitvā nirogamakāsi. Satthā purimasadisameva bhikkhusaṅghaparivuto mahatiyā buddhalīlāya vicari.

此法教乃导师住于竹林(Veḷuvana)时，就具寿阿难(Ānanda)舍弃生命之事而说。提婆达多(Devadatta)为杀害如来而派遣弓箭手，最先被派去者前来后说：“尊者，我无法杀害世尊(Bhagavā)，彼世尊有大神通、大威力。”听后，提婆达多说：“贤友(āvuso)，够了！你不要杀害沙门乔达摩(Gotama)，我自当杀害沙门乔达摩。”说罢，趁如来于鹫峰山(Gijjhakūṭa)西侧经行时，他亲自登上鹫峰山，以机械之力投下巨石，心想：“我将以此石杀害沙门乔达摩。”其时，两座山峰合拢，接住了那块石头。但有碎石飞起，击中世尊之足，致使流血，剧痛生起。耆婆(Jīvaka)以刀为世尊之足开创，放出恶血，去除腐肉，清洗后敷药，使其痊愈。导师一如往昔，为比丘僧团所围绕，以广大佛陀威仪而游化。

Atha naṃ disvā devadatto cintesi – ‘‘samaṇassa gotamassa rūpasobhaggappattaṃ sarīraṃ disvā koci manussabhūto upasaṅkamituṃ na sakkoti, rañño kho pana nāḷāgiri nāma hatthī caṇḍo pharuso manussaghātako buddhadhammasaṅghaguṇe na jānāti, so taṃ jīvitakkhayaṃ pāpessatī’’ti. So gantvā rañño tamatthaṃ ārocesi. Rājā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā hatthācariyaṃ pakkosāpetvā ‘‘samma, sve nāḷāgiriṃ mattaṃ katvā pātova samaṇena gotamena paṭipannavīthiyaṃ vissajjehī’’ti āha. Devadattopi naṃ ‘‘aññesu divasesu hatthī kittakaṃ suraṃ pivatī’’ti pucchitvā ‘‘aṭṭha ghaṭe, bhante’’ti vutte ‘‘tena hi sve tvaṃ taṃ soḷasa ghaṭe [Pg.356] pāyetvā samaṇena gotamena paṭipannavīthiyaṃ abhimukhaṃ kareyyāsī’’ti āha. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Rājā nagare bheriṃ carāpesi – ‘‘sve nāḷāgiriṃ mattaṃ katvā nagare vissajjessati, nāgarā pātova sabbakiccāni katvā antaravīthiṃ mā paṭipajjiṃsū’’ti. Devadattopi rājanivesanā oruyha hatthisālaṃ gantvā hatthigopake āmantetvā ‘‘mayaṃ bhaṇe uccaṭṭhāniyaṃ nīcaṭṭhāne, nīcaṭṭhāniyaṃ vā uccaṭṭhāne kātuṃ samatthā, sace vo yasena attho, sve pātova nāḷāgiriṃ tikhiṇasurāya soḷasa ghaṭe pāyetvā samaṇassa gotamassa āgamanavelāya tuttatomarehi vijjhitvā kujjhāpetvā hatthisālaṃ bhindāpetvā samaṇena gotamena paṭipannavīthiyaṃ abhimukhaṃ katvā samaṇaṃ gotamaṃ jīvitakkhayaṃ pāpethā’’ti āha. Te ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchiṃsu.

提婆达多(Devadatta)看见后心想：“任何凡人见到沙门乔达摩(Gotama)如此庄严之身躯，都无法靠近。然而国王有一头名叫那拉吉利(Nāḷāgiri)的大象，凶猛暴戾，杀人无数，不识佛法僧之功德，它将令其丧命。”于是他前往向国王禀告此事。国王说：“善哉！”便召来驯象师吩咐：“朋友，明日清晨，你将那拉吉利灌醉后，在沙门乔达摩所行之路上放出。”提婆达多也问他：“平日此象饮酒几何？”答：“八瓮，尊者。”提婆达多便说：“那么明日你给它饮十六瓮酒，令其朝沙门乔达摩所行之路而去。”他答应：“善哉！”国王在城中宣告：“明日将放出醉象那拉吉利，城中居民清晨办完所有事务后，切勿进入主要街道。”提婆达多从王宫下来，前往象厩，召集驯象人说：“诸位，我们有能力使卑者高升，或使高者低落。若汝等欲求名利，明日清晨，便给那拉吉利饮十六瓮烈酒，待沙门乔达摩到来之时，以刺棒与标枪刺之，激怒它，令其撞坏象厩，朝沙门乔达摩所行之路冲去，务必令沙门乔达摩丧命。”彼等答应：“善哉！”

Sā pavatti sakalanagare vitthārikā ahosi. Buddhadhammasaṅghamāmakā upāsakā taṃ sutvā satthāraṃ upasaṅkamitvā ‘‘bhante, devadatto raññā saddhiṃ ekato hutvā sve tumhehi paṭipannavīthiyaṃ nāḷāgiriṃ vissajjāpessati, sve piṇḍāya apavisitvā idheva hotha, mayaṃ vihāreyeva buddhappamukhassa bhikkhusaṅghassa bhikkhaṃ dassāmā’’ti vadiṃsu. Satthāpi ‘‘sve piṇḍāya na pavisissāmī’’ti avatvāva ‘‘ahaṃ sve nāḷāgiriṃ dametvā pāṭihāriyaṃ katvā titthiye madditvā rājagahe piṇḍāya acaritvāva bhikkhusaṅghaparivuto nagarā nikkhamitvā veḷuvanameva āgamissāmi, rājagahavāsinopi bahūni bhattabhājanāni gahetvā veḷuvanameva āgamissanti, sve vihāreyeva bhattaggaṃ bhavissatī’’ti iminā kāraṇena tesaṃ adhivāsesi. Te tathāgatassa adhivāsanaṃ viditvā bhattabhājanāni āharitvā ‘‘vihāreyeva dānaṃ dassāmā’’ti pakkamiṃsu.

此消息传遍了整个王舍城(Rājagaha)。皈依佛法僧三宝之优婆塞(upāsaka)们闻此后，便前往世尊处禀告：“尊者，提婆达多已与国王联手，明日将在您托钵之路上放出那拉吉利。请您明日勿入城托钵，就留在此处吧，我们将在精舍为以佛陀为首之比丘(bhikkhu)僧团供养食物。”世尊没有说“明日我不入城托钵”，而是说：“明日我将调伏那拉吉利，显现神变，击败外道，不入王舍城托钵，直接率领比丘僧众出城返回竹林(Veḷuvana)。王舍城居民亦将带着许多食物前往竹林，明日就在精舍用斋吧。”彼等明白如来默许之意，便带着食物离去，准备在精舍供养。

Satthāpi paṭhamayāme dhammaṃ desetvā majjhimayāme devatānaṃ pañhaṃ vissajjetvā pacchimayāmassa paṭhamakoṭṭhāse sīhaseyyaṃ kappetvā dutiyakoṭṭhāse phalasamāpattiyā vītināmetvā tatiyakoṭṭhāse mahākaruṇāsamāpattiṃ samāpajjitvā vuṭṭhāya bodhaneyyabandhave olokento nāḷāgiridamane caturāsītiyā pāṇasahassānaṃ dhammābhisamayaṃ disvā vibhātāya rattiyā katasarīrapaṭijaggano hutvā āyasmantaṃ ānandaṃ āmantetvā[Pg.357], ‘‘ānanda, ajja rājagahaparivattakesu aṭṭhārasasu mahāvihāresu sabbesampi bhikkhūnaṃ mayāsaddhiṃ rājagahaṃ pavisituṃ ārocehī’’ti āha. Thero tathā akāsi. Sabbepi bhikkhū veḷuvane sannipatiṃsu. Satthā mahābhikkhusaṅghaparivuto rājagahaṃ pāvisi. Atha hatthimeṇḍā yathānusiṭṭhaṃ paṭipajjiṃsu, mahanto samāgamo ahosi. Saddhāsampannā manussā ‘‘ajja kira buddhanāgassa tiracchānanāgena saṅgāmo bhavissati, anūpamāya buddhalīlāya nāḷāgiridamanaṃ passissāmā’’ti pāsādahammiyagehacchadanādīni abhiruhitvā aṭṭhaṃsu. Asaddhā pana micchādiṭṭhikā ‘‘ayaṃ nāḷāgiri caṇḍo pharuso manussaghātako buddhādīnaṃ guṇaṃ na jānāti, so ajja samaṇassa gotamassa suvaṇṇavaṇṇaṃ sarīraṃ viddhaṃsetvā jīvitakkhayaṃ pāpessati, ajja paccāmittassa piṭṭhiṃ passissāmā’’ti pāsādādīsu aṭṭhaṃsu.

世尊在初夜说法，中夜解答天神的提问，后夜初分，以狮子卧姿(sīhaseyya)安住，第二部分以果定(phalasamāpatti)度过，第三部分入大悲定(mahākaruṇāsamāpatti)。出定后，观照应受教化的众生，看到在调伏那拉吉利(Nāḷāgiri)时，有八万四千众生证得法眼。天亮后，料理身体，召唤具寿阿难说：“阿难，今天去告知王舍城周围十八座大寺的所有比丘，都与我一同进入王舍城。”长老遵照执行。所有比丘都聚集在竹林。世尊被大比丘僧团围绕着进入王舍城。当时驯象师按照指示行事，形成了盛大的集会。有信心的人们说：“今天听说佛陀龙象将与畜生龙象搏斗，我们将看到以无与伦比的佛陀威仪调伏那拉吉利的景象。”就登上楼阁屋顶观看。没有信心且持邪见的人却说：“这那拉吉利凶暴残忍，杀害人命，不知佛陀的功德，今天必定会粉碎沙门乔达摩的金黄色身体，断送其性命，我们将看到仇敌的惨败。”也登上楼阁等待。

Hatthīpi bhagavantaṃ āgacchantaṃ disvā manusse tāsento gehāni viddhaṃsento sakaṭāni saṃcuṇṇento soṇḍaṃ ussāpetvā pahaṭṭhakaṇṇavālo pabbato viya ajjhottharanto yena bhagavā tenābhidhāvi. Taṃ āgacchantaṃ disvā bhikkhū bhagavantaṃ etadavocuṃ – ‘‘ayaṃ, bhante, nāḷāgiri caṇḍo pharuso manussaghātako imaṃ racchaṃ paṭipanno, na kho panāyaṃ buddhādiguṇaṃ jānāti, paṭikkamatu, bhante, bhagavā, paṭikkamatu sugato’’ti. Mā, bhikkhave, bhāyittha, paṭibalo ahaṃ nāḷāgiriṃ dametunti. Athāyasmā sāriputto satthāraṃ yāci – ‘‘bhante, pitu uppannakiccaṃ nāma jeṭṭhaputtassa bhāro, ahameva taṃ damemī’’ti. Atha naṃ satthā, ‘‘sāriputta, buddhabalaṃ nāma aññaṃ, sāvakabalaṃ aññaṃ, tiṭṭha tva’’nti paṭibāhi. Evaṃ yebhuyyena asīti mahātherā yāciṃsu. Satthā sabbepi paṭibāhi. Atha āyasmā ānando satthari balavasinehena adhivāsetuṃ asakkonto ‘‘ayaṃ hatthī paṭhamaṃ maṃ māretū’’ti tathāgatassatthāya jīvitaṃ pariccajitvā gantvā satthu purato aṭṭhāsi. Atha naṃ satthā ‘‘apehi, ānanda, mā me purato aṭṭhāsī’’ti āha. ‘‘Bhante, ayaṃ hatthī caṇḍo pharuso manussaghātako kappuṭṭhānaggisadiso paṭhamaṃ maṃ māretvā pacchā tumhākaṃ santikaṃ āgacchatū’’ti thero avaca. Yāvatatiyaṃ vuccamānopi tatheva aṭṭhāsi na paṭikkami. Atha naṃ bhagavā iddhibalena paṭikkamāpetvā bhikkhūnaṃ antare ṭhapesi.

大象看见世尊走来，便惊吓人群、撞毁房屋、碾碎车辆，高举象鼻，竖起耳尾，像座大山一样冲来，直奔世尊所在的地方。比丘们看见它来，就对世尊说：“尊者，这头名叫那拉吉利的狂暴大象，粗野凶残，杀人如麻，正在这条街上横冲直撞，它不懂佛陀的功德，请世尊退避，请善逝退避！”世尊说：“比丘们，不要害怕，我有能力调伏那拉吉利。”这时，具寿舍利弗向世尊请求道：“世尊，父亲的事情应该由长子来承担，让我来调伏它吧。”世尊拒绝了他，说：“舍利弗，佛的力量和弟子的力量不同，你退下吧。”像这样，大多数八十位大长老都来请求，世尊全部都拒绝了。这时，具寿阿难因为对世尊的强烈爱护，无法忍受，心想：“让这头象先杀了我吧！”为了世尊，他舍弃生命，走到世尊面前站立。世尊对他说：“阿难，走开，不要站在我前面！”长老说：“世尊，这头狂暴的大象，粗野凶残，杀人如麻，像劫末之火一样，让它先杀了我，然后再到您面前吧！”即使被说了三次，他仍然站在那里，没有退开。于是世尊用神通力量让他退下，把他安置在比丘们中间。

Tasmiṃ [Pg.358] khaṇe ekā itthī nāḷāgiriṃ disvā maraṇabhayabhītā palāyamānā aṅkena gahitaṃ dārakaṃ hatthino ca tathāgatassa ca antare chaḍḍetvā palāyi. Hatthī taṃ anubandhitvā nivattitvā dārakassa santikaṃ agamāsi. Tadā dārako mahāravaṃ ravi. Satthā nāḷāgiriṃ odissakamettāya pharitvā sumadhuraṃ brahmassaraṃ nicchāretvā ‘‘ambho nāḷāgiri taṃ soḷasa surāghaṭe pāyetvā mattaṃ karontā na ‘aññaṃ gaṇhissatī’ti kariṃsu, ‘maṃ gaṇhissatī’ti pana kariṃsu, mā akāraṇena jaṅghāyo kilamento vicari, ito ehī’’ti pakkosi. So satthu vacanaṃ sutvā akkhīni ummīletvā bhagavato rūpasiriṃ oloketvā paṭiladdhasaṃvego buddhatejena pacchinnasurāmado soṇḍaṃ olambento kaṇṇe cālento āgantvā tathāgatassa pādesu pati. Atha naṃ satthā, ‘‘nāḷāgiri, tvaṃ tiracchānahatthī, ahaṃ buddhavāraṇo, ito paṭṭhāya mā caṇḍo pharuso manussaghātako bhava, sabbasattesu mettacittaṃ paṭilabhā’’ti vatvā dakkhiṇahatthaṃ pasāretvā kumbhe parāmasitvā –

其时，一位妇人看见那拉吉利(Nāḷāgiri)，因畏惧死亡而奔逃，将怀中抱著的孩子丢弃在象与世尊之间便逃走了。大象追赶她，复又转身回到孩童身边。那时孩童放声大哭。导师以慈心遍满那拉吉利，发出极甜美的梵音说道：“喂，那拉吉利！他们让你饮了十六坛烈酒使你醉狂，不是为了让你去抓别人，而是为了让你来抓我。莫要无故奔走，徒耗腿力，到这里来！”它听闻导师之言，睁开双眼，瞻仰世尊的威仪，顿时醒悟，因佛陀的威力，酒醉顿消。它垂下长鼻，摇动双耳，前来俯伏于世尊足下。于是导师对它说：“那拉吉利，你是畜生象，我是佛陀象王。从今以后，莫再凶暴、粗野、杀害人命，当对一切有情生起慈心。”说罢，伸出右手抚摸其额——

‘‘Mā kuñjara nāgamāsado, dukkho hi kuñjara nāgamāsado;

Na hi nāgahatassa kuñjara, sugati hoti ito paraṃ yato.

“巨象莫犯龙象，冒犯龙象实为苦；巨象若为龙象所害，自此以后无善趣。

‘‘Mā ca mado mā ca pamādo, na hi pamattā sugatiṃ vajanti te;

Tvaññeva tathā karissasi, yena tvaṃ sugatiṃ gamissasī’’ti. (cūḷava. 342) –

“莫骄慢，莫放逸，放逸之人不去善趣；你当如是行，由此得生善趣。”

Dhammaṃ desesi.

（世尊）为之说法。

Tassa sakalasarīraṃ pītiyā nirantaraṃ phuṭaṃ ahosi. Sace kira tiracchānagato nābhavissā, sotāpattiphalaṃ adhigamissā. Manussā taṃ pāṭihāriyaṃ disvā unnadiṃsu apphoṭiṃsu, sañjātasomanassā nānābharaṇāni khipiṃsu, tāni hatthissa sarīraṃ paṭicchādayiṃsu. Tato paṭṭhāya nāḷāgiri dhanapālako nāma jāto. Tasmiṃ kho pana dhanapālakasamāgame caturāsīti pāṇasahassāni amataṃ piviṃsu. Satthā dhanapālakaṃ pañcasu [Pg.359] sīlesu patiṭṭhāpesi. So soṇḍāya bhagavato pāde paṃsūni gahetvā upari muddhani ākiritvā paṭikuṭitova paṭikkamitvā dassanūpacāre ṭhito dasabalaṃ vanditvā nivattitvā hatthisālaṃ pāvisi. Tato paṭṭhāya dantasudanto hutvā na kañci viheṭheti. Satthā nipphannamanoratho ‘‘yehi yaṃ dhanaṃ khittaṃ, tesaññeva taṃ hotū’’ti adhiṭṭhāya ‘‘ajja mayā mahantaṃ pāṭihāriyaṃ kataṃ, imasmiṃ nagare piṇḍāya caraṇaṃ appaṭirūpa’’nti titthiye madditvā bhikkhusaṅghaparivuto jayappatto viya khattiyo nagarā nikkhamitvā veḷuvanameva gato. Nagaravāsino bahuṃ annapānakhādanīyaṃ ādāya vihāraṃ gantvā mahādānaṃ pavattayiṃsu.

喜悦无间地遍满了它的全身。若非生为畜生，它当时便能证得入流果。人们见到此等神变，高声欢呼，鼓掌叫好，心生喜悦，纷纷投掷各种饰品，覆盖了象的全身。从那时起，那拉吉利便得名为护财(Dhanapāla)。在那次护财象的集会中，八万四千有情饮了不死甘露。导师令护财安住于五戒。它用鼻子卷起世尊脚下的尘土，撒在自己头顶，然后躬身后退，立于可见之处，顶礼十力者后，转身返回象舍。从此以后，它变得极为调顺，不再伤害任何众生。导师心愿已成，便作意：“谁投掷的财物，仍归其主所有。”又思惟：“今日我已示现大神变，于此城中行乞已不适宜。”于是，在降伏外道后，导师于比丘(bhikkhu)僧团的围绕下，如得胜的刹帝利一般出城，径直前往竹林(Veḷuvana)。城中居民携带大量饮食与嚼食前往精舍，广行布施。

Taṃ divasaṃ sāyanhasamaye dhammasabhaṃ pūretvā sannisinnā bhikkhū kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ – ‘‘āvuso, āyasmatā ānandena tathāgatassatthāya attano jīvitaṃ pariccajantena dukkaraṃ kataṃ, nāḷāgiriṃ disvā satthārā tikkhattuṃ paṭibāhiyamānopi nāpagato, aho dukkarakārako, āvuso, āyasmā ānando’’ti. Satthā ‘‘ānandassa guṇakathā pavattati, gantabbaṃ mayā etthā’’ti gandhakuṭito nikkhamitvā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi ānando tiracchānayoniyaṃ nibbattopi mamatthāya jīvitaṃ pariccajiyevā’’ti vatvā tehi yācito atītaṃ āhari.

是日傍晚，比丘们集于法堂，生起如是言论：“贤友(āvuso)们，具寿(āyasmā)阿难(Ānanda)为如来故，舍弃己命，实为难行能行之事。彼见那拉吉利时，虽为导师三度阻止，亦不退避。贤友们，具寿阿难实乃难行能行者！”导师思惟：“此乃称颂阿难功德之言，我应前往彼处。”遂从香室出，至彼处问曰：“诸比丘，汝等今者集于此处，共论何事？”彼等告言：“是如是事。”导师言：“诸比丘，非仅于今，往昔阿难生于畜生道时，亦曾为我舍弃生命。”因彼等祈请，导师便引述过去之事。

Atīte mahiṃsakaraṭṭhe sāgalanagare sāgalo nāma rājā dhammena rajjaṃ kāresi. Tadā nagarato avidūre ekasmiṃ nesādagāmake aññataro nesādo pāsehi sakuṇe bandhitvā nagare vikkiṇanto jīvikaṃ kappesi. Nagarato ca avidūre āvaṭṭato dvādasayojano mānusiyo nāma padumasaro ahosi pañcavaṇṇapadumasañchanno. Tattha nānappakāro sakuṇasaṅgho otari. So nesādo tattha aniyāmena pāse oḍḍesi. Tasmiṃ kāle dhataraṭṭho haṃsarājā channavutihaṃsasahassaparivāro cittakūṭapabbate suvaṇṇaguhāyaṃ vasati, sumukho nāmassa senāpati ahosi. Athekadivasaṃ tato haṃsayūthā katipayā suvaṇṇahaṃsā mānusiyaṃ saraṃ gantvā pahūtagocare tasmiṃ yathāsukhaṃ vicaritvā suhitā cittakūṭaṃ āgantvā dhataraṭṭhassa ārocesuṃ – ‘‘mahārāja, manussapathe [Pg.360] mānusiyo nāma padumasaro sampannagocaro, tattha gocaraṃ gaṇhituṃ gacchāmā’’ti. So ‘‘manussapatho nāma sāsaṅko sappaṭibhayo, mā vo ruccitthā’’ti paṭikkhipitvāpi tehi punappunaṃ vuccamāno ‘‘sace tumhākaṃ ruccati, gacchāmā’’ti saparivāro taṃ saraṃ agamāsi. So ākāsā otaranto pādaṃ pāse pavesentoyeva otari. Athassa pāso pādaṃ ayapaṭṭakena kaḍḍhanto viya ābandhitvā gaṇhi. Athassa ‘‘chindissāmi na’’nti ākaḍḍhantassa paṭhamavāre cammaṃ chijji, dutiyavāre maṃsaṃ chijji, tatiyavāre nhāru chijji, pāso aṭṭhiṃ āhacca aṭṭhāsi, lohitaṃ pagghari, balavavedanā pavattiṃsu.

往昔，在摩醯娑迦罗国(Mahiṃsakaraṭṭha)萨伽罗城(Sāgalanagara)，有名为萨伽罗(Sāgala)的国王如法治国。其时，离城不远的一座猎师村中，某猎师以罗网捕鸟，至城中贩卖为生。离城不远处，有一名为玛努西(Mānusiya)的莲池，周长十二由旬，为五色莲花所覆盖。各类鸟群降落其上。该猎师不时地在那里布下罗网。当时，鹅王持国(Dhataraṭṭha)与九万六千只鹅眷属同住于丽峰(Cittakūṭa)山上的黄金窟中，其将军名为善面(Sumukha)。某日，从其鹅群中有数只金鹅前往玛努西池，于彼处丰足的食源中随意游行，饱食后返回丽峰，向持国报告：“大王，人界有名为玛努西的莲池，食物丰足，我们去那里觅食吧。”鹅王虽以“人界多有疑虑与怖畏，汝等莫喜乐彼处”而拒绝，但被彼等再三请求后，言：“若汝等乐意，我们便去。”遂率眷属前往该池。它从空中降落时，一伸足便踏入了罗网。罗网如铁带般紧紧缠住其足。它欲挣断罗网，初次挣扎，皮破；再次，肉裂；三次，筋断。罗网触及骨头方止。鲜血流溢，剧痛生起。

So cintesi – ‘‘sacāhaṃ baddharavaṃ ravissāmi, ñātakā me utrastā hutvā gocaraṃ aggaṇhitvā chātajjhattāva palāyantā dubbalatāya mahāsamudde patissantī’’ti. So vedanaṃ adhivāsetvā ñātīnaṃ yāvadatthaṃ caritvā haṃsānaṃ kīḷanakāle mahantena saddena baddharavaṃ ravi. Taṃ sutvā te haṃsā maraṇabhayatajjitā vaggavaggā hutvā cittakūṭābhimukhā pakkamiṃsu. Tesu pakkantesu sumukho haṃsasenāpati ‘‘kacci nu kho idaṃ bhayaṃ mahārājassa uppannaṃ, jānissāmi na’’nti vegena pakkhanditvā purato gacchantassa haṃsagaṇassa antare mahāsattaṃ adisvā majjhimahaṃsagaṇaṃ vicini, tatthapi adisvā pacchimahaṃsagaṇaṃ vicini, tatthapi adisvā ‘‘nissaṃsayaṃ tassevedaṃ bhayaṃ uppanna’’nti nivattitvā āgacchanto mahāsattaṃ pāse baddhaṃ lohitamakkhitaṃ dukkhāturaṃ paṅkapiṭṭhe nipannaṃ disvā ‘‘mā bhāyi, mahārāja, ahaṃ mama jīvitaṃ pariccajitvā tumhe pāsato mocessāmī’’ti vadanto otaritvā mahāsattaṃ assāsentova paṅkapiṭṭhe nisīdi. Atha naṃ vīmaṃsanto mahāsatto paṭhamaṃ gāthamāha –

它心想：“我若发出被捕之鸣，我的眷属们将心生恐惧，不及觅食，因饥饿而衰弱，四散奔逃，将坠入大海中。”于是它忍住剧痛，待眷属们尽情觅食，于鹅群嬉戏之时，方大声发出被捕之鸣。闻此声，鹅群为死亡的恐惧所迫，成群结队地朝丽峰飞去。彼等飞离后，鹅将军善面思惟：“此等怖畏莫非是发生在大王身上？我当查明。”便疾速飞去，于前行的鹅群中未见大士，复于中、后鹅群中寻觅，亦未得见，遂断定：“此怖畏无疑是发生在他身上。”于是折返，看见大士为罗网所缚，遍体染血，为苦所逼，卧于泥上，便言：“大王莫惧，我愿舍弃己命，救你脱离罗网。”言毕降落，安慰大士，坐于泥上。其时，大士为试探它，说第一偈：

1.

1.

‘‘Sumukha anupacinantā, pakkamanti vihaṅgamā;

Gaccha tuvampi mā kaṅkhi, natthi baddhe sahāyatā’’ti.

善面，众鸟不顾而去；你也去吧，莫要犹豫，于被缚者，已无友谊。

Tattha anupacinantāti sinehena ālayavasena anolokentā. Pakkamantīti ete channavuti haṃsasahassā ñātivihaṅgamā maṃ chaḍḍetvā gacchanti, tvampi gaccha, mā idha vāsaṃ ākaṅkhi, evañhi pāsena baddhe mayi sahāyatā nāma natthi, na hi te ahaṃ idāni kiñci sahāyakiccaṃ kātuṃ [Pg.361] sakkhissāmi, kiṃ te mayā nirūpakārena, papañcaṃ akatvā gacchevāti vadati.

“不顾”是指不因爱恋与执着而回头看。“离去”是指这九万六千只鹅以及亲族的鸟类，舍弃我而离去，你也走吧，不要期望留在这里。你看，我被罗网束缚，对我而言，已无所谓友谊，因为我现在无法为你做任何助益，我这无用之人于你何益？不要迟疑，快走吧。

Ito paraṃ –

此后——

2.

2.

‘‘Gacche vāhaṃ na vā gacche, na tena amaro siyaṃ;

Sukhitaṃ taṃ upāsitvā, dukkhitaṃ taṃ kathaṃ jahe.

我去或不去，都不能不死；曾侍奉你安乐，怎能舍弃你受苦？

3.

3.

‘‘Maraṇaṃ vā tayā saddhiṃ, jīvitaṃ vā tayā vinā;

Tadeva maraṇaṃ seyyo, yañce jīve tayā vinā.

与你同死，或无你而生；与你同死更胜于无你而生。

4.

4.

‘‘Nesa dhammo mahārāja, yaṃ taṃ evaṃ gataṃ jahe;

Yā gati tuyhaṃ sā mayhaṃ, ruccate vihagādhipa.

大王，舍弃如此境遇的你，此非正法；你的归宿亦是我的归宿，鸟王，我心乐意。

5.

5.

‘‘Kā nu pāsena baddhassa, gati aññā mahānasā;

Sā kathaṃ cetayānassa, muttassa tava ruccati.

被罗网所缚者，岂有他途可去？你这有觉知、已解脱者，怎会乐意如此？

6.

6.

‘‘Kaṃ vā tvaṃ passase atthaṃ, mama tuyhañca pakkhima;

Ñātīnaṃ vāvasiṭṭhānaṃ, ubhinnaṃ jīvitakkhaye.

鸟儿，在我俩都将丧命之时，你可曾见到这对你我，或是对幸存的亲族，有何利益？

7.

7.

‘‘Yaṃ na kañcanadepiñcha, andhena tamasā gataṃ;

Tādise sañcajaṃ pāṇaṃ, kamatthamabhijotaye.

你如此舍弃生命，如同在盲目黑暗中行事，不见其功；此举究竟能彰显何种利益？

8.

8.

‘‘Kathaṃ nu patataṃ seṭṭha, dhamme atthaṃ na bujjhasi;

Dhammo apacito santo, atthaṃ dasseti pāṇinaṃ.

飞行者中之最胜者，为何不解法中之义？法若被恭敬，则能示予众生利益。

9.

9.

‘‘Sohaṃ dhammaṃ apekkhāno, dhammā catthaṃ samuṭṭhitaṃ;

Bhattiñca tayi sampassaṃ, nāvakaṅkhāmi jīvitaṃ.

我着眼于法，以及从法生起的利益；又念及我对你的忠诚，故不期望生命。

10. ‘‘Addhā eso sataṃ dhammo, yo mitto mittamāpade.

10. 这确实是善人之法：朋友于危难时不舍弃朋友。

Na caje jīvitassāpi, hetudhammamanussaraṃ.

忆念此法，纵为生命之故，亦不舍弃。

11.

11.

‘‘Svāyaṃ dhammo ca te ciṇṇo, bhatti ca viditā mayi;

Kāmaṃ karassu mayhetaṃ, gacchevānumato mayā.

你已行此法，你对我的忠诚我亦知晓；请成全我的心愿，我准许你离去。

12.

12.

‘‘Api tvevaṃ gate kāle, yaṃ khaṇḍaṃ ñātinaṃ mayā;

Tayā taṃ buddhisampannaṃ, assa paramasaṃvutaṃ.

然于此刻，因我之故，亲族中有所残缺，愿具足智慧的你，能善加守护。

13.

13.

‘‘Iccevaṃ [Pg.362] mantayantānaṃ, ariyānaṃ ariyavuttinaṃ;

Paccadissatha nesādo, āturānamivantako.

当此二位具足圣行之圣者如此商议时，猎人出现了，如同病者之死神。

14.

14.

‘‘Te sattumabhisañcikkha, dīgharattaṃ hitā dijā;

Tuṇhīmāsittha ubhayo, na sañcalesumāsanā.

那两只长久以来相互为益的鸟儿，看见敌人后，两者皆默然安坐，未离其位。

15.

15.

‘‘Dhataraṭṭhe ca disvāna, samuḍḍente tato tato;

Abhikkhamatha vegena, dijasattu dijādhipe.

猎人看见持国(Dhataraṭṭha)以及从各处飞散的鸟群，便迅速走向那鸟中之王。

16.

16.

‘‘So ca vegenabhikkamma, āsajja parame dije;

Paccakamittha nesādo, baddhā iti vicintayaṃ.

他迅速走近，靠近那些最胜的鸟儿；猎人退了回来，心想：“它们被缚住了。”

17.

17.

‘‘Ekaṃva baddhamāsīnaṃ, abaddhañca punāparaṃ;

Āsajja baddhamāsīnaṃ, pekkhamānamadīnavaṃ.

（他看见）一个被缚而坐，另一个则未被缚，（那未被缚者）靠近被缚者而坐，神色坦然地看着。

18.

18.

‘‘Tato so vimatoyeva, paṇḍare ajjhabhāsatha;

Pavaḍḍhakāye āsīne, dijasaṅghagaṇādhipe.

于是他心生疑虑，对那身躯庞大、安坐于彼的白色鸟群之首领说：

19.

19.

‘‘Yaṃ nu pāsena mahatā, baddho na kurute disaṃ;

Atha kasmā abaddho tvaṃ, balī pakkhi na gacchasi.

被大罗网缚住者，无法离去；为何你这未被缚的、强壮的鸟儿不走呢？

20.

20.

‘‘Kiṃ nu tyāyaṃ dijo hoti, mutto baddhaṃ upāsasi;

Ohāya sakuṇā yanti, kiṃ eko avahīyasi.

这只鸟儿是你的谁，让你这自由之身，竟愿侍奉被缚者？众鸟皆已离去，为何你独自留下？

21.

21.

‘‘Rājā me so dijāmitta, sakhā pāṇasamo ca me;

Neva naṃ vijahissāmi, yāva kālassa pariyāyaṃ.

捕鸟人啊，他是我王，是我视如生命的友人；我绝不舍弃他，直至生命终结。

22.

22.

‘‘Kathaṃ panāyaṃ vihaṅgo, nāddasa pāsamoḍḍitaṃ;

Padañhetaṃ mahantānaṃ, boddhumarahanti āpadaṃ.

但这只鸟儿为何没有看见布设的罗网？能觉知危难，本应是伟大者的特质。

23.

23.

‘‘Yadā parābhavo hoti, poso jīvitasaṅkhaye;

Atha jālañca pāsañca, āsajjāpi na bujjhati.

当人临近生命终结，衰败降临时；即使靠近罗网与绳索，也无法觉知。

24.

24.

‘‘Api tveva mahāpañña, pāsā bahuvidhā tatā;

Guyhamāsajja bajjhanti, athevaṃ jīvitakkhaye’’ti. –

诚然，大智者，罗网有多种；众生因靠近隐秘之物而被缚，生命终结时亦复如是。

Imāsaṃ gāthānaṃ sambandho pāḷinayeneva veditabbo.

这些偈颂的关联应当依照巴利圣典本身来理解。

Tattha [Pg.363] gacche vāti, mahārāja, ahaṃ ito gaccheyyaṃ vā na vā, nāhaṃ tena gamanena vā agamanena vā amaro siyaṃ, ahañhi ito gatopi agatopi maraṇato amuttova, ito pubbe pana sukhitaṃ taṃ upāsitvā idāni dukkhitaṃ taṃ kathaṃ jaheyyanti vadati. Maraṇaṃ vāti mama agacchantassa vā tayā saddhiṃ maraṇaṃ bhaveyya, gacchantassa vā tayā vinā jīvitaṃ. Tesu dvīsu yaṃ tayā saddhiṃ maraṇaṃ, tadeva me varaṃ, yaṃ tayā vinā jīveyyaṃ, na me taṃ varanti attho. Ruccateti yā tava gati nipphatti, sāva mayhaṃ ruccati. Sā kathanti samma sumukha mama tāva daḷhena vālapāsena baddhassa parahatthaṃ gatassa sā gati ruccatu, tava pana cetayānassa sacetanassa paññavato muttassa kathaṃ ruccati.

关于“去”，大王，我从这里去或不去，都不会因此而获得不死。因为我无论去或不去，都无法摆脱死亡。然而，以前我侍奉你安乐，现在你受苦，我怎能舍弃你呢？关于“死亡”，如果我不去，或许会与你同死；如果我去，或许会无你而活。在这两者中，与你同死对我来说更好，无你而活，对我来说不好，此是其义。关于“乐意”，你的归宿，正是我的乐意之处。善面朋友啊，我已被坚固的毛发罗网缚住，落入他人之手，那样的归宿对我来说是乐意的，然而你这有觉知、有智慧、已解脱的人，又怎会乐意呢？

Pakkhimāti pakkhasampanna. Ubhinnanti amhākaṃ dvinnaṃ jīvitakkhaye sati tvaṃ mama vā tava vā avasiṭṭhañātīnaṃ vā kaṃ atthaṃ passasi. Yaṃ nāti ettha na-kāro upamāne. Kañcanadepiñchāti kañcanadvepiñcha, ayameva vā pāṭho, kañcanasadisaubhayapakkhāti attho. Tamasāti tamasi. Gatanti kataṃ, ayameva vā pāṭho. Purimassa na-kārassa iminā sambandho, ‘‘na kata’’nti kataṃ viyāti attho. Idaṃ vuttaṃ hoti – tayi pāṇaṃ cajantepi acajantepi mama jīvitassa abhāvā yaṃ tava pāṇasañcajanaṃ, taṃ andhena tamasi kataṃ viya kiñcideva rūpakammaṃ apaccakkhaguṇaṃ, tādise tava apaccakkhaguṇe pāṇasañcajane tvaṃ pāṇaṃ sañcajanto kamatthaṃ joteyyāsīti.

“鸟儿”(pakkhima)是指具足翅膀者。“两者”(ubhinnaṃ)是指：在我俩生命终结时，你可曾见到于我、于你、或于幸存的亲族有何利益？关于“Yaṃ na”，此处的“na”字是作比喻用。“金翅”(kañcanadepiñcha)或作“kañcanadvepiñcha”，意为“如金色的双翼”。“于黑暗中”(tamasā)即“tamasi”。“去”(gataṃ)或作“kataṃ”(所作)。此与前面的“na”字相关，意为“如同所作”。此偈是说：无论你舍弃生命与否，我的生命都已不保。你舍弃生命之举，如同在盲目黑暗中所作的形色之业，其功德无法被看见。在如此不见功德的舍生之举中，你舍弃生命，究竟能彰显何种利益呢？

Dhammo apacito santoti dhammo pūjito mānito samāno. Atthaṃ dassetīti vuddhiṃ dasseti. Apekkhānoti apekkhanto. Dhammā catthanti dhammato ca atthaṃ samuṭṭhitaṃ passanto. Bhattinti sinehaṃ. Sataṃ dhammoti paṇḍitānaṃ sabhāvo. Yo mittoti yo mitto āpadāsu mittaṃ na caje, tassa acajantassa mittassa esa sabhāvo nāma addhā sataṃ dhammo. Viditāti pākaṭā jātā. Kāmaṃ karassūti etaṃ mama kāmaṃ mayā icchitaṃ mama vacanaṃ karassu. Api tvevaṃ gate kāleti api tu evaṃ gate kāle mayi imasmiṃ ṭhāne pāsena baddhe. Paramasaṃvutanti paramaparipuṇṇaṃ.

“法被恭敬”(dhammo apacito santo)即法被崇敬、尊重。“示现利益”(atthaṃ dasseti)即示现增长。“着眼于”(apekkhāno)即“apekkhanto”(思量着)。“从法生起利益”(dhammā catthaṃ)即是从法中看到生起的利益。“忠诚”(bhatti)即是爱。“善人之法”(sataṃ dhammo)即是智者的本性。关于“朋友于危难时”，即朋友于危难时不舍弃朋友，对于那不舍弃朋友的友人而言，此种本性确实是善人之法。“已知”(viditā)即是已显现。“请成全我的心愿”(kāmaṃ karassu)即是“请成全我的心愿，我的意愿，我的话”。“然于此刻”(api tvevaṃ gate kāle)即是“然于此刻我在此处被罗网所缚之时”。“善加守护”(paramasaṃvutaṃ)即是最极圆满。

Iccevaṃ mantayantānanti ‘‘gaccha, na gacchāmī’’ti evaṃ kathentānaṃ ariyānanti ācāraariyānaṃ. Paccadissathāti kāsāyāni nivāsetvā rattamālaṃ piḷandhitvā [Pg.364] muggaraṃ ādāya āgacchanto adissatha. Āturānanti gilānānaṃ maccu viya. Abhisañcikkhāti, bhikkhave, te ubhopi sattuṃ āyantaṃ passitvā. Hitāti dīgharattaṃ aññamaññassa hitā muducittā. Na sañcalesumāsanāti āsanato na caliṃsu, yathānisinnāva ahesuṃ. Sumukho pana ‘‘ayaṃ nesādo āgantvā paharanto maṃ paṭhamaṃ paharatū’’ti cintetvā mahāsattaṃ pacchato katvā nisīdi.

“如此商议时”(iccevaṃ mantayantānaṃ)即是说着“去吧”、“我不去”。“圣者”(ariyānaṃ)即是行为圣洁者。“出现了”(paccadissatha)即是（猎人）穿着袈裟色衣，戴着红色花环，手持木棒而来，被人看见。“于病者”(āturānaṃ)即是如同死亡之于病人。“看见后”(abhisañcikkha)，比丘们，他们两个都看见敌人来了。“为益”(hitā)即是长久以来相互为益，心意柔软。“未离其位”(na sañcalesum āsanā)即是未从座位上移动，如如而坐。善面(Sumukha)则心想：“这个猎人(nesāda)来了，要打就先打我吧”，于是将大士(mahāsatta)置于身后而坐。

Dhataraṭṭheti haṃse. Samuḍḍenteti maraṇabhayena ito cito ca uppatante disvā. Āsajjāti itare dve jane upagantvā. Paccakamitthāti ‘‘baddhā, na baddhā’’ti cintento upadhārento akamittha, vegaṃ hāpetvā saṇikaṃ agamāsi. Āsajja baddhamāsīnanti baddhaṃ mahāsattaṃ upagantvā nisinnaṃ sumukhaṃ. Adīnavantiādīnavameva hutvā mahāsattaṃ olokentaṃ disvā. Vimatoti kiṃ nu kho abaddho baddhassa santike nisinno, kāraṇaṃ pucchissāmīti vimatijāto hutvāti attho. Paṇḍareti haṃse, atha vā parisuddhe nimmale, sampahaṭṭhakañcanavaṇṇeti attho. Pavaḍḍhakāyeti vaḍḍhitakāye mahāsarīre. Yaṃ nūti yaṃ tāva eso mahāpāsena baddho. Na kurute disanti palāyanatthāya ekaṃ disaṃ na bhajati, taṃ yuttanti adhippāyo. Balīti balasampanno hutvāpi. Pakkhīti taṃ ālapati. Ohāyāti chaḍḍetvā. Yantīti sesasakuṇā gacchanti. Avahīyasīti ohīyasi.

持国(Dhataraṭṭha)——指天鹅。惊慌乱飞——看见（天鹅）因畏惧死亡而四处飞窜。靠近——意为靠近另外两人。犹豫不决——意为思量着“被缚住了，还是没被缚住？”而犹豫，放缓速度缓缓前行。靠近被缚而坐者——靠近被缚的大士，以及坐在他身旁的善面(Sumukha)。无有沮丧——看见大士毫无沮丧地观望。心生疑惑——意为心想：“这未被缚者为何坐在被缚者身旁？我要询问缘由。”因此心生疑惑。洁白者——指天鹅，或指纯净无瑕，色如纯金。身躯壮大——指身躯长大、体型巨大。而今——即如今他被大网所缚。不择方向——不为逃脱而选择任何一个方向，此乃合宜。具力者——即使具足力量。飞鸟——他向它呼唤。舍弃——抛下。飞离——其余的鸟都飞走了。你被留下——你被抛下了。

Dijāmittāti dijānaṃ amitta. Yāva kālassa pariyāyanti yāva maraṇassa vāro āgacchati. Kathaṃ panāyanti tvaṃ rājā me soti vadasi, rājāno ca nāma paṇḍitā honti, itipi paṇḍito samāno kena kāraṇena oḍḍitaṃ pāsaṃ na addasa. Padaṃ hetanti yasamahattaṃ vā ñāṇamahattaṃ vā pattānaṃ attano āpadabujjhanaṃ nāma padaṃ kāraṇaṃ, tasmā te āpadaṃ boddhumarahanti. Parābhavoti avaḍḍhi. Āsajjāpīti upagantvāpi na bujjhati. Tatāti vitatā oḍḍitā. Guyhamāsajjāti tesu pāsesu yo guḷho paṭicchanno pāso, taṃ āsajja bajjhanti. Athevanti atha evaṃ jīvitakkhaye bajjhantevāti attho.

鸟敌——即众鸟之敌。直至时限到来——即直至死亡的时刻来临。怎么会这样呢——（你对我说）“你是我的王”，而国王们都是智者，（你）既是智者，为何没有看见张设的罗网呢？原因在于——对于已获得大名声或大智慧者，觉察自身的灾祸是其立足之本、是其因由，因此他们理应能觉察到灾祸。衰败——即不增长。即使遭遇——即走近了也未觉察。张设——即张开布置好的。遭遇隐藏的——即在那些罗网中，有隐蔽的罗网，遭遇它就会被缚住。那么——即在生命终结时就会被缚住。

Iti [Pg.365] naṃ so kathāsallāpena muduhadayaṃ katvā mahāsattassa jīvitaṃ yācanto gāthamāha –

于是他用言谈软化了（猎人）的心，为大士乞求生命而说此偈：

25.

25.

‘‘Api nāyaṃ tayā saddhiṃ, saṃvāsassa sukhudrayo;

Api no anumaññāsi, api no jīvitaṃ dade’’ti.

“与您相处，乃是乐果；愿您允许我等，愿您赐予生命。”

Tattha api nāyanti api nu ayaṃ. Sukhudrayoti sukhaphalo. Api no anumaññāsīti cittakūṭaṃ gantvā ñātake passituṃ tvaṃ api no anujāneyyāsi. Api no jīvitaṃ dadeti api no imāya kathāya uppannavissāso na māreyyāsīti.

其中，api nāyaṃ——即 api nu ayaṃ（难道不是这样吗）。乐果——即以乐为果。愿您允许我等——即您是否能允许我们前往丽峰(Cittakūṭa)探望亲族？愿您赐予生命——即您是否会因这番话而生起信任，不杀害我们？

So tassa madhurakathāya bajjhitvā gāthamāha –

他被其甜美的话语所打动，于是说此偈颂：

26.

26.

‘‘Na ceva me tvaṃ baddhosi, napi icchāmi te vadhaṃ;

Kāmaṃ khippamito gantvā, jīva tvaṃ anigho cira’’nti.

“你非为我所缚，我亦不欲杀你；随汝意速离此，愿你长寿无忧。”

Tato sumukho catasso gāthā abhāsi –

于是，善面(Sumukha)说了四首偈颂——

27.

27.

‘‘Nevāhametamicchāmi, aññatretassa jīvitā;

Sace ekena tuṭṭhosi, muñcetaṃ mañca bhakkhaya.

“我实不欲独活，除非能代彼命；若取其一即足，请放开他食我。”

28.

28.

‘‘Ārohapariṇāhena, tulyāsmā vayasā ubho;

Na te lābhena jīvatthi, etena niminā tuvaṃ.

“我俩身高体格，年龄亦皆相等；于你利益无损，请以此来交换。”

29.

29.

‘‘Tadiṅgha samapekkhassu, hotu giddhi tavamhasu;

Maṃ pubbe bandha pāsena, pacchā muñca dijādhipaṃ.

“那么请看看我，让你的贪欲转向我；先用罗网缚我，然后再放鸟王。”

30.

30.

‘‘Tāvadeva ca te lābho, katāssa yācanāya ca;

Mitti ca dhataraṭṭhehi, yāvajīvāya te siyā’’ti.

“如此你的利益可得，我的请求亦得完成；你将与持国(Dhataraṭṭha)一族，缔结终生友谊。”

Tattha etanti yaṃ aññatra etassa jīvitā mama jīvitaṃ, etaṃ ahaṃ neva icchāmi. Tulyāsmāti samānā homa. Niminā tuvanti parivattehi tvaṃ. Tavamhasūti tava amhesu giddhi hotu, kiṃ te etena, mayi lobhaṃ uppādehīti vadati. Tāvadevāti tattakoyeva. Yācanāya cāti yā mama yācanā, sāva katā assāti attho.

其中，此——即“除了他的生命，我自己的生命，我实不欲”。我们相等——即我们是同等的。你交换——即你来交换吧！你对我们——即“愿你的贪欲转向我们”，他说：“你要他何用？对我生起贪欲吧。”同样——即同样多。我的请求——意为“我的请求也得以完成”。

Iti [Pg.366] so tāya dhammadesanāya tele pakkhittakappāsapicu viya mudugatahadayo mahāsattaṃ tassa dāyaṃ katvā dadanto āha –

于是，那（猎人）听闻此番说法，心变得柔软，犹如浸入油中的棉絮，他将大士作为礼物赠予（善面），说道：

31.

31.

‘‘Passantu no mahāsaṅghā, tayā muttaṃ ito gataṃ;

Mittāmaccā ca bhaccā ca, puttadārā ca bandhavā.

“愿大群（天鹅）看见，他被你所释放，离此而去；愿朋友、同伴、仆从、妻儿与亲族，皆得见之。”

32.

32.

‘‘Na ca te tādisā mittā, bahūnaṃ idha vijjati;

Yathā tvaṃ dhataraṭṭhassa, pāṇasādhāraṇo sakhā.

“世间众人之中，难有如你这般的朋友；你之于持国(Dhataraṭṭha)，是共享生命之友。”

33.

33.

‘‘So te sahāyaṃ muñcāmi, hotu rājā tavānugo;

Kāmaṃ khippamito gantvā, ñātimajjhe virocathā’’ti.

“我今释放你的同伴，愿此王跟随于你；随心意速离此地，在亲族中焕发光彩。”

Tattha noti nipātamattaṃ. Tayā muttanti imañhi tvaññeva muñcasi nāma, tasmā imaṃ tayā muttaṃ ito cittakūṭapabbataṃ gataṃ mahantā ñātisaṅghā ete ca mittādayo passantu. Ettha ca bandhavāti ekalohitasambandhā. Vijjatīti vijjanti. Pāṇasādhāraṇoti sādhāraṇapāṇo avibhattajīviko, yathā tvaṃ etassa sakhā, etādisā aññesaṃ bahūnaṃ mittā nāma na vijjanti. Tavānugoti etaṃ dukkhitaṃ ādāya purato gacchantassa tava ayaṃ anugo hotūti.

其中，no——仅为虚词。被你所释放——意为你确实释放了他，因此，愿广大的亲族及朋友等，看见这被你释放者从此去往丽峰山(Cittakūṭapabbata)。此处的亲族——指有血缘关系者。存在——即 vijjanti（他们存在）。共享生命——即生命共通，生活不分，你之于他，是这样的朋友，而他人大多没有这样的朋友。你的追随者——意为当你带着这受苦者走在前面时，愿他成为你的追随者。

Evaṃ vatvā pana nesādaputto mettacittena mahāsattaṃ upasaṅkamitvā bandhanaṃ chinditvā āliṅgitvā sarato nikkhāmetvā saratīre taruṇadabbatiṇapiṭṭhe nisīdāpetvā pāde bandhanapāsaṃ muducittena saṇikaṃ mocetvā dūre khipitvā mahāsatte balavasinehaṃ paccupaṭṭhāpetvā mettacittena udakaṃ ādāya lohitaṃ dhovitvā punappunaṃ parimajji. Tassa mettacittānubhāvena bodhisattassa pāde sirā sirāhi, maṃsaṃ maṃsena, cammaṃ cammena ghaṭitaṃ, tāvadeva pādo saṃruḷho sañjātachavisañjātalomo ahosi abaddhapādena nibbiseso. Bodhisatto sukhito pakatibhāveneva nisīdi. Atha sumukho attānaṃ nissāya mahāsattassa sukhitabhāvaṃ disvā sañjātasomanasso nesādassa thutimakāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

说完这话，猎人之子怀着慈心走近大士，解开（大士的）束缚，拥抱他，将他从湖中带出，安置在湖边柔软的草地上，然后以温柔之心缓缓解开他脚上的绳套，远远抛开。他对大士生起强烈的慈爱，以慈心取水洗去血迹，反复擦拭。以其慈心之力，菩萨脚上的筋与筋、肉与肉、皮与皮皆愈合，脚立刻痊愈，长出新皮新毛，与未被缚之脚无异。菩萨安乐，如常而坐。此时，善面(Sumukha)见到大士因自己而得安乐，心生喜悦，便赞叹那猎人。为阐明此义，导师说道——

34.

34.

‘‘So [Pg.367] patīto pamuttena, bhattunā bhattugāravo;

Ajjhabhāsatha vakkaṅgo, vācaṃ kaṇṇasukhaṃ bhaṇaṃ.

他因主人获释而欢喜，他对主人心怀敬意；弯颈者说着悦耳之言，如是说道。

35.

35.

‘‘Evaṃ luddaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi;

Yathāhamajja nandāmi, muttaṃ disvā dijādhipa’’nti.

“猎人啊，愿你与所有亲族一同欢喜，如我今日见鸟王获释而欢喜。”

Tattha vakkaṅgoti vaṅkagīvo.

其中，弯颈者——即脖颈弯曲者。

Evaṃ luddassa thutiṃ katvā sumukho bodhisattaṃ āha – ‘‘mahārāja, iminā amhākaṃ mahāupakāro kato, ayañhi amhākaṃ vacanaṃ akatvā kīḷāhaṃse no katvā issarānaṃ dento bahuṃ dhanaṃ labheyya, māretvā maṃsaṃ vikkiṇanto mūlampi labhetha, attano pana jīvitaṃ anoloketvā amhākaṃ vacanaṃ akari, imaṃ rañño santikaṃ netvā sukhajīvitaṃ karomā’’ti. Mahāsatto sampaṭicchi. Sumukho attano bhāsāya mahāsattena saddhiṃ kathetvā puna manussabhāsāya luddaputtaṃ āmantetvā ‘‘samma, tvaṃ kimatthaṃ pāse oḍḍesī’’ti pucchitvā ‘‘dhanattha’’nti vutte ‘‘evaṃ sante amhe ādāya nagaraṃ pavisitvā rañño dassehi, bahuṃ te dhanaṃ dāpessāmī’’ti vatvā āha –

善面(Sumukha)如此赞叹猎人后，对菩萨说：“大王，此人于我等有大恩。他若不听我等之言，可将我等作为玩赏之鹅献给权贵，以得重金；或杀我等卖肉，亦可得钱。但他不顾自己生计，听从了我等之言。我等当带他去见国王，使他生活安乐。”大士同意了。善面用自己的语言与大士交谈后，再以人语对猎人之子说：“朋友，你为何要布设罗网？”听闻回答“为钱财”后，（善面）说：“既然如此，你带我等进城去见国王，我等将使你获得重金。”于是说道——

36.

36.

‘‘Ehi taṃ anusikkhāmi, yathā tvamapi lacchase;

Lābhaṃ tavāyaṃ dhataraṭṭho, pāpaṃ kiñci na dakkhati.

来，我教导你，你也能获得利益；这位持国天鹅王将为你带来利益，你不会见到任何恶事。

37.

37.

‘‘Khippamantepuraṃ netvā, rañño dassehi no ubho;

Abaddhe pakatibhūte, kāje ubhayato ṭhite.

速将我等二人带入王宫，让国王看见；我们无缚自在，保持本性，站在担架两边。

38.

38.

‘‘Dhataraṭṭhā mahārāja, haṃsādhipatino ime;

Ayañhi rājā haṃsānaṃ, ayaṃ senāpatītaro.

大王，这些是持国族的天鹅之主；这位是天鹅之王，那位是将军。

39. ‘‘Asaṃsayaṃ imaṃ disvā, haṃsarājaṃ narādhipo.

39. 人主见到这位鹅王，无疑会欢喜、心悦、满足，

Patīto sumano vitto, bahuṃ dassati te dhana’’nti.

并会赐予你许多财富。

Tattha anusikkhāmīti anusāsāmi. Pāpanti lāmakaṃ. Rañño dassehi no ubhoti amhe ubhopi rañño dassehi. Ayaṃ bodhisattassa paññāpabhāvadassanatthaṃ, attano mittadhammassa āvibhāvanatthaṃ, luddassa dhanalābhatthaṃ, rañño sīlesu patiṭṭhāpanatthañcāti catūhi kāraṇehi [Pg.368] evamāha. Dhataraṭṭhāti netvā ca pana rañño evaṃ ācikkheyyāsi, ‘‘mahārāja, ime dhataraṭṭhakule jātā dve haṃsādhipatino, etesu ayaṃ rājā, itaro senāpatī’’ti. Iti naṃ sikkhāpesi. ‘‘Patīto’’tiādīni tīṇipi tuṭṭhākāravevacanāneva.

其中，“anusikkhāmi”（我教导）意为“anusāsāmi”（我教导）。“pāpaṃ”（恶）意为低劣。“Rañño dassehi no ubho”（向国王展示我们俩）意为“你把我们俩都向国王展示”。此是为显示菩萨的智慧光辉、为彰显自身的友法、为令猎人获得财富，以及为使国王安立于戒行中，故因这四个原因而如是说。关于“Dhataraṭṭhā”（持国），是说你带去之后，应如此向国王禀告：“大王，这两位鹅主生于持国族，其中这位是王，另一位是将军。”他如此教导他。“Patīto”（欢喜）等这三个词都是表达喜悦的同义词。

Evaṃ vutte luddo, ‘‘sāmi, mā vo rājadassanaṃ rucci, rājāno nāma calacittā, kīḷāhaṃse vā vo kareyyuṃ mārāpeyyuṃ vā’’ti vatvā, ‘‘samma, mā bhāyi, ahaṃ tādisaṃ kakkhaḷaṃ luddaṃ lohitapāṇiṃ dhammakathāya mudukaṃ katvā mama pādesu pātesiṃ, rājāno nāma puññavanto paññavanto ca subhāsitadubbhāsitaññū ca, khippaṃ amhe rañño dassehī’’ti vutte ‘‘tena hi mā mayhaṃ kujjhittha, ahaṃ avassaṃ tumhākaṃ ruciyā nemī’’ti vatvā ubhopi kājaṃ āropetvā rājakulaṃ gantvā rañño dassetvā raññā puṭṭho yathābhūtaṃ ārocesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如是说后，猎人道：“主人，请不要乐于觐见国王，国王们心性不定，或许会把您当作玩物，或许会杀害您。”（菩萨）说：“朋友，别害怕，我曾以法谈使那样凶残、双手沾满鲜血的猎人变得柔顺，并让他拜倒在我脚下。国王们是有福德、有智慧的人，能分辨善说与恶说，快带我们去见国王吧。”听此言后，猎人说：“既然如此，请不要对我生气，我必遵从您的意愿带您去。”说完，便将二位都放在担架上，前往王宫，展示给国王。国王询问时，他如实禀告。为阐明此事，导师说道：

40.

40.

‘‘Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, kammunā upapādayi;

Khippamantepuraṃ gantvā, rañño haṃse adassayi;

Abaddhe pakatibhūte, kāje ubhayato ṭhite.

听了那话，他便付诸行动；迅速前往王宫，向国王展示天鹅；它们无缚自在，保持本性，站在担架两边。

41.

41.

‘‘Dhataraṭṭhā mahārāja, haṃsādhipatino ime;

Ayañhi rājā haṃsānaṃ, ayaṃ senāpatītaro;

大王，这些是持国族的天鹅之主；这位是天鹅之王，那位是将军。

42.

42.

‘‘Kathaṃ panime vihaṅgā, tava hatthattamāgatā;

Kathaṃ luddo mahantānaṃ, issare idha ajjhagā.

这些鸟儿如何落入你手中？猎人如何能在此获得这些伟大者的主宰权？

43.

43.

‘‘Vihitā santime pāsā, pallalesu janādhipa;

Yaṃ yadāyatanaṃ maññe, dijānaṃ pāṇarodhanaṃ.

人主，这些罗网被我设置在浅水洼中，在任何我认为是断绝鸟儿性命的地方。

44.

44.

‘‘Tādisaṃ pāsamāsajja, haṃsarājā abajjhatha;

Taṃ abaddho upāsino, mamāyaṃ ajjhabhāsatha.

天鹅之王陷入了那样的罗网，被捕获了；那位（将军）没有被捕，却靠近他，对我说了这番话。

45.

45.

‘‘Sudukkaraṃ anariyebhi, dahate bhāvamuttamaṃ;

Bhatturatthe parakkanto, dhammayutto vihaṅgamo.

非圣者难以做到，他展现了至高的情操；这只鸟合乎正法，为主人的利益而努力。

46.

46.

‘‘Attanāyaṃ cajitvāna, jīvitaṃ jīvitāraho;

Anutthunanto āsīno, bhattu yācittha jīvitaṃ.

他虽值得活命，却舍弃了自己的生命；他坐着赞叹，为主人乞求生命。

47.

47.

‘‘Tassa [Pg.369] taṃ vacanaṃ sutvā, pasādamahamajjhagā;

Tato naṃ pāmuciṃ pāsā, anuññāsiṃ sukhena ca.

听了那话，我便生起净信；于是我将他从罗网中释放，并允许他安乐地离去。

48.

48.

‘‘So patīto pamuttena, bhattunā bhattugāravo;

Ajjhabhāsatha vakkaṅgo, vācaṃ kaṇṇasukhaṃ bhaṇaṃ.

他因主人被释放而欢喜，对主人恭敬，说着悦耳的话。

49.

49.

‘‘Evaṃ luddaka nandassu, saha sabbehi ñātibhi;

Yathāhamajja nandāmi, muttaṃ disvā dijādhipaṃ.

猎人啊，你和所有亲族都应欢喜，如同我今天见到鸟王被释放而欢喜一样。

50.

50.

‘‘Ehi taṃ anusikkhāmi, yathā tvamapi lacchase;

Lābhaṃ tavāyaṃ dhataraṭṭho, pāpaṃ kiñci na dakkhati.

来，我教导你，你也能获得利益；这位持国天鹅王将为你带来利益，你不会见到任何恶事。

51.

51.

‘‘Khippamantepuraṃ netvā, rañño dassehi no ubho;

Abaddhe pakatibhūte, kāje ubhayato ṭhite.

速将我等二人带入王宫，让国王看见；我们无缚自在，保持本性，站在担架两边。

52.

52.

‘‘Dhataraṭṭhā mahārāja, haṃsādhipatino ime;

Ayañhi rājā haṃsānaṃ, ayaṃ senāpatītaro.

大王，这些是持国族的天鹅之主；这位是天鹅之王，那位是将军。

53.

53.

‘‘Asaṃsayaṃ imaṃ disvā, haṃsarājaṃ narādhipo;

Patīto sumano vitto, bahuṃ dassati te dhanaṃ.

人主见到这位鹅王，无疑会欢喜、心悦、满足，并赐予你许多财富。

54.

54.

‘‘Evametassa vacanā, ānītāme ubho mayā;

Ettheva hi ime āsuṃ, ubho anumatā mayā.

就这样，根据他的话，我将他们二位带来了；他们二位就在这里，我已允许他们（离去）。

55.

55.

‘‘Soyaṃ evaṃ gato pakkhī, dijo paramadhammiko;

Mādisassa hi luddassa, janayeyyātha maddavaṃ.

这只鸟儿如此行事，是具足最高正法的禽鸟；它能使像我这样的猎人生起柔和之心。

56.

56.

‘‘Upāyanañca te deva, nāññaṃ passāmi edisaṃ;

Sabbasākuṇikāgāme, taṃ passa manujādhipā’’ti.

大王，我未曾见过这样的供品；在所有捕鸟人的村庄里，（也未曾见过）。人主啊，请看此物！

Tattha kammunā upapādayīti yaṃ so avaca, taṃ karonto kāyakammena sampādesi. Gantvāti haṃsarājena nisinnakājakoṭiṃ uccataraṃ, senāpatinā nisinnakājakoṭiṃ thokaṃ nīcaṃ katvā ubhopi te ukkhipitvā ‘‘haṃsarājā ca senāpati ca rājānaṃ passituṃ gacchanti, ussaratha ussarathā’’ti janaṃ ussārento ‘‘evarūpā nāma sobhaggappattā suvaṇṇavaṇṇā haṃsarājāno na diṭṭhapubbā’’ti muduhadayesu manussesu pasaṃsantesu [Pg.370] khippamantepuraṃ gantvā. Adassayīti ‘‘haṃsarājāno tumhe daṭṭhuṃ āgatā’’ti rañño ārocāpetvā tena tuṭṭhacittena ‘‘āgacchantū’’ti pakkosāpito abhiharitvā dassesi. Hatthattanti hatthesu āgataṃ, pattanti vuttaṃ hoti. Mahantānanti yasamahantappattānaṃ suvaṇṇavaṇṇānaṃ dhataraṭṭhahaṃsānaṃ issare sāmino kathaṃ tvaṃ luddo hutvā adhigatoti pucchati. ‘‘Issaramidhamajjhagā’’tipi pāṭho, etesaṃ issariyaṃ tvaṃ kathaṃ ajjhagāti attho.

其中，“kammunā upapādayi”（以行动成就）意为：他所说之事，以身行圆满完成。关于“gantvā”（前往）：他让鹅王所坐的担架一端较高，将军所坐的一端稍低，然后将二者抬起，一边驱开众人喊道：“鹅王与将军要见国王，让开，让开！”当心地柔软的人们赞叹道：“从未见过如此庄严美丽的金色鹅王！”他便迅速进入王宫。关于“adassayi”（展示）：他先让人禀告国王：“鹅王们前来拜见您。”国王心生欢喜，命人召见说：“让他们进来。”他便将他们带入并展示。“hatthattaṃ”（落入手中）意为已获得。关于“mahantānaṃ”（伟大者）：是问：“你身为猎人，如何获得了这些具大名望、身如金色的持国鹅之主？”另有读作“issaramidhamajjhagā”，其意为：“你如何获得了他们的主宰权？”

Vihitāti yojitā. Yaṃ yadāyatanaṃ maññeti, mahārāja, yaṃ yaṃ samosaraṇaṭṭhānaṃ dijānaṃ pāṇarodhanaṃ jīvitakkhayakaraṃ maññāmi, tattha tattha mayā pallalesu pāsā vihitā. Tādisanti mānusiyasare tathāvidhaṃ pāṇarodhanaṃ mayā vihitaṃ pāsaṃ. Tanti taṃ etaṃ tattha baddhaṃ. Upāsinoti attano jīvitaṃ agaṇetvā upagantvā nisinno. Mamāyanti maṃ ayaṃ senāpati ajjhabhāsatha, mayā saddhiṃ kathesi. Sudukkaranti tasmiṃ khaṇe esa amhādisehi anariyehi sudukkaraṃ akāsi. Kiṃ tanti? Dahate bhāvamuttamaṃ, attano uttamaṃ ajjhāsayaṃ dahati vidahati pakāseti. Attanāyanti attano ayaṃ. Anutthunantoti bhattuguṇe vaṇṇento tassa jīvitaṃ muñcāti maṃ yāci.

“Vihitā”（布置）意为已安排。“Yaṃ yadāyatanaṃ maññe”意为：大王，凡是我认为鸟类聚集、能断其命、尽其寿的地方，我便在彼处浅水洼中布置罗网。“Tādisaṃ”（像那样）意为在人间的湖里，我布置了那样能断绝性命的罗网。“Taṃ”（他）指在那里被缚者。“Upāsino”（靠近）意为不顾自身性命，走近坐下。“Mamāyaṃ”（对我）意为这位将军对我说话，与我交谈。“Sudukkaraṃ”（极难）意为在那一刻，他为我等非圣者做了极难之事。（问：）那是什么？（答：）“dahate bhāvamuttamaṃ”（展现至高的情操），即展现、实践、宣说自己最崇高的意愿。“Attanāyaṃ”意为“attano ayaṃ”（他自己的）。“Anutthunanto”（赞叹）意为称颂主人的功德，并向我乞求释放他的生命。

Tassāti tassa tathā yācantassa. Sukhena cāti yathāsukhena cittakūṭaṃ gantvā ñātisaṅghaṃ passathāti ca anujāniṃ. Ettheva hīti mayā pana ime dve ettha mānusiyasareyeva cittakūṭagamanāya anumatā ahesuṃ. Evaṃ gatoti evaṃ sattu hatthagato. Janayeyyātha maddavanti attani mettacittaṃ janesi. Upāyananti paṇṇākāraṃ. Sabbasākuṇikāgāmeti sabbasmimpi sākuṇikagāme nāhaṃ aññaṃ tava evarūpaṃ kenaci sākuṇikena ābhatapubbaṃ upāyanaṃ passāmi. Taṃ passāti taṃ mayā ābhataṃ upāyanaṃ passa manujādhipāti.

“Tassa”（他的）指那样恳求的他。“Sukhena ca”（并安乐地）意为：我亦允许“你们随意前往丽峰(Cittakūṭa)去见亲族”。“Ettheva hi”（确实就在这里）意为：我允许此二者就在此人间的湖泊前往丽峰。“Evaṃ gato”（如此行事）意为如此落入敌人手中。“Janayeyyātha maddavaṃ”（生起柔和心）意为在自己心中生起慈心。“Upāyanaṃ”（供品）指献礼。“Sabbasākuṇikāgāme”（在所有猎户村中）意为：在所有捕鸟人的村庄里，我未曾见过任何捕鸟人为你带来过如此的供品。“Taṃ passa”（请看这）意为：人主啊，请看我带来的这份供品。

Evaṃ so ṭhitakova sumukhassa guṇaṃ kathesi. Tato rājā haṃsarañño mahārahaṃ āsanaṃ, sumukhassa ca suvaṇṇabhaddapīṭhakaṃ dāpetvā tesaṃ tattha nisinnānaṃ suvaṇṇabhājanehi lājamadhuphāṇitādīni dāpetvā niṭṭhite pānabhojanakicce añjaliṃ paggayha mahāsattaṃ dhammakathaṃ yācitvā [Pg.371] suvaṇṇapīṭhake nisīdi. So tena yācito paṭisanthāraṃ tāva akāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

于是，他站着称赞善面(Sumukha)的功德。随后，国王命人为天鹅王(Haṃsarāja)准备了贵重的座位，为善面准备了黄金贤座。待他们就座后，国王又命人用金器盛上炒米、蜂蜜、糖浆等。饮食事终，国王合掌向大士请求说法，然后坐在黄金贤座上。大士应其所请，先作寒暄。为阐明此义，导师说道——

57.

57.

‘‘Disvā nisinnaṃ rājānaṃ, pīṭhe sovaṇṇaye subhe;

Ajjhabhāsatha vakkaṅgo, vācaṃ kaṇṇasukhaṃ bhaṇaṃ.

“见王安坐美金座，弯翼者(Vakkaṅga)说悦耳言。”

58.

58.

‘‘Kacci nu bhoto kusalaṃ, kacci bhoto anāmayaṃ;

Kacci raṭṭhamidaṃ phītaṃ, dhammena manusāsasi.

“尊者安好否？尊者无恙否？此国丰饶否？依法治国否？”

59.

59.

‘‘Kusalañceva me haṃsa, atho haṃsa anāmayaṃ;

Atho raṭṭhamidaṃ phītaṃ, dhammena manusāsahaṃ.

“鹅王，我安好亦无恙；此国亦丰饶，我依法治国。”

60.

60.

‘‘Kacci bhoto amaccesu, doso koci na vijjati;

Kacci ca te tavatthesu, nāvakaṅkhanti jīvitaṃ.

“汝之群臣，无有过失否？彼等为汝之事，不惜身命否？”

61.

61.

‘‘Athopi me amaccesu, doso koci na vijjati;

Athopi te mamatthesu, nāvakaṅkhanti jīvitaṃ.

“我之群臣，无有任何过失；彼等为我之事，亦不惜身命。”

62.

62.

‘‘Kacci te sādisī bhariyā, assavā piyabhāṇinī;

Puttarūpayasūpetā, tava chandavasānugā.

“汝妻与汝匹配否？听话顺从，言语可爱，具足子女、美貌与名声，且随顺汝意否？”

63.

63.

‘‘Atho me sādisī bhariyā, assavā piyabhāṇinī;

Puttarūpayasūpetā, mama chandavasānugā’’ti.

“我妻与我匹配，听话顺从，言语可爱，具足子女、美貌与名声，且随顺我意。”

Tattha rājānanti sāgalarājānaṃ. Vakkaṅgoti haṃsarājā. Dhammena manusāsasīti dhammena anusāsasi. Dosoti aparādho. Tavatthesūti uppannesu tava yuddhādīsu atthesu. Nāvakaṅkhantīti uraṃ datvā pariccajantā kicci attano jīvitaṃ na patthenti, jīvitañca cajitvā tavevatthaṃ karonti. Sādisīti samānajātikā. Assavāti vacanasampaṭicchikā. Puttarūpayasūpetāti puttehi ca rūpena ca yasena ca upetā. Tava chandavasānugāti kacci tava ajjhāsayaṃ tava vasaṃ anuvattati, na attano cittavasena vattatīti pucchati.

此中，“国王”(rājānaṃ)指娑伽罗王(Sāgalarājā)。“弯翼者”(Vakkaṅgo)指天鹅王。“依法治国否”(dhammena manusāsasi)即是依法教导(dhammena anusāsasi)。“过失”(doso)即是罪过(aparādho)。“为汝之事”(tavatthesu)指为你所发起的战争等事。“不惜”(nāvakaṅkhanti)指挺身而出，舍弃而不顾己身之命，舍弃生命而为汝成事。“匹配”(sādisī)指同等种姓(samānajātikā)。“听话顺从”(assavā)指善于接受言语(vacanasampaṭicchikā)。“具足子女、美貌与名声”(puttarūpayasūpetā)指具足子女、美貌与名声。“随顺汝意”(tava chandavasānugā)是问：‘她是否随顺你的心意、顺从你的意志，而非随顺自己的心意行事？’

Evaṃ bodhisattena paṭisanthāre kate puna rājā tena saddhiṃ kathento āha –

菩萨如是寒暄后，国王复与其交谈，说道：

64.

64.

‘‘Bhavantaṃ [Pg.372] kacci nu mahā-sattuhatthattataṃ gato;

Dukkhamāpajji vipulaṃ, tasmiṃ paṭhamamāpade.

“尊者，汝曾落入大敌之手，于最初之灾难中，遭受巨大痛苦否？”

65.

65.

‘‘Kacci yantāpatitvāna, daṇḍena samapothayi;

Evametesaṃ jammānaṃ, pātikaṃ bhavati tāvade.

“汝曾落入陷阱，被棍棒击打否？此乃彼等生类之常事。”

66.

66.

‘‘Khemamāsi mahārāja, evamāpadiyā sati;

Na cāyaṃ kiñci rasmāsu, sattūva samapajjatha.

“大王，虽有此灾，我仍安稳。此人未曾如敌一般对待我等。”

67.

67.

‘‘Paccagamittha nesādo, pubbeva ajjhabhāsatha;

Tadāyaṃ sumukhoyeva, paṇḍito paccabhāsatha.

“猎人走近，他先开口；彼时，这位智者善面，作了回答。”

68.

68.

‘‘Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, pasādamayamajjhagā;

Tato maṃ pāmucī pāsā, anuññāsi sukhena ca.

“听闻其言，彼生净信；遂解我于罗网，许我安然离去。”

69.

69.

‘‘Idañca sumukheneva, etadatthāya cintitaṃ;

Bhoto sakāsegamanaṃ, etassa dhanamicchatā.

“此行前来谒见尊驾，亦是善面为此目的所思量，意在为彼猎人求财。”

70.

70.

‘‘Svāgatañcevidaṃ bhavataṃ, patīto casmi dassanā;

Eso cāpi bahuṃ vittaṃ, labhataṃ yāvadicchatī’’ti.

“善来，尊者！得见尊者，我心欢喜。亦令此人随其所愿，获得众多财富。”

Tattha mahāsattuhatthattataṃ gatoti mahantassa sattuno hatthattaṃ gato. Āpatitvānāti upadhāvitvā. Pātikanti pākatikaṃ, ayameva vā pāṭho. Idaṃ vuttaṃ hoti – etesañhi jammānaṃ tāvadeva evaṃ pākatikaṃ hoti, sakuṇe daṇḍena pothetvā jīvitakkhayaṃ pāpento dhanavetanaṃ labhatīti. Kiñci rasmāsūti kiñci amhesu. Sattūvāti sattu viya. Paccagamitthāti, mahārāja, esa amhe disvā baddhāti saññāya thokaṃ osakkittha. Pubbevāti ayameva paṭhamaṃ ajjhabhāsi. Tadāti tasmiṃ kāle. Etadatthāyāti etassa nesādaputtassa atthāya cintitaṃ. Dhanamicchatāti etassa dhanaṃ icchantena tava santikaṃ amhākaṃ āgamanaṃ cintitaṃ. Svāgatañcevidanti mā bhonto cintayantu, bhavataṃ idaṃ idhāgamanaṃ svāgatameva. Labhatanti labhatu.

此中，“落入大敌之手”(mahāsattuhatthattataṃ gato)即是落入大敌(mahantassa sattuno)之手。“落入陷阱”(āpatitvāna)即是跑过去(upadhāvitvā)。“常事”(pātikaṃ)即是自然(pākatikaṃ)，或作此读。此言：‘于彼等生类，此乃自然之事，以棍棒击鸟，使其命终，而得钱财报酬。’“丝毫”(kiñci rasmāsu)即于我等丝毫(kiñci amhesu)。“如敌”(sattūva)即如敌(sattu viya)。“走近”(paccagamittha)是说：‘大王，彼人见我等被缚，心生退意，稍稍退却。’“他先开口”(pubbeva)即是此人先开口。“彼时”(tadā)即是彼时。“为此目的”(etadatthāya)即是为此猎人之子之利益而思量。“为求财”(dhanamicchatā)即是为此人求财而思量我等前来见你。“善来”(svāgatañcevidaṃ)是说：‘尊者勿虑，尊者此来，实为善来。’“获得”(labhataṃ)即是让他获得(labhatu)。

Evañca [Pg.373] pana vatvā rājā aññataraṃ amaccaṃ oloketvā ‘‘kiṃ karomi devā’’ti vutte ‘‘imaṃ nesādaṃ kappitakesamassuṃ nhātānulittaṃ sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitaṃ kāretvā ānehī’’ti vatvā tena tathā katvā ānītassa tassa saṃvacchare saṃvacchare satasahassuṭṭhānakaṃ gāmaṃ, dve vīthiyo gahetvā ṭhitaṃ mahantaṃ gehaṃ, rathavarañca, aññañca bahuṃ hiraññasuvaṇṇaṃ adāsi. Tamatthaṃ āvikaronto satthā āha –

王如是说后，看一位大臣。大臣问：“天神，我该怎么做？”王吩咐道：“将此猎人剃除须发，沐浴涂香，以一切庄严饰品装饰后带来。”待猎人被如是带来后，王赐予他年收入十万的村庄、一座占据两条街道的大宅、一辆上等马车，以及众多金银。为显明此义，导师说道——

71.

71.

‘‘Santappayitvā nesādaṃ, bhogehi manujādhipo;

Ajjhabhāsatha vakkaṅgaṃ, vācaṃ kaṇṇasukhaṃ bhaṇa’’nti.

“人主以财富令猎人满足后，对弯翼者说：‘请说悦耳之语。’”

Atha mahāsatto rañño dhammaṃ desesi. So tassa dhammakathaṃ sutvā tuṭṭhahadayo ‘‘dhammakathikassa sakkāraṃ karissāmī’’ti setacchattaṃ datvā rajjaṃ paṭicchāpento āha –

于是大士为国王说法。国王听闻其法，心生欢喜，想道：“我当恭敬说法者。”便赐予白伞，欲让出王位而说道：

72.

72.

‘‘Yaṃ khalu dhammamādhīnaṃ, vaso vattati kiñcanaṃ;

Sabbatthissariyaṃ bhavataṃ, pasāsatha yadicchatha.

“凡我权力所及，虽丝毫之物，一切主权皆归于尊者，请随心所欲而统治。”

73.

73.

‘‘Dānatthaṃ upabhottuṃ vā, yaṃ caññaṃ upakappati;

Etaṃ dadāmi vo vittaṃ, issariyaṃ vissajāmi vo’’ti.

“或为布施，或为享用，或为他用，我将此财富与主权皆授予尊者。”

Tattha vaso vattatīti yattha mama vaso vattati. Kiñcananti taṃ appamattakampi. Sabbatthissariyanti sabbaṃ bhavataṃyeva issariyaṃ atthu. Yaṃ caññaṃ upakappatīti puññakāmatāya dānatthaṃ vā chattaṃ ussāpetvā rajjameva upabhottuṃ vā yaṃ vā aññaṃ tumhākaṃ ruccati, taṃ karotha, etaṃ dadāmi vo vittaṃ, saddhiṃyeva setacchattena mama santakaṃ issariyaṃ vissajjāmi voti.

此中，“权力所及”(vaso vattati)即凡我权力所及之处。“丝毫之物”(kiñcanaṃ)即是虽微少之物。“一切主权”(sabbatthissariyaṃ)即愿一切主权皆归于尊者。“或为他用”(yaṃ caññaṃ upakappati)是说：‘或为求福德而布施，或举白伞而享用王权，或做任何汝等所喜之事，皆可为之。我将此财富，连同白伞与我所有之主权，一并授予汝等。’

Atha mahāsatto raññā dinnaṃ setacchattaṃ puna tasseva adāsi. Rājāpi cintesi – ‘‘haṃsarañño tāva me dhammakathā sutā, luddaputtena pana ‘ayaṃ sumukho mudhurakatho’ti ativiya vaṇṇito, imassapi dhammakathaṃ sossāmī’’ti. So tena saddhiṃ sallapanto anantaraṃ gāthamāha –

于是大士将国王所赐白伞复还于王。国王心想：“我已听闻鹅王说法，猎人之子又极力称赞‘这位善面言辞甜美’，我也要听听他的说法。”于是，国王与他交谈，随后说此偈：

74.

74.

‘‘Yathā ca myāyaṃ sumukho, ajjhabhāseyya paṇḍito;

Kāmasā buddhisampanno, taṃ myāssa paramappiya’’nti.

“若此具慧之智者善面，能随其意对我说法，则我心至为欢喜。”

Tattha [Pg.374] yathāti yadi. Idaṃ vuttaṃ hoti – yadi ca me ayaṃ sumukho paṇḍito buddhisampanno kāmasā attano ruciyā ajjhabhāseyya, taṃ me paramappiyaṃ assāti.

此中，“若”(yathā)即是如果(yadi)。此言：‘若此具慧之智者善面，能随己所好对我说法，则我心至为欢喜。’

Tato sumukho āha –

于是善面说道：

75.

75.

‘‘Ahaṃ khalu mahārāja, nāgarājārivantaraṃ;

Paṭivattuṃ na sakkomi, na me so vinayo siyā.

“大王，我实不能在两位王者之间插言，此非我之规矩。”

76.

76.

‘‘Amhākañceva so seṭṭho, tvañca uttamasattavo;

Bhūmipālo manussindo, pūjā bahūhi hetubhi.

“彼是我等中之最胜者，汝亦是人中之最上者，为大地主、人中之王，皆因众多缘由而应受尊敬。”

77.

77.

‘‘Tesaṃ ubhinnaṃ bhaṇataṃ, vattamāne vinicchaye;

Nantaraṃ pativattabbaṃ, pessena manujādhipā’’ti.

“人主啊，于二尊者论议决断之时，侍者不应于其间插言。”

Tattha nāgarājārivantaranti peḷāya abbhantaraṃ paviṭṭho nāgarājā viya. Paṭivattunti tumhākaṃ dvinnaṃ antare vattuṃ na sakkomi. Na me soti sace vadeyyaṃ, na me so vinayo bhaveyya. Amhākañcevāti channavutiyā haṃsasahassānaṃ. Uttamasattavoti uttamasatto. Pūjāti ubho tumhe mayhaṃ bahūhi kāraṇehi pūjārahā ceva pasaṃsārahā ca. Pessenāti veyyāvaccakarena sevakena.

其中，“nāgarājārivantaraṃ”即如同龙王进入箱子内部。“Paṭivattuṃ”即我无法在你们二人之间说话。“Na me so”是说：如果我说了，那不符合我的律。“Amhākañceva”即九万六千只天鹅。“Uttamasattavo”即最上等的有情。“Pūjā”是说：你们二人因诸多缘由，皆值得我尊敬与赞叹。“Pessena”即以侍者、仆人的身份。

Rājā tassa vacanaṃ sutvā tuṭṭhahadayo ‘‘nesādaputto taṃ vaṇṇeti, na aññena tumhādisena madhuradhammakathikena nāma bhavitabba’’nti vatvā āha –

国王听了他的话，内心欢喜，说道：“猎人之子赞美你，必定没有其他像你这样善说妙法之人了。”说完后，又说道：

78.

78.

‘‘Dhammena kira nesādo, paṇḍito aṇḍajo iti;

Naheva akatattassa, nayo etādiso siyā.

“猎人说，这位卵生者是智者，此言确实如法；未曾修持者，不会有如此智慧。”

79.

79.

‘‘Evaṃ aggapakatimā, evaṃ uttamasattavo;

Yāvatatthi mayā diṭṭhā, nāññaṃ passāmi edisaṃ.

“如此具足最上本性，如此最上有情；在我所见之中，未曾见过像这样的。”

80.

80.

‘‘Tuṭṭhosmi vo pakatiyā, vākyena madhurena ca;

Eso cāpi mamacchando, ciraṃ passeyya vo ubho’’ti.

“我因你们的本性而欢喜，也因你们甜美的话语；这也是我的愿望，愿能长久地见到你们二人。”

Tattha [Pg.375] dhammenāti sabhāvena kāraṇena. Akatattassāti asampāditaattabhāvassa mittadubbhissa. Nayoti paññā. Aggapakatimāti aggasabhāvo. Uttamasattavoti uttamasatto. Yāvatatthīti yāvatā mayā diṭṭhā nāma atthi. Nāññanti tasmiṃ mayā diṭṭhaṭṭhāne aññaṃ evarūpaṃ na passāmi. Tuṭṭhosmi vo pakatiyāti samma haṃsarāja ahaṃ pakatiyā paṭhamameva tumhākaṃ dassanena tuṭṭho. Vākyenāti idāni pana vo madhuravacanena tuṭṭhosmi. Ciraṃ passeyya voti idheva vasāpetvā muhuttampi avippavāsanto ciraṃ tumhe passeyyanti esa me chandoti vadati.

其中，“Dhammena”即是本性、因缘。“Akatattassa”即未成就自身、背叛朋友者。“Nayo”即是智慧。“Aggapakatimā”即最上的本性。“Uttamasattavo”即最上的有情。“Yāvatatthi”即在我所见的范围内。“Nāññaṃ”即在我所见之处，未见其他像这样的。“Tuṭṭhosmi vo pakatiyā”是说：鹅王啊，我本就因初见你们而心生欢喜。“Vākyena”是说：如今又因你们甜美的话语而欢喜。“Ciraṃ passeyya vo”是说：让你们就住在这里，片刻也不分离，愿能长久地见到你们，这是我的愿望。

Tato mahāsatto rājānaṃ pasaṃsanto āha –

于是，大菩萨赞叹国王后说道：

81.

81.

‘‘Yaṃ kiccaṃ parame mitte, katamasmāsu taṃ tayā;

Pattā nissaṃsayaṃ tyāmhā, bhattirasmāsu yā tava.

“挚友应做之事，你已为我等行之；你对我等的情谊，我等无疑已经领受。”

82.

82.

‘‘Aduñca nūna sumahā, ñātisaṅghassa mantaraṃ;

Adassanena asmākaṃ, dukkhaṃ bahūsu pakkhisu.

“再者，亲族众中无疑出现了巨大的空缺；因不见我等，众多的鸟儿都心怀痛苦。”

83.

83.

‘‘Tesaṃ sokavighātāya, tayā anumatā mayaṃ;

Taṃ padakkhiṇato katvā, ñātiṃ passemurindama.

“为遣除彼等忧伤，愿蒙你允许我等；向你行右绕礼后，灭敌者啊，愿我等得见亲族。”

84.

84.

‘‘Addhāhaṃ vipulaṃ pītiṃ, bhavataṃ vindāmi dassanā;

Eso cāpi mahā attho, ñātivissāsanā siyā’’ti.

“诚然，见到你们，我心生无量欢喜；能让亲族安心，此亦是大事一桩。”

Tattha katamasmāsūti kataṃ amhesu. Pattā nissaṃsayaṃ tyāmhāti mayaṃ nissaṃsayena tayā pattāyeva. Bhattirasmāsu yā tavāti yā tava amhesu bhatti, tāya bhattiyā mayaṃ tayā asaṃsayena pattāyeva, na ca vippayuttā, vippavuṭṭhāpi sahavāsinoyeva nāma mayanti dīpeti. Aduñca nūna sumahāti etañca ekaṃseneva sumahantaṃ. Ñātisaṅghassa mantaranti amhehi dvīhi janehi virahitassa mama ñātisaṅghassa antaraṃ chiddaṃ. Asmākanti amhākaṃ dvinnaṃ adassanena bahūsu pakkhīsu dukkhaṃ uppannaṃ. Passemurindamāti passeyyāma arindama. Bhavatanti bhoto dassanena. Eso cāpi mahā atthoti yā esā ñātisaṅghasaṅkhātā ñātivissāsanā siyā, eso cāpi mahanto atthopi.

其中，“katamasmāsu”即‘于我等所行’。“Pattā nissaṃsayaṃ tyāmhā”即‘我等无疑已为你所赢得’。“Bhattirasmāsu yā tava”即‘你对我等的情谊’，是说：因你对我等的情谊，我等无疑已为你所赢得，并未分离，即使远隔，亦名同住，此为其义。“Aduñca nūna sumahā”即‘此事实为极大’。“Ñātisaṅghassa mantaraṃ”即我等二人离去后，我的亲族众中所出现的空缺、缺口。“Asmākaṃ”即因不见我等二人，众鸟心中生起痛苦。“Passemurindama”即‘愿我等得见，灭敌者啊’。“Bhavataṃ”即因见到尊驾。“Eso cāpi mahā attho”即‘此亦是大事’，是说：那所谓的亲族众的安心，也是一件大事。

Evaṃ vutte rājā tesaṃ gamanaṃ anujāni. Mahāsattopi rañño pañcavidhe dussīlye ādīnavaṃ, sīle ca ānisaṃsaṃ kathetvā ‘‘imaṃ sīlaṃ rakkha, dhammena [Pg.376] rajjaṃ kārehi, catūhi saṅgahavatthūhi janaṃ saṅgaṇhāhī’’ti ovaditvā cittakūṭaṃ agamāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

国王听了这话，就允许他们离开。大菩萨又向国王讲述了五种恶行的过患和持戒的功德，劝诫道：“你要守护此戒，以法治国，用四摄法(catūhi saṅgahavatthūhi)来团结民众。”说完就去了丽峰(Cittakūṭa)。导师为了阐明这个道理，说道：

85.

85.

‘‘Idaṃ vatvā dhataraṭṭho, haṃsarājā narādhipaṃ;

Uttamaṃ javamanvāya, ñātisaṅghaṃ upāgamuṃ.

“持国(Dhataraṭṭha)鹅王对人王说完此话，便以最上之速，去到亲族众中。”

86.

86.

‘‘Te aroge anuppatte, disvāna parame dije;

Kekāti makaruṃ haṃsā, puthusaddo ajāyatha.

“众鹅见彼等殊胜之鸟，安然抵达，皆作‘kekā’之鸣，一时喧声大作。”

87.

87.

‘‘Te patītā pamuttena, bhattunā bhattugāravā;

Samantā parikiriṃsu, aṇḍajā laddhapaccayā’’ti.

“彼等因主君获释而欢喜，对其心怀敬意；此等卵生者重获依靠，从四周将其环绕。”

Tattha upāgamunti aruṇuggamanavelāyameva lājamadhuphāṇitādīni paribhuñjitvā raññā ca deviyā ca dvīhi suvaṇṇatālavaṇṭehi ukkhipitvā gandhamālādīhi katasakkārā tālavaṇṭehi otaritvā rājānaṃ padakkhiṇaṃ katvā vehāsaṃ uppatitvā raññā añjaliṃ paggayha ‘‘gacchatha sāmino’’ti vutte sīhapañjarena nikkhantā uttamena javena gantvā ñātigaṇaṃ upāgamiṃsu. Parameti uttame. Kekāti attano sabhāvena ‘‘kekā’’ti saddamakaṃsu. Bhattugāravāti bhattari sagāravā. Parikiriṃsūti bhattuno muttabhāvena tuṭṭhā taṃ bhattāraṃ samantā parivārayiṃsu. Laddhapaccayāti laddhapatiṭṭhā.

其中，“upāgamuṃ”是指：在黎明时分，享用炒米、蜂蜜、糖浆等食物，由国王和王后用两把金柄棕榈扇托起，受香、花等供养后，从棕榈扇上下来，向国王行右绕礼，然后腾空而起。当国王合掌说‘主人们，请去吧’时，它们便从狮子窗中飞出，以最上之速，去到亲族群中。“Parame”即最上。“Kekā”即它们依其本性发出“kekā”之声。“Bhattugāravā”即对主君心怀敬意。“Parikiriṃsu”即因主君获释而欢喜，从而围绕在主君身旁。“Laddhapaccayā”即获得依止。

Evaṃ parivāretvā pana te haṃsā ‘‘kathaṃ muttosi, mahārājā’’ti pucchiṃsu. Mahāsatto sumukhaṃ nissāya muttabhāvaṃ, sāgalarājaluddaputtehi katakammañca kathesi. Taṃ sutvā tuṭṭho haṃsagaṇo ‘‘sumukhasenāpati ca rājā ca luddaputto ca sukhitā niddukkhā ciraṃ jīvantū’’ti thutimakāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā osānagāthamāha –

那些天鹅围绕着他，问道：“大王，您是如何脱身的？”大菩萨讲述了依靠苏目佉(Sumukha)而得以脱身之事，以及萨伽罗(Sāgala)王的猎人之子所做之事。天鹅群听后欢喜，赞叹道：“愿苏目佉将军、国王和猎人之子都安乐无苦，长久生存！”为了阐明此义，导师说了这首结尾偈：

88.

88.

‘‘Evaṃ mittavataṃ atthā, sabbe honti padakkhiṇā;

Haṃsā yathā dhataraṭṭhā, ñātisaṅghaṃ upāgamu’’nti.

“如是具友者，诸事皆吉祥；犹如持国鹅，得归亲族中。”

Tattha mittavatanti kalyāṇamittasampannānaṃ. Padakkhiṇāti sukhanipphattino vuḍḍhiyuttā. Dhataraṭṭhāti haṃsarājā sumukho raññā ceva luddaputtena cāti dvīhi evaṃ ubhopi te dhataraṭṭhā kalyāṇamittasampannā yathā ñātisaṅghaṃ upāgamuṃ[Pg.377], ñātisaṅghaupagamanasaṅkhāto nesaṃ attho padakkhiṇo jāto, evaṃ aññesampi mittavataṃ atthā padakkhiṇā hontīti.

其中，“mittavataṃ”即具足善友者。“Padakkhiṇā”即顺利圆满，增长繁荣。“Dhataraṭṭhā”是说：鹅王、苏目佉、国王和猎人之子，这两方都具足善友。犹如他们（持国鹅）得归亲族众中，其回归亲族众之利益得以吉祥圆满，如是，其他具友者之诸事亦皆吉祥圆满。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘na bhikkhave idāneva, pubbepānando mamatthāya jīvitaṃ pariccajī’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā nesādo channo ahosi, rājā sāriputto, sumukho ānando, channavuti haṃsasahassā buddhaparisā, haṃsarājā pana ahameva ahosi’’nti.

导师讲完此法后，说道：“比丘们，并非只有现在，阿难(Ānanda)在过去也曾为我舍弃生命。”接着，他会合了本生故事：“当时，猎人是车匿(Channa)，国王是舍利弗(Sāriputta)，苏目佉是阿难，九万六千只天鹅是佛陀的会众，而鹅王就是我自己。”

Cūḷahaṃsajātakavaṇṇanā paṭhamā.

小鹅本生经释义第一。

[534] 2. Mahāhaṃsajātakavaṇṇanā

[534] 2. 大鹅本生经释义

Ete haṃsā pakkamantīti idaṃ satthā veḷuvane viharanto ānandatherassa jīvitapariccāgameva ārabbha kathesi. Vatthu heṭṭhā vuttasadisameva, idha pana satthā atītaṃ āharanto idamāhari.

“此等天鹅已飞离”，这故事是导师住在竹林(Veḷuvana)时，就阿难(Ānanda)长老舍弃生命一事而说的。其事与前述相似，于此，导师引述过去之事而说此本生。

Atīte bārāṇasiyaṃ saṃyamassa nāma bārāṇasirañño khemā nāma aggamahesī ahosi. Tadā bodhisatto navutihaṃsasahassaparivuto cittakūṭe vihāsi. Athekadivasaṃ khemā devī paccūsasamaye supinaṃ addasa. Suvaṇṇavaṇṇā haṃsā āgantvā rājapallaṅke nisīditvā madhurassarena dhammakathaṃ kathesuṃ. Deviyā sādhukāraṃ datvā dhammaṃ suṇantiyā dhammassavanena atittāya eva ratti vibhāyi. Haṃsā dhammaṃ kathetvā sīhapañjarena nikkhamitvā agamaṃsu. Sā vegenuṭṭhāya ‘‘palāyamāne haṃse gaṇhatha gaṇhathā’’ti vatvā hatthaṃ pasārentīyeva pabujjhi. Tassā kathaṃ sutvā paricārikāyo ‘‘kuhiṃ haṃsā’’ti thokaṃ avahasiṃsu. Sā tasmiṃ khaṇe supinabhāvaṃ ñatvā cintesi – ‘‘ahaṃ abhūtaṃ na passāmi, addhā imasmiṃ loke suvaṇṇavaṇṇā haṃsā bhavissanti, sace kho pana ‘suvaṇṇahaṃsānaṃ dhammaṃ sotukāmāmhī’ti rājānaṃ vakkhāmi, ‘amhehi suvaṇṇahaṃsā nāma na diṭṭhapubbā, haṃsānañca kathā nāma abhūtāyevā’ti vatvā nirussukko bhavissati, ‘dohaḷo’ti vutte pana yena kenaci upāyena pariyesissati, evaṃ me manoratho samijjhissatī’’ti. Sā gilānālayaṃ dassetvā paricārikānaṃ saññaṃ datvā nipajji.

往昔于波罗奈城(Bārāṇasī)，有王名善戒(Saṃyama)，其第一王后名安稳(Khemā)。当时，菩萨与九万只天鹅为眷属，同住于丽峰(Cittakūṭa)。一日，安稳王后于黎明时分得一梦，见金色天鹅飞来，坐于国王宝座之上，以甜美之音宣说正法。王后称善赞叹，听闻法要，因听法不厌而未觉天明。天鹅说法毕，自狮子窗飞离。王后急忙起身，呼曰：“捉住！捉住那逃走的天鹅！”言时伸手，方才惊醒。侍女闻其言，轻笑曰：“天鹅在何处？”王后此刻方知是梦，心自思忖：“我所见非虚，此世间必有金色天鹅。然若告于大王‘我欲听金色天鹅说法’，彼必言‘我等未曾见过金色天鹅，天鹅说法更是无稽之谈’，而无心为此。若托言有孕之欲(dohaḷa)，则彼必会想方设法为我寻求，如此我愿方能得偿。”于是她佯装病态，示意侍女后，便卧床不起。

Rājā [Pg.378] rājāsane nisinno tassā dassanavelāya taṃ adisvā ‘‘kahaṃ, khemā devī’’ti pucchitvā ‘‘gilānā’’ti sutvā tassā santikaṃ gantvā sayanekadese nisīditvā piṭṭhiṃ parimajjanto ‘‘kiṃ te aphāsuka’’nti pucchi. ‘‘Deva aññaṃ aphāsukaṃ natthi, dohaḷo pana me uppanno’’ti. Tena hi ‘‘bhaṇa, devi, yaṃ icchasi, taṃ sīghaṃ te upanāmessāmī’’ti. ‘‘Mahārāja, ahamekassa suvaṇṇahaṃsassa samussitasetacchatte rājapallaṅke nisinnassa gandhamālādīhi pūjaṃ katvā sādhukāraṃ dadamānā dhammakathaṃ sotumicchāmi, sace labhāmi, iccetaṃ kusalaṃ, no ce, jīvitaṃ me natthī’’ti. Atha naṃ rājā ‘‘sace manussaloke atthi, labhissasi, mā cintayī’’ti assāsetvā sirigabbhato nikkhamma amaccehi saddhiṃ mantesi – ‘‘ambho, khemā devī, ‘suvaṇṇahaṃsassa dhammakathaṃ sotuṃ labhantī jīvissāmi, alabhantiyā me jīvitaṃ natthī’ti vadati, atthi nu kho suvaṇṇavaṇṇā haṃsā’’ti. ‘‘Deva amhehi neva diṭṭhapubbā na sutapubbā’’ti. ‘‘Ke pana jāneyyu’’nti? ‘‘Brāhmaṇā, devā’’ti. Rājā brāhmaṇe pakkosāpetvā sakkāraṃ katvā pucchi – ‘‘honti nu kho ācariyā suvaṇṇavaṇṇā haṃsā’’ti? ‘‘Āma, mahārāja amhākaṃ mantesumacchā, kakkaṭakā, kacchapā, migā, morā, haṃsāti cha ete tiracchānagatā suvaṇṇavaṇṇā hontīti āgatā, tattha dhataraṭṭhakulahaṃsā nāma paṇḍitā ñāṇasampannā, iti manussehi saddhiṃ satta suvaṇṇavaṇṇā hontī’’ti.

国王坐于王座，于觐见之时未见王后，便问：“安稳王后在何处？”闻其病，遂至其身边，坐于床沿，抚其背问道：“你有何不适？”王后答曰：“大王，我并无他恙，只是生起一种渴求(dohaḷa)。”国王言：“王后请讲，你所欲求，我必速速为你取来。”王后曰：“大王，我欲供养香花等于一只坐于高撑白伞盖下之王座上的金色天鹅，并称善赞叹，听其说法。若能得此，则为幸事；若不得，我命休矣。”国王安慰她道：“若此物人间实有，你必得之，勿忧。”言毕，国王自寝宫出，与大臣商议：“诸位，安稳王后言‘若能得闻金色天鹅说法，我则生；若不得闻，我则死’，世间真有金色天鹅乎？”大臣答曰：“大王，我等未曾见过，亦未曾听闻。”“然则谁人知晓？”“婆罗门，大王。”国王遂召婆罗门，供养毕，问道：“诸位师长，世间可有金色天鹅？”婆罗门答：“诚然，大王。我等经咒(manta)中有载：鱼、蟹、龟、鹿、孔雀、天鹅，此六种傍生为金色。其中，持国(Dhataraṭṭha)族之天鹅，聪慧而有识。如此，与人共计有七种金色生物。”

Taṃ sutvā rājā attamano hutvā ‘‘kahaṃ nu kho ācariyā dhataraṭṭhahaṃsā vasantī’’ti pucchitvā ‘‘na jānāma, mahārājā’’ti vutte ‘‘atha ke pana jānissantī’’ti vatvā ‘‘luddaputtā’’ti vutte sabbe attano vijite luddake sannipātāpetvā pucchi – ‘‘tātā, suvaṇṇavaṇṇā dhataraṭṭhakulahaṃsā nāma kahaṃ vasantī’’ti? Atheko luddo ‘‘himavante kira, deva, cittakūṭapabbateti no kulaparamparāya kathentī’’ti āha. ‘‘Jānāsi pana nesaṃ gahaṇūpāya’’nti? ‘‘Na jānāmi, devā’’ti. ‘‘Ke pana jānissantī’’ti? Brāhmaṇāti. So brāhmaṇapaṇḍite pakkosāpetvā cittakūṭapabbate suvaṇṇavaṇṇānaṃ haṃsānaṃ atthibhāvaṃ ārocetvā ‘‘jānātha nu kho tesaṃ gahaṇūpāya’’nti pucchi. ‘‘Mahārāja, kiṃ tehi gantvā gahitehi, upāyena te nagarasamīpaṃ ānetvā gahessāmā’’ti. ‘‘Ko pana upāyo’’ti? ‘‘Mahārāja, nagarato avidūre uttarena tigāvutamatte tigāvutappamāṇaṃ khemaṃ nāma saraṃ [Pg.379] kārāpetvā udakassa pūretvā nānādhaññāni ropetvā pañcavaṇṇapadumasañchannaṃ kārāpetvā ekaṃ paṇḍitaṃ nesādaṃ paṭicchāpetvā manussānaṃ upagantuṃ adatvā catūsu kaṇṇesu ṭhitehi abhayaṃ ghosāpetha, taṃ sutvā nānāsakuṇā dasa disā otarissanti, tepi haṃsā paramparāya tassa sarassa khemabhāvaṃ sutvā āgacchissanti, atha ne vālapāsehi bandhāpetvā gaṇhāpeyyāthā’’ti.

国王闻言，心中欢喜，问道：“诸位师长，持国天鹅居于何处？”答曰：“大王，我等不知。”王又问：“然则谁人知晓？”答曰：“猎人之子。”于是国王召集其境内所有猎人，问道：“诸位，名为持国之金色天鹅，居于何处？”一猎人答曰：“大王，我等祖辈相传，其居于雪山(Himavanta)之丽峰山。”王问：“你可知捕捉之法？”答曰：“不知，大王。”“然则谁人知晓？”“婆罗门。”国王遂召集婆罗门智者，告知丽峰山有金色天鹅之事，并问：“诸位可知捕捉之法？”婆罗门言：“大王，何须前往捕捉？我等可用计策将其引至城郊捕之。”“有何计策？”“大王，可在城北三俱卢舍(tigāvuta)远处，命人开凿一方圆三俱卢舍、名为‘安稳(Khema)’之湖，注满湖水，种植各类谷物，使其遍覆五色莲花。再暗中安置一聪慧猎人，不许他人靠近，并于四角宣告此为无畏之地。闻此宣告，各类飞鸟将自十方而来。彼等天鹅亦将辗转听闻此湖安稳，从而前来。届时，便可以发索捕之。”

Taṃ sutvā rājā tehi vuttapadese vuttappakāraṃ saraṃ kārāpetvā chekaṃ nesādaṃ pakkosāpetvā tassa sahassaṃ dāpetvā ‘‘tvaṃ ito paṭṭhāya attano kammaṃ mā kari, puttadāraṃ te ahaṃ posessāmi, tvaṃ appamatto khemaṃ saraṃ rakkhanto manusse paṭikkamāpetvā catūsu kaṇṇesu abhayaṃ ghosāpetvā āgatāgate sakuṇe mama ācikkheyyāsi, suvaṇṇahaṃsesu āgatesu mahantaṃ sakkāraṃ labhissasī’’ti tamassāsetvā khemaṃ saraṃ paṭicchāpesi. So tato paṭṭhāya raññā vuttanayeneva tattha paṭipajji, ‘‘khemaṃ saraṃ rakkhatī’’ti cassa ‘‘khemanesādo’’tveva nāmaṃ udapādi. Tato paṭṭhāya ca nānappakārā sakuṇā otariṃsu, ‘‘khemaṃ nibbhayaṃ sara’’nti paramparāghosena nānāhaṃsā āgamiṃsu. Paṭhamaṃ tāva tiṇahaṃsā āgamiṃsu, tesaṃ ghosena paṇḍuhaṃsā, tesaṃ ghosena manosilāvaṇṇā haṃsā, tesaṃ ghosena setahaṃsā, tesaṃ ghosena pākahaṃsā āgamiṃsu. Tesu āgatesu khemako rañño ārocesi – ‘‘deva, pañcavaṇṇā haṃsā āgantvā sare gocaraṃ gaṇhanti, pākahaṃsānaṃ āgatattā idāni katipāheneva suvaṇṇahaṃsā āgamissanti, mā cintayittha, devā’’ti.

国王闻言，遂命人于其所言之地，依其所言之法，开凿安稳湖。又召一伶俐猎人，赐其千金，言：“自今日始，你无需再操旧业，你的妻儿我自养之。你当谨慎守护此安稳湖，驱离闲人，并于四角宣告此为无畏之地。凡有飞鸟前来，皆需报我。若金色天鹅前来，你必得重赏。”国王如此安慰后，便将安稳湖托付于他。自此，此人便依王言行事，因其“守护安稳湖”，遂得名“安稳猎人(Khemanesāda)”。此后，各类飞鸟纷纷降落此湖。因“安稳无畏之湖”的声名辗转相传，各类天鹅亦接踵而至。初为草鹅，其鸣声引来淡黄鹅；淡黄鹅之鸣声引来雄黄色鹅；雄黄色鹅之鸣声引来白鹅；白鹅之鸣声引来金黄鹅。此等天鹅到来后，安稳(Khemaka)猎人便向国王禀报：“大王，五色天鹅已来湖中觅食。金黄鹅既已到来，不日金色天鹅亦将抵达，大王勿忧。”

Taṃ sutvā rājā ‘‘aññena tattha na gantabbaṃ, yo gacchissati, hatthapādachedanañca gharavilopañca pāpuṇissatī’’ti nagara bheriṃ carāpesi. Tato paṭṭhāya tattha koci na gacchati. Cittakūṭassa panāvidūre kañcanaguhāyaṃpākahaṃsā vasanti, tepi mahabbalā. Dhataraṭṭhakulena saddhiṃ tesaṃ sarīravaṇṇova viseso. Pākahaṃsarañño pana dhītā suvaṇṇavaṇṇā ahosi. So taṃ dhataraṭṭhamahissarassa anurūpāti tassa pādaparicārikaṃ katvā pesesi. Sā tassa piyā ahosi manāpā, teneva ca kāraṇena tāni dve haṃsakulāni aññamaññaṃ vissāsikāni jātāni.

国王听闻此事，便命人于城中击鼓宣告：“任何人不得前往彼处，违者将处以断手足、毁家宅之刑。”自此，无人敢去。于丽峰(Cittakūṭa)不远处有黄金窟(Kañcanaguhā)，窟中栖有大力之金鹅。彼等与持国(Dhataraṭṭha)鹅族仅体色有异。金鹅王有一女，身色金黄。彼认为其女堪配持国大王，遂遣之为其侍婢。彼女深受大王喜爱，由此因缘，二鹅族遂互相信任。

Athekadivasaṃ [Pg.380] bodhisattassa parivārahaṃsā pākahaṃse pucchiṃsu – ‘‘tumhe imesu divasesu kahaṃ gocaraṃ gaṇhathā’’ti? ‘‘Mayaṃ bārāṇasito avidūre khemasare gocaraṃ gaṇhāma, tumhe pana kuhiṃ āhiṇḍathā’’ti. ‘‘Asukaṃ nāmā’’ti vutte ‘‘kasmā khemasaraṃ na gacchatha, so hi saro ramaṇīyo nānāsakuṇasamākiṇṇo pañcavaṇṇapadumasañchanno nānādhaññaphalasampanno nānappakārabhamaragaṇanikūjito catūsu kaṇṇesu niccaṃ pavattaabhayaghosano, koci naṃ upasaṅkamituṃ samattho nāma natthi, pageva aññaṃ upaddavaṃ kātuṃ, evarūpo so saro’’ti khemasaraṃ vaṇṇayiṃsu. Te tesaṃ vacanaṃ sutvā ‘‘bārāṇasiyā samīpe kira evarūpo khemo nāma saro atthi, pākahaṃsā tattha gantvā gocaraṃ gaṇhanti, tumhepi dhataraṭṭhamahissarassa ārocetha, sace anujānāti, mayampi tattha gantvā gocaraṃ gaṇheyyāmā’’ti sumukhassa kathesuṃ. Sumukho rañño ārocesi. So cintesi – ‘‘manussā nāma bahumāyā kharamantā upāyakusalā, bhavitabbamettha kāraṇena, ettakaṃ kālaṃ eso saro natthi, idāni amhākaṃ gahaṇatthāya kato bhavissatī’’ti. So sumukhaṃ āha – ‘‘mā vo tattha gamanaṃ ruccatha, na so saro tehi sudhammatāya kato, amhākaṃ gahaṇatthāyeva kato, manussā nāma bahumāyā kharamantā upāyakusalā, tumhe sakeyeva gocare carathā’’ti.

一日，菩萨之随从鹅问金鹅曰：“汝等近日于何处觅食？”“我等于波罗奈(Bārāṇasī)附近之安稳湖(Khemasara)觅食，汝等又于何处？”“于某处。”金鹅曰：“何不去安稳湖？彼湖景色怡人，众鸟云集，五色莲花覆盖，谷果丰饶，蜂群嗡鸣，四方常闻无畏之声，无人能近，更遑论加害。彼湖如此之佳。”彼等如是赞美安稳湖。众鹅闻言，告苏目迦(Sumukha)曰：“闻波罗奈附近有如是安稳之湖，金鹅前往觅食。汝可禀告持国大王，若彼应允，我等亦可前往觅食。”苏目迦遂禀告鹅王。王思忖：“人多诡诈，心性残忍，善于计谋，此事必有缘故。此湖久不曾有，今必为捕我等而造。”于是对苏目迦言：“汝等莫喜前往彼处。彼湖非为汝等之善而造，实为捕我等而造。人多诡诈，心性残忍，善于计谋，汝等当于自家觅食处觅食。”

Suvaṇṇahaṃsā ‘‘khemaṃ saraṃ gantukāmamhā’’ti dutiyampi tatiyampi sumukhassa ārocesuṃ. So tesaṃ tattha gantukāmataṃ mahāsattassa ārocesi. Atha mahāsatto ‘‘mama ñātakā maṃ nissāya mā kilamantu, tena hi gacchāmā’’ti navutihaṃsasahassaparivuto tattha gantvā gocaraṃ gahetvā haṃsakīḷaṃ kīḷitvā cittakūṭameva paccāgami. Khemako tesaṃ gocaraṃ caritvā gatakāle gantvā tesaṃ āgatabhāvaṃ rañño ārocesi. Rājā tuṭṭhacitto hutvā, ‘‘samma khemaka, ekaṃ vā dve vā haṃse gaṇhituṃ vāyama, mahantaṃ te yasaṃ dassāmī’’ti vatvā paribbayaṃ datvā taṃ uyyojesi. So tattha gantvā cāṭipañjare nisīditvā haṃsānaṃ caraṇaṭṭhānaṃ vīmaṃsi. Bodhisattā nāma nilloluppacārino honti, tasmā mahāsatto otiṇṇaṭṭhānato paṭṭhāya sapadānaṃ sāliṃ khādanto agamāsi. Sesā ito cito ca khādantā vicariṃsu.

金鹅再三对苏目迦(Sumukha)言：“我等欲往安稳湖。”苏目迦遂将其意禀告大士。于是大士思忖：“莫让吾之亲族因我而受苦，然则，同去。”遂率九万鹅众前往彼处，觅食嬉戏后，复归丽峰(Cittakūṭa)。猎人安稳(Khemaka)见彼等觅食离去，便往国王处禀告鹅群到来之事。国王心生欢喜，曰：“贤友安稳，汝当设法捕一二鹅，我将赐汝大荣。”言毕，赐予赏金，遣之而去。安稳至彼处，坐于隐蔽处，观察群鹅觅食之地。菩萨(Bodhisatta)天性不贪，故大士自降落处始，次第啄食稻谷而行，其余诸鹅则四处随意啄食。

Atha [Pg.381] luddaputto ‘‘ayaṃ haṃso nilloluppacārī, imaṃ bandhituṃ vaṭṭatī’’ti cintetvā punadivase haṃsesu saraṃ anotiṇṇesuyeva cāṭipañjare nisinno taṃ ṭhānaṃ gantvā avidūre pañjare attānaṃ paṭicchādetvā chiddena olokento acchi. Tasmiṃ khaṇe mahāsatto navutihaṃsasahassapurakkhato hiyyo otiṇṇaṭṭhāneyeva otaritvā odhiyaṃ nisīditvā sāliṃ khādanto pāyāsi. Nesādo pañjarachiddena olokento tassa rūpasobhaggappattaṃ attabhāvaṃ disvā ‘‘ayaṃ haṃso sakaṭanābhippamāṇasarīro suvaṇṇavaṇṇo, tīhi rattarājīhi gīvāyaṃ parikkhitto, tisso rājiyo galena otaritvā urantarena gatā, tisso pacchābhāgena nibbijjhitvā gatā, rattakambalasuttasikkāya ṭhapitakañcanakkhandho viya atirocati, iminā etesaṃ raññā bhavitabbaṃ, imameva gaṇhissāmī’’ti cintesi. Haṃsarājāpi bahuṃ gocaraṃ caritvā jalakīḷaṃ kīḷitvā haṃsagaṇaparivuto cittakūṭameva agamāsi. Iminā niyāmeneva pañca divase gocaraṃ gaṇhi. Chaṭṭhe divase khemako kāḷaassavālamayaṃ daḷhaṃ mahārajjuṃ vaṭṭitvā yaṭṭhiyā pāsaṃ katvā ‘‘sve haṃsarājā imasmiṃ okāse otarissatī’’ti tathato ñatvā antoudake yaṭṭhipāsaṃ oḍḍi.

于是猎人(Luddaputta)心想：“此鹅觅食不贪，可捕之。”次日，于群鹅未降落时，彼即坐于隐蔽处，于不远处藏身，从缝隙中窥视。其时，大士为九万鹅众所围绕，降于昨日歇息之处，立于水中啄食稻谷。猎人从隐蔽处缝隙窥见其身姿庄严，心想：“此鹅身如车毂，色泽金黄，颈有三道红纹环绕。三道红纹自喉而下，延至胸腹；另三道则分走于背。其身闪耀，宛如置于红毛线网兜中之金块。此必为鹅王，我必捕之。”鹅王饱食后，于水中嬉戏，复率鹅群归于丽峰。如是觅食五日。至第六日，安稳(Khemaka)以黑马尾毛搓成坚固大绳，于竿上设套，预知“明日鹅王必降落此地”，遂将竿套置于浅水之中。

Punadivase haṃsarājā otaranto pādaṃ pāse pavesantoyeva otari. Athassa pāso pādaṃ ayapaṭṭakena kaḍḍhanto viya ābandhitvā gaṇhi. So ‘‘chindissāmi na’’nti vegaṃ janetvā kaḍḍhitvā pātesi. Paṭhamavāre suvaṇṇavaṇṇaṃ cammaṃ chijji, dutiyavāre kambalavaṇṇaṃ maṃsaṃ chijji, tatiyavāre nhāru chijji, catutthavāre pana ‘‘pādā chijjeyyuṃ, rañño pana hīnaṅgatā nāma ananucchavikā’’ti na vāyāmaṃ akāsi, balavavedanā ca pavattiṃsu. So cintesi – ‘‘sacāhaṃ baddharavaṃ ravissāmi, ñātakā me ñatrastā hutvā gocaraṃ aggahetvā chātajjhattāva palāyantā dubbalattā samudde patissantī’’ti. So vedanaṃ adhivāsetvā pāsavase vattetvā sāliṃ khādanto viya hutvā tesaṃ yāvadatthaṃ caritvā haṃsakīḷaṃ kīḷanakāle mahantena saddena baddharavaṃ ravi. Taṃ sutvā haṃsā maraṇabhayatajjitā vaggavaggā cittakūṭābhimukhā purimanayeneva pakkamiṃsu.

次日，鹅王降落时，足方入套索即被缚。套索缚足，如铁片紧束。彼思：“必断之！”遂奋力挣扎。初挣，金色之皮破；再挣，赤色之肉裂；三挣，筋腱断。至第四次，彼思：“足或将断，然为王者，形体残缺实为不宜。”遂不复挣扎，然剧痛不止。彼又思：“我若发被缚之鸣，亲族必惊，不及觅食，空腹而逃，体弱力乏，或将坠于海中。”于是，彼强忍剧痛，顺从套索，状如食米，待众鹅饱食嬉戏尽兴之时，方大声发出被缚之鸣。众鹅闻声，为死惧所迫，惊惶失措，遂如前次一般，成群结队，飞向丽峰。

Sumukhopi [Pg.382] heṭṭhā vuttanayeneva cintetvā vicinitvā tīsupi koṭṭhāsesu mahāsattaṃ adisvā ‘‘addhā tassevedaṃ bhayaṃ uppanna’’nti nivattitvā āgato mahāsattaṃ pāsena baddhaṃ lohitamakkhitaṃ dukkhāturaṃ paṅkapiṭṭhe nipannaṃ disvā ‘‘mā bhāyi, mahārāja, ahaṃ mama jīvitaṃ pariccajitvā tumhe mocessāmī’’ti vadanto otaritvā mahāsattaṃ assāsento paṅkapiṭṭhe nisīdi. Mahāsatto ‘‘navutihaṃsasahassesu maṃ chaḍḍetvā palāyantesu ayaṃ sumukho ekakova āgato, kiṃ nu kho luddaputtassa āgatakāle maṃ chaḍḍetvā palāyissati, udāhu no’’ti vīmaṃsanavasena lohitamakkhito pāsayaṭṭhiyaṃ olambantoyeva tisso gāthā abhāsi –

苏目迦(Sumukha)亦如前述般思索、寻觅，于三队之中皆未见大士，心想：“彼必已遭厄。”遂折返而归。彼见大士为套索所缚，遍体染血，苦痛不堪，卧于泥沼之上，便降落言道：“大王莫惧，我愿舍命以救汝。”言毕，坐于泥沼之上，安慰大士。大士心想：“九万鹅众皆弃我而去，唯苏目迦独返。不知猎人前来之时，彼会弃我而逃否？”为试探其心，彼遍体染血，悬于套竿之上，说三偈言：

89.

89.

‘‘Ete haṃsā pakkamanti, vakkaṅgā bhayameritā;

Harittaca hemavaṇṇa, kāmaṃ sumukha pakkama.

此等群鹅为恐惧所驱，屈身飞离。苏目迦，汝身青肤金，亦可随意离去。

90.

90.

‘‘Ohāya maṃ ñātigaṇā, ekaṃ pāsavasaṃ gataṃ;

Anapekkhamānā gacchanti, kiṃ eko avahīyasi.

亲族舍我而去，我孤身落网；他们不顾而去，你为何独自留下？

91.

91.

‘‘Pateva patataṃ seṭṭha, natthi baddhe sahāyatā;

Mā anīghāya hāpesi, kāmaṃ sumukha pakkamā’’ti.

飞翔者中最胜者，请飞离吧！被缚者没有同伴；莫为无苦而舍精进，妙面(Sumukha)，请随意离去吧！

Tattha bhayameritāti bhayena eritā bhayaṭṭitā bhayacalitā. Tatiyapade ‘‘harī’’tipi ‘‘hema’’ntipi suvaṇṇasseva nāmaṃ. So ca harittacatāya hemavaṇṇo, tena taṃ evaṃ ālapati. Sumukhāti sundaramukha. Anapekkhamānāti tava ñātakā maṃ anolokentā nirālayā hutvā. Patevāti uppatāhiyeva. Mā anīghāyāti ito gantvā pattabbāya nidukkhabhāvāya vīriyaṃ mā hāpesi.

此处“为恐惧所动”(bhayamerita)是指为恐惧所驱使，为恐惧所困，为恐惧所动摇。第三句中，“哈利”(hari)和“赫玛”(hema)都是黄金的名称。因为它有金黄色的羽毛，所以是金色的，因此这样称呼它。“妙面”(Sumukha)是指美丽的脸庞。“不顾而去”(Anapekkhamānā)是指你的亲人们不看我，没有依恋地离去。“请飞离吧”(Pateva)就是指“飞走吧”。“莫为无苦”(Mā anīghāya)是指：离开此地，为达到无苦的状态，莫舍弃精进。

Taṃ sutvā sumukho ‘‘ayaṃ haṃsarājā mama piyamittabhāvaṃ na jānāti, anuppiyabhāṇī mittoti maṃ sallakkheti, sinehabhāvamassa dassessāmī’’ti cintetvā catasso gāthā abhāsi –

妙面听后心想：“这雁王不知道我与他的挚友情谊，以为我只是个虚情假意的朋友，我要向他显示我的情谊。”于是说了四首偈颂：

92.

92.

‘‘Nāhaṃ dukkhaparetopi, dhataraṭṭha tuvaṃ jahe;

Jīvitaṃ maraṇaṃ vā me, tayā saddhiṃ bhavissati.

持国(Dhataraṭṭha)，纵使我为苦所逼，我也不会舍弃你；我的生命或死亡，都将与你同在。

93.

93.

‘‘Nāhaṃ [Pg.383] dukkhaparetopi, dhataraṭṭha tuvaṃ jahe;

Na maṃ anariyasaṃyutte, kamme yojetumarahasi.

纵使我为苦所逼，持国，我也不会舍弃你；你不应要我行此与非圣相应的行为。

94.

94.

‘‘Sakumāro sakhātyasmi, sacitte casmi te ṭhito;

Ñāto senāpatī tyāhaṃ, haṃsānaṃ pavaruttama.

我自幼便是你的朋友，我安住于你的心中；我是你所熟知的将军，雁中之最胜者啊！

95.

95.

‘‘Kathaṃ ahaṃ vikattissaṃ, ñātimajjhe ito gato;

Taṃ hitvā patataṃ seṭṭha, kiṃ te vakkhāmito gato;

Idha pāṇaṃ cajissāmi, nānariyaṃ kattumussahe’’ti.

我若离此而去，在亲族中将如何分说？舍弃你这飞翔者中最胜者，我离去后又能对他们说什么？我宁愿在此舍弃生命，也不愿行此非圣之事。

Tattha nāhanti ahaṃ, mahārāja, kāyikacetasikena dukkhena phuṭṭhopi taṃ na jahāmi. Anariyasaṃyutteti mittadubbhīhi ahirikehi kattabbatāya anariyabhāvena saṃyutte. Kammeti taṃ jahitvā pakkamanakamme. Sakumāroti samānakumāro, ekadivaseneva paṭisandhiṃ gahetvā ekadivase aṇḍakosaṃ padāletvā ekato vaḍḍhitakumāroti attho. Sakhātyasmīti ahaṃ te dakkhiṇakkhisamo piyasahāyo. Sacitteti tava sake citte ahaṃ ṭhito tava vase vattāmi, tayi jīvante jīvāmi, na jīvante na jīvāmīti attho. ‘‘Saṃcitte’’tipi pāṭho, tava citte ahaṃ saṇṭhito suṭṭhu ṭhitoti attho. Ñātoti sabbahaṃsānaṃ antare paññāto. Vikattissanti ‘‘kuhiṃ haṃsarājā’’ti pucchito ahaṃ kinti kathessāmi. Kiṃ te vakkhāmīti te tava pavattiṃ pucchante haṃsagaṇe kiṃ vakkhāmi.

此处“我不会”(nāhaṃ)是指：大王，即便我身受身心之苦，也不会舍弃你。“与非圣相应”(Anariyasaṃyutta)是指与非圣之行相应，因为这是背叛朋友、无惭无愧者所为。“行为”(kamma)是指舍弃你而离去的行为。“自幼”(Sakumāra)是指同龄，即同一天受胎，同一天破壳，一同长大的伙伴。“我是朋友”(sakhā'smi)是指我如同你右眼一样珍爱的朋友。“在你心中”(Sacitte)是指我安住于你的心中，听从你的命令；你活着我就活着，你若不活我也不活。也有读作“善住心中”(Saṃcitte)，意为我很好地安住于你的心中。“所熟知”(Ñāto)是指在所有雁中闻名。“如何分说”(Vikattissanti)是指当被问及“雁王在哪里”时，我该如何回答？“对他们说什么”(Kiṃ te vakkhāmi)是指当雁群问起你的情况时，我该对他们说什么？

Evaṃ sumukhena catūhi gāthāhi sīhanāde nadite tassa guṇaṃ pakāsento mahāsatto āha –

妙面如此以四首偈颂作狮子吼时，大士为彰显其功德而说道——

96.

96.

‘‘Eso hi dhammo sumukha, yaṃ tvaṃ ariyapathe ṭhito;

Yo bhattāraṃ sakhāraṃ maṃ, na pariccattumussahe.

妙面，这正是法，你安住于圣道；你不会舍弃我这主人和朋友。

97.

97.

‘‘Tañhi me pekkhamānassa, bhayaṃ na tveva jāyati;

Adhigacchasi tvaṃ mayhaṃ, evaṃbhūtassa jīvita’’nti.

当我看着你时，恐惧便不会生起；你将为处于此境的我保全生命。

Tattha eso dhammoti esa porāṇakapaṇḍitānaṃ sabhāvo. Bhattāraṃ sakhāraṃ manti sāmikañca sahāyañca maṃ. Bhayanti cittutrāso mayhaṃ na jāyati, cittakūṭapabbate haṃsagaṇamajjhe ṭhito viya homi. Mayhanti mama jīvitaṃ tvaṃ labhāpessasi.

此处“这正是法”(eso dhammo)是指此乃古代智者之本性。“我这主人和朋友”(Bhattāraṃ sakhāraṃ maṃ)是指作为主人和朋友的我。“恐惧”(Bhayaṃ)是指我心中不生惊恐，犹如身处雁群之中，立于丽峰山(Cittakūṭa)上。“为我”(Mayhaṃ)是指你将使我重获生命。

Evaṃ [Pg.384] tesaṃ kathentānaññeva luddaputto sarapariyante ṭhito haṃse tīhi khandhehi palāyante disvā ‘‘kiṃ nu kho’’ti pāsaṭṭhānaṃ olokento bodhisattaṃ pāsayaṭṭhiyaṃ olambantaṃ disvā sañjātasomanasso kacchaṃ daḷhaṃ bandhitvā muggaraṃ gahetvā kappuṭṭhānaggi viya avattharamāno paṇhiyā akkantakalale uparisīsena gantvā purato patante vegena upasaṅkami. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

就在他们交谈之时，猎人之子站在箭程之末，看见群雁振翅飞离，心想：“这是怎么回事？”便望向设陷阱之处，看见菩萨挂在捕鸟的机关上。他顿时心生喜悦，紧束腰带，拿起木槌，如劫末之火般，踩着脚下烂泥，猛然冲向前方被缚的菩萨。为阐明此事，导师说道：

98.

98.

‘‘Iccevaṃ mantayantānaṃ, ariyānaṃ ariyavuttinaṃ;

Daṇḍamādāya nesādo, āpatī turito bhusaṃ.

当这些行圣者之道的圣者们如此商议时，猎人拿起棍棒，疾速冲来。

99.

99.

‘‘Tamāpatantaṃ disvāna, sumukho atibrūhayi;

Aṭṭhāsi purato rañño, haṃso vissāsayaṃ byathaṃ.

妙面(Sumukha)见他冲来，便大声呼喊；那雁鸟站在王前，安慰着惊恐的王。

100.

100.

‘‘Mā bhāyi patataṃ seṭṭha, na hi bhāyanti tādisā;

Ahaṃ yogaṃ payuñjissaṃ, yuttaṃ dhammūpasañhitaṃ;

Tena pariyāpadānena, khippaṃ pāsā pamokkhasī’’ti.

飞翔者中最胜者，不要害怕，像你这样的人是不会害怕的；我将运用适当的、与法相应的方便；通过这种方便，你将迅速从罗网中解脱。

Tattha ariyavuttinanti ariyācāre vattamānānaṃ. Bhusanti daḷhaṃ balavaṃ. Atibrūhayīti anantaragāthāya āgataṃ ‘‘mā bhāyī’’ti vacanaṃ vadanto atibrūhesi mahāsaddaṃ nicchāresi. Aṭṭhāsīti sace nesādo rājānaṃ paharissati, ahaṃ pahāraṃ sampaṭicchissāmīti jīvitaṃ pariccajitvā purato aṭṭhāsi. Vissāsayanti vissāsento assāsento. Byathanti byathitaṃ bhītaṃ rājānaṃ ‘‘mā bhāyī’’ti iminā vacanena vissāsento. Tādisāti tumhādisā ñāṇavīriyasampannā. Yoganti ñāṇavīriyayogaṃ. Yuttanti anucchavikaṃ. Dhammūpasañhitanti kāraṇanissitaṃ. Tena pariyāpadānenāti tena mayā payuttena yogena parisuddhena. Pamokkhasīti muccissasi.

此处“行圣者之道”(ariyavuttinaṃ)是指行于圣者之行为者。“非常”(bhusaṃ)是指坚固、强力。“大声呼喊”(Atibrūhayi)是指说着即将到来的偈颂中的“莫害怕”之语，发出大声。“站立”(Aṭṭhāsi)是指心想“如果猎人要打王，我愿承受此击”，于是舍弃生命，站于王前。“安慰”(Vissāsayaṃ)是指使之安心、慰藉。“惊恐者”(byathaṃ)是指用“莫害怕”之语安慰惊恐害怕的王。“像你这样的人”(Tādisā)是指像你这样具足智慧与精进的人。“方便”(yogaṃ)是指智慧与精进的运用。“适当的”(yuttaṃ)是指合宜。“与法相应”(dhammūpasañhitaṃ)是指依据道理。“通过此清净之行”(Tena pariyāpadānena)是指通过我所运用的清净方便。“你将解脱”(Pamokkhasi)是指你将获释。

Evaṃ sumukho mahāsattaṃ assāsetvā luddaputtassa santikaṃ gantvā madhuraṃ mānusiṃ vācaṃ nicchārento, ‘‘samma, tvaṃ konāmosī’’ti pucchitvā ‘‘suvaṇṇavaṇṇahaṃsarāja, ahaṃ khemako nāmā’’ti vutte, ‘‘samma khemaka, ‘tayā oḍḍitavālapāse yo vā so vā haṃso baddho’ti saññaṃ mā kari, navutiyā haṃsasahassānaṃ pavaro dhataraṭṭhahaṃsarājā te pāse [Pg.385] baddho, ñāṇasīlācārasampanno saṅgāhakapakkhe ṭhito, na taṃ māretuṃ yutto, ahaṃ tava iminā kattabbakiccaṃ karissāmi, ayampi suvaṇṇavaṇṇo, ahampi tatheva, ahaṃ etassatthāya attano jīvitaṃ pariccajissāmi, sace tvaṃ etassa pattāni gaṇhitukāmosi, mama pattāni gaṇha, athopi cammamaṃsanhāruaṭṭhīnamaññataraṃ gaṇhitukāmosi, mameva sarīrato gaṇha, atha naṃ kīḷāhaṃsaṃ kātukāmosi, maññeva kara, jīvantameva vikkiṇitvā sace dhanaṃ uppādetukāmosi, maṃ jīvantameva vikkiṇitvā dhanaṃ uppādehi, mā etaṃ ñāṇādiguṇasaṃyuttaṃ haṃsarājānaṃ avadhi, sace hi naṃ vadhissasi, nirayādīhi na muccissasī’’ti taṃ nirayādibhayena santajjetvā attano madhurakathaṃ gaṇhāpetvā puna bodhisattassa santikaṃ gantvā taṃ assāsento aṭṭhāsi. Nesādo tassa kathaṃ sutvā ‘‘ayaṃ tiracchānagato samāno manussehipi kātuṃ asakkuṇeyyaṃ evarūpaṃ mittadhammaṃ karoti, manussāpi evaṃ mittadhamme ṭhātuṃ na sakkonti, aho esa ñāṇasampanno madhurakatho dhammiko’’ti sakalasarīraṃ pītisomanassaparipuṇṇaṃ katvā pahaṭṭhalomo daṇḍaṃ chaḍḍetvā sirasi añjaliṃ patiṭṭhapetvā sūriyaṃ namassanto viya sumukhassa guṇaṃ kittento aṭṭhāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如是，善面(Sumukha)安慰大士后，来到猎人之子跟前，发出甜美的人语，问道：“朋友，你叫什么名字？”当对方回答：“金色的鹅王啊，我名叫安稳(Khemaka)。”善面便说：“朋友安稳，莫作是念：‘被你所设毛发陷阱捕获者，不过是寻常之鹅。’被你罗网所缚者，乃九万鹅中之最胜者，持国(Dhataraṭṭha)鹅王。彼具足智慧、戒行与威仪，常行摄持之道，你不应杀害他。我愿代你成办此事。此鹅是金色，我亦复如是。我愿为此舍弃己命。你若欲取其羽，便取我羽；若欲取其皮、肉、筋、骨中任何一样，便从我身取；若欲以之为玩赏之鹅，便以我为之；若欲贩卖活物以获财，便将我活卖以获财。切莫杀害这位具足智慧等功德相应的鹅王。你若杀他，将无法脱离地狱等处。”他以此地狱之怖畏令猎人惊惧，使其领受自己甜美之言，然后复至菩萨跟前，安慰着他而站立。猎人听闻此言，全身充满喜悦与善意，毛发竖立，抛下木杖，合掌于顶，如礼拜日轮般，赞叹善面之功德而立：“此傍生之身，竟能行此连人类亦难为之友法！人类亦不能如是安住于友法。啊！此具智慧、言语甜美、如法之士！”为阐明此义，导师说道：

101.

101.

‘‘Tassa taṃ vacanaṃ sutvā, sumukhassa subhāsitaṃ;

Pahaṭṭhalomo nesādo, añjalissa paṇāmayi.

猎人闻彼善面(Sumukha)之善说，毛发竖立，向其合掌致敬。

102.

102.

‘‘Na me sutaṃ vā diṭṭhaṃ vā, bhāsanto mānusiṃ dijo;

Ariyaṃ bruvāno vakkaṅgo, cajanto mānusiṃ giraṃ.

我未曾闻，亦未曾见，有鸟能说人语。弯颈者，你说着圣言，发出人类之声。

103.

103.

‘‘Kiṃ nu tāyaṃ dijo hoti, mutto baddhaṃ upāsasi;

Ohāya sakuṇā yanti, kiṃ eko avahīyasī’’ti.

此鸟于你究竟为何？你已解脱，却侍奉被缚者。众鸟皆已舍离，为何你独自留下？

Tattha añjalissa paṇāmayīti añjaliṃ assa upanāmayi, ‘‘na me’’ti gāthāyassa thutiṃ karoti. Tattha mānusinti manussavācaṃ. Ariyanti sundaraṃ niddosaṃ. Cajantoti vissajjento. Idaṃ vuttaṃ hoti – samma, tvaṃ dijo samāno ajja mayā saddhiṃ mānusiṃ vācaṃ bhāsanto niddosaṃ bruvāno mānusiṃ giraṃ cajanto paccakkhato diṭṭho, ito pubbe pana idaṃ acchariyaṃ mayā [Pg.386] neva sutaṃ na diṭṭhanti. Kiṃ nu tāyanti yaṃ etaṃ tvaṃ upāsasi, kiṃ nu te ayaṃ hoti.

其中，“向其合掌致敬”(añjalissa paṇāmayi)意为向彼合掌。“我未曾”(na me)偈，是为赞颂彼。其中，“人语”(mānusiṃ)指人类之言。“圣”(Ariyaṃ)意为美好、无过失。“发出”(Cajanto)指说出。此言意为：朋友，你身为飞鸟，今日与我共说人语，言语无过，发出人言，为我亲见。然于此之前，此等奇事，我实未曾闻，亦未曾见。“此于你为何”(Kiṃ nu tāyaṃ)意为：你所侍奉者，于你究竟为何？

Evaṃ tuṭṭhacittena nesādena puṭṭho sumukho ‘‘ayaṃ muduko jāto, idānissa bhiyyosomattāya mudubhāvatthaṃ mama guṇaṃ dassesāmī’’ti cintetvā āha –

如是，为心生欢喜之猎人所问，善面(Sumukha)心想：“此人已变得心软，为令其愈加欢喜、心意更柔和，我当显示我的功德。”于是说道：

104.

104.

‘‘Rājā me so dijāmitta, senāpaccassa kārayiṃ;

Tamāpade pariccatuṃ, nussahe vihagādhipaṃ.

鸟友啊，彼为我王，我曾蒙彼任命为将。我不能舍弃处于危难中的飞禽之主。

105.

105.

‘‘Mahāgaṇāya bhattā me, mā eko byasanaṃ agā;

Tathā taṃ samma nesāda, bhattāyaṃ abhito rame’’ti.

彼是我大众之主，愿彼不独遭祸患。是故，朋友猎人，我乐于亲近此主。

Tattha nussaheti na samatthomhi. Mahāgaṇāyāti mahato haṃsagaṇassa. Mā ekoti mādise sevake vijjamāne mā ekako byasanaṃ agā. Tathā tanti yathā ahaṃ vadāmi, tatheva taṃ. Sammāti vayassa. Bhattāyaṃ abhito rameti bhattā ayaṃ mama, ahamassa abhito rame santike ramāmi na ukkaṇṭhāmīti.

其中，“不能”(nussahe)意为：我无此能力。“为大群”(Mahāgaṇāya)意为：为一大鹅群。“愿不独”(Mā eko)意为：有我这等侍者在，愿彼不要独自遭难。“如是于你”(Tathā taṃ)意为：如我所说，你当如是。“朋友”(Samma)意为：同辈。“我乐于亲近此主”(bhattāyaṃ abhito rame)意为：此乃我主，我乐于亲近其侧而不厌倦。

Nesādo taṃ tassa dhammanissitaṃ madhurakathaṃ sutvā somanassappatto pahaṭṭhalomo ‘‘sacāhaṃ etaṃ sīlādiguṇasaṃyuttaṃ haṃsarājānaṃ vadhissāmi, catūhi apāyehi na muccissāmi, rājā maṃ yadicchati, taṃ karotu, ahametaṃ sumukhassa dāyaṃ katvā vissajjessāmī’’ti cintetvā gāthamāha –

猎人听闻彼如法而甜美之言，心生欢喜，毛发竖立，心想：“我若杀害此具足戒等功德相应之鹅王，则无法解脱于四恶趣。国王欲如何处置我，悉听尊便。我当以此鹅王为赠礼，为善面(Sumukha)而释放之。”思惟已，便说偈言：

106.

106.

‘‘Ariyavattasi vakkaṅga, yo piṇḍamapacāyasi;

Cajāmi te taṃ bhattāraṃ, gacchathūbho yathāsukha’’nti.

弯颈者，你具圣行，敬重供养之恩。我为你释放此主，你们二者随意去吧。

Tattha ariyavattasīti mittadhammarakkhaṇasaṅkhātena ācāraariyānaṃ vattena samannāgatosi. Piṇḍamapacāyasīti bhattu santikā laddhaṃ piṇḍaṃ senāpatiṭṭhānaṃ pūjesi. Gacchathūbhoti dvepi janā assumukhe ñātisaṅghe hāsayamānā yathāsukhaṃ gacchathāti.

其中，“具圣行”(ariyavattasi)意为：你具足了守护友法之圣者行仪。“敬重供养”(Piṇḍamapacāyasi)意为：你敬重从主人处所得之食禄与将军之位。“你们二者去吧”(Gacchathūbho)意为：你们二人，令泪流满面之亲族转忧为喜，随意而去吧。

Evaṃ vatvā nesādo muducittena mahāsattaṃ upasaṅkamitvā yaṭṭhiṃ onāmetvā paṅkapiṭṭhe nisīdāpetvā pāsayaṭṭhiyā mocetvā taṃ ukkhipitvā sarato nīharitvā taruṇadabbatiṇapiṭṭhe nisīdāpetvā pāde baddhapāsaṃ [Pg.387] saṇikaṃ mocetvā mahāsatte balavasinehaṃ paccupaṭṭhāpetvā mettacittena udakaṃ ādāya lohitaṃ dhovitvā punappunaṃ parimajji, athassa mettānubhāvena sirāya sirā, maṃsena maṃsaṃ, cammena cammaṃ ghaṭitaṃ, pādo pākatiko ahosi, itarena nibbiseso. Bodhisatto sukhappatto hutvā pakatibhāvena nisīdi. Sumukho attānaṃ nissāya rañño sukhitabhāvaṃ disvā sañjātasomanasso cintesi – ‘‘iminā amhākaṃ mahāupakāro kato, amhehi etassa kato upakāro nāma natthi, sace esa rājarājamahāmattānaṃ atthāya amhe gaṇhi, tesaṃ santikaṃ netvā bahuṃ dhanaṃ labhissati, sace attano atthāya gaṇhi, amhe vikkiṇitvā dhanaṃ labhissateva, pucchissāmi tāva na’’nti. Atha naṃ upakāraṃ kātukāmatāya pucchanto āha –

如是说后，猎人心生柔软，走近大士，放下木杖，让他在泥地上坐下，解开罗网之杆，将他扶起，带离湖水，让他坐在嫩草地上，缓缓解开其足上之索。猎人对大士生起强烈的爱意，以慈心取水洗净血迹，反复抚摸。以其慈心威力，筋与筋合，肉与肉合，皮与皮合，其足恢复如初，与另一足无异。菩萨获得安乐，自然安坐。善面(Sumukha)见王因自己之故而得安乐，心生欢喜，思惟道：“此人于我等有大恩，我等却未尝报答于彼。若彼为国王、大臣之利而捕我等，将我等带至彼处，可得众多财富；若为己利而捕，贩卖我等亦必可得财。我且问之。”于是，为欲报恩，他问道：

107.

107.

‘‘Sace attappayogena, ohito haṃsapakkhinaṃ;

Paṭiggaṇhāma te samma, etaṃ abhayadakkhiṇaṃ.

朋友，若你以己力，为众鹅鸟设下罗网，我们便接受你这无畏之施。

108.

108.

‘‘No ce attappayogena, ohito haṃsapakkhinaṃ;

Anissaro muñcamamhe, theyyaṃ kayirāsi luddakā’’ti.

若非以己力，为众鹅鸟设下罗网，猎人啊，你若无权释放我们，便是行窃。

Tattha saceti, samma nesāda, sace tayā attano payogena attano atthāya haṃsānañceva sesapakkhīnañca pāso ohito. Anissaroti anissaro hutvā amhe muñcanto yenāsi āṇatto, tassasantakaṃ gaṇhanto theyyaṃ kayirāsi.

其中，“如果”(sace)意为：朋友猎人，你若以一己之力，为一己之利，为鹅及其余鸟类设下罗网。“无权”(Anissaro)意为：你若无权而释放我们，即是拿走那命令你之人的所有物，便犯偷盗。

Taṃ sutvā nesādo ‘‘nāhaṃ tumhe attano atthāya gaṇhiṃ, bārāṇasiraññā pana saṃyamena gaṇhāpitomhī’’ti vatvā deviyā diṭṭhasupinakālato paṭṭhāya yāva raññā tesaṃ āgatabhāvaṃ sutvā, ‘‘samma khemaka, ekaṃ vā dve vā haṃse gaṇhituṃ vāyama, mahantaṃ te yasaṃ dassāmī’’ti vatvā paribbayaṃ datvā uyyojitabhāvo, tāva sabbaṃ pavattiṃ ārocesi. Taṃ sutvā sumukho ‘‘iminā nesādena attano jīvitaṃ agaṇetvā amhe vissajjentena dukkaraṃ kataṃ, sace mayaṃ ito cittakūṭaṃ gamissāma, neva dhataraṭṭharañño paññānubhāvo, na mayhaṃ mittadhammo pākaṭo bhavissati, na luddaputto mahantaṃ yasaṃ lacchati, na rājā pañcasu sīlesu patiṭṭhahissati, na deviyā manoratho matthakaṃ pāpuṇissatī’’ti cintetvā[Pg.388], ‘‘samma, evaṃ sante amhe vissajjetuṃ na labhasi, rañño no dassehi, so amhe yathāruciṃ karissatī’’ti imamatthaṃ pakāsento gāthamāha –

猎人听了说道：“我不是为了自己的利益抓你们的，是波罗奈(Bārāṇasī)王命令我抓的。”接着，他把从王后梦见吉兆之时开始，直到国王听说天鹅来了之后说“朋友安稳(Khemaka)，你设法抓一两只天鹅，我会给你很大的名声”，然后赏赐他并派遣他去的事情，全部都告诉了他们。善面(Sumukha)听了心想：“这个猎人不顾自己的生命放我们走，真是做了件难事。如果我们从这里飞到丽峰(Cittakūṭa)，就不能显现持国(Dhataraṭṭha)王的智慧，我的友谊之法也不能显现，这个猎人也不能得到很大的名声，国王也不能安住在五戒中，王后的愿望也不能达成。”于是说道：“朋友，这样的话，你不能放我们走，带我们去见国王，他会随其意愿处置我们。”为了表明这个意思，他说了一首偈：

109.

109.

‘‘Yassa tvaṃ bhatako rañño, kāmaṃ tasseva pāpaya;

Tattha saṃyamano rājā, yathābhiññaṃ karissatī’’ti.

“你是哪位王的仆从，就带我们去他那里吧；在那儿，自制的国王，将随其意愿处置我们。”

Tattha tassevāti tasseva santikaṃ nehi. Tatthāti tasmiṃ rājanivesane. Yathābhiññanti yathādhippāyaṃ yathāruciṃ.

其中，“到他那里”(tasseva)是指带到他跟前。“在那里”(tattha)是指在那王宫里。“随其所知”(yathābhiññaṃ)是指随其意向、随其喜好。

Taṃ sutvā nesādo ‘‘mā vo bhaddante rājadassanaṃ ruccittha, rājāno nāma sappaṭibhayā, kīḷāhaṃse vā vo kareyyuṃ māreyyuṃ vā’’ti āha. Atha naṃ sumukho, ‘‘samma luddaka mā amhākaṃ cintayi, ahaṃ tādisassa kakkhaḷassa dhammakathāya maddavaṃ janesiṃ, rañño kiṃ na janessāmi, rājāno hi paṇḍitā subhāsitadubbhāsitaññu, khippaṃ no rañño santikaṃ nehi, nayanto ca mā bandhanena nayi, pupphapañjare pana nisīdāpetvā nehi, pupphapañjaraṃ karonto dhataraṭṭhassa mahantaṃ setapadumasañchannaṃ, mama khuddakaṃ rattapadumasañchannaṃ katvā dhataraṭṭhaṃ purato, mamaṃ pacchato nīcataraṃ katvā ādāya khippaṃ netvā rañño dassehī’’ti āha. So tassa vacanaṃ sutvā ‘‘sumukho rājānaṃ disvā mama mahantaṃ yasaṃ dātukāmo bhavissatī’’ti sañjātasomanasso mudūhi latāhi pañjare katvā padumehi chādetvā vuttanayeneva te gahetvā agamāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

猎人听了便说：“贤者们，你们不要喜欢见国王。国王是危险的，他们或者会把你们当成玩赏的鹅，或者会杀了你们。”于是善面对他说：“朋友猎人，别为我们担心。我能以法说使那样严厉的人变得柔和，难道不能使国王变得柔和吗？国王们是智者，能辨别善说与恶说。快带我们去见国王吧。带我们去时，不要用绳子绑，而是让我们坐在花笼里带去。做花笼时，给持国做一个盖满白莲的大笼子，给我做一个盖满红莲的小笼子，把持国放在前面，把我放在后面较低处，带着我们快去见国王。”猎人听了他这话，心想：“善面见了国王，一定会给我带来大名望。”他心生欢喜，便用柔软的藤蔓做了笼子，盖上莲花，如其所说地带着它们去了。为阐明此义，导师说道：

110.

110.

‘‘Iccevaṃ vutto nesādo, hemavaṇṇe harittace;

Ubho hatthehi saṅgayha, pañjare ajjhavodahi.

“猎人被如此告知后，用双手抓起那两只，金色、金肤的鹅，将它们放进了笼子。

111.

111.

‘‘Te pañjaragate pakkhī, ubho bhassaravaṇṇine;

Sumukhaṃ dhataraṭṭhañca, luddo ādāya pakkamī’’ti.

“那两只入笼的鸟儿，两者皆有光辉色泽，善面以及持国，猎人带着他们离去。”

Tattha ajjhavodahīti odahi ṭhapesi. Bhassaravaṇṇineti pabhāsampannavaṇṇe.

在此，“放进去”(ajjhavodahi)是指放置、安置。“有光辉色泽”(bhassaravaṇṇine)是指具有光彩的色泽。

Evaṃ [Pg.389] luddassa te ādāya pakkamanakāle dhataraṭṭho pākahaṃsarājadhītaraṃ attano bhariyaṃ saritvā sumukhaṃ āmantetvā kilesavasena vilapi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

就这样，在猎人带着它们离开时，持国想起了自己的妻子，即帕卡鹅王(Pākahaṃsarāja)的女儿，他呼唤善面，因烦恼而悲叹。为阐明此义，导师说道：

112.

112.

‘‘Harīyamāno dhataraṭṭho, sumukhaṃ etadabravi;

Bāḷhaṃ bhāyāmi sumukha, sāmāya lakkhaṇūruyā;

Asmākaṃ vadhamaññāya, athattānaṃ vadhissati.

“被带走的持国，对善面这么说：‘善面，我甚恐惧，为那腿有祥兆的萨玛(Sāmā)；她若得知我们被杀，自己也将会自杀。

113.

113.

‘‘Pākahaṃsā ca sumukha, suhemā hemasuttacā;

Koñcī samuddatīreva, kapaṇā nūna rucchatī’’ti.

“善面啊，还有那帕卡鹅王之女(Pākahaṃsā)，她名善金(Suhemā)，肤如金丝；她想必正像海岸边的雌鹤，可怜地悲鸣。’”

Tattha bhāyāmīti maraṇato bhāyāmi. Sāmāyāti suvaṇṇavaṇṇāya. Lakkhaṇūruyāti lakkhaṇasampannaūruyā. Vacamaññāyāti vadhaṃ jānitvā ‘‘mama piyasāmiko mārito’’ti saññī hutvā. Vadhissatīti kiṃ me piyasāmike mate jīvitenāti marissati. Pākahaṃsāti pākahaṃsarājadhītā. Suhemāti evaṃnāmikā. Hemasuttacāti hemasadisasundaratacā. Rucchatīti yathā loṇisaṅkhātaṃ samuddaṃ otaritvā mate patimhi koñcī sakuṇikā kapaṇā rodati, evaṃ nūna sā rodissatīti.

此处，“我害怕”(bhāyāmi)是指害怕死亡。“为萨玛”(sāmāya)是指为那金色的。“为那腿有祥兆的”(lakkhaṇūruyā)是指为那具足祥兆之腿的。“得知被杀”(vadhamaññāya)是指得知丈夫被杀，心想“我亲爱的丈夫被杀了”。“她将自杀”(vadhissati)是指（心想）“我亲爱的丈夫死了，我活着还有什么用？”而将死去。“帕卡鹅”(pākahaṃsā)是指帕卡鹅王之女。“善金”(suhemā)是她的名字。“肤如金丝”(hemasuttacā)是指有着如黄金般美丽的皮肤。“悲鸣”(rucchati)的意思是：就像一只雌鹤在丈夫死后，跳入名为盐海的大海中可怜地哭泣，她想必也会这样哭泣。

Taṃ sutvā sumukho ‘‘ayaṃ haṃsarājā aññe ovadituṃ yutto mātugāmaṃ nissāya kilesavasena vilapati, udakassa ādittakālo viya vatiyā uṭṭhāya kedārakhādanakālo viya ca jāto, yaṃnūnāhaṃ attano balena mātugāmassa dosaṃ pakāsetvā etaṃ saññāpeyya’’nti cintetvā gāthamāha –

听闻此事后，善面心想：“这鹅王本应教导他人，却因依恋女人，受烦恼驱使而悲泣，这就像水燃烧起来，又像篱笆起来吞噬稻田一般反常。我不如凭借自身力量揭露女人的过失，使他觉悟。”于是说了以下偈颂：

114.

114.

‘‘Evaṃ mahanto lokassa, appameyyo mahāgaṇī;

Ekitthimanusoceyya, nayidaṃ paññavatāmiva.

“身为鹅群中如此伟大、无可估量、拥有大众的导师，却为一女子而悲伤，这不像智者的行为。

115.

115.

‘‘Vātova gandhamādeti, ubhayaṃ chekapāpakaṃ;

Bālo āmakapakkaṃva, lolo andhova āmisaṃ.

“（女人）如风取气味，无论善与恶；如愚人食果，不分生与熟；如贪婪盲者，不辨盘中肉。

116.

116.

‘‘Avinicchayaññu atthesu, mandova paṭibhāsi maṃ;

Kiccākiccaṃ na jānāsi, sampatto kālapariyāyaṃ.

“于诸事理你不明辨，在我看来实为愚钝；应作不作你不知晓，已至命终之时。

117.

117.

‘‘Aḍḍhummatto [Pg.390] udīresi, yo seyyā maññasitthiyo;

Bahusādhāraṇā hetā, soṇḍānaṃva surāgharaṃ.

“你这认为女人最好的人，言语犹如半疯；她们是众人共享的，如同酒徒的酒馆。

118.

118.

‘‘Māyā cetā marīcī ca, sokā rogā cupaddavā;

Kharā ca bandhanā cetā, maccupāsā guhāsayā;

Tāsu yo vissase poso, so naresu narādhamo’’ti.

“她们是幻象，是阳焰，是忧愁、疾病和灾患；是粗暴的束缚，是死魔的罗网，是潜伏的陷阱；若有人相信她们，那他是人中最下劣的。”

Tattha mahantoti mahanto samāno. Lokassāti haṃsalokassa. Appameyyoti guṇehi pametuṃ asakkuṇeyyo. Mahāgaṇīti mahantena gaṇena samannāgato gaṇasatthā. Ekitthinti yaṃ evarūpo bhavaṃ ekaṃ itthiṃ anusoceyya, idaṃ anusocanaṃ na paññavataṃ iva, tenāhaṃ ajja taṃ bāloti maññāmīti adhippāyenevamāha.

此处，“伟大”(mahanto)是指身为伟大者。“世间”(lokassa)是指鹅的世界。“无量”(appameyyo)是指功德无法衡量。“拥有大众”(mahāgaṇī)是指拥有庞大团体的大众导师。“为一女子”(ekitthiṃ)是指：像您这样的人物，竟为一女子而悲伤，这种悲伤不像智者的行为，因此（善面心想：）“我今天认为您是愚人”，他是以这个意思这样说的。

Ādetīti gaṇhāti. Chekapāpakanti sundarāsundaraṃ. Āmakapakkati āmakañca pakkañca. Loloti rasalolo. Idaṃ vuttaṃ hoti – mahārāja, yathā nāma vāto padumasarādīni paharitvā sugandhampi saṅkāraṭṭhānādīni paharitvā duggandhampīti ubhayaṃ chekapāpakaṃ gandhaṃ ādiyati, yathā ca bālo kumārako ambajambūnaṃ heṭṭhā nisinno hatthaṃ pasāretvā patitapatitaṃ āmakampi pakkampi phalaṃ gahetvā khādati, yathā ca rasalolo andho bhatte upanīte yaṃkiñci samakkhikampi nimmakkhikampi āmisaṃ ādiyati, evaṃ itthiyo nāma kilesavasena aḍḍhampi duggatampi kulīnampi akulīnampi abhirūpampi virūpampi gaṇhanti bhajanti, tādisānaṃ pāpadhammānaṃ itthīnaṃ kiṃkāraṇā vippalapasi, mahārājāti.

“取”(ādeti)是指拿取。“善恶”(chekapāpakaṃ)是指好的和坏的。“生熟”(āmakapakkaṃ)是指生的和熟的。“贪婪”(lolo)是指贪爱味道。这里是说，大王，就像风吹过莲花池等处，带走香味，吹过垃圾堆等处，带走臭味，好的坏的都取；又像小孩子坐在芒果树或阎浮树下，伸出手去接掉下来的果子，生的熟的都拿来吃；又像贪图味道的盲人，饭菜端上来，不管有没有苍蝇，什么肉都拿来吃。同样的，女人因为烦恼的缘故，不管富有还是贫穷、出身高贵还是低贱、长得漂亮还是丑陋，都会接受和亲近。对于这样具有恶法的女人，大王您为何要为她们胡言乱语呢？

Atthesūti kāraṇākāraṇesu. Mandoti andhabālo. Paṭibhāsi manti mama upaṭṭhāsi. Kālapariyāyanti evarūpaṃ maraṇakālaṃ patto ‘‘imasmiṃ kāle idaṃ kattabbaṃ, idaṃ nakattabbaṃ, idaṃ vattabbaṃ, idaṃ na vattabba’’nti na jānāsi devāti. Aḍḍhummattoti aḍḍhummattako maññe hutvā. Udīresīti yathā suraṃ pivitvā nātimatto puriso yaṃ vā taṃ vā palapati, evaṃ palapasīti attho. Seyyāti varā uttamā.

“义理”(atthesu)指原因与非原因。“愚钝”(mando)指盲昧的愚人。“于我显现”(paṭibhāsi maṃ)指呈现于我面前。“时机已至”(kālapariyāyaṃ)指到了这样的死亡时机，天人啊，你却不知道“此时应作何，不应作何；应言何，不应言何”。“半疯”(aḍḍhummatto)我想是指像半疯了一样。“胡言”(udīresi)的意思是，犹如饮酒未酣之人胡言乱语，你也如此乱说。“最胜”(seyyā)指殊胜、无上。

‘‘Māyā cā’’tiādīsu, deva, itthiyo nāmetā vañcanaṭṭhena māyā, agayhupagaṭṭhena marīcī, sokādīnaṃ paccayattā sokā, rogā, anekappakārā upaddavā, kodhādīhi thaddhabhāveneva kharā. Tā hi nissāya [Pg.391] andubandhanādīhi bandhanato bandhanā cetā, itthiyo nāma sarīraguhāsayavaseneva maccu nāma etā, devāti. ‘‘Kāmahetu, kāmanidānaṃ, kāmādhikaraṇaṃ, kāmānameva hetu rājāno coraṃ gahetvā’’ti (ma. ni. 1.168-169) suttenapesa attho dīpetabbo.

于“幻术等”句：天人啊，此等名为女人者，因其欺诈，故为幻术(māyā)；因其近而不可得，故为阳焰(marīcī)；因其为愁等之缘，故为愁、为病、为种种灾患；因其以忿等而刚愎，故为粗暴。她们是束缚，因（世人）依于她们而受镣铐等束缚；此等名为女人者，仅因其身如窟宅，故名为死，天人啊。此义亦当以“以欲为因，以欲为缘，以欲为由，诸王为欲而捕盗贼”（《中部·尼柯耶》 1.168-169）之经文阐明。

Tato dhataraṭṭho mātugāme paṭibaddhacittatāya ‘‘tvaṃ mātugāmassa guṇaṃ na jānāsi, paṇḍitā eva etaṃ jānanti, na hetā garahitabbā’’ti dīpento āha –

于是，持国(Dhataraṭṭha)因心系女色，为阐明“汝不知女人之德，唯智者知之，彼女等不应受呵责”而说：

119.

119.

‘‘Yaṃ vuddhehi upaññātaṃ, ko taṃ ninditumarahati;

Mahābhūtitthiyo nāma, lokasmiṃ udapajjisuṃ.

“长者所了知之事，谁能呵毁之？名为大功德之女人，乃于世间生。”

120.

120.

‘‘Khiḍḍā paṇihitā tyāsu, rati tyāsu patiṭṭhitā;

Bījāni tyāsu rūhanti, yadidaṃ sattā pajāyare;

Tāsu ko nibbide poso, pāṇamāsajja pāṇibhi.

“嬉戏安置于彼等，爱乐安住于彼等；种子于彼等生长，众生由此而出生。丈夫纵舍己命以触及，于彼等谁能生厌离？”

121.

121.

‘‘Tvameva nañño sumukha, thīnaṃ atthesu yuñjasi;

Tassa tyajja bhaye jāte, bhīte na jāyate mati.

“善面(Sumukha)啊，唯汝非他，专事于女；是故于汝，今日畏生，惧时无智。”

122.

122.

‘‘Sabbo hi saṃsayaṃ patto, bhayaṃ bhīrū titikkhati;

Paṇḍitā ca mahantāno, atthe yuñjanti duyyuje.

“人人皆陷于危难，怯者亦能忍其惧；智者与伟大之人，致力于难成之事。”

123.

123.

‘‘Etadatthāya rājāno, sūramicchanti mantinaṃ;

Paṭibāhati yaṃ sūro, āpadaṃ attapariyāyaṃ.

“为此之故，诸王欲得勇猛谋臣；勇者能退却灾患，乃至自身之厄难。”

124.

124.

‘‘Mā no ajja vikantiṃsu, rañño sūdā mahānase;

Tathā hi vaṇṇo pattānaṃ, phalaṃ veḷuṃva taṃ vadhi.

“莫令王厨于今日，在大庖之内切割我等；我等之羽色，犹如竹实杀竹，亦将杀汝。”

125.

125.

‘‘Muttopi na icchi uḍḍetuṃ, sayaṃ bandhaṃ upāgami;

Sopajja saṃsayaṃ patto, atthaṃ gaṇhāhi mā mukha’’nti.

“虽释亦不欲飞离，自趋于缚；彼今陷危难，当思解脱之法，勿复多言！”

Tattha yanti yaṃ mātugāmasaṅkhātaṃ vatthu paññāvuddhehi ñātaṃ, tesameva pākaṭaṃ, na bālānaṃ. Mahābhūtāti mahāguṇā mahānisaṃsā. Udapajjisunti paṭhamakappikakāle [Pg.392] itthiliṅgasseva paṭhamaṃ pātubhūtattā paṭhamaṃ nibbattāti attho. Tyāsūti sumukha tāsu itthīsu kāyavacīkhiḍḍā ca paṇihitā ohitā ṭhapitā, kāmaguṇarati ca patiṭṭhitā. Bījānīti buddhapaccekabuddhaariyasāvakacakkavattiādibījāni tāsu ruhanti. Yadidanti ye ete sabbepi sattā. Pajāyareti sabbe tāsaññeva kucchimhi saṃvaddhāti dīpeti. Nibbideti nibbindeyya. Pāṇamāsajja pāṇibhīti attano pāṇehipi tāsaṃ pāṇaṃ āsādetvā attano jīvitaṃ cajantopi tā labhitvā ko nibbindeyyāti attho.

于此，“所说”(yaṃ)指名为女人的事，此为具慧长者所知，为彼等所显，非为愚人。“大功德”(mahābhūti)指大功德、大果报。“出现”(udapajjisuṃ)是说，于初劫之时，女根初现，意为初生。“于彼等”(tyāsu)是说：善面啊，于彼等女人中，身语之嬉戏被安置、放下、确立，感官之乐亦安住于彼。“种子”(bījāni)指佛、辟支佛、圣弟子、转轮王等之种子于彼等中生长。“此即”(yadidaṃ)指所有此等众生。“出生”(pajāyare)是阐明一切众生皆于彼等之胎中成长。“厌离”(nibbide)即应厌离。“以生命触及”(pāṇamāsajja pāṇibhi)是说：纵然舍弃己命以得彼等之生命，得彼等后，谁复厌离？

Naññoti na añño, sumukha, mayā cittakūṭatale haṃsagaṇamajjhe nisinnena taṃ adisvā ‘‘kahaṃ nu sumukho’’ti vutte ‘‘esa mātugāmaṃ gahetvā kañcanaguhāyaṃ uttamaratiṃ anubhotī’’ti vadanti, evaṃ tvameva thīnaṃ atthesu yuñjasi yuttapayutto hosi, na aññoti attho. Tassa tyajjāti tassa te ajja maraṇabhaye jāte iminā bhītena maraṇabhayena bhīto maññe, ayaṃ mātugāmassa dosadassane nipuṇā mati jāyateti adhippāyenevamāha.

“非他”(nañño)即非他人。善面啊，我坐于丽峰(Cittakūṭa)山顶之雁群中，不见汝而问：“善面何在？”彼等答言：“彼正携女伴于黄金窟(Kañcanaguhā)中享受无上之乐。”如是，唯汝专事于女，勤勉投入，非是他人。“是故于汝今日”(tassa tyajja)是说：于汝今日，死畏已生，我想汝已为此可怖之死畏所惧，此乃生起洞见女过之敏锐智慧之时。彼以此意而说。

Sabbo hīti yo hi koci. Saṃsayaṃ pattoti jīvitasaṃsayappatto. Bhīrūti bhīrū hutvāpi bhayaṃ adhivāseti. Mahantānoti ye pana paṇḍitā ca honti mahante ca ṭhāne ṭhitā mahantāno, te duyyuje atthe yuñjanti ghaṭenti vāyamanti, tasmā ‘‘mā bhāyi, dhīro hohī’’ti taṃ ussāhento evamāha. Āpadanti sāmino āgataṃ āpadaṃ esa sūro paṭibāhati, etadatthāya sūraṃ mantinaṃ icchanti. Attapariyāyanti attano parittāṇampi ca kātuṃ sakkotīti adhippāyo.

“人人”(sabbo hi)指任何一人。“陷于危难”(saṃsayaṃ patto)指面临生命之危。“怯者”(bhīrū)指虽为怯懦亦能忍受恐惧。“伟大之人”(mahantāno)指彼等既为智者，又居高位，故为伟大之人；彼等致力于难成之事，努力、奋斗、尝试。因此，为激励他而如是说：“莫惧，当为勇者。”“灾患”(āpadaṃ)指此勇者能退却降临于主人之灾患，为此之故，人皆欲得勇猛谋臣。“自身之厄难”(attapariyāyaṃ)之意为，亦能自我守护。

Vikantiṃsūti chindiṃsu. Idaṃ vuttaṃ hoti – samma sumukha, tvaṃ mayā attano anantare ṭhāne ṭhapito, tasmā yathā ajja rañño sūdā amhe maṃsatthāya na vikantiṃsu, tathā karohi, tādiso hi amhākaṃ pattavaṇṇo. Taṃ vadhīti svāyaṃ vaṇṇo yathā nāma veḷuṃ nissāya jātaṃ phalaṃ veḷumeva vadhati, tathā mā taṃ vadhi, tañca mañca mā vadhīti adhippāyenevamāha.

“切割”(vikantiṃsu)即砍断。此言如是：善面(Sumukha)友，我已立汝于我之后继之位。是故，汝当行事，务使今日王厨不为肉而切割我等，我等之羽色乃如此（引人注目）。“此将杀汝”(taṃ vadhi)是说：此羽色，犹如依竹而生之果实反害其竹，愿此羽色莫害于汝，亦莫害汝与我。彼以此意而说。

Muttopīti [Pg.393] yathāsukhaṃ cittakūṭapabbataṃ gacchāti evaṃ luddaputtena mayā saddhiṃ mutto vissajjito samānopi uḍḍituṃ na icchi. Sayanti rājānaṃ daṭṭhukāmo hutvā sayameva bandhaṃ upagatoti evamidaṃ amhākaṃ bhayaṃ taṃ nissāya āgataṃ. Sopajjāti sopi ajja jīvitasaṃsayaṃ patto. Atthaṃ gaṇhāhi mā mukhanti idāni amhākaṃ muñcanakāraṇaṃ gaṇha, yathā muccāma, tathā vāyama, ‘‘vātova gandhamādetī’’tiādīni vadanto itthigarahatthāya mukhaṃ mā pasārayi.

“虽被释放”(muttopi)：虽被猎人之子与我一同释放，言：“汝可随意往丽峰(Cittakūṭa)山去”，然彼亦不欲飞离。“自”(sayaṃ)：言欲见王，自趋于缚。如是，我等之恐惧乃因彼而来。“彼今”(so pajja)即彼今日亦陷于生命之危。“当思解脱之法，勿复多言”(atthaṃ gaṇhāhi mā mukha)：如今当思我等解脱之因，为得解脱而努力，勿为呵责女人而开口，言说“风带走香气”等语。

Evaṃ mahāsatto mātugāmaṃ vaṇṇetvā sumukhaṃ appaṭibhāṇaṃ katvā tassa anattamanabhāvaṃ viditvā idāni naṃ paggaṇhanto gāthamāha –

如是，大士称赞女人，使善面无言以对，知其不悦，今为鼓励彼而说偈曰：

126.

126.

‘‘So taṃ yogaṃ payuñjassu, yuttaṃ dhammūpasaṃhitaṃ;

Tava pariyāpadānena, mama pāṇesanaṃ carā’’ti.

“汝当行此方便，如法且适宜；依汝清净之行，为我求活命。”

Tattha soti, samma sumukha, so tvaṃ. Taṃ yoganti yaṃ pubbe ‘‘ahaṃ yogaṃ payuñjissaṃ, yuttaṃ dhammūpasaṃhita’’nti avacāsi, taṃ idāni payuñjassu. Tava pariyāpadānenāti tava tena yogena parisuddhena. ‘‘Pariyodātenā’’tipi pāṭho, parittāṇenāti attho, tayā katattā tava santakena parittāṇena mama jīvitapariyesanaṃ carāti adhippāyo.

于此，“汝”(so)即：善面(Sumukha)友，彼即是汝。“此方便”(taṃ yogaṃ)即汝先前所言“我将行此方便，如法且适宜”，今当行之。“依汝清净之行”(tava pariyāpadānena)即依汝彼清净之方便。亦有读作“依汝清净”(pariyodātena)，意为依汝之守护。其意为：依汝所行、属汝所有之守护，为我求活命。

Atha sumukho ‘‘ayaṃ ativiya maraṇabhayabhīto mama ñāṇabalaṃ na jānāti, rājānaṃ disvā thokaṃ kathaṃ labhitvā jānissāmi, assāsessāmi tāva na’’nti cintetvā gāthamāha –

于是善面心想：“此人极畏死，不知我智力。待见王，得少言，当令其知。我且先安慰之。”思已，说偈曰：

127.

127.

‘‘Mā bhāyi patataṃ seṭṭha, na hi bhāyanti tādisā;

Ahaṃ yogaṃ payuñjissaṃ, yuttaṃ dhammūpasaṃhitaṃ;

Mama pariyāpadānena, khippaṃ pāsā pamokkhasī’’ti.

“飞禽之最胜者，莫惧！如是之人实不惧。我将行此方便，如法且适宜；依我清净之行，汝将速脱于罗网。”

Tattha pāsāti dukkhapāsato.

于此，“从罗网中”(pāsā)即从苦之罗网中。

Iti tesaṃ sakuṇabhāsāya kathentānaṃ luddaputto na kiñci aññāsi, kevalaṃ pana te kājenādāya bārāṇasiṃ pāvisi. Acchariyabbhutajātena añjalinā mahājanena anuggacchamāno so rājadvāraṃ patvā attano āgatabhāvaṃ rañño ārocāpesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

当它们以鸟语交谈时，猎人之子一无所知，仅是将它们置于笼中带入波罗奈城(Bārāṇasī)。因见此未曾有之奇事，大众合掌随行，他到达王宫门前，遣人向国王通报自己已经抵达。为阐明此事，导师说道：

128.

128.

‘‘So [Pg.394] luddo haṃsakājena, rājadvāraṃ upāgami;

Paṭivedetha maṃ rañño, dhataraṭṭhāyamāgato’’ti.

“那猎人带着天鹅笼，来到王宫门前；‘请向国王通报我，持国来了。’”

Tattha paṭivedetha manti khemako āgatoti evaṃ maṃ rañño nivedetha. Dhataraṭṭhāyanti ayaṃ dhataraṭṭho āgatoti paṭivedetha.

此处“通报我”，是说“安稳(Khemaka)来了”，如此向国王通报我。“持国来了”，是说“这位持国(Dhataraṭṭha)来了”，如此通报。

Dovāriko gantvā paṭivedesi. Rājā sañjātasomanasso ‘‘khippaṃ āgacchatū’’ti vatvā amaccagaṇaparivuto samussitasetacchatte rājapallaṅke nisinno khemakaṃ haṃsakājaṃ ādāya mahātalaṃ abhiruḷhaṃ disvā suvaṇṇavaṇṇe haṃse oloketvā ‘‘sampuṇṇo me manoratho’’ti tassa kattabbakiccaṃ amacce āṇāpesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

守门人前去通报。国王心生欢喜，说道：“快让他进来！”说完，便在群臣簇拥下，坐于撑着白伞盖的御座上。他看见安稳(Khemaka)带着天鹅笼登上大殿，注视着金色的天鹅，说道：“我的愿望实现了！”便命令大臣们为猎人办理应办之事。为阐明此事，导师说道：

129.

129.

‘‘Te disvā puññasaṅkāse, ubho lakkhaṇasammate;

Khalu saṃyamano rājā, amacce ajjhabhāsatha.

“国王见此二鸟，犹如功德化身，相好具足，于是克制地对大臣们说道：”

130.

130.

‘‘Detha luddassa vatthāni, annaṃ pānañca bhojanaṃ;

Kāmaṃkaro hiraññassa, yāvanto esa icchatī’’ti.

“赐予猎人衣物与饮食；黄金任他随意取，满足他所有愿望。”

Tattha puññasaṅkāseti attano puññasadise. Lakkhaṇasammateti seṭṭhasammate abhiññāte. Khalūti nipāto, tassa ‘‘te khalu disvā’’ti purimapadena sambandho. ‘‘Dethā’’tiādīni rājā pasannākāraṃ karonto āha. Tattha kāmaṃkaro hiraññassāti hiraññaṃ assa kāmakiriyā atthu. Yāvantoti yattakaṃ esa icchati, tattakaṃ hiraññamassa dethāti attho.

此处“犹如功德化身”，是指与自己的功德相似。“具足相好”，是指被公认为最优秀、最著名的。‘Khalū’是一个助词，与前面的“te khalu disvā”（诚然见彼等）这句话相连。“赐予”等是国王表示欢喜时所说的话。其中“黄金任他随意取”的意思是“愿他拥有随意支配黄金的权力”。“满足他所有愿望”的意思是，他想要多少，就给他多少黄金。

Evaṃ pasannākāraṃ kāretvā pītisomanassāsamussahito ‘‘gacchatha naṃ alaṅkaritvā ānethā’’ti āha. Atha naṃ amaccā rājanivesanā otāretvā kappitakesamassuṃ nhātānulittaṃ sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitaṃ katvā rañño dassesuṃ. Athassa rājā saṃvacchare satasahassuṭṭhānake dvādasa gāme ājaññayuttaṃ rathaṃ alaṅkatamahāgehañcāti mahantaṃ yasaṃ dāpesi. So mahantaṃ yasaṃ labhitvā attano kammaṃ pakāsetuṃ ‘‘na te, deva, mayā yo vā so vā haṃso ānīto, ayaṃ pana navutiyā haṃsasahassānaṃ rājā dhataraṭṭho nāma, ayaṃ senāpati sumukho nāmā’’ti āha[Pg.395]. Atha naṃ rājā ‘‘kathaṃ te, samma, ete gahitā’’ti pucchi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

国王如此表示欢喜后，满怀喜悦，说道：“你们去为他梳妆打扮，然后带过来。”于是大臣们将他从王宫带下，为他修剪毛发、沐浴涂香、佩戴上所有饰物后，再带到国王面前。然后国王赐予他极大的荣耀：十二个年收入十万的村庄、一辆配有良马的马车，以及一座装饰华丽的宅邸。他获得极大的荣耀后，为彰显自己的功绩，说道：“陛下，我带来的并非寻常天鹅，此乃九万天鹅之王，名为持国(Dhataraṭṭha)，这位是其统帅，名为善面(Sumukha)。”国王便问他：“朋友，你是如何捕获它们的？”为阐明此事，导师说道——

131.

131.

‘‘Disvā luddaṃ pasannattaṃ, kāsirājā tadabravi;

Yadyāyaṃ samma khemaka, puṇṇā haṃsehi tiṭṭhati.

“迦尸(Kāsī)国王见猎人欢喜之状，便对他说道：‘朋友安稳(Khemaka)，倘若这（池塘）里满是天鹅，’”

132.

132.

‘‘Kathaṃ rucimajjhagataṃ, pāsahattho upāgami;

Okiṇṇaṃ ñātisaṅghehi, nimmajjhimaṃ kathaṃ gahī’’ti.

“你是如何手持罗网，靠近那被亲族围绕、处于悦意（天鹅）群中、至高无上的（天鹅王），又是如何将它捕获的？”

Tattha pasannattanti pasannabhāvaṃ somanassappattaṃ. Yadyāyanti, samma khemaka, yadi ayaṃ amhākaṃ pokkharaṇī navutihaṃsasahassehi puṇṇā tiṭṭhati. Kathaṃ rucimajjhagatanti evaṃ sante tvaṃ tesaṃ rucīnaṃ piyadassanānaṃ haṃsānaṃ majjhagataṃ etaṃ ñātisaṅghehi okiṇṇaṃ. Nimmajjhimanti neva majjhimaṃ neva kaniṭṭhaṃ uttamaṃ haṃsarājānaṃ kathaṃ pāsahattho upāgami kathaṃ gaṇhīti.

其中“欢喜之状”，是指达到喜悦的欢喜状态。“倘若这”，即：朋友安稳(Khemaka)，倘若我们的莲池中充满九万只天鹅。“处于悦意群中”，即：在那种情况下，你（如何靠近）这只被亲族围绕、身处那些悦意、喜见(piyadassana)的天鹅群中央的（天鹅王）。“至高无上”，即：既非中等，亦非最下，而是最殊胜的天鹅王。“如何手持罗网靠近，如何将它捕获”。

So tassa kathento āha –

他向国王解释道：

133.

133.

‘‘Ajja me sattamā ratti, adanāni upāsato;

Padametassa anvesaṃ, appamatto ghaṭassito.

“今日是我守候于觅食处的第七夜；我寻找它的足迹，不放逸地藏身于瓮中。”

134.

134.

‘‘Athassa padamaddakkhiṃ, carato adanesanaṃ;

Tatthāhaṃ odahiṃ pāsaṃ, evaṃ taṃ dijamaggahi’’nti.

“然后我看见它觅食时留下的足迹；便在那里设下罗网，如此捕获了那只鸟。”

Tattha adanānīti ādānāni, gocaraggahaṇaṭṭhānānīti attho, ayameva vā pāṭho. Upāsatoti upagacchantassa. Padanti gocarabhūmiyaṃ akkantapadaṃ. Ghaṭassitoti cāṭipañjare nissito hutvā. Athassāti atha chaṭṭhe divase etassa adanesanaṃ carantassa padaṃ addakkhiṃ. Evaṃ tanti evaṃ taṃ dijaṃ aggahinti sabbaṃ gahitopāyaṃ ācikkhi.

此处“觅食处”（adanāni），即“取食处”（ādānāni），意为获取食物的地方；或（adanāni）就是原文读法。“守候”（upāsato），指走近者。“足迹”（padaṃ），指在觅食地踩出的脚印。“藏身于瓮中”（ghaṭassito），指藏身于瓮笼之中。“然后我看见它”（athassa），指“然后，在第六天，我看见了它觅食时留下的足迹”。“如此捕获了那只鸟”（evaṃ taṃ dijamaggahiṃ），（猎人）说明了全部的捕捉方法。

Taṃ sutvā rājā ‘‘ayaṃ dvāre ṭhatvā paṭivedentopi dhataraṭṭhassevāgamanaṃ paṭivedesi, idānipi etaṃ ekameva gaṇhinti vadati, kiṃ nu kho ettha kāraṇa’’nti cintetvā gāthamāha –

国王听后心想：“此人站在门口通报时，报的是持国(Dhataraṭṭha)来了；现在又说只抓住了他一个。这其中究竟有何缘故呢？”思忖已毕，便说一偈：

135.

135.

‘‘Ludda dve ime sakuṇā, atha ekoti bhāsasi;

Cittaṃ nu te vipariyattaṃ, adu kiṃ nu jigīsasī’’ti.

“猎人，这里有两只鸟，你为何说只有一只？是你的心识颠倒了，还是你另有图谋？”

Tattha [Pg.396] vipariyattanti vipallatthaṃ. Adu kiṃ nu jigīsasīti udāhu kiṃ nu cintesi, kiṃ itaraṃ gahetvā aññassa dātukāmo hutvā cintesīti pucchati.

此处“颠倒”（vipariyattaṃ），是指错乱（vipallatthaṃ）。“还是你另有图谋”（adu kiṃ nu jigīsasīti），是问：“或者你在想什么？是想把另一只带走送给别人吗？”

Tato luddo ‘‘na me, deva, cittaṃ vipallatthaṃ, nāpi ahaṃ itaraṃ aññassa dātukāmo, apica kho pana mayā ohite pāse ekova baddho’’ti āvi karonto āha –

于是猎人澄清道：“陛下，我的心没有错乱，也并非想将另一只送给他人。实则，在我设下的罗网中，只有一只被捕获。”

136.

136.

‘‘Yassa lohitakā tālā, tapanīyanibhā subhā;

Uraṃ saṃhacca tiṭṭhanti, so me bandhaṃ upāgami.

“那只天鹅，有着赤红的条纹，光洁如金，触及胸膛；只有它，落入了我的罗网。”

137.

137.

‘‘Athāyaṃ bhassaro pakkhī, abaddho baddhamāturaṃ;

Ariyaṃ bruvāno aṭṭhāsi, cajanto mānusiṃ gira’’nti.

“而这只光辉的鸟，自身未被束缚，却为那被缚的同伴而停留；它说着高尚之语，发出人类的言辞。”

Tattha lohitakāti rattavaṇṇā. Lātāti rājiyo. Uraṃ saṃhaccāti uraṃ āhacca. Idaṃ vuttaṃ hoti – mahārāja, yassetā rattasuvaṇṇasappaṭibhāgā tisso lohitakā rājiyo gīvaṃ parikkhipitvā uraṃ āhacca tiṭṭhanti, so ekova mama pāse bandhaṃ upāgatoti. Bhassaroti parisuddho pabhāsampanno. Āturanti gilānaṃ dukkhitaṃ aṭṭhāsīti.

此处“赤红”（lohitakā），指红色。“条纹”（tālā，异读为lātā），指线条（rājiyo）。“触及胸膛”（uraṃ saṃhacca），指碰触到胸膛。此言意谓：“大王，那只天鹅，有三道赤红如金的线条环绕颈项、触及胸膛，只有它一只落入了我的罗网。”“光辉”（bhassaro），指纯净而有光彩。“为同伴”（āturaṃ），指为那生病、痛苦的（同伴）而停留。

Atha dhataraṭṭhassa baddhabhāvaṃ ñatvā nivattitvā etaṃ samassāsetvā mamāgamanakāle ca paccuggamanaṃ katvā ākāseyeva mayā saddhiṃ madhurapaṭisanthāraṃ katvā manussabhāsāya dhataraṭṭhassa guṇaṃ kathento aṭṭhāsi, mama hadayaṃ mudukaṃ katvā puna etasseva purato aṭṭhāsi. Athāhaṃ, deva, sumukhassa subhāsitaṃ sutvā pasannacitto dhataraṭṭhaṃ vissajjesiṃ, iti dhataraṭṭhassa pāsato mokkho, ime haṃse ādāya mama idhāgamanañca sumukheneva katanti. Evaṃ so sumukhassa guṇakathaṃ kathesi. Taṃ sutvā rājā sumukhassa dhammakathaṃ sotukāmo ahosi. Luddaputtassa sakkāraṃ karontasseva sūriyo atthaṅgato, dīpā pajjalitā, bahū khattiyādayo sannipatitā, khemā devīpi vividhanāṭakaparivārā rañño dakkhiṇapasse nisīdi. Tasmiṃ khaṇe rājā sumukhaṃ kathāpetukāmo gāthamāha –

（猎人继续说，）善面(Sumukha)得知持国(Dhataraṭṭha)被捕后，便转身回来安慰它，并在猎人前来时迎接，在空中与他亲切交谈，以人语称颂持国的功德，软化了猎人的心，然后又回到持国面前。猎人听了善面的善语，心生欢喜，便释放了持国。因此，持国从罗网中解脱、猎人带着这些天鹅来到此处，皆是善面所为。猎人就这样讲述了善面的功德。国王听后，渴望能听善面说法。就在为猎人之子行赏赐礼时，太阳已落，灯烛燃起，众多刹帝利(khattiya)等聚集一堂，安稳(Khemā)王后也带着歌舞伎人，坐在国王右侧。此时，国王欲请善面开示，便说一偈：

138.

138.

‘‘Atha kiṃ dāni sumukha, hanuṃ saṃhacca tiṭṭhasi;

Adu me parisaṃ patto, bhayā bhīto na bhāsasī’’ti.

“善面(Sumukha)啊，为何如今紧咬双颚、默然伫立？莫非来到我的会众中，因恐惧而不敢言语？”

Tattha [Pg.397] hanuṃ saṃhaccāti madhurakatho kira tvaṃ, atha kasmā idāni mukhaṃ pidhāya tiṭṭhasi. Adūti kacci. Bhayā bhītoti parisasārajjabhayena bhīto hutvā.

此处“紧闭双唇”是指：你据说是个言语甜美的人，为何现在却闭口不言？“adū”是表示疑问的语气词。“因恐惧而害怕”是指因害怕在会众中失态而心生畏惧。

Taṃ sutvā sumukho abhītabhāvaṃ dassento gāthamāha –

听到这话，善面鸟现出无畏之相，说了这首偈颂：

139.

139.

‘‘Nāhaṃ kāsipati bhīto, ogayha parisaṃ tava;

Nāhaṃ bhayā na bhāsissaṃ, vākyaṃ atthasmiṃ tādise’’ti.

“迦尸王，我不惧怕，纵入你的会众中；我非因恐惧而不语，于如是义理方开口。”

Tattha tādiseti apica kho pana tathārūpe atthe uppanne vākyaṃ bhāsissāmīti vacanokāsaṃ olokento nisinnomhīti attho.

于此，“于如是（义）”者，其义为：当有如是之事由出现时，我观察说话的时机而坐，心想“我将要说话”。

Taṃ sutvā rājā tassa kathaṃ vaḍḍhetukāmatāya parihāsaṃ karonto āha –

国王听了这话，为欲引其多言，便戏谑地说：

140.

140.

‘‘Na te abhisaraṃ passe, na rathe napi pattike;

Nāssa cammaṃva kīṭaṃ vā, vammite ca dhanuggahe.

“不见你的护卫，不见战车与步兵；亦无皮革或甲片，不见披甲弓箭手。

141.

141.

‘‘Na hiraññaṃ suvaṇṇaṃ vā, nagaraṃ vā sumāpitaṃ;

Okiṇṇaparikhaṃ duggaṃ, daḷhamaṭṭālakoṭṭhakaṃ;

Yattha paviṭṭho sumukha, bhāyitabbaṃ na bhāyasī’’ti.

“既无黄金与白银，亦无善建之城郭——深沟环绕之要塞，坚固楼橹与城墙；善面，你身陷其中，却不惧当惧之事。”

Tattha abhisaranti rakkhaṇatthāya parivāretvā ṭhitaṃ āvudhahatthaṃ parisaṃ te na passāmi. Nāssāti ettha assāti nipātamattaṃ. Cammanti saraparittāṇacammaṃ. Kīṭanti kīṭaṃ cāṭikapālādi vuccati. Cāṭikapālahatthāpi te santike natthīti dīpeti. Vammiteti cammasannaddhe. Na hiraññanti yaṃ nissāya na bhāyasi, taṃ hiraññampi te na passāmi.

于此，“护卫”是指：我没有看见为守护而围绕站立、手持武器的随从。“Nāssa”中的“assa”只是一个语气词。“皮革”是指防护箭矢的皮革。“甲片”(kīṭa)是指瓦片等。此言表明，即使是手持瓦片之人，你身边也没有。“披甲”是指身穿皮革铠甲。“不见黄金”是指：你所依恃而不惧的黄金，我也没有看见。

Evaṃ raññā ‘‘kiṃ te abhāyanakāraṇa’’nti vutte taṃ kathento āha –

当国王如此问道：“你无所畏惧的原因是什么？”他便说明原委，说道：

142.

142.

‘‘Na me abhisarenattho, nagarena dhanena vā;

Apathena pathaṃ yāma, antalikkhecarā mayaṃ.

“我无需护卫，亦无需城池或财富；我们于无路处行路，我们是空中行者。

143.

143.

‘‘Sutā ca paṇḍitā tyamhā, nipuṇā catthacintakā;

Bhāsematthavatiṃ vācaṃ, sacce cassa patiṭṭhito.

“你听闻我们是智者，是善思义理的贤能者；若你立于真谛，我们便说具义之语。

144.

144.

‘‘Kiñca [Pg.398] tuyhaṃ asaccassa, anariyassa karissati;

Musāvādissa luddassa, bhaṇitampi subhāsita’’nti.

“于不实、非圣、妄语、贪婪的你，纵然是善说之语，又有何用？”

Tattha abhisarenāti ārakkhaparivārena. Atthoti etena mama kiccaṃ natthi. Kasmā? Yasmā apathena tumhādisānaṃ amaggena pathaṃ māpetvā yāma, ākāsacārino mayanti. Paṇḍitā tyamhāti paṇḍitāti tayā sutāmhā, teneva kāraṇena amhākaṃ santikā dhammaṃ sotukāmo kira no gāhāpesi. Sacce cassāti sace pana tvaṃ sacce patiṭṭhito assa, atthavatiṃ kāraṇanissitaṃ vācaṃ bhāseyyāma. Asaccassāti vacīsaccarahitassa tava subhāsitaṃ muṇḍassa dantasūci viya kiṃ karissati.

于此，“以护卫”是指以护卫随从。“需要”是指我于此无所求。为何？因为我们于你们无路之处开辟道路而行，我们是空中行者。“你听闻我们是智者”是指：你听闻我们是智者，据说正是为此，你欲从我等处听闻正法，才命人捕捉我们。“若你立于真谛”是指：倘若你立于真谛，我们便会说具义理、有根据的话。“于不实者”是指：对于言语不实的你，善说之语又有何用？犹如给秃头者牙签一般。

Taṃ sutvā rājā ‘‘kasmā maṃ musāvādī anariyoti vadasi, kiṃ mayā kata’’nti āha. Atha naṃ sumukho ‘‘tena hi, mahārāja, suṇāhī’’ti vatvā āha –

国王听了这话，便问道：“你为何说我是妄语者、非圣者？我做了什么？”于是善面鸟说道：“那么，大王，请听！”接着便说：

145.

145.

‘‘Taṃ brāhmaṇānaṃ vacanā, imaṃ khemamakārayi;

Abhayañca tayā ghuṭṭhaṃ, imāyo dasadhā disā.

“你听从婆罗门之言，建造此‘安稳’(Khema)池；你又宣告此地无畏，声闻于此十方。

146.

146.

‘‘Ogayha te pokkharaṇiṃ, vippasannodakaṃ suciṃ;

Pahūtaṃ cādanaṃ tattha, ahiṃsā cettha pakkhinaṃ.

“‘进入你的莲池，池水清澈而洁净；此处食物丰足，鸟类于此不受伤害。’

147.

147.

‘‘Idaṃ sutvāna nigghosaṃ, āgatamha tavantike;

Te te baddhasma pāsena, etaṃ te bhāsitaṃ musā.

“听闻此宣告，我们来到你的跟前；我们却被你的罗网所缚，此即你的妄语。

148.

148.

‘‘Musāvādaṃ purakkhatvā, icchālobhañca pāpakaṃ;

Ubhosandhimatikkamma, asātaṃ upapajjatī’’ti.

“以妄语为先，以及邪恶的贪欲，将错过两种善趣结生，而投生于不乐之处。”

Tattha tanti tvaṃ. Khemanti evaṃnāmikaṃ pokkharaṇiṃ. Ghuṭṭhanti catūsu kaṇṇesu ṭhatvā ghosāpitaṃ. Dasadhāti imāsu dasadhā ṭhitāsu disāsu tayā abhayaṃ ghuṭṭhaṃ. Ogayhāti ogāhetvā āgatānaṃ santikā. Pahūtaṃ cādananti pahūtañca padumapupphasāliādikaṃ adanaṃ. Idaṃ sutvānāti tesaṃ taṃ pokkharaṇiṃ ogāhetvā āgatānaṃ santikā idaṃ abhayaṃ sutvā tavantike tava samīpe tayā kāritapokkharaṇiṃ āgatāmhāti attho. Te teti te mayaṃ tava pāsena baddhā. Purakkhatvāti purato katvā[Pg.399]. Icchālobhanti icchāsaṅkhātaṃ pāpakaṃ lobhaṃ. Ubhosandhinti ubhayaṃ devaloke ca manussaloke ca paṭisandhiṃ ime pāpadhamme purato katvā caranto puggalo sugatipaṭisandhiṃ atikkamitvā asātaṃ nirayaṃ upapajjatīti.

于此，“Taṃ”即“你”。“Khemaṃ”是指名为“安稳”的莲池。“Ghuṭṭhaṃ”是指立于四角而宣告。“Dasadhā”是指你于此十方宣告无畏。“Ogayha”是指从那些潜入（莲池）后又前来者之处（听闻）。“Pahūtaṃ cādanaṃ”是指莲花、稻米等丰足的食物。“Idaṃ sutvāna”之义为：从那些潜入莲池后又前来者之处，听闻此无畏之宣告，我们便来到你的跟前，即你所造的莲池。“Te te”是指我们被你的罗网所缚。“Purakkhatvā”是指置于前方。“Icchālobhaṃ”是指名为“意欲”的恶贪。“Ubhosandhiṃ”是指天界与人界二者之结生。奉行此等恶法之人，将错过善趣的结生，而投生于不乐之处，即地狱。

Evaṃ parisamajjheyeva rājānaṃ lajjāpesi. Atha naṃ rājā ‘‘nāhaṃ, sumukha, tumhe māretvā maṃsaṃ khāditukāmo gaṇhāpesiṃ, paṇḍitabhāvaṃ pana vo sutvā subhāsitaṃ sotukāmo gaṇhāpesi’’nti pakāsento āha –

他就这样在会众中使国王感到羞愧。于是国王表明心意说：“善面，我命人捕捉你们，并非想杀之食肉，而是听闻你们的智慧，想听善说。”

149.

149.

‘‘Nāparajjhāma sumukha, napi lobhāva maggahiṃ;

Sutā ca paṇḍitātyattha, nipuṇā atthacintakā.

“善面，我并未加害，也非因贪婪而捕捉；只因听闻你们是智者，是善思义理的贤能者。

150.

150.

‘‘Appevatthavatiṃ vācaṃ, byāhareyyuṃ idhāgatā;

Tathā taṃ samma nesādo, vutto sumukha maggahī’’ti.

“‘或许来此者能说具义之语’——善面，为此，我的猎人奉命将你捕捉。”

Tattha nāparajjhāmāti mārento aparajjhati nāma, mayaṃ na mārema. Lobhāva maggahinti maṃsaṃ khāditukāmo hutvā lobhāva tumhe nāhaṃ aggahiṃ. Paṇḍitātyatthāti paṇḍitāti sutā attha. Atthacintakāti paṭicchannānaṃ atthānaṃ cintakā. Atthavatinti kāraṇanissitaṃ. Tathāti tena kāraṇena. Vuttoti mayā vutto hutvā. Sumukha, maggahīti, sumukhāti ālapati, ma-kāro padasandhikaro. Aggahīti dhammaṃ desetuṃ tumhe gaṇhi.

于此，“我并未加害”是指：杀生者才有过，我等不杀生。“非因贪婪而捕捉”是指：我并非因想食其肉，出于贪婪而捕捉你们。“听闻你们是智者”即是此义。“善思义理者”是指能思惟深奥义理者。“具义”是指有根据。“为此”是指因此之故。“奉命”是指奉我之命。“善面，将你捕捉”中，“善面”是称呼，“ma”是连音。“捕捉”是指（猎人）为（让我听）说法而捕捉你们。

Taṃ sutvā sumukho ‘‘subhāsitaṃ sotukāmena ayuttaṃ te kataṃ, mahārājā’’ti vatvā āha –

善面听后说道：“大王，欲听善说，你此举实为不当。”接着便说：

151.

151.

‘‘Neva bhītā kāsipati, upanītasmiṃ jīvite;

Bhāsematthavatiṃ vācaṃ, sampattā kālapariyāyaṃ.

“迦尸王，纵然命悬一线，我等亦不惧；纵然死期已至，亦当说具义之语。

152.

152.

‘‘Yo migena migaṃ hanti, pakkhiṃ vā pana pakkhinā;

Sutena vā sutaṃ kiṇyā, kiṃ anariyataraṃ tato.

“以鹿猎鹿，或以鸟捕鸟，或以信誉诱捕闻达之士，还有何事比此更卑劣？

153.

153.

‘‘Yo cāriyarudaṃ bhāse, anariyadhammavassito;

Ubho so dhaṃsate lokā, idha ceva parattha ca.

“若人言谈卑劣，依于非圣之法，他必败坏此世与他世，于此于彼，两皆失坏。

154.

154.

‘‘Na [Pg.400] majjetha yasaṃ patto, na byādhe pattasaṃsayaṃ;

Vāyametheva kiccesu, saṃvare vivarāni ca.

“得誉之时不应骄慢，遇险之际不应动摇；于诸事务当勤精进，并防护身语意之门。

155.

155.

‘‘Ye vuddhā abbhatikkantā, sampattā kālapariyāyaṃ;

Idha dhammaṃ caritvāna, evaṃte tidivaṃ gatā.

“古昔逝去的长老，当其寿尽之时，皆因此世奉行正法，而得生往天界。

156.

156.

‘‘Idaṃ sutvā kāsipati, dhammamattani pālaya;

Dhataraṭṭhañca muñcāhi, haṃsānaṃ pavaruttama’’nti.

“迦尸王，听闻此言，请于自身守护正法；并释放持国(Dhataraṭṭha)，彼乃雁中之最尊者。”

Tattha upanītasminti maraṇasantikaṃ upanīte. Kālapariyāyanti maraṇakālavāraṃ sampattā samānā na bhāsissāma. Na hi dhammakathikaṃ bandhitvā maraṇabhayena tajjetvā dhammaṃ suṇanti, ayuttaṃ te katanti. Migenāti suṭṭhu sikkhāpitena dīpakamigena. Hantīti hanati. Pakkhināti dīpakapakkhinā. Sutenāti khemaṃ nibbhayanti vissutena dīpakamigapakkhisadisena padumasarena. Sutanti ‘‘paṇḍito citrakathī’’ti evaṃ sutaṃ dhammakathikaṃ. Kiṇyāti ‘‘dhammaṃ sossāmī’’ti pāsabandhanena yo kiṇeyya hiṃseyya bādheyya. Tatoti tesaṃ kiriyato uttari aññaṃ anariyataraṃ nāma kimatthi.

于此，“当生命被带至”是指被带至临终。“死期已至”是指：即使死期已至，我们也不会（在胁迫下）说话。因为人们不会以捆绑说法者、以死亡之惧来胁迫的方式听闻正法，你所做之事是不当的。“以鹿”是指以训练有素的诱饵鹿。“杀”即杀害。“以鸟”是指以诱饵鸟。“以所闻”是指以那因“安稳无惧”而闻名、如同诱饵鹿和诱饵鸟的莲池（之宣告）。“闻达之士”是指一位被誉为“博学善说者”的说法者。“伤害”是指（有人）心想“我将听闻正法”，而以罗网捆缚、伤害、妨碍（说法者）。“比此”是指：比他们此等行径，还有什么称得上更卑劣呢？

Ariyarudanti mukhena ariyavacanaṃ sundaravacanaṃ bhāsati. Anariyadhammavassitoti kammena anariyadhammaṃ avassito. Ubhoti devalokā ca manussalokā cāti ubhayamhā. Idha cevāti idha uppannopi parattha uppannopi evarūpo dvīhi sugatilokehi dhaṃsitvā nirayameva upapajjati. Pattasaṃsayanti jīvitasaṃsayamāpannampi dukkhaṃ patvā na kilameyya. Saṃvare vivarāni cāti attano chiddāni dvārāni saṃvareyya pidaheyya. Vuddhāti guṇavuddhā paṇḍitā. Abbhatikkantāti imaṃ manussalokaṃ atikkantā. Kālapariyāyanti maraṇakālapariyāyaṃ pattā hutvā. Evaṃteti evaṃ ete. Idanti idaṃ mayā vuttaṃ atthanissitaṃ vacanaṃ. Dhammanti paveṇiyadhammampi sucaritadhammampi.

“圣者哭泣”者，谓以口宣说圣言、美妙之言。“行非圣法者”者，谓以行为耽溺于非圣法。“两界”者，谓天界与人界二者。“现世或他世”者，谓无论于此世或他世生起，如是之人从二善趣堕落，唯投生于地狱。“得危难”者，谓即使遭受苦难，面临生命危难，亦不应疲惫。“应关闭诸漏”者，谓应守护、关闭自身之漏洞与门户。“长老”者，谓具功德之智者。“已超越”者，谓已超越此人间世。“时节已至”者，谓已至死亡之时刻。“如是”者，谓此等如是。“此”者，谓我所说之、与义相应之言语。“法”者，谓传统之法，亦谓善行之法。

Taṃ sutvā rājā āha –

国王闻此，说道：

157.

157.

‘‘Āharantudakaṃ pajjaṃ, āsanañca mahārahaṃ;

Pañjarato pamokkhāmi, dhataraṭṭhaṃ yasassinaṃ.

“请取洗足水与涂足油，备妥华丽之座；我将从笼中释放，声名显赫的持国(Dhataraṭṭha)。”

158.

158.

‘‘Tañca [Pg.401] senāpatiṃ dhīraṃ, nipuṇaṃ atthacintakaṃ;

Yo sukhe sukhito rañño, dukkhite hoti dukkhito.

“那智慧而善于思虑义理的将军，君王安乐时他亦安乐，君王忧苦时他亦忧苦。”

159.

159.

‘‘Ediso kho arahati, piṇḍamasnātu bhattuno;

Yathāyaṃ sumukho rañño, pāṇasādhāraṇo sakhā’’ti.

“像这样的人，才应享用主人的饮食；犹如这位善面(Sumukha)，是与国王共享生命的朋友。”

Tattha udakanti pādadhovanaṃ. Pajjanti pādabbhañjanaṃ. Sukheti sukhamhi sati.

此处，“水”(udaka)者，谓洗足水。“足用”(pajja)者，谓涂足油。“乐”(sukhe)者，谓处于安乐之中。

Rañño vacanaṃ sutvā tesaṃ āsanāni āharitvā tattha nisinnānaṃ gandhodakena pāde dhovitvā satapākena telena abbhañjiṃsu. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

听了国王的话，（仆人们）为他们取来座位，待他们坐下后，便以香水洗足，再以百炼油涂抹。为阐明此义，导师说道：

160.

160.

‘‘Pīṭhañca sabbasovaṇṇaṃ, aṭṭhapādaṃ manoramaṃ;

Maṭṭhaṃ kāsikamatthannaṃ, dhataraṭṭho upāvisi.

“一张通体黄金所造、八足、令人愉悦的宝座，铺设着平滑的迦尸(Kāsi)布垫，持国(Dhataraṭṭha)安然入座。”

161.

161.

‘‘Kocchañca sabbasovaṇṇaṃ, veyyagghaparisibbitaṃ;

Sumukho ajjhupāvekkhi, dhataraṭṭhassanantarā.

“一张通体黄金、以虎皮缝边的座具，善面(Sumukha)坐在持国(Dhataraṭṭha)的旁边。”

162.

162.

‘‘Tesaṃ kañcanapattahi, puthū ādāya kāsiyo;

Haṃsānaṃ abhihāresu, aggarañño pavāsita’’nti.

“众多迦尸(Kāsi)人以金盘，为天鹅们献上，由大王所送来的（食物）。”

Tattha maṭṭhanti karaṇapariniṭṭhitaṃ. Kāsikamatthannanti kāsikavatthena atthataṃ. Kocchanti majjhe saṃkhittaṃ. Veyyagghaparisibbitanti byagghacammaparisibbitaṃ maṅgaladivase aggamahesiyā nisinnapīṭhaṃ. Kañcanapattehīti suvaṇṇabhājanehi. Puthūti bahū janā. Kāsiyoti kāsiraṭṭhavāsino. Abhihāresunti upanāmesuṃ. Aggarañño pavāsitanti aṭṭhasatapalasuvaṇṇapātiparikkhittaṃ haṃsarañño paṇṇākāratthāya kāsiraññā pesitaṃ nānaggarasabhojanaṃ.

此处，“平滑”(maṭṭha)者，谓制作完毕。“迦尸垫”(kāsikamatthanna)者，谓以迦尸(Kāsi)布覆盖者。“座具”(koccha)者，谓中间收束者。“虎皮缝边”(veyyagghaparisibbita)者，谓以虎皮缝边，乃吉祥日大皇后所坐之座。“金盘”(kañcanapattehi)者，谓以金制之容器。“众多”(puthū)者，谓多人。“迦尸人”(kāsiyo)者，谓住迦尸(Kāsi)国之人。“献上”(abhihāresuṃ)者，谓进献。“大王所送”(aggarañño pavāsita)者，谓以一百零八两黄金钵围绕，乃迦尸(Kāsi)国王为献予鹅王而送来之各种顶级美味食物。

Evaṃ upanīte pana tasmiṃ kāsirājā tesaṃ sampaggahatthaṃ sayaṃ suvaṇṇapātiṃ gahetvā upanāmesi. Te tato madhulāje khāditvā madhurodakañca piviṃsu. Atha mahāsatto rañño abhihārañca pasādañca disvā paṭisanthāramakāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如此供奉之后，迦尸(Kāsi)国王亲手持金碗，恭敬地奉予他们。他们食蜜炒米花，饮甘甜之水。于是，大士(Mahāsatta)见国王之供养与欢喜，便与国王寒暄。为阐明此义，导师说道：

163.

163.

‘‘Disvā abhihaṭaṃ aggaṃ, kāsirājena pesitaṃ;

Kusalo khattadhammānaṃ, tato pucchi anantarā.

“精通刹帝利(Khattiya)法者，见迦尸(Kāsi)国王所送来的殊胜供养，随即便问：”

164.

164.

‘‘Kaccinnu [Pg.402] bhoto kusalaṃ, kacci bhoto anāmayaṃ;

Kacci raṭṭhamidaṃ phītaṃ, dhammena manusāsasi.

“尊者安好否？尊者无恙否？此国丰饶否？汝依法教化否？”

165.

165.

‘‘Kusalañceva me haṃsa, atho haṃsa anāmayaṃ;

Atho raṭṭhamidaṃ phītaṃ, dhammena manusāsahaṃ.

“鹅王，我安好，亦无恙；此国亦丰饶，我依法教化。”

166.

166.

‘‘Kacci bhoto amaccesu, doso koci na vijjati;

Kacci ca te tavatthesu, nāvakaṅkhanti jīvitaṃ.

“尊者的诸位大臣，没有任何过失吗？他们为尊者之事，可不惜生命吗？”

167.

167.

‘‘Athopi me amaccesu, doso koci na vijjati;

Athopi te mamatthesu, nāvakaṅkhanti jīvitaṃ.

“我的诸位大臣，无任何过失；他们为我之事，亦不惜生命。”

168.

168.

‘‘Kacci te sādisī bhariyā, assavā piyabhāṇinī;

Puttarūpayasūpetā, tava chandavasānugā.

“你可有一位与你相配的妻子：她顺从、言语可亲，具足子嗣、容貌与名声，且随顺你的意愿吗？”

169.

169.

‘‘Atho me sādisī bhariyā, assavā piyabhāṇinī;

Puttarūpayasūpetā, mama chandavasānugā.

“我亦有一位与我相配的妻子：她顺从、言语可亲，具足子嗣、容貌与名声，且随顺我的意愿。”

170.

170.

‘‘Kacci raṭṭhaṃ anuppīḷaṃ, akutociupaddavaṃ;

Asāhasena dhammena, samena manusāsasi.

“国家没有压迫，无任何灾患吗？你是否不以强暴，而以法、公平地教化？”

171.

171.

‘‘Atho raṭṭhaṃ anuppīḷaṃ, akutociupaddavaṃ;

Asāhasena dhammena, samena manusāsahaṃ.

“国家没有压迫，亦无任何灾患；我不以强暴，而以法、公平地教化。”

172.

172.

‘‘Kacci santo apacitā, asanto parivajjitā;

No ce dhammaṃ niraṃkatvā, adhammamanuvattasi.

“贤者是否受尊敬，不贤者是否被远离？你没有舍弃正法，而随顺非法行吧？”

173.

173.

‘‘Santo ca me apacitā, asanto parivajjitā;

Dhammamevānuvattāmi, adhammo me niraṃkato.

“贤者为我所尊敬，不贤者为我所远离；我唯随顺正法，非法我已舍弃。”

174.

174.

‘‘Kacci nānāgataṃ dīghaṃ, samavekkhasi khattiya;

Kaccimatto madanīye, paralokaṃ na santasi.

“刹帝利(Khattiya)，你可曾思惟未来之长远？你于令人沉醉之境，可有节制，不畏惧来世？”

175.

175.

‘‘Nāhaṃ anāgataṃ dīghaṃ, samavekkhāmi pakkhima;

Ṭhito dasasu dhammesu, paralokaṃ na santase.

“鸟王，我不思惟未来之长远；我安住于十法，不畏惧来世。”

176.

176.

‘‘Dānaṃ [Pg.403] sīlaṃ pariccāgaṃ, ajjavaṃ maddavaṃ tapaṃ;

Akkodhaṃ avihiṃsañca, khantiñca avirodhanaṃ.

“布施、持戒、舍离，正直、柔和、苦行，无嗔、无害，以及忍耐、无违逆。”

177.

177.

‘‘Iccete kusale dhamme, ṭhite passāmi attani;

Tato me jāyate pīti, sāmanassañcanappakaṃ.

“我见此等善法，安住于自身；由此我生起喜悦，以及无量之满足。”

178.

178.

‘‘Sumukho ca acintetvā, visajji pharusaṃ giraṃ;

Bhāvadosamanaññāya, asmākāyaṃ vihaṅgamo.

“而善面(Sumukha)未经思考，便出恶言；我们这只鸟，不解我之善意。”

179.

179.

‘‘So kuddho pharusaṃ vācaṃ, nicchāresi ayoniso;

Yānasmesu na vijjanti, nayidaṃ paññavatāmivā’’ti.

“彼瞋怒而不如理地发出粗恶之言；此等言语非我等所有，亦非智者所为。”

Tattha disvāti taṃ bahuṃ aggapānabhojanaṃ disvā. Pesitanti āharāpetvā upanītaṃ. Khattadhammānanti paṭhamakāraṇesu paṭisanthāradhammānaṃ. Tato pucchi anantarāti tasmiṃ kāle ‘‘kacci nu, bhoto’’ti anupaṭipāṭiyā pucchi. Tā panetā cha gāthā heṭṭhā vuttatthāyeva. Anuppīḷanti kacci raṭṭhavāsino yante ucchuṃ viya na pīḷesīti pucchati. Akutociupaddavanti kutoci anupaddavaṃ. Dhammena samena manusāsasīti kacci tava raṭṭhaṃ dhammena samena anusāsasi. Santoti sīlādiguṇasaṃyuttā sappurisā. Niraṃkatvāti chaḍḍetvā. Nānāgataṃ dīghanti anāgataṃ attano jīvitapavattiṃ ‘‘kacci dīgha’’nti na samavekkhasi, āyusaṅkhārānaṃ parittabhāvaṃ jānāsīti pucchati. Madanīyeti madārahe rūpādiārammaṇe. Na santasīti na bhāyasi. Idaṃ vuttaṃ hoti – kacci rūpādīsu kāmaguṇesu amatto appamatto hutvā dānādīnaṃ kusalānaṃ katattā paralokaṃ na bhāyasīti.

此处，“见”者，谓见彼众多上等饮食与饮品。“遣送”者，谓命人取来并呈上。“刹帝利法”者，谓最初应行之招待法。“随即便问”者，谓于彼时，依次问道：“尊者，是否……”此六偈之义，已于下方说明。“不压迫”者，谓询问是否如压榨甘蔗般压榨国民。“无任何灾患”者，谓无任何灾患。“以法公平地教化”者，谓询问你是否以法与公平教化你的国家。“贤者”者，谓具戒等功德之善人。“舍弃”者，谓抛弃。“未来漫长”者，谓不思惟自己未来生命之延续“是否长久”，乃询问是否知晓寿命之短暂性。“令人沉醉”者，谓值得沉醉之色等境界。“不害怕”者，谓不恐惧。此谓：你是否于色等欲乐上不放纵、不放逸，因已行布施等善业故，而不畏惧来世？

Dasasūti dasasu rājadhammesu. Dānādīsu dasavatthukā cetanā dānaṃ, pañcasīladasasīlāni sīlaṃ, deyyadhammacāgo pariccāgo, ujubhāvo ajjavaṃ, mudubhāvo maddavaṃ, uposathakammaṃ tapo, mettāpubbabhāgo akkodho, karuṇāpubbabhāgo avihiṃsā, adhivāsanā khanti, avirodho avirodhanaṃ. Acintetvāti mama imaṃ guṇasampattiṃ acintetvā. Bhāvadosanti cittadosaṃ. Anaññāyāti ajānitvā. Asmākañhi cittadoso [Pg.404] nāma natthi, yamesa jāneyya, taṃ ajānitvāva pharusaṃ kakkhaḷaṃ giraṃ vissajjesi. Ayonisoti anupāyena. Yānasmesūti yāni vajjāni amhesu na vijjanti, tāni vadati. Nayidanti tasmāssa idaṃ vacanaṃ paññavataṃ iva na hoti, tenesa mama na paṇḍito viya upaṭṭhāti.

“十种”者，谓十种王法。布施等十事中，思为布施，五戒、十戒为持戒，应施之物之舍弃为舍离，正直为正直，柔软为柔和，布萨业为苦行，以慈为前导为无嗔，以悲为前导为无害，忍受为忍耐，无违逆为无违逆。“不思量”者，谓不思量我此功德成就。“心之过患”者，谓心之过患。“不知”者，谓不了解。我等实无心之过患，彼本应知晓，却因不知而发出粗暴刺耳之言。“不如理”者，谓不如理之方法。“于我等所无”者，谓彼言说我等所无之过失。“此非”者，谓因此其言语不像有智慧者所为，故彼在我看来，不像一位智者。

Taṃ sutvā sumukho ‘‘mayā guṇasampannova rājā apasādito, so me kuddho, khamāpessāmi na’’nti cintetvā āha –

善面天鹅闻此，心想：“我冒犯了一位具德之国王，彼对我瞋怒，我应请求其原谅。”于是言曰：

180.

180.

‘‘Atthi me taṃ atisāraṃ, vegena manujādhipa;

Dhataraṭṭhe ca baddhasmiṃ, dukkhaṃ me vipulaṃ ahu.

人主，我有一过失，乃因仓促而言；持国(Dhataraṭṭha)天鹅被囚时，我心生极大苦痛。

181.

181.

‘‘Tvaṃ no pitāva puttānaṃ, bhūtānaṃ dharaṇīriva;

Asmākaṃ adhipannānaṃ, khamassu rājakuñjarā’’ti.

汝于我等如子之父，亦如大地承载众生；我等若有冒犯之处，象王，请宽恕我等。

Tattha atisāranti pakkhalitaṃ. Vegenāti ahaṃ etaṃ kathaṃ kathento vegena sahasā kathesiṃ. Dukkhanti cetasikaṃ dukkhaṃ mama vipulaṃ ahosi, tasmā kodhavasena yaṃ mayā vuttaṃ, taṃ me khamatha, mahārājāti. Puttānanti tvaṃ amhākaṃ puttānaṃ pitā viya. Dharaṇīrivāti pāṇabhūtānaṃ patiṭṭhā pathavī viya tvaṃ amhākaṃ avassayo. Adhipannānanti dosena aparādhena ajjhotthaṭānaṃ khamassūti idaṃ so āsanā oruyha pakkhehi añjaliṃ katvā āha.

此处，“过失”是指失足。“急速”是指我讲述此事时，是急速、仓促地说的。“苦恼”是指我心中生起广大的精神苦恼，因此，我因嗔怒所说的话，大王，请您宽恕。“如子之父”是指您就像我们这些为子者的父亲。“如大地”是指您就像作为有情立足处的大地一样，是我们的依靠。“有冒犯”是指被过失与罪恶所覆盖，请宽恕我。他从座位上下来，用双翼合十后，说了这番话。

Atha naṃ rājā āliṅgitvā ādāya suvaṇṇapīṭhe nisīdāpetvā accayadesanaṃ paṭiggaṇhanto āha –

于是国王拥抱了他，扶他到金座上坐下，接受了他的忏悔并说道：

182.

182.

‘‘Etaṃ te anumodāma, yaṃ bhāvaṃ na nigūhasi;

Khilaṃ pabhindasi pakkhi, ujukosi vihaṅgamā’’ti.

“我赞许你，因你不隐藏自己的心意；鸟啊，你破除了心中的顽固；飞禽啊，你是正直的。”

Tattha anumodāmāti etaṃ te dosaṃ khamāma. Yanti yasmā tvaṃ attano cittapaṭicchannabhāvaṃ na nigūhasi. Khilanti cittakhilaṃ cittakhāṇukaṃ.

在此，“赞许”表示我宽恕你的过失。“因”是因为你不隐藏自己内心被遮蔽的状态。“顽固”指的是心中的顽固或心里的桩橛。

Idañca pana vatvā rājā mahāsattassa dhammakathāya sumukhassa ca ujubhāve pasīditvā ‘‘pasannena nāma pasannākāro kātabbo’’ti ubhinnampi tesaṃ attano rajjasiriṃ niyyādento āha –

王说完这番话后，由于对大士的说法和善面者的正直生起了欢喜心，心想：“心生欢喜者，当行欢喜事”，便将自己的王位和荣光都授予了他们两人，然后说道：

183.

183.

‘‘Yaṃ kiñci ratanaṃ atthi, kāsirājanivesane;

Rajataṃ jātarūpañca, muttā veḷuriyā bahū.

“迦尸王宫中，所有诸珍宝，白银与黄金，以及众多的珍珠、琉璃。

184.

184.

‘‘Maṇayo [Pg.405] saṅkhamuttā ca, vatthakaṃ haricandanaṃ;

Ajinaṃ dantabhaṇḍañca, lohaṃ kāḷāyasaṃ bahuṃ;

Etaṃ dadāmi vo vittaṃ, issaraṃ vissajāmi vo’’ti.

“宝珠、螺贝与珍珠，织物、黄旃檀；兽皮、象牙制品，以及众多的铜和黑铁；我将这些财富赐予你们，将权力授予你们。”

Tattha muttāti viddhāviddhamuttā. Maṇayoti maṇibhaṇḍakāni. Saṅkhamuttā cāti dakkhiṇāvaṭṭasaṅkharatanañca āmalakavaṭṭamuttaratanañca. Vatthakanti sukhumakāsikavatthāni. Ajinanti ajinamigacammaṃ. Lohaṃ kāḷāyasanti tambalohañca kāḷalohañca. Issaranti kañcanamālena setacchattena saddhiṃ dvādasayojanike bārāṇasinagare rajjaṃ.

此处，“珍珠”是指已穿孔和未穿孔的珍珠。“宝珠”是指各种珠宝。“螺与珠”是指右旋的海螺宝和庵摩罗果般圆润的珍珠宝。“织物”是指柔软的迦尸织物。“兽皮”是指羚羊的皮。“铜与黑铁”是指铜金属与黑金属。“权力”是指拥有金鬘和白伞，在十二由旬的波罗奈(Bārāṇasī)城中的统治权。

Evañca pana vatvā ubhopi te setacchattena pūjetvā rajjaṃ paṭicchāpesi. Atha mahāsatto raññā saddhiṃ sallapanto āha –

如此说完后，他用白伞供养他们两人，使他们接受了王位。那时，大士与国王交谈着说道——

185.

185.

‘‘Addhā apacitā tyamhā, sakkatā ca rathesabha;

Dhammesu vattamānānaṃ, tvaṃ no ācariyo bhava.

“车中之雄啊，诚然，我们已蒙您尊敬与崇敬；对于行于法中的我们，愿您成为我们的老师。

186.

186.

‘‘Ācariya manuññātā, tayā anumatā mayaṃ;

Taṃ padakkhiṇato katvā, ñātiṃ passemurindamā’’ti.

“老师，既蒙您允许，我等已得您同意；向您行右绕礼后，降伏怨敌者，愿我们得见亲族。”

Tattha dhammesūti kusalakammapathadhammesu. Ācariyoti tvaṃ amhehi byattataro, tasmā no ācariyo hoti, apica dasannaṃ rājadhammānaṃ kathitattā sumukhassa dosaṃ dassetvā accayapaṭiggahaṇassa katattāpi tvaṃ amhākaṃ ācariyova, tasmā idānipi no ācārasikkhāpanena ācariyo bhavāti āha. Passemurindamāti passemu arindama.

其中，“于诸法中”是指于诸善业道法中。“老师”是说：“你比我们更博学，因此是我们的老师。”再者，因为宣说了十王法，指出了善面的过失，并接受了他的悔过，所以你确实是我们的老师。因此，（此言之意为：）“现在也请通过教导我们行为轨则来做我们的老师。”“Passemurindamā”即是“passemu arindama”（降伏怨敌者，愿我们得见）。

So tesaṃ gamanaṃ anujāni, bodhisattassapi dhammaṃ kathentasseva aruṇaṃ uṭṭhahi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

他允许他们离去。菩萨说法之时，黎明已至。为阐明此事，导师说道：

187.

187.

‘‘Sabbarattiṃ cintayitvā, mantayitvā yathākathaṃ;

Kāsirājā anuññāsi, haṃsānaṃ pavaruttama’’nti.

“彻夜思虑与商议，究竟此事将如何；迦尸王终于允许，雁中至上最胜者。”

Tattha yathākathanti yaṃkiñci atthaṃ tehi saddhiṃ cintetabbaṃ mantetabbañca, sabbaṃ taṃ cintetvā ca mantetvā cāti attho. Anuññāsīti gacchathāti anuññāsi.

其中，“如何”是说，任何应与他们思考和商议的事情，都已全部思考和商议过，此为其意。“允许”是说，他允许道：“你们去吧。”

Evaṃ [Pg.406] tena anuññāto bodhisatto rājānaṃ ‘‘appamatto dhammena rajjaṃ kārehī’’ti ovaditvā pañcasu sīlesu patiṭṭhāpesi. Rājā tesaṃ kañcanabhājanehi madhulājañca madhurodakañca upanāmetvā niṭṭhitāhārakicce gandhamālādīhi pūjetvā bodhisattaṃ suvaṇṇacaṅkoṭakena sayaṃ ukkhipi, khemā devī sumukhaṃ ukkhipi. Atha ne sīhapañjaraṃ ugghāṭetvā sūriyuggamanavelāya ‘‘gacchatha sāmino’’ti vissajjesuṃ. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如此得到允许后，菩萨劝诫国王说：“请不放逸地以法治理国家。”并使他安立于五戒。国王用金器为他们端上蜜炒米和甜水，当他们用完餐后，又以香、花环等供养他们。国王亲自用黄金箱抬起菩萨，翅摩(Khemā)王后抬起善面。然后在日出时分，他们打开狮子窗，说道：“主人们，请去吧！”并释放了他们。为阐明此事，导师说道：

188.

188.

‘‘Tato ratyā vivasāne, sūriyuggamanaṃ pati;

Pekkhato kāsirājassa, bhavanā te vigāhisu’’nti.

“于是长夜之尽头，旭日东升之时分，迦尸国王注目下，他们飞离了宫殿。”

Tattha vigāhisunti ākāsaṃ pakkhandiṃsu.

其中，“飞离”是说他们跃入了空中。

Tesu mahāsatto suvaṇṇacaṅkoṭakato uppatitvā ākāse ṭhatvā ‘‘mā cindayi, mahārāja, appamatto amhākaṃ ovāde vatteyyāsī’’ti rājānaṃ samassāsetvā sumukhaṃ ādāya cittakūṭameva gato. Tānipi kho navuti haṃsasahassāni kañcanaguhato nikkhamitvā pabbatatale nisinnāni te āgacchante disvā paccuggantvā parivāresuṃ. Te ñātigaṇaparivutā cittakūṭatalaṃ pavisiṃsu. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

其中，大士从黄金箱中飞起，停在空中，安慰国王说：“大王，请勿忧虑，愿您不放逸地遵行我们的教诲。”然后带着善面径直回到丽峰(Cittakūṭa)。那九万只雁也从黄金窟(Kañcanaguhā)出来，坐在山脚下，看见他们前来，便上前迎接，围绕着他们。他们在亲族大众的围绕下，进入了丽峰山麓。为阐明此事，导师说道：

189.

189.

‘‘Te aroge anuppatte, disvāna parame dije;

Kekāti makaruṃ haṃsā, puthusaddo ajāyatha.

“见彼安然抵达后，至上飞禽二尊者，雁群齐发欢呼声，巨大声响随之起。

190.

190.

‘‘Te patītā pamuttena, bhattunā bhattugāravā;

Samantā parikiriṃsu, aṇḍajā laddhapaccayā’’ti.

“他们因主人获释而欣喜，出于对主人的崇敬，获得依靠的卵生众，从四面将他环绕。”

Evaṃ parivāretvā ca pana te haṃsā ‘‘kathaṃ muttosi, mahārājā’’ti pucchiṃsu. Mahāsatto sumukhaṃ nissāya muttabhāvaṃ saṃyamarājaluddaputtehi katakammañca kathesi. Taṃ sutvā tuṭṭhā haṃsagaṇā ‘‘sumukho senāpati ca rājā ca luddaputto ca sukhitā niddukkhā ciraṃ jīvantū’’ti āhaṃsu. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

如此围绕后，那些雁问道：“大王，您是如何获释的？”大士讲述了因善面而获释的经过，以及国王、猎人及其子所做的事。听后，欢喜的雁群说道：“愿善面将军、国王和猎人之子都快乐无苦，长命百岁！”为阐明此事，导师说道：

191.

191.

‘‘Evaṃ mittavataṃ atthā, sabbe honti padakkhiṇā;

Haṃsā yathā dhataraṭṭhā, ñātisaṅghamupāgamu’’nti.

“有友之人诸事顺，一切皆得吉祥意；犹如持国(Dhataraṭṭha)诸雁鸟，终归亲族之会聚。”

Taṃ cūḷahaṃsajātake vuttatthameva.

此事义同《小雁本生》中所说。

Satthā [Pg.407] imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepi ānando mamatthāya attano jīvitaṃ pariccajī’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā luddaputto channo ahosi, khemā devī, khemā bhikkhunī, rājā sāriputto, sumukho ānando, sesaparisā buddhaparisā, dhataraṭṭhahaṃsarājā pana ahameva ahosi’’nti.

导师讲完此法后说：“诸比丘，非仅现在，过去阿难也曾为我舍弃自己的生命。”然后总摄本生而说：“当时，猎人之子是车匿(Channa)，翅摩(Khemā)王后是翅摩比丘尼，国王是舍利弗，善面是阿难，其余的大众是佛弟子众，而持国(Dhataraṭṭha)雁王就是我自己。”

Mahāhaṃsajātakavaṇṇanā dutiyā.

大雁本生释义第二。

[535] 3. Sudhābhojanajātakavaṇṇanā

[535] 3. 甘露食本生释义

Neva kiṇāmi napi vikkiṇāmīti idaṃ satthā jetavane viharanto ekaṃ dānajjhāsayaṃ bhikkhuṃ ārabbha kathesi. So kira sāvatthiyaṃ eko kulaputto hutvā satthu dhammakathaṃ sutvā pasannacitto pabbajitvā sīlesu paripūrakārī dhutaṅgaguṇasamannāgato sabrahmacārīsu pavattamettacitto divasassa tikkhattuṃ buddhadhammasaṅghupaṭṭhāne appamatto ācārasampanno dānajjhāsayo ahosi. Sāraṇīyadhammapūrako attanā laddhaṃ paṭiggāhakesu vijjamānesu chinnabhatto hutvāpi detiyeva, tasmā tassa dānajjhāsayadānābhiratabhāvo bhikkhusaṅghe pākaṭo ahosi. Athekadivasaṃ bhikkhū dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ, ‘‘āvuso, asuko nāma bhikkhu dānajjhāsayo dānābhirato attanā laddhaṃ pasatamattapānīyampi lobhaṃ chinditvā sabrahmacārīnaṃ deti, bodhisattassevassa ajjhāsayo’’ti. Satthā taṃ kathaṃ dibbāya sotadhātuyā sutvā gandhakuṭito nikkhamitvā āgantvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘ayaṃ, bhikkhave, bhikkhu pubbe adānasīlo maccharī tiṇaggena telabindumpi adātā ahosi, atha naṃ ahaṃ dametvā nibbisevanaṃ katvā dānaphalaṃ vaṇṇetvā dāne patiṭṭhāpesiṃ, so ‘pasatamattaṃ udakampi labhitvā adatvā na pivissāmī’ti mama santike varaṃ aggahesi, tassa phalena dānajjhāsayo dānābhirato jāto’’ti vatvā tehi yācito atītaṃ āhari.

“我既不买，也不卖。”这是导师住在祇陀林时，就一位有布施意乐的比丘而说的。据说，在舍卫城(Sāvatthī)，有位良家子听闻导师的法说后，心生净信而出家。他戒行圆满，具足头陀行功德，对同梵行者常怀慈心，一日三次不懈地侍奉佛、法、僧，威仪具足，有布施的意乐。他圆满了令人起敬爱之法，即使自己断了粮，只要有接受者，他仍然会布施。因此，他有布施意乐、乐于布施之事在比丘僧团中广为人知。有一天，比丘们在法堂中发起这样的谈论：‘贤友们，某某比丘有布施意乐，乐于布施，即使只得到一捧水，他也能断除悭吝，布施给同梵行者。他的意乐真像菩萨一般！’导师以天耳界听到此番言论，便从香室出来，来到他们跟前问道：‘诸比丘，你们现在聚在一起谈论什么？’当被告知是‘此事’后，导师说：‘诸比丘，此比丘过去曾是无施与心、悭吝之人，连草尖上的一滴油也不肯给人。后来我调伏了他，使他离于悭吝之毒，为他称赞布施的果报，将他安立于布施中。他曾在我面前立下誓愿：“即便是得到一捧水，不先布施绝不饮用。”以此果报，他才有了布施的意乐，成为乐于布施之人。’导师说完后，应他们之请，讲述了过去之事。

Atīte bārāṇasiyaṃ brahmadatte rajjaṃ kārente eko gahapati aḍḍho ahosi asītikoṭivibhavo. Athassa rājā seṭṭhiṭṭhānaṃ adāsi[Pg.408]. So rājapūjito nāgarajānapadapūjito hutvā ekadivasaṃ attano sampattiṃ oloketvā cintesi – ‘‘ayaṃ yaso mayā atītabhave neva niddāyantena, na kāyaduccaritādīni karontena laddho, sucaritāni pana pūretvā laddho, anāgatepi mayā mama patiṭṭhaṃ kātuṃ vaṭṭatī’’ti. So rañño santikaṃ gantvā ‘‘deva, mama ghare asītikoṭidhanaṃ atthi, taṃ gaṇhāhī’’ti vatvā ‘‘na mayhaṃ tava dhanenattho, bahuṃ me dhanaṃ, itopi yadicchasi, taṃ gaṇhāhī’’ti vutte ‘‘kiṃ nu, deva, mama dhanaṃ dātuṃ labhāmī’’ti āha. Atha raññā ‘‘yathāruci karohī’’ti vutte catūsu nagaradvāresu nagaramajjhe nivesanadvāre cāti cha dānasālāyo kāretvā devasikaṃ chasatasahassapariccāgaṃ karonto mahādānaṃ pavattesi. So yāvajīvaṃ dānaṃ datvā ‘‘imaṃ mama dānavaṃsaṃ mā upacchindathā’’ti putte anusāsitvā jīvitapariyosāne sakko hutvā nibbatti. Puttopissa tatheva dānaṃ datvā cando hutvā nibbatti, tassa putto sūriyo hutvā nibbatti, tassa putto mātali hutvā nibbatti, tassa putto pañcasikho hutvā nibbatti, tassa pana putto chaṭṭho seṭṭhiṭṭhānaṃ laddhā macchariyakosiyo nāma ahosi asītikoṭivibhavoyeva. So ‘‘mama pitupitāmahā bālā ahesuṃ, dukkhena sambhataṃ dhanaṃ chaḍḍesuṃ, ahaṃ pana dhanaṃ rakkhissāmi, kassaci kiñci na dassāmī’’ti cintetvā dānasālā viddhaṃsetvā agginā jhāpetvā thaddhamaccharī ahosi.

往昔在波罗奈城(Bārāṇasī)，梵授王(Brahmadatta)统治时，有一位富有的家主，拥有八亿财富。国王授予他富豪之位。他既受国王敬重，又受城里人和地方民众尊崇。有一天，他观察自己的财富后心想：“这些名声是我过去世不懈怠，不做身恶行等等而得到的，是通过圆满善行得到的，未来我也应该为自己建立稳固的基础。”于是前往国王那里禀告：“大王，我家中有八亿财富，请您收下。”国王说：“我不需要你的财富，我的财富很多。如果你想要什么，可以拿走。”家主问：“大王，我可以把我的财富布施出去吗？”国王应允说：“你随意去做吧。”他就在四个城门、城市中心和住宅门口，总共建造了六座布施场所，每天花费六十万，广行大布施。他终生行布施后，告诫儿子们说：“不要断绝我们家的布施传统。”寿命终了后，转生为帝释天。他的儿子也同样行布施，转生为月天子；他的孙子转生为日天子；他的曾孙转生为摩多利(Mātali)；他的玄孙转生为五髻神(Pañcasikha)；但是他的第六代子孙获得了富豪之位，却名叫吝啬科西耶(Macchariyakosiya)，仍然拥有八亿财富。他心想：“我的父祖辈都是愚人，辛苦积攒的财富都舍弃了。我要守护财富，一点也不给别人。”于是拆毁布施场所，用火烧毁，成为了一个顽固的吝啬鬼。

Athassa gehadvāre yācakā sannipatitvā bāhā paggayha, ‘‘mahāseṭṭhi, mā attano pitupitāmahānaṃ dānavaṃsaṃ nāsayi, dānaṃ dehī’’ti mahāsaddena parideviṃsu. Taṃ sutvā mahājano ‘‘macchariyakosiyena attano dānavaṃso upacchinno’’ti taṃ garahi. So lajjito nivesanadvāre yācakānaṃ āgatāgataṭṭhānaṃ nivāretuṃ ārakkhaṃ ṭhapesi. Te nippaccayā hutvā puna tassa gehadvāraṃ na olokesuṃ. So tato paṭṭhāya dhanameva saṃharati, neva attanā paribhuñjati, na puttadārādīnaṃ deti, kañjikabilaṅgadutiyaṃ sakuṇḍakabhattaṃ bhuñjati, mūlaphalamattatantāni thūlavatthāni nivāseti, paṇṇachattaṃ matthake dhāretvā jaraggoṇayuttena jajjararathakena yāti. Iti tassa asappurisassa tattakaṃ dhanaṃ sunakhena laddhaṃ nāḷikeraṃ viya ahosi.

那时，乞丐们聚集在他家门口，伸出手臂大声哭喊：“大富豪啊，不要断绝您父祖辈的布施传统啊，请布施吧！”众人听了后都指责他说：“吝啬科西耶断绝了自己家族的布施传统。”他感到羞愧，就在家门口设置守卫，阻止乞丐们前来。那些人得不到资助，就不再看他家门一眼。从那以后，他就只知道积攒财富，既不自己享用，也不给妻儿等人，只吃配着酸粥的糙米饭，穿着用植物纤维织成的粗布衣服，头顶着叶伞，乘坐由老牛拉着的破车出行。这恶人的那么多财富，对他而言就像狗得到了椰子一样。

So [Pg.409] ekadivasaṃ rājūpaṭṭhānaṃ gacchanto ‘‘anuseṭṭhiṃ ādāya gamissāmī’’ti tassa gehaṃ agamāsi. Tasmiṃ khaṇe anuseṭṭhi puttadhītādīhi parivuto navasappipakkamadhusakkharacuṇṇehi saṅkhataṃ pāyāsaṃ bhuñjamāno nisinno hoti. So macchariyakosiyaṃ disvā āsanā vuṭṭhāya ‘‘ehi, mahāseṭṭhi, imasmiṃ pallaṅke nisīda, pāyāsaṃ bhuñjissāmā’’ti āha. Tassa pāyāsaṃ disvāva mukhe kheḷā uppajji, bhuñjitukāmo ahosi, evaṃ pana cintesi – ‘‘sacāhaṃ bhuñjissāmi, anuseṭṭhino mama gehaṃ āgatakāle paṭisakkāro kātabbo bhavissati, evaṃ me dhanaṃ nassissati, na bhuñjissāmī’’ti. Atha punappunaṃ yāciyamānopi ‘‘idāni me bhuttaṃ, suhitosmī’’ti na icchi. Anuseṭṭhimhi bhuñjante pana olokento mukhe sañjāyamānena kheḷena nisīditvā tassa bhattakiccāvasāne tena saddhiṃ rājanivesanaṃ gantvā rājānaṃ passitvā rājanivesanato otaritvā attano gehaṃ anuppatto pāyāsataṇhāya pīḷiyamāno cintesi – ‘‘sacāhaṃ ‘pāyāsaṃ bhuñjitukāmomhī’ti vakkhāmi, mahājano bhuñjitukāmo bhavissati, bahū taṇḍulādayo nassissanti, na kassaci kathessāmī’’ti. So rattindivaṃ pāyāsameva cintento vītināmetvāpi dhananāsanabhayena kassaci akathetvāva pipāsaṃ adhivāsesi, anukkamena adhivāsetuṃ asakkonto uppaṇḍuppaṇḍukajāto ahosi. Evaṃ santepi dhananāsanabhayena akathento aparabhāge dubbalo hutvā sayanaṃ upagūhitvā nipajji.

某日他前往王宫侍奉国王时想：“我该带副富豪同去。”便去了副富豪家。当时副富豪正被儿女们围绕，坐在那里吃用新酥油、熟蜜和砂糖粉调制的乳糜。副富豪看见吝啬科西耶，便从座位上站起来说：“来啊，大富豪，请坐在这张卧榻上，我们一起吃乳糜吧。”他一见到那乳糜就口中生津，很想吃，但心里想：“如果我吃了，副富豪来我家时我就得回请，这样我的财富就会损失，不能吃。”虽然被再三邀请，他还是说：“我现在已经吃过了，很饱了。”拒绝了。他坐着，盯着副富豪吃乳糜，口水直流。等副富豪吃完饭，他就和他一起去王宫拜见国王，从王宫下来后回到自己的家，因为对乳糜的渴望而备受折磨，心里想：“如果我说‘我想吃乳糜’，很多人都会想吃，就会耗费很多米等物，还是不要对任何人说。”他就这样日夜想着乳糜，但因害怕财产损失，不敢对任何人说，只能忍着渴望。他渐渐地无法抑制，脸色变得蜡黄。即使这样，他还是因为害怕财产损失而不敢说，后来身体虚弱，抱着床躺下了。

Atha naṃ bhariyā upagantvā hatthena piṭṭhiṃ parimajjamānā ‘‘kiṃ te, sāmi, aphāsuka’’nti pucchi. ‘‘Taveva sarīre aphāsukaṃ karohi, mama aphāsukaṃ natthī’’ti. ‘‘Sāmi, uppaṇḍuppaṇḍukajātosi, kiṃ nu te kāci cintā atthi, udāhu rājā te kupito, adu puttehi avamāno kato, atha vā pana kāci taṇhā uppannā’’ti? ‘‘Āma, taṇhā me uppannā’’ti. ‘‘Kathehi, sāmī’’ti? ‘‘Kathessāmi, sakkhissasi naṃ rakkhitu’’nti. ‘‘Rakkhitabbayuttakā ce, rakkhissāmī’’ti. Evampi dhananāsanabhayena kathetuṃ na ussahi. Tāya punappunaṃ pīḷiyamāno kathesi – ‘‘bhadde, ahaṃ ekadivasaṃ anuseṭṭhiṃ navasappimadhusakkharacuṇṇehi saṅkhataṃ pāyāsaṃ bhuñjantaṃ disvā tato paṭṭhāya tādisaṃ pāyāsaṃ bhuñjitukāmo jāto’’ti. ‘‘Asappurisa, kiṃ tvaṃ duggato, sakalamārāṇasivāsīnaṃ pahonakaṃ pāyāsaṃ pacissāmī’’ti. Athassa sīse daṇḍena paharaṇakālo [Pg.410] viya ahosi. So tassā kujjhitvā ‘‘jānāmahaṃ tava mahaddhanabhāvaṃ, sace te kulagharā ābhataṃ atthi, pāyāsaṃ pacitvā nāgarānaṃ dehī’’ti āha. ‘‘Tena hi ekavīthivāsīnaṃ pahonakaṃ katvā pacāmī’’ti. ‘‘Kiṃ te etehi, attano pana santakaṃ khādantū’’ti? ‘‘Tena hi ito cito ca sattasattagharavāsīnaṃ pahonakaṃ katvā pacāmī’’ti. ‘‘Kiṃ te etehī’’ti. ‘‘Tena hi imasmiṃ gehe parijanassā’’ti. ‘‘Kiṃ te etenā’’ti? ‘‘Tena hi bandhujanasseva pahonakaṃ katvā pacāmī’’ti. ‘‘Kiṃ te etenā’’ti? ‘‘Tena hi tuyhañca mayhañca pacāmi sāmī’’ti. ‘‘Kāsi tvaṃ, na tuyhaṃ vaṭṭatī’’ti? ‘‘Tena hi ekasseva te pahonakaṃ katvā pacāmī’’ti. ‘‘Mayhañca tvaṃ mā paci, gehe pana pacante bahū paccāsīsanti, mayhaṃ pana patthaṃ taṇḍulānaṃ catubhāgaṃ khīrassa accharaṃ sakkharāya karaṇḍakaṃ sappissa karaṇḍakaṃ madhussa ekañca pacanabhājanaṃ dehi, ahaṃ araññaṃ pavisitvā tattha pacitvā bhuñjāmī’’ti. Sā tathā akāsi. So taṃ sabbaṃ ceṭakena gāhāpetvā ‘‘gaccha asukaṭṭhāne tiṭṭhāhī’’ti taṃ purato pesetvā ekakova oguṇṭhikaṃ katvā aññātakavesena tattha gantvā nadītīre ekasmiṃ gacchamūle uddhanaṃ kāretvā dārudakaṃ āharāpetvā ‘‘tvaṃ gantvā ekasmiṃ magge ṭhatvā kañcideva disvā mama saññaṃ dadeyyāsi, mayā pakkositakāleva āgaccheyyāsī’’ti taṃ pesetvā aggiṃ katvā pāyāsaṃ paci.

这时，他的妻子走过来，用手抚摸着他的背问道：“夫君，您哪里不舒服吗？”他说：“是你自己身体不舒服吧，我可没有不舒服。”“夫君，您脸色苍白，是有什么心事吗？是国王对您发怒了，还是儿子们不尊重您，又或是生起了什么贪欲？”“是的，我生起了贪欲。”“说来听听，夫君。”“我说了你能保密吗？”“若是应当保密的，我自然会保密。”即便如此，他还是因为害怕损失财产而不敢说。被妻子再三追问，他才说道：“贤妻，我有一天看见一位副富商吃着用新鲜酥油、蜂蜜和糖粉调制的乳糜，从那时起我就想吃那样的乳糜。”“你这非善人，你很穷吗？难道要我煮足够全波罗奈城(Bārāṇasī)居民吃的乳糜吗？”她的话就像要用棍子打他的头一样。他生气地对她说：“我知道你家很富有，如果你从娘家带来了资财，就煮乳糜给城里人吃吧。”“那我煮足够一条街居民吃的。”“管他们做什么？让他们吃自己的东西去。”“那我煮足够左右各七户人家吃的。”“管他们做什么？”“那就煮给家里的仆人吃。”“管他们做什么？”“那就煮给亲戚们吃。”“管他们做什么？”“那就煮给你和我吃吧，夫君。”“你算什么？没你的份！”“那我就只煮给你一个人吃。”“你也不要给我煮。要是在家里煮，很多人都会期盼着。给我四分之一钵的米，一阿叉罗的牛奶，一小罐糖，一小罐酥油，一小罐蜂蜜，还有一个锅。我要到林中去，在那里煮了吃。”妻子便照办了。他让仆人拿着所有东西，吩咐道：“去某处等着。”便打发他先走了。然后他自己一个人用布蒙着头，乔装成陌生人前往那里。到了河边的一棵树下，他让仆人砌好炉灶，取来柴和水，然后又吩咐仆人：“你去一条路上站着，看到任何人就给我发信号，我叫你的时候你再回来。”打发走仆人后，他便生起火来煮乳糜。

Tasmiṃ khaṇe sakko devarājā dasasahassayojanaṃ alaṅkatadevanagaraṃ, saṭṭhiyojanaṃ suvaṇṇavīthiṃ, yojanasahassubbedhaṃ vejayantaṃ, pañcayojanasatikaṃ sudhammasabhaṃ, saṭṭhiyojanaṃ paṇḍukambalasilāsanaṃ, pañcayojanāvaṭṭaṃ kañcanamālasetacchattaṃ, aḍḍhateyyakoṭisaṅkhā devaccharā, alaṅkatapaṭiyattaṃ attabhāvanti imaṃ attano siriṃ oloketvā ‘‘kiṃ nu kho katvā mayā ayaṃ yaso laddho’’ti cintetvā bārāṇasiyaṃ seṭṭhibhūtena pavattitaṃ dānaṃ addasa. Tato ‘‘mama puttādayo kuhiṃ nibbattā’’ti olokento ‘‘putto me cando devaputto hutvā nibbatti, tassa putto sūriyo, tassa putto, mātali, tassa putto, pañcasikho’’ti sabbesaṃ nibbattiṃ disvā ‘‘pañcasikhassa putto kīdiso’’ti olokento attano vaṃsassa upacchinnabhāvaṃ passi. Athassa etadahosi – ‘‘ayaṃ asappuriso maccharī hutvā neva attanā paribhuñjati[Pg.411], na paresaṃ deti, mama vaṃso tena upacchinno, kālaṃ katvā niraye nibbattissati, ovādamassa datvā mama vaṃsaṃ patiṭṭhāpetvā etassa imasmiṃ devanagare nibbattanākāraṃ karissāmī’’ti. So candādayo pakkosāpetvā ‘‘etha manussapathaṃ gamissāma, macchariyakosiyena amhākaṃ vaṃso upacchinno, dānasālā jhāpitā, neva attanā paribhuñjati, na paresaṃ deti, idāni pana pāyāsaṃ bhuñjitukāmo hutvā ‘ghare paccante aññassapi pāyāso dātabbo bhavissatī’ti araññaṃ pavisitvā ekakova pacati, etaṃ dametvā dānaphalaṃ jānāpetvā āgamissāma, apica kho pana amhehi sabbehi ekato yāciyamāno tattheva mareyya. Mama paṭhamaṃ gantvā pāyāsaṃ yācitvā nisinnakāle tumhe brāhmaṇavaṇṇena paṭipāṭiyā āgantvā yāceyyāthā’’ti vatvā sayaṃ tāva brāhmaṇavaṇṇena taṃ upasaṅkamitvā ‘‘bho, kataro bārāṇasigamanamaggo’’ti pucchi. Atha naṃ macchariyakosiyo ‘‘kiṃ ummattakosi, bārāṇasimaggampi na jānāsi, kiṃ ito esi, etto yāhī’’ti āha.

在那一刻，天主帝释(Sakko devarājā)看见自己一万由旬的庄严天城、六十由旬的黄金街道、一千由旬高的胜利殿(vejayanta)、五百由旬的善法堂、六十由旬的橙毯石座(paṇḍukambalasilāsana)、五由旬宽的金花白伞盖，以及两千五百万天女围绕的华丽自身。他心想：“我曾造何业，得此荣耀？”便看见往昔在波罗奈城(Bārāṇasī)为富商时所行的布施。接着他想：“我的子孙们投生何处了？”他看见自己的儿子投生为月天子(Canda devaputta)，月天子之子为日天子(Sūriya)，日天子之子为摩多利(Mātali)，摩多利之子为般遮斯迦(Pañcasikha)。再看般遮斯迦的后代时，发现血脉已经断绝。于是他想：“此非善人悭吝鄙啬，既不自用，亦不施人，断我血脉，命终之后必生地狱。我当予以教诫，延续我的血脉，并为他创造投生此天城的因缘。”于是召集月天子等天神说：“我们去人间吧。因悭吝的拘尸耶(Macchariyakosiya)之故，我们的血脉已断，布施堂被毁，他既不自己享用，也不布施他人。如今他想吃乳糜，却因想着‘若在家中煮，则须分与他人’，便独自进入林中烹煮。我们要去调伏他，让他了知布施的果报。然我等若一同前去乞食，他或将当场气绝。应由我先去乞食，待我坐下后，你们再依次化作婆罗门前来乞讨。”说罢，帝释天自己先化作婆罗门的样子走近悭吝者，问道：“喂，请问去波罗奈城的路怎么走？”悭吝的拘尸耶骂道：“你疯了吗？连去波罗奈的路都不知道？你从这边来的，就往那边走！”

Sakko tassa vacanaṃ sutvā asuṇanto viya ‘‘kiṃ kathesī’’ti taṃ upagacchateva. Sopi, ‘‘are, badhira brāhmaṇa, kiṃ ito esi, purato yāhī’’ti viravi. Atha naṃ sakko, ‘‘bho, kasmā viravasi, dhūmo paññāyati, aggi paññāyati, pāyāso paccati, brāhmaṇānaṃ nimantanaṭṭhānena bhavitabbaṃ, ahampi brāhmaṇānaṃ bhojanakāle thokaṃ labhissāmi, kiṃ maṃ nicchubhasī’’ti vatvā ‘‘natthettha brāhmaṇānaṃ nimantanaṃ, purato yāhī’’ti vutte ‘‘tena hi kasmā kujjhasi, tava bhojanakāle thokaṃ labhissāmī’’ti āha. Atha naṃ so ‘‘ahaṃ te ekasitthampi na dassāmi, thokaṃ idaṃ mama yāpanamattameva, mayāpi cetaṃ yācitvāva laddhaṃ, tvaṃ aññato āhāraṃ pariyesāhī’’ti vatvā bhariyaṃ yācitvā laddhabhāvaṃ sandhāyeva vatvā gāthamāha –

帝释天听了他的话，佯作未闻，走上前去问：“您说什么？”那人便嚷道：“喂，你这耳聋的婆罗门！你从这边来的，往前走！”于是帝释天说：“先生，您为何叫嚷？这里有烟，有火，正在煮着乳糜，想必是供养婆罗门之处。我也想在婆罗门们用餐时分得少许，您为何要赶我走呢？”对方说：“这里没有供养婆罗门的事，往前走！”帝释天又说：“既然如此，您为何发怒？我不过是想在您用餐时分得少许。”那人便说：“我连一粒饭都不会给你！这点东西只够我勉强维生，而且这也是我乞求来的。你到别处找吃的去吧！”他这话是暗指自己也是向妻子乞求而来，说完便诵出一偈：

192.

192.

‘‘Neva kiṇāmi napi vikkiṇāmi, na cāpi me sannicayo ca atthi;

Sukiccharūpaṃ vatidaṃ parittaṃ, patthodano nālamayaṃ duvinna’’nti.

“我既不买，也不卖，亦无任何积蓄；此乃辛苦所得，数量甚微，一钵之食，不足二人。”

Taṃ [Pg.412] sutvā sakko ‘‘ahampi te madhurasaddena ekaṃ silokaṃ kathessāmi, taṃ suṇāhī’’ti vatvā ‘‘na me tava silokena attho’’ti tassa vārentasseva gāthādvayamāha –

帝释天听后说道：“我也要以美妙之音为您说一首偈，请听。”对方阻止道：“我不需要你的偈。”尽管他如此阻止，帝释天还是说了以下二偈：

193.

193.

‘‘Appamhā appakaṃ dajjā, anumajjhato majjhakaṃ;

Bahumhā bahukaṃ dajjā, adānaṃ nūpapajjati.

“少有当施少，中等当施中等；多有当施多，不施则不应理。

194.

194.

‘‘Taṃ taṃ vadāmi kosiya, dehi dānāni bhuñja ca;

Ariyamaggaṃ samāruha, nekāsī labhate sukha’’nti.

“拘尸耶，我告诉你：当行布施亦当受用，当登圣道，独食者无乐。”

Tattha anumajjhato majjhakanti appamattakampi majjhe chetvā dve koṭṭhāse karitvā ekaṃ koṭṭhāsaṃ datvā tato avasesato anumajjhatopi puna majjhe chetvā eko koṭṭhāso dātabboyeva. Adānaṃ nūpapajjatīti appaṃ vā bahuṃ vā dinnaṃ hotu, adānaṃ nāma na hoti, tampi dānameva mahapphalameva.

其中，“从中间取中等份”是指即使是极少量，也要从中间切开，分成两份，给出一份；然后从剩下的部分中，还要再次从中间切开，再给出一份。所谓“不施则不应理”是指无论是施予少还是多，都不能称为不施，那也是布施，而且是大果报的布施。

So tassa vacanaṃ sutvā ‘‘manāpaṃ te, brāhmaṇa, kathitaṃ, pāyāse pakke thokaṃ labhissasi, nisīdāhī’’ti āha. Sakko ekamante nisīdi. Tasmiṃ nisinne cando teneva niyāmena upasaṅkamitvā tatheva kathaṃ pavattetvā tassa vārentasseva gāthādvayamāha –

他听了那话，说道：“婆罗门，你说的很悦耳，乳糜煮好后，你会得到一小份，请坐下吧。”帝释(Sakka)便在一旁坐下。当他坐下时，月天子(Canda)以同样的方式走上前，同样地交谈，即使那人阻止，月天子还是说了两首偈颂——

195.

195.

‘‘Moghañcassa hutaṃ hoti, moghañcāpi samīhitaṃ;

Atithismiṃ yo nisinnasmiṃ, eko bhuñjati bhojanaṃ.

若有客人在座，他却独自享用食物，那么他的供养是徒然的，他的努力也是徒然的。

196.

196.

Taṃ taṃ vadāmi kosiya, dehi dānāni bhuñja ca;

Ariyamaggaṃ samāruha, nekāsī labhate sukha’’nti.

憍尸迦(Kosiya)，我告诉你，布施并享用吧；登上圣道，独自享用者不得安乐。

Tattha samīhitanti dhanuppādanavīriyaṃ.

此处，“所求”意为获得财富的精进。

So tassa vacanaṃ sutvā kicchena kasirena ‘‘tena hi nisīda, thokaṃ labhissasī’’ti āha. So gantvā sakkassa santike nisīdi. Tato sūriyo teneva nayena upasaṅkamitvā tatheva kathaṃ pavattetvā tassa vārentasseva gāthādvayamāha –

他听了那话后，艰难费力地说道：“那么请坐吧，你会得到一点。”他（月天子）就走到帝释旁边坐下。接着，日天子(Sūriya)以同样的方式走近，同样地交谈，即使那人阻止，还是说了两首偈颂——

197.

197.

‘‘Saccañcassa hutaṃ hoti, saccañcāpi samīhitaṃ;

Atithismiṃ yo nisinnasmiṃ, neko bhuñjati bhojanaṃ.

若有客人在座，他却不独自享用食物，那么他的供养是真实的，他的努力也是真实的。

198.

198.

‘‘Taṃ [Pg.413] taṃ vadāmi kosiya, dehi dānāni bhuñja ca;

Ariyamaggaṃ samāruha, nekāsī labhate sukha’’nti.

憍尸迦，我告诉你，布施并享用吧；登上圣道，独自享用者不得安乐。

Tassapi vacanaṃ sutvā kicchena kasirena ‘‘tena hi nisīda, thokaṃ labhissasī’’ti āha. So gantvā candassa santike nisīdi. Atha naṃ mātali teneva nayena upasaṅkamitvā tatheva kathaṃ pavattetvā tassa vārentasseva imā gāthā abhāsi –

听了那话后，他艰难费力地说道：“那么请坐下吧，你会得到少许的。”他（日天子）便走到月天子旁边坐下。这时，马塔利(Mātali)又以同样的方式走近他，同样地交谈，即使那人阻止，马塔利还是说了这些偈颂——

199.

199.

‘‘Sarañca juhati poso, bahukāya gayāya ca;

Doṇe timbarutitthasmiṃ, sīghasote mahāvahe.

有人于湖泊献祭，亦于巴乎卡(Bahukā)与伽耶(Gayā)；于多那(Doṇa)河之丁巴鲁(Timbaru)渡口，于湍急之大川。

200.

200.

‘‘Atra cassa hutaṃ hoti, atra cassa samīhitaṃ;

Atithismiṃ yo nisinnasmiṃ, neko bhuñjati bhojanaṃ.

于此方为真供养，于此方为真所求；若有客人在座时，不独一人享食物。

201.

201.

‘‘Taṃ taṃ vadāmi kosiya, dehi dānāni bhuñja ca;

Ariyamaggaṃ samāruha, nekāsī labhate sukha’’nti.

憍尸迦，我告诉你，布施并享用吧；登上圣道，独自享用者不得安乐。

Tāsaṃ attho – yo puriso ‘‘nāgayakkhādīnaṃ balikammaṃ karomī’’ti samuddasoṇḍipokkharaṇīādīsu yaṃ kiñci sarañca upagantvā juhati, tattha balikammaṃ karoti, tathā bahukāya nadiyā gayāya pokkharaṇiyā doṇanāmake ca timbarunāmake ca titthe sīghasote mahante vārivahe. Atra cassāti yadi atrāpi etesu sarādīsu assa purisassa hutañceva samīhitañca hoti, saphalaṃ sukhudrayaṃ sampajjati. Atithismiṃ yo nisinnasmiṃ neko bhuñjati bhojanaṃ, ettha vattabbameva natthi, tena taṃ vadāmi – kosiya, dānāni ca dehi, sayañca bhuñja, ariyānaṃ dānābhiratānaṃ buddhādīnaṃ maggaṃ abhiruha. Na hi ekāsī ekova bhuñjamāno sukhaṃ nāma labhatīti.

此等偈颂的意义是——若有人想：“我要为龙、夜叉(yakkha)等献祭”，而前往大海、水池、莲池等任何湖泊献祭，在那里举行祭祀仪式；同样地，在巴乎卡(Bahukā)河、伽耶(Gayā)池、名为多那(Doṇa)和名为丁巴鲁(Timbaru)的渡口，在水流湍急的大川中献祭。“于此方为”是指，若在此等湖泊等地，此人的供养与所求能有成果，能带来安乐，那么对于“若有客人在座时不独享食物”之事，其果报之大就更无须言说了。因此我告诉你——憍尸迦，要布施，自己也要享用，登上乐于布施的佛陀等圣者们的道路。因为独自享用者是无法获得安乐的。

So tassapi vacanaṃ sutvā pabbatakūṭena otthaṭo viya kicchena kasirena ‘‘tena hi nisīda, thokaṃ labhissasī’’ti āha. Mātali gantvā sūriyassa santike nisīdi. Tato pañcasikho teneva nayena upasaṅkamitvā tatheva kathaṃ pavattetvā tassa vārentasseva gāthādvayamāha –

他听了那话，就像被山峰压住一样，艰难费力地说道：“那么你坐下吧，可以得到一点。”马塔利前往日天子身边坐下。随后，五髻(Pañcasikha)以同样的方式靠近，同样地交谈，在那人阻止时，说了两首偈颂——

202.

202.

‘‘Baḷisañhi [Pg.414] so nigilati, dīghasuttaṃ sabandhanaṃ;

Atithismiṃ yo nisinnasmiṃ, eko bhuñjati bhojanaṃ.

若有客人在座，他却独自享用食物，此人实如吞下带着长线与束缚的鱼钩。

203.

203.

‘‘Taṃ taṃ vadāmi kosiya, dehi dānāni bhuñja ca;

Ariyamaggaṃ samāruha, nekāsī labhate sukha’’nti.

憍尸迦，我告诉你，布施并享用吧；登上圣道，独自享用者不得安乐。

Macchariyakosiyo taṃ sutvā dukkhavedano nitthunanto ‘‘tena hi nisīda, thokaṃ labhissasī’’ti āha. Pañcasikho gantvā mātalissa santike nisīdi. Iti tesu pañcasu brāhmaṇesu nisinnamattesveva pāyāso pacci. Atha naṃ kosiyo uddhanā otāretvā ‘‘tumhākaṃ pattāni āharathā’’ti āha. Te anuṭṭhāya yathānisinnāva hatthe pasāretvā himavantato māluvapattāni āhariṃsu. Kosiyo tāni disvā ‘‘tumhākaṃ etesu pattesu dātabbapāyāso natthi, khadirādīnaṃ pattāni āharathā’’ti āha. Te tānipi āhariṃsu. Ekekaṃ pattaṃ yodhaphalakappamāṇaṃ ahosi. So sabbesaṃ dabbiyā pāyāsaṃ adāsi, sabbantimassa dānakālepi ukkhaliyā ūnaṃ na paññāyi, pañcannampi datvā sayaṃ ukkhaliṃ gahetvā nisīdi. Tasmiṃ khaṇe pañcasikho uṭṭhāya attabhāvaṃ vijahitvā sunakho hutvā tesaṃ purato passāvaṃ karonto agamāsi. Brāhmaṇā attano pāyāsaṃ pattena pidahiṃsu. Kosiyassa hatthapiṭṭhe passāvabindu pati. Brāhmaṇā kuṇḍikāhi udakaṃ gahetvā pāyāsaṃ abbhukiritvā bhuñjamānā viya ahesuṃ. Kosiyo ‘‘mayhampi udakaṃ detha, hatthaṃ dhovitvā bhuñjissāmī’’ti āha. ‘‘Tava udakaṃ āharitvā hatthaṃ dhovā’’ti. ‘‘Mayā tumhākaṃ pāyāso dinno, mayhaṃ thokaṃ udakaṃ dethā’’ti. ‘‘Mayaṃ piṇḍapaṭipiṇḍakammaṃ nāma na karomā’’ti. ‘‘Tena hi imaṃ ukkhaliṃ oloketha, hatthaṃ dhovitvā āgamissāmī’’ti nadiṃ otari. Tasmiṃ khaṇe sunakho ukkhaliṃ passāvassa pūresi. So taṃ passāvaṃ karontaṃ disvā mahantaṃ daṇḍamādāya taṃ tajjento āgacchi. So assājānīyamatto hutvā taṃ anubandhanto nānāvaṇṇo ahosi, kāḷopi hoti setopi suvaṇṇavaṇṇopi kabaropi uccopi nīcopi, evaṃ nānāvaṇṇo hutvā macchariyakosiyaṃ anubandhi. So maraṇabhayabhīto brāhmaṇe upasaṅkami. Tepi uppatitvā ākāse ṭhitā. So tesaṃ taṃ iddhiṃ disvā gāthamāha –

吝啬的憍尸迦(Macchariyakosiya)听了这话，痛苦地呻吟道：“那么你坐下吧，会得到一点的。”五髻便走到马塔利身旁坐下。就在这五位婆罗门刚坐下时，乳糜(pāyāsa)就煮好了。憍尸迦从灶上取下粥锅说：“把你们的钵拿来。”他们不起身，仍旧坐在原处伸出手，从喜马拉雅山取来了马鲁瓦(māluva)树叶。憍尸迦见了说：“这些叶子不能用来盛乳糜，去取佉陀罗(khadira)木等的叶子来。”他们又取来了，每一片叶子都有盾牌那么大。他用勺子给每人分乳糜，分到最后一人时，锅里的乳糜竟不见减少。分完五人后，他自己也拿着锅坐下。这时五髻突然起身，舍弃自身化作一条狗，在他们面前撒尿后离去。婆罗门们忙用自己的钵盖住乳糜。一滴尿溅到了憍尸迦的手背上。婆罗门们从水瓶中取水，洒在乳糜上，装作在吃的样子。憍尸迦说：“也给我些水，我要洗手吃乳糜。”（他们答道：）“你自己取水洗手吧。”“我给你们分了乳糜，给我一点水吧。”“我们不做以施换施之事。”“那你们看着这锅，我去洗手就回来。”便下到河里去了。这时那狗往锅里撒满了尿。他看见狗在撒尿，拿起大棍追赶。那狗变得像良马般大小，追逐着他，颜色变幻莫测，时而黑，时而白，时而金黄，时而斑驳，时而高，时而矮，就这样变幻着各种颜色追逐吝啬的憍尸迦。他因畏惧死亡而惊恐万分，逃向婆罗门们。婆罗门们也飞身立于空中。见到他们的神通，憍尸迦便诵偈说道——

204.

204.

‘‘Uḷāravaṇṇā [Pg.415] vata brāhmaṇā ime, ayañca vo sunakho kissa hetu;

“这些婆罗门容色庄严，此犬随行是何缘故？

Uccāvacaṃ vaṇṇanibhaṃ vikubbati, akkhātha no brāhmaṇā ke nu tumhe’’ti.

它变幻出高低不一、各种各样的颜色，婆罗门们，请告诉我，你们究竟是谁？”

Taṃ sutvā sakko devarājā –

天主帝释(Sakko devarājā)听了，说道——

205.

205.

‘‘Cando ca sūriyo ca ubho idhāgatā, ayaṃ pana mātali devasārathi;

Sakkohamasmi tidasānamindo;

Eso ca kho pañcasikhoti vuccatī’’ti.

“月天子与日天子二者皆在此，这位是天神御者马塔利；我是三十三天之主帝释，而那位则被称为五髻。”

Gāthaṃ vatvā tassa yasaṃ vaṇṇento gāthamāha –

说完此偈，为了称扬五髻的名声，又说了一首偈颂——

206.

206.

‘‘Pāṇissarā mudiṅgā ca, murajālambarāni ca;

Suttamenaṃ pabodhenti, paṭibuddho ca nandatī’’ti.

“铜钹、手鼓、小鼓与大鼓，将他从睡梦中唤醒，他醒来后便心生欢喜。”

So tassa vacanaṃ sutvā ‘‘sakka, evarūpaṃ dibbasampattiṃ kinti katvā labhasī’’ti pucchi. Sakko ‘‘adānasīlā tāva pāpadhammā maccharino devalokaṃ na gacchanti, niraye nibbattantī’’ti dassento –

他（憍尸迦）听了那话后问道：“帝释啊，你是通过做什么才获得这样天界的福报的？”帝释为了开示“不布施、无戒行、行恶法、悭吝之人不能往生天界，只会投生于地狱”，便说道——

207.

207.

‘‘Ye kecime maccharino kadariyā, paribhāsakā samaṇabrāhmaṇānaṃ;

Idheva nikkhippa sarīradehaṃ, kāyassa bhedā nirayaṃ vajantī’’ti. –

“凡是悭吝、鄙吝，诽谤沙门、婆罗门者，于此世舍弃此身后，身坏命终，堕入地狱。”

Imaṃ gāthaṃ vatvā dhamme ṭhitānaṃ devalokapaṭilābhaṃ dassetuṃ gāthamāha –

说完此偈后，为了显示安住于正法者能获得天界，（帝释）又说了一偈：

208.

208.

‘‘Ye kecime suggatimāsamānā, dhamme ṭhitā saṃyame saṃvibhāge;

Idheva nikkhippa sarīradehaṃ, kāyassa bhedā sugatiṃ vajantī’’ti.

“凡是希求善趣者，安住于法、节制与分享；于此世舍弃此身后，身坏命终，趣向善趣。”

Tattha āsamānāti āsīsantā. Ye keci sugatiṃ āsīsanti, sabbe te saṃyamasaṅkhāte dasasīladhamme saṃvibhāgasaṅkhāte dānadhamme ca ṭhitā [Pg.416] hutvā idha sarīrasaṅkhātaṃ dehaṃ nikkhipitvā tassa kāyassa bhedā sugatiṃ vajantīti attho.

此处“希求”(āsamānā)意为“希望”(āsīsantā)。凡是希望善趣者，他们都安住于名为节制(saṃyama)的十戒法，以及名为分享(saṃvibhāga)的布施法，于此世舍弃名为身体的躯体，身坏命终后，前往善趣，是此义。

Evaṃ vatvā ca pana, ‘‘kosiya, na mayaṃ tava santike pāyāsatthāya āgatā, kāruññena pana taṃ anukampamānā āgatāmhā’’ti tassa pakāsetuṃ āha –

帝释说完后，为了向憍尸耶(Kosiya)表明“憍尸耶，我们不是为了来你这里吃乳糜(pāyāsa)，而是因为怜悯你才来的。”便说偈道：

209.

209.

‘‘Tvaṃ nosi ñāti purimāsu jātisu, so maccharī rosako pāpadhammo;

Taveva atthāya idhāgatamhā, mā pāpadhammo nirayaṃ gamitthā’’ti.

“你是我等前生亲族，你悭吝、嗔恚、行恶法；为你的利益，我们来此，莫因恶法而堕地狱。”

Tattha soti so tvaṃ. Mā pāpadhammoti ayaṃ amhākaṃ ñāti pāpadhammo mā nirayaṃ agamāti etadatthaṃ āgatamhāti attho.

此处“彼”(so)即指“你”(tvaṃ)。“莫因恶法”(mā pāpadhammo)意为“我们这位行恶法的亲族莫堕地狱”，我们为此目的而来，是此义。

Taṃ sutvā kosiyo ‘‘atthakāmā kira me, ete maṃ nirayā uddharitvā sagge patiṭṭhāpetukāmā’’ti tuṭṭhacitto āha –

憍尸耶(Kosiya)听了这话，心生欢喜，说道：“看来他们确实是为了我的利益，想要把我从地狱中救出来，安置在天界啊。”

210.

210.

‘‘Addhā maṃ vo hitakāmā, yaṃ maṃ samanusāsatha;

Sohaṃ tathā karissāmi, sabbaṃ vuttaṃ hitesibhi.

“确实，你们是为我利益着想，才如此教导我；我将如是而行，遵从诸位善友所说的一切。”

211.

211.

‘‘Esāhamajjeva uparamāmi, na cāhaṃ kiñci kareyya pāpaṃ;

Na cāpi me kiñci adeyyamatthi, na cāpidatvā udakaṃ pivāmi.

“我今日即当止息（吝啬），我不再造作任何恶业；我亦无有不可施舍之物，不施与水则不饮。”

212.

212.

‘‘Evañca me dadato sabbakālaṃ, bhogā ime vāsava khīyissanti;

Tato ahaṃ pabbajissāmi sakka, hitvāna kāmāni yathodhikānī’’ti.

“帝释啊，我如此恒常布施，这些财富将会耗尽；那时我将出家，舍弃一切欲乐。”

Tattha manti mama. Voti tumhe. Yaṃ manti yena maṃ samanusāsatha, tena me tumhe hitakāmā. Tathāti yathā vadatha, tatheva karissāmi. Uparamāmīti maccharibhāvato uparamāmi. Adeyyamatthīti ito paṭṭhāya ca mama ālopato upaḍḍhampi adeyyaṃ nāma natthi, na cāpidatvāti udakapasatampi [Pg.417] cāhaṃ labhitvā adatvā na pivissāmi. Khīyissantīti vikkhīyissanti. Yathodhikānīti vatthukāmakilesakāmavasena yathāṭhitakoṭṭhāsāniyeva.

此处“我”(maṃ)意为“我的”(mama)。“你们”(vo)意为“你们”(tumhe)。“因为你们教导我”(yaṃ maṃ samanusāsatha)，意为“所以你们是为我利益着想”。“如是”(tathā)意为“如你们所说，我将照样去做”。“止息”(uparamāmi)意为“我将止息吝啬之态”。“无有不可施舍之物”(adeyyamatthi)意为“从今以后，我这里，哪怕是从我食物中分出的一半，也没有什么是不可以施舍的”；“不施与则不饮”(na cāpidatvā)意为“即使得到一掬水，我也不会在布施前饮用”。“将耗尽”(khīyissanti)意为“将会分散”(vikkhīyissanti)。“如其所有”(yathodhikānī)意为“按照事欲与烦恼欲的本然状态”。

Sakko macchariyakosiyaṃ dametvā nibbisevanaṃ katvā dānaphalaṃ jānāpetvā dhammadesanāya pañcasu sīlesu patiṭṭhāpetvā saddhiṃ tehi devanagarameva gato. Macchariyakosiyopi nagaraṃ pavisitvā rājānaṃ anujānāpetvā ‘‘gahitagahitabhājanāni pūretvā gaṇhantū’’ti yācakānaṃ dhanaṃ datvā tasmiṃ khīṇe nikkhamma himavantato dakkhiṇapasse gaṅgāya ceva ekassa ca jātassarassa antare paṇṇasālaṃ katvā pabbajitvā vanamūlaphalāhāro tattha ciraṃ vihāsi, jaraṃ pāpuṇi. Tadā sakkassa āsā saddhā sirī hirīti catasso dhītaro honti. Tā bahuṃ dibbagandhamālaṃ ādāya udakakīḷanatthāya anotattadahaṃ gantvā tattha kīḷitvā manosilātale nisīdiṃsu. Tasmiṃ khaṇe nārado nāma brāhmaṇatāpaso tāvatiṃsabhavanaṃ divāvihāratthāya gantvā nandanavanacittalatāvanesu divāvihāraṃ katvā pāricchattakapupphaṃ chattaṃ viya chāyatthāya dhārayamāno manosilātalamatthakena attano vasanaṭṭhānaṃ kañcanaguhaṃ gacchati. Atha tā tassa hatthe taṃ pupphaṃ disvā yāciṃsu. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

帝释降伏吝啬的憍尸耶(Kosiya)，使其断除吝啬，了知布施之果，以说法使其安住于五戒，随后与众天人一同返回天城。吝啬的憍尸耶也进入城中，禀告国王后，命人“将所持器皿尽数盛满，任其取用”，向乞求者布施财物。待财物耗尽，便离开，在喜马拉雅山南侧，于恒河(Gaṅgā)与一天然湖之间搭建草庵出家，以森林中的根果为食，长久住于彼处，直至年老。那时，帝释有四位女儿：阿萨(Āsā)、萨达(Saddhā)、西里(Sirī)和希里(Hirī)。她们带着众多天香花鬘，往阿耨达池(Anotatta)戏水游乐，后坐于玛瑙石台。适值名为那罗达(Nārada)的梵行苦行者，为午间休息前往三十三天，在欢喜园(Nandanavana)和彩蔓园(Cittalatāvana)游玩后，持巴瑞恰达树花(Pāricchattaka)如伞遮荫，经过玛瑙石台的上空，返回自己的住所黄金窟(Kañcanaguhā)。四位天女看见他手中的花，便向他乞求。为了阐明这件事，导师说偈道：

213.

213.

‘‘Naguttame girivare gandhamādane, modanti tā devavarābhipālitā;

Athāgamā isivaro sabbalokagū, supupphitaṃ dumavarasākhamādiya.

“在山中之最、山中之胜的香醉山(Gandhamādana)，那些受天神守护的(天女)正享乐；那时，遍行世间的仙人来到，手持盛开的殊胜树枝。”

214.

214.

‘‘Suciṃ sugandhaṃ tidasehi sakkataṃ, pupphuttamaṃ amaravarehi sevitaṃ;

Aladdha maccehiva dānavehi vā, aññatra devehi tadārahaṃ hidaṃ.

“清净、芬芳，为三十三天所敬奉，最上之花，为诸天人所亲近；凡人或阿修罗(Dānava)皆无法获得，唯有诸天堪受此物。”

215.

215.

‘‘Tato [Pg.418] catasso kanakattacūpamā, uṭṭhāya nāriyo pamadādhipā muniṃ;

Āsā ca saddhā ca sirī tato hirī, iccabravuṃ nāradadeva brāhmaṇaṃ.

“于是，四位肌肤如金、身为女中之首的天女——阿萨、萨达、西里及希里——起身对天仙梵行者那罗达如此说道：”

216.

216.

‘‘Sace anuddiṭṭhaṃ tayā mahāmuni, pupphaṃ imaṃ pārichattassa bramhe;

Dadāhi no sabbā gati te ijjhatu, tuvampi no hohi yatheva vāsavo.

“大牟尼啊，若你未曾指定此巴瑞恰达树花(Pāricchattaka)给谁，梵天啊；请赐予我们，愿你一切愿望皆成就，愿你亦如帝释一般。”

217.

217.

‘‘Taṃ yācamānābhisamekkha nārado, iccabravī saṃkalahaṃ udīrayi;

Na mayhamatthatthi imehi koci naṃ, yāyeva vo seyyasi sā piḷandhathā’’ti.

那罗达(Nārada)谛观她们的乞求，如此说道，并引发了争执：“这些花于我无用，你们当中谁最殊胜，谁就佩戴它吧。”

Tattha girivareti purimassa vevacanaṃ. Devavarābhipālitāti sakkena rakkhitā. Sabbalokagūti devaloke ca manussaloke ca sabbattha gamanasamattho. Dumavarasākhamādiyāti sākhāya jātattā dumavarasākhanti laddhanāmaṃ pupphaṃ gahetvā. Sakkatanti katasakkāraṃ. Amaravarehīti sakkaṃ sandhāya vuttaṃ. Aññatra devehīti ṭhapetvā deve ca iddhimante ca aññehi manussehi vā yakkhādīhi vā aladdhaṃ. Tadārahaṃ hidanti tesaṃyeva hi taṃ arahaṃ anucchavikaṃ. Kanakattacūpamāti kanakūpamā tacā. Uṭṭhāyāti ayyo mālāgandhavilepanādipaṭivirato pupphaṃ na piḷandhissati, ekasmiṃ padese chaḍḍessati, etha taṃ yācitvā pupphaṃ piḷandhissāmāti hatthe pasāretvā yācamānā ekappahāreneva uṭṭhahitvā. Pamadādhipāti pamadānaṃ uttamā. Muninti isiṃ.

此处，“山中最胜”(girivare)是前者的同义词。“为天神所护持”(Devavarābhipālitā)，即由帝释所守护。“遍行一切世界”(Sabbalokagū)，即于天界及人界中皆能自在游行。“取最胜树枝”(Dumavarasākhamādiyā)，因生于树枝而得名“最胜枝花”，即取其花。“恭敬”(Sakkataṃ)，即受到恭敬礼遇。“诸天中最胜”(Amaravarehi)，这是指帝释而言。“除诸天外”(Aññatra devehi)，即除去诸天及具神通者，其他的人或夜叉(yakkha)等都不能得到。“彼实应得”(Tadārahaṃ hidaṃ)，即此物确实适合他们。“肤色如金”(Kanakattacūpamā)，是指像金子一般的皮肤。“起立”(Uṭṭhāya)，（心想）“尊者已舍弃花鬘、涂香等，必定不会佩戴此花，或许会将其丢弃于某处，我们不如向他乞求此花来佩戴。”于是伸出手乞求，一时之间都一起站了起来。“女中之首”(Pamadādhipā)，是指女性中最殊胜的。“牟尼”(Muniṃ)，是指仙人。

Anuddiṭṭhanti ‘‘asukassa nāma dassāmī’’ti na uddiṭṭhaṃ. Sabbā gati te ijjhatūti sabbā te cittagati ijjhatu, patthitapatthitassa lābhī hohīti tassa thulimaṅgalaṃ vadanti. Yatheva vāsavoti yathā amhākaṃ pitā vāsavo icchiticchitaṃ deti, tatheva no tvampi hohīti. Tanti taṃ pupphaṃ. Abhisamekkhāti disvā. Saṃkalahanti nānāgāhaṃ kalahavaḍḍhanaṃ kathaṃ udīrayi. Imehīti imehi pupphehi nāma mayhaṃ attho natthi, paṭivirato ahaṃ [Pg.419] mālādhāraṇatoti dīpeti. Yāyeva vo seyyasīti yā tumhākaṃ antare jeṭṭhikā. Sā piḷandhathāti sā etaṃ piḷandhatūti attho.

“未指名”(Anuddiṭṭhaṃ)是指“我将给某人”但没有指明。“愿你一切趣向皆成就”(Sabbā gati te ijjhatu)意为“愿你一切心意都得到成就，愿你所求都能得到”，这是对他一般的祝愿。“正如帝释”(Yatheva vāsavo)意为“正如我们的父亲帝释天能随心所欲地给予，愿你也能像他一样”。“那”(Taṃ)是指那朵花。“谛观”(Abhisamekkhā)是指看见。“争执”(Saṃkalahaṃ)是指说出各种引发执着、增长争吵的话。“对于这些”(Imehi)表明“这些花于我无用，我是一个远离佩戴花鬘的人”。“你们当中谁最殊胜”(Yāyeva vo seyyasī)意为“你们当中最年长的人”。“愿她佩戴”(Sā piḷandhathā)意为“让她佩戴此花”。

Tā catassopi tassa vacanaṃ sutvā gāthamāhaṃsu –

她们四人听了他的话后，说了以下偈颂：

218.

218.

‘‘Tvaṃ nottamevābhisamekkha nārada, yassicchasi tassā anuppavecchasu;

Yassā hi no nārada tvaṃ padassasi, sāyeva no hehiti seṭṭhasammatā’’ti.

“那罗达(Nārada)，请你亲自审察我们中谁是最佳，然后随你的意愿赐予她吧；那罗达，你将它给予我们中的谁，谁就会被我们公认为最佳者。”

Tattha tvaṃ nottamevāti uttamamahāmuni tvameva no upadhārehi. Tāsaṃ vacanaṃ sutvā nārado tā ālapanto gāthamāha –

此处，“你亲自审察我们中谁是最佳”(tvaṃ no uttamevā)是指：最胜的大牟尼啊，请你亲自为我们裁决吧。听闻她们的话语后，那罗达便对她们说偈道——

219.

219.

‘‘Akallametaṃ vacanaṃ sugatte, ko brāhmaṇo saṃkalahaṃ udīraye;

Gantvāna bhūtādhipameva pucchatha, sace na jānātha idhuttamādhame’’nti.

“善形者，此言不当，何有婆罗门会挑起争端？你们去问众生之主吧，如果你们不知道此中谁优谁劣。”

Tassattho – bhadde sugatte, idaṃ tumhehi vuttaṃ vacanaṃ mama ayuttaṃ, evañhi sati mayā tumhesu ekaṃ seṭṭhaṃ, sesā hīnā karontena kalaho vaḍḍhito bhavissati, ko bāhitapāpo brāhmaṇo kalahaṃ udīraye vaḍḍheyya. Evarūpassa hi kalahavaḍḍhanaṃ nāma ayuttaṃ, tasmā ito gatvā attano pitaraṃ bhūtādhipaṃ sakkameva pucchatha, sace attano uttamaṃ adhamañca na jānāthāti.

其义为：贤善的善形者，你们对我说的这话，于我而言是不合适的。若如此，由我来判定你们之中一位为最上、其余为低劣，争论便会增长。何有已除恶之婆罗门会挑起或增长争论？增长如是争论实为不当。因此，你们应离开此处，去问你们的父亲，众生之主帝释天(Sakka)，如果你们自己不知道谁最优、谁低劣。

Tato satthā gāthamāha –

于是，导师说偈曰：

220.

220.

‘‘Tā nāradena paramappakopitā, udīritā vaṇṇamadena mattā;

Sakāse gantvāna sahassacakkhuno, pucchiṃsu bhūtādhipaṃ kā nu seyyasī’’ti.

“她们被那罗达(Nārada)激怒，为美貌骄慢所沉醉；听其言后诣千眼者处，问众生主宰谁更贤？”

Tattha [Pg.420] paramappakopitāti pupphaṃ adadantena ativiya kopitā tassa kupitā hutvā. Udīritāti ‘‘bhūtādhipameva pucchathā’’ti vuttā. Sahassacakkhunoti sakkassa santikaṃ gantvā. Kā nūti amhākaṃ antare katamā uttamāti pucchiṃsu.

此中，“极怒”者，谓因不予花而极为忿怒，对他生气。“听其言”者，谓被告知“应去问众生之主”。“千眼者”者，谓去到帝释天(Sakka)之处。“谁更贤”者，谓问“我等之中，谁为最上？”

Evaṃ pucchitvā ṭhitā –

如是问已而立：

221.

221.

‘‘Tā disvā āyattamanā purindado, iccabravī devavaro katañjalī;

Sabbāva vo hotha sugatte sādisī, koneva bhadde kalahaṃ udīrayī’’ti.

“施城者(Purindada)见彼等而心生关切，彼最胜天神合掌而言：‘善形者，愿汝等皆同等。贤善者，是谁挑起此纷争？’”

Tattha tā disvāti, bhikkhave, catassopi attano santikaṃ āgatā disvā. Āyattamanāti ussukkamanā byāvaṭacittā. Katañjalīti namassamānāhi devatāhi paggahitañjalī. Sādisīti sabbāva tumhe sādisiyo. Ko nevāti ko nu evaṃ. Kalahaṃ udīrayīti idaṃ nānāgāhaṃ viggahaṃ kathesi vaḍḍhesi.

此中，“见彼等”者，谓比丘们，（帝释天）见到此四女来到自己面前。“心生关切”者，谓心意热忱、心意专注。“合掌”者，谓（帝释天）为诸行礼之天女所合掌致敬。“同等”者，谓“汝等皆同等”。“是谁”者，谓“究竟是谁”。“挑起纷争”者，谓宣说、增长此执异见之争论。

Athassa tā kathayamānā gāthamāhaṃsu –

于是，她们向他讲述时，说了此偈：

222.

222.

‘‘Yo sabbalokaccarito mahāmuni, dhamme ṭhito nārado saccanikkamo;

So nobravi girivare gandhamādane, gantvāna bhūtādhipameva pucchatha;

Sace na jānātha idhuttamādhama’’nti.

“‘彼遍行一切世间之大牟尼，住于法之那罗达(Nārada)，真实精进者；彼于胜山香醉山(Gandhamādana)对我等言：“若不知此中之优劣，可往问众生之主。”’”

Tattha saccanikkamoti tathaparakkamo.

此中，“真实精进”(saccanikkamo)者，谓如实精进(tathaparakkamo)。

Taṃ sutvā sakko ‘‘imā catassopi mayhaṃ dhītarova, sacāhaṃ ‘etāsu ekā guṇasampannā uttamā’ti vakkhāmi, sesā kujjhissanti, na sakkā ayaṃ aḍḍo vinicchinituṃ, imā himavante kosiyatāpasassa santikaṃ pesesāmi, so etāsaṃ aḍḍaṃ vinicchinissatī’’ti cintetvā ‘‘ahaṃ tumhākaṃ aḍḍaṃ na vinicchinissāmi, himavante kosiyo nāma tāpaso atthi, tassāhaṃ attano sudhābhojanaṃ pesessāmi, so parassa adatvā na bhuñjati, dadanto [Pg.421] ca vicinitvā guṇavantānaṃ deti, yā tumhesu tassa hatthato bhattaṃ labhissati, sā uttamā bhavissatī’’ti ācikkhanto gāthamāha –

帝释天(Sakka)听后心想：“此四女皆我女儿，若我说‘她们之中有一位具足功德，最为殊胜’，其余诸女必会生气。此事端无法裁决。我当遣她们往雪山(Himavanta)之拘尸耶(Kosiya)苦行者处，彼将裁决此事。”思惟已，彼言：“我无法为汝等裁决此事。雪山有名为拘尸耶之苦行者，我将遣我之甘露食予彼。彼人不先施予他人则不食，布施时亦会审察而施予具德者。汝等之中，谁能从其手中获得食物，谁即为最胜者。”如是告知后，他说偈曰：

223.

223.

‘‘Asu brahāraññacaro mahāmuni, nādatvā bhattaṃ varagatte bhuñjati;

Viceyya dānāni dadāti kosiyo,Yassā hi so dassati sāva seyyasī’’ti.

“‘彼大林野行之大牟尼，妙形者，不先布施则不食。拘尸耶(Kosiya)审察而行布施，彼施予谁，谁即为最胜。’”

Tattha brahāraññadharoti mahāaraññavāsī.

此中，“大林野行者”(brahāraññacaro)者，谓住于大林野之人(mahāaraññavāsī)。

Iti so tāpasassa santikaṃ pesetvā mātaliṃ pakkosāpetvā tassa santikaṃ pesento anantaraṃ gāthamāha –

如是，彼（帝释天）遣彼等（四女）往苦行者处，复召摩多利(Mātali)，遣彼往苦行者处时，随即说偈曰：

224.

224.

‘‘Asū hi yo sammati dakkhiṇaṃ disaṃ, gaṅgāya tīre himavantapassani;

Sa kosiyo dullabhapānabhojano, tassa sudhaṃ pāpaya devasārathī’’ti.

“‘彼住于南方，恒河(Gaṅgā)岸边雪山(Himavanta)旁；彼拘尸耶(Kosiya)饮食难得，天神御者，将甘露送达于彼。’”

Tattha sammatīti vasati. Dakkhiṇanti himavantassa dakkhiṇāya disāya. Passanīti passe.

此中，“住”(sammati)者，谓居住(vasati)。“南方”(dakkhiṇaṃ)者，谓雪山(Himavanta)之南面。“旁”(passani)者，谓旁边(passe)。

Tato satthā āha –

于是，导师说：

225.

225.

‘‘Sa mātalī devavarena pesito, sahassayuttaṃ abhiruyha sandanaṃ;

Sukhippameva upagamma assamaṃ, adissamāno munino sudhaṃ adā’’ti.

“彼摩多利(Mātali)为最胜天神所遣，登上千马所驾之车；迅速抵达其净修处，以不现身形，将甘露予彼牟尼。”

Tattha adissamānoti, bhikkhave, so mātali devarājassa vacanaṃ sampaṭicchitvā taṃ assamaṃ gantvā adissamānakāyo hutvā tassa sudhaṃ adāsi, dadamāno ca rattiṃ padhānamanuyuñjitvā paccūsasamaye aggiṃ paricaritvā vibhātāya rattiyā udentaṃ sūriyaṃ namassamānassa ṭhitassa tassa hatthe sudhābhojanapātiṃ ṭhapesi.

此中，“不现身形”者，谓比丘们，彼摩多利(Mātali)领受天王之命，前往彼净修处，化为不现身形，将甘露予彼。给予之时，彼（苦行者）彻夜精勤，于黎明时分事火，待天既明，正当其站立礼敬初升之日时，（摩多利）便将盛满甘露之食钵置于其手中。

Kosiyo [Pg.422] taṃ gahetvā ṭhitakova gāthādvayamāha –

拘尸耶(Kosiya)接过后，站立着说了二偈：

226.

226.

‘‘Udaggihuttaṃ upatiṭṭhato hi me, pabhaṅkaraṃ lokatamonuduttamaṃ;

Sabbāni bhūtāni adhicca vāsavo;

Ko neva me pāṇisu kiṃ sudhodahi.

“‘我正事奉高举之火，及礼敬彼造光者、最上世间暗之驱除者；是超越一切有情之婆娑婆(Vāsava)耶？是谁，将何物，此甘露置于我手中？’

227.

227.

‘‘Saṅkhūpamaṃ setamatulyadassanaṃ, suciṃ sugandhaṃ piyarūpamabbhutaṃ;

Adiṭṭhapubbaṃ mama jātu cakkhubhi, kā devatā pāṇisu kiṃ sudhodahī’’ti.

“‘其色洁白如螺，其相无与伦比，清净、妙香、可爱、奇特；我目未曾得见，是何天神将此甘露置于我手中？’”

Tattha udaggihuttanti udakaaggihuttaṃ paricaritvā aggisālato nikkhamma paṇṇasāladvāre ṭhatvā pabhaṅkaraṃ lokatamonudaṃ uttamaṃ ādiccaṃ upatiṭṭhato mama sabbāni bhūtāni adhicca atikkamitvā vattamāno vāsavo nu kho evaṃ mama pāṇīsu kiṃ sudhaṃ kiṃ nāmetaṃ odahi. ‘‘Saṅkhūpama’’ntiādīhi ṭhitakova sudhaṃ vaṇṇeti.

此中，“高举之火”者，谓事奉水火(udakaaggihuttaṃ)后，从火堂出，立于叶茅屋门口，正礼敬彼造光者、驱除世间黑暗之最上日轮(ādicca)时，（心想：）“是超越一切有情而住之婆娑婆(Vāsava)将此何物、名为甘露者置于我手中耶？”彼以“如螺”等语，站立着赞叹此甘露。

Tato mātali āha –

于是，摩多利(Mātali)说：

228.

228.

‘‘Ahaṃ mahindena mahesi pesito, sudhābhihāsiṃ turito mahāmuni;

Jānāsi maṃ mātali devasārathi, bhuñjassu bhattuttama mābhivārayi.

“‘大仙，我为摩哂陀(Mahinda)所遣，迅速携此甘露而来。当知我乃天神御者摩多利(Mātali)。请享用此最上之食，切勿推辞。’

229.

229.

‘‘Bhuttā ca sā dvādasa hanti pāpake, khudaṃ pipāsaṃ aratiṃ daraklamaṃ;

Kodhūpanāhañca vivādapesuṇaṃ, sītuṇha tandiñca rasuttamaṃ ida’’nti.

“‘食此甘露，能除十二恶法：饥、渴、不乐、恐惧、疲惫；忿、恨、争论、两舌；寒、热以及昏沉。此乃最上之味。’”

Tattha sudhābhihāsinti imaṃ sudhābhojanaṃ tuyhaṃ abhihariṃ. Jānāsīti jānāhi maṃ tvaṃ, ahaṃ mātali nāma devasārathīti attho. Mābhivārayīti na bhuñjāmīti appaṭikkhipitvā bhuñja mā papañca kari. Pāpaketi ayañhi [Pg.423] sudhā bhuttā dvādasa pāpadhamme hanati. Khudanti paṭhamaṃ tāva chātabhāvaṃ hanati, dutiyaṃ pānīyapipāsaṃ, tatiyaṃ ukkaṇṭhitaṃ, catutthaṃ kāyadarathaṃ, pañcamaṃ kilantabhāvaṃ, chaṭṭhaṃ kodhaṃ, sattamaṃ upanāhaṃ, aṭṭhamaṃ vivādaṃ, navamaṃ pesuṇaṃ, dasamaṃ sītaṃ, ekādasamaṃ uṇhaṃ, dvādasamaṃ tandiṃ ālasiyabhāvaṃ, idaṃ rasuttamaṃ uttamarasaṃ sudhābhojanaṃ ime dvādasa pāpadhamme hanati.

此中，“携甘露而来”(sudhābhihāsiṃ)者，谓“我为你带来此甘露食”。“当知”(Jānāsi)者，义谓“你当知我，我名摩多利(Mātali)，乃天神御者”。“切勿推辞”(Mābhivārayi)者，谓“不要说‘我不食’而拒绝，当食之，莫作戏论”。“恶法”(pāpake)者，谓此甘露食后，能除十二恶法。“饥”者，首除饥饿；二除口渴；三除烦闷；四除身恼；五除疲惫；六除忿；七除恨；八除诤论；九除两舌；十除寒；十一除热；十二除昏沉懒惰。此最上之味、甘露美食，能除此十二恶法。

Taṃ sutvā kosiyo attano vatasamādānaṃ āvikaronto –

拘尸耶(Kosiya)听后，显明自己所受持之誓愿：

230.

230.

‘‘Na kappatī mātali mayha bhuñjituṃ, pubbe adatvā iti me vatuttamaṃ;

Na cāpi ekāsnamariyapūjitaṃ, asaṃvibhāgī ca sukhaṃ na vindatī’’ti. –

“‘摩多利(Mātali)，未先布施而食，于我为不宜，此我最上誓；独食非圣者所赞，不与人分食者不得安乐。’”

Gāthaṃ vatvā, ‘‘bhante, tumhehi parassa adatvā bhojane kaṃ dosaṃ disvā idaṃ vataṃ samādinna’’nti mātalinā puṭṭho āha –

说偈已，摩多利(Mātali)问曰：“尊者，您见不施予他人而食有何过患，而受持此誓愿？”（拘尸耶）答曰：

231.

231.

‘‘Thīghātakā ye cime pāradārikā, mittadduno ye ca sapanti subbate;

Sabbe ca te maccharipañcamādhamā, tasmā adatvā udakampi nāsniye.

“‘杀女者、行邪淫者、背叛朋友者、以及咒骂善持戒者；彼等皆为下劣之人，悭吝者为第五。是故，未施予前，虽水亦不应饮。’

232.

232.

‘‘Sohitthiyā vā purisassa vā pana, dassāmi dānaṃ vidusampavaṇṇitaṃ;

Saddhā vadaññū idha vītamaccharā, bhavanti hete sucisaccasammatā’’ti.

我将布施，无论男女，此乃智者所赞之布施；于此世间，具信、慷慨、离悭吝者，彼等乃清净、真实、受赞者。

Tattha pubbeti paṭhamaṃ adatvā, atha vā iti me pubbe vatuttamaṃ idaṃ pubbeva mayā vataṃ samādinnanti dasseti. Na cāpi ekāsnamariyapūjitanti ekakassa asanaṃ na ariyehi buddhādīhi pūjitaṃ. Sukhanti dibbamānusikaṃ sukhaṃ na labhati. Thīghātakāti itthighātakā. Ye cimeti ye ca ime. Sapantīti akkosanti. Subbateti dhammikasamaṇabrāhmaṇe. Maccharipañcamāti maccharī pañcamo etesanti maccharipañcamā. Adhamāti ime pañca adhamā nāma. Tasmāti yasmā ahaṃ pañcamaadhamabhāvabhayena adatvā udakampi nāsniye na [Pg.424] paribhuñjissāmīti imaṃ vataṃ samādiyiṃ. Sohitthiyā vāti so ahaṃ itthiyā vā. Vidusampavaṇṇitanti vidūhi paṇḍitehi buddhādīhi vaṇṇitaṃ. Sucisaccasammatāti ete okappaniyasaddhāya samannāgatā vadaññū vītamaccharā purisā sucī ceva uttamasammatā ca hontīti attho.

此处，“最初”（pubbe）是指未布施之前，或者说，这是为了表明“此乃我过去所立的最上誓愿，此誓我早已受持”。“非独座为圣者所赞”（na cāpi ekāsnamariyapūjitaṃ）是指独自的饮食不被佛陀等圣者所赞叹。“乐”（sukhaṃ）是指无法获得天界与人间的快乐。“杀女者”（Thīghātakā）是指杀害妇女的人。“此等”（Ye cime）是指这些。“咒骂”（Sapantīti）是指辱骂。“善行者”（Subbateti）是指如法的沙门、婆罗门。“悭吝为五”（Maccharipañcamāti）是指悭吝是他们之中的第五个。“下劣”（Adhamāti）是指这五种被称为下劣。“是故”（Tasmāti）是因为我害怕成为第五种下劣之人，因此受持此誓愿：“若不先布施，我连水也不饮用”。“我于彼女”（Sohitthiyā vā）是指我（布施）给女人或男人。“智者所赞”（Vidusampavaṇṇitanti）是指被有智慧的人，例如佛陀等所赞叹。“清净真实公认”（Sucisaccasammatāti）是指这些拥有坚定信心、乐于布施、没有悭吝的人，是清净的，并且被认为是最好的，此即其义。

Taṃ sutvā mātali dissamānakāyena aṭṭhāsi. Tasmiṃ khaṇe tā catasso devakaññāyo catuddisaṃ aṭṭhaṃsu, sirī pācīnadisāya aṭṭhāsi, āsā dakkhiṇadisāya, saddhā pacchimadisāya, hirī uttaradisāya. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

听了这话，摩多梨(Mātali)以可见身形站立。就在那时，四位天女(devakaññāyo)在四方站立：尸利(Sirī)站在东方，希望(Āsā)站在南方，信(Saddhā)站在西方，惭(Hirī)站在北方。世尊(Satthā)阐明此义，说道：

233.

233.

‘‘Ato matā devavarena pesitā, kaññā catasso kanakattacūpamā;

Āsā ca saddhā ca sirī tato hirī, taṃ assamaṃ āgamu yattha kosiyo.

“奉天主之命而来，四位天女肤色如金；希望、信、尸利以及惭，彼等来到憍尸迦所在之林庵。”

234.

234.

‘‘Tā disvā sabbo paramappamodito, subhena vaṇṇena sikhārivaggino;

Kaññā catasso caturo catuddisā, iccabravī mātalino ca sammukhā.

见到彼等，（憍尸迦）极度欢喜，容色美好，如火焰般炽盛；四位聪慧的天女，分立四方，在摩多梨面前，（憍尸迦）如此说道：

235.

235.

‘‘Purimaṃ disaṃ kā tvaṃ pabhāsi devate, alaṅkatā tāravarāva osadhī;

Pucchāmi taṃ kañcanavelliviggahe, ācikkha me tvaṃ katamāsi devatā.

“于东方放光者，天女，汝为谁？汝身庄严，如众星中最胜之药草星。我问汝，金藤般身躯者，请告我，汝是何天女？”

236.

236.

‘‘Sirāha devī manujehi pūjitā, apāpasattūpanisevinī sadā;

Sudhāvivādena tavantimāgatā, taṃ maṃ sudhāya varapañña bhājaya.

“我是尸利天女，受人敬仰，常与无恶众生为伴。为甘露之故，我来到你面前，具大慧者，请分我甘露。”

237.

237.

‘‘Yassāhamicchāmi sudhaṃ mahāmuni, so sabbakāmehi naro pamodati;

Sirīti maṃ jānahi jūhatuttama, taṃ maṃ sudhāya varapañña bhājayā’’ti.

“大牟尼，我所青睐之人，彼人将得一切所欲之乐。汝当知我乃尸利，祭祀第一者，具大慧者，请分我甘露。”

Tattha [Pg.425] atoti tato. Matāti anumatā, atha devavarena anumatā ceva pesitā cāti attho. Sabbo paramappamoditoti anavaseso hutvā atipamodito. ‘‘Sāma’’ntipi pāṭho, tā devatā sāmaṃ disvāti attho. Caturoti caturā. Ayameva vā pāṭho, cāturiyena samannāgatāti attho. Tāravarāti tārakānaṃ varā. Kañcanavelliviggaheti kañcanarūpasadisasarīre. Sirāhāti sirī ahaṃ. Tavantimāgatāti tava santikaṃ āgatā. Bhājayāti yathā maṃ sudhā bhajati, tathā karohi, sudhaṃ me dehīti attho. Jānahīti jāna. Jūhatuttamāti aggiṃ juhantānaṃ uttama.

此处，“从”（ato）即“因此”（tato）。“受命”（Matā）即“被允许”（anumatā），其义为“既被天主允许，又被派遣而来”。“全然极喜”（Sabbo paramappamodito）即毫无保留地、极度欢喜。“亲自”（Sāmaṃ）亦是另一种读法，其义为“（他）亲自看见那些天女”。“聪慧”（Caturo）即“caturā”。或者此读法的意思是“具足聪慧”。“众星之最”（Tāravarā）即“星中之最”。“金藤般身躯者”（Kañcanavelliviggahe）即“身如金像者”。“我是尸利”（Sirāhā）即“我是尸利”。“来到你面前”（Tavantimāgatā）即“来到你跟前”。“请分与”（Bhājayā）意思是“请让我分享甘露”，也就是“请把甘露给我”的意思。“当知”（Jānahi）即“知晓”。“祭祀第一者”（Jūhatuttama）即“祭火者中之最上者”。

Taṃ sutvā kosiyo āha –

憍尸迦听后说道：

238.

238.

‘‘Sippena vijjācaraṇena buddhiyā, narā upetā paguṇā sakammunā;

Tayā vihīnā na labhanti kiñcanaṃ, tayidaṃ na sādhu yadidaṃ tayā kataṃ.

“人具技艺、明行、智慧，精勤于己业；若无汝，则一无所得。汝所行此，实为不善。”

239.

239.

‘‘Passāmi posaṃ alasaṃ mahagghasaṃ, sudukkulīnampi arūpimaṃ naraṃ;

Tayānugutto siri jātimāmapi, peseti dāsaṃ viya bhogavā sukhī.

“我见懒惰、贪食之人，即使出身卑贱、形貌丑陋；尸利，若受汝庇佑，则富乐如意，役使出身高贵者如奴仆。”

240.

240.

‘‘Taṃ taṃ asaccaṃ avibhajjaseviniṃ, jānāmi mūḷhaṃ vidurānupātiniṃ;

Na tādisī arahati āsanūdakaṃ, kuto sudhā gaccha na mayha ruccasī’’ti.

“我知汝虚伪，亲近不加分辨，愚痴，追随智者反害之。如此之辈不配得座席与水，何来甘露？去吧，我不喜汝。”

Tattha sippenāti hatthiassarathadhanusippādinā. Vijjācaraṇenāti vedattayasaṅkhātāya vijjāya ceva sīlena ca. Paguṇā sakammunāti attano purisakārena padhānaguṇasamannāgatā. Kiñcananti kiñci appamattakampi yasaṃ vā sukhaṃ vā na labhanti. Yadidanti yaṃ etaṃ issariyatthāya sippāni [Pg.426] uggaṇhitvā carantānaṃ tayā vekallaṃ kataṃ, taṃ te na sādhu. Arūpimanti virūpaṃ. Tayānuguttoti tayā anurakkhito. Jātimāmapīti jātisampannampi sippavijjācaraṇabuddhikammehi sampannampi. Pesetīti pesanakārakaṃ karoti. Taṃ tanti tasmā taṃ. Asaccanti sabhāvasaṅkhāte sacce avattanatāya asaccaṃ uttamabhāvarahitaṃ. Avibhajjasevininti avibhajitvā yuttāyuttaṃ ajānitvā sippādisampannepi itarepi sevamānaṃ. Vidurānupātininti paṇḍitānupātiniṃ paṇḍite pātetvā pothetvā viheṭhetvā caramānaṃ. Kuto sudhāti tādisāya nigguṇāya kuto sudhābhojanaṃ, na me ruccasi, gaccha mā idha tiṭṭhāti.

此处，“技艺”（sippena）指的是驯象、骑马、驾车、射箭等技艺。“明行”（Vijjācaraṇena）指的是以三吠陀为代表的明以及行。“精勤于己业”（Paguṇā sakkammunā）是指依靠自己的努力，具备主要品质的人。“任何”（Kiñcanaṃ）意指即使是最微小的名声或快乐也无法获得。“此”（Yadidaṃ）是指“那些为权势而学习技艺、四处奔走之人，你使他们有缺憾，你这样做是不善的”。“无形貌”（Arūpimaṃ）是指丑陋。“受汝庇佑”（Tayānugutto）是指被你守护。“即使出身高贵者”（Jātimāmapi）是指即使出身高贵，且具备技艺、明行、智慧与行业的人。“役使”（Pesetīti）是指使其成为仆役。“彼汝”（Taṃ taṃ）是指因此，你。“虚伪”（Asaccaṃ）是指因不存在于名为“自性”的真实中而虚伪，缺乏崇高状态。“亲近不加分辨”（Avibhajjasevininti）是指不加分辨，不知对错，对有技艺者和其他人都亲近。“追随智者反害之”（Vidurānupātiniṃ）是指追随智者，却使其堕落、受挫、受害。“何来甘露”（Kuto sudhā）是指对于这样无德之人，哪来的甘露之食？我不喜欢你，走吧，不要留在这里。

Sā tena paṭikkhittā tatthevantaradhāyi. Tato so āsāya saddhiṃ sallapanto āha –

她被他拒绝后，就在那里消失了。之后，他与希望交谈道：

241.

241.

‘‘Kā sukkadāṭhā paṭimukkakuṇḍalā, cittaṅgadā kambuvimaṭṭhadhārinī;

Osittavaṇṇaṃ paridayha sobhasi, kusaggirattaṃ apiḷayha mañjariṃ.

“汝皓齿，佩戴耳环，臂钏精美，佩戴光滑的螺饰，身着如水流般光泽的衣裳，光彩照人，耳戴如拘舍草尖般红色的花束。”

242.

242.

‘‘Migīva bhantā saracāpadhārinā, virādhitā mandamiva udikkhasi;

Ko te dutīyo ida mandalocane, na bhāyasi ekikā kānane vane’’ti.

“汝如被持弓箭者惊扰的母鹿，躲过一击后，迟缓地四处张望；汝明眸者，谁是汝伴侣？汝独身于林中，岂不畏惧？”

Tattha cittaṅgadāti citrehi aṅgadehi samannāgatā. Kambuvimaṭṭhadhārinīti karaṇapariniṭṭhitena vimaṭṭhasuvaṇṇālaṅkāradhārinī. Osittavaṇṇanti avasittaudakadhāravaṇṇaṃ dibbadukūlaṃ. Paridayhāti nivāsetvā ceva pārupitvā ca. Kusaggirattanti kusatiṇaggisikhāvaṇṇaṃ. Apiḷayha mañjarinti sapallavaṃ asokakaṇṇikaṃ kaṇṇe piḷandhitvāti vuttaṃ hoti. Saracāpadhārināti luddena. Virādhitāti viraddhapahārā. Mandamivāti yathā sā migī bhītā vanantare ṭhatvā taṃ mandaṃ mandaṃ oloketi, evaṃ olokesi.

此处，“臂钏精美”（cittaṅgadā）是指佩戴着各种精美的臂钏。“佩戴光滑的螺饰”（Kambuvimaṭṭhadhārinī）是指佩戴着手工制成的光滑金色饰品。“如水流般光泽”（Osittavaṇṇaṃ）是指如倾注的水流般颜色的天界细布。“身着”（Paridayhā）是指穿着和披盖。“如拘舍草尖般红”（Kusaggirattaṃ）是指像拘舍草尖火焰般的颜色。“佩戴花束”（Apiḷayha mañjariṃ）是指将带着嫩芽的无忧树花饰别在耳朵上。“持弓箭者”（Saracāpadhārinā）是指猎人。“躲过一击”（Virādhitā）是指攻击落空。“迟缓地”（Mandamiva）是指像那只受惊的母鹿站在森林中，缓慢地四处张望，你也如此张望。

Tato [Pg.427] āsā āha –

于是希望说道：

243.

243.

‘‘Na me dutīyo idha matthi kosiya, masakkasārappabhavamhi devatā;

Āsā sudhāsāya tavantimāgatā, taṃ maṃ sudhāya varapañña bhājayā’’ti.

“憍尸迦，我在此无伴侣，我是生于玛萨咖沙罗的天女；我名希望，为甘露故，来到你面前，具大慧者，请分我甘露。”

Tattha masakkasārappabhavāti tāvatiṃsabhavane sambhavā.

此处，“生于玛萨咖沙罗”（masakkasārappabhavā）是指在三十三天界出生。

Taṃ sutvā kosiyo ‘‘tvaṃ kira yo te ruccati, tassa āsāphalanipphādanena āsaṃ desi, yo te na ruccati, tassa na desi, natthi tayā samā patthitatthavināsikā’’ti dīpento āha –

憍尸迦听后，阐明道：“据说你对所喜之人，便使其愿望实现而给予希望；对不喜之人，则不给予。没有谁像你一样是愿望的破坏者。”他说道：

244.

244.

‘‘Āsāya yanti vāṇijā dhanesino, nāvaṃ samāruyha parenti aṇṇave;

Te tattha sīdanti athopi ekadā, jīnādhanā enti vinaṭṭhapābhatā.

“商人为求财，怀希望而乘船驶入大海；彼等或沉没于彼处，或有时资财耗尽，旅资全失而归。”

245.

245.

‘‘Āsāya khettāni kasanti kassakā, vapanti bījāni karontupāyaso;

Ītīnipātena avuṭṭhitāya vā, na kiñci vindanti tato phalāgamaṃ.

“农夫怀希望而耕田，播撒种子，尽力而为；若遇灾害或不雨，则一无所获，不得果实。”

246.

246.

‘‘Athattakārāni karonti bhattusu, āsaṃ purakkhatvā narā sukhesino;

Te bhatturatthā atigāḷhitā puna, disā panassanti aladdha kiñcanaṃ.

“希求安乐之人，为主人竭力效劳，心怀希望；彼等为主人之利，却遭极度压迫，一无所得，四散逃亡。

247.

247.

‘‘Hitvāna dhaññañca dhanañca ñātake, āsāya saggādhimanā sukhesino;

Tapanti lūkhampi tapaṃ cirantaraṃ, kumaggamāruyha parenti duggatiṃ.

“舍弃谷粮、财宝与亲眷，心怀生天之望而求安乐；他们长久地行持粗劣的苦行，却误入歧途，终至恶趣。

248.

248.

‘‘Āsā [Pg.428] visaṃvādikasammatā ime, āse sudhāsaṃ vinayassu attani;

Na tādisī arahati āsanūdakaṃ, kuto sudhā gaccha na mayha ruccasī’’ti.

“希望啊，你被认为是骗人的，你当从自身除去对甘露的希求；你这样的人不配得到座席和水，何况甘露？去吧，我不喜欢你！”

Tattha parentīti pakkhandanti. Jīnādhanāti jīnadhanā. Iti tava vasena eke sampajjanti eke vipajjanti, natthi tayā sadisā pāpadhammāti vadati. Karontupāyasoti taṃ taṃ kiccaṃ upāyena karonti. Ītīnipātenāti visamavātamūsikasalabhasukapāṇakasetaṭṭhikarogādīnaṃ sassupaddavānaṃ aññataranipātena vā. Tatoti tato sassato te kiñci phalaṃ na vindanti, tesampi āsacchedanakammaṃ tvameva karosīti vadati. Athattakārānīti yuddhabhūmīsu purisakāre. Āsaṃ purakkhatvāti issariyāsaṃ purato katvā. Bhatturatthāti sāmino atthāya. Atigāḷitāti paccatthikehi atipīḷitā viluttasāpateyyā ddhastasenavāhanā hutvā. Panassantīti palāyanti. Aladdha kiñcananti kiñci issariyaṃ alabhitvā. Iti etesampi issariyālābhaṃ tvameva karosīti vadati. Saggādhimanāti saggaṃ adhigantumanā. Lūkhanti nirojaṃ pañcatapādikaṃ kāyakilamathaṃ. Cirantaranti cirakālaṃ. Āsā visaṃvādikasammatā imeti evaṃ ime sattā saggāsāya duggatiṃ gacchanti, tasmā tvaṃ āsā nāma visaṃvādikasammatā visaṃvādikāti saṅkhaṃ gatā. Āseti taṃ ālapati.

其中，“parenti”是“奔赴”的意思。“Jīnādhanā”是“资财耗尽”。他说道：“如此，因你之故，一些人成功，一些人失败，没有比你更邪恶的了。”“Karontupāyaso”是“他们以方便完成那项项任务”。“Ītīnipātena”是“因反常的风、老鼠、蝗虫、鹦鹉和害虫、白骨病等庄稼灾害之一的降临”。“Tato”是“因此他们从那庄稼中得不到任何果报”，他说道：“他们希望的断绝也是你造成的。”“Athattakārāni”是“在战场上的勇猛行为”。“Āsaṃ purakkhatvā”是“将对权力的希望置于前方”。“Bhatturatthā”是“为了主人的利益”。“Atigāḷitā”是“被敌人极度压迫，财产被掠夺，军队和车乘被摧毁之后”。“Panassanti”是“逃离”。“Aladdha kiñcanaṃ”是“没有获得任何权力”。他说道：“因此，他们得不到权力也是你造成的。”“Saggādhimanā”是“心想获得天界”。“Lūkhaṃ”是“粗涩的”，即无滋味的、以五火炙身为首的身体苦行。“Cirantaraṃ”是“长时间”。“Āsā visaṃvādikasammatā ime”是“如此，这些众生因希望生天而趣向恶趣，因此，你‘希望’被认为是骗人的，被算作是骗人的”。“Āse”是“称呼她”。

Sāpi tena paṭikkhittā antaradhāyi. Tato saddhāya saddhiṃ sallapanto gāthamāha –

她也被他拒绝，随即消失了。然后，他与信心(Saddhā)交谈时说了这首偈颂——

249.

249.

‘‘Daddallamānā yasasā yasassinī, jighaññanāmavhayanaṃ disaṃ pati;

Pucchāmi taṃ kañcanavelliviggahe, ācikkha me tvaṃ katamāsi devate’’ti.

“光华炽盛，名声显赫，你朝向那名为‘最末’(jighañña)的方向；身如金藤者，我问你，请告诉我，你是哪位天女？”

Tattha daddallamānāti jalamānā. Jighaññanāmavhayananti aparāti ca pacchimāti ca evaṃ jighaññena lāmakena nāmena vuccamānaṃ disaṃ pati daddallamānā tiṭṭhasi.

其中，“daddallamānā”是“燃烧”的意思。“Jighaññanāmavhayanaṃ”是说：你朝着那被称为“最末”(jighañña)这个低劣名字的方向，也就是“后方”和“西方”，闪耀地站着。

Tato [Pg.429] sā gāthamāha –

于是她说了一首偈颂——

250.

250.

‘‘Saddhāha devī manujehi pūjitā, apāpasattūpanisevinī sadā;

Sudhāvivādena tavanti māgatā, taṃ maṃ sudhāya varapañña bhājayā’’ti.

“我是信(Saddhā)天女，受众人敬奉，恒常亲近无恶众生；我因甘露之争来到你这里，具胜慧者，请让我分享甘露。”

Tattha saddhāti yassa kassaci vacanapattiyāyanā sāvajjāpi hoti anavajjāpi. Pūjitāti anavajjakoṭṭhāsavasena pūjitā. Apāpasattūpanisevinīti anavajjasaddhāya ca ekantapattiyāyanusabhāvāra paresupi pattiyāyanavidahanasamatthāya devatāyetaṃ nāmaṃ.

其中，“信(saddhā)”是对任何言语的信赖，它可能是有过的，也可能是无过的。“受敬奉(pūjitā)”是说因其无过的部分而受敬奉。“亲近无恶众生者(Apāpasattūpanisevinī)”，这是那位天女的名字，她具有无过的信，其自性是完全可信的，并且有能力在他人心中也建立起信任。

Athaṃ naṃ kosiyo ‘‘ime sattā yassa kassaci vacanaṃ saddahitvā taṃ taṃ karontā kattabbato akattabbameva bahutaraṃ karonti, taṃ sabbaṃ tayā kāritaṃ nāma hotī’’ti vatvā evamāha –

于是，拘尸迦(Kosiyo)对她说道：“这些众生相信了任何人的话，比起该做的事，他们更多地做了不该做的事，那一切都可说是你造成的啊。”说完后，他又如此说道——

251.

251.

‘‘Dānaṃ damaṃ cāgamathopi saṃyamaṃ, ādāya saddhāya karonti hekadā;

Theyyaṃ musā kūṭamathopi pesuṇaṃ, karonti heke puna viccutā tayā.

“布施、调伏、舍离与自制，有时他们因信(saddhā)而受持行之；偷盗、妄语、欺诈与离间，另一些人则因你而偏离正道，也造作此等恶业。

252.

252.

‘‘Bhariyāsu poso sadisīsu pekkhavā, sīlūpapannāsu patibbatāsupi;

Vinetvāna chandaṃ kulitthirāsupi, karoti saddhaṃ puna kumbhadāsiyā.

“一个男人，对他那些门当户对、具足戒行、忠贞不渝的妻子们尚有欲望；即使对良家妇女也能调伏欲念，却又转而信任一个陶工婢女(kumbhadāsī)。

253.

253.

‘‘Tvameva saddhe paradārasevinī, pāpaṃ karosi kusalampi riñcasi;

Na tādisī arahati āsanūdakaṃ, kuto sudhā gaccha na mayha ruccasī’’ti.

“信(Saddhā)啊！正是你，这与他人之妻有染者，你造作恶业，舍弃善法；你这样的人不配得到座席和水，何况甘露？去吧，我不喜欢你！”

Tattha dānanti dasavatthukaṃ puññacetanaṃ. Damanti indriyadamanaṃ. Cāganti deyyadhammapariccāgaṃ. Saṃyamanti sīlaṃ. Ādāya saddhāyāti ‘‘etāni dānādīni mahānisaṃsāni kattabbānī’’ti vadataṃ vacanaṃ saddhāya ādiyitvāpi [Pg.430] karonti ekadā. Kūṭanti tulākūṭādikaṃ vā gāmakūṭādikaṃ kammaṃ vā. Karonti heketi eke manussā evarūpesu nāma kālesu imesañca atthāya theyyādīni kattabbānīti kesañci vacanaṃ saddahitvā etānipi karonti. Puna viccutā tayāti puna tayā visuttā sāvajjadukkhavipākānetāni na kattabbānīti vadataṃ vacanaṃ apattiyāyitvāpi karonti. Iti tava vasena sāvajjampi anavajjampi kareyyāsi vadati.

其中，“布施(dāna)”是十事福业的善思。“调伏(dama)”是调伏诸根。“舍离(cāga)”是舍弃所施之物。“自制(saṃyama)”是戒。“因信而受持(Ādāya saddhāyā)”是说：有时他们也因相信“此等布施等事有大果报，应当行之”等言说而行之。“欺诈(kūṭa)”是指用秤欺诈或村庄欺诈等行为。“另一些人则造作(Karonti heke)”是说：一些人相信某些人所说“在某种时候，为了某些利益，偷盗等事是应该做的”，于是也造作此等恶业。“又因你而偏离(Puna viccutā tayā)”是说：他们又因你而偏离，不信“此等行为有过患，有苦果，不应行之”等言说，仍然行之。他说道：“如此，因你之故，人们既会做有过失的事，也会做无过失的事。”

Sadisīsūti jātigottasīlādīhi sadisīsu. Pekkhavāti pekkhā vuccati taṇhā, sataṇhoti attho. Chandanti chandarāgaṃ. Karoti saddhanti kumbhadāsiyāpi vacane saddhaṃ karoti, tassā ‘‘ahaṃ tumhākaṃ idaṃ nāma upakāraṃ karissāmī’’ti vadantiyā pattiyāyitvā kulitthiyopi chaḍḍetvā tameva paṭisevati, asukā nāma tumhesu paṭibaddhacittāti kumbhadāsiyāpi vacane saddhaṃ katvāva paradāraṃ sevati. Tvameva saddhe paradārasevinīti yasmā taṃ taṃ pattiyāyitvā tava vasena paradāraṃ sevanti pāpaṃ karonti kusalaṃ jahanti, tasmā tvameva paradārasevinī tvaṃ pāpāni karosi, kusalampi riñcasi, natthi tayā samā lokavināsikā pāpadhammā, gaccha na me ruccasīti.

“门当户对者(Sadisīsu)”是指在种姓、氏族、戒行等方面相称。“有欲望者(Pekkhavā)”，“欲望(pekkhā)”被称为渴爱，意思是“有渴爱”。“欲念(Chandaṃ)”是指欲贪。“产生信任(Karoti saddhaṃ)”是说，他也信任陶工婢女的话，相信她说“我将为你做某某帮助”，于是抛弃良家妇女而与她交往；或者，相信了陶工婢女所说“某某女子对你倾心”的话，而去亲近他人之妻。“正是你，信啊，这与他人之妻有染者(Tvameva saddhe paradārasevinī)”是说：因为他们相信了这、相信了那，因你之故，而去亲近他人之妻，造作恶业，舍弃善法，所以你就是那与他人之妻有染者，你造作恶业，也舍弃善法。没有像你这样毁灭世间的恶法了。去吧，我不喜欢你！

Sā tattheva antaradhāyi. Kosiyopi uttarato ṭhitāya hiriyā saddhiṃ sallapanto gāthādvayamāha –

她就在那里消失了。拘尸迦(Kosiyo)与站在北方的惭(Hirī)天女交谈，说了两首偈颂——

254.

254.

‘‘Jighaññarattiṃ aruṇasmimūhate, yā dissati uttamarūpavaṇṇinī;

Tathūpamā maṃ paṭibhāsi devate, ācikkha me tvaṃ katamāsi accharā.

“在后夜，黎明升起之时，所见那具足绝妙形色者；天女啊，你亦如是显现于我前，请告诉我，你是哪位天女(accharā)？”

255.

255.

‘‘Kāḷā nidāgheriva aggijāriva, anileritā lohitapattamālinī;

Kā tiṭṭhasi mandamigāvalokayaṃ, bhāsesamānāva giraṃ na muñcasī’’ti.

“如盛夏之黑藤，如炽燃之火焰，红叶为鬘，随风摇曳；你为何伫立，眼波如柔鹿，似欲言说，却又无声？”

Tattha jighaññarattinti pacchimarattiṃ, rattipariyosāneti attho. Ūhateti aruṇe uggate. Yāti yā puratthimā disā rattasuvaṇṇatāya uppamarūpadharā [Pg.431] hutvā dissati. Kāḷā nidāgherivāti nidāghasamaye kāḷavalli viya. Aggijārivāti aggijālā iva, sāpi nijjhāmakhettesu taruṇauṭṭhitakāḷavalli viyāti attho. Lohitapattamālinīti lohitavaṇṇehi pattehi parivutā. Kā tiṭṭhasīti yathā sā taruṇakāḷavalli vāteritā vilāsamānā sobhamānā tiṭṭhati, evaṃ kā nāma tvaṃ tiṭṭhasi. Bhāsesamānāvāti mayā saddhiṃ bhāsitukāmā viya hosi, na ca giraṃ muñcasi.

其中，“后夜(jighaññarattiṃ)”是“后半夜”，意为“夜晚的尽头”。“升起时(ūhate)”是“黎明升起时”。“所见(Yā)”是指东方，因其红金色而呈现出绝妙的形色。“如盛夏之黑藤(Kāḷā nidāgheriva)”是“如热季的黑藤”。“如火焰(Aggijāriva)”是“如火焰”，也意为“如火烧过的田野里新长出的嫩黑藤”。“红叶为鬘(Lohitapattamālinī)”是“被红色的叶子围绕”。“你为何伫立(Kā tiṭṭhasi)”是说：“正如那被风吹动的嫩黑藤，姿态优美地伫立着，你又是谁，如此伫立？”“似欲言说(Bhāsesamānāvā)”是说：“你好像想与我说话，却不发出声音。”

Tato sā gāthamāha –

于是她说了一首偈颂——

256.

256.

‘‘Hirāha devī manujehi pūjitā, apāpasattūpanisevinī sadā;

Sudhāvivādena tavantimāgatā, sāhaṃ na sakkomi sudhampi yācituṃ;

Kopīnarūpā viya yācanitthiyā’’ti.

“我是惭(Hirī)天女，受众人敬奉，恒常亲近无恶众生；我因甘露之争来到你这里，但我无法开口祈求甘露，就如乞食女露出私处一般羞愧难当。”

Tattha hirāhanti hirī ahaṃ. Sudhampīti sā ahaṃ sudhābhojanaṃ taṃ yācitumpi na sakkomi. Kiṃkāraṇā? Kopīnarūpā viya yācanitthiyā, yasmā itthiyā yācanā nāma kopīnarūpā viya rahassaṅgavivaraṇasadisā hoti, nillajjā viya hotīti attho.

其中，“hirāhaṃ”即“hirī ahaṃ”（我是惭）。“sudhampi”（即使是甘露）是说：我甚至无法向你乞求那甘露。是何原因？因为乞求的女人就像是羞处，女人的乞求，就像揭露私处一般，如同无耻，此即其义。

Taṃ sutvā tāpaso dve gāthā abhāsi –

听了这话，苦行者说了两首偈颂——

257.

257.

‘‘Dhammena ñāyena sugatte lacchasi, eso hi dhammo na hi yācanā sudhā.

“妙体者，汝将以正法、以道理得之；此方为正道，甘露非由乞求而得。

Taṃ taṃ ayācantimahaṃ nimantaye, sudhāya yañcicchasi tampi dammi te.

正因你不乞求，我才邀请你；你所欲求的甘露，我也将给予你。

258.

258.

‘‘Sā tvaṃ mayā ajja sakamhi assame, nimantitā kañcanavelliviggahe;

Tuvañhi me sabbarasehi pūjiyā, taṃ pūjayitvāna sudhampi asniye’’ti.

金蔓身者，今日我邀你至我净修处；你当受我以一切美味供养，供养你后，我再享用甘露。”

Tattha dhammenāti sabhāvena. Ñāyenāti kāraṇena. Na hi yācanā sudhāti na hi yācanāya sudhā labbhati, teneva kāraṇena itarā tisso [Pg.432] nalabhiṃsu. Taṃ tanti tasmā taṃ. Yañcicchasīti na kevalaṃ nimantemiyeva, yañca sudhaṃ icchasi, tampi dammi te. Kañcanavelliviggaheti kañcanarāsisassirikasarīre. Pūjiyāti na kevalaṃ sudhāya, aññehipi sabbarasehi tvaṃ mayā pūjetabbayuttakāva. Asniyeti taṃ pūjetvā sace sudhāya avasesaṃ bhavissati, ahampi bhuñjissāmi.

其中，“dhammena”（以法）即自性。“ñāyena”（以理）即因缘。“na hi yācanā sudhā”（甘露非由乞求而得）是说，甘露不是通过乞求得到的，正因如此，其他三位（女神）未能得到。“taṃ taṃ”（彼彼）即“因此你”。“yañcicchasi”（你所欲求的）是说，我不仅邀请你，而且你所欲求的甘露，我也将给予你。“kañcanavelliviggahe”（金蔓身者）是说身如金聚，光辉庄严。“pūjiyā”（应受供养）是说，你不只应受甘露供养，亦应受我以其他一切美味供养。“asniye”（我亦将享用）是说，供养你之后，倘若甘露有剩余，我亦将食用。

Tato aparā abhisambuddhagāthā –

此后是另一首正自觉偈——

259.

259.

‘‘Sā kosiyenānumatā jutīmatā, addhā hiri rammaṃ pāvisi yassamaṃ;

Udakavantaṃ phalamariyapūjitaṃ, apāpasattūpanisevitaṃ sadā.

“彼惭（Hiri）为具光者憍尸迦（Kosiyena）所许，诚然进入彼悦意净修处；彼处有水、有果实，为圣者所敬，恒为无恶有情所亲近。

260.

260.

‘‘Rukkhaggahānā bahukettha pupphitā, ambā piyālā panasā ca kiṃsukā;

Sobhañjanā loddamathopi paddhakā, kekā ca bhaṅgā tilakā supupphitā.

“此处众多树丛繁花盛开：芒果（ambā）、毕亚拉（piyālā）、波罗蜜（panasā）与金苏迦（kiṃsukā）；辣木（sobhañjanā）、罗陀树（lodda）及波陀迦（paddhakā），鸡冠花树（kekā）、崩伽（bhaṅgā）与蒂拉迦（tilakā）亦皆盛开。

261.

261.

‘‘Sālā karerī bahukettha jambuyo, assatthanigrodhamadhukavetasā;

Uddālakā pāṭali sinduvārakā, manuññagandhā mucalindaketakā.

“此处众多娑罗（sālā）、迦哩哩（karerī）、阎浮（jambu）树，阿说他（assattha）、尼拘律（nigrodha）、摩度迦（madhuka）与苇草（vetasā）；乌达拉咖（uddālaka）、波吒厘（pāṭali）、信度瓦拉（sinduvārakā），以及芳香的目支邻陀（mucalinda）与计陀迦（ketakā）。

262.

262.

‘‘Hareṇukā veḷukā keṇu tindukā, sāmākanīvāramathopi cīnakā;

Mocā kadalī bahukettha sāliyo, pavīhayo ābhūjino ca taṇḍulā.

“诃利奴迦（hareṇukā）、苇竹（veḷukā）、计奴（keṇu）、丁巴鲁（tindukā）树，以及小米（sāmāka）、野稻（nīvāra）与支那迦（cīnakā）；此处亦多有木瓜（mocā）、香蕉（kadalī）、娑利稻（sāliyo），毗醯稻（pavīhayo）、桦树皮（ābhūjino）与稻谷（taṇḍulā）。

263.

263.

‘‘Tassevuttarapassena, jātā pokkharaṇī sivā;

Akakkasā apabbhārā, sādhu appaṭigandhikā.

“于其北侧，天成吉祥莲池；池水无垢，池岸平缓，清冽无臭。

264.

264.

‘‘Tattha macchā sanniratā, khemino bahubhojanā;

Siṅgū savaṅkā saṃkulā, satavaṅkā ca rohitā;

Āḷigaggarakākiṇṇā, pāṭhīnā kākamacchakā.

“彼处鱼群聚集，安稳而食丰；有信古（siṅgū）、萨文迦（savaṅkā）、僧拘罗（saṃkulā）、萨多文迦（satavaṅkā）与赤鱼（rohitā）；亦遍布阿利（āḷi）、伽伽罗（gaggara）、波ṭī那（pāṭhīna）与迦迦（kākamacchakā）鱼。

265.

265.

‘‘Tattha [Pg.433] pakkhī sanniratā, khemino bahubhojanā;

Haṃsā koñcā mayūrā ca, cakkavākā ca kukkuhā;

Kuṇālakā bahū citrā, sikhaṇḍī jīvajīvakā.

“彼处鸟群聚集，安稳而食丰；有天鹅（haṃsā）、白鹭（koñcā）、孔雀（mayūrā）、鸳鸯（cakkavākā）与野鸡（kukkuhā）；亦有众多多彩的杜鹃（kuṇālakā）、有冠鸟（sikhaṇḍī）与命命鸟（jīvajīvakā）。

266.

266.

‘‘Tattha pānāya māyanti, nānā migagaṇā bahū;

Sīhā byagghā varāhā ca, acchakokataracchayo.

“众多各色兽群，前来彼处饮水；有狮（sīhā）、虎（byagghā）、野猪（varāhā），亦有熊（accha）、狼（koka）与鬣狗（taraccha）。

267.

267.

‘‘Palāsādā gavajā ca, mahiṃsā rohitā rurū;

Eṇeyyā ca varāhā ca, gaṇino nīkasūkarā;

Kadalimigā bahukettha, biḷārā sasakaṇṇikā.

“有食叶兽（palāsādā）、野牛（gavajā）、水牛（mahiṃsā）、赤鹿（rohitā）与儒儒鹿（rurū）；亦有羚羊（eṇeyyā）、野猪（varāhā）、牛耳鹿（gaṇino）与尼迦猪（nīkasūkarā）；此处亦多有迦达利鹿（kadalimigā）、猫（biḷārā）与长耳鹿（sasakaṇṇikā）。

268.

268.

‘‘Chamāgirī pupphavicitrasanthatā, dijābhighuṭṭhā dijasaṅghasevitā’’ti.

“平岩遍布奇花异卉，鸟鸣声声悦耳，众鸟群集于此。”

Tattha jutīmatāti ānubhāvasampannena. Pāvisi yassamanti pāvisi assamaṃ, ya-kāro byañjanasandhikaro. Udakavantanti tesu tesu ṭhānesu udakasampannaṃ. Phalanti anekaphalasampannaṃ. Ariyapūjitanti nīvaraṇadosarahitehi jhānalābhīhi ariyehi pūjitaṃ pasatthaṃ. Rukkhaggahānāti pupphūpagaphalūpagarukkhagahanā. Sobhañjanāti siggurukkhā. Loddamathopi paddhakāti loddarukkhā ca padumarukkhā ca. Kekā ca bhaṅgāti evaṃnāmakā rukkhā eva. Karerīti karerirukkhā. Uddālakāti vātaghātakā. Mucalindaketakāti mucalindā ca pañcavidhaketakā ca. Hareṇukāti aparaṇṇajāti. Veḷukāti vaṃsabhedakā. Keṇūti araññamāsā. Tindukāti timbarurukkhā. Cīnakāti khuddakarājamāsā. Mocāti aṭṭhikakadaliyo. Sāliyoti nānappakārā jātassaraṃ upanissāya jātā sāliyo. Pavīhayoti nānappakārā vīhayo. Ābhūjinoti bhujapattā. Taṇḍulāti nikkuṇḍakathusāni sayaṃjātataṇḍulasīsāni.

其中，“jutīmatā”（具光者）即具威力者。“pāvisi yassamaṃ”即“pāvisi assamaṃ”（进入净修处），“ya”为辅音连音。“udakavantaṃ”（有水）即处处有水。“phalaṃ”（果实）即具多种果实。“ariyapūjitaṃ”（为圣者所敬）即为远离五盖之过、得禅定之圣者所尊敬赞叹。“rukkhaggahānā”（树丛）即花果繁茂之林。“sobhañjanā”即“siggu”树。“loddamathopi paddhakā”即“lodda”树与“paduma”树。“kekā ca bhaṅgā”即以此为名的树。“karerī”即“kareri”树。“uddālakā”即挡风树。“mucalindaketakā”即目支邻陀树与五种计陀迦树。“hareṇukā”为一种豆类。“veḷukā”为一种竹子。“keṇū”即野豆。“tindukā”即丁巴鲁树。“cīnakā”即小王豆。“mocā”即有籽的香蕉。“sāliyo”即依天然湖泽而生的各种娑利稻。“pavīhayo”即各种毗醯稻。“ābhūjino”即桦树皮。“taṇḍulā”即无糠无麸、自然长成的稻谷。

Tassevāti, bhikkhave, tasseva assamassa uttaradisābhāge. Pokkharaṇīti pañcavidhapadumasañchannā jātassarapokkharaṇī. Akakkasāti macchasippikasevālādikakkasarahitā. Apabbhārāti acchinnataṭā samatitthā. Appaṭigandhikāti apaṭikkūlagandhena udakena samannāgatā. Tatthāti tassā pokkharaṇiyā. Kheminoti abhayā. ‘‘Siṅgū’’tiādīni tesaṃ macchānaṃ [Pg.434] nāmāni. Kuṇālakāti kokilā. Citrāti citrapattā. Sikhaṇḍīti uṭṭhitasikhā morā, aññepi vā matthake jātasikhā pakkhino. Pānāya māyantīti pānāya āyanti. Palāsādāti khaggā. Gavajāti gavayā. Gaṇinoti gokaṇṇā. Kaṇṇikāti kaṇṇikamigā. Chamāgirīti bhūmisamapatthaṭā piṭṭhipāsāṇā. Pupphavicitrasanthatāti vicitrapupphasanthatā. Dijābhighuṭṭhāti madhurassarehi dijehi abhighuṭṭhā. Evarūpā tattha bhūmipabbatāti evaṃ bhagavā kosiyassa assamaṃ vaṇṇeti.

“tasseva”（于其）即，比丘们，于彼净修处的北面。“pokkharaṇī”（莲池）即遍布五种莲花的天然湖池。“akakkasā”（无垢）即无鱼、贝、苔等杂质。“apabbhārā”（岸缓）即岸堤未毁，渡口平坦。“appaṭigandhikā”（无臭）即池水无异味。“tattha”（彼处）即于彼莲池中。“khemino”（安稳）即无畏。“siṅgū”等是那些鱼的名称。“kuṇālakā”即杜鹃。“citrā”即彩羽鸟。“sikhaṇḍī”即竖起顶冠的孔雀，或其他头顶有冠的鸟。“pānāya māyanti”即为饮水而来。“palāsādā”即犀牛。“gavajā”即野牛。“gaṇino”即牛耳鹿。“kaṇṇikā”即“kaṇṇika”鹿。“chamāgirī”即与地面平齐的岩石。“pupphavicitrasanthatā”即遍布各种花。“dijābhighuṭṭhā”即为声甜之鸟所鸣。“evarūpā tattha bhūmipabbatā”（彼处山地如此），世尊就是这样描述憍尸迦的净修处。

Idāni hirideviyā tattha pavisanādīni dassetuṃ āha –

如今，为示惭女神（Hirideviyā）进入彼处等事，（世尊）说：

269.

269.

‘‘Sā suttacā nīladumābhilambitā, vijjū mahāmegharivānupajjatha;

Tassā susambandhasiraṃ kusāmayaṃ, suciṃ sugandhaṃ ajinūpasevitaṃ;

Atricca kocchaṃ hirimetadabravi, nisīda kalyāṇi sukhayidamāsanaṃ.

“彼姝肤若凝脂，倚于黛色之树，宛如巨云中现出之闪电；彼发髻整然。（憍尸迦）为彼铺设洁净芳香、覆有兽皮之吉祥草座，对惭（Hiri）如是说：‘善女请坐，此座安乐。’

270.

270.

‘‘Tassā tadā kocchagatāya kosiyo, yadicchamānāya jaṭājinandharo;

Navehi pattehi sayaṃ sahūdakaṃ, sudhābhihāsī turito mahāmuni.

“彼时，当她坐于草座，欲有所求时，结发披皮之大仙憍尸迦，迅速亲手以新叶盛水，献上甘露。

271.

271.

‘‘Sā taṃ paṭiggayha ubhohi pāṇibhi, iccabravi attamanā jaṭādharaṃ;

Handāhaṃ etarahi pūjitā tayā, gaccheyyaṃ brahme tidivaṃ jitāvinī.

“她以双手接过，心怀喜悦，对结发者说：‘今我已受汝供养，梵行者，我既已得胜，愿往三十三天。’

272.

272.

‘‘Sā kosiyenānumatā jutīmatā, udīritā vaṇṇamadena mattā;

Sakāse gantvāna sahassacakkhuno, ayaṃ sudhā vāsava dehi me jayaṃ.

“彼为具光之憍尸迦所许，因貌美而骄矜，前往千眼者（帝释天）面前宣告：‘婆娑婆（Vāsava），此是甘露，请赐我胜利！’

273.

273.

‘‘Tamena [Pg.435] sakkopi tadā apūjayi, sahindadevā surakaññamuttamaṃ;

Sā pañjalī devamanussapūjitā, navamhi kocchamhi yadā upāvisī’’ti.

“当彼合掌，为天人所敬，坐于新座之上时，帝释天亦与诸天神，一同供养此最上天女。”

Tattha suttacāti succhavī. Nīladumābhilambitāti nīlesu dumesu abhilambitā hutvā, taṃ taṃ nīladumasākhaṃ parāmasantīti attho. Mahāmegharivāti tena nimantitā mahāmeghavijju viya tassa taṃ assamaṃ pāvisi. Tassāti tassā hiriyā. Susambandhasiranti suṭṭhu sambandhasīsaṃ. Kusāmayanti usīrādimissakakusatiṇamayaṃ. Sugandhanti usīrena ceva aññena sugandhatiṇena ca missakattā sugandhaṃ. Ajinūpasevitanti upariatthatena ajinacammena upasevitaṃ. Atricca kocchanti evarūpaṃ kocchāsanaṃ paṇṇasāladvāre attharitvā. Sukhayidamāsananti sukhaṃ nisīda idamāsanaṃ.

于此，“肤善”(suttacā)即是肤色善好。“攀附青树”(nīladumābhilambitā)是说攀附于青树，抚触那一根根青树之枝，此其义。“如大云”(mahāmegharivā)是说她受邀，犹如大云中之电光，进入那座仙人处。“其”(Tassā)是指其惭(hirī)。“善束发”(susambandhasiraṃ)是指头发善束。“拘舍草所作”(kusāmayaṃ)是用香根草(usīra)等混合的拘舍草(kusa)做成的。“芳香”(sugandhaṃ)是因混有香根草及其他香草而芳香。“覆以兽皮”(ajinūpasevitanti)指上面铺着兽皮。“铺设草座”(Atricca kocchaṃ)是指在叶屋门口铺设这样一种草座。“此座安乐”(Sukhayidamāsanaṃ)是说“请安坐此座”。

Yanti yāvadatthaṃ. Icchamānāyāti sudhaṃ icchantiyā. Navehi pattehīti taṅkhaṇaññeva pokkharaṇito ābhatehi allapaduminipattehi. Sayanti sahatthena. Sahūdakanti dakkhiṇodakasahitaṃ. Sudhābhihāsīti sudhaṃ abhihari. Turitoti somanassavegena turito. Handāti vavassaggatthe nipāto. Jitāvinīti vijayappattā hutvā.

“行”(Yanti)是指行至所需之处。“渴求”(Icchamānāya)是指渴求甘露。“用新叶”(Navehi pattehi)是指即刻从莲池中取来的湿润莲叶。“亲自”(Sayaṃ)是指用自己的手。“带着水”(Sahūdakaṃ)是指带着供献之水。“献上甘露”(Sudhābhihāsī)是指献上甘露。“迅速”(Turito)是指因喜悦而迅速。“那么”(Handā)是表示决意的不变词。“已获得胜利”(Jitāvinī)是指已获得胜利。

Anumatāti idāni yathāruciṃ gacchāti anuññātā. Udīritāti tidasapuraṃ gantvā sakkassa santike ayaṃ sudhāti udīrayi. Surakaññanti devadhītaraṃ. Uttamanti pavaraṃ. Sā pañjalī devamanussapūjitāti pañjalī devehi ca manussehi ca pūjitā. Yadāti yadā nisīdanatthāya sakkena dāpite nave kañcanapīṭhasaṅkhāte kocche sā upāvisi, tadā naṃ tattha nisinnaṃ sakko ca sesadevatā ca pāricchattakapupphādīhi pūjayiṃsu.

“已获准”(Anumatā)是指“如今随汝意而去”，即已获允许。“已宣告”(Udīritā)是指前往三十三天(tidasapuraṃ)，在帝释天(Sakka)面前宣告：“此是甘露(sudhā)。”“天女”(Surakaññaṃ)是指天神之女。“最上”(Uttamaṃ)是指殊胜。“她合掌，为天人所敬奉”(Sā pañjalī devamanussapūjitā)是指合掌，为天神与人所敬奉。“当时”(Yadā)是指当帝释天为令其就座而命人准备了新的、名为黄金座的草座，她坐上去时，帝释天与其他天神便以巴瑞恰达树(pāricchattaka)花等供养坐在那里的她。

Evaṃ sakko taṃ pūjetvā cintesi – ‘‘kena nu kho kāraṇena kosiyo sesānaṃ adatvā imissāva sudhaṃ adāsī’’ti. So tassa kāraṇassa jānanatthāya puna mātaliṃ pesesi. Tamatthaṃ āvi karonto satthā āha –

如是，帝释天供养之后，心想：“究竟是何因缘，憍尸迦(Kosiya)不布施给其他人，只将这甘露给予此女呢？”为了解此因缘，他又再次派遣摩多利(Mātali)前往。为显明此事，导师说道：

274.

274.

‘‘Tameva [Pg.436] saṃsī punadeva mātaliṃ, sahassanetto tidasānamindo;

Gantvāna vākyaṃ mama brūhi kosiyaṃ, āsāya saddhā siriyā ca kosiya;

Hirī sudhaṃ kena malattha hetunā’’ti.

千眼者、诸天之主，再次对摩多利(Mātali)说道：“你去向憍尸迦(Kosiya)说我的话：憍尸迦啊，惭(Hirī)是因何缘故获得了甘露？是出于希望、信心，还是吉祥？”

Tattha saṃsīti abhāsi. Vākyaṃ mamāti mama vākyaṃ kosiyaṃ brūhi. Āsāya saddhā siriyā cāti āsāto ca saddhāto ca sirito ca hirīyeva kena hetunā sudhamalatthāti.

于此，“说”(saṃsī)即是说了。“我语”(Vākyaṃ mama)即是“向憍尸迦说我的话”。“由希望、信心或吉祥”(Āsāya saddhā siriyā ca)是说：惭(hirī)是因何缘故，由希望、信心或吉祥而获得了甘露？

So tassa vacanaṃ sampaṭicchitvā vejayantarathamāruyha agamāsi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

他领受其言，登上胜利车(Vejayantaratha)而去。为阐明其义，导师说道：

275.

275.

‘‘Taṃ suplavatthaṃ udatārayī rathaṃ, daddallamānaṃ upakāriyasādisaṃ;

Jambonadīsaṃ tapaneyyasannibhaṃ, alaṅkataṃ kañcanacittasannibhaṃ.

彼升起彼车，善浮行空中，辉煌如宫殿；其辕阎浮金，犹如纯炼金，庄严似金画。

276.

276.

‘‘Suvaṇṇacandettha bahū nipātitā, hatthī gavāssā kikibyagghadīpiyo;

Eṇeyyakā laṅghamayettha pakkhino, migettha veḷuriyamayā yudhā yutā.

车上遍嵌黄金月，有象牛马孔雀(kikibya)虎与豹；亦有羚羊与飞鸟，琉璃众兽配兵仗。

277.

277.

‘‘Tatthassarājaharayo ayojayuṃ, dasasatāni susunāgasādise;

Alaṅkate kañcanajāluracchade, āveḷine saddagame asaṅgite.

于彼驾千匹，黄褐王种马，其力如幼象；饰以金网胸，头戴花环饰，随声行无碍。

278.

278.

‘‘Taṃ yānaseṭṭhaṃ abhiruyha mātali, disā imāyo abhinādayittha;

Nabhañca selañca vanappatiniñca, sasāgaraṃ pabyathayittha mediniṃ.

摩多利(Mātali)登上彼最上之车，令此诸方皆震响；天空、山岳与森林，大地连海皆震荡。

279.

279.

‘‘Sa [Pg.437] khippameva upagamma assamaṃ, pāvāramekaṃsakato katañjalī;

Bahussutaṃ vuddhaṃ vinītavantaṃ, iccabravi mātali devabrāhmaṇaṃ.

他迅速抵达仙人处，偏袒一肩而合掌，摩多利对彼多闻、年长、善调伏之天婆罗门如是说：

280.

280.

‘‘Indassa vākyaṃ nisāmehi kosiya, dūto ahaṃ pucchati taṃ purindado;

Āsāya saddhā siriyā ca kosiya, hirī sudhaṃ kena malattha hetunā’’ti.

“憍尸迦(Kosiya)，谛听因陀罗(Inda)之语，我乃布施城者(Purindada)之使，他问你：憍尸迦啊，惭(hirī)是因何缘故获得了甘露？是出于希望、信心，还是吉祥？”

Tattha taṃ suplavatthanti taṃ vejayantarathaṃ sukhena plavanatthaṃ. Udatārayīti uttāresi ukkhipitvā gamanasajjamakāsi. Upakāriyasādisanti upakaraṇabhaṇḍehi sadisaṃ, yathā tassa aggisikhāya samānavaṇṇāni upakaraṇāni jalanti, tatheva jalitanti attho. Jambonadīsanti jambunadasaṅkhātaṃ rattasuvaṇṇamayaṃ īsaṃ. Kañcanacittasannibhanti, kañcanamayena sattaratanavicittena aṭṭhamaṅgalena samannāgataṃ. Suvaṇṇacandetthāti suvaṇṇamayā candakā ettha rathe. Hatthīti suvaṇṇarajatamaṇimayā hatthī. Gavādīsupi eseva nayo. Laṅghamayettha pakkhinoti ettha rathe laṅghamayā nānāratanamayā pakkhigaṇāpi paṭipāṭiyā ṭhitā. Yudhā yutāti attano attano yudhena saddhiṃ yuttā hutvā dassitā.

于此，“善浮行”(suplavatthaṃ)是为了安乐地浮行。“升起”(Udatārayī)即是升起，举起而准备出发。“如宫殿”(Upakāriyasādisaṃ)是说与庄严具相似，犹如其与火焰同色之庄严具燃烧，彼亦如是燃烧，此其义。“阎浮金辕”(Jambonadīsaṃ)指的是名为阎浮那陀金的赤金所制之车辕。“似金画”(Kañcanacittasannibhaṃ)是说由黄金所成，七宝所饰，具足八吉祥。“此有金月”(Suvaṇṇacandettha)指的是此车上有金制月轮。“象”(Hatthī)指的是用金、银、宝石制成的象。牛等也是同理。“此处有鸟”(Laṅghamayettha pakkhino)指的是此车上亦有种种宝石制成的鸟群次第排列。“配以武器”(Yudhā yutā)指的是各自配备武器而展示。

Assarājaharayoti harivaṇṇamanomayaassarājāno. Susunāgasādiseti balasampattiyā taruṇanāgasadise. Kañcanajāluracchadeti kañcanajālamayena uracchadālaṅkārena samannāgate. Āveḷineti āveḷasaṅkhātehi kaṇṇālaṅkārehi yutte. Saddagameti patodappahāraṃ vinā saddamatteneva gamanasīle. Asaṅgīteti nissaṅge sīghajave evarūpe assarāje tattha yojesunti attho.

“黄褐王种马”(Assarājaharayo)是毛色黄褐、意所成之马王。“如幼象”(Susunāgasādise)是说因力具足而如年少之龙象。“金网胸饰”(Kañcanajāluracchade)是说具足金网所作之胸饰庄严。“戴花环”(Āveḷine)是说配戴名为“阿维罗”(āveḷa)之耳饰。“随声行”(Saddagame)是说无须鞭打，仅凭声音即能行进。“无碍”(Asaṅgite)是说无有障碍，疾速奔驰。其义为：于彼处驾驭如是之马王。

Abhinādayitthāti yānasaddena ekaninnādaṃ akāsi. Vanappatiniñcāti vanappatinī ca vanasaṇḍe cāti attho. Pabyathayitthāti kampayittha. Tattha ākāsaṭṭhakavimānakampanena nabhakampanaṃ veditabbaṃ. Pāvāramekaṃsakatoti ekaṃsakatapāvāradibbavattho. Vuddhanti guṇavuddhaṃ. Vinītavantanti vinītena [Pg.438] ācāravattena samannāgataṃ. Iccabravīti rathaṃ ākāse ṭhapetvā otaritvā evaṃ abravi. Devabrāhmaṇanti devasamaṃ brāhmaṇaṃ.

“震响”(Abhinādayittha)是指以车声作一巨响。“与林木”(Vanappatiniñca)是指林木与树林，此其义。“使震荡”(Pabyathayittha)即是使震动。于此，当知由震动空中之天宫而使天空震动。“偏袒一肩”(Pāvāramekaṃsakato)即是偏袒一肩披着天衣。“年长”(Vuddhaṃ)是指功德增长。“善调伏”(Vinītavantaṃ)是指具足已调伏之行仪。“如是说”(Iccabravi)是说将车停于空中，下来后如是说。“天婆罗门”(Devabrāhmaṇaṃ)是指如天之婆罗门。

So tassa vacanaṃ sutvā gāthamāha –

他听其言后，说了偈颂：

281.

281.

‘‘Andhā sirī maṃ paṭibhāti mātali, saddhā aniccā pana devasārathi.

“摩多利(Mātali)啊，于我看来，吉祥(sirī)是盲目的；天神御者啊，而信心(saddhā)是无常的。

Āsā visaṃvādikasammatā hi me, hirī ca ariyamhi guṇe patiṭṭhitā’’ti.

于我看来，希望(āsā)实是虚妄，而惭(hirī)则安住于圣者之德中。”

Tattha andhāti sippādisampannepi asampannepi bhajanato ‘‘andhā’’ti maṃ paṭibhāti. Aniccāti saddhā pana taṃ taṃ vatthuṃ pahāya aññasmiṃ aññasmiṃ uppajjanato hutvā abhāvākārena ‘‘aniccā’’ti maṃ paṭibhāti. Visaṃvādikasammatāti āsā pana yasmā dhanatthikā nāvāya samuddaṃ pakkhanditvā vinaṭṭhapābhatā enti, tasmā ‘‘visaṃvādikā’’ti maṃ paṭibhāti. Ariyamhi guṇeti hirī pana hirottappasabhāvasaṅkhāte parisuddhe ariyaguṇe patiṭṭhitāti.

于此，“盲目”(andhā)者，于我看来，是因其不分有无技艺者皆亲近之，故为“盲目”。“无常”(aniccā)者，于我看来，是因信心舍此物而于彼物生起，有已复无，故为“无常”。“被认为虚妄”(Visaṃvādikasammatā)者，于我看来，是因希望，譬如求财者乘船入海，资粮耗尽而返，故为“虚妄”。“于圣者之德中”(Ariyamhi guṇe)者，谓惭安住于名为惭愧自性之清净圣德中。

Idāni tassā guṇaṃ vaṇṇento āha –

如今为赞叹彼（惭）之功德而说：

282.

282.

‘‘Kumāriyo yācimā gottarakkhitā, jiṇṇā ca yā yā ca sabhattuitthiyo;

Tā chandarāgaṃ purisesu uggataṃ, hiriyā nivārenti sacittamattano.

“氏族所护之少女，以及年老有夫之妇，她们以惭(hiriyā)抑制自心对男子生起之欲贪。

283.

283.

‘‘Saṅgāmasīse sarasattisaṃyute, parājitānaṃ patataṃ palāyinaṃ;

Hiriyā nivattanti jahitva jīvitaṃ, te sampaṭicchanti punā hirīmanā.

“于箭矛交织之战场，有败北、倒下、逃亡者，彼等以惭(hiriyā)而回转，不惜舍弃其生命；彼有惭者，复被接纳。”

284.

284.

‘‘Velā yathā sāgaravegavārinī, hirāya hi pāpajanaṃ nivārinī;

Taṃ sabbaloke hirimariyapūjitaṃ, indassa taṃ vedaya devasārathī’’ti.

“犹如堤岸阻挡汹涌海涛，惭愧之心能将恶人制止；惭为世间圣者所尊崇，天神御者，请将此告知帝释。”

Tattha [Pg.439] jiṇṇāti vidhavā. Sabhattūti sasāmikā taruṇitthiyo. Attanoti tā sabbāpi parapurisesu attano chandarāgaṃ uggataṃ viditvā ‘‘ayuttametaṃ amhāka’’nti hiriyā sacittaṃ nivārenti, pāpakammaṃ na karonti. Patataṃ palāyinanti patantānañca palāyantānañca antare. Jahitva jīvitanti ye hirimanto honti, te attano jīvitaṃ cajitvā hiriyā nivattanti, evaṃ nivattā ca pana te hirīmanā puna attano sāmikaṃ sampaṭicchanti, amittahatthato mocetvā gaṇhanti. Pāpajanaṃ nivārinīti pāpato janaṃ nivārinī, ayameva vā pāṭho. Tanti taṃ hiriṃ. Ariyapūjitanti ariyehi buddhādīhi pūjitaṃ. Indassa taṃ vedayāti yasmā evaṃ mahāguṇā ariyapūjitāvesā, tasmā taṃ evaṃ uttamā nāmesāti indassa kathehīti.

其中，“老妇”指寡妇。“有夫之妇”指有丈夫的年轻女子。“自己的心”是说所有这些女子，当察觉自己对其他男子生起欲贪时，便心怀惭愧想：“此事于我等不宜”，从而以惭愧约束自心，不作恶行。“倒下与逃跑者”指正在倒下者与正在逃跑者之间。“舍弃生命”是说有惭愧心的人，宁舍生命，因惭愧而回转；如此回转后，这些有惭心者会重新接纳自己的丈夫，将他们从敌人手中解救出来并带回。“阻止恶人”是说阻止人作恶，此为一种读法。“彼”指此惭。“为圣者所敬”是说为佛陀等圣者所尊敬。“将此告知帝释”是说：因惭具足如此大功德，为圣者所敬，故应告知帝释，其乃如此殊胜。

Taṃ sutvā mātali gāthamāha –

马塔利听后，说此偈颂：

285.

285.

‘‘Ko te imaṃ kosiya diṭṭhimodahi, brahmā mahindo atha vā pajāpati;

Hirāya devesu hi seṭṭhasammatā, dhītā mahindassa mahesi jāyathā’’ti.

“㤭尸迦，谁将此见解置于你心中？是梵天、摩哂陀，抑或是生主？惭在诸天中被视为最胜，愿你迎娶摩哂陀之女为后。”

Tattha diṭṭhinti ‘‘hirī nāma mahāguṇā ariyapūjitā’’ti laddhiṃ. Odahīti hadaye pavesesi. Seṭṭhasammatāti tava santike sudhāya laddhakālato paṭṭhāya indassa santike kañcanāsanaṃ labhitvā sabbadevatāhi pūjiyamānā uttamasammatā jāyatha.

其中，“见解”指“惭具大功德，为圣者所敬”的信念。“置于”指使其进入心中。“被视为最胜”是说：从你获得天食之时起，你在帝释身边得到黄金座，受诸天神敬奉，被视为至高无上。

Evaṃ tasmiṃ kathenteyeva kosiyassa taṅkhaṇaññeva cavanadhammo jāto. Atha naṃ, mātali, ‘‘kosiya āyusaṅkhāro te ossaṭṭho, cavanadhammopi te sampatto, kiṃ te manussalokena, devalokaṃ gacchāmā’’ti tattha netukāmo hutvā gāthamāha –

正当他如此说时，㤭尸迦立刻面临死亡。于是马塔利想带他去天界，便对㤭尸迦说：“㤭尸迦啊，你的寿行已尽，死期已至，人间于你何益？我等同去天界吧。”说完便说了偈颂：

286.

286.

‘‘Handehi dāni tidivaṃ apakkama, rathaṃ samāruyha mamāyitaṃ imaṃ;

Indo ca taṃ indasagotta kaṅkhati, ajjeva tvaṃ indasahabyataṃ vajā’’ti.

“来，现在就启程前往天界吧，登上我这辆心爱的宝车；帝释同族啊，帝释正期盼着你，你今日就去与帝释为伴吧。”

Tattha [Pg.440] mamāyitanti piyaṃ manāpaṃ. Indasagottāti purimabhave indena samānagotta. Kaṅkhatīti tavāgamanaṃ icchanto kaṅkhati.

其中，“我所珍爱”指喜爱、悦意。“帝释同族”指前世与帝释同种姓。“期盼”指期盼你的到来。

Iti tasmiṃ kosiyena saddhiṃ kathenteyeva kosiyo cavitvā opapātiko devaputto hutvā āruyha dibbarathe aṭṭhāsi. Atha naṃ, mātali, sakkassa santikaṃ nesi. Sakko taṃ disvāva tuṭṭhamānaso attano dhītaraṃ hirideviṃ tassa aggamahesiṃ katvā adāsi, aparimāṇamassa issariyaṃ ahosi. Tamatthaṃ viditvā ‘‘anomasattānaṃ kammaṃ nāma evaṃ visujjhatī’’ti satthā osānagāthamāha –

正当与㤭尸迦交谈时，㤭尸迦命终后化生为天子，登上天车而立。之后，马塔利将他带到帝释面前。帝释见到他，心生欢喜，将自己的女儿惭天女(Hiridevī)赐给他为正后，他获得了无量的权势。导师得知此事后，说道：“无劣众生之业，乃如是清净。”并说了以下的总结偈颂：

287.

287.

‘‘Evaṃ visujjhanti apāpakammino, atho suciṇṇassa phalaṃ na nassati;

Ye keci maddakkhu sudhāya bhojanaṃ, sabbeva te indasahabyataṃ gatā’’ti.

“无恶业者如是清净，善行之果亦不坏失；凡见彼甘露食者，皆得与帝释为伴。”

Tattha apāpakamminoti apāpakammā sattā evaṃ visujjhanti ye keci maddakkhūti ye keci sattā tasmiṃ himavantapadese tadā kosiyena hiriyā dīyamānaṃ sudhābhojanaṃ addasaṃsu. Sabbeva teti te sabbepi taṃ dānaṃ anumoditvā cittaṃ pasādetvā indasahabyataṃ gatāti.

其中，“无恶业者”指无恶业的众生如是清净。“凡所有见者”指当时在雪山一带，所有看见㤭尸迦(Kosiya)以惭愧心布施甘露食物的众生。“皆得”指所有众生皆随喜彼布施，内心清净，而得与帝释为伴。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā ‘‘na, bhikkhave, idāneva, pubbepetaṃ adānābhirataṃ thaddhamacchariyaṃ samānaṃ ahaṃ damesiṃyevā’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā hirī devatā uppalavaṇṇā ahosi, kosiyo dānapati bhikkhu, pañcasikho anuruddho, mātali ānando, sūriyo kassapo, cando moggallāno, nārado sāriputto, sakko ahameva ahosi’’nti.

导师说完这段法后，说道：“诸比丘，非仅现在，过去我也曾调伏此不乐布施、顽固悭吝之人。”说完，便连接本生故事：“当时，惭天女是莲花色，施主㤭尸迦是那位比丘，五髻(Pañcasikha)是阿那律，马塔利(Mātali)是阿难，太阳天子(Sūriya)是迦叶，月天子(Canda)是目犍连，那罗达(Nārada)是舍利弗，而帝释就是我自己。”

Sudhābhojanajātakavaṇṇanā tatiyā.

甘露食本生释义第三。

[536] 4. Kuṇālajātakavaṇṇanā

[536] 4. 鸠那罗本生释义

Evamakkhāyatīti idaṃ satthā kuṇāladahe viharanto anabhiratipīḷite pañcasate bhikkhū ārabbha kathesi. Tatrāyaṃ anupubbikathā – sākiyakoliyā [Pg.441] kira kapilavatthunagarassa ca koliyanagarassa ca antare rohiṇiṃ nāma nadiṃ ekenevāvaraṇena bandhāpetvā sassāni kārenti. Atha jeṭṭhamūlamāse sassesu milāyantesu ubhayanagaravāsīnampi kammakārā sannipatiṃsu. Tattha koliyanagaravāsino vadiṃsu – ‘‘idaṃ udakaṃ ubhayato nīhariyamānaṃ neva tumhākaṃ, na amhākaṃ pahossati, amhākaṃ pana sassaṃ ekaudakeneva nipphajjissati, idaṃ udakaṃ amhākaṃ dethā’’ti. Kapilavatthuvāsino vadiṃsu – ‘‘tumhesu koṭṭhe pūretvā ṭhitesu mayaṃ rattasuvaṇṇanīlamaṇikāḷakahāpaṇe gahetvā na sakkhissāma pacchipasibbakādihatthā tumhākaṃ gharadvāre vicarituṃ, amhākampi sassaṃ ekeneva udakena nipphajjissati, idaṃ udakaṃ amhākaṃ dethā’’ti. ‘‘Na mayaṃ dassāmā’’ti? ‘‘Mayampi na dassāmā’’ti. Evaṃ kalahaṃ vaḍḍhetvā eko uṭṭhāya ekassa pahāraṃ adāsi, sopi aññassāti evaṃ aññamaññaṃ paharitvā rājakulānaṃ jātiṃ ghaṭṭetvā kalahaṃ pavattesuṃ.

经言：世尊住在鸠那罗池时，为五百位心怀不满的比丘说了这个故事。此为故事始末：据说，释迦族与拘利族在迦毗罗卫城和拘利城之间，于罗希尼河上共筑一坝，引水灌溉庄稼。后至五、六月间，庄稼枯萎，两城农人聚集一处。拘利城人言：“此水若为两方所分，则你我皆不足用。我方庄稼仅需再灌溉一次即可成熟，请将此水予我等。”迦毗罗卫人言：“待你等粮仓满溢时，我等岂能手持金银钱币、提篮背包，于你家门前乞讨？我等庄稼亦仅需再灌溉一次即可成熟，请将此水予我等。”“我等不给！”“我等亦不给！”争吵由此升级，一人起身击打另一人，彼亦还手，遂至互殴，进而辱及王族出身，争端愈演愈烈。

Koliyakammakārā vadanti – ‘‘tumhe kapilavatthuvāsike sākiyadārake gahetvā gajjatha, ye soṇasiṅgālādayo viya attano bhaginīhi saddhiṃ vasiṃsu, etesaṃ hatthiassādayo vā phalakāvudhāni vā amhākaṃ kiṃ karissantī’’ti? Sākiyakammakārā vadanti – ‘‘tumhe dāni kuṭṭhino dārake gahetvā gajjatha, ye anāthā niggatikā tiracchānā viya kolarukkhe vasiṃsu, etesaṃ hatthiassādayo vā phalakāvudhāni vā amhākaṃ kiṃ karissantī’’ti? Te gantvā tasmiṃ kamme niyuttaamaccānaṃ kathesuṃ, amaccā rājakulānaṃ kathesuṃ. Tato sākiyā ‘‘bhaginīhi saddhiṃ saṃvāsikānaṃ thāmañca balañca dassessāmā’’ti yuddhasajjā nikkhamiṃsu. Koliyāpi ‘‘kolarukkhavāsīnaṃ thāmañca balañca dassessāmā’’ti yuddhasajjā nikkhamiṃsu. Apare panācariyā ‘‘sākiyakoliyānaṃ dāsīsu udakatthāya nadiṃ gantvā cumbaṭāni bhūmiyaṃ nikkhipitvā sukhakathāya sannisinnāsu ekissā cumbaṭaṃ ekā sakasaññāya gaṇhi, taṃ nissāya ‘mama cumbaṭaṃ, tava cumbaṭa’nti kalahe pavatte kamena ubhayanagaravāsino dāsakammakārā ceva sevakagāmabhojakāmaccauparājāno cāti sabbe yuddhasajjā nikkhamiṃsū’’ti vadanti. Imamhā pana nayā purimanayova bahūsu aṭṭhakathāsu āgato, yuttarūpo cāti sveva gahetabbo.

拘利族的农人说：“你们这群迦毗罗卫的释迦族小子，有何可叫嚣？尔等犹如犬豺，与自家姐妹共住。他们的大象、马匹、盾牌、兵器，于我等何伤？”释迦族的农人回道：“你们这群麻风病人的后代，有何可叫嚣？尔等无依无靠，如野兽般栖于拘罗树上。他们的大象、马匹、盾牌、兵器，于我等何伤？”他们回去将此事告知主管官员，官员又上报王族。于是释迦族人备战而出，言：“要让那些与姐妹共住的人生见识我等的力量！”拘利族人亦备战而出，言：“要让那些栖于拘罗树上的人生见识我等的力量！”另有师言：“释迦族与拘利族的婢女到河边取水，将顶垫置于地上闲谈，一婢女误取他人顶垫，由此引发‘我的顶垫，你的顶垫’之争。争吵逐渐扩大，终至两城奴仆、农人、侍从、村长、大臣乃至副王，皆备战而出。”与此说相比，前说见于多部义注，且更为合理，故应采纳之。

Te [Pg.442] pana sāyanhasamaye yuddhasajjā nikkhamissantīti tasmiṃ samaye bhagavā sāvatthiyaṃ viharanto paccūsasamaye lokaṃ volokento ime evaṃ yuddhasajje nikkhante addasa, disvā ca ‘‘mayi gate esa kalaho vūpasamissati nu kho, no’’ti upadhārento ‘‘ahamettha gantvā kalahavūpasamatthaṃ tīṇi jātakāni kathessāmi, tato kalaho vūpasamissati, atha sāmaggidīpanatthāya dve jātakāni kathetvā attadaṇḍasuttaṃ (su. ni. 941 ādayo) desessāmi, desanaṃ sutvā ubhayanagaravāsino aḍḍhateyyāni aḍḍhateyyāni kumārasatāni dassanti, ahaṃ te pabbājessāmi, mahanto samāgamo bhavissatī’’ti sanniṭṭhānaṃ katvā pātova sarīrapaṭijagganaṃ katvā sāvatthiyaṃ piṇḍāya caritvā piṇḍapātapaṭikkanto sāyanhasamaye gandhakuṭito nikkhamitvā kassaci anārocetvā sayameva pattacīvaramādāya dvinnaṃ senānaṃ antare ākāse pallaṅkaṃ ābhujitvā tesaṃ saṃvegajananatthaṃ divā andhakāraṃ kātuṃ kesaraṃsiyo vissajjento nisīdi. Atha nesaṃ saṃviggamānasānaṃ attānaṃ dassento chabbaṇṇā buddharaṃsiyo vissajjesi. Kapilavatthuvāsinopi bhagavantaṃ disvā ‘‘amhākaṃ ñātiseṭṭho satthā āgato, diṭṭho nu kho tena amhākaṃ kalahakaraṇabhāvo’’ti cintetvā ‘‘na kho pana sakkā satthari āgate amhehi parassa sarīre satthaṃ pātetuṃ, koliyanagaravāsino amhe hanantu vā bajjhantu vā’’ti āvudhāni chaḍḍesuṃ. Koliyanagaravāsinopi tatheva akaṃsu.

彼等于黄昏时分整备军装，正欲出战。其时，世尊住于舍卫城(Sāvatthī)，于清晨时分观察世间，看见这些准备出战的军队。见后，他思惟：“我若前往，这场争斗能否平息？”继而决意：“我当去那里，为平息争斗而说三则本生故事，争斗即可平息。然后为阐明和合之义，再讲两则本生故事，并宣说《执杖经》(Attadaṇḍasutta)。听完说法后，两城居民将各献出二百五十位王子。我将为他们剃度，这将是一场盛大的集会。”决定后，世尊于清晨整理身体，在舍卫城乞食，食毕返回。黄昏时，他从香室出来，不告知任何人，独自拿着衣钵，来到两军之间的空中，结跏趺坐。为令他们生起悚惧之心，他放出幽光，使白昼变为黑暗，而后安坐。这时，为使心生悚惧的众人看见，世尊又放出六色佛光。迦毗罗卫(Kapilavatthu)的居民看见世尊，心想：“我们族中最尊贵的导师来了，他是否看见我们挑起争斗了？”又想：“既然导师已到，我们不能再向对方的身体动用武器。任由拘利城(Koliyanagara)的居民杀我们或抓我们吧。”便放下了武器。拘利城的居民也同样如此。

Atha bhagavā otaritvā ramaṇīye padese vālukapuline paññattavarabuddhāsane nisīdi anopamāya buddhasiriyā virocamāno. Tepi rājāno bhagavantaṃ vanditvā nisīdiṃsu. Atha ne satthā jānantova ‘‘kasmā āgatattha, mahārājā’’ti pucchi. ‘‘Neva, bhante, nadidassanatthāya, na kīḷanatthāya, apica kho pana imasmiṃ ṭhāne saṅgāmaṃ paccupaṭṭhāpetvā āgatamhā’’ti. ‘‘Kiṃ nissāya vo kalaho, mahārājā’’ti? ‘‘Udakaṃ nissāya bhante’’ti. ‘‘Udakaṃ kiṃ agghati mahārājā’’ti? ‘‘Appagghaṃ, bhante’’ti. ‘‘Pathavī nāma kiṃ agghati, mahārājā’’ti? ‘‘Anagghā, bhante’’ti. ‘‘Khattiyā kiṃ agghanti, mahārājā’’ti? ‘‘Khattiyā nāma anagghā, bhante’’ti. ‘‘Appagghaṃ udakaṃ nissāya kasmā anagghe khattiye nāsetha, mahārāja, kalahasmiñhi assādo [Pg.443] nāma natthi, kalahavasena hi mahārājā ekāya rukkhadevatāya kāḷasīhena saddhiṃ baddhāghāto sakalampi imaṃ kappaṃ anuppattoyevā’’ti vatvā phandanajātakaṃ (jā. 1.13.14 ādayo) kathesi. Tato ‘‘parapattiyena nāma mahārājā na bhavitabbaṃ, parapattiyā hi hutvā ekassa sasassa kathāya tiyojanasahassavitthate himavante catuppadagaṇā mahāsamuddaṃ pakkhandino ahesuṃ, tasmā parapattiyena na bhavitabba’’nti vatvā daddarajātakaṃ (jā. 1.243-44; 1.4.13-16; 1.9.105 ādayo) kathesi. Tato ‘‘kadāci mahārājā dubbalopi mahabbalassa randhaṃ passati, kadāci mahabbalopi dubbalassa randhaṃ passati, laṭukikāpi hi sakuṇikā hatthināgaṃ ghātesī’’ti vatvā laṭukikajātakaṃ (jā. 1.5.39 ādayo) kathesi. Evaṃ kalahavūpasamanatthāya tīṇi jātakāni kathetvā sāmaggiparidīpanatthāya dve jātakāni kathesi. ‘‘Samaggānañhi mahārājā koci otāraṃ nāma passituṃ na sakkotī’’ti vatvā rukkhadhammajātakaṃ (jā. 1.1.74) kathesi. Tato ‘‘samaggānaṃ mahārājā koci vivaraṃ passituṃ nāsakkhi, yadā pana aññamaññaṃ vivādamakaṃsu, atha ne eko nesādaputto jīvitakkhayaṃ pāpetvā ādāya gato, vivāde assādo nāma natthī’’ti vatvā vaṭṭakajātakaṃ (jā. 1.1.35, 118; 1.6.128-133) kathesi. Evaṃ imāni pañca jātakāni kathetvā avasāne attadaṇḍasuttaṃ (su. ni. 941 ādayo) kathesi.

其后，世尊从天而降，于怡人的河岸沙地上，在铺设好的殊胜佛座上安坐，以无与伦比的佛陀威光照耀四方。诸王礼拜世尊后，亦皆就座。导师明知故问：“诸位大王，因何而来？”“世尊，我等非为观赏河流，亦非为游乐，实为在此处备战而来。”“诸位大王，为何而争？”“世尊，为水而争。”“大王，水价值几何？”“世尊，价值甚微。”“大王，土地价值几何？”“世尊，无价。”“大王，刹帝利价值几何？”“世尊，刹帝利无价。”“大王，为何为价值甚微之水，而毁灭无价之刹帝利？争斗之中，实无任何益处。大王，因争斗之故，曾有一树神与黑狮结怨，此怨恨延续了整整一劫。”说罢，世尊讲述了《颤动本生》(Phandanajātaka)。接着又说：“大王，不应轻信传言。因轻信传言，仅为一只兔子之言，三千由旬广阔的雪山中，众兽皆跃入大海。是故，不应轻信传言。”说罢，讲述了《达达罗本生》(Daddarajātaka)。又说：“大王，有时弱者能见强者之弱点，有时强者亦能见弱者之弱点。如云雀虽小，亦能杀死大象。”说罢，讲述了《云雀本生》(Laṭukikājātaka)。如是，为平息争斗，宣说了三则本生故事；为开示和合之义，又宣说了两则本生故事。“大王，若众生和合，则无人能觅得可乘之机。”说罢，讲述了《树法本生》(Rukkhadhammajātaka)。又说：“大王，众生和合，无人能见其破绽。然一旦互相争执，即为一猎人所乘，尽数夺其性命而去。争执之中，实无任何益处。”说罢，讲述了《鹌鹑本生》(Vaṭṭakajātaka)。如是宣说此五则本生故事后，最后开示了《执杖经》(Attadaṇḍasutta)。

Atha rājāno pasannā ‘‘sace satthā nāgamissa, mayaṃ aññamaññaṃ vadhitvā lohitanadiṃ pavattayissāma, satthāraṃ nissāya no jīvitaṃ laddhaṃ. Sace pana satthā agāraṃ ajjhāvasissa, dvisahassadīpaparivāraṃ catumahādīparajjaṃ hatthagataṃ abhavissa, atirekasahassaṃ kho panassa puttā abhavissaṃsu, tato khattiyaparivārova avicarissa, taṃ kho panesa sampattiṃ pahāya nikkhamitvā sambodhiṃ patto, idānipi khattiyaparivārova vicaratū’’ti ubhayanagaravāsino aḍḍhateyyāni aḍḍhateyyāni kumārasatāni adaṃsu. Bhagavā te pabbājetvā mahāvanaṃ agamāsi. Punadivasato paṭṭhāya tehi parivuto ekadā kapilavatthunagare ekadā koliyanagareti dvīsu nagaresu piṇḍāya carati. Ubhayanagaravāsino mahāsakkāraṃ kariṃsu. Tesaṃ garugāravena na attano ruciyā pabbajitānaṃ anabhirati uppajji. Purāṇadutiyikāyopi nesaṃ anabhiratijananatthāya [Pg.444] taṃ taṃ vatvā sāsanaṃ pesesuṃ. Te atirekataraṃ ukkaṇṭhiṃsu. Bhagavā āvajjento tesaṃ anabhiratabhāvaṃ ñatvā ‘‘ime bhikkhū mādisena buddhena saddhiṃ ekato vasantā ukkaṇṭhanti, kathaṃ rūpā nu kho tesaṃ dhammakathā sappāyā’’ti upadhārento kuṇāladhammadesanaṃ passi. Athassa etadahosi – ‘‘ahaṃ ime bhikkhū himavantaṃ netvā kuṇālakathāya nesaṃ mātugāmadosaṃ pakāsetvā anabhiratiṃ haritvā sotāpattimaggaṃ dassāmī’’ti.

于是诸王心生净信，说道：“若非导师前来，我等必将互相残杀，血流成河。我等之性命，实赖导师而得以保全。若导师未曾出家，必将掌握以两千岛屿为眷属的四大洲王国，且将拥有一千多位王子，常为刹帝利大众所围绕。然彼舍弃如是荣华而出家，证得正等正觉。如今，亦当令刹帝利大众围绕于彼！”于是，两城居民各献出二百五十位王子。世尊为他们剃度后，前往大林(Mahāvana)。自次日起，世尊在这些比丘的围绕下，一日于迦毗罗卫城，一日于拘利城(Koliyanagara)，于此二城中轮流乞食。两城居民皆致以盛大供养。那些并非出于自愿，而是出于敬重而出家的比丘们，心中生起了不乐。他们从前的妻子们，也为了令他们心生不乐，说了种种话语，并捎信传来。他们愈发烦闷。世尊以神通观察，了知他们心生不乐，思惟：“此等比丘与我这般的佛陀共住，尚且心生烦闷，何等说法对他们方为适宜？”经审察后，世尊见到了《拘那罗本生》(Kuṇāla Jātaka)的法门。于是他心想：“我当带这些比丘前往雪山，借拘那罗的故事，向他们开示女人的过患，以此消除他们的不乐，并为他们开示须陀洹道。”

So pubbaṇhasamayaṃ nivāsetvā pattacīvaramādāya kapilavatthuṃ piṇḍāya caritvā pacchābhattaṃ piṇḍapātapaṭikkanto bhattakiccavelāyameva te pañcasate bhikkhū āmantetvā ‘‘diṭṭhapubbo vo, bhikkhave, ramaṇīyo himavantapadeso’’ti pucchi. ‘‘Nohetaṃ, bhante’’ti. ‘‘Gacchissatha pana himavantacārika’’nti? ‘‘Bhante, aniddhimanto mayaṃ kathaṃ gamissāmā’’ti. ‘‘Sace pana vo koci gahetvā gaccheyya, gaccheyyāthā’’ti? ‘‘Āma, bhante’’ti. Satthā sabbepi te attano iddhiyā gahetvā ākāse uppatitvā himavantaṃ gantvā gaganatale ṭhitova ramaṇīye himavantapadese kañcanapabbataṃ rajatapabbataṃ maṇipabbataṃ hiṅgulikapabbataṃ añjanapabbataṃ sānupabbataṃ phalikapabbatanti nānāvidhe pabbate, pañca mahānadiyo, kaṇṇamuṇḍakaṃ rathakāraṃ sīhapapātaṃ chaddantaṃ tiyaggaḷaṃ anotattaṃ kuṇāladahanti satta dahe dassesi. Himavanto ca nāma mahā pañcayojanasatubbedho tiyojanasahassavitthato, tassa imaṃ ramaṇīyaṃ ekadesaṃ attano ānubhāvena dassesi. Tattha katanivāsāni sīhabyagghahatthikulādīni catuppadānipi ekadesato dassesi. Tattha ārāmarāmaṇeyyakādīni pupphūpagaphalūpage rukkhe nānāvidhe sakuṇasaṅghe jalajathalajapupphāni himavantassa puratthimapasse suvaṇṇatalaṃ, pucchimapasse hiṅgulatalaṃ dassesi. Imesaṃ rāmaṇeyyakānaṃ diṭṭhakālato paṭṭhāya tesaṃ bhikkhūnaṃ purāṇadutiyikāsu chandarāgo pahīno.

世尊于清晨时分，着衣持钵，入迦毗罗卫城(Kapilavatthu)乞食。饭后自乞食归来，正值用餐之时，便召集那五百位比丘问道：“诸比丘，汝等曾见过雪山(Himavanta)之壮丽区域否？”“未曾见过，世尊。”“然则汝等欲往雪山游行否？”“世尊，我等无有神通，如何能去？”“若有人携汝等前往，汝等愿去否？”“愿意，世尊。”于是世尊以己神通力，携彼等所有比丘腾空而起，前往雪山，立于空中，向他们展示雪山之壮丽区域：金山、银山、摩尼山、朱砂山、墨山、山脊山、水晶山等种种山脉；五条大河；以及七座大池——角损池(Kaṇṇamuṇḍaka)、车匠池(Rathakāra)、狮堕池(Sīhapapāta)、六牙池(Chaddanta)、三柱池(Tiyaggaḷa)、阿耨达池(Anotatta)与俱那罗池(Kuṇāla)。雪山高五百由旬(yojana)，宽三千由旬，世尊以己神力向他们展示了其中一处壮丽之地。又向他们展示了部分栖息于彼处的狮、虎、象等四足兽类。又展示了园林之美景、花果繁茂之树木、种种鸟群，以及水生、陆生之花卉。在雪山东侧，示现金色之地；在西侧，示现朱砂之地。自见到此等美景之后，彼等比丘对昔日伴侣之欲染便断除了。

Atha satthā te bhikkhū gahetvā ākāsato otaritvā himavantapacchimapasse saṭṭhiyojanike manosilātale sattayojanikassa kappaṭṭhikasālarukkhassa heṭṭhā tiyojanikāya manosilātalāya tehi bhikkhūhi parivuto chabbaṇṇarasmiyo vissajjento aṇṇavakucchiṃ khobhetvā jalamāno sūriyo viya nisīditvā madhurassaraṃ nicchārento [Pg.445] te bhikkhū āmantesi – ‘‘bhikkhave, imasmiṃ himavante tumhehi adiṭṭhapubbaṃ pucchathā’’ti. Tasmiṃ khaṇe dve citrakokilā ubhosu koṭīsu daṇḍakaṃ mukhena ḍaṃsitvā majjhe attano sāmikaṃ nisīdāpetvā aṭṭha citrakokilā purato, aṭṭha pacchato, aṭṭha vāmato, aṭṭha dakkhiṇato, aṭṭha heṭṭhā, aṭṭha upari chāyaṃ katvā evaṃ citrakokilaṃ parivāretvā ākāsenāgacchanti. Atha te bhikkhū taṃ sakuṇasaṅghaṃ disvā satthāraṃ pucchiṃsu – ‘‘ke nāmete, bhante sakuṇā’’ti? ‘‘Bhikkhave, esa mama porāṇako vaṃso, mayā ṭhapitā paveṇī, maṃ tāva pubbe evaṃ paricariṃsu, tadā panesa sakuṇagaṇo mahā ahosi, aḍḍhuḍḍhāni dijakaññāsahassāni maṃ paricariṃsu. Anupubbena parihāyitvā idāni ettako jāto’’ti. ‘‘Kathaṃ evarūpe pana, bhante, vanasaṇḍe etā dijakaññāyo tumhe paricariṃsū’’ti? Atha nesaṃ satthā ‘‘tena hi, bhikkhave, suṇāthā’’ti satiṃ upaṭṭhāpetvā atītaṃ āharitvā dassento āha –

尔时，世尊携彼等比丘从空中而降，落于雪山西侧六十由旬之雄黄石坪上，坐于一株七由旬高、能住一劫之娑罗树下，其下有三由旬之雄黄石座。世尊为彼等比丘所围绕，放大六色光明，犹如搅动海腹而炽燃之日轮，以甜美之音告诸比丘言：“诸比丘，于此雪山中，汝等可问未曾见之事。”其时，有二彩鹃(citrakokilā)以喙共衔一杖之两端，令其主坐于中央，复有八彩鹃在前，八彩鹃在后，八彩鹃在左，八彩鹃在右，八彩鹃在下，八彩鹃在上，为其作荫，如是围绕彼彩鹃主，从空中飞来。彼等比丘见此鸟群，便问世尊：“世尊，此是何鸟？”“诸比丘，此乃我往昔之族姓，我所立之传统。昔时彼等亦如是侍奉于我。然彼时鸟群甚大，有二千五百鸟女侍奉于我。后渐衰减，今至于此。”“世尊，然则于此等林薮之中，彼等鸟女是如何侍奉您的呢？”于是世尊告曰：“然则，诸比丘，谛听。”便安立正念，引述过去之事而开示道：

‘‘Evamakkhāyati evamanusūyati, sabbosadhadharaṇidhare nekapupphamālyavitate gajagavajamahiṃsarurucamarapasadakhaggagokaṇṇasīhabyagghadīpiacchakokataracchauddārakadali- migabiḷārasasakaṇṇikānucarite ākiṇṇanelamaṇḍalamahāvarāhanāgakulakareṇusaṅghādhivuṭṭhe issamigasākhamigasarabhamigaeṇīmigavātamigapasadamigapurisālukimpurisayakkharakkha- sanisevite amajjavamañjarīdharapahaṭṭhapupphaphusitaggānekapādapagaṇavitake kuraracakoravāraṇamayūraparabhatajīvañjīvakacelāvakabhiṅkārakaravīkamattavihaṅgagaṇasatatasampaghuṭṭhe añjanamanosilāharitālahiṅgulakahemarajatakanakānekadhātu- satavinaddhapaṭimaṇḍitapadese evarūpe khalu, bho, ramme vanasaṇḍe kuṇālo nāma sakuṇo paṭivasati ativiya citto ativiya cittapattacchadano’’.

“如是宣说，如是听闻：诸君！于一悦意林薮，其地蕴藏一切草药，遍布种种花鬘；有象、牛、水牛、鹿、犛牛、羚羊、犀牛、牛耳鹿、狮、虎、豹、熊、狼、水獭、蕉鹿(kadali-miga)、猫、兔、长耳鹿等出没其间；为青石、大野猪、龙象群、母象群所充满；为仙人鹿、猕猴、神鹿(sarabhamiga)、牝鹿、风鹿、斑羚、人熊、紧那罗(kimpurisa)、夜叉(yakkha)、罗刹(rakkhāsa)所栖息；林中遍布种种树木，枝头花序含苞，树梢新花绽放；常闻苍鹭、鹧鸪、野鸡、孔雀、杜鹃、命命鸟(jīvañjīvaka)、长尾水雉、鸺鹠、迦陵频伽(karavīka)等醉鸟之鸣；其地由墨、雄黄、雌黄、朱砂、金、银等百千矿物交织点缀。于此等悦意林薮之中，栖息着一只名为俱那罗(Kuṇāla)之鸟，其形甚美，其羽甚丽。”

‘‘Tasseva khalu, bho, kuṇālassa sakuṇassa aḍḍhuḍḍhāni itthisahassāni paricārikā dijakaññāyo, atha khalu, bho, dve dijakaññāyo kaṭṭhaṃ mukhena ḍaṃsitvā taṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ majjhe nisīdāpetvā uḍḍentimā naṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ addhānapariyāyapathe kilamatho ubbāhetthā’’ti.

“诸君，彼俱那罗鸟确有二千五百鸟女为侍。复次，诸君，有二鸟女以喙衔木，令彼俱那罗鸟坐于中央而飞，以免其于长途之旅中为疲劳所困。”

‘‘Pañcasatā [Pg.446] dijakaññāyo heṭṭhato heṭṭhato uḍḍenti ‘sacāyaṃ kuṇālo sakuṇo āsanā paripatissati, mayaṃ taṃ pakkhehi paṭiggahessāmā’ti.

“五百鸟女于其下方飞行，心念：‘倘此俱那罗鸟自座上跌落，我等当以翼接之。’”

‘‘Pañcasatā dijakaññāyo uparūpari uḍḍenti ‘mā naṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ ātapo paritāpesī’ti.

“五百鸟女于其上方飞行，心念：‘愿日晒勿恼此俱那罗鸟。’”

‘‘Pañcasatā dijakaññāyo ubhatopassena uḍḍenti ‘mā naṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ sītaṃ vā uṇhaṃ vā tiṇaṃ vā rajo vā vāto vā ussāvo vā upapphusī’ti.

“五百鸟女于其两侧飞行，心念：‘愿寒、热、草、尘、风、露勿触此俱那罗鸟。’”

‘‘Pañcasatā dijakaññāyo purato purato uḍḍenti ‘mā naṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ gopālakā vā pasupālakā vā tiṇahārakā vā kaṭṭhahārakā vā vanakammikā vā kaṭṭhena vā kaṭhalena vā pāṇinā vā leḍḍunā vā daṇḍena vā satthena vā sakkharāhi vā pahāraṃ adaṃsu, māyaṃ kuṇālo sakuṇo gacchehi vā latāhi vā rukkhehi vā sākhāhi vā thambhehi vā pāsāṇehi vā balavantehi vā pakkhīhi saṅgamesī’ti.

“五百鸟女于其前方飞行，心念：‘愿牧牛人、牧畜人、割草人、拾柴人或林业人，勿以木、瓦、手、土块、杖、刃、砾石击此俱那罗鸟；愿此俱那罗鸟勿与灌木、藤蔓、树木、枝干、树桩、岩石或强壮之鸟相撞。’”

‘‘Pañcasatā dijakaññāyo pacchato pacchato uḍḍenti saṇhāhi sakhilāhi mañjūhi madhurāhi vācāhi samudācarantiyo ‘māyaṃ kuṇālo sakuṇo āsane pariyukkaṇṭhī’ti.

“五百鸟女于其后方飞行，以轻柔、亲切、悦耳、甜美之言语交谈，心念：‘愿此俱那罗鸟于座上不生厌烦。’”

‘‘Pañcasatā dijakaññāyo disodisaṃ uḍḍenti anekarukkhavividhavikatiphalamāharantiyo ‘māyaṃ kuṇālo sakuṇo khudāya parikilamitthā’ti.

“五百鸟女飞向四方，携来种种树上之各色果实，心念：‘愿此俱那罗鸟不因饥饿而疲惫。’”

‘‘Atha khalu, bho, tā dijakaññāyo taṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ ārāmeneva ārāmaṃ, uyyāneneva uyyānaṃ, nadītittheneva nadītitthaṃ, pabbatasikhareneva pabbatasikharaṃ, ambavaneneva ambavanaṃ, jambuvaneneva jambuvanaṃ, labujavaneneva labujavanaṃ, nāḷikerasañcāriyeneva nāḷikerasañcāriyaṃ khippameva abhisambhonti ratitthāya.

“诸君，彼等鸟女为求欢乐，携彼俱那罗鸟，迅速地从一园至一园，从一苑至一苑，从一河渡至一河渡，从一山峰至一山峰，从一芒果林至一芒果林，从一阎浮林至一阎浮林，从一面包果林至一面包果林，从一椰林至一椰林。”

‘‘Atha [Pg.447] khalu, bho, kuṇālo sakuṇo tāhi dijakaññāhi divasaṃ paribyūḷho evaṃ apasādeti ‘nassatha tumhe vasaliyo, vinassatha tumhe vasiliyo coriyo dhuttiyo asatiyo lahucittāyo katassa appaṭikārikāyo anilo viya yenakāmaṃgamāyo’’’ ti.

“诸君，彼俱那罗鸟虽终日为彼等鸟女所围绕，却如是斥之：‘汝等贱婢，消失！汝等贱婢，毁灭！汝等盗贼、骗子、不贞者、轻浮者、忘恩负义者，如风一般随心所欲者！’”

Tatrāyaṃ atthavaṇṇanā – bhikkhave, so vanasaṇḍo evaṃ akkhāyati evañca anusūyati. Kinti? Sabbosadhadharaṇidhareti vitthāro. Tattha sabbosadhadharaṇidhareti mūlatacapattapupphādisabbosadhadharāya dharaṇiyā samannāgateti attho, sabbosadhayutto vā dharaṇidharo. So hi padeso sabbosadhadharaṇidharoti evamakkhāyati evañca anusūyati, tasmiṃ vanasaṇḍeti vuttaṃ hoti. Sesapadayojanāyapi eseva nayo. Nekapupphamālyavitateti anekehi phalatthāya uppannapupphehi ceva piḷandhanamālyehi ca vitate. Rurūti suvaṇṇavaṇṇā migā. Uddārāti uddā. Biḷārāti mahābiḷārā. Nelamaṇḍalaṃ vuccati taruṇabhiṅkacchāpamaṇḍalaṃ. Mahāvarāhāti mahāhatthino, ākiṇṇanelamaṇḍalamahāvarāhena gocariyādibhedena dasavidhena nāgakulena ceva kareṇusaṅghena ca adhivuṭṭheti attho. Issamigāti kāḷasīhā. Vātamigāti mahāvātamigā. Pasadamigāti citramigā. Purisālūti vaḷavāmukhayakkhiniyo. Kimpurisāti devakinnaracandakinnaradumakinnaradaṇḍamāṇavakakonti- sakuṇakaṇṇapāvuraṇādibhedā kinnarā. Amajjavamañjarīdharapahaṭṭhapupphaphusitaggānekapādapagaṇavitateti makuladharehi ceva mañjarīdharehi ca supupphitehi ca aggamattapupphitehi ca anekehi pādapagaṇehi vitate. Vāraṇā nāma hatthiliṅgasakuṇā. Celāvakātipi ete sakuṇāyeva. Hemañca kanakañcāti dve suvaṇṇajātiyo. Etehi añjanādīhi anekadhātusatehi anekehi vaṇṇadhāturāsīhi vinaddhapaṭimaṇḍitapadese. Bhoti dhammālapanamattametaṃ. Cittoti mukhatuṇḍakepi heṭṭhāudarabhāgepi citrova.

于此，此为释义——诸比丘，那片林苑被如此称说、如此传闻。为何？因其为“一切药草承载地”。于此，“一切药草承载地”之义为：具足根、皮、叶、花等一切药草的大地，或为与一切药草相应的承载者。此地即被称为“一切药草承载地”，被如此称说、如此传闻，故言“于彼林苑中”。其余文句的组合，准此可知。“遍布无数花与花鬘”，意为遍布着为结果而生的众多花朵，以及作为饰物的花鬘。“Rurū”是金色的鹿。“Uddāra”是水獭。“Biḷāra”是大猫。“Nelamaṇḍala”被称为幼羚羊群。“Mahāvarāha”是大象，其义为：那里遍布着小羚羊群和大象，居住着十种象族以及母象群，它们在那里觅食等。“Issamiga”是黑狮。“Vātamiga”是大风羚。“Pasadamiga”是斑点鹿。“Purisālū”是马面女夜叉。“Kimpurisa”是指天紧那罗、月紧那罗、树紧那罗、杖紧那罗、鹭鸟耳饰紧那罗等不同种类的紧那罗。“遍布着无数树群，其或含苞、或簇拥、或盛开、或仅顶端开花”，意为遍布着含苞的、花团锦簇的、繁花盛开的、以及仅顶端开花的无数树群。“Vāraṇa”是名为“象翎”的鸟。“Celāvaka”也是这类鸟。“Hema”与“kanaka”是两种黄金。此地由墨石等数百种矿物，以及众多有色矿石堆所交织、庄严。“Bho”（贤友），这只是法谈中的称呼语。“Citta”（杂色），是指在喙部及下腹部皆有杂色。

Aḍḍhuḍḍhānīti aḍḍhacatutthāni, tīṇi sahassāni pañceva satānīti attho. Addhānapariyāyapatheti addhānasaṅkhāte gamanamagge. Ubbāhetthāti [Pg.448] bādhayittha. Upapphusīti upagantvā phusi. Pahāraṃ adaṃsūti ettha ‘‘mā na’’nti padassa sāmivasena attho veditabbo. Saṅgamesīti samāgacchi. Saṇhāhīti maṭṭhāhi. Sakhilāhīti piyāhi. Mañjūhīti sakhilāhi. Madhurāhīti madhurassarāhi. Samudācarantiyoti gandhabbakaraṇavasena paricarantiyo. Anekarukkhavividhavikatiphalanti anekehi rukkhehi vividhavikatiphalaṃ. Ārāmeneva ārāmanti pupphārāmādīsu aññatarena ārāmeneva aññataraṃ ārāmaṃ nentīti attho. Uyyānādīsupi eseva nayo. Nāḷikerasañcāriyenevāti nāḷikeravaneneva aññaṃ nāḷikeravanaṃ. Atisambhontīti evaṃ netvā tattha naṃ khippaññeva ratitthāya pāpuṇanti.

“Aḍḍhuḍḍhāni”是三个半，意为三千五百。“Addhānapariyāyapathe”（于行程之道）是指在被计为行程的行道上。“Ubbāhettha”是骚扰。“Upapphusi”是走近触摸。“Pahāraṃ adaṃsu”（予以打击），于此句中“mā na”一词之义，应依其能力而知。“Saṅgamesi”是相遇。“Saṇhāhi”（以柔软）是指以平滑。“Sakhilāhi”（以亲密）是指以可爱。“Mañjūhi”（以婉悦）是指以亲密。“Madhurāhi”（以甜美）是指以甜美的声音。“Samudācarantiyo”（周旋者）是指以天界乐师(gandhabba)的方式侍奉。“Anekarukkhavividhavikatiphalaṃ”（众多树木的各色异果）是指来自众多树木的各种奇异果实。“Ārāmena ārāmaṃ”（从园苑到园苑）意为从花园等一处园苑，带到另一处园苑。于游园等处，准此可知。“Nāḷikerasañcāriyena”（以椰林道）是指从一片椰林到另一片椰林。“Atisambhonti”（迅速到达）是指如此带领后，她们为了享乐而迅速到达那里。

Divasaṃ paribyūḷhoti sakaladivasaṃ paribyūḷho. Apasādetīti tā kira taṃ evaṃ divasaṃ paricaritvā nivāsarukkhe otāretvā parivāretvā rukkhasākhāsu nisīditvā ‘‘appeva nāma madhuravacanaṃ labheyyāmā’’ti patthayantiyo iminā uyyojitakāle attano vasanaṭṭhānaṃ gamissāmāti vasanti. Kuṇālarājā pana tā uyyojento ‘‘nassathā’’tiādivacanehi apasādeti. Tattha nassathāti gacchatha. Vinassathāti sabbatobhāgena nassatha. Gehe dhanadhaññādīnaṃ nāsanena coriyo, bahumāyatāya dhuttiyo, naṭṭhassatitāya asatiyo, anavaṭṭhitacittatāya lahucittāyo, katavināsanena mittadubbhitāya katassa appaṭikārikāyoti.

“Divasaṃ paribyūḷho”（终日围绕）是指整日围绕。“Apasādeti”（驱遣）：据说那些雌鸟如此终日侍奉后，将他安置在栖息的树上，围绕着他，坐在树枝间，期盼着：“或许我们能听到甜言蜜语吧！”她们如此安住，心想：“当他遣散我们时，我们就将回到自己的住处。”然而，鸠那罗王(Kuṇālarājā)在遣散她们时，却用“滚开”等话语驱赶她们。于此，“nassatha”（滚开）是“gacchatha”（离去）的意思。“Vinassatha”（消失）是指彻底消失。因毁坏家中财谷等，故为盗贼；因多诡诈，故为骗子；因失念，故为无忆念者；因心不安定，故为轻浮者；因毁坏所作、背叛朋友，故为忘恩负义者。

Evañca pana vatvā ‘‘iti kho, bhikkhave, ahaṃ tiracchānagatopi itthīnaṃ akataññutaṃ bahumāyataṃ anācārataṃ dussīlatañca jānāmi, tadāpāhaṃ tāsaṃ vase avattitvā tā eva attano vase vattemī’’ti imāya kathāya tesaṃ bhikkhūnaṃ anabhiratiṃ haritvā satthā tuṇhī ahosi. Tasmiṃ khaṇe dve kāḷakokilā sāmikaṃ daṇḍakena ukkhipitvā heṭṭhābhāgādīsu catasso catasso hutvā taṃ padesaṃ āgamiṃsu. Te bhikkhū tāpi disvā satthāraṃ pucchiṃsu. Satthā ‘‘pubbe, bhikkhave, mama sahāyo puṇṇamukho nāma phussakokilo ahosi, tassāyaṃ vaṃso’’ti vatvā purimanayeneva tehi bhikkhūhi pucchito āha –

如是说后，导师又道：“诸比丘，我虽曾为畜生，亦知女人之不知恩、多诡诈、行为不端与品行不良。是故，我当时不为她们所控制，反而使她们受我控制。”导师以此话消除了那些比丘的不乐后，便默然安坐。就在那时，有八只黑杜鹃，四前四后，用一根棍子抬着它们的主人，来到了那个地方。比丘们见到它们，便询问导师。导师说：“诸比丘，往昔我有一友，名为满口(Puṇṇamukha)的斑点杜鹃(phussakokila)，此乃其后代。”当比丘们如前再次提问时，他说道——

‘‘Tasseva [Pg.449] khalu, bho, himavato pabbatarājassa puratthimadisābhāge susukhumasunipuṇagirippabhavaharitupayantiyo’’ti.

“贤友，诚然，于彼雪山(Himavā)山王之东部，有诸河流，其流甚微甚妙，源于山脉，色泽青翠，奔流而至。”

Tattha suṭṭhu sukhumasaṇhasalilatāya susukhumasunipuṇā, giri etāsaṃ pabhavoti girippabhavā, himavantato sandamānaharitatiṇamissaoghatāya haritā, kuṇāladahaṃ upagamanena upayantiyoti susukhumasunipuṇagirippabhavaharitupayantiyo, evarūpā nadiyo yasmiṃ sandantīti attho.

于此，因水流极其细微平滑，故为“甚微甚妙”；因山为彼等之源，故为“源于山脉”；因从雪山流下之水流夹杂青草，故为“色泽青翠”；因流向鸠那罗湖(Kuṇāladaha)，故为“奔流而至”。合言之，即“甚微甚妙、源于山脉、色泽青翠、奔流而至”。其义为：如是诸河流淌于其中。

Idāni yaṃ kuṇāladahaṃ tā upayanti, tattha pupphāni vaṇṇento āha –

如今，就彼等（河流）所流向的鸠那罗湖(Kuṇāladaha)，（他）描述其花朵而说——

‘‘Uppalapadumakumudanalinasatapattasogandhikamandālakasampativiruḷhasucigandhamanuññamāvakappadese’’ti.

“于青莲(uppala)、红莲(paduma)、白莲(kumuda)、睡莲(nalina)、百瓣莲(satapatta)、香睡莲(sogandhika)、曼陀罗花(mandālaka)等新近盛开，具足清净芳香、令人愉悦、能缚人心之区域。”

Tattha uppalanti nīluppalaṃ. Nalinanti setapadumaṃ. Satapattanti paripuṇṇasatapattapadumaṃ. Sampatīti etehi sampativiruḷhehi abhinavajātehi sucigandhena ceva manuññena ca hadayabandhanasamatthatāya māvakena ca padesena samannāgateti attho.

于此，“uppala”是青莲。“nalina”是白莲。“satapatta”是圆满的百瓣莲花。其义为：具足此区域，此中莲花新近生长、崭新绽放，有清净之香，令人愉悦，且因能系缚人心而具吸引力。

Idāni tasmiṃ dahe rukkhādayo vaṇṇento āha –

如今，（他）描述彼湖中之树木等而说——

‘‘Kuravakamucalindaketakavedisavañjulapunnāgabakulatilakapiyakahasanasālasaḷala- campakaasokanāgarukkhatirīṭibhujapattaloddacandanoghavane kāḷāgarupadmakapiyaṅgudevadārukacocagahane kakudhakuṭajaaṅkolakaccikārakaṇikārakaṇṇikāra- kanaverakoraṇḍakakoviḷārakiṃsukayodhikavanamallikamanaṅgaṇamanavajjabhaṇḍisurucira- bhaginimālāmalyadhare jātisumanamadhugandhikadhanutakkāritālīsatagaramusīrakoṭṭhakacchavitate atimuttakasaṃkusumitalatāvitatapaṭimaṇḍitappadese haṃsapilavakādambakāraṇḍavābhinadite vijjādharasiddhasamaṇatāpasagaṇādhivuṭṭhe varadevayakkharakkhasadānavagandhabbakinnaramahoragānuciṇṇappadese – evarūpe khalu, bho, ramme vanasaṇḍe puṇṇamukho nāma phussakokilo pativasati ativiya madhuragiro vilāsitanayano mattakkho.

“于赤花树(kuravaka)、目支邻陀(mucalinda)、露兜树(ketaka)、vedisa树、无忧树(vañjula)、红柴木(punnāga)、龙华树(bakula)、帝释迦树(tilaka)、piyaka树、hasana树、娑罗树(sāla)、saḷala树、瞻波迦(campaka)、无忧树(asoka)、铁刀木(nāgarukkha)、tirīṭi树、桦树(bhujapatta)、lodda树、旃檀(candana)等树木之水畔林中；于沉香(kāḷāgaru)、莲花蕊(padmaka)、青囊(piyaṅgu)、雪松(devadāru)、koca树等密林中；于阿顺那树(kakudha)、kuṭaja树、aṅkola树、kaccikāra树、kaṇikāra树、kaṇṇikāra树、夹竹桃(kanavera)、koraṇḍaka树、kovidāra树、翅子树(kiṃsuka)、yodhika树、林生茉莉(vanamallikā)、manaṅgaṇa花、manavajja花、bhaṇḍi花等佩戴着优美姊妹花鬘之处；于素馨(jātisumana)之蜜香、dhanutakkāri、tālīsa、tagara、香根草(usīra)、koṭṭha等遍布之处；于阿提目多迦(atimuttaka)藤蔓繁花盛开、庄严之地；为天鹅(haṃsa)、pilava鸭、绿头鸭(kādamba)、kāraṇḍava鸭之声所鸣响；为持明者(vijjādhara)、成就者(siddha)、沙门、苦行者众所居住；为优秀天神、夜叉、罗刹、檀那婆(dānava)、乾闼婆、紧那罗、大腹行(mahoraga)所常至之区域——贤友，诚然，于如是悦意之林苑，栖居着一只名为满口(Puṇṇamukha)的斑点杜鹃(phussakokila)，其声甚为甜美，其目流盼，其眼迷离。”

‘‘Tasseva [Pg.450] khalu, bho, puṇṇamukhassa phussakokilassa aḍḍhuḍḍhāni itthisatāni paricārikā dijakaññāyo. Atha khalu, bho, dve dijakaññāyo kaṭṭhaṃ mukhena ḍaṃsitvā taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ majjhe nisīdāpetvā uḍḍenti ‘mā naṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ addhānapariyāyapathe kilamatho ubbāhetthā’ti.

“诸位，那只满嘴杜鹃鸟(Puṇṇamukha Phussakokila)确实有三百五十位雌鸟侍从。诸位，有两只雌鸟用嘴叼着木棍，让那只满嘴杜鹃鸟坐在中间飞翔，心想：‘莫让这只满嘴杜鹃鸟因长途跋涉而感到疲劳。’”

‘‘Paññāsa dijakaññāyo heṭṭhato heṭṭhato uḍḍenti ‘sacāyaṃ puṇṇamukho phussakokilo sakuṇo āsanā paripatissati, mayaṃ taṃ pakkhehi paṭiggahessāmā’ti.

“五十只雌鸟在下方飞翔，心想：‘倘若这只满嘴杜鹃鸟从座位上掉落，我们就用翅膀接住它。’”

‘‘Paññāsa dijakaññāyo uparūpari uḍḍenti ‘mā naṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ ātapo paritāpesī’ti.

“五十只雌鸟在上方飞翔，心想：‘莫让阳光灼伤这只满嘴杜鹃鸟。’”

‘‘Paññāsa paññāsa dijakaññāyo ubhatopassena uḍḍenti ‘mānaṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ sītaṃ vā uṇhaṃ vā tiṇaṃ vā rajo vā vāto vā ussāvo vā upapphusī’ti.

“五十只雌鸟在两侧飞翔，心想：‘莫让寒冷或炎热、草芥或尘土、风或露水触碰到这只满嘴杜鹃鸟！’”

‘‘Paññāsa dijakaññāyo purato purato uḍḍenti ‘mā naṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ gopālakā vā pasupālakā vā tiṇahārakā vā kaṭṭhahārakā vā vanakammikā vā kaṭṭhena vā kaṭhalāya vā pāṇinā vā leḍḍunā vā daṇḍena vā satthena vā sakkharāhi vā pahāramadaṃsu, māyaṃ puṇṇamukho phussakokilo gacchehi vā latāhi vā rukkhehi vā sākhāhi vā thambhehi vā pāsāṇehi vā balavantehi vā pakkhīhi saṅgamesī’ti.

“五十只雌鸟在前方飞翔，心想：‘莫让牧牛人、牧人、割草人、拾柴人或林中劳作者，用木块、瓦片、手、土块、棍棒、刀或石子击打这只满嘴杜鹃鸟；莫让这只满嘴杜鹃鸟与灌木、藤蔓、树木、树枝、树桩、岩石或强壮的鸟类碰撞！’”

‘‘Paññāsa dijakaññāyo pacchato pacchato uḍḍenti saṇhāhi sakhilāhi mañjūhi madhurāhi vācāhi samudācarantiyo ‘māyaṃ puṇṇamukho phussakokilo āsane pariyukkaṇṭhī’ti.

“五十只雌鸟在后方飞翔，用轻柔、亲切、悦耳、甜美的话语说道：‘莫让这只满嘴杜鹃鸟因久坐而感到烦闷！’”

‘‘Paññāsa dijakaññāyo disodisaṃ uḍḍenti anekarukkhavividhavikatiphalamāharantiyo ‘māyaṃ puṇṇamukho phussakokilo khudāya parikilamitthā’ti.

“五十只雌鸟飞向四面八方，带来各种树上不同种类的果实，心想：‘莫让这只满嘴杜鹃鸟因饥饿而疲惫！’”

‘‘Atha khalu, bho, tā dijakaññāyo taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ ārāmeneva ārāmaṃ, uyyāneneva uyyānaṃ, nadītittheneva [Pg.451] nadītitthaṃ, pabbatasikhareneva pabbatasikharaṃ, ambavaneneva ambavanaṃ, jambuvaneneva jambuvanaṃ, labujavaneneva labujavanaṃ, nāḷikerasañcāriyeneva nāḷikerasañcāriyaṃ khippameva abhisambhonti ratitthāya.

“于是，诸位，那些雌鸟带着那只满嘴杜鹃鸟，从一处园林到另一处园林，从一处游园到另一处游园，从一处河边渡口到另一处河边渡口，从一座山顶到另一座山顶，从一片芒果林到另一片芒果林，从一片阎浮林到另一片阎浮林，从一片面包果林到另一片面包果林，从一片椰林到另一片椰林，迅速地将它带到夜晚的栖息处。”

‘‘Atha khalu, bho, puṇṇamukho phussakokilo tāhi dijakaññāhi divasaṃ paribyūḷho evaṃ pasaṃsati ‘sādhu sādhu, bhaginiyo, etaṃ kho bhaginiyo tumhākaṃ patirūpaṃ kuladhītānaṃ, yaṃ tumhe bhattāraṃ paricareyyāthā’ti.

“于是，诸位，满嘴杜鹃鸟整日被那些雌鸟簇拥服侍，如此称赞道：‘善哉，善哉，姐妹们！姐妹们，这正适合你们这些出身高贵的女子，你们就应如此侍奉丈夫！’”

‘‘Atha khalu, bho, puṇṇamukho phussakokilo yena kuṇālo sakuṇo tenupasaṅkami. Addasaṃsu kho kuṇālassa sakuṇassa paricārikā dijakaññāyo taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ dūratova āgacchantaṃ, disvāna yena puṇṇamukho phussakokilo tenupasaṅkamiṃsu, upasaṅkamitvā taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ etadavocuṃ – ‘ayaṃ, samma puṇṇamukha, kuṇālo sakuṇo ativiya pharuso ativiya pharusavāco, appeva nāma tavampi āgamma piyavācaṃ labheyyāmā’ti. ‘Appeva nāma bhaginiyo’ti vatvā yena kuṇālo sakuṇo tenupasaṅkami, upasaṅkamitvā kuṇālena sakuṇena saddhiṃ paṭisammoditvā ekamantaṃ nisīdi, ekamantaṃ nisinno kho puṇṇamukho phussakokilo taṃ kuṇālaṃ sakuṇaṃ etadavoca – ‘kissa tvaṃ, samma kuṇāla, itthīnaṃ sujātānaṃ kuladhītānaṃ sammāpaṭipannānaṃ micchāpaṭipannosi, amanāpabhāṇīnampi kira, samma kuṇāla, itthīnaṃ manāpabhāṇinā bhavitabbaṃ, kimaṅgaṃ pana manāpabhāṇīna’nti.

“于是，诸位，满嘴杜鹃鸟前往拘那罗鸟(Kuṇāla)之处。拘那罗鸟的雌鸟侍从们远远看见满嘴杜鹃鸟前来，见到后便走向满嘴杜鹃鸟，上前对它说道：‘满嘴朋友，这只拘那罗鸟极为粗暴，言语极为刻薄，或许因你的到来，我们能听到些悦耳之言。’‘但愿如此，姐妹们。’说完，它便前往拘那罗鸟之处，上前与拘那罗鸟相互问候后，坐于一旁。坐于一旁的满嘴杜鹃鸟对拘那罗鸟说道：‘拘那罗朋友，你为何对那些出身高贵、品行端正的女子行为不端呢？拘那罗朋友，据说即使对言语不悦的女子，也应说悦耳之言，更何况是对言语悦耳的女子呢？’”

‘‘Evaṃ vutte kuṇālo sakuṇo taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ evaṃ apasādesi – ‘nassa tvaṃ, samma jamma vasala, vinassa tvaṃ, samma jamma vasala, ko nu tayā viyatto jāyājinenā’ti. Evaṃ apasādito ca pana puṇṇamukho phussakokilo tatoyeva paṭinivatti.

“听了这话，拘那罗鸟便如此呵斥那只满嘴杜鹃鸟：‘你这卑鄙的贱民，消失吧！你这卑鄙的贱民，毁灭吧！有谁比你这被妻子征服的家伙更聪明呢？’被如此呵斥后，满嘴杜鹃鸟便从那里返回了。”

‘‘Atha [Pg.452] khalu, bho, puṇṇamukhassa phussakokilassa aparena samayena nacirasseva kharo ābādho uppajji, lohitapakkhandikā bāḷhā vedanā vattanti māraṇantikā. Atha khalu, bho, puṇṇamukhassa phussakokilassa paricārikānaṃ dijakaññānaṃ etadahosi – ‘ābādhiko kho ayaṃ puṇṇamukho phussakokilo, appeva nāma imamhā ābādhā vuṭṭhaheyyā’ti ekaṃ adutiyaṃ ohāya yena kuṇālo sakuṇo tenupasaṅkamiṃsu. Addasā kho kuṇālo sakuṇo tā dijakaññāyo dūratova āgacchantiyo, disvāna tā dijakaññāyo etadavoca – ‘kahaṃ pana tumhaṃ vasaliyo bhattā’ti. ‘Ābādhiko kho, samma kuṇāla, puṇṇamukho phussakokilo appeva nāma tamhā ābādhā vuṭṭhaheyyā’ti. Evaṃ vutte kuṇālo sakuṇo tā dijakaññāyo evaṃ apasādesi – ‘nassatha tumhe vasaliyo, vinassatha tumhe vasaliyo coriyo dhuttiyo asatiyo lahucittāyo katassa appaṭikārikāyo anilo viya yenakāmaṃgamāyo’ti vatvā yena puṇṇamukho phussakokilo tenupasaṅkami, upasaṅkamitvā taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ etadavoca – ‘haṃ, samma, puṇṇamukhā’ti. ‘Haṃ, samma, kuṇālā’ti.

“于是，诸位，此后不久，满嘴杜鹃鸟得了重病，患上血痢，剧痛不止，濒临死亡。于是，诸位，满嘴杜鹃鸟的雌鸟侍从们心想：‘这只满嘴杜鹃鸟病了，或许他能从此病中痊愈。’便撇下它独自一个，前往拘那罗鸟之处。拘那罗鸟远远看见那些雌鸟前来，见到后便对她们说：‘你们这些贱妇，你们的丈夫在哪里？’‘拘那罗朋友，满嘴杜鹃鸟病了，或许他能从此病中痊愈。’听了这话，拘那罗鸟便如此辱骂那些雌鸟：‘你们这些贱妇，消失吧，毁灭吧！你们这些盗贼、骗子、不贞的女人，轻浮善变，忘恩负义，如风一般随心所欲！’说完便前往满嘴杜鹃鸟之处，上前对它说：‘喂，满嘴朋友。’‘喂，拘那罗朋友。’”

‘‘Atha khalu, bho, kuṇālo sakuṇo taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ pakkhehi ca mukhatuṇḍakena ca pariggahetvā vuṭṭhāpetvā nānābhesajjāni pāyāpesi. Atha khalu, bho, puṇṇamukhassa phussakokilassa so ābādho paṭippassambhī’’ti.

“于是，诸位，拘那罗鸟用翅膀和鸟喙扶住那只满嘴杜鹃鸟，让它站起来，并喂它喝下各种药物。于是，诸位，满嘴杜鹃鸟的病便平息了。”

Tattha piyakāti setapupphā. Hasanāti ha-kāro sandhikaro, asanāyeva. Tirīṭīti ekā rukkhajāti. Candanāti rattasurabhicandanā. Oghavaneti etesaṃ oghena ghaṭāya samannāgatavane. Devadārukacocagahaneti devadārurukkhehi ceva kadalīhi ca gahane. Kaccikārāti ekā rukkhajāti. Kaṇikārāti mahāpupphā. Kaṇṇikārāti khuddakapupphā. Kiṃsukāti vātaghātakā. Yodhikāti yūthikā. Vanamallikamanaṅgaṇamanavajjabhaṇḍisurucirabhaginimālāmalyadhareti mallikānañca anaṅgaṇānaṃ [Pg.453] anavajjānañca bhaṇḍīnaṃ surucirānañca bhaginīnaṃ pupphehi mālyadhārayamāne. Dhanutakkārīti dhanupāṭali. Tālīsāti tālīsapattarukkhā. Kacchavitateti etehi jātisumanādīhi vitate nadikacchapabbatakacche. Saṃkusumitalatāti tesu tesu ṭhānesu suṭṭhu kusumitaatimuttakehi ceva nānāvidhalatāhi ca vitatapaṭimaṇḍitapadese. Gaṇādhivuṭṭheti etesaṃ vijjādharādīnaṃ gaṇehi adhivuṭṭhe. Puṇṇamukhoti mukhaparipuṇṇatāya puṇṇamukho. Parehi phuṭṭhatāya phussakokilo. Vilāsitanayanoti vilāsitanetto. Mattakkhoti yathā mattānaṃ akkhīni rattāni honti, evaṃ rattakkho, pamāṇayuttanetto vā.

其中“Piyakā”（白花树）是指白色的花。“Hasanā”（哈萨那）中的“ha”是连音，即是asana（阿萨那树）。“Tirīṭī”（提利提）是一种树的名称。“Candanā”（檀香）是指红色有香味的檀香。“Oghavane”（洪流林）是指充满这些（花朵）如洪流般的森林。“Devadārukacocagahane”（天木与芭蕉丛）是指天木树和芭蕉树密集生长的地方。“Kaccikārā”（迦ထိ迦罗）是一种树的名称。“Kaṇikārā”（迦尼迦罗）是花朵很大的树。“Kaṇṇikārā”（小花迦尼迦罗）是花朵很小的树。“Kiṃsukā”（金宿迦）是能抵御风的树。“Yodhikā”（耶提迦）是素馨。“Vanamallikamanaṅgaṇamanavajjabhaṇḍisurucirabhaginimālāmalyadhareti”（佩戴林茉莉、无瑕、无过、班迪、妙好姊妹花环）是指佩戴用茉莉花、无瑕花、无过失的班迪花和极美丽的姊妹花所制成的花环。“Dhanutakkārī”（弓波吒厘）是指弓状的波吒厘树。“Tālīsā”（多罗）是多罗叶树。“Kacchavitate”（遍布河岸）是指河岸和山坡上遍布着素馨等花朵。“Saṃkusumitalatā”（繁花藤蔓）是指在各个地方，由盛开的阿提目多迦花和各种藤蔓所遍布和装饰的区域。“Gaṇādhivuṭṭhe”（众仙所居）是指这些地方被众多的持明仙等所居住。“Puṇṇamukho”（普那目佉）是说面容饱满。“Phussakokilo”（斑点杜鹃）是因为被他人所触。“Vilāsitanayano”（媚眼）是指眼睛妩媚。“Mattakkho”（醉眼）是指像喝醉酒的人一样眼睛发红，或者说是眼睛大小适中。

Bhaginiyoti ariyavohārena ālapanaṃ. Paricareyyāthāti sakaladivasaṃ gahetvā vicareyyātha. Iti so piyakathaṃ kathetvā uyyojeti. Kadāci pana kuṇālo saparivāro puṇṇamukhaṃ dassanāya gacchati, kadāci puṇṇamukho kuṇālassa santikaṃ āgacchati. Tenāha ‘‘atha khalu, bho’’ti. Sammāti vayassa. Āgammāti paṭicca upanissāya. Labheyyāmāti kuṇālassa santikā piyavacanaṃ labheyyāma. Appeva nāmāti api nāma labheyyātha, vakkhāmi nanti. Sujātānanti samajātikānaṃ.

“姐妹”（Bhaginī）是高贵的称呼。“应当服侍”（Paricareyyātha）是指整日带着他照料。“就这样”他说着亲切的话送走了他们。有时，拘那罗鸟带着随从去拜访普那目佉杜鹃；有时，普那目佉杜鹃来到拘那罗鸟那里。因此他说：“那么，诸位。”“朋友”（Sammā）是指同伴。“前来”（Āgamma）是指因为或凭借。“我们或许能得到”（Labheyyāma）是指我们或许能从拘那罗鸟那里得到悦耳的话。“但愿”（Appeva nāmā）是指或许能得到，我将要说。“善生”（Sujātānaṃ）是指同等出身的。

Nassāti palāya. Jammāti lāmaka. Viyattoti ko nu tayā sadiso añño byatto nāma atthi. Jāyājinenāti jāyājitena, ayameva vā pāṭho. Evaṃ itthiparājitena tayā sadiso ko nāma byatto atthīti taṃ puna evarūpassa vacanassa abhaṇanatthāya apasādeti. Tatoyevāti ‘‘kuddho me kuṇālo’’ti cintetvā tatoyeva paṭinivatti, so nivattitvā saparivāro attano nivāsaṭṭhānameva agamāsi.

“滚开”（Nassa）是指逃跑。“卑劣”（Jamma）是指低劣。“精明者”（Viyatto）是指难道还有谁像你这样精明吗？“被妻子所制服”（Jāyājinena）是指被妻子所制服，或者这只是另一种说法。像你这样被女人所制服的人，难道还有谁更精明呢？为了不再听到这样的话，他便呵斥他。“因此”（Tatoyeva）是指“拘那罗（Kuṇāla）对我发怒了”，这样想着，他便立即返回，带着随从回到了自己的住处。

Appeva nāmāti saṃsayaparivitakko, imamhā ābādhā vuṭṭhaheyya vā no vāti evaṃ cintetvā taṃ ohāya pakkamiṃsu. Tumhanti tumhākaṃ. Appeva nāmāti tamhā ābādhā vuṭṭhaheyya vā no vā, amhākaṃ āgatakāle mato bhavissati. Mayañhi idāneva so marissatīti ñatvā tumhākaṃ pādaparicārikā bhavituṃ āgatā. Tenupasaṅkamīti imā itthiyo sāmikassa [Pg.454] matakāle āgatā paṭikkūlā bhavissāmāti taṃ pahāya āgatā, ahaṃ gantvā mama sahāyakaṃ pupphaphalādīni nānābhesajjāni saṃharitvā arogaṃ karissāmīti cintetvā nāgabalo mahāsatto ākāse uppatitvā yena so tenupasaṅkami. Hanti nipāto, ‘‘jīvasi, sammā’’ti pucchanto evamāha. Itaropissa ‘‘jīvāmī’’ti vadanto ‘‘haṃ sammā’’ti āha. Pāyāpesīti pāyesi. Paṭippassambhīti vūpasamīti.

“或许能吧”（Appeva nāma）——这是充满疑惑的想法，想着“或许能从这疾病中痊愈，或许不能”，他们便抛弃他离开了。“你们”（Tumha）是指“你们的”。或许能从这疾病中痊愈吧，但等到我们来的时候他可能已经死了。我们正是知道他现在就要死了，才来侍奉你们。于是前往（Tenupasaṅkami）——这些妇女心想：“丈夫死后我们会遭人嫌弃”，便抛弃他而来了。那伽大力士（Nāgabala）心想：“我要去采集花果等各种药物，让他恢复健康”，便腾空而起，向他所在的地方飞去。“哈”（Ha）是语气词，询问“还活着吗，朋友？”对方回答“我还活着”，便说“哈，朋友”。“使他喝下”（Pāyāpesi）就是“让他服用”。“平息”（Paṭippassambhi）就是“止息”。

Tāpi dijakaññāyo asmiṃ aroge jāte āgatā. Kuṇālopi puṇṇamukhaṃ katipāhaṃ phalāphalāni khādāpetvā tassa balappattakāle, ‘‘samma, idāni tvaṃ arogo, attano paricārikāhi saddhiṃ vasa, ahampi attano vasanaṭṭhānaṃ gamissāmī’’ti āha. Atha naṃ so ‘‘imā, samma, maṃ bāḷhagilānaṃ pahāya palāyanti, na me etāhi dhuttīhi attho’’ti āha. Taṃ sutvā mahāsatto ‘‘tena hi te, samma, itthīnaṃ pāpabhāvaṃ ācikkhissāmī’’ti puṇṇamukhaṃ gahetvā himavantapasse manosilātalaṃ netvā sattayojanikasālarukkhamūle manosilāsane nisīdi. Ekasmiṃ passe puṇṇamukho saparivāro nisīdi. Sakalahimavante devaghosanā cari – ‘‘ajja kuṇālo sakuṇarājā himavante manosilāsane nisīditvā buddhalīlāya dhammaṃ desessati, taṃ suṇāthā’’ti. Paramparaghosena cha kāmāvacaradevā sutvā yebhuyyena tattha sannipatiṃsu. Bahunāgasupaṇṇakinnaravijjādharādīnampi devatā tamatthaṃ ugghosesuṃ. Tadā ānando nāma gijjharājā dasasahassagijjhaparivāro gijjhapabbate paṭivasati. Sopi taṃ kolāhalaṃ sutvā ‘‘dhammaṃ suṇissāmī’’ti saparivāro āgantvā ekamantaṃ nisīdi. Nāradopi pañcābhiñño tāpaso dasasahassatāpasaparivuto himavantapadese viharanto taṃ devaghosanaṃ sutvā ‘‘sahāyo kira me kuṇālo itthīnaṃ aguṇaṃ kathessati, mahāsamāgamo bhavissati, mayāpi taṃ desanaṃ sotuṃ vaṭṭatī’’ti tāpasadasasahassena saddhiṃ iddhiyā tattha gantvā ekamantaṃ nisīdi. Buddhānaṃ desanāsannipātasadiso mahāsamāgamo ahosi. Atha mahāsatto jātissarañāṇena itthidosapaṭisaṃyuttaṃ atītabhave diṭṭhakāraṇaṃ [Pg.455] puṇṇamukhaṃ kāyasakkhiṃ katvā kathesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

那些鸟族少女见他病愈归来。拘那罗（Kuṇāla）也让普那目佉（Puṇṇamukha）吃了数日的果实，待他体力恢复后说道：“贤友，如今你已痊愈，可与自己的侍女同住，我也将返回自己的住所。”普那目佉却道：“贤友，这些女子见我重病便弃我而去，我不需要这些狡诈之辈。”大菩萨闻言便说：“既然如此，贤友，我将为你揭示这些女子的恶行。”于是带着普那目佉来到喜马拉雅山边，来到玛瑙石台，坐在七由旬高的娑罗树下，玛瑙石座之上。普那目佉与随从们坐在一侧。整个喜马拉雅山响彻天神的宣告：“今日鸟王拘那罗坐在喜马拉雅山的玛瑙石座上，将以佛陀的仪态说法，请大家听闻！”六欲天的诸天人听到这传遍各地的宣告，纷纷聚集而来。众多的龙、金翅鸟、紧那罗、持明仙等天神也宣告此事。那时有名为阿难（Ānanda）的鹫鸟王，率领一万只鹫鸟住在鹫鸟山上。他也听到这喧闹声，心想“我要去听法”，便带着眷属前来，坐在一旁。拥有五神通的苦行者那罗达（Nārada），也带着一万名苦行者在喜马拉雅山地区居住，听到天神的宣告，心想：“我的朋友拘那罗要讲述女子的缺点了，会有一场大法会，我也应该去听。”于是与一万名苦行者一同以神通力来到此处，坐在一旁。这场盛会犹如诸佛说法的聚会一般。随后，大菩萨以宿命通回忆起过去世与女子过失相关的所见所闻，以普那目佉为现身实证，讲述女子的过患。为了阐明这个道理，导师说了以下偈颂：

‘‘Atha khalu, bho, kuṇālo sakuṇo taṃ puṇṇamukhaṃ phussakokilaṃ gilānavuṭṭhitaṃ aciravuṭṭhitaṃ gelaññā etadavoca –

“喂，朋友，鸟王拘那罗（Kuṇāla）对那只刚痊愈、病才刚好的杜鹃鸟普那目佉（Puṇṇamukha）这样说：

‘‘‘Diṭṭhā mayā, samma puṇṇamukha, kaṇhā dvepitikā pañcapatikāya chaṭṭhe purise cittaṃ paṭibandhantiyā, yadidaṃ kabandhe pīṭhasappimhī’’’ti. Bhavati ca panuttarettha vākyaṃ –

“‘善友普那目佉（Puṇṇamukha），我曾见黑女（Kaṇhā），她有两位父亲、五位丈夫，却对第六个男人心生爱慕，就像对无头尸体或瘫痪者一样。’” 之后还有话要说——

290.

290.

‘‘Athajjuno nakulo bhīmaseno, yudhiṭṭhilo sahadevo ca rājā;

Ete patī pañca maticca nārī, akāsi khujjavāmanakena pāpa’nti.

“阿周那（Arjuna）、那拘罗（Nakula）、怖军（Bhīmasena）、坚战王（Yudhiṭṭhila）和偕天（Sahadeva），那女子背弃这五位丈夫，却与驼背侏儒行恶。”

‘‘Diṭṭhā mayā, samma puṇṇamukha, saccatapāpī nāma samaṇī susānamajjhe vasantī catutthabhattaṃ pariṇāmayamānā surādhuttakena pāpamakāsi.

“善友普那目佉，我曾亲眼看见，名叫萨恰塔巴比（Saccatapāpī）的沙门尼住在坟场中央，吃完第四餐，却与酒鬼行恶。”

‘‘Diṭṭhā mayā, samma puṇṇamukha, kākavatī nāma devī samuddamajjhe vasantī bhariyā venateyyassa naṭakuverena pāpamakāsi.

“善友普那目佉，我曾亲眼看见，名叫迦拘瓦提（Kākavatī）的天女住在海中，她是金翅鸟王的妻子，却与乐师那吒俱毗罗（Naṭakuvera）行恶。

‘‘Diṭṭhā mayā, samma puṇṇamukha, kuruṅgadevī nāma lomasuddarī eḷikakumāraṃ kāmayamānā chaḷaṅgakumāradhanantevāsinā pāpamakāsi.

“善友普那目佉，我曾亲眼目睹，名为库隆伽天女（Kuruṅgadevī）的美毛女，爱慕伊犁迦王子（Eḷikakumāra），却与六艺童子（Chaḷaṅgakumāra）的弟子行恶。”

‘‘Evañhetaṃ mayā ñātaṃ, brahmadattassa mātaraṃ;

Ohāya kosalarājaṃ, pañcālacaṇḍena pāpamakāsi.

“如是我已了知，梵授王之母，弃舍憍萨罗王，却与般遮罗的暴徒行恶。”

291.

291.

‘‘Etā ca aññā ca akaṃsu pāpaṃ, tasmāhamitthīnaṃ na vissase nappasaṃse;

Mahī yathā jagati samānarattā, vasundharā itarītarāpatiṭṭhā;

Sabbasahā aphandanā akuppā, tathitthiyo tāyo na vissase naro.

“此等与彼等，皆作诸恶行，是故我不信，亦不赞叹女人。犹如大地于世间，平等普载，为万物依怙，堪忍一切，不动不摇；女人亦然，人不应信之。

292.

292.

‘‘Sīho [Pg.456] yathā lohitamaṃsabhojano, vāḷamigo pañcāvudho suruddho;

Pasayhakhādī parahiṃsane rato, tathitthiyo tāyo na vissase naro.

“犹如狮子嗜食血肉，为凶猛野兽，具五武器，强行吞食，乐于伤彼；女人亦然，人不应信之。

‘‘Na khalu, samma puṇṇamukha, vesiyo nāriyo gamaniyo, na hetā bandhakiyo nāma, vadhikāyo nāma etāyo, yadidaṃ vesiyo nāriyo gamaniyo’’ti.

“善友普那目佉，实不应亲近妓女。她们不名为‘束缚者’，而名为‘杀害者’。此等妓女，实不应亲近。”

‘‘Coro viya veṇikatā madirāva diddhā vāṇijo viya vācāsanthutiyo issasiṅgamiva viparivattāyo uragamiva dujivhāyo. Sobbhamiva paṭicchannā pātālamiva duppūrā rakkhasī viya duttosā yamovekantahāriyo. Sikhīriva sabbabhakkhā nadīriva sabbavāhī anilo viya yenakāmaṃcarā neru viya avisesakarā visarukkho viya niccaphalitāyoti. Bhavati ca panuttarettha vākyaṃ –

“犹如盗贼般诡诈，犹如毒酒般令人迷醉，犹如商人般花言巧语，犹如鹿角般扭曲，犹如毒蛇般两面三刀。犹如深渊般隐蔽难测，犹如地狱般难以填满，犹如罗刹女般难以满足，犹如阎罗王般毫不留情地夺走生命。犹如火焰般吞噬一切，犹如河流般承载一切，犹如风般随心所欲，犹如须弥山般不分贵贱，犹如毒树般永远结着果实。更有偈颂为证——

293.

293.

‘‘‘Yathā coro yathā diddho, vāṇijova vikatthanī;

Issasiṅgamiva parivattā, dujivhā urago viya.

“‘犹如盗贼，犹如毒药；犹如商人，喜欢夸耀；犹如鹿角，反复无常；犹如毒蛇，两舌恶口。’”

294.

294.

‘‘‘Sobbhamiva paṭicchannā, pātālamiva duppurā;

Rakkhasī viya duttosā, yamovekantahāriyo.

“‘犹如深坑般隐蔽，犹如地狱般难满；犹如罗刹女般难悦，犹如阎罗般独取生命。’”

295.

295.

‘‘Yathā sikhī nadī vāto, nerunāva samāgatā;

Visarukkho viya niccaphalā, nāsayanti ghare bhogaṃ;

Ratanantakaritthiyo’’’ti.

“‘犹如火焰、河流、风与须弥山；犹如毒树，常年结果。她们毁坏家财，是珍宝的终结者。’”

Tattha gilānavuṭṭhitanti paṭhamaṃ gilānaṃ pacchā vuṭṭhitaṃ. Diṭṭhā mayāti atīte kira brahmadatto kāsirājā sampannabalavāhanatāya kosalarajjaṃ gahetvā kosalarājānaṃ māretvā tassa aggamahesiṃ sagabbhaṃ gahetvā bārāṇasiṃ gantvā taṃ attano aggamahesiṃ akāsi. Sā aparabhāge dhītaraṃ vijāyi. Rañño pana pakatiyā dhītā vā putto vā natthi, so tussitvā, ‘‘bhadde, varaṃ gaṇhāhī’’ti āha. Sā gahitakaṃ katvā [Pg.457] ṭhapesi. Tassā pana kumārikāya ‘‘kaṇhā’’ti nāmaṃ kariṃsu. Athassā vayappattāya mātā taṃ āha – ‘‘amma, pitarā tava varo dinno, tamahaṃ gahetvā ṭhapesiṃ, tava ruccanakaṃ varaṃ gaṇhā’’ti. Sā ‘‘amma, mayhaṃ aññaṃ avijjamānaṃ natthi, patiggahaṇatthāya me sayaṃ varaṃ kārehī’’ti kilesabahulatāya hirottappaṃ bhinditvā mātaraṃ āha. Sā rañño ārocesi. Rājā ‘‘yathārucitaṃ patiṃ gaṇhatū’’ti vatvā sayaṃ varaṃ ghosāpesi. Rājaṅgaṇe sabbālaṅkārapaṭimaṇḍitā bahū purisā sannipatiṃsu. Kaṇhā pupphasamuggaṃ ādāya uttarasīhapañjare ṭhitā olokentī ekampi na rocesi.

“‘病愈者’是指先病后痊愈的人。‘我曾见过’是指：过去，迦尸国(Kāsī)的梵授王，凭借强大的军队攻占了憍萨罗国，杀害了憍萨罗王，并将他怀有身孕的王后掳至波罗奈城(Bārāṇasī)，立为自己的王后。后来她生下一个女儿。国王向来没有子女，非常高兴，便说：‘贤妃，你可以求一个愿望。’王后便将此愿望保留了下来。他们给这个女孩取名为‘黑女(Kaṇhā)’。后来黑女到了适婚年龄，她的母亲对她说：‘女儿啊，你父亲曾允我一个愿望，我一直为你留着，现在你可以选择一个你喜欢的愿望了。’黑女因烦恼炽盛，破除惭愧心，对母亲说：‘母亲，我别无所求，请为我举行选婿仪式，让我自己选择丈夫。’她的母亲便禀告了国王。国王说：‘让她按照自己的心意选择丈夫吧。’于是宣布举行选婿大典。王宫的广场上聚集了许多盛装打扮的男子。黑女手持花篮，站在北面的狮子窗边观看，却一个也没看中。”

Tadā paṇḍurājagottato ajjuno nakulo bhīmaseno yudhiṭṭhilo sahadevoti ime pañca paṇḍurājaputtā takkasilāyaṃ disāpāmokkhassa ācariyassa santike sippaṃ uggahetvā ‘‘desacārittaṃ jānissāmā’’ti vicarantā bārāṇasiṃ patvā antonagare kolāhalaṃ sutvā pucchitvā tamatthaṃ ñatvā ‘‘mayampi gamissāmā’’ti kañcanarūpasamānarūpā tattha gantvā paṭipāṭiyā aṭṭhaṃsu. Kaṇhā te disvā pañcasupi tesu paṭibaddhacittā hutvā pañcannampi sīsesu mālācumbaṭakāni khipitvā, ‘‘amma, ime pañca jane varemī’’ti āha. Sāpi rañño ārocesi. Rājā varassa dinnattā ‘‘na labhissatī’’ti avatvā anattamanova ‘‘kiṃjātikā kassa puttā’’ti pucchitvā paṇḍurājaputtabhāvaṃ ñatvā tesaṃ sakkāraṃ katvā taṃ pādaparicārikaṃ adāsi.

当时，般度王族的阿周那(Ajjuna)、那拘罗、怖军(Bhīmasena)、坚战(Yudhiṭṭhila)和偕天(Sahadeva)这五位般度王子，在塔克西拉的著名导师处学习技艺后，为了“了解各地风俗”而游历，到达波罗奈城。他们听到内城喧哗声，询问缘由后，心想“我们也要去”，于是前往那里，如金像般庄严的五位王子依次站立。黑女(Kaṇhā)看到他们，对五人都心生爱慕，便将花环抛向他们的头顶，说：“母亲，我选择这五位做丈夫。”她将此事禀告了国王。国王因为已经应允女儿选婿，虽然心里不悦，但没有说“她得不到”，只是问道：“他们是什么种姓？是谁的儿子？”得知他们是般度王子后，便款待他们，并将女儿嫁给他们为妻。

Sā sattabhūmikapāsāde te kilesavasena saṅgaṇhi. Eko panassā paricārako khujjo pīṭhasappī atthi. Sā pañca rājaputte kilesavasena saṅgaṇhitvā tesaṃ bahi nikkhantakāle okāsaṃ labhitvā kilesena anuḍayhamānā khujjena saddhiṃ pāpaṃ karoti, tena ca saddhiṃ kathentī – ‘‘mayhaṃ tayā sadiso piyo natthi, rājaputte mārāpetvā tesaṃ galalohitena tava pāde makkhāpessāmī’’ti vadati. Itaresupi jeṭṭhabhātikena missībhūtakāle – ‘‘imehi catūhi tvameva mayhaṃ piyataro, mayā jīvitampi tavatthāya pariccattaṃ, mama pitu accayena tuyhaññeva rajjaṃ dāpessāmī’’ti vadati. Itarehi saddhiṃ missībhūtakālepi eseva [Pg.458] nayo. Te ‘‘ayaṃ amhe piyāyati, issariyañca no etaṃ nissāya jāta’’nti tassā ativiya tussanti.

她在七层宫殿中，因烦恼所驱，与王子们亲近。她有一个侍从，是个驼背的跛子。她因烦恼与五位王子亲近，又趁他们外出时，被欲念煎熬，与那驼子行苟且之事，并对他说：“对我来说，没有人比你更亲爱，等我杀了那些王子，就用他们的颈血涂抹你的脚。”当她与长兄亲近时，则说：“比起其他四人，你才是我最爱的人，我甚至可以为你牺牲性命，我父亲死后，我会把王位传给你。”与其他王子亲近时，也说同样的话。那些王子们认为“她深爱我们，我们的权位也因她而得”，因此对她非常满意。

Sā ekadivasaṃ ābādhikā ahosi. Atha naṃ te parivāretvā eko sīsaṃ sambāhanto nisīdi, sesā ekekaṃ hatthañca pādañca. Khujjo pana pādamūle nisīdi. Sā sīsaṃ sambāhamānassa jeṭṭhabhātikassa ajjunakumārassa – ‘‘mayhaṃ tayā piyataro natthi, jīvamānā tuyhaṃ jīvissāmi, pitu accayena tuyhaṃ rajjaṃ dāpessāmī’’ti sīsena saññaṃ dadamānā taṃ saṅgaṇhi, itaresampi hatthapādehi tatheva saññaṃ adāsi. Khujjassa pana – ‘‘tvaññeva mama piyo, tavatthāya ahaṃ jīvissāmī’’ti jivhāya saññaṃ adāsi. Te sabbepi pubbe kathitabhāvena tāya saññāya tamatthaṃ jāniṃsu. Tesu sesā attano dinnasaññāyeva jāniṃsu. Ajjunakumāro pana tassā hatthapādajivhāvikāre disvā – ‘‘yathā mayhaṃ, evaṃ sesānampi imāya saññā dinnā bhavissati, khujjena cāpi saddhiṃ etissāya santhavena bhavitabba’’nti cintetvā bhātaro gahetvā bahi nikkhamitvā pucchi – ‘‘diṭṭhā vo pañcapatikā mama sīsavikāraṃ dassentī’’ti? ‘‘Āma, diṭṭhā’’ti. ‘‘Kiṃkāraṇaṃ jānāthā’’ti? ‘‘Na jānāmā’’ti. ‘‘Idaṃ nāmettha kāraṇaṃ, tumhākaṃ pana hatthapādehi dinnasaññāya kāraṇaṃ jānāthā’’ti? ‘‘Āma, jānāmā’’ti. ‘‘Amhākampi teneva kāraṇena adāsi, khujjassa jivhāvikārena saññādānassa kāraṇaṃ jānāthā’’ti? ‘‘Na jānāmā’’ti. Atha nesaṃ ācikkhitvā ‘‘imināpi saddhiṃ etāya pāpakammaṃ kata’’nti vatvā tesu asaddahantesu khujjaṃ pakkositvā pucchi. So sabbaṃ pavattiṃ kathesi.

一日，她生病了。那时众王子围绕着她，一个为她按摩头部，其余的人则各自按摩着她的手脚。驼背者坐在她的脚边。她向为她按摩头部的长兄阿周那王子用头示意，传达道：“没有人比你更让我喜爱，我活着就是为了你，父王去世后我会让你继承王位。”她也同样用手脚向其他人示意。而对驼背者，她则用舌头示意：“只有你是我的爱人，我活着就是为了你。”他们都因为之前听她说过同样的话，所以通过她的示意明白了其中的意思。其余的王子只知道自己得到的示意。但阿周那王子看到她的手、脚和舌头的动作后，心想：“她既然这样对我，肯定也对其他人这样示意了，而且想必也和这驼背者有私情。”于是他带着兄弟们出去问道：“你们看到那个有五个丈夫的女人用头向我示意了吗？”他们回答：“是的，看到了。”“你们知道是什么意思吗？”“不知道。”“这就是其中的意思。那么，你们知道她用手脚向你们示意是什么意思吗？”“是的，我们知道。”“她也因为同样的意思向我示意了。你们知道她为什么用舌头向驼背者示意吗？”“不知道。”于是阿周那向他们解释说：“她也和这个人做了苟且之事。”因为他们不相信，阿周那就叫来驼背者询问。驼背者便讲述了整件事情的经过。

Te tassa vacanaṃ sutvā tassā vigatacchandarāgā hutvā – ‘‘aho mātugāmo nāma pāpo dussīlo, mādise nāma jātisampanne sobhaggappatte pahāya evarūpena jegucchapaṭikūlena khujjena saddhiṃ pāpakammaṃ karoti, ko nāma paṇḍitajātiko evaṃ nillajjāhi pāpadhammāhi itthīhi saddhiṃ ramissatī’’ti anekapariyāyena mātugāmaṃ garahitvā ‘‘alaṃ no gharāvāsenā’’ti pañca janā himavantaṃ pavisitvā pabbajitvā kasiṇaparikammaṃ katvā āyupariyosāne yathākammaṃ gatā. Kuṇālo pana sakuṇarājā tadā ajjunakumāro ahosi. Tasmā attanā diṭṭhakāraṇaṃ dassento ‘‘diṭṭhā mayā’’tiādimāha.

他们听了她的话，对她便失去了爱欲，心想：“哎呀！女人真是邪恶无德，竟然舍弃像我们这样出身高贵、容貌出众的丈夫，与如此丑陋可厌的驼背一起做恶事，哪个聪明人会和这样无耻的恶女人寻欢作乐呢？”他们用各种方式责骂女人，然后说：“我们已受够居家生活。”于是五人进入雪山出家，修习遍处，寿命终结后，各自随业而去。而鸠那罗鸟王(Kuṇālo sakuṇarājā)当时就是阿周那王子(Ajjuna Kumāra)。因此，为了展示自己亲眼所见之事，他说了“我曾亲眼目睹”等语。

Tattha [Pg.459] dvepitikāti kosalarañño ca kāsirañño ca vasenetaṃ vuttaṃ. Pañcapatikāyāti pañcapatikā, ya-kāro nipātamatto. Paṭibandhantiyāti paṭibandhamānā. Kabandheti tassa kira gīvā onamitvā uraṃ allīnā, tasmā chinnasīso viya khāyati. Pañca maticcāti ete pañca atikkamitvā. Khujjavāmanakenāti khujjena vāmanakena.

此处“dvepitikā”(有两位父亲者)，是就憍萨罗王(Kosala-rāja)与迦尸王(Kāsi-rāja)而言。“Pañcapatikāya”即“pañcapatikā”(有五位丈夫者)，“ya”字仅为助词。“Paṭibandhanti”即“paṭibandhamānā”(正在束缚)。“Kabandha”(无头躯干)，据说他的脖子弯曲，贴着胸部，因此看起来像被砍了头一样。“Pañca maticca”(超越五人)即超过这五个人。“Khujjavāmanakena”(驼背矮人)即驼背的矮小之人。

Idaṃ vatvā aparānipi diṭṭhapubbāni dassento puna ‘‘diṭṭhā’’tiādimāha. Tattha dutiyavatthusmiṃ tāva ayaṃ vibhāvanā – atīte kira bārāṇasiṃ nissāya saccatapāpī nāma setasamaṇī susāne paṇṇasālaṃ kāretvā tattha vasamānā cattāri bhattāni atikkamitvā bhuñjati, sakalanagare cando viya sūriyo viya ca pākaṭā ahosi. Bārāṇasivāsino khipitvāpi khalitvāpi ‘‘namo saccatapāpiyā’’ti vadanti. Athekasmiṃ chaṇakāle paṭhamadivase tāva suvaṇṇakārā gaṇabandhena ekasmiṃ padese maṇḍapaṃ katvā macchamaṃsasurāgandhamālādīni āharitvā surāpānaṃ ārabhiṃsu. Atheko suvaṇṇakāro surāpiṭṭhakaṃ chaḍḍento – ‘‘namo saccatapāpiyā’’ti vatvā ekena paṇḍitena – ‘‘ambho andhabāla, calacittāya itthiyā namo karosi, aho bālo’’ti vutte – ‘‘samma, mā evaṃ avaca, mā nirayasaṃvattanikaṃ kammaṃ karī’’ti āha. Atha naṃ so ‘‘dubbuddhi tuṇhī hohi, sahassena abbhutaṃ karohi, ahaṃ te saccatapāpiṃ ito sattame divase alaṅkatapaṭiyattaṃ imasmiṃyeva ṭhāne nisinno surāpiṭṭhakaṃ gāhāpetvā suraṃ pivissāmi, mātugāmo dhuvasīlo nāma natthī’’ti āha. So ‘‘na sakkhissasī’’ti vatvā tena saddhiṃ sahassena abbhutamakāsi. So taṃ aññesaṃ suvaṇṇakārānaṃ ārocetvā punadivase pātova tāpasavesena susānaṃ pavisitvā tassā vasanaṭṭhānassa avidūre sūriyaṃ namassanto aṭṭhāsi.

说完这些后，为了展示更多往昔之事，他又说了“我曾亲见”等语。关于第二个故事(vatthu)的解释如下：据说过去在波罗奈城(Bārāṇasī)，有个名叫萨扎达巴比(Saccatapāpī)的白衣女沙门(setasamaṇī)，她在坟场建了一间草屋，住在那里，每隔四餐才进食一次，她的名声像月亮和太阳一样在整个城市传开。波罗奈城的居民即使是摔倒或绊倒，也会说“礼敬萨扎达巴比”。在某个节日的时候，金匠们聚集在一起，在一个地方搭起凉亭，拿来鱼、肉、酒、香和花环等东西，开始喝酒。一个金匠在倒酒糟的时候，说了句“礼敬萨扎达巴比”，一个聪明人就对他说：“喂，你这个瞎眼的笨蛋，向一个心性不定的女人顶礼，真是愚蠢！”那金匠说：“朋友，不要这样说，不要造下会堕入地狱的恶业！”那聪明人却说：“愚蠢的人，闭嘴！我和你打赌一千，七天后我一定要让萨扎达巴比打扮得漂漂亮亮的，坐在这个地方，让她拿着酒糟喝酒，世上根本没有所谓德行恒常的女人！”那金匠说：“你做不到的”，就和他打赌一千。那聪明人把这件事告诉了其他的金匠，第二天一大早，就装扮成苦行者的样子，进入坟场，在她住处不远的地方，面向太阳礼拜而站。

Sā bhikkhāya gacchamānā naṃ disvā – ‘‘mahiddhiko tāpaso bhavissati, ahaṃ tāva susānapasse vasāmi, ayaṃ majjhe susānassa vasati, bhavitabbamassabbhantare santadhammena, vandissāmi na’’nti upasaṅkamitvā vandi. So neva olokesi na ālapi. Dutiyadivasepi tatheva akāsi. Tatiyadivase pana vanditakāle adhomukhova ‘‘gacchāhī’’ti āha. Catutthadivase [Pg.460] ‘‘kacci bhikkhāya na kilamasī’’ti paṭisanthāramakāsi. Sā ‘‘paṭisanthāro me laddho’’ti tuṭṭhā pakkāmi. Pañcamadivase bahutaraṃ paṭisanthāraṃ labhitvā thokaṃ nisīditvā gatā. Chaṭṭhe divase pana taṃ āgantvā vanditvā nisinnaṃ – ‘‘bhagini, kiṃ nu kho ajja bārāṇasiyaṃ mahāgītavāditasaddo’’ti vatvā – ‘‘ayya, tumhe na jānātha, nagare chaṇo ghuṭṭho, tattha kīḷantānaṃ esa saddo’’ti vutte – ‘‘ettha nāmeso saddo’’ti ajānanto viya hutvā – ‘‘bhagini, kati bhattāni atikkamesī’’ti pucchi. ‘‘Cattāri, ayya, tumhe pana kati atikkamethā’’ti? ‘‘Satta bhaginī’’ti. Idaṃ so musā abhāsi. Devasikaṃ hesa rattiṃ bhuñjati. So taṃ ‘‘kati te bhagini vassāni pabbajitāyā’’ti pucchitvā tāya ‘‘dvādasa vassānī’’ti vatvā ‘‘tumhākaṃ kati vassānī’’ti vutto ‘‘idaṃ me chaṭṭhaṃ vassa’’nti āha. Atha naṃ ‘‘atthi pana te bhagini santadhammādhigamo’’ti pucchitvā ‘‘natthi, ayya, tumhākaṃ pana atthī’’ti vutte ‘‘mayhampi natthī’’ti vatvā – ‘‘bhagini, mayaṃ neva kāmasukhaṃ labhāma, na nekkhammasukhaṃ, kiṃ amhākaṃyeva uṇho nirayo, mahājanassa kiriyaṃ karoma, ahaṃ gihī bhavissāmi, atthi me mātu santakaṃ dhanaṃ, na sakkomi dukkhaṃ anubhavitu’’nti āha. Sā tassa vacanaṃ sutvā attano calacittatāya tasmiṃ paṭibaddhacittā hutvā – ‘‘ayya, ahampi ukkaṇṭhitā, sace pana maṃ na chaḍḍessatha, ahampi gihinī bhavissāmī’’ti āha. Atha naṃ so ‘‘ehi taṃ na chaḍḍessāmi, bhariyā me bhavissasī’’ti taṃ nagaraṃ pavesetvā saṃvasitvā surāpānamaṇḍapaṃ gantvā tāya surāpiṭṭhakaṃ gāhāpetvā suraṃ pivi. Itaro sahassaṃ jito. Sā taṃ paṭicca puttadhītāhi vaḍḍhi. Tadā kuṇālo surādhuttako ahosi. Tasmā attanā diṭṭhaṃ pakāsento ‘‘diṭṭhā mayā’’tiādimāha.

那位女沙门去乞食时看见他，心想：“这必定是个有大神力的苦行者。我暂且住在坟场边上，他住在坟场中央，想必内心有寂静之法，我应当去顶礼。”于是上前礼拜。他既不看她也不说话。第二天她同样行礼。第三天当她礼拜时，他才低着头说：“走吧。”第四天他问候道：“乞食没累着吧？”她高兴地想：“我得到问候了！”就离开了。第五天她得到更多问候，稍坐片刻后走了。第六天她来礼拜坐下时，他问：“姊妹，今天波罗奈城为何有盛大歌舞之声？”她答：“尊者不知道吗？城里宣布了节日，那是人们在节日里玩乐的声音。”他装作不知道地说：“原来是这个声音。”接着问：“姊妹，你每隔几餐进食？”“四餐，尊者您呢？”“七餐，姊妹。”这是他说谎，其实他每天晚上都吃饭。他又问：“姊妹，你出家几年了？”答：“十二年。尊者您呢？”他说：“这是我第六年。”然后问：“姊妹，你可曾证得寂静之法？”答：“没有，尊者您呢？”他说：“我也没有。”随即说道：“姊妹，我们既得不到欲乐，也得不到出离之乐，为何我们就像身处炎热地狱，只是为大众做事？我要还俗了，我母亲有留下的财产，我无法忍受这种苦了。”她听了这话，因自己心意不坚定而对他生起爱慕之心，就说：“尊者，我也感到厌倦了。如果您不抛弃我，我也要还俗。”于是他说：“来吧，我不会抛弃你的，你就做我的妻子吧。”带她进城同居后，又去喝酒的场所，让她拿着酒糟，他喝酒。另一个人输了一千钱。她因此生了儿女。那时鸠那罗(Kuṇāla)是个酒徒。因此，为了说明自己亲眼所见，他说了“我曾亲见”等语。

Tatiyavatthusmiṃ atītakathā catukkanipāte kākavatījātakavaṇṇanāyaṃ (jā. aṭṭha. 3.4.kākavatījātakavaṇṇanā) vitthāritā. Tadā pana kuṇālo garuḷo ahosi. Tasmā attanā diṭṭhaṃ pakāsento ‘‘diṭṭhā mayā’’tiādimāha.

在第三个故事(vatthu)中，往昔之事已在《四集》(Catukkanipāta)的《迦迦婆提本生释义》(Kākavatījātaka-vaṇṇanā)中详细讲述。那时，鸠那罗(Kuṇāla)是金翅鸟(garuḷa)。因此，他为了表明自己亲眼所见，故说“我亲眼看见”等语。

Catutthavatthusmiṃ atīte brahmadatto kosalarājānaṃ vadhitvā rajjaṃ gahetvā tassa aggamahesiṃ gabbhiniṃ ādāya bārāṇasiṃ paccāgantvā tassā gabbhinibhāvaṃ jānantopi taṃ aggamahesiṃ akāsi. Sā paripakkagabbhā suvaṇṇarūpakasadisaṃ puttaṃ vijāyitvā – ‘‘vuddhippattampi naṃ bārāṇasirājā ‘esa [Pg.461] me paccāmittassa putto, kiṃ iminā’ti mārāpessati, mā me putto parahatthe maratū’’ti cintetvā dhātiṃ āha – ‘‘amma, imaṃ dārakaṃ pilotikaṃ attharitvā āmakasusāne nipajjāpetvā ehī’’ti. Dhātī tathā katvā nhatvā paccāgami. Kosalarājāpi maritvā puttassa ārakkhadevatā hutvā nibbatti. Tassānubhāvena ekassa eḷakapālakassa tasmiṃ padese eḷake cārentassa ekā eḷikā taṃ kumāraṃ disvā sinehaṃ uppādetvā khīraṃ pāyetvā thokaṃ caritvā puna gantvā dve tayo cattāro vāre pāyesi. Eḷakapālako tassā kiriyaṃ disvā taṃ ṭhānaṃ gantvā taṃ dārakaṃ disvā puttasinehaṃ paccupaṭṭhapetvā netvā attano bhariyāya adāsi. Sā pana aputtikā, tenassā thaññaṃ natthi, atha naṃ eḷikakhīrameva pāyesi. Tato paṭṭhāya pana devasikaṃ dve tisso eḷikā maranti. Eḷakapālo – ‘‘imasmiṃ paṭijaggiyamāne sabbā eḷikā marissanti, kiṃ no iminā’’ti taṃ ekasmiṃ mattikābhājane nipajjāpetvā aparena pidahitvā māsacuṇṇena mukhaṃ nibbivaraṃ vilimpitvā nadiyaṃ vissajjesi. Tamenaṃ vuyhamānaṃ heṭṭhātitthe rājanivesane jiṇṇapaṭisaṅkhārako eko caṇḍālo sapajāpatiko makaciṃ dhovanto disvāva vegena gantvā āharitvā tīre ṭhapetvā ‘‘kimetthā’’ti vivaritvā olokento dārakaṃ passi. Bhariyāpissa aputtikā, tassā tasmiṃ puttasineho nibbatti, atha naṃ gehaṃ netvā paṭijaggi. Taṃ sattaṭṭhavassakālato paṭṭhāya mātāpitaro rājakulaṃ gacchantā ādāya gacchanti. Soḷasavassakālato pana paṭṭhāya sveva bahulaṃ gantvā jiṇṇapaṭisaṅkharaṇaṃ karoti.

在第四个故事中，往昔，梵授(Brahmadatta)王杀害憍萨罗(Kosala)国王，夺取王位后，带着怀孕的憍萨罗王后返回波罗奈城(Bārāṇasī)。虽知其怀有身孕，仍立其为王后。王后足月后，生下一子，其形貌如金像般美丽。她心想：“即使此子长大成人，波罗奈王亦会认为‘此乃我仇敌之子，留此何用？’而将其杀害，勿令我子死于他人之手。”于是她对乳母(dhāti)说：“妈妈，将此孩童以破布包裹，置于尸陀林(āmakasusāna)中，然后回来吧。”乳母照她说的做了，沐浴后返回。憍萨罗王死后，转生为守护其子之天神(ārakkhadevatā)。依其天神之力，一位牧羊人(eḷakapālaka)在该地放羊时，一只母羊(eḷikā)看到那个小孩，生起慈爱，给孩子喂奶，然后稍微走开，又回去喂奶，如是反复二、三、四次。牧羊人看到母羊的举动，便走到那个地方，看到了那个小孩，生起父爱，于是将他带回家给了自己的妻子。其妻无子，故无乳汁，于是便以羊乳喂养他。自那时起，每日有二三只母羊死去。牧羊人想：“若继续养育此子，所有母羊皆将死去，留此何用？”于是便将孩子放在一个陶罐里，用另一个盖子盖上，以豆粉泥将罐口密封，投入河中。陶罐顺水漂流，被下游王宫附近一位修缮旧物之旃陀罗(caṇḍāla)及其妻子所见，彼时二人正在河中洗旧布。见之，速往捞起置于岸边，启盖查看，见一孩童。其妻亦无子，对其生起母爱，于是便带回家抚养。自七八岁起，他父母去王宫时，常带他同往。至十六岁时，他便多自行前往，从事修缮旧物之工作。

Rañño ca aggamahesiyā kuruṅgadevī nāma dhītā ahosi uttamarūpadharā. Sā tassa diṭṭhakālato paṭṭhāya tasmiṃ paṭibaddhacittā hutvā aññattha anabhiratā tassa kammakaraṇaṭṭhānameva āgacchati. Tesaṃ abhiṇhadassanena aññamaññaṃ paṭibaddhacittānaṃ antorājakuleyeva paṭicchannokāse ajjhācāro pavatti. Gacchante kāle paricārikāyo ñatvā rañño ārocesuṃ. Rājā kujjhitvā amacce sannipātetvā – ‘‘iminā caṇḍālaputtena idaṃ nāma kataṃ, imassa kattabbaṃ jānāthā’’ti āha. Amaccā ‘‘mahāparādho esa, nānāvidhakammakāraṇā kāretvā pacchā māretuṃ vaṭṭatī’’ti vadiṃsu. Tasmiṃ khaṇe kumārassa pitā ārakkhadevatā [Pg.462] tasseva kumārassa mātu sarīre adhimucci. Sā devatānubhāvena rājānaṃ upasaṅkamitvā āha – ‘‘mahārāja, nāyaṃ kumāro caṇḍālo, esa kumāro mama kucchimhi nibbatto kosalarañño putto, ahaṃ ‘putto me mato’ti tumhākaṃ musā avacaṃ, ahametaṃ ‘tumhākaṃ paccāmittassa putto’ti dhātiyā datvā āmakasusāne chaḍḍāpesiṃ, atha naṃ eko eḷakapālako paṭijaggi, so attano eḷikāsu marantīsu nadiyā pavāhesi, atha naṃ vuyhamānaṃ tumhākaṃ gehe jiṇṇapaṭisaṅkhārako caṇḍālo disvā posesi, sace na saddahatha, te sabbe pakkosāpetvā pucchathā’’ti.

国王有一位名叫库伦迦提毗(Kuruṅgadevī)的女儿，其容貌绝世。她自从见到他后，便对他倾心，对其他事皆不感兴趣，常去他工作之处。他们频繁相见，彼此爱慕，便在王宫隐蔽之处私通。时日渐久，宫女们得知此事，便禀告国王。国王非常生气，召集大臣们说：“此旃陀罗之子竟做出此等事，汝等可知当如何处置此人？”大臣们说：“此乃重罪，应施以各种刑罚，然后处死。”这时，王子之父，即守护天神，附在其生母身上。依其神力，她来到国王面前说：“大王，此子并非旃陀罗，乃是从我腹中出生之憍萨罗王之子。我曾对你谎称‘我子已死’，将其交予乳母，令其弃于尸陀林中。后来有个牧羊人收养了他，当牧羊人的羊群死去时，他便将他投入河中。之后，顺水漂流时，你家中一位修缮旧物之旃陀罗见到他，便收养了他。若你不信，可召集彼等所有人前来询问。”

Rājā dhātiṃ ādiṃ katvā sabbe pakkosāpetvā pucchitvā tatheva taṃ pavattiṃ sutvā ‘‘jātisampannoyaṃ kumāro’’ti tuṭṭho taṃ nhāpetvā alaṅkārāpetvā tasseva dhītaraṃ adāsi. Tassa pana eḷikānaṃ māritattā ‘‘eḷikakumāro’’ti nāmaṃ akaṃsu. Athassa rājā sasenavāhanaṃ datvā – ‘‘gaccha attano pitu santakaṃ rajjaṃ gaṇhā’’ti taṃ uyyojesi. Sopi kuruṅgadeviṃ ādāya gantvā rajje patiṭṭhāsi. Athassa bārāṇasirājā ‘‘anuggahitasippo aya’’nti sippasikkhāpanatthaṃ chaḷaṅgakumāraṃ nāma ācariyaṃ pesesi. So tassa ‘‘ācariyo me’’ti senāpatiṭṭhānaṃ adāsi. Aparabhāge kuruṅgadevī tena saddhiṃ anācāramakāsi. Senāpatinopi paricārako dhanantevāsī nāma atthi. So tassa hatthe kuruṅgadeviyā vatthālaṅkārādīni pesesi. Sā tenapi saddhiṃ pāpamakāsi. Kuṇālo taṃ kāraṇaṃ āharitvā dassento ‘‘diṭṭhā mayā’’tiādimāha.

国王召集乳母等所有人，询问后得知事情经过，高兴地说：“此子出身高贵！”便为他沐浴打扮，将自己的女儿嫁给他。因其导致羊群死亡，人们便给他取名为“羊子”(Eḷikakumāra)。之后，国王给他配备军队和车辆，说：“去继承你父亲的王国吧！”便派遣他出发。他也带着库伦迦提毗前往，登上了王位。后来，波罗奈国王认为“此子未习技艺”，便为教他技艺，派遣了一位名叫六肢童子(Chaḷaṅgakumāra)的老师。羊子尊他为师，授予他统帅之职。后来，库伦迦提毗与这位统帅私通。这位统帅有个名叫达南特瓦西(Dhanantevāsī)的侍者，他负责给库伦迦提毗送去衣服首饰等物。天女也与这个侍者私通。鸠那罗(Kuṇāla)将此事揭露出来，说：“我亲眼看见了……”

Tattha lomasuddarīti lomarājiyā maṇḍitaudarā. Chaḷaṅgakumāradhanantevāsināti eḷikakumārakaṃ patthayamānāpi chaḷaṅgakumārasenāpatinā ca tasseva paricārakena dhanantevāsinā ca saddhiṃ pāpamakāsi. Evaṃ anācārā itthiyo dussīlā pāpadhammā, tenāhaṃ tā nappasaṃsāmīti idaṃ mahāsatto atītaṃ āharitvā dassesi. So hi tadā chaḷaṅgakumāro ahosi, tasmā attanā diṭṭhakāraṇaṃ āhari.

此处的“毛美者”(Lomasundarī)，是指腹部饰有毛发之纹的女子。“与六肢童子、达南特瓦西”是指她虽然爱慕羊子，却与六肢童子将军以及他的侍者达南特瓦西行不善事。如是行为不轨之女人，皆是破戒、恶法之徒，故我不赞叹她们——大士为了说明此理，便引述此往昔之事。当时，他就是六肢童子，因此讲述了自己亲眼所见之事。

Pañcamavatthusmimpi atīte kosalarājā bārāṇasirajjaṃ gahetvā bārāṇasirañño aggamahesiṃ gabbhinimpi aggamahesiṃ katvā sakanagarameva gato[Pg.463]. Sā aparabhāge puttaṃ vijāyi. Rājā aputtakattā taṃ puttasinehena posetvā sabbasippāni sikkhāpetvā vayappattaṃ ‘‘attano pitu santakaṃ rajjaṃ gaṇhā’’ti pesesi. So tattha gantvā rajjaṃ kāresi. Athassa mātā ‘‘puttaṃ passitukāmāmhī’’ti kosalarājānaṃ āpucchitvā mahāparivārā bārāṇasiṃ gacchantī dvinnaṃ raṭṭhānaṃ antare ekasmiṃ nigame nivāsaṃ gaṇhi. Tattheveko pañcālacaṇḍo nāma brāhmaṇakumāro atthi abhirūpo. So tassā paṇṇākāraṃ upanāmesi. Sā taṃ disvā paṭibaddhacittā tena saddhiṃ pāpakammaṃ katvā katipāhaṃ tattheva vītināmetvā bārāṇasiṃ gantvā puttaṃ disvā khippaṃ nivattitvā puna tasmiṃyeva nigame nivāsaṃ gahetvā katipāhaṃ tena saddhiṃ anācāraṃ caritvā kosalanagaraṃ gatā. Sā tato paṭṭhāya nacirasseva taṃ taṃ kāraṇaṃ vatvā ‘‘puttassa santikaṃ gacchāmī’’ti rājānaṃ āpucchitvā gacchantī ca āgacchantī ca tasmiṃ nigame aḍḍhamāsamattaṃ tena saddhiṃ anācāraṃ cari. Samma puṇṇamukha, itthiyo nāmetā dussīlā musāvādiniyoti idampi atītaṃ dassento mahāsatto ‘‘evañheta’’ntiādimāha.

在第五个故事中，往昔，憍萨罗(Kosala)王夺取波罗奈(Bārāṇasī)王位后，将波罗奈王的王后——即使已怀有身孕——亦立为自己的王后，然后返回自己的都城。后来，王后生下一子。国王因无子，便以父爱养育此子，令其学习各种技艺。待其成年后，便派遣他去，说：“去继承你父亲的王位吧。”他便到那里去治理国家。之后，他的母亲说：“我想见我的儿子。”于是禀告憍萨罗王，带着大批随从前往波罗奈，在两国之间的一个村落里住下。在那里，有一位名叫般遮罗旃陀(Pañcālacaṇḍa)的婆罗门青年，容貌俊美。他给王后送上礼物。王后看到他后，心生爱慕，便与他私通，在那里住了几天后才去波罗奈，见到儿子后很快返回，又在那村落里住下，与那个青年私通数日，然后才回到憍萨罗城。从此以后，她经常找各种借口说“我要去看看儿子”，禀告国王后，每次往返途中都会在那村落里与那个青年私通约半个月。贤友普满(Puṇṇamukha)，女人就是这样破戒、喜欢说谎的——为了说明这段往昔之事，大士才说了“确实如此”等语。

Tattha brahmadattassa mātaranti bārāṇasirajjaṃ kārentassa brahmadattakumārassa mātaraṃ. Tadā kira kuṇālo pañcālacaṇḍo ahosi, tasmā taṃ attanā ñātakāraṇaṃ dassento evamāha.

此处“梵授(Brahmadatta)王之母”是指统治波罗奈(Bārāṇasī)国之梵授童子之母。据说当时鸠那罗(Kuṇāla)就是般遮罗旃陀(Pañcālacaṇḍa)，因此他为了显示自己所知之事而这样说。

Etā cāti, samma puṇṇamukha, etāva pañca itthiyo pāpamakaṃsu, na aññāti saññaṃ mā kari, atha kho etā ca aññā ca bahū pāpakammakārikāti. Imasmiṃ ṭhāne ṭhatvā loke aticārinīnaṃ vatthūni kathetabbāni. Jagatīti yathā jagatisaṅkhātā mahī samānarattā paṭighābhāvena sabbesu samānarattā hutvā sā vasundharā itarītarāpatiṭṭhā uttamānañca adhamānañca patiṭṭhā hoti, tathā itthiyopi kilesavasena sabbesampi uttamādhamānaṃ patiṭṭhā honti. Itthiyo hi okāsaṃ labhamānā kenaci saddhiṃ pāpakaṃ karonti nāma. Sabbasahāti yathā ca sā sabbameva sahati na phandati na kuppati na calati, tathā itthiyo sabbepi purise lokassādavasena sahanti. Sace tāsaṃ koci puriso citte patiṭṭhito hoti, tassa rakkhaṇatthaṃ na phandanti na calanti na kolāhalaṃ karonti[Pg.464]. Yathā ca sā na kuppati na calati, evaṃ itthiyopi methunadhammena na kuppanti na calanti, na sakkā tena pūretuṃ.

贤友普满(Puṇṇamukha)，确实如此，这五个女子造作了恶业，但不要认为只有她们如此，实际上这些以及其他许多女子都是作恶者。应当在此处讲述世间放荡女子的故事。所谓“大地”(jagatī)，正如名为大地之土，因无嗔恨而平等对待一切众生。这片土地是高贵者与卑贱者的依托，同样，女子们也会因烦恼而成为一切高贵或卑贱之人的依托。女子若有机会，就会与任何人作恶。所谓“能忍受一切”(sabbasahā)，正如大地忍受一切，不颤动、不愤怒、不动摇；同样，女子们为了世间的享乐，也能忍受所有的男子。如果某个男子在她们心中占据一席之地，为了守护他，她们不会动摇，也不会喧哗。正如大地不愤怒，不动摇；同样，女子们对于淫欲法不会愤怒或动摇，她们的欲望是无法被满足的。

Vāḷamigoti duṭṭhamigo. Pañcāvudhoti mukhassa ceva catunnañca caraṇānaṃ vasenetaṃ vuttaṃ. Suruddhoti suluddho supharuso. Tathitthiyoti yathā hi sīhassa mukhañceva cattāro ca hatthapādāti pañcāvudhāni, tathā itthīnampi rūpasaddagandharasaphoṭṭhabbāni pañcāvudhāni. Yathā so attano bhakkhaṃ gaṇhanto tehipi pañcahi gaṇhāti, tathā tāpi kilesabhakkhaṃ gaṇhamānā rūpādīhi āvudhehi paharitvā gaṇhanti. Yathā so kakkhaḷo pasayha khādati, evaṃ etāpi kakkhaḷā pasayha khādikā. Tathā hetā thirasīlepi purise attano balena pasayhakāraṃ katvā sīlavināsaṃ pāpenti. Yathā so parahiṃsane rato, evametāpi kilesavasena parahiṃsane ratā. Tāyoti tā evaṃ aguṇasammannāgatā na vissase naro.

“恶兽”(Vāḷamiga)是指凶恶的动物。“五种武器”(Pañcāvudha)是指口和四足，因此这样说。“极难调伏”(Suruddha)是指非常贪婪、非常粗暴。“女子亦然”(Tathitthiyo)——正如狮子的口和四足是五种武器，同样，女人的色、声、香、味、触也是五种武器。正如狮子用这五种武器抓住自己的食物，她们也用色等武器攻击并抓住烦恼之食。正如狮子粗暴地强行吞食，她们也粗暴地强行吞食。同样，她们甚至能凭借自身的力量，对具有坚定戒行的男子强行施为，导致其戒行丧失。正如狮子热衷于伤害他人，她们也因为烦恼而热衷于伤害他人。因此，对于具有这些恶劣品质的女子，男子不应信任。

Gamaniyoti gaṇikāyo. Idaṃ vuttaṃ hoti – samma puṇṇamukha, yānetāni itthīnaṃ ‘‘vesiyo’’tiādīni nāmāni, na etāni tāsaṃ sabhāvanāmāni. Na hetā vesiyo nāma gamaniyo nāma bandhakiyo nāma, sabhāvanāmato pana vadhikāyo nāma etāyo, yā etā vesiyo nāriyo gamaniyoti vuccanti. Vadhikāyoti sāmikaghātikāyo. Svāyamattho mahāhaṃsajātakena dīpetabbo. Vuttañhetaṃ –

“引诱者”(Gamaniyo)即妓女(gaṇikāyo)。这是指——贤友普满(Puṇṇamukha)，对于那些女性，有“妓女”(vesiyo)等等称呼，但这些并非她们的本性之名。她们并非天生就叫做妓女，也非叫做引诱者或者娼妓(bandhakiyo)，然而，从本性上说，她们被称为“杀害者”(vadhikāyo)，这些被称为妓女、引诱者的女子。‘杀害者’是指杀害丈夫的人。这个含义应当用《大鹅本生》(Mahāhaṃsajātaka)来阐明。经中如此说——

‘‘Māyā cetā marīcī ca, sokā rogā cupaddavā;

Kharā ca bandhanā cetā, maccupāsā guhāsayā;

Tāsu yo vissase poso, so naresu narādhamo’’ti. (jā. 2.21.118);

“她们是幻象，是海市蜃楼，是忧愁、疾病与灾难；是粗暴的束缚，是死神的罗网，是藏匿于洞穴者；凡是信任她们的人，是人中最卑劣者。”

Veṇikatāti kataveṇiyo. Yathā hi moḷiṃ bandhitvā aṭaviyaṃ ṭhitacoro dhanaṃ vilumpati, evametāpi kilesavasaṃ netvā dhanaṃ vilumpanti. Madirāva diddhāti visamissakā surā viya. Yathā sā vikāraṃ dasseti, evametāpi aññesu purisesu sārattā kiccākiccaṃ ajānantiyo aññasmiṃ kattabbe aññameva karontiyo vikāraṃ dassenti. Vācāsanthutiyoti yathā vāṇijo attano bhaṇḍassa vaṇṇameva bhaṇati, evametāpi [Pg.465] attano aguṇaṃ paṭicchādetvā guṇameva pakāsenti. Viparivattāyoti yathā issamigassa siṅgaṃ parivattitvā ṭhitaṃ, evaṃ lahucittatāya viparivattāyova honti. Uragamivāti urago viya musāvāditāya dujivhā nāma. Sobbhamivāti yathā padarapaṭicchanno gūthakūpo, evaṃ vatthālaṅkārapaṭicchannā hutvā vicaranti. Yathā ca kacavarehi paṭicchanno āvāṭo akkanto pādadukkhaṃ janeti, evametāpi vissāsena upaseviyamānā. Pātālamivāti yathā mahāsamudde pātālaṃ duppūraṃ, evametāpi methunena vijāyanena alaṅkārenāti tīhi duppūrā. Tenevāha – ‘‘tiṇṇaṃ, bhikkhave, dhammānaṃ atitto mātugāmo’’tiādi.

“编发女”(Veṇikā)指梳着假髻的女子。如同盗匪束起顶髻藏在林中劫掠财物，她们也以烦恼为由掠夺钱财。“如涂毒之酒”(Madirāva diddhā)是指像掺有毒药的酒。正如毒酒会显现异常，这些女子对其他男子心生爱恋时，不知何为、何不为，做着不该做之事，从而显露出异常的状态。“花言巧语”(Vācāsanthuti)就像商人只夸赞自己的货物一样，这些女子也掩盖自己的缺点，只显露优点。“反复无常”(Viparivattā)就像鹿角是扭转的一样，这些女子因心性轻浮而反复无常。“如蛇”(Uraga)是指像蛇一样，因说谎而有两舌。“如坑”(Sobbha)就像用木板遮盖的粪坑，她们也用华丽的服饰遮盖自己而到处游荡。又像被垃圾覆盖的陷阱，一旦踩进去就会伤脚，同样，因信任而亲近她们也会带来痛苦。“如深渊”(Pātāla)就像大海的深渊难以填满一样，这些女子在淫欲法(methuna)、生育(vijāyana)、装饰(alaṅkāra)这三件事上是永远无法满足的。因此佛陀说：“比丘们，女人对于三种事物是永不满足的”等等。

Rakkhasī viyāti yathā rakkhasī nāma maṃsagiddhatāya dhanena na sakkā tosetuṃ, bahumpi dhanaṃ paṭikkhipitvā maṃsameva pattheti, evametāpi methunagiddhatāya bahunāpi dhanena na tussanti, dhanaṃ agaṇetvā methunameva patthenti. Yamovāti yathā yamo ekantaharo na kiñci pariharati, evametāpi jātisampannādīsu na kañci pariharanti, sabbaṃ kilesavasena sīlādivināsaṃ pāpetvā dutiyacittavāre nirayaṃ upanenti. Sikhīrivāti yathā sikhī sucimpi asucimpi sabbaṃ bhakkhayati, tathetāpi hīnuttame sabbe sevanti. Nadīupamāyampi eseva nayo. Yenakā maṃcarāti bhummatthe karaṇavacanaṃ, yattha etāsaṃ kāmo hoti, tattheva dhāvanti. Nerūti himavati eko suvaṇṇapabbato, taṃ upagatā kākāpi suvaṇṇavaṇṇāva honti. Yathā so, evaṃ etāpi nibbisesakarā attānaṃ upagataṃ ekasadisaṃ katvā passanti.

“如罗刹女”是指罗刹女因贪食血肉，钱财无法使其满足，纵有万贯亦会拒绝，唯求血肉。此等女人亦然，因贪恋淫欲，纵有再多钱财亦不满足，不重钱财，唯求淫欲。“如阎摩”是指阎摩专断人命，无所宽待。此等女人亦然，对出身尊贵等人，无一放过，皆因烦恼驱使，令其戒行败坏，于第二心时便将其引入地狱。“如火”是指火无论洁净或不洁净之物，悉皆吞噬。此等女人亦然，无论尊卑，皆与交接。“如河流”之喻，其理亦同。“随欲而行”是处所格用法，指其欲望何在，便奔赴何处。“如尼卢山”是指雪山中有一座金山，乌鸦飞临其上，亦会变为金色。此喻亦然，此等女人令亲近自己的人变得没有差别，将他们等同看待。

Visarukkhoti ambasadiso kiṃpakkarukkho. So niccameva phalati, vaṇṇādisampanno ca hoti, tena naṃ nirāsaṅkā paribhuñjitvā maranti, evameva tāpi rūpādivasena niccaphalitā ramaṇīyā viya khāyanti. Seviyamānā pana pamādaṃ uppādetvā apāyesu pātenti. Tena vuttaṃ –

“毒树”是指状如芒果树的毒果树(kiṃpakkarukkha)。它总是结果，且色泽鲜美，人见之不疑而食，食则身亡。同样地，这些女人也因其容色等而显得常结果实、悦意可爱。然若亲近，则生放逸，堕于恶趣。是故说——

‘‘Āyatiṃ dosaṃ naññāya, yo kāme paṭisevati;

Vipākante hananti naṃ, kiṃpakkamiva bhakkhita’’nti. (jā. 1.1.85);

“不知将来患，耽溺于欲乐；果报成熟时，如食毒果亡。”

Yathā vā visarukkho niccaphalito sadā anatthāvaho hoti, evametāpi sīlādivināsanavasena. Yathā visarukkhassa mūlampi tacopi pattampi pupphampi [Pg.466] phalampi visamevāti niccaphalo, tatheva tāsaṃ rūpampi…pe… phoṭṭhabbampi visamevāti visarukkho viya niccaphalitāyoti.

犹如毒树常结果实，却总是带来损害；同样，这些女人也是如此，通过败坏戒行等而带来损害。犹如毒树的根、皮、叶、花、果皆是毒物，故常结毒果；同样地，她们的色……乃至触也是毒物，因此就像毒树一样常结果实。

‘‘Panuttaretthā’’ti gāthābandhena tamatthaṃ pākaṭaṃ kātuṃ evamāha. Tattha ratanantakaritthiyoti sāmikehi dukkhasambhatānaṃ ratanānaṃ antarāyakarā itthiyo etāni paresaṃ datvā anācāraṃ caranti.

“此外尚有”：为以偈颂形式阐明此义，故如是说。此处“珍宝损耗女”是指对丈夫辛苦积攒的珍宝造成损耗的女人，她们将这些财物送给他人，行为不端。

Ito paraṃ nānappakārena attano dhammakathāvilāsaṃ dassento āha –

此后，他以种种方式，展现其说法之善巧，说道：

‘‘Cattārimāni, samma puṇṇamukha, yāni vatthūni kicce jāte anatthacarāni bhavanti, tāni parakule na vāsetabbāni, goṇaṃ dhenuṃ yānaṃ bhariyā. Cattāri etāni paṇḍito dhanāni gharā na vippavāsaye. Bhavati ca panuttarettha vākyaṃ –

“贤友普那目迦(Puṇṇamukha)，有四样东西，当有要事时会招致损害，不应寄放于他家：公牛、母牛、车辆和妻子。智者不应让这四种财产远离自家。关于此事，尚有如下之言——

296.

296.

‘Goṇaṃ dhenuñca yānañca, bhariyaṃ ñātikule na vāsaye;

Bhañjanti rathaṃ ayānakā, ativāhena hananti puṅgavaṃ;

Dohena hananti vacchakaṃ, bhariyā ñātikule padussatī’’’ti.

“公牛、母牛与车辆，妻子莫寄亲族家；不善驾车者毁车，过度役使则伤牛；过度挤奶则伤犊，妻子在亲族家易变坏。”

‘‘Cha imāni, samma puṇṇamukha, yāni vatthūni kicce jāte anatthacarāni bhavanti –

“贤友普那目迦，有六样东西，当有要事时会招致损害——

297.

297.

‘Aguṇaṃ dhanu ñātikule ca bhariyā, pāraṃ nāvā akkhabhaggañca yānaṃ;

Dūre mitto pāpasahāyako ca, kicce jāte anatthacarāni bhavantī’’’ti.

“无弦之弓，寄于亲族家之妻；在对岸的船，轴断之车；远方之友，以及恶友；当有要事时，此等皆招致损害。”

‘‘Aṭṭhahi khalu, samma puṇṇamukha ṭhānehi itthī sāmikaṃ avajānāti – daliddatā, āturatā, jiṇṇatā, surāsoṇḍatā, muddhatā, pamattatā, sabbakiccesu anuvattanatā, sabbadhanaanuppadānena. Imehi khalu, samma puṇṇamukha, aṭṭhahi ṭhānehi itthī sāmikaṃ avajānāti. Bhavati ca panuttarettha vākyaṃ –

“贤友普那目迦，女人实因八事而轻视丈夫：贫穷、疾病、年老、嗜酒、愚笨、放逸、于诸事顺从、给予一切财富。贤友普那目迦，女人实因这八事而轻视丈夫。关于此事，尚有如下偈颂——

298.

298.

‘‘‘Daliddaṃ [Pg.467] āturañcāpi, jiṇṇakaṃ surasoṇḍakaṃ;

Pamattaṃ muddhapattañca, sabbakiccesu hāpanaṃ;

Sabbakāmappadānena, avajānāti sāmika’’’nti.

“贫穷疾病与年老，嗜酒放逸愚痴者，于诸事皆废弛者；因满足其一切欲求，妻子遂轻视其丈夫。”

‘‘Navahi khalu, samma puṇṇamukha ṭhānehi itthī padosamāharati – ārāmagamanasīlā ca hoti, uyyānagamanasīlā ca hoti, nadītitthagamanasīlā ca hoti, ñātikulagamanasīlā ca hoti, parakulagamanasīlā ca hoti, ādāsadussamaṇḍanānuyogamanuyuttasīlā ca hoti, majjapāyinī ca hoti, nillokanasīlā ca hoti, sadvāraṭṭhāyinī ca hoti. Imehi khalu, samma puṇṇamukha, navahi ṭhānehi itthī padosamāharati. Bhavati ca panuttarettha vākyaṃ –

“贤友普那目迦，女子实以九事招致败坏：她喜好去园林，喜好去公园，喜好去河边渡口，喜好去亲戚家，喜好去别人家，她热衷于镜子、衣物和饰品，她饮酒，她喜好窥看，她喜好站在自家门口。贤友普那目迦，女子实以此九事招致败坏。关于此事，尚有如下偈颂——

299.

299.

‘Ārāmasīlā ca uyyānaṃ, nadī ñāti parakulaṃ;

Ādāsadussamaṇḍanamanuyuttā, yā citthī majjapāyinī.

“喜好园林与公园，河边亲戚及他家；沉迷镜衣与饰品，女子饮酒亦如是。”

300.

300.

‘‘‘Yā ca nillokanasīlā, yā ca sadvāraṭhāyinī;

Navahetehi ṭhānehi, padosamāharanti itthiyo’’’ti.

“喜好窥看之女子，亦喜站于自家门；以此九事，女子招致其败坏。”

‘‘Cattālīsāya khalu, samma puṇṇamukha, ṭhānehi itthī purisaṃ accācarati – vijambhati, vinamati, vilasati, vilajjati, nakhena nakhaṃ ghaṭṭeti, pādena pādaṃ akkamati, kaṭṭhena pathaviṃ vilikhati, dārakaṃ ullaṅghati ullaṅghāpeti, kīḷati kīḷāpeti, cumbati cumbāpeti, bhuñjati bhuñjāpeti, dadāti, yācati, katamanukaroti, uccaṃ bhāsati, nīcaṃ bhāsati, aviccaṃ bhāsati, viviccaṃ bhāsati, naccena gītena vāditena rodanena vilasitena vibhūsitena jagghati, pekkhati, kaṭiṃ cāleti, guyhabhaṇḍakaṃ sañcāleti, ūruṃ vivarati, ūruṃ pidahati, thanaṃ dasseti, kacchaṃ dasseti, nābhiṃ dasseti, akkhiṃ nikhanati, bhamukaṃ ukkhipati, oṭṭhaṃ upalikhati, jivhaṃ nillāleti, dussaṃ muñcati, dussaṃ paṭibandhati, sirasaṃ muñcati, sirasaṃ bandhati. Imehi khalu, samma puṇṇamukha, cattālīsāya ṭhānehi itthī purisaṃ accācarati.

“贤友普那目迦，女子实以四十种方式对男子行为不轨：她打哈欠，弯腰，卖弄风情，故作羞态，以指甲互划，以脚踩脚，以木棍画地，抱起或让别人抱起孩子，玩耍或让别人玩耍，亲吻或让别人亲吻，吃或让别人吃，给予，索求，模仿他人的行为，高声说话，低声说话，含糊其辞，私下密语，伴随舞蹈、歌唱、器乐、哭泣、媚态、妆饰而嬉笑，凝视，扭动腰肢，摆弄私处，敞开大腿，合拢大腿，显露乳房，显露腋下，显露肚脐，挤眉弄眼，扬起眉毛，舔舐嘴唇，伸出舌头，松开衣物，系紧衣物，解开头饰，束起头饰。贤友普那目迦，女子实以此四十种方式对男子行为不轨。”

‘‘Pañcavīsāya [Pg.468] khalu, samma puṇṇamukha, ṭhānehi itthī paduṭṭhā veditabbā bhavati – sāmikassa pavāsaṃ vaṇṇeti, pavuṭṭhaṃ na sarati, āgataṃ nābhinandati, avaṇṇaṃ tassa bhaṇati, vaṇṇaṃ tassa na bhaṇati, anatthaṃ tassa carati, atthaṃ tassa na carati, akiccaṃ tassa karoti, kiccaṃ tassa na karoti, paridahitvā sayati, parammukhī nipajjati, parivattakajātā kho pana hoti kuṅkumiyajātā, dīghaṃ assasati, dukkhaṃ vedayati, uccārapassāvaṃ abhiṇhaṃ gacchati, vilomamācarati, parapurisasaddaṃ sutvā kaṇṇasotaṃ vivaramodahati, nihatabhogā kho pana hoti, paṭivissakehi santhavaṃ karoti, nikkhantapādā kho pana hoti visikhānucārinī, aticārinī kho pana hoti niccaṃ sāmike agāravā paduṭṭhamanasaṅkappā, abhiṇhaṃ dvāre tiṭṭhati, kacchāni aṅgāni thanāni dasseti, disodisaṃ gantvā pekkhati. Imehi khalu samma puṇṇamukha, pañcavīsāya ṭhānehi itthī paduṭṭhā veditabbā bhavati. Bhavati ca panuttarettha vākyaṃ –

“贤友普那目迦，当知女子有二十五种情况可被视为不忠：她赞美丈夫远行，却不思念远行的丈夫；对归来的丈夫不表欢喜；说丈夫的坏话，不说丈夫的好话；做对丈夫无益之事，不做对丈夫有益之事；做不该为他做的事，不做该为他做的事；穿着衣服睡觉；背对着丈夫躺卧；辗转反侧，涂脂抹粉；长吁短叹；感受痛苦；频繁地去大小便；行为悖逆；听到其他男人的声音便侧耳倾听；挥霍财富；与邻居亲近；常出门在街上游荡；不忠，常对丈夫不敬，心怀恶意；常站在门口；显露腋下、肢体和胸部；到处张望。贤友普那目迦，当知女子有这二十五种情况可被视为不忠。此外，尚有如下偈颂——”

301.

301.

‘Pavāsaṃ tassa vaṇṇeti, gataṃ tassa na socati;

Disvāna patimāgataṃ nābhinandati, bhattāravaṇṇaṃ na kadāci bhāsati;

Ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“赞美丈夫远行，对他离去不悲伤；见夫归来不欢喜，从不言说其赞语；此等即为不忠相。”

302.

302.

‘Anatthaṃ tassa carati asaññatā, atthañca hāpeti akiccakārinī;

Paridahitvā sayati parammukhī, ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“她行为无度，作无益事，为所不为而舍弃利益；穿着衣服，背向而卧，此等即为不忠相。”

303.

303.

‘Parivattajātā ca bhavati kuṅkumī, dīghañca assasati dukkhavedinī;

“她辗转反侧，身涂香粉，感受痛苦而长吁短叹；”

Uccārapassāvamabhiṇhaṃ gacchati, ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“她频繁地去大小便，此等即为不忠相。”

304.

304.

‘Vilomamācarati [Pg.469] akiccakārinī, saddaṃ nisāmeti parassa bhāsato;

Nihatabhogā ca karoti santhavaṃ, ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“她行为悖逆，为所不为，倾听他人之言；挥霍财富而与人亲近，此等即为不忠相。”

305.

305.

‘Kicchena laddhaṃ kasirābhataṃ dhanaṃ, vittaṃ vināseti dukkhena sambhataṃ;

Paṭivissakehi ca karoti santhavaṃ, ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“艰难获得、辛苦带来的财富，痛苦积聚的资财，她都加以毁坏；并且与邻居亲近，此等即为不忠相。”

306.

306.

‘Nikkhantapādā visikhānucārinī, niccañca sāmimhi paduṭṭhamānasā;

Aticārinī hoti apetagāravā, ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“常出门外，在街上游荡，对丈夫常怀恶意；她是不忠的，毫无敬意，此等即为不忠相。”

307.

307.

‘Abhikkhaṇaṃ tiṭṭhati dvāramūle, thanāni kacchāni ca dassayantī;

Disodisaṃ pekkhati bhantacittā, ete paduṭṭhāya bhavanti lakkhaṇā.

“她频频站在门口，显露胸部和腋下；心意迷乱地四处张望，此等即为不忠相。”

308.

308.

‘Sabbā nadī vaṅkagatī, sabbe kaṭṭhamayā vanā;

Sabbitthiyo kare pāpaṃ, labhamāne nivātake.

“所有河流皆弯曲，所有森林皆由木；所有女人皆会作恶，当她们得到隐蔽处时。”

309.

309.

‘Sace labhetha khaṇaṃ vā raho vā, nivātakaṃ vāpi labhetha tādisaṃ;

Sabbāva itthī kayiruṃ nu pāpaṃ, aññaṃ alattha pīṭhasappināpi saddhiṃ.

“若得片刻机会或独处，或得如此隐蔽之处，所有女人皆会作恶；若无他人，即与跛子亦可。”

310.

310.

‘Narānamārāmakarāsu nārisu, anekacittāsu aniggahāsu ca;

Sabbattha nāpītikarāpi ce siyā, na vissase titthasamā hi nāriyo’’’ti.

“女人是男人的乐园，她们心思万变，难以抑制；即使她能满足一切，亦不可信，因为女人就像渡口。”

Tattha goṇaṃ dhenunti liṅgavipallāsena vuttaṃ. Ñātikule padussatīti tattha sā nibbhayā hutvā taruṇakālato paṭṭhāya vissāsakehi dāsādīhipi [Pg.470] saddhiṃ anācāraṃ carati, ñātakā ñatvāpi niggahaṃ na karonti, attano akittiṃ pariharamānā ajānantā viya honti. Anatthacarānīti acaritabbāni atthāni, akiccakārānīti attho. Aguṇanti jiyārahitaṃ. Pāpasahāyakoti dummitto.

“其中，‘公牛为母牛’是因性别颠倒而说。‘于亲族家中败坏’是指：她无所畏惧，从年轻时起就与所信赖的仆人等行为不端，亲族们即使知道也不加以制止，为避免自家声名受损而佯作不知。‘行无益之事’(Anatthacarāni)即是‘为所不为’(akiccakārāni)之意。‘无德’(Aguṇa)意为‘无弓弦’(jiyārahitaṃ)。‘恶友’(Pāpasahāyako)即是损友(dummitto)。”

Daliddatāti daliddatāya. Sesapadesupi eseva nayo. Tattha daliddo alaṅkārādīnaṃ abhāvato kilesena saṅgaṇhituṃ na sakkotīti taṃ avajānāti. Gilāno vatthukāmakilesakāmehi saṅgaṇhituṃ na sakkoti. Jarājiṇṇo kāyikavācasikakhiḍḍāratisamattho na hoti. Surāsoṇḍo tassā hatthapiḷandhanādīnipi surāgharaññeva paveseti. Muddho andhabālo ratikusalo na hoti. Pamatto dāsisoṇḍo hutvā gharadāsīhi saddhiṃ saṃvasati, bhariyaṃ pana akkosati paribhāsati, tena naṃ avajānāti. Sabbakiccesu anuvattantaṃ ‘‘ayaṃ nittejo, mameva anuvattatī’’ti taṃ akkosati paribhāsati. Yo pana sabbaṃ dhanaṃ anuppadeti kuṭumbaṃ paṭicchāpeti, tassa bhariyā sabbaṃ dhanasāraṃ hatthe katvā taṃ dāsaṃ viya avajānāti, icchamānā ‘‘ko tayā attho’’ti gharatopi naṃ nikkaḍḍhati. Muddhapattanti muddhabhāvappattaṃ.

“‘因贫穷’(Daliddatā)即由于贫穷。其余诸句亦同此理。在此，穷人因缺少饰物等，不能以物欲笼络她，故为她所轻视。病人不能以财欲与烦恼欲笼络她。年老体衰者无力享受身语之嬉戏。嗜酒者甚至将她的手镯等饰物也带入酒馆。愚人、痴人不善于情爱。放逸者沉溺于婢女，与家中婢女同住，却辱骂其妻，故为她所轻视。对于事事顺从的丈夫，她认为‘此人无能，只会顺从我’，便辱骂他。而将所有财富交予她、让她掌管家业的丈夫，当妻子将所有贵重财物掌握在手中后，便如待仆人般轻视他，若想将他赶走，便说‘要你有何用？’，并将其逐出家门。‘达到愚钝’(Muddhapattam)即达到愚痴的状态。”

Padosamāharatīti sāmike padosaṃ āharati dussati, pāpakammaṃ karotīti attho. Ārāmagamanasīlāti sāmikaṃ āpucchā vā anāpucchā vā abhiṇhaṃ pupphārāmādīsu aññataraṃ gantvā tattha anācāraṃ caritvā ‘‘ajja mayā ārāme rukkhadevatāya balikammaṃ kata’’ntiādīni vatvā bālasāmikaṃ saññāpeti. Paṇḍito pana ‘‘addhā esā tattha anācāraṃ caratī’’ti puna tassā gantuṃ na deti. Evaṃ sabbapadesupi attho veditabbo. Parakulanti sandiṭṭhasambhattādīnaṃ gehaṃ. Taṃ sā ‘‘asukakule me vaḍḍhi payojitā atthi, tāvakālikaṃ dinnakaṃ atthi, taṃ sādhemī’’tiādīni vatvā gacchati. Nillokanasīlāti vātapānantarādīhi olokanasīlā. Sadvāraṭṭhāyinīti attano aṅgapaccaṅgāni dassentī sadvāre tiṭṭhati.

“‘生起恶意’(Padosamāharati)意为对丈夫心怀恶意、加以伤害、做下恶行。‘常去园林者’(Ārāmagamanasīlā)是指：无论是否征得丈夫同意，她常去花园等处，在那里行为不端后，对愚痴的丈夫说‘今日我在园林中为树神献祭了’之类的话来欺骗他。而明智的丈夫则会想：‘她定是在那里行为不端’，便不再让她前去。所有这些情况都应作如是解。‘去别家’(Parakulaṃ)是指去相识、亲近者之家。她会说：‘某家欠我利息，或有暂借之物，我去取回’之类的话而去。‘常窥视者’(Nillokanasīlā)是指喜欢从窗隙等处窥视。‘常站门口者’(Sadvāraṭṭhāyinī)是指站在自家门口，显露自己的身体支节。”

Accācaratīti atikkamma carati, sāmikassa santike ṭhitāva aññassa nimittaṃ dassetīti attho. Vijambhatīti ‘‘ahaṃ taṃ disvā vijambhissāmi, tāya [Pg.471] saññāya okāsassa atthibhāvaṃ vā natthibhāvaṃ vā jāneyyāsī’’ti paṭhamameva katasaṅketā vā hutvā akatasaṅketā vāpi ‘‘evaṃ esa mayi bajjhissatī’’ti sāmikassa passe ṭhitāva vijambhati vijambhanaṃ dasseti. Vinamatīti kiñcideva bhūmiyaṃ pātetvā taṃ ukkhipantī viya onamitvā piṭṭhiṃ dasseti. Vilasatīti gamanādīhi vā iriyāpathehi alaṅkārena vā vilāsaṃ dasseti. Vilajjatīti lajjantī viya vatthena sarīraṃ chādeti, kavāṭaṃ vā bhittiṃ vā allīyati. Nakhenāti pādanakhena pādanakhaṃ, hatthanakhena hatthanakhaṃ ghaṭṭeti. Kaṭṭhenāti daṇḍakena. Dārakanti attano vā puttaṃ aññassa vā puttaṃ gahetvā ukkhipati vā ukkhipāpeti vā. Kīḷatīti sayaṃ vā kīḷati, dārakaṃ vā kīḷāpeti. Cumbanādīsupi eseva nayo. Dadātīti tassa kiñcideva phalaṃ vā pupphaṃ vā deti. Yācatīti tameva paṭiyācati. Anukarotīti dārakena kataṃ kataṃ anukaroti. Uccanti mahāsaddavasena vā thomanavasena vā uccaṃ. Nīcanti mandasaddavasena vā amanāpavacanena vā paribhavavacanena vā nīcaṃ. Aviccanti bahujanamajjhe appaṭicchannaṃ. Viviccanti raho paṭicchannaṃ. Naccenāti etehi naccādīhi nimittaṃ karoti. Tattha roditena nimittakaraṇena rattiṃ deve vassante vātapānena hatthiṃ āropetvā seṭṭhiputtena nītāya purohitabrāhmaṇiyā vatthu kathetabbaṃ. Jagghatīti mahāhasitaṃ hasati, evampi nimittaṃ karoti. Kacchanti upakacchakaṃ. Upalikhatīti dantehi upalikhati. Sirasanti kesavaṭṭiṃ. Evaṃ kesānaṃ mocanabandhanehipi parapurisānaṃ nimittaṃ karoti, niyāmetvā vā aniyāmetvā vā kocideva sārajjissatītipi karotiyeva.

“‘逾越而行’(Accācarati)意为行为越界，即站在丈夫身边却向他人示意。‘伸懒腰’(Vijambhati)是指：或预先约定‘我见到你就伸懒腰，你以此信号便知有无机会’，或未曾约定而心想‘这样他就会迷上我’，于是在丈夫身旁伸懒腰，做出伸懒腰的样子。‘弯腰’(Vinamati)是指故意将某物掉在地上，佯装拾取而弯腰，露出后背。‘卖弄风情’(Vilasati)是指通过步态等身姿或装饰来展现风情。‘佯装害羞’(Vilajjati)是指如害羞般用衣物遮蔽身体，或倚靠门扇墙壁。‘用指甲’(Nakhena)是指用脚指甲摩擦脚指甲，或用手指甲摩擦手指甲。‘用木棍’(Kaṭṭhena)是指用小木棍。‘孩子’(Dāraka)是指抱起自己或他人的孩子，举起或让他人举起。‘玩耍’(Kīḷati)是指自己玩耍，或逗孩子玩耍。‘亲吻’(Cumbana)等亦同此理。‘给予’(Dadāti)是指给那人一些水果或花朵之类的东西。‘索取’(Yācati)是指反向他索要。‘模仿’(Anukaroti)是指模仿孩子的所作所为。‘高声’(Uccaṃ)是指大声说话，或说赞美之词。‘低声’(Nīcaṃ)是指小声说话，或说不悦之词、轻慢之语。‘公开’(Aviccaṃ)是指在众人之中不加遮掩。‘私下’(Viviccaṃ)是指在无人处暗中进行。‘以舞蹈’(Naccena)是指用舞蹈等方式示意。其中，关于以哭泣示意，应讲述一则故事：夜晚下雨时，一位长者子通过窗户，将祭司婆罗门的妻子接上大象带走。‘大笑’(Jagghati)是指放声大笑，这也是一种示意。‘腋下’(Kacchaṃ)是指腋窝。‘以齿轻咬’(Upalikhati)是指用牙齿轻咬（嘴唇等）。‘头发’(Sirasaṃ)是指发髻。像这样，通过披散或束起头发，也向其他男人示意；无论是有意还是无意，总会有人因此而生染著之心。”

Paduṭṭhā veditabbā bhavatīti ayaṃ mayi paduṭṭhā kuddhā, kujjhitvā ca pana micchācāraṃ caratīti paṇḍitena veditabbā bhavati. Pavāsanti ‘‘asukagāme payuttaṃ dhanaṃ nassati, gaccha taṃ sādhehi, vohāraṃ karohī’’tiādīni vatvā tasmiṃ gate anācāraṃ caritukāmā pavāsaṃ vaṇṇeti. Anatthanti avaḍḍhiṃ. Akiccanti akattabbayuttakaṃ. Paridahitvāti gāḷhaṃ nivāsetvā. Parivattakajātāti ito cito ca parivattamānā. Kuṅkumiyajātāti kolāhalajātā pādamūle nipannā paricārikā uṭṭhāpeti, dīpaṃ jālāpeti, nānappakāraṃ kolāhalaṃ karoti, tassa kilesaratiṃ nāseti. Dukkhaṃ vedayatīti sīsaṃ me rujjatītiādīni vadati. Vilomamācaratīti āhāraṃ [Pg.472] sītalaṃ icchantassa uṇhaṃ detītiādīnaṃ vasena paccanīkavutti hoti. Nihatabhogāti sāmikena dukkhasambhatānaṃ bhogānaṃ surālolatādīhi vināsikā. Santhavanti kilesavasena santhavaṃ karoti. Nikkhantapādāti jārassa upadhāraṇatthāya nikkhantapādā. Sāmiketi patimhi agāravena ca paduṭṭhamānasāya ca aticārinī hoti.

应知她已变坏（Paduṭṭhā veditabbā bhavati），即她对我怀恨在心，因愤怒而行邪行，智者应当明了此理。称赞外出（Pavāsanti），是指她借口说：“某村有财物将要损失，快去处理，去做生意吧”，待他离去后，便想行不轨之事，故而称赞外出。无益（Anatthanti），即亏损。非分（Akiccanti），即不应该做的事情。紧裹（Paridahitvāti），即紧紧地裹住衣服。辗转反侧（Parivattakajātāti），即到处辗转不安。喧闹（Kuṅkumiyajātāti），即制造喧闹，使伏于足前的侍女起身，点燃灯火，制造各种喧嚣，以此破坏丈夫的欲乐。诉苦（Dukkhaṃ vedayatīti），即声称“我头痛”等语。作对（Vilomamācaratīti），即如想要凉的食物却给热的食物等种种违逆行为。败家（Nihatabhogāti），即因沉迷饮酒等恶习，使丈夫辛苦积攒的财产毁于一旦。结交（Santhavanti），即因为烦恼而与他人亲密。迈步而出（Nikkhantapādāti），即为留意情人而迈步出门。于夫（Sāmiketi），即对丈夫没有敬意，心怀怨恨，而行越轨之事。

Sabbitthiyoti ṭhapetvā vipassanāya tanukatakilesā sesā sabbā itthiyo pāpaṃ kareyyuṃ. Labhamāneti labbhamāne, saṃvijjamāneti attho. Nivātaketi rahomantanake paribhedake. Khaṇaṃ vā raho vāti pāpakaraṇatthāya okāsaṃ vā paṭicchannaṭṭhānaṃ vā. Kayiruṃ nūti ettha nū-ti nipātamattaṃ. Alatthāti aladdhā. Ayameva vā pāṭho, aññaṃ sampannapurisaṃ alabhitvā pīṭhasappināpi tato paṭikkūlatarenāpi pāpaṃ kareyyuṃ. Ārāmakarāsūti abhiratikārikāsu. Aniggahāsūti niggahena vinetuṃ asakkuṇeyyāsu. Titthasamāti yathā titthaṃ uttamādhamesu na kañci nhāyantaṃ vāreti, tathā etāpi raho vā khaṇe vā nivātake vā sati na kañci paṭikkhipanti.

一切女人（Sabbitthiyo），是说除了通过修习观(vipassanā)而令烦恼微薄者，其余所有女人都可能作恶。若能获得（Labhamāne），意即存在（saṃvijjamāne）。于隐蔽处（Nivātake），指于幽僻隐秘之处。刹那或隐秘处（Khaṇaṃ vā raho vā），指作恶的机会或隐蔽的场所。于“Kayiruṃ nū”中，“nū”仅为虚词。未得（Alatthā），即没有得到（aladdhā）。或者有此读法：若得不到健全的男子，即使与跛行者，或与比那更令人厌恶者，也会作恶。乐于取悦者（Ārāmakarāsu），指乐于行欢喜事者。难调伏（Aniggahāsu），指无法以管教来调伏。如同渡口（Titthasamā），犹如渡口不阻止任何高低贵贱之人沐浴，她们在有时机、有独处或隐蔽之处时，也不会拒绝任何人。

Tathā hi atīte bārāṇasiyaṃ kaṇḍarī nāma rājā ahosi uttamarūpadharo. Tassa devasikaṃ amaccā gandhakaraṇḍakasahassaṃ āharanti. Tenassa nivesane paribhaṇḍaṃ katvā gandhakaraṇḍake phāletvā gandhadārūni katvā āhāraṃ pacanti. Bhariyāpissa abhirūpā ahosi nāmena kinnarā nāma. Purohitopissa samavayo pañcālacaṇḍo nāma buddhisampanno ahosi. Rañño pana pāsādaṃ nissāya antopākāre jamburukkho nibbatti, tassa sākhā pākāramatthake olambati. Tassa chāyāya jeguccho dussaṇṭhāno pīṭhasappī vasati. Athekadivasaṃ kinnarā devī vātapānena olokentī taṃ ditvā paṭibaddhacittā hutvā rattiṃ rājānaṃ ratiyā saṅgaṇhitvā tasmiṃ niddaṃ okkante saṇikaṃ uṭṭhāyāsanā nānaggarasabhojanaṃ suvaṇṇasarake pakkhipitvā ucchaṅge katvā sāṭakarajjuyā vātapānena otaritvā jambuṃ āruyha sākhāya oruyha pīṭhasappiṃ bhojetvā pāpaṃ katvā āgatamaggeneva pāsādaṃ āruyha gandhehi sarīraṃ [Pg.473] ubbaṭṭetvā raññā saddhiṃ nipajji. Etenupāyena nibaddhaṃ tena saddhiṃ pāpaṃ karoti. Rājā pana na jānāti.

诚然，往昔在波罗奈(Bārāṇasī)城，有位名叫堪达利(Kaṇḍarī)的国王，相貌极为端正。大臣们每日为他送来一千盒香料，在他宫中用作杂务，人们拆开香料盒，取出香木作为薪柴烹煮食物。他的妻子名叫紧那罗(Kinnarā)，亦是容貌美丽。他的国师与他同龄，名叫般遮罗羌达(Pañcālacaṇḍa)，智慧具足。国王的宫殿旁，内墙之内，长出一棵阎浮树，其树枝垂于墙头。树荫下住着一个令人厌恶、形貌丑陋的跛行者。一日，紧那罗王后从窗户向外看，见到他后心生爱恋。晚上，她以情爱取悦国王，待国王入睡后，便悄然起身，将种种上味佳肴盛于金盘，置于怀中，以布为绳自窗户垂降而下。她爬上阎浮树，顺着树枝下去，喂食那跛行者，与他行了恶事，然后循原路返回宫殿，用香料涂抹身体后，与国王一同躺下。她便用此方法，时常与那人行恶，而国王却毫不知情。

So ekadivasaṃ nagaraṃ padakkhiṇaṃ katvā nivesanaṃ pavesanto jambuchāyāya sayitaṃ paramakāruññappattaṃ pīṭhasappiṃ disvā purohitaṃ āha – ‘‘passetaṃ manussapeta’’nti. ‘‘Āma, passāmi devā’’ti. ‘‘Api nu kho, samma, evarūpaṃ paṭikkūlaṃ kāci itthī chandarāgavasena upagaccheyyā’’ti. Taṃ kathaṃ sutvā pīṭhasappī mānaṃ janetvā ‘‘ayaṃ rājā kiṃ katheti, attano deviyā mama santikaṃ āgamanaṃ na jānāti maññe’’ti jamburukkhassa añjaliṃ paggahetvā ‘‘suṇa sāmi, jamburukkhe nibbattadevate, ṭhapetvā taṃ añño etaṃ kāraṇaṃ na jānātī’’ti āha. Purohito tassa kiriyaṃ disvā cintesi – ‘‘addhā rañño aggamahesī jamburukkhena gantvā iminā saddhiṃ pāpaṃ karotī’’ti. So rājānaṃ pucchi – ‘‘mahārāja, deviyā te rattibhāge sarīrasamphasso kīdiso hotī’’ti? ‘‘Samma, aññaṃ na passāmi, majjhimayāme panassā sarīraṃ sītalaṃ hotī’’ti. ‘‘Tena hi, deva, tiṭṭhatu aññā itthī, aggamahesī te kinnarādevī iminā saddhiṃ pāpaṃ karotī’’ti. ‘‘Samma, kiṃ vadesi, evarūpā paramavilāsasampannā kiṃ iminā paramajegucchena saddhiṃ abhiramissatī’’ti? ‘‘Tena hi naṃ, deva, pariggaṇhāhī’’ti.

一日，国王巡城后返回宫殿，见到一个极为可怜的跛行者躺在阎浮树荫下，便对国师说：“看这个人形饿鬼。”国师答：“是的，大王，我看见了。”王问：“贤友，难道会有女人因贪欲而亲近这样令人厌恶的人吗？”那跛行者听到这话，心生傲慢，想道：“这国王在说什么？想必他不知道自己的王后会来我这里。”便向阎浮树合掌说：“主人，请听！居于阎浮树的天神啊，除了您，无人知晓此事。”国师见到他的举动，心想：“王的第一王后必定是通过阎浮树来与此人行恶。”于是他问国王：“大王，夜里王后与您身体接触时感觉如何？”王答：“贤友，其他时候我没注意，只是在半夜时她的身体会变得冰冷。”国师说：“既然如此，大王，且不论其他女人，您的第一王后紧那罗(Kinnarā)王后正在与此人行恶。”王说：“贤友，你在说什么？如此仪态万千的美人，怎会与这个如此令人厌恶的人寻欢作乐？”国师答：“既然如此，大王，请您亲自查证。”

So ‘‘sādhū’’ti rattiṃ bhuttasāyamāso tāya saddhiṃ nippajjitvā ‘‘pariggaṇhissāmi na’’nti pakatiyā niddupagamanavelāya niddupagato viya ahosi. Sāpi uṭṭhāya tatheva akāsi. Rājā tassā anupadaññeva gantvā jambuchāyaṃ nissāya aṭṭhāsi. Pīṭhasappī deviyā kujjhitvā ‘‘tvaṃ ajja aticirāyitvā āgatā’’ti hatthena kaṇṇasaṅkhalikaṃ pahari. Atha naṃ ‘‘mā maṃ kujjhi, sāmi, rañño niddupagamanaṃ olokesi’’nti vatvā tassa gehe pādaparicārikā viya ahosi. Tena panassā pahārena sīhamukhakuṇḍalaṃ kaṇṇato gaḷitvā rañño pādamūle pati. Rājā ‘‘vaṭṭissati ettaka’’nti taṃ gahetvā gato. Sāpi tena saddhiṃ aticaritvā purimaniyāmeneva gantvā raññā saddhiṃ nipajjituṃ ārabhi. Rājā paṭikkhipitvā punadivase ‘‘kinnarādevī mayā dinnaṃ sabbālaṅkāraṃ alaṅkaritvā etū’’ti āṇāpesi. Sā ‘‘sīhamukhakuṇḍalaṃ me suvaṇṇakārassa santike’’ti vatvā nāgami, puna pesite ca pana ekakuṇḍalāva āgamāsi. Rājā pucchi – ‘‘kahaṃ te kuṇḍala’’nti? ‘‘Suvaṇṇakārassa santike’’ti[Pg.474]. Suvaṇṇakāraṃ pakkosāpetvā ‘‘kiṃkāraṇā imissā kuṇḍalaṃ na desī’’ti āha. ‘‘Nāhaṃ gaṇhāmi devā’’ti. Rājā tassā kujjhitvā ‘‘pāpe caṇḍāli mādisena te suvaṇṇakārena bhavitabba’’nti vatvā taṃ kuṇḍalaṃ tassā puratho khipitvā purohitaṃ āha – ‘‘samma, saccaṃ tayā vuttaṃ, gaccha sīsamassā chedāpehī’’ti. So taṃ rājageheyeva ekasmiṃ padese ṭhapetvā rājānaṃ upasaṅkamitvā – ‘‘deva, mā kinnarādeviyā kujjhittha, sabbā itthiyo evarūpāyeva. Sacepi itthīnaṃ dussīlabhāvaṃ ñātukāmosi, dassessāmi te etāsaṃ pāpakañceva bahumāyābhāvañca, ehi aññātakavesena janapadaṃ carāmā’’ti āha.

国王说：“善哉！”晚上用过晚餐后，与她同寝，心想：“我不会碰她。”便在平常入睡的时间，像睡着了一样。她也起身，如法炮制。国王紧随其后，站在瞻部树(Jambu)荫下。那跛行者(Pīṭhasappī)对王后发怒道：“你今天来得太晚了！”便用手打了她的耳朵。于是她说道：“主人，别对我发怒，我是在观察国王是否睡着。”说罢，便像婢女一样在他家侍候。然而，因这一击，狮面耳环从她耳上滑落，掉在国王脚边。国王心想：“这样就够了。”便捡起耳环离去。她与那人私通后，又如先前一样回去，准备与国王同寝。国王拒绝了她。第二天，国王下令：“让紧那罗王后(Kinnarādevī)佩戴我所赐的所有饰品前来。”她回说：“我的狮面耳环在金匠那里。”便没有前来。当再次派人去时，她只戴着一只耳环来了。国王问道：“你的耳环在哪里？”答：“在金匠那里。”国王召来金匠，问道：“为何不把她的耳环给她？”金匠答：“大王，我没有拿。”国王对她发怒道：“邪恶的贱民！难道我是你的金匠，任你欺骗吗？”说罢，把耳环扔在她面前，对祭司(Purohita)说：“朋友，你说的没错，去，叫人砍了她的头！”祭司将她安置在王宫一处，然后走近国王说：“大王，请勿对紧那罗王后生气，所有女人都是如此。若您想知道女人的不贞，我将向您展示她们的罪恶与狡诈。来，我们乔装微服，到地方上去走走吧。”

Rājā ‘‘sādhū’’ti mātaraṃ rajjaṃ paṭicchāpetvā tena saddhiṃ cārikaṃ pakkāmi. Tesaṃ yojanaṃ maggaṃ gantvā mahāmagge nisinnānaṃyeva eko kuṭumbiko puttassatthāya maṅgalaṃ katvā ekaṃ kumārikaṃ paṭicchannayāne nisīdāpetvā mahantena parivārena gacchati. Taṃ disvā purohito rājānaṃ āha – ‘‘sace icchasi, imaṃ kumārikaṃ tayā saddhiṃ pāpaṃ kāretuṃ sakkā devā’’ti. ‘‘Kiṃ kathesi, mahāparivārā esā, na sakkā sammā’’ti? Purohito ‘‘tena hi passa, devā’’ti purato gantvā maggato avidūre sāṇiyā parikkhipitvā rājānaṃ antosāṇiyaṃ katvā sayaṃ maggapasse rodanto nisīdi. Atha naṃ so kuṭumbiko disvā ‘‘tāta, kasmā rodasī’’ti pucchi. ‘‘Bhariyā me garubhārā, taṃ kulagharaṃ netuṃ maggapaṭipannosmi, tassā antarāmaggeyeva gabbho cali, esā antosāṇiyaṃ kilamati, kācissā itthī santike natthi, mayāpi tattha gantuṃ na sakkā, na jānāmi ‘kiṃ bhavissatī’ti, ekaṃ itthiṃ laddhuṃ vaṭṭatī’’ti? ‘‘Mā rodi, bahū me itthiyo, ekā gamissatī’’ti. ‘‘Tena hi ayameva kumārikā gacchatu, etissāpi maṅgalaṃ bhavissatī’’ti. So cintesi – ‘‘saccaṃ vadati, suṇisāyapi me maṅgalameva, iminā hi nimittena sā puttadhītāhi vaḍḍhissatī’’ti tameva pesesi. Sā tattha pavisitvā rājānaṃ disvāva paṭibaddhacittā hutvā pāpamakāsi. Rājāpissā aṅgulimuddikaṃ adāsi. Atha naṃ katakiccaṃ nikkhamitvā āgataṃ pucchiṃsu – ‘‘kiṃ vijātā’’ti? ‘‘Suvaṇṇavaṇṇaṃ putta’’nti. Kuṭumbiko taṃ ādāya pāyāsi[Pg.475]. Purohitopi rañño santikaṃ gantvā ‘‘diṭṭhā te, deva, kumārikāpi evaṃ pāpā, kimaṅgaṃ pana aññā, api pana te kiñci dinna’’nti pucchi. ‘‘Āma, aṅgulimuddikā dinnā’’ti. ‘‘Nāssā taṃ dassāmī’’ti vegena gantvā yānakaṃ gaṇhitvā ‘‘kimeta’’nti vutte ‘‘ayaṃ me brāhmaṇiyā ussīsake ṭhapitaṃ muddikaṃ gahetvā āgatā, dehi, amma, muddika’’nti āha. Sā taṃ dadamānā brāhmaṇaṃ hatthe nakhena vijjhitvā ‘‘gaṇha corā’’ti adāsi.

国王说：“善哉！”便将王位托付给母亲，与祭司一同出游。他们走了一由旬的路，正坐在大路边时，一位长者为儿子迎娶一位少女，让她坐在有遮蔽的车里，带着大批随从经过。祭司看见后对国王说：“大王，若您愿意，可以让这位少女与您行不善业。”国王说：“你说什么？她随从众多，这不可能，朋友。”祭司说：“那么，大王，请看吧。”他走到前方离路不远处，用麻布围起一个围帐，让国王待在里面，自己则坐在路边哭泣。那位长者看见他，问道：“朋友，你为何哭泣？”他答道：“我妻子身怀六甲，我正带她回娘家，不料半路胎动，她正在围帐里受苦。附近没有其他女人，我也不能进去，不知会怎样，需要找一位女性帮忙。”长者说：“别哭了，我这里有很多女眷，可以派一个过去。”祭司说：“那么就请这位小姐去吧，这对她也是一件积福的事。”长者心想：“他说得对，这对我的儿媳也是一件好事，以此吉兆，她将来会子孙满堂。”于是便派她去了。她进去后一见到国王，便心生爱慕，与他行了不善业。国王给了她一枚指环。她办完事出来后，众人问她：“生了什么？”她答：“一个金色的儿子。”长者便带着她继续前行。祭司回到国王身边问道：“大王，您看到了吗？连少女都如此不堪，何况其他女人呢？您给了她什么东西吗？”国王答：“是的，给了一枚指环。”祭司说：“我不能让她留着那个！”便飞速追上车队，拦住车子。被问及“做什么”时，他说：“她拿走了我妻子放在枕边的指环。来，姑娘，把指环还给我。”那少女递还指环时，用指甲划了婆罗门的手一下，说道：“拿去吧，你这小偷！”

Evaṃ brāhmaṇo nānāvidhehi upāyehi aññāpi bahū aticāriniyo rañño dassetvā ‘‘idha tāva ettakaṃ hotu, aññattha gamissāma, devā’’ti āha. Rājā ‘‘sakalajambudīpe caritepi sabbā itthiyo evarūpāva bhavissanti, kiṃ no etāhi, nivattāmā’’ti bārāṇasimeva paccāgantvā – ‘‘mahārāja, itthiyo nāma evaṃ pāpadhammā, pakati esā etāsaṃ, khamatha, deva, kinnarādeviyā’’ti purohitena yācito khamitvā rājanivesanato naṃ nikkaḍḍhāpesi, ṭhānato pana taṃ apanetvā aññaṃ aggamahesiṃ akāsi. Tañca pīṭhasappiṃ nikkaḍḍhāpetvā jambusākhaṃ chedāpesi. Tadā kuṇālo pañcālacaṇḍo ahosi. Iti attanā diṭṭhakāraṇameva āharitvā dassento gāthamāha –

就这样，祭司用种种方法向国王展示了许多其他不贞的女人后说：“大王，此地之事暂且如此，我们去别处吧。”国王说：“即便走遍整个瞻部洲(Jambudīpa)，所有女人也都会是这样，与她们何益？我们回去吧。”于是他们返回了波罗奈城(Bārāṇasī)。祭司请求道：“大王，女人就是如此罪恶的，这是她们的本性。大王，请宽恕紧那罗王后(Kinnarādevī)吧。”国王听从祭司的请求宽恕了她，但还是将她逐出王宫，废黜了她的地位，另立了其他王后。他还命人将那跛行者(Pīṭhasappī)赶走，并砍断了那棵瞻部树的树枝。那时，拘那罗王(Kuṇāla)变得像般遮罗王(Pañcālacaṇḍa)一样暴躁。于是，他引述自己亲眼所见之事作为例证，说此偈颂：

311.

311.

‘‘Yaṃ ve disvā kaṇḍarīkinnarānaṃ, sabbitthiyo na ramanti agāre;

Taṃ tādisaṃ maccaṃ cajitvā bhariyā, aññaṃ disvā purisaṃ pīṭhasappi’’nti.

“见乾陀利王(Kaṇḍarī)与紧那罗后(Kinnarā)之事，便知所有女人皆不安于家。其妻舍弃了那样一位夫君，只因见到了另一个男人——那跛行者(Pīṭhasappī)。”

Tassattho – yaṃ ve kaṇḍarissa rañño kinnarāya deviyā cāti imesaṃ kaṇḍarikinnarānaṃ virāgakāraṇaṃ ahosi, taṃ disvā jānitabbaṃ – sabbitthiyo attano sāmikānaṃ na ramanti agāre. Tathā hi aññaṃ pīṭhasappiṃ purisaṃ disvā taṃ rājānaṃ tādisaṃ ratikusalaṃ maccaṃ cajitvā bhariyā tena manussapetena saddhiṃ pāpamakāsīti.

其义为：那成为乾陀利王(Kaṇḍarī)与紧那罗王后(Kinnarā)之间情爱消退之原因的事件，见到此事就应当了知——所有女人皆不安于自家夫君。诚然，那位王后见到另一个男人——那跛行者(Pīṭhasappī)之后，便舍弃了像国王那样善于情爱之人，而与那如人形饿鬼般的男人行了不善业。

Aparopi atīte bārāṇasiyaṃ bako nāma rājā dhammena rajjaṃ kāresi. Tadā bārāṇasiyā pācīnadvāravāsino ekassa daliddassa pañcapāpī nāma dhītā ahosi. Sā kira pubbepi ekā daliddadhītā mattikaṃ madditvā gehe bhittiṃ vilimpati. Atheko paccekabuddho attano pabbhāraparibhaṇḍakaraṇatthaṃ [Pg.476] ‘‘kahaṃ mattikaṃ labhissāmī’’ti cintetvā ‘‘bārāṇasiyaṃ laddhuṃ sakkā’’ti cīvaraṃ pārupitvā pattahattho nagaraṃ pavisitvā tassā avidūre aṭṭhāsi. Sā kujjhitvā ullokentī paduṭṭhena manasā ‘‘mattikampi bhikkhatī’’ti avoca. Paccekabuddho niccalova ahosi. Atha sā paccekabuddhaṃ niccalitaṃ disvā puna cittaṃ pasādetvā, ‘‘samaṇa, mattikampi na labhasī’’ti vatvā mahantaṃ mattikāpiṇḍaṃ āharitvā patte ṭhapesi. So tāya mattikāya pabbhāre paribhaṇḍamakāsi. Sā nacirasseva tato cavitvā tasmiṃyeva nagare bahidvāragāme duggatitthiyā kucchimhi paṭisandhiṃ gaṇhi. Sā dasamāsaccayena mātu kucchito nikkhami. Tassā mattikāpiṇḍaphalena sarīraṃ phassasampannaṃ ahosi, kujjhitvā ullokitattā pana hatthapādamukhaakkhināsāni pāpāni virūpāni ahesuṃ. Tena taṃ ‘‘pañcapāpī’’tveva sañjāniṃsu.

又，过去在波罗奈城(Bārāṇasī)，有位名叫跋拘(Bako)的国王以正法治国。那时，波罗奈城东门住着一个穷人，他有个女儿名叫五恶(Pañcapāpī)。据说她前世也是个穷人家的女儿，曾经捣碎黏土涂抹自家墙壁。当时，有位独觉佛(paccekabuddha)为了修补自己的洞窟，心想：“我该去哪里找黏土呢？”他想到“在波罗奈城应该能找到”，便披上衣，手持钵，进入城中，站在离她不远的地方。她生气地抬头看，心怀恶意地说：“连黏土也要讨吗？”独觉佛静立不动。后来，她见独觉佛纹丝不动，又生起净信心，说道：“沙门，你连黏土都找不到吗？”便拿来一大团黏土，放入他的钵中。独觉佛用那黏土修补了洞窟。她不久后命终，就在同一座城的外门村，投生在一个贫苦女人的腹中。十月期满后出生。由于布施黏土团的果报，她的身体触感极佳；但因为曾生气地抬眼看，她的手、脚、口、眼、鼻都丑陋畸形。因此，人们都称她为“五恶”。

Athekadivasaṃ bārāṇasirājā rattiṃ aññātakavesena nagaraṃ pariggaṇhanto taṃ padesaṃ gato. Sāpi gāmadārikāhi saddhiṃ kīḷantī ajānitvāva rājānaṃ hatthe gaṇhi. So tassā hatthasamphassena sakabhāvena saṇṭhātuṃ nāsakkhi, dibbasamphassena phuṭṭho viya ahosi. So phassarāgaratto tathāvirūpampi taṃ hatthe gahetvā ‘‘kassa dhītāsī’’ti pucchitvā ‘‘dvāravāsino’’ti vutte assāmikabhāvaṃ pucchitvā ‘‘ahaṃ te sāmiko bhavissāmi, gaccha mātāpitaro anujānāpehī’’ti āha. Sā mātāpitaro upagantvā ‘‘eko, amma, puriso maṃ icchatī’’ti vatvā ‘‘sopi duggato bhavissati, sace tādisampi icchati, sādhū’’ti vutte gantvā mātāpitūhi anuññātabhāvaṃ ārocesi. So tasmiṃyeva gehe tāya saddhiṃ vasitvā pātova rājanivesanaṃ pāvisi. Tato paṭṭhāyeva aññātakavesena nibaddhaṃ tattha gacchati, aññaṃ itthiṃ oloketumpi na icchati.

有一天，波罗奈国王夜间微服巡视城中，来到那个地方。她正与村里的女孩们玩耍，不知不觉抓住了国王的手。国王被她的手一碰，便无法自持，仿佛被天人之触所触。他因这触碰而生起贪爱，即便她相貌如此丑陋，仍握着她的手问道：“你是谁的女儿？”听她回答“是住在城门之人的女儿”后，国王问明她尚未婚配，便说：“我愿做你的丈夫，去征求你父母的同意吧。”她去到父母跟前说：“母亲，有位男子想要我。”父母说：“那人想必也很穷困，如果连你这样的人他都想要，那也好。”她回去后，告诉国王父母已经同意。国王就在那屋里与她同住，直到清晨才回到王宫。从那以后，他便时常微服前往那里，连看其他女子一眼都不愿意。

Athekadivasaṃ tassā pitu lohitapakkhandikā uppajji. Asambhinnakhīrasappimadhusakkharayuttapāyāsova etassa bhesajjaṃ, taṃ te daliddatāya uppādetuṃ na sakkonti. Tato pañcapāpimātā dhītaraṃ āha – ‘‘kiṃ, amma, tava sāmiko pāyāsaṃ uppādetuṃ sakkhissatī’’ti? ‘‘Amma, mama sāmikena amhehipi duggatatarena bhavitabbaṃ, evaṃ santepi pucchissāmi naṃ, mā [Pg.477] cintayī’’ti vatvā tassāgamanavelāyaṃ dummanā hutvā nisīdi. Atha naṃ rājā āgantvā ‘‘kiṃ dummanāsī’’ti pucchi. Sā tamatthaṃ ārocesi. Taṃ sutvā rājā ‘‘bhadde idaṃ atirasabhesajjaṃ, kuto labhissāmī’’ti vatvā cintesi – ‘‘na sakkā mayā niccakālaṃ evaṃ carituṃ, antarāmagge parissayopi daṭṭhabbo, sace kho pana etaṃ antepuraṃ nessāmi, etissā phassasampadaṃ ajānantā ‘amhākaṃ rājā yakkhiniṃ gahetvā āgato’ti keḷiṃ karissanti, sakalanagaravāsino etissā samphassaṃ jānāpetvā garahaṃ mocessāmī’’ti. Atha naṃ rājā – ‘‘bhadde, mā cintayi, āharissāmi te pitu pāyāsa’’nti vatvā tāya saddhiṃ abhiramitvā rājanivesanaṃ gantvā punadivase tādisaṃ pāyāsaṃ pacāpetvā paṇṇāni āharāpetvā dve puṭe katvā ekasmiṃ pāyāsaṃ pakkhipitvā ekasmiṃ cūḷāmaṇiṃ ṭhapetvā bandhitvā rattibhāge gantvā, ‘‘bhadde, mayaṃ daliddā, kicchena sampāditaṃ, tava pitaraṃ ‘ajja imamhā puṭā pāyāsaṃ bhuñja, sve imamhā’ti vadeyyāsī’’ti āha. Sā tathā akāsi. Athassā pitā ojasampannattā pāyāsassa thokameva bhuñjitvā suhito jāto. Sesaṃ mātu datvā sayampi bhuñji. Tayopi suhitā ahesuṃ. Cūḷāmaṇipuṭaṃ pana punadivasatthāya ṭhapesuṃ.

有一天，她的父亲患了赤痢。此病的药方是用未凝固的牛乳、酥油、蜂蜜和糖一同熬煮的乳糜(pāyāsa)，但他们因为贫穷而无法备办。于是，五恶的母亲对女儿说：“女儿啊，你丈夫能备办这乳糜吗？”女儿回答：“母亲，我丈夫想必比我们还要穷困。即便如此，我还是会问问他，您别担心。”说完，等她丈夫来时，便满面愁容地坐着。国王来了，问她：“为何不悦？”她便将此事告知。国王听后心想：“这药方极为难得，我去哪里找呢？我不能一直这样下去，路上也可能会有危险。如果我把她带进后宫，那些不知道她触感之妙的人，会戏言‘我们的国王娶了个夜叉女(yakkhinī)回来’。我应当让全城的人都知道她的触感，以此消除非议。”于是国王对她说：“贤妻，别担心，我会为你父亲取来乳糜。”他与妻子温存后回到王宫，第二天命人烹煮了那样的乳糜，又取来树叶做成两个包裹，一个包里放乳糜，另一个包里放上顶髻宝珠，包好后在夜里送去，并对她说：“贤妻，我们贫穷，这东西得来不易。你去告诉你父亲，今天吃这个包里的，明天吃那个包里的。”她便照做了。她的父亲因为乳糜营养丰富，只吃了一点就饱了。剩下的给了妻子，她自己也吃了，三个人都吃饱了。而装着顶髻宝珠的那个包裹，他们则留着第二天用。

Rājā nivesanaṃ gantvā mukhaṃ dhovitvāva ‘‘cūḷāmaṇiṃ me āharathā’’ti vatvā ‘‘na passāma, devā’’ti vutte ‘‘sakalanagaraṃ vicinathā’’ti āha. Te vicinitvāpi na passiṃsu. Tena hi bahinagare daliddagehesu bhattapaṇṇapuṭe upādāya vicinathāti. Vicinantā tasmiṃ ghaṭe cūḷāmaṇiṃ disvā tassā mātāpitaro ‘‘corā’’ti bandhitvā nayiṃsu. Athassā pitā, ‘‘sāmi, na mayaṃ corā, aññenāyaṃ maṇi ābhato’’ti vatvā ‘‘kenā’’ti vutte ‘‘jāmātarā me’’ti ācikkhitvā ‘‘kahaṃ so’’ti pucchito ‘‘dhītā me jānātī’’ti āha. Tato dhītāya saddhiṃ kathesi – ‘‘amma, sāmikaṃ te jānāsī’’ti? ‘‘Na jānāmī’’ti. ‘‘Evaṃ sante amhākaṃ jīvitaṃ natthī’’ti. ‘‘Tāta, so andhakāre āgantvā andhakāre eva yāti, tenassa rūpaṃ na jānāmi, hatthasamphassena pana naṃ jānituṃ sakkomī’’ti. So rājapurisānaṃ ārocesi. Tepi rañño ārocesuṃ. Rājā [Pg.478] ajānanto viya hutvā ‘‘tena hi taṃ itthiṃ rājaṅgaṇe antosāṇiyaṃ ṭhapetvā sāṇiyā hatthappamāṇaṃ chiddaṃ katvā nagaravāsino sannipātetvā hatthasamphassena coraṃ gaṇhathā’’ti āha. Rājapurisā tathā kātuṃ tassā santikaṃ gantvā rūpaṃ disvāva vippaṭisārino hutvā – ‘‘dhī, dhī pisācī’’ti jigucchitvā phusituṃ na ussahiṃsu, ānetvā pana naṃ rājaṅgaṇe antosāṇiyaṃ ṭhapetvā sakalanagaravāsino sannipātesuṃ. Sā āgatāgatassa chiddena pasāritahatthaṃ gahetvāva ‘‘no eso’’ti vadati. Purisā tassā dibbaphassasadise phasse bajjhitvā apagantuṃ na sakkhiṃsu, ‘‘sacāyaṃ daṇḍārahā, daṇḍaṃ datvāpi dāsakammakārabhāvaṃ upagantvāpi etaṃ ghare karissāmā’’ti cintayiṃsu. Atha ne rājapurisā daṇḍehi koṭṭetvā palāpesuṃ. Uparājānaṃ ādiṃ katvā sabbe ummattakā viya ahesuṃ.

国王回到宫中，洗过脸后便说：“把我的顶髻宝珠拿来。”侍从们回答：“大王，我们没看见。”国王命令道：“搜遍全城。”他们搜遍全城也未能找到。国王又说：“那就去城外的穷人家里搜，连包裹食物的叶包也要查。”搜查的人在一个罐子里发现了顶髻宝珠，便将她的父母当作盗贼捆绑带走。她的父亲说：“大人，我们不是盗贼，这宝珠是别人带来的。”被问及是谁带来时，他回答：“是我的女婿。”又被问：“他在哪里？”他答道：“我女儿知道。”于是他们问女儿：“姑娘，你认识你丈夫吗？”“不认识。”“这样的话，我们性命难保了。”“父亲，他总是在黑暗中来，在黑暗中去，所以我不知道他的样貌，但我能凭手的触感认出他。”父亲将此事告知国王的侍从，侍从们又报告给国王。国王佯作不知，下令道：“既然如此，把那女子安置在王宫庭院的帷幕里，在帷幕上开一个能伸进手大小的洞，召集全城居民，让她通过手的触感来抓住盗贼。”国王的侍从们前去照办，但一见到她的样貌就心生悔意，厌恶地说：“呸！呸！真是个女鬼(pisācī)！”他们不敢碰她，只好将她带到王宫庭院，安置在帷幕里，并召集了全城居民。她抓住每个从洞里伸进来的手，都说：“不是这个人。”而那些男人被她那如同天人般的触感所吸引，都不愿离去，心想：“就算她该受罚，就算我们因此受罚沦为奴仆，也要把她带回家。”于是国王的侍从们用棍棒将他们打走。从副王(uparāja)开始，所有人都像是疯了一样。

Atha rājā – ‘‘kacci ahaṃ bhaveyya’’nti hatthaṃ pasāresi. Taṃ hatthe gahetvāva ‘‘coro me gahito’’ti mahāsaddaṃ kari. Rājā tepi pucchi – ‘‘tumhe etāya hatthe gahitā kiṃ cintayitthā’’ti. Te yathābhūtaṃ ārocesuṃ. Atha ne rājā āha – ‘‘ahaṃ etaṃ attano gehaṃ ānetuṃ evaṃ kāresiṃ ‘etissā phassaṃ ajānantā maṃ paribhaveyyu’nti cintetvā, tasmā mayā sabbe tumhe jānāpitā, vadatha, bho dāni, sā kassa gehe bhavituṃ yuttā’’ti? ‘‘Tumhākaṃ, devā’’ti. Atha naṃ abhisiñcitvā aggamahesiṃ akāsi. Mātāpitūnampissā issariyaṃ dāpesi. Tato paṭṭhāya ca pana tāya sammatto neva vinicchayaṃ paṭṭhapesi, na aññaṃ itthiṃ olokesi. Tā tassā antaraṃ pariyesiṃsu. Sā ekadivasaṃ dvinnaṃ rājūnaṃ aggamahesibhāvassa supine nimittaṃ disvā rañño ārocesi. Rājā supinapāṭhake pakkosāpetvā ‘‘evarūpe supine diṭṭhe kiṃ hotī’’ti pucchi. Te itarāsaṃ itthīnaṃ santikā lañjaṃ gahetvā – ‘‘mahārāja, deviyā sabbasetassa hatthino khandhe nisinnabhāvo tumhākaṃ maraṇassa pubbanimittaṃ, hatthikhandhagatāya pana candaparāmasanaṃ tumhākaṃ paccāmittarājānayanassa pubbanimitta’’nti vatvā ‘‘idāni kiṃ kātabba’’nti vutte ‘‘deva imaṃ māretuṃ na sakkā, nāvāya pana naṃ ṭhapetvā nadiyaṃ vissajjetuṃ vaṭṭatī’’ti vadiṃsu. Rājā āhāravatthālaṅkārehi saddhiṃ rattibhāge naṃ nāvāya ṭhapetvā nadiyaṃ vissajjesi.

于是国王心想：“但愿是我。”便伸出手。她抓住他的手，大声喊道：“我抓到贼了！”国王问他们：“你们被她抓住手时，心里想了什么？”他们如实禀告。于是国王对他们说：“我这么做，是为了将她带回我的宫殿，因为我心想：‘若他们不知晓她的触碰，或许会轻慢于我。’因此我让你们所有人都知道。好了，现在请说，她应该属于谁家？”“陛下，当属您。”于是国王为她举行灌顶仪式，立为第一王后，并赐予其父母财富与地位。从那以后，国王为她所迷，既不审理案件，也不看其他女子。其他后妃们便寻找离间她的机会。一天，她在梦中见到自己成为两位国王的第一王后的征兆，便告知国王。国王召来解梦人问道：“梦见这样的景象，会发生什么事？”他们从其他后妃那里收受了贿赂，说道：“大王，王后梦见坐于纯白大象的背上，是您将驾崩的前兆；而站在象背上触摸月亮，则是敌国国王到来的前兆。”当被问及“现在该怎么办”时，他们说：“陛下，此人不可杀害，但可将她置于船上，放入河中任其漂流。”于是，国王在夜里将她连同食物、衣物和饰品一起置于船上，放入河中。

Sā [Pg.479] nadiyā vuyhamānā heṭṭhānadiyā nāvāya udakaṃ kīḷantassa bāvarikarañño abhimukhaṭṭhānaṃ pattā. Tassa senāpati nāvaṃ disvā ‘‘ayaṃ nāvā mayha’’nti āha. Rājā ‘‘nāvāya bhaṇḍaṃ mayha’’nti vatvā āgatāya nāvāya taṃ disvā ‘‘kā nāma tvaṃ pisācīsadisā’’ti pucchi. Sā sitaṃ katvā bakassa rañño aggamahesibhāvaṃ kathetvā sabbaṃ taṃ pavattiṃ tassa kathesi. Sā pana pañcapāpīti sakalajambudīpe pākaṭā. Atha naṃ rājā hatthe gahetvā ukkhipi, saha gahaṇeneva phassarāgaratto aññāsu itthīsu itthisaññaṃ akatvā taṃ aggamahesiṭṭhāne ṭhapesi. Sā tassa pāṇasamā ahosi. Bako taṃ pavattiṃ sutvā ‘‘nāhaṃ tassa aggamahesiṃ kātuṃ dassāmī’’ti senaṃ saṅkaḍḍhitvā tassa paṭititthe nivesanaṃ katvā paṇṇaṃ pesesi – ‘‘bhariyaṃ vā me detu yuddhaṃ vā’’ti. So ‘‘yuddhaṃ dassāmi, na bhariya’’nti vatvā yuddhasajjo ahosi. Ubhinnaṃ amaccā ‘‘mātugāmaṃ nissāya maraṇakiccaṃ natthi, purimasāmikattā esā bakassa pāpuṇāti, nāvāya laddhattā bāvarikassa, tasmā ekekassa gehe satta satta divasāni hotū’’ti mantetvā dvepi rājāno saññāpesuṃ. Te ubhopi attamanā hutvā titthapaṭititthe nagarāni māpetvā vasiṃsu. Sā dvinnampi tesaṃ aggamahesittaṃ kāresi. Dvepi tassā sammattā ahesuṃ. Sā pana ekassa ghare sattāhaṃ vasitvā nāvāya itarassa gharaṃ gacchantī nāvaṃ pājetvā nentena ekena mahallakakhujjakevaṭṭena saddhiṃ nadīmajjhe pāpaṃ karoti. Tadā kuṇālo sakuṇarājā bako ahosi, tasmā idaṃ attanā diṭṭhakāraṇaṃ āharitvā dassento gāthamāha –

她顺着河流漂流而下，到了下游正在船上戏水的跋瓦睿王(Bāvarī)面前。他的将军看见那艘船，说：“这船是我的。”国王则说：“船上的货物是我的。”船靠近后，国王看见她，问道：“你这状如夜叉女的，叫什么名字？”她微微一笑，讲述了自己曾是跋卡王(Baka)的第一王后，并将所有经过都告诉了他。而她以“五恶女(Pañcapāpī)”之名闻名于整个瞻部洲(Jambudīpa)。于是国王牵起她的手将她扶起，刚一接触便情欲炽盛，对其他女子再无女想，立她为第一王后。她对他而言如同性命。跋卡王听闻此事后，说：“我绝不容许他立她为第一王后。”便集结军队，在对岸安营扎寨，并派人送信说：“要么把我的妻子还给我，要么就开战。”他答道：“我选择开战，绝不归还妻子。”于是准备作战。双方的大臣商议道：“为一女子而死不值得。因是前夫，她当属跋卡王；因由船所得，她亦属跋瓦睿王。因此，不如让她在两家各住七日。”他们以此说服了两位国王。两位国王都心生欢喜，便在渡口的两岸各自建城而居。她成为了两位国王的第一王后，两位国王都为她所倾倒。然而，当她在一家住满七日，乘船前往另一家时，竟与一位年老驼背的船夫在河中央行了邪恶之事。那时，鸠那罗鸟王(Kuṇāla)就是跋卡王，因此他将亲眼所见之事引出，说此偈颂——

312.

312.

‘‘Bakassa ca bāvarikassa ca rañño, accantakāmānugatassa bhariyā;

Avācarī paṭṭhavasānugassa, kaṃ vāpi itthī nāticare tadañña’’nti.

跋卡王与跋瓦睿王，耽于极度欲乐，其妻与卑下随从行不净行。然则，何种女人不与其他男人通奸？

Tattha accantakāmānugatassāti accantaṃ kāmaṃ anugatassa. Avācarīti anācāraṃ cari. Paṭṭhavasānugassāti paṭṭhassa attano vasānugatassa, attano pesanakārassa santiketi attho. Karaṇatthe vā sāmivacanaṃ[Pg.480], tena saddhiṃ pāpamakāsīti vuttaṃ hoti. Tadaññanti kataraṃ taṃ aññaṃ purisaṃ nāticareyyāti attho.

此中，“accantakāmānugatassa”意为追随极度欲乐者。“Avācarī”意为行了不当之行。“Paṭṭhavasānugassa”意为与卑下且顺从己意者，即与听命于自己的人。或者，此处的属格有工具格之义，即是说“与他一同作恶”。“Tadañña”意为“还有哪个其他男人是她不会与之通奸的呢？”

Aparāpi atīte brahmadattassa bhariyā piṅgiyānī nāma aggamahesī sīhapañjaraṃ vivaritvā olokentī maṅgalaassagopakaṃ disvā rañño niddupagamanakāle vātapānena oruyha tena saddhiṃ aticaritvā puna pāsādaṃ āruyha gandhehi sarīraṃ ubbaṭṭetvā raññā saddhiṃ nipajji. Athekadivasaṃ rājā ‘‘kiṃ nu kho deviyā aḍḍharattasamaye niccaṃ sarīraṃ sītaṃ hoti, pariggaṇhissāmi na’’nti ekadivasaṃ niddupagato viya hutvā taṃ uṭṭhāya gacchantiṃ anugantvā assabandhena saddhiṃ aticarantiṃ disvā nivattitvā sayanaṃ abhiruhi. Sāpi aticaritvā āgantvā cūḷasayanake nipajji. Punadivase rājā amaccagaṇamajjheyeva taṃ pakkosāpetvā taṃ kiccaṃ āvikatvā ‘‘sabbāva itthiyo pāpadhammā’’ti tassā vadhabandhachejjabhejjārahaṃ dosaṃ khamitvā ṭhānā cāvetvā aññaṃ aggamahesiṃ akāsi. Tadā kuṇālo rājā brahmadatto ahosi, tena taṃ attanā diṭṭhaṃ āharitvā dassento gāthamāha –

再者，过去梵授王(Brahmadatta)有一位名为频耆亚匿(Piṅgiyānī)的第一王后。她打开狮子窗向外张望，看见了吉祥马的看守者，便在国王入睡时从窗户下去与他通奸，之后又回到宫殿，用香料涂抹身体，与国王同卧。有一天，国王心想：“为何王后半夜身体总是冰凉？我定要查明此事。”于是他假装入睡，待她起身离去时便尾随其后，看见她与马夫通奸，便返回卧榻。她也行事完毕回来，卧于小榻上。第二天，国王在众大臣中间召来她，揭露了此事，说道：“所有女人皆是恶法。”她罪当杀戮、囚禁、斩断或肢解，但国王还是宽恕了她的罪过，罢黜了她的王后之位，另立了一位第一王后。那时，鸠那罗鸟王就是梵授王，因此他引述自己亲眼所见之事，说此偈颂——

313.

313.

‘‘Piṅgiyānī sabbalokissarassa, rañño piyā brahmadattassa bhariyā;

Avācarī paṭṭhavasānugassa, taṃ vāpi sā nājjhagā kāmakāminī’’ti.

频耆亚匿，为全世界主宰梵授王所爱之妻，却与卑下随从行不净行；她这贪欲的女人，两者皆未得。

Tattha taṃ vāti sā evaṃ aticarantī taṃ vā assabandhaṃ taṃ vā aggamahesiṭṭhānanti ubhayampi nājjhagā, ubhato bhaṭṭhā ahosi. Kāmakāminīti kāme patthayamānā.

此中，“taṃ vā”是说，她如此通奸，无论是那个马夫，还是第一王后的地位，两者都未得到，从两方面都失落了。“Kāmakāminī”意为渴求欲乐者。

Evaṃ pāpadhammā itthiyoti atītavatthūhi itthīnaṃ dosaṃ kathetvā aparenapi pariyāyena tāsaṃ dosameva kathento āha –

如是，以过去的故事讲述了“女人是恶法”这一女人的过失后，又以其他方式继续宣说她们的过失，说道——

314.

314.

‘‘Luddhānaṃ lahucittānaṃ, akataññūna dubbhinaṃ;

Nādevasatto puriso, thīnaṃ saddhātumarahati.

贪婪、心性轻浮、不知感恩、常怀恶意；非是愚人之男子，不应信赖于女人。

315.

315.

‘‘Na tā pajānanti kataṃ na kiccaṃ, na mātaraṃ pitaraṃ bhātaraṃ vā;

Anariyā samatikkantadhammā, sasseva cittassa vasaṃ vajanti.

她们不知感恩与义务，不顾母亲、父亲或兄弟；她们非是圣者，逾越正法，只随自己的心意而行。

316.

316.

‘‘Cirānuvuṭṭhampi [Pg.481] piyaṃ manāpaṃ, anukampakaṃ pāṇasamampi bhattuṃ;

Āvāsu kiccesu ca naṃ jahanti, tasmāhamitthīnaṃ na vissasāmi.

即使是相伴已久、可爱可意、富有同情心、如自己生命般的丈夫，她们也会在危难与要事中将他抛弃；因此，我不信赖女人。

317.

317.

‘‘Thīnañhi cittaṃ yathā vānarassa, kannappakannaṃ yathā rukkhachāyā;

Calācalaṃ hadayamitthiyānaṃ, cakkassa nemi viya parivattati.

女人的心实如猿猴，如树影般时近时远；女人的心摇摆不定，如车轮之辋般旋转。

318.

318.

‘‘Yadā tā passanti samekkhamānā, ādeyyarūpaṃ purisassa vittaṃ;

Saṇhāhi vācāhi nayanti menaṃ, kambojakā jalajeneva assaṃ.

当她们仔细审视，见到男人有可取之财时，便以甜言蜜语引诱他，如同坎波加人(Kambojakā)用水生之物引诱马匹。

319.

319.

‘‘Yadā na passanti samekkhamānā, ādeyyarūpaṃ purisassa vittaṃ;

Samantato naṃ parivajjayanti, tiṇṇo nadīpāragatova kullaṃ.

当她们仔细审视，不见男人有可取之财时，便处处回避他，如同已渡河到彼岸者抛弃木筏。

320.

320.

‘‘Silesūpamā sikhiriva sabbabhakkhā, tikkhamāyā nadīriva sīghasotā;

Sevanti hetā piyamappiyañca, nāvā yathā orakulaṃ parañca.

她们纠缠不休，如火吞噬一切，诡计多端如急流之河；她们侍奉亲爱与不亲爱者，如同船只往返此岸与彼岸。

321.

321.

‘‘Na tā ekassa na dvinnaṃ, āpaṇova pasārito;

Yo tā mayhanti maññeyya, vātaṃ jālena bādhaye.

她们不属于一人，也不属于二人，如同开张的店铺；若有人认为“她们是我的”，他无异于以网捕风。

322.

322.

‘‘Yathā nadī ca pantho ca, pānāgāraṃ sabhā papā;

Evaṃ lokitthiyo nāma, velā tāsaṃ na vijjati.

如同河流、道路、酒馆、会堂、饮水处；世间女子亦复如是，她们了无界限。

323.

323.

‘‘Ghatāsanasamā etā, kaṇhasappasirūpamā;

Gāvo bahi tiṇasseva, omasanti varaṃ varaṃ.

她们如同食酥之火，如同黑蛇之首；如同牛群在外觅食佳草，她们不断寻求更好的目标。

324.

324.

‘‘Ghatāsanaṃ [Pg.482] kuñjaraṃ kaṇhasappaṃ, muddhābhisittaṃ pamadā ca sabbā;

Ete naro niccayato bhajetha, tesaṃ have dubbidu sabbabhāvo.

火、大象、黑蛇、受灌顶之王，以及所有女子；男子应恒常谨慎地对待这些，因为这些的本性实难知晓。

325.

325.

‘‘Naccantavaṇṇā na bahūna kantā, na dakkhiṇā pamadā sevitabbā;

Na parassa bhariyā na dhanassa hetu, etitthiyo pañca na sevitabbā’’ti.

极其貌美者，为众人所爱者，善于歌舞之放逸女子，他人之妻，以及为财而交往者——这五种女子不应亲近。

Tattha luddhānanti lubbhānaṃ. Kaṇaverajātake (jā. 1.4.69-72) viya baddhacorepi sārajjanaṃ sandhāyetaṃ vuttaṃ. Lahucittānanti muhuttameva parivattanacittānaṃ. Cūḷadhanuggahajātakena (jā. 1.5.128 ādayo) etaṃ dīpetabbaṃ. Akataññutā pana etāsaṃ ekakanipāte takkāriyajātakena (jā. 1.13.104 ādayo) dīpetabbā. Nādevasattoti na adevasatto devena anāsatto ayakkhagahitako abhūtaviṭṭho puriso thīnaṃ sīlavantataṃ saddhātuṃ nārahati, bhūtaviṭṭho pana saddaheyya. Katanti attano kataṃ upakāraṃ. Kiccanti attanā kattabbaṃ kiccaṃ. Na mātaranti sabbepi ñātake chaḍḍetvā yasmiṃ paṭibaddhacittā honti, taññeva anubandhanato ete mātādayo na jānanti nāma mahāpanthakamātā viya. Anariyāti nillajjā. Sassevāti sakassa. Āvāsūti āpadāsu. Kiccesūti tesu tesu karaṇīyesu.

此处“luddhānaṃ”意为贪婪者。如《迦那韦罗本生》(Kaṇavera Jātaka)所言，此指即使对被捕的盗贼也生贪爱。“lahucittānaṃ”意为心意轻浮、顷刻转变之人。此义应以《小弓箭手本生》(Cūḷadhanuggaha Jātaka)阐明。而她们的“不知感恩”，则应以《一集》(Ekakanipāta)中的《工匠本生》(Takkāriya Jātaka)阐明。“Nādevasatto”是说：一个未被天神、夜叉或鬼魅附身之人，是无法相信女子有德行的；只有被鬼魅附身者才会相信。“Kataṃ”指自己所施的恩惠。“Kiccaṃ”指自己应尽的职责。“Na mātaraṃ”是说：她们舍弃所有亲属，心系于某人，只追随他，因此便不知有母亲等亲人，如同大盘特伽(Mahāpanthaka)的母亲一般。“Anariyā”意为无耻。“Sasseva”意为自己的。“Āvāsu”意为在危难中。“Kiccesu”意为在种种事务中。

Kannappakannanti otiṇṇotiṇṇaṃ. Yathā hi visame padese rukkhachāyā ninnampiorohati, thalampi abhiruhati, tathā etāsampi cittaṃ na kañci uttamādhamaṃ vajjeti. Calācalanti ekasmiṃyeva apatiṭṭhitaṃ. Nemi viyāti sakaṭassa gacchato cakkanemi viya. Ādeyyarūpanti gahetabbajātikaṃ. Vittanti dhanaṃ. Nayantīti attano vasaṃ nenti. Jalajenāti jalajātasevālena. Kambojaraṭṭhavāsino kira yadā aṭavito asse gaṇhitukāmā honti, tadā ekasmiṃ ṭhāne vatiṃ parikkhipitvā dvāraṃ yojetvā assānaṃ udakapānatitthe sevālaṃ madhunā makkhetvā sevālasambandhāni tīre tiṇāni ādiṃ katvā yāva parikkhepadvārā makkhenti, assā pānīyaṃ pivitvā [Pg.483] rasagiddhena madhunā makkhitāni tāni tiṇāni khādantā anukkamena taṃ ṭhānaṃ pavisanti. Iti yathā te jalajena palobhetvā asse vasaṃ nenti, tathā etāpi dhanaṃ disvā tassa gahaṇatthāya saṇhāhi vācāhipi purisaṃ vasaṃ nentīti attho. Kullanti taraṇatthāya gahitaṃ yaṃ kiñci.

“Kannappakannaṃ”意为‘忽高忽低’。如同在崎岖之地，树影既会投向低处，也会移向高处，同样，她们的心不分贵贱高下。“Calācalaṃ”意为‘摇摆不定’。“Nemi viya”意为‘如同转动之车轮’。“Ādeyyarūpaṃ”意为‘可取之物’。“Vittaṃ”意为‘财富’。“Nayanti”意为‘使其顺从’。“Jalajena”意为‘以水草’。据说，当剑浮沙国(Kamboja)人想从林中捕马时，他们会在一处设下围栏和门，然后在马饮水的渡口，用蜂蜜涂抹水草，并从岸边与水草相连的青草开始，一路涂抹至围栏门口。马饮水后，因贪恋蜜味而食草，便会顺着路线进入围栏。因此，正如他们用水草引诱马匹就范，这些女子见到财富，也会为了得到它而用甜言蜜语让男人顺从。“Kullaṃ”意为‘用以渡河之筏’。

Silesūpamāti purisānaṃ cittabandhanena silesasadisā. Tikkhamāyāti tikhiṇamāyā sīghamāyā. Nadīrivāti yathā pabbateyyā nadī sīghasotā, evaṃ sīghamāyāti attho. Āpaṇovāti yathā ca pasāritāpaṇo yesaṃ mūlaṃ atthi, tesaññeva upakāro, tatheva tāpi. Yo tāti yo puriso tā itthiyo. Bādhayeti so vātaṃ jālena bādheyya. Velā tāsaṃ na vijjatīti yathā etesaṃ nadīādīnaṃ ‘‘asukavelāyameva ettha gantabba’’nti velā natthi, rattimpi divāpi icchiticchitakkhaṇe upagantabbāneva, asukenevātipi mariyādā natthi, atthikena upagantabbāneva, tathā tāsampīti attho.

“Silesūpamā”意为‘如同以胶黏束缚男人之心’。“Tikkhamāyā”意为‘诡计敏锐，诡计迅速’。“Nadīriva”是说：如同山中河流湍急，她们的诡计也同样迅速。“Āpaṇo va”是说：如同开张的店铺只对有资本的人有益，她们也是如此。“Yo tā”指‘那个男人……那些女人’。“Bādhayeti”意为‘他会用网束缚风’。“Velā tāsaṃ na vijjati”意为‘她们没有界限’。正如河流等没有‘必须在某时前往’的时间限制，无论昼夜，想去便可去；也没有‘只有某人能去’的身份限制，有需求者便可去，她们也是如此。

Ghatāsanasamā etāti yathā aggi indhanena na tappati, evametāpi kilesaratiyā. Kaṇhasappasirūpamāti kodhanatāya upanāhitāya ghoravisatāya dujivhatāya mittadubbhitāyāti pañcahi kāraṇehi kaṇhasappasirasadisā. Tattha bahularāgatāya ghoravisatā, pisuṇatāya dujivhatā, aticāritāya mittadubbhitā veditabbā. Gāvo bahi tiṇassevāti yathā gāvo khāditaṭṭhānaṃ chaḍḍetvā bahi manāpamanāpassa tiṇassa varaṃ varaṃ omasanti khādanti, evametāpi niddhanaṃ chaḍḍetvā aññaṃ sadhanameva bhajantīti attho. Muddhābhisittanti rājānaṃ. Pamadā ca sabbāti sabbā ca itthiyo. Eteti ete pañca jane. Niccayatoti niccasaññato, upaṭṭhitassati appamattova hutvāti attho. Dubbidūti dujjāno. Sabbabhāvoti ajjhāsayo. Cirapariciṇṇopi hi aggi dahati, ciravissāsikopi kuñjaro ghāteti, ciraparicitopi sappo ḍaṃsati, ciravissāsikopi rājā anatthakaro hoti, evaṃ cirāciṇṇāpi itthiyo vikāraṃ dassentīti.

“Ghatāsanasamā etā”：意为‘她们如同食酥之火’。正如火不满足于燃料，她们也不满足于烦恼之欲。“Kaṇhasappasirūpamā”：意为‘如同黑蛇之首’。因忿怒、怨恨、剧毒、双舌、背叛朋友此五种原因，她们如同黑蛇之首。其中，剧毒源于强烈的贪欲，双舌源于搬弄是非，背叛朋友源于行为不端，应如是了知。“Gāvo bahi tiṇasseva”：意为‘如同牛群在外觅草’。正如牛群舍弃已食之处，向外寻找更佳的上等草料，她们也是如此，舍弃贫穷者而亲近富裕者。“Muddhābhisittaṃ”：指‘灌顶之王’。“Pamadā ca sabbā”：指‘以及所有女子’。“Ete”：指‘这五者’。“Niccayato”：意为‘恒常正念，警觉不放逸’。“Dubbidū”：意为‘难知’。“Sabbabhāvo”：意为‘内在品性’。因为即使长久熟悉的火也会灼伤，长久信任的象也会伤人，长久熟悉的蛇也会咬人，长久信任的王也会加害，同样，长久相处的女子也会变心。

Naccantavaṇṇāti abhirūpavatī. Na bahūna kantāti aḍḍhakāsigaṇikā viya bahūnaṃ piyā manāpā. Na dakkhiṇāti naccagītakusalā. Tathārūpā hi [Pg.484] bahupatthitā bahumittā honti, tasmā na sevitabbā. Na dhanassa hetūti yā dhanahetuyeva bhajati, sā apariggahāpi na sevitabbā. Sā hi dhanaṃ alabhamānā kujjhatīti.

“Naccantavaṇṇā”：指极其貌美者。“Na bahūnaṃ kantā”：指为众人所喜爱者，如迦尸国(Kāsi)的著名妓女(aḍḍhakāsigaṇikā)一般。“Na dakkhiṇā”：“dakkhiṇā”指精通歌舞者。此类女子追求者众，交友甚广，因此不应亲近。“Na dhanassa hetu”：指只为财富而交往的女子，即使她未有所属，也不应亲近。因为若得不到钱财，她便会忿怒。

Evaṃ vutte mahājano mahāsattassa ‘‘aho sukathita’’nti sādhukāramadāsi. Sopi ettakehi kāraṇehi itthīnaṃ aguṇaṃ kathetvā tuṇhī ahosi. Taṃ sutvā ānando gijjharājā, ‘‘samma kuṇāla, ahampi attano ñāṇabalena itthīnaṃ aguṇaṃ kathessāmī’’ti vatvā aguṇakathaṃ ārabhi. Taṃ dassento satthā āha –

如是说已，大众对大士赞叹道：“善哉，善说！”大士亦以如是等缘由宣说女人之过失后，默然安坐。秃鹫王阿难闻已，对鸠那罗(Kuṇāla)言：“朋友鸠那罗，我亦将以己之智力宣说女人之过失。”言毕，即开始宣说其过失。为显示此事，导师曰：

‘‘Atha khalu, bho, ānando gijjharājā kuṇālassa ādimajjhakathāpariyosānaṃ viditvā tāyaṃ velāyaṃ imā gāthā abhāsi –

“诸位，其时，秃鹫王阿难了知鸠那罗(Kuṇāla)所说之事的首、中、尾后，即于彼时诵此等偈颂：”

326.

326.

‘‘Puṇṇampi cemaṃ pathaviṃ dhanena, dajjitthiyā puriso sammatāya;

Laddhā khaṇaṃ atimaññeyya tampi, tāsaṃ vasaṃ asatīnaṃ na gacche.

纵使男子以财富遍满此大地，赠予其所爱之女子；然彼女一旦得机，亦会轻视于他。故不应为不贞女子所掌控。

327.

327.

‘‘Uṭṭhāhakaṃ cepi alīnavuttiṃ, komārabhattāraṃ piyaṃ manāpaṃ;

Āvāsu kiccesu ca naṃ jahanti, tasmāhamitthīnaṃ na vissasāmi.

纵使夫君勤勉不懈，是从小相伴的夫婿，可爱又可意；然于危难事务中，她们亦会舍弃他。是故，我于女子无信任。

328.

328.

‘‘Na vissase ‘icchati ma’nti poso, na vissase ‘rodati me sakāse’;

Sevanti hetā piyamappiyañca, nāvā yathā orakūlaṃ parañca.

男子不应相信“她欲求于我”，不应相信“她在我面前哭泣”；她们侍奉亲爱与不亲爱者，如同船只往返此岸与彼岸。

329.

329.

‘‘Na vissase sākhapurāṇasanthataṃ, na vissase mittapurāṇacoraṃ;

Na vissase rājānaṃ ‘sakhā mama’nti, na vissase itthi dasanna mātaraṃ.

莫信旧枝所铺之床，莫信曾为朋友之盗贼；莫信国王说“他是我朋友”，莫信生十子之母的女子。

330.

330.

‘‘Na [Pg.485] vissase rāmakarāsu nārisu, accantasīlāsu asaññatāsu;

莫信使人欢愉、看似极有德行却不自制的女子；

Accantapemānugatassa bhariyā, na vissase titthasamā hi nāriyo.

莫信备受宠爱之妻，因为女子如同（众人共享的）渡口。

331.

331.

‘‘Haneyyuṃ chindeyyuṃ chedāpeyyumpi, kaṇṭhepi chetvā rudhiraṃ piveyyuṃ;

Mā dīnakāmāsu asaññatāsu, bhāvaṃ kare gaṅgatitthūpamāsu.

她们会杀害、砍断、甚至使人砍断，即使割喉饮血；莫对那些怀有卑劣欲望、不自制、如恒河渡口般的女子生起情爱。

332.

332.

‘‘Musā tāsaṃ yathā saccaṃ, saccaṃ tāsaṃ yathā musā;

Gāvo bahi tiṇasseva, omasanti varaṃ varaṃ.

对她们而言，虚妄如同真实，真实如同虚妄；如同牛群在外觅食，不断寻觅更佳的草料。

333.

333.

‘‘Gatenetā palobhenti, pekkhitena mhitena ca;

Athopi dunnivatthena, mañjunā bhaṇitena ca.

她们以行步、凝视与微笑引诱，亦以不整的衣着与甜美的言语引诱。

334.

334.

‘‘Coriyo kathinā hetā, vāḷā ca lapasakkharā;

Na tā kiñci na jānanti, yaṃ manussesu vañcanaṃ.

她们是心肠坚硬的盗贼，凶恶且言语狡诈；凡是人间欺诈之术，她们无所不知。

335.

335.

‘‘Asā lokitthiyo nāma, velā tāsaṃ na vijjati;

Sārattā ca pagabbhā ca, sikhī sabbaghaso yathā.

世间女子名为不贞，她们毫无节制；贪爱炽燃且傲慢，如同吞噬一切的火焰。

336.

336.

‘‘Natthitthīnaṃ piyo nāma, appiyopi na vijjati;

Sevanti hetā piyamappiyañca, nāvā yathā orakūlaṃ parañca.

女子之中没有所谓爱人，亦无所谓不爱之人；她们亲近爱与不爱之人，如同船只往返此岸与彼岸。

337.

337.

‘‘Natthitthīnaṃ piyo nāma, appiyopi na vijjati;

Dhanattā paṭivallanti, latāva dumanissitā.

女子之中没有所谓爱人，亦无所谓不爱之人；她们为财富而依附，如同藤蔓缠绕树木。

338.

338.

‘‘Hatthibandhaṃ assabandhaṃ, gopurisañca maṇḍalaṃ;

Chavaḍāhakaṃ pupphachaḍḍakaṃ, sadhanamanupatanti nāriyo.

象夫、马夫、牧牛人与残疾者，焚尸者与清厕者，只要有财富，女子们便会追随。

339.

339.

‘‘Kulaputtampi jahanti akiñcanaṃ, chavakasamasadisampi;

Anugacchanti anupatanti, dhanahetu hi nāriyo’’ti.

她们舍弃贫穷的良家子，却追随、奔赴那如同卑贱的食狗者；实因女子是为了财富。

Tattha [Pg.486] ādimajjhakathāpariyosānanti kathāya ādimajjhapariyosānaṃ. Laddhā khaṇanti okāsaṃ labhitvā. Icchati manti maṃ esā icchatīti puriso itthiṃ na vissaseyya. Sākhapurāṇasanthatanti hiyyo vā pare vā santhataṃ purāṇasākhāsanthataṃ na vissase, apapphoṭetvā apaccavekkhitvā na paribhuñjeyya. Tatra hi dīghajātiko vā pavisitvā tiṭṭheyye, paccāmitto vā satthaṃ nikkhipeyya. Mittapurāṇacoranti panthadūhanaṭṭhāne ṭhitaṃ coraṃ ‘‘purāṇamitto me’’ti na vissaseyya. Corā hi ye sañjānanti teyeva mārenti. Sakhā mamanti so hi khippameva kujjhati, tasmā rājānaṃ ‘‘sakhā me’’ti na vissase. Dasannamātaranti ‘‘ayaṃ mahallikā idāni maṃ na aticarissati, attānaṃ rakkhissatī’’ti na vissasetabbā. Rāmakarāsūti bālānaṃ ratikarāsu. Accantasīlāsūti atikkantasīlāsu. Accantapemānugatassāti sacepi accantaṃ anugatapemā assa, tathāpi taṃ na vissase. Kiṃkāraṇā? Titthasamā hi nāriyoti sambandho, titthaṃ viya sabbasādhāraṇāti attho.

其中，“ādimajjhakathāpariyosāna”意为“谈话的始、中、终”。“Laddhā khaṇa”意为“得到机会”。“Icchati maṃ”意为“这个女人想要我”，男人不应轻信女人。“Sākhapurāṇasanthata”意为“旧枝铺成的床铺”，对这种床铺未经拍打检查不得使用，因其中或有蛇蝎藏身，或有仇敌暗藏兵器。“Mittapurāṇacora”意为“旧友中的盗贼”，对于路边劫掠的盗贼，不可因是旧友而轻信，盗贼常杀害认识他们的人。“Sakhā mama”意为“我的朋友”，国王极易发怒，不可因是好友而轻信。“Dasannamātara”意为“十子之母”，不可因“这位老妇不会对我行不轨”而轻信。“Rāmakarāsu”意为“令愚者欢愉的”。“Accantasīlāsu”意为“破戒者”。“Accantapemānugatassa”意为“极度被爱恋的”，即使她表现出极度的爱恋，亦不可轻信。为何如此？因“Titthasamā hi nāriyo”，意为“女子如同渡口，为众人所共有”。

Haneyyunti kuddhā vā aññapurisasārattā vā hutvā sabbametaṃ hananādiṃ kareyyuṃ. Mā dīnakāmāsūti hīnajjhāsayāsu saṃkiliṭṭhaāsayāsu. Bhāvanti evarūpāsu sinehaṃ mā kare. Gaṅgatitthūpamāsūti sabbasādhāraṇaṭṭhena gaṅgātitthasadisāsu. Musāti musāvādo tāsaṃ saccasadisova. Gatenātiādīsu pekkhitena palobhane ummādantījātakaṃ, (jā. 2.18.57 ādayo) dunnivatthena niḷinikājātakaṃ, (jā. 2.18.1 ādayo) mañjunā bhaṇitena ‘‘tuvaṭaṃ kho, ayyaputta, āgaccheyyāsī’’ti nandattherassa vatthu (udā. 22) kathetabbaṃ. Coriyoti sambhatassa dhanassa vināsanena coriyo. Kathināti thaddhahadayā. Vāḷāti duṭṭhā appakeneva kujjhanasīlā. Lapasakkharāti niratthakalapanena sakkharā viya madhurā. Asāti asatiyo lāmakā. Sārattāti sabbadā sārattā. Pagabbhāti kāyapāgabbhiyādīhi pagabbhā. Yathāti yathā sikhī sabbaghaso, evametāpi sabbaghasā. Paṭivallantīti parissajanti upagūhanti veṭhenti. Latāvāti yathā latā rukkhanissitā rukkhaṃ veṭhenti, evametā purisaṃ parissajanti nāma.

“杀害”指她们或因愤怒，或因贪恋其他男子而行凶。“卑劣欲望”指心志卑劣染污。“情爱”指爱恋。“如恒河渡口”指为众人所共有。“虚妄”指谎言如实。关于“以行步等”引诱：“以凝视”，应述《乌摩檀提本生》；“以不整衣着”，应述《那利尼迦本生》；“以甜美言语”，应述难陀(Nanda)长老之事。“盗贼”因其耗尽积财。“心肠坚硬”指顽固。“凶恶”指因小事易怒。“言语狡诈”指言语甜腻而无义。“不贞”指卑劣。“贪爱炽燃”指总是贪恋。“傲慢”指身体姿态放肆。“如同”指如火吞噬一切。“依附”指拥抱缠绕。“如藤蔓”指如藤蔓缠树般拥抱男子。

Hatthibandhantiādīsu [Pg.487] gopuriso vuccati gopālako. Chavaḍāhakanti chavānaṃ ḍāhakaṃ, susānapālanti vuttaṃ hoti. Pupphachaḍḍakanti vaccaṭṭhānasodhakaṃ. Sadhananti etesupi sadhanaṃ anugacchantiyeva. Akiñcananti adhanaṃ. Chavakasamasadisanti sunakhamaṃsakhādacaṇḍālena samaṃ sadisaṃ, tena nibbisesampi purisaṃ gacchanti bhajanti. Kasmā? Yasmā anupatanti dhanahetu nāriyoti.

关于“象夫”等：“牧牛人”(gopuriso)即是牧牛者。“焚尸者”(Chavaḍāhakaṃ)即守墓人。“抛花者”(Pupphachaḍḍakaṃ)即清厕者。“有财富者”(Sadhanaṃ)：指即使是这些人，若有财富，她们亦会追随。“贫穷者”(Akiñcanaṃ)即无财之人。“如同卑贱者”(Chavakasamasadisaṃ)：指与食狗肉的旃陀罗(caṇḍāla)无异，她们也会亲近、侍奉那样的人。为何如此？因为“女子为财富而奔赴”。

Evaṃ attano ñāṇe ṭhatvā ānando gijjharājā itthīnaṃ aguṇaṃ kathetvā tuṇhī ahosi. Tassa vacanaṃ sutvā nāradopi attano ñāṇe ṭhatvā tāsaṃ aguṇaṃ kathesi. Taṃ dassento satthā āha –

如是，阿难(Ānanda)鹫王依于自己的智慧，讲述了女人的过患后，便默然不语。那罗达(Nārada)听闻其言，也依于自己的智慧，讲述了她们的过患。导师为开示此事，说道——

‘‘Atha khalu, bho, nārado devabrāhmaṇo ānandassa gijjharājassa ādimajjhakathāpariyosānaṃ viditvā tāyaṃ velāyaṃ imā gāthā abhāsi –

“其时，诸位，那罗达(Nārada)天婆罗门了知阿难(Ānanda)鹫王所言的始末究竟后，即于彼时诵此等偈颂：”

340.

340.

‘‘‘Cattārome na pūrenti, te me suṇātha bhāsato;

Samuddo brāhmaṇo rājā, itthī cāpi dijampati.

“此四者永不满足，请听我为汝等说：大海、婆罗门、国王，以及女子，哦，鸟王。”

341.

341.

‘‘Saritā sāgaraṃ yanti, yā kāci pathavissitā;

Tā samuddaṃ na pūrenti, ūnattā hi na pūrati.

世间所有诸河流，皆奔赴于大海中；然不能将大海满，因其不足永不满。

342.

342.

‘‘Brāhmaṇo ca adhīyāna, vedamakkhānapañcamaṃ;

Bhiyyopi sutamiccheyya, ūnattā hi na pūrati.

婆罗门虽已诵习，以史传为第五的吠陀，犹欲听闻更多，因其不足永不满。

343.

343.

‘‘Rājā ca pathaviṃ sabbaṃ, sasamuddaṃ sapabbataṃ;

Ajjhāvasaṃ vijinitvā, anantaratanocitaṃ;

Pāraṃ samuddaṃ pattheti ūnattā hi na pūrati.

国王征服了整个大地，连同海洋和山脉，其上遍布无量珍宝；他仍渴望海的彼岸，因其不足而永不满足。

344.

344.

‘‘Ekamekāya itthiyā, aṭṭhaṭṭha patino siyā;

Sūrā ca balavanto ca, sabbakāmarasāharā;

Kareyya navame chandaṃ, ūnattā hi na pūrati.

若一女子有八个丈夫，个个勇猛有力，能满足一切欲乐；她仍会渴望第九个，因其不足而永不满足。

345.

345.

‘‘Sabbitthiyo sikhīriva sabbabhakkhā, sabbitthiyo nadīriva sabbavāhī;

Sabbitthiyo kaṇṭakānaṃva sākhā, sabbitthiyo dhanahetu vajanti.

一切女子如火，吞噬一切；一切女子如河，冲走一切；一切女子如荆棘之枝；一切女子为财富而奔赴。

346.

346.

‘‘Vātañca [Pg.488] jālena naro parāmase, osiñcaye sāgaramekapāṇinā;

Sakena hatthena kareyya ghosaṃ, yo sabbabhāvaṃ pamadāsu ossaje.

若人将自身完全托付于女子，他便能以网捕风，以单手舀干大海，以单手发出声响。

347.

347.

‘‘Corīnaṃ bahubuddhīnaṃ, yāsu saccaṃ sudullabhaṃ;

Thīnaṃ bhāvo durājāno, macchassevodake gataṃ.

她们是诡计多端的盗贼，在她们身上真实极难寻得；女人的本性难以了知，如同鱼在水中的行迹。

348.

348.

‘‘Analā mudusambhāsā, duppūrā tā nadīsamā;

Sīdanti naṃ viditvāna, ārakā parivajjaye.

她们言语柔和，却贪得无厌，如河流般难以填满；了知此理者应远远避开，否则将会沉沦。

349.

349.

‘‘Āvaṭṭanī mahāmāyā, brahmacariyavikopanā;

Sīdanti naṃ viditvāna, ārakā parivajjaye.

她们是诱惑者，具大幻术，是梵行的破坏者；了知此理者应远远避开，否则将会沉沦。

350.

350.

‘‘Yaṃ etā upasevanti, chandasā vā dhanena vā;

Jātavedova saṃṭhānaṃ, khippaṃ anudahanti na’’’nti.

无论因欲求或财富，她们亲近谁，便如火焚烧其立足之处，迅速将其焚毁。”

Tattha dijampatīti dijajeṭṭhakaṃ kuṇālaṃ ālapati. ‘‘Saritā’’tiādi ṭhapitamātikāya bhājanatthaṃ vuttaṃ. Ūnattāti udakapatiṭṭhānassa mahantatāya ūnā eva. Adhīyānāti sajjhāyitvā. Vedamakkhānapañcamanti itihāsapañcamaṃ vedacatukkaṃ. Ūnattāti so hi ajjhāsayamahantatāya sikkhitabbassa na pūrati. Anantaratanocitanti nānāratanehi ocitaṃ paripuṇṇaṃ. Ūnattāti so hi taṇhāmahantatāya na pūrati. Siyāti siyuṃ, ayameva vā pāṭho. Sabbakāmarasāharāti sabbesaṃ kāmarasānaṃ āharakā. ‘‘Navame’’ti aṭṭhahi atittabhāvadassanatthaṃ vuttaṃ. Sā pana dasamepi vīsatimepi tato uttaritarepi chandaṃ karoteva. Ūnattāti sā hi kāmataṇhāya mahantatāya na pūrati. Kaṇḍakānaṃva sākhāti sambādhamagge kaṇṭakasākhasadisā. Yathā hi sākhā laggitvā ākaḍḍhati, evaṃ etāpi rūpādīhi kaḍḍhanti. Yathā sākhā hatthādīsu vijjhitvā dukkhaṃ uppādeti, evaṃ etāpi phuṭṭhamattā sarīrasamphassena vijjhitvā mahāvināsaṃ pāpenti. Vajantīti parapurisaṃ vajanti.

在此，“鸟王”(dijampati)指的是众鸟之首的鸠那罗(Kuṇāla)。“河流”(Saritā)等是为了说明所立的纲目(mātikā)而说。“不足”(Ūnattā)是因为蓄水处(udakapatiṭṭhānassa)巨大而水量不足。“诵习”(Adhīyānā)意思是讽诵。“以史传为第五的吠陀”(Vedamakkhānapañcamaṃ)指以史传(itihāsa)为第五的四部吠陀。“不足”(Ūnattā)是由于其志向(ajjhāsaya)广大，对于所学总不满足。“遍布无量珍宝”(Anantaratanocitaṃ)指遍满、充满各种珍宝。“不足”(Ūnattā)是因为其贪爱(taṇhā)巨大而无法满足。“可能有”(Siyā)即“他们可能有”(siyuṃ)，或者这本身就是一种读法。“带来一切欲乐者”(Sabbakāmarasāharā)指能带来所有欲乐滋味(kāmarasa)的人。“第九”(Navame)是为了说明对八种事物不满足的状态而说。而它在第十、第二十乃至更进一步，仍然会产生欲求。“不足”(Ūnattā)是因为其欲爱(kāmataṇhā)巨大而无法满足。“如荆棘之枝”(Kaṇḍakānaṃva sākhā)指在狭窄的路上(sambādhamagge)像荆棘的枝条一样。就像枝条会勾住并拉扯，她们也会以色等(rūpādīhi)拉扯。就像枝条刺入手等(hatthādīsu)而产生痛苦，她们一旦被触及(phuṭṭhamattā)，就会通过身体的接触(sarīrasamphassena)刺穿，导致巨大的毁灭。“前往”(Vajanti)指走向其他男人。

Parāmaseti gaṇheyya. Osiñcayeti nhāyituṃ otiṇṇo ekena pāṇinā sakalasamuddaudakaṃ osiñceyya gahetvā chaḍḍeyya. Sakenāti ekena [Pg.489] attano hatthena tameva hatthaṃ haritvā ghosaṃ uppādeyya. Sabbabhāvanti ‘‘tvameva iṭṭho kanto piyo manāpo’’ti vuccamāno yo puriso ‘‘evameta’’nti saddahanto sabbaṃ attano ajjhāsayaṃ pamadāsu ossajeyya, so jālādīhi vātaggahaṇādīni kareyyāti attho. Gatanti gamanaṃ. Analāti tīhi dhammehi alanti vacanavirahitā. Duppurā tāti yathā mahānadī udakena, evaṃ kilesaratiyā tā duppūrā. Sīdanti naṃ viditvānāti ettha nanti nipātamattaṃ, itthiyo allīnā catūsu apāyesu sīdantīti viditvā. Āvaṭṭanīti yathā āvaṭṭanī mahājanassa hadayaṃ mohetvā attano vase vatteti, evametāpīti attho. Vikopanāti nāsanatthena ca garahatthena ca brahmacariyassa kopikā. Chandasā vāti piyasaṃvāsena vā. Dhanena vāti dhanahetu vā. Saṃṭhānanti yathā jātavedo attano ṭhānaṃ yaṃ yaṃ padesaṃ allīyati, taṃ taṃ dahati, tathā etāpi yaṃ yaṃ purisaṃ kilesavasena allīyanti, taṃ taṃ anudahanti mahāvināsaṃ pāpenti.

“执取”(Parāmaseti)就是抓住(gaṇheyya)。“泼洒”(Osiñcaye)意思是下到水中洗浴(nhāyituṃ otiṇṇo)，用一只手(ekena pāṇinā)舀起整个大海的水(sakalasamuddaudakaṃ)泼洒、倒掉(osiñceyya gahetvā chaḍḍeyya)。“用自己的”(Sakena)意思是只用自己的一只手(ekena attano hatthena)挥动那只手(tameva hatthaṃ haritvā)，发出声音(ghosaṃ uppādeyya)。“一切心意”(Sabbabhāvaṃ)意思是当被称为“只有你是合意的(iṭṭho)、可爱的(kanto)、可喜的(piyo)、中意的(manāpo)”时，如果有人相信了(saddahanto)，就会将自己的一切心意(sabbaṃ attano ajjhāsayaṃ)交付于女子(pamadāsu ossajeyya)，那么他就能做到以网捕捉风等(jālādīhi vātaggahaṇādīni kareyyāti)事情，此为其义(attho)。“行”(Gataṃ)就是行走(gamanaṃ)。“不知足”(Analā)意思是由于三种法(tīhi dhammehi)而无有“足矣”之言(alanti vacanavirahitā)。“她们难以满足”(Duppurā tā)就像大河难以被水充满一样，她们也难以被烦恼之乐(kilesaratiyā)满足。“沉溺”(Sīdanti naṃ viditvāna)在此，“naṃ”只是一个助词(nipātamattaṃ)，意思是了知(viditvā)沉溺于女色者会堕入(sīdanti)四恶趣(catūsu apāyesu)。“旋涡”(Āvaṭṭanī)意思是就像旋涡迷惑大众的心(mahājanassa hadayaṃ mohetvā)，让人们随它转动(attano vase vatteti)一样，她们也是这样，此为其义。“破坏者”(Vikopanā)意思是由于有毁灭(nāsana)和呵责(garaha)之义而为梵行(brahmacariya)的破坏者(kopikā)。“因为欲望”(Chandasā vā)就是或因为喜爱的共住(piyasaṃvāsena)。“因为财富”(Dhanena vā)就是或因为财富的缘故。“所在之处”(Saṃṭhānaṃ)意思是就像火(jātavedo)依附哪个地方(ṭhānaṃ yaṃ yaṃ padesaṃ allīyati)，就焚烧哪个地方(taṃ taṃ dahati)一样，她们也因为烦恼(kilesavasena)依附哪个男人(yaṃ yaṃ purisaṃ allīyanti)，就一直焚烧他(taṃ taṃ anudahanti)，导致巨大的毁灭(mahāvināsaṃ pāpenti)。

Evaṃ nāradena itthīnaṃ aguṇe pakāsite puna mahāsatto visesetvā tāsaṃ aguṇaṃ pakāseti. Taṃ dassetuṃ satthā āha –

那罗达(Nārada)这样揭示女人的过患后，大菩萨更进一步特别地揭示她们的过患。为了显示那件事，导师说——

‘‘Atha khalu, bho, kuṇālo sakuṇo nāradassa devabrāhmaṇassa ādimajjhakathāpariyosānaṃ viditvā tāyaṃ velāyaṃ imā gāthāyo ajjhabhāsi –

“那么，朋友，鸠那罗(Kuṇāla)鸟得知了天神婆罗门那罗达(Nārada)的谈话从头到尾的内容，就在那时说了这些偈颂：

351.

351.

‘‘‘Sallape nisitakhaggapāṇinā, paṇḍito api pisācadosinā;

Uggatejamuragampi āside, eko ekāya pamadāya nālape.

智者或可与手持利剑者交谈，亦可与怀有恶意的毕舍遮(pisāca)交谈；甚至可接近凶猛的毒蛇，却不应独与女子交谈。

352.

352.

‘‘Lokacittamathanā hi nāriyo, naccagītabhaṇitamhitāvudhā;

Bādhayanti anupaṭṭhitassatiṃ, dīpe rakkhasigaṇova vāṇije.

女子实为搅乱世间心者，以歌舞言谈为武器；她们恼乱失念者，如岛上罗刹群之于商人。

353.

353.

‘‘Natthi [Pg.490] tāsaṃ vinayo na saṃvaro, majjamaṃsaniratā asaññatā;

Tā gilanti purisassa pābhataṃ, sāgareva makaraṃ timiṅgalo.

彼等无律仪亦无防护，耽于酒肉而不受约束；她们吞噬男子的资具，犹如海中巨鱼吞噬摩竭鱼。

354.

354.

‘‘Pañcakāmaguṇasātagocarā, uddhatā aniyatā asaññatā;

Osaranti pamadā pamādinaṃ, loṇatoyavatiyaṃva āpakā.

她们以五欲之乐为行境，傲慢、不定、不受约束；女子降临于放逸者，如众河流入咸海。

355.

355.

‘‘Yaṃ naraṃ upalapenti nāriyo, chandasā vā ratiyā dhanena vā;

Jātavedasadisampi tādisaṃ, rāgadosavadhiyo dahanti naṃ.

无论女子以欲、乐或财富引诱何人，即使那人如火一般，贪与嗔的罗网亦能将其焚毁。

356.

356.

‘‘Aḍḍhaṃ ñatvā purisaṃ mahaddhanaṃ, osaranti sadhanaṃ sahattanā;

Rattacittamativeṭhayanti naṃ, sāla māluvalatāva kānane.

知彼为富豪，她们亲身接近富者；她们紧紧缠绕那贪恋之人，恰似林中藤蔓缠绕娑罗树。

357.

357.

‘‘Tā upenti vividhena chandasā, citrabimbamukhiyo alaṅkatā;

Uhasanti pahasanti nāriyo, sambarova satamāyakovidā.

她们怀着种种欲求而来，面容如彩绘般被妆扮；众女嬉笑，似善于百种幻术的商婆罗(Sambara)。

358.

358.

‘‘Jātarūpamaṇimuttabhūsitā, sakkatā patikulesu nāriyo;

Rakkhitā aticaranti sāmikaṃ, dānavaṃva hadayantarassitā.

女子以金、摩尼、珍珠为饰，在夫家备受尊敬；虽受守护，却背叛其夫，如魔藏于心。

359.

359.

‘‘Tejavāpi hi naro vicakkhaṇo, sakkato bahujanassa pūjito;

Nārinaṃ vasagato na bhāsati, rāhunā upahatova candimā.

即使是威德明智之人，受众人尊敬供养；一旦为女子所控，便黯然失色，犹如月亮为罗睺(Rāhu)所蚀。

360.

360.

‘‘Yaṃ [Pg.491] kareyya kupito diso disaṃ, duṭṭhacitto vasamāgataṃ ariṃ;

Tena bhiyyo byasanaṃ nigacchati, nārinaṃ vasagato apekkhavā.

愤怒之敌加害于敌，或怀恨者加害于仇，尚不及为女色所控之贪欲者，所遭灾祸远甚于此。

361.

361.

‘‘Kesalūnanakhachinnatajjitā, pādapāṇikasadaṇḍatāḷitā;

Hīnamevupagatā hi nāriyo, tā ramanti kuṇapeva makkhikā.

被剃发、剪指、恐吓，被拳打脚踢、棍棒殴打，女子确实会屈从于卑劣者；她们乐在其中，如苍蝇乐于腐尸。

362.

362.

‘‘Tā kulesu visikhantaresu vā, rājadhāninigamesu vā puna;

Oḍḍitaṃ namucipāsavākaraṃ, cakkhumā parivajje sukhatthiko.

她们在家族中、街道间，或在王都、市镇中，是魔罗(Namuci)所设的陷阱之源；有眼者、求乐者应加以避开。

363.

363.

‘‘Ossajitva kusalaṃ tapoguṇaṃ, yo anariyacaritāni mācari;

Devatāhi nirayaṃ nimissati, chedagāmimaṇiyaṃva vāṇijo.

舍弃善与苦行之德，行非圣者之行的人，他将从天界堕入地狱，如商人失去能致毁灭的宝珠。

364.

364.

‘‘So idha garahito parattha ca, dummatī upahato sakammunā;

那恶慧者于今生与来世皆受谴责，他被自己所毁；

Gacchatī aniyato gaḷāgaḷaṃ, duṭṭhagadrabharathova uppathe.

他去向不定，从一束缚到另一束缚，如劣驴拉车行于歧途。

365.

365.

‘‘So upeti nirayaṃ patāpanaṃ, sattisimbalivanañca āyasaṃ;

Āvasitvā tiracchānayoniyaṃ, petarājavisayaṃ na muñcati.

他去到烧热地狱，以及铁刺林；住在畜生胎中之后，他无法从饿鬼王的领域中解脱。

366.

366.

‘‘Dibyakhiḍḍaratiyo ca nandane, cakkavatticaritañca mānuse;

Nāsayanti pamadā pamādinaṃ, duggatiñca paṭipādayanti naṃ.

欢喜园(Nandana)中的天界嬉戏之乐，以及人间的转轮王生涯，女人毁掉放逸者的这一切，并使他落入恶趣。

367.

367.

‘‘Dibyakhiḍḍaratiyo [Pg.492] na dullabhā, cakkavatticaritañca mānuse;

Soṇṇabyamhanilayā ca accharā, ye caranti pamadāhanatthikā.

天界的嬉戏之乐并非难得，人间的转轮王生涯也非难得，黄金宫殿中的天女也非难得——对于那些致力于断除女色的人而言。

368.

368.

‘‘Kāmadhātusamatikkamā gati, rūpadhātuyā bhāvo na dullabho;

Vītarāgavisayūpapatti yā, ye caranti pamadāhanatthikā.

超越欲界的去处，生于色界，并非难得，以及生于离贪的领域——对于那些致力于断除女色的人而言。

369.

369.

‘‘Sabbadukkhasamattikkamaṃ sivaṃ, accantamacalitaṃ asaṅkhataṃ;

Nibbutehi sucihī na dullabhaṃ, ye caranti pamadāhanatthikā’’’ti.

那超越一切苦、安稳、究竟、不动、无为的境界，由已寂灭的清净者所证，对于致力于断除女色的人而言，并非难得。

Tattha sallapeti ‘‘sace mayā saddhiṃ sallapessasi, sīsaṃ te pātessāmī’’ti vatvā khaggaṃ ādāya ṭhitenāpi, ‘‘sallapitamatteyeva taṃ khāditvā jīvitavināsaṃ pāpessāmī’’ti dosinā hutvā ṭhitenāpi pisācena saddhiṃ sallape. ‘‘Upagataṃ ḍaṃsitvā nāsessāmī’’ti ṭhitaṃ uggatejaṃ uragampi āside. Eko pana hutvā raho ekāya pamadāya na hi ālape. Lokacittamathanāti lokassa cittaghātikā. Dīpe rakkhasigaṇoti yathā dīpe rakkhasigaṇo manussavesena vāṇije upalāpetvā attano vase gate katvā khādati, evaṃ imāpi pañcahi kāmaguṇehi attano vase katvā satte mahāvināsaṃ pāpentīti attho. Vinayoti ācāro. Saṃvaroti mariyādo. Purisassa pābhatanti dukkhasambhataṃ dhanaṃ gilanti nāsenti.

在此，“交谈”：即使是拿着剑站着说“若与我交谈，我便砍下你的头”的持剑者，也（可以）与之交谈；即使是怀着恶意站着说“只要一交谈，我便吃了你，让你丧命”的毕舍遮(pisāca)，也（可以）与之交谈；即使是盘踞着说“一靠近便咬死你”的剧毒之蛇，也（可以）走近它。但独自一人时，绝不应与一个女人在私下交谈。“搅乱世间心者”意为“世间心的摧毁者”。“岛上罗刹群”意为：如岛上罗刹群化作人形，哄骗商人，待其落入控制后便吃掉他们；同样，这些女人也以五种欲乐控制众生，使其遭受巨大毁灭，此为其义。“律”即行仪。“防护”即界限。“男人的资具”意为：她们吞噬、毁坏男人辛苦积聚的财富。

Aniyatāti aniyatacittā. Loṇatoyavatiyanti loṇatoyavantaṃ samuddanti attho. Āpakāti āpagā, ayameva vā pāṭho. Yathā samuddaṃ nadiyo osaranti, evaṃ pamādinaṃ pamadāti attho. Chandasāti pemena. Ratiyāti pañcakāmaguṇaratiyā. Dhanena vāti dhanahetu vā. Jātavedasadisanti guṇasampattiyā aggimiva jalitampi. Rāgadosavadhiyoti [Pg.493] kāmarāgadosehi vadhikā. Rāgadosagatiyotipi pāṭho. Osarantīti dhanagahaṇatthāya madhuravacanena taṃ bandhantiyo upagacchanti. Sadhananti sadhanā. Ayameva vā pāṭho, vatthālaṅkāratthāya kiñci attano dhanaṃ datvāpi osarantīti attho. Sahattanāti attabhāvena saddhiṃ attabhāvampi tasseva pariccajantiyo viya honti. Ativeṭhayantīti dhanagahaṇatthāya ativiya veṭhenti pīḷenti.

“心意不定”是指她们的心意不定。“充满盐水者”意指充满盐水的大海。“Āpakā”是指河流，或者这就是读法。如同河流汇入大海，女人也如此流向放逸者，这是其义。“以欲求”是指以爱；“以喜乐”是指以五种感官之乐；“或以财富”是指或为了财富。“如火者”是指因具足品质而如火般燃烧。“贪瞋之杀戮者”是指因欲贪与瞋恚而成为杀戮者，也有读作“贪瞋之去处”的。“她们汇集”是指为了获取钱财，用甜言蜜语束缚他而接近。“有财者”是指富有的。或者这就是读法，意思是她们为了衣物和饰品，即使自己付出一些钱财，也会汇集而来。“连同自身”是指她们仿佛连同自己的身体一起，将自身也舍弃给他。“她们过度纠缠”是指为了获取钱财而极度地纠缠、压迫。

Vividhena chandasāti nānāvidhena ākārena. Citrabimbamukhiyoti alaṅkāravasena citrasarīrā citramukhiyo hutvā. Uhasantīti mahāhasitaṃ hasanti. Pahasantīti mandahasitaṃ hasanti. Sambarovāti māyākārapuriso viya asurindo viya ca. Dānavaṃva hadayantarassitāti yathā ‘‘kuto nu āgacchatha, bho, tayo janā’’ti karaṇḍakajātake (jā. 1.9.87 ādayo) hadayantaranissitā antoudaragatāpi dānavaṃ aticari, evaṃ aticaranti. Arakkhitā hetāti dīpeti. Na bhāsatīti na virocati haritacalomasakassapakusarājāno viya. Tenāti tamhā amittena katā byasanā atirekataraṃ byasananti attho. Apekkhavāti sataṇho.

“以种种欲求”即以多种方式。“如彩绘面容者”即因装饰而身体如彩绘、面容如彩绘。“大笑者”即发出巨大的笑声；“微笑者”即发出轻微的笑声。“如桑婆罗(Sambara)者”犹如魔术师或阿修罗王一般。“如心藏恶魔者”如同《竹筐本生》(Karaṇḍaka Jātaka)中，（夜叉女）虽藏于心中、进入腹内，却欺骗了恶魔，她们也如此欺骗。这是在说明她们是“无护”的。“不发光者”即不像绿草、毛发、迦叶王与拘萨王(Kusa)那样闪耀。“因此者”即由那敌人所造成的灾难是更严重的灾难，这是其义。“有期望者”即有渴爱者。

Kesalūnanakhachinnatajjitāti ākaḍḍhitvā lūnakesā nakhehi chinnagattā tajjitā pādādīhi ca tāḷitāva hutvā. Yo kilesavasena etepi vippakāre karoti, tādisaṃ hīnameva upagatā nāriyo ramanti, na ete vippakāre pariharanti, madhurasamācāre kiṃkāraṇā tā na ramanti. Kuṇapeva makkhikāti yasmā jegucchahatthikuṇapādimhi makkhikā viya tā hīneyeva ramantīti attho. Oḍḍitanti na etā itthiyo nāma, atha kho imesu ṭhānesu namucino kilesamārassa migapakkhigahaṇatthaṃ luddakehi oḍḍitaṃ pāsañca vākarañcāti maññamāno paññācakkhumā puriso dibbamānusikena sukhena atthiko parivajjeyya.

“被拔发、被指甲抓伤、被恐吓者”，意思是她们被拉拽头发，用指甲割裂身体，被恐吓并被脚等击打。凡因烦恼驱使而行此等暴行者，女人乐于接近如此卑劣之人，她们不避此等暴行，为何她们不乐于甜美的行为呢？“如苍蝇于尸体”，意思是就像苍蝇喜爱可厌的大象尸体等，她们只喜爱卑劣的事物。“被设置者”是指：这些并非女人，而应如此认为：在这些地方，是那牟质(Namucī)烦恼魔为捕捉鸟兽而由猎人所设下的陷阱与罗网。有智慧眼、寻求天人快乐的人，应当远离。

Ossajitvāti devamanussesu mahāsampattidāyakaṃ tapoguṇaṃ chaḍḍetvā. Yoti yo puriso anariyesu aparisuddhesu kāmaguṇesu kāmaraticaritāni ācarati. Devatāhi nirayaṃ nimissatīti so devalokena parivattitvā nirayaṃ gaṇhissati. Chedagāmimaṇiyaṃva vāṇijoti [Pg.494] yathā bālavāṇijo satasahassagghabhaṇḍaṃ datvā chedagāmimaṇikaṃ gaṇhāti, tathārūpo ayaṃ hotīti attho. Soti so itthīnaṃ vasaṃ gato. Aniyatoti ettakaṃ nāma kālaṃ apāyesu paccissatīti aniyato. Gaḷāgaḷanti devalokā vā manussalokā vā gaḷitvā apāyameva gacchatīti attho. Yathā kiṃ? Duṭṭhagadrabharathova uppatheti, yathā kūṭagadrabhayuttaratho maggā okkamitvā uppatheyeva gacchati, tathā. Sattisimbalivananti sattisadisehi kaṇṭakehi yuttaṃ āyasaṃ simbalivanaṃ. Petarājavisayanti petavisayañca kālakañcikaasuravisayañca.

“舍弃”是指舍弃能赐予天人巨大财富的苦行功德。“彼”是指彼人于非圣、不净的欲乐中行欲乐之行。“以诸天交换地狱”是指他以天界交换而获得地狱。“如商人换取劣质珠宝”之义为：如同愚蠢的商人付出价值十万的货物而换取劣质的珠宝，此人也是如此。“彼”是指彼已为女人所控制。“不定”是指不确定将于恶趣中燃烧多久。“堕落”之义为：从天界或人界堕落后，只去往恶趣。比如什么呢？“如劣驴车偏离”，就像套着劣驴的车子偏离道路而横冲直撞一样。“矛刺林”是指布满矛般尖刺的铁制刺棉树林。“饿鬼王领域”是指饿鬼界与黑甘肢咖(kālakañcika)阿修罗界。

Pamādinanti pamattānaṃ. Te hi pamadāsu pamattā tāsaṃ sampattīnaṃ mūlabhūtaṃ kusalaṃ na karonti, iti tesaṃ pamadā sabbā tā nāsenti nāma. Paṭipādayantīti tathāvidhaṃ purisaṃ tā pamādavaseneva akusalaṃ kāretvā duggatiṃ paṭipādenti nāma. Soṇṇabyamhanilayāti suvaṇṇamayavimānavāsiniyo. Pamadāhanatthikāti ye purisā pamadāhi anatthikā hutvā brahmacariyaṃ caranti. Kāmadhātusamatikkamāti kāmadhātusamatikkamā yā gati. Rūpadhātuyā bhāvoti yo kāmadhātusamatikkamagatisaṅkhāto rūpadhātuyā bhāvo, so tesaṃ na dullabho. Vītarāgavisayūpapatti yāti yā vītarāgavisaye suddhāvāsaloke upapatti, sāpi tesaṃ na dullabhāti attho. Accantanti antātītaṃ avināsadhammaṃ. Acalitanti kilesehi akampitaṃ. Nibbutehīti nibbutakilesehi. Sucihīti sucīhi parisuddhehi evarūpaṃ nibbānaṃ na dullabhanti.

“于放逸者”是指放逸之人。他们沉迷于女人，不造作作为其财富之根本的善业，因此，那些女人确实会毁掉他们的一切。“她们使之达到”是指她们通过放逸使那样的人造作不善，确实使他们达到恶趣。“金梵处所者”是指居住在黄金天宫者。“不求女人者”是指那些不求女人而修梵行的人。“超越欲界”是指超越欲界而到达的去处。“色界有”是指那被称为超越欲界去处的色界之有，这对他们并非难得。“于离贪者之境受生”之义为：于离贪者之境的净居天(Suddhāvāsa)中受生，这对他们也非难得。“究竟”是指超越终点、不灭之法。“不动”是指不为烦恼所动摇。“由已寂灭者”是指由烦恼已寂灭者；“由清净者”是指由已清净、纯净者。对他们而言，如此的涅槃并非难得。

Evaṃ mahāsatto amatamahānibbānaṃ pāpetvā desanaṃ niṭṭhāpesi. Himavante kinnaramahoragādayo ākāse ṭhitā devatā ca ‘‘aho buddhalīlāya kathitā’’ti sādhukāraṃ adaṃsu. Ānando gijjharājā nārado devabrāhmaṇo puṇṇamukho ca phussakokilo attano attano parisaṃ ādāya yathāṭhānameva gamiṃsu. Mahāsattopi sakaṭṭhānameva gato. Itare pana antarantarā gantvā mahāsattassa santike ovādaṃ gahetvā tasmiṃ ovāde ṭhatvā saggaparāyaṇā ahesuṃ.

如是大士将法义导向不死大涅槃(amatamahānibbāna)，结束了说法。喜马拉雅山(Himavanta)的紧那罗(kinnara)、摩睺罗伽(mahoraga)等，以及立于空中的天神们，都发出了赞叹：“啊！是以佛陀的风范所说！”阿难、鹫王、那罗达天婆罗门、满月面(Puṇṇamukha)与普萨杜鹃(Phussakokila)，各自带领自己的眷属，返回原处。大士也回到自己的住处。其余的人则陆续前去大士那里，领受教诫后，安住于该教诫中，皆以生天为归宿。

Satthā [Pg.495] imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā jātakaṃ samodhānento osānagāthā abhāsi –

世尊讲述此法义后，作本生连结，说了结尾偈：

370.

370.

‘‘Kuṇālohaṃ tadā āsiṃ, udāyī phussakokilo;

Ānando gijjharājāsi, sāriputto ca nārado;

Parisā buddhaparisā, evaṃ dhāretha jātaka’’nti.

“彼时我是金眼鸟(Kuṇāla)，优陀夷是普萨杜鹃(Phussakokila)；阿难是鹫王，舍利弗是那罗达；会众是佛陀的会众，你们应如是忆持此本生。”

Te pana bhikkhū gamanakāle satthānubhāvena gantvā āgamanakāle attano attanova ānubhāvena āgatā. Tesaṃ satthā mahāvaneyeva kammaṭṭhānaṃ kathesi. Sabbepi te taṃ divasameva arahattaṃ pāpuṇiṃsu. Mahādevatāsamāgamo ahosi. Athassa bhagavā mahāsamayasuttaṃ (dī. ni. 2.331 ādayo) kathesi.

那些比丘出发时依靠世尊的威德力前往，归来时依靠各自的威德力返回。世尊在大林(Mahāvana)中为他们讲说业处(kammaṭṭhāna)。他们所有人在当天都证得了阿罗汉果(arahatta)。大天神集会(Mahādevatāsamāgama)。于是世尊为他们宣说《大集会经》(Mahāsamayasutta)。

Kuṇālajātakavaṇṇanā catutthā.

金眼鸟本生释义第四。

[537] 5. Mahāsutasomajātakavaṇṇanā

[537] 5. 大苏陀须摩本生释义

Kasmā tuvaṃ rasaka edisānīti idaṃ satthā jetavane viharanto aṅgulimālattheradamanaṃ ārabbha kathesi. Tassa uppatti ca pabbajjā ca upasampadā ca aṅgulimālasuttavaṇṇanāyaṃ (ma. ni. aṭṭha. 2.34 ādayo) vuttanayena vitthārato veditabbā. So pana saccakiriyāya mūḷhagabbhāya itthiyā sotthibhāvaṃ katvā tato paṭṭhāya sulabhapiṇḍo hutvā vivekamanubrūhanto aparabhāge arahattaṃ patvā abhiññātova asītiyā mahātherānaṃ abbhantaro ahosi. Tasmiṃ kāle dhammasabhāyaṃ kathaṃ samuṭṭhāpesuṃ – ‘‘āvuso, aho vata bhagavatā tathārūpaṃ luddaṃ lohitapāṇiṃ mahācoraṃ aṅgulimālaṃ adaṇḍena asatthena dametvā nibbisevanaṃ karontena dukkaraṃ kataṃ, aho buddhā nāma dukkarakārino’’ti. Satthā gandhakuṭiyaṃ ṭhitova dibbasotena taṃ kathaṃ sutvā ‘‘ajja mama gamanaṃ bahupakāraṃ bhavissati, mahādhammadesanā pavattissatī’’ti ñatvā anopamāya buddhalīlāya dhammasabhaṃ gantvā varapaññattāsane nisīditvā ‘‘kāya nuttha, bhikkhave, etarahi kathāya sannisinnā’’ti pucchitvā ‘‘imāya nāmā’’ti vutte ‘‘anacchariyaṃ, bhikkhave, idāneva paramābhisambodhiṃ pattena mayā etassa damanaṃ, svāhaṃ pubbacariyaṃ [Pg.496] caranto padesañāṇe ṭhitopi etaṃ damesi’’nti vatvā tehi yācito atītaṃ āhari.

“你为何如此，食味者？”这是世尊住在祇陀林(Jetavana)时，就调伏指鬘(Aṅgulimāla)长老之事而说。关于指鬘的出生、出家(pabbajjā)和受具足戒(upasampadā)，应依照《中部义注》(Majjhimanikāya-aṭṭhakathā)中《指鬘经》的释义详细了知。他通过真实语(saccakiriyā)的力量，使难产的妇女得以平安生产，从那以后便容易获得供养(piṇḍa)，并增长独住，后来证得阿罗汉果(arahatta)，成为著名的八十大长老之一。当时，比丘们在法堂(dhammasabhā)中谈论此事：“贤友们，世尊真是了不起！不用棍棒刀枪就调伏了指鬘这样凶残、双手沾满鲜血的大盗，使其平息，这真是难行之事！啊，诸佛真是难行能行啊！”世尊在香室(gandhakuṭi)中，以天耳(dibbasota)听到他们的谈话，心想：“今日我若前去，将有大利益，可宣说大法。”于是，世尊以无与伦比的佛陀威仪来到法堂，在预设的胜座上坐下，问道：“比丘们，你们现在聚在一起谈论什么呢？”比丘们回答后，世尊说：“比丘们，这并不稀奇。我如今已证得无上正等正觉(paramābhisambodhi)，调伏此人不足为奇。我于往昔行菩萨道(pubbacariya)时，即便只住于局部智(padesañāṇa)，也曾调伏过他。”于是应比丘们的请求，讲述了过去之事。

Atīte kururaṭṭhe indapatthanagare korabyo nāma rājā dhammena rajjaṃ kāresi. Tadā bodhisatto tassa aggamahesiyā kucchimhi nibbatti. Dasamāse atikkante suvaṇṇavaṇṇaṃ puttaṃ vijāyi, sutavittatāya pana naṃ ‘‘sutasomo’’ti sañjāniṃsu. Tamenaṃ rājā vayappattaṃ nikkhasahassaṃ datvā disāpāmokkhassa ācariyassa santike sippuggahaṇatthāya takkasilaṃ pesesi. So ācariyabhāgaṃ ādāya nagarā nikkhamitvā maggaṃ paṭipajji. Tadā bārāṇasiyaṃ kāsirañño putto brahmadattakumāropi tatheva vatvā pitarā pesito nagarā nikkhamitvā tameva maggaṃ paṭipajji. Atha sutasomo maggaṃ gantvā nagaradvāre sālāya phalake vissamatthāya nisīdi. Brahmadattakumāropi gantvā tena saddhiṃ ekaphalake nisīdi. Atha naṃ sutasomo paṭisanthāraṃ karonto ‘‘samma, maggakilantosi, kuto āgacchasī’’ti pucchitvā ‘‘bārāṇasito’’ti vutte ‘‘kassa puttosī’’ti vatvā ‘‘kāsirañño puttomhī’’ti vutte ‘‘ko nāmosī’’ti vatvā ‘‘ahaṃ brahmadattakumāro nāmā’’ti vutte ‘‘kena kāraṇena idhāgatosī’’ti pucchi. So ‘‘sippuggahaṇatthāyā’’ti vatvā ‘‘tvampi maggakilantosi, kuto āgacchasī’’ti teneva nayena itaraṃ pucchi. Sopi tassa sabbaṃ ācikkhi. Te ubhopi ‘‘mayaṃ khattiyā, ekācariyasseva santike sippuggahaṇatthāya gacchāmā’’ti aññamaññaṃ mittabhāvaṃ katvā nagaraṃ pavisitvā ācariyakulaṃ gantvā ācariyaṃ vanditvā attano jātiādiṃ kathetvā sippuggahaṇatthāya āgatabhāvaṃ kathesuṃ. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Te ācariyabhāgaṃ datvā sippaṃ paṭṭhapesuṃ.

往昔，在俱卢国(Kururaṭṭha)的因陀波达城(Indapatthanagara)，有名为俱卢(Korabya)的国王以正法治国。当时菩萨投生于其第一王后之胎。十月期满，王后产下一名金色之子，因其博闻，人们为他取名为闻月(Sutasoma)。国王待他成年后，赐予他一千金币，派他前往塔克西拉(Takkasilā)，到一位闻名四方的导师处学习技艺。他带着学费，出城上路。当时，波罗奈(Bārāṇasī)的迦尸王之子梵授(Brahmadatta)童子，亦同样受父亲派遣，出城走上同一条道路。闻月行至城门，于一凉亭之木板上坐下休息。梵授童子亦行至此处，与他同坐于一板。闻月向他寒暄道：“朋友，你旅途劳顿，从何处来？”对方答曰：“从波罗奈来。”又问：“你是谁的儿子？”答曰：“我是迦尸王之子。”又问：“你叫什么名字？”答曰：“我名梵授童子。”又问：“你为何事来此？”他答：“为学习技艺。”然后，他也以同样的方式问对方：“你也旅途劳顿，从何处来？”闻月亦将一切告知于他。他们二人心想：“我们同为刹帝利，欲往同一位导师处学习技艺。”于是彼此结为朋友，一同入城，前往导师家中。他们礼拜导师，说明自己的种姓等情况，以及前来学习技艺的意图。导师说：“善哉。”便接受了他们。他们交上学费，便开始学习技艺。

Na kevalañca te dveva, aññepi tadā jambudīpe ekasatamattā rājaputtā tassa santike sippaṃ uggaṇhanti. Sutasomo tesaṃ jeṭṭhantevāsiko hutvā sippaṃ upadisanto nacirasseva nipphattiṃ pāpuṇi. So aññassa santikaṃ agantvā ‘‘sahāyo me’’ti brahmadattassa kumārasseva santikaṃ gantvā tassa piṭṭhiācariyo hutvā sippaṃ sikkhāpesi. Itaresampi anukkamena sippaṃ niṭṭhitaṃ. Te anuyogaṃ datvā ācariyaṃ vanditvā sutasomaṃ parivāretvā nikkhamiṃsu. Atha ne sutasomo maggantare ṭhatvā uyyojento ‘‘tumhe attano attano pitūnaṃ sippaṃ dassetvā rajjesu [Pg.497] patiṭṭhahissatha, patiṭṭhitā ca pana mamovādaṃ kareyyāthā’’ti āha. ‘‘Kiṃ, ācariyā’’ti? ‘‘Pakkhadivasesu uposathikā hutvā mā ghātaṃ kareyyāthā’’ti. Te ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchiṃsu. Bodhisattopi aṅgavijjāpāṭhakattā ‘‘anāgate bārāṇasiyaṃ brahmadattakumāraṃ nissāya mahābhayaṃ uppajjissatī’’ti ñatvā te evaṃ ovaditvā uyyojesi. Te sabbepi attano attano janapadaṃ gantvā pitūnaṃ sippaṃ dassetvā rajjesu patiṭṭhāya patiṭṭhitabhāvañceva ovāde vattanabhāvañca jānāpetuṃ paṇṇākārena saddhiṃ paṇṇāni pahiṇiṃsu. Mahāsatto taṃ pavattiṃ sutvā ‘‘appamattāva hothā’’ti paṇṇāni paṭipesesi.

不仅如此，当时在瞻部洲(Jambudīpa)另有百余位王子亦于彼处学习技艺。闻月成为他们的上首弟子，教导技艺，不久便已精通。他不去别处，心想“此乃我友”，便到梵授童子那里，成为他的辅助导师，教授技艺。其余诸王子也依次学成技艺。他们通过考核，礼拜导师，围绕着闻月告辞离去。闻月站在路旁为他们送行，告诫道：“你们各自回到父王那里，展示技艺，当安住于各自的王国。安住之后，务必奉行我的教诲。”他们问道：“导师，是何教诲？”“于每半月之布萨日持守布萨，切勿杀生。”他们答道：“善哉。”菩萨因通晓相术，预知“未来在波罗奈，会因梵授童子而生起大怖畏”，故如此告诫后，方送别他们。他们全都回到各自的国家，向父亲展示技艺，安住于王国后，为了告知已安住并奉行教诲，便带着礼物送来书信。大士听闻此事后，回信道：“当住于不放逸。”

Tesu bārāṇasirājā vinā maṃsena bhattaṃ na bhuñjati. Uposathadivasatthāyapissa maṃsaṃ gahetvā ṭhapesi. Athekadivasaṃ evaṃ ṭhapitamaṃsaṃ bhattakārakassa pamādena rājagehe koleyyakasunakhā khādiṃsu. Bhattakārako taṃ maṃsaṃ aditvā kahāpaṇamuṭṭhiṃ ādāya carantopi maṃsaṃ uppādetuṃ asakkonto ‘‘sace amaṃsakabhattaṃ upanāmessāmi, jīvitaṃ me natthi, kiṃ nu kho karissāmī’’ti cintetvā ‘‘attheso upāyo’’ti vikāle āmakasusānaṃ gantvā muhuttamatassa purisassa ūrumaṃsaṃ āharitvā supakkaṃ pacitvā bhattaṃ upanāmesi. Rañño maṃsakhaṇḍaṃ jivhagge ṭhapitamattameva satta rasaharaṇisahassāni phari, sakalasarīraṃ khobhetvā aṭṭhāsi. Kiṃkāraṇā? Pubbe cassa sevanatāya. So kira atītānantare attabhāve yakkho hutvā bahuṃ manussamaṃsaṃ khāditapubbo, tenassa taṃ piyaṃ ahosi. So ‘‘sacāhaṃ tuṇhīyeva bhuñjissāmi, na me ayaṃ imaṃ maṃsaṃ kathessatī’’ti cintetvā saha kheḷena bhūmiyaṃ pātesi. ‘‘Niddosaṃ, deva, khādāhī’’ti vutte manusse paṭikkamāpetvā ‘‘ahametassa niddosabhāvaṃ jānāmi, kiṃ nāmetaṃ maṃsa’’nti pucchi. ‘‘Purimadivasesu paribhogamaṃsameva, devā’’ti. ‘‘Nanu aññasmiṃ kāle ayaṃ raso natthī’’ti? ‘‘Ajja supakkaṃ, devā’’ti. ‘‘Nanu pubbepi evameva pacasī’’ti. Atha naṃ tuṇhībhūtaṃ ñatvā ‘‘sabhāvaṃ kathehi, no ce kathesi, jīvitaṃ te natthī’’ti āha. So abhayaṃ yācitvā yathābhūtaṃ kathesi. Rājā ‘‘mā saddamakāsi, pakatiyā pacanakamaṃsaṃ tvaṃ khāditvā mayhaṃ manussamaṃsameva pacāhī’’ti āha. ‘‘Nanu dukkaraṃ, devā’’ti? ‘‘Mā bhāyi, na dukkara’’nti. ‘‘Nibaddhaṃ kuto labhissāmi, devā’’ti? ‘‘Nanu bandhanāgāre bahū manussā’’ti. So tato paṭṭhāya tathā akāsi.

其中，波罗奈(Bārāṇasī)王无肉不食。他也为布萨(uposatha)日备好了肉。有一天，存放的肉因厨师的疏忽，被王宫里的家犬吃掉了。厨师找不到肉，拿着一袋钱币四处奔走也弄不到肉，心想：“如果我端上无肉的饭菜，我就没命了，该怎么办呢？”他思忖道：“只有这个办法了。”便在不当之时前往尸林，割取一具刚死之人的大腿肉，精心烹煮后呈上饭菜。国王刚将肉块放到舌尖，七千味觉神经便遍布全身，令其身体震动不已。这是为何？因为他过去的习性。据说他紧邻的前一世曾为夜叉(yakkha)，吃过许多人肉，因此对此味甚是喜爱。国王心想：“若我默不作声地吃了，他就不会告诉我这是什么肉了。”于是他将肉连同口水吐在地上。当厨师说：“大王，此肉无害，请用。”国王便斥退左右，问道：“我知道此肉无害，但这是什么肉？”“大王，与前几日所食之肉相同。”“为何往日没有这种滋味？”“大王，今日烹煮得极好。”“难道往日不也是这样烹煮吗？”见厨师沉默不语，国王便说：“如实说来，否则你性命不保！”厨师求得免死后，便据实以告。国王说：“不要声张。你吃平常煮的肉，专为我烹煮人肉吧。”“大王，这很难办到。”“别怕，不难。”“大王，要固定从哪里获得呢？”“监狱里不是有很多人吗？”从此，厨师便如此行事。

Aparabhāge [Pg.498] bandhanāgāre manussesu khīṇesu ‘‘idāni kiṃ karissāmi, devā’’ti āha. ‘‘Antarāmagge sahassabhaṇḍikaṃ khipitvā yo taṃ gaṇhāti, taṃ ‘coro’ti gahetvā mārehī’’ti āha. So tathā akāsi. Aparabhāge rājabhayena sahassabhaṇḍikaṃ olokentampi adisvā ‘‘idāni kiṃ karissāmī’’ti āha. ‘‘Yadā bherivelāya nagaraṃ ākulaṃ hoti, tadā tvaṃ pana ekasmiṃ gharasandhimhi vā vīthiyaṃ vā catukke vā ṭhatvā manusse māretvā maṃsaṃ gaṇhāhī’’ti. So tato paṭṭhāya tathā katvā thūlamaṃsaṃ ādāya gacchati. Tesu tesu ṭhānesu kaḷevarāni dissanti. Mama mātā na paññāyati, mama pitā na paññāyati, mama bhātā bhaginī ca na paññāyati, manussānaṃ paridevanasaddo sūyati. Nāgarā bhītatasitā ‘‘ime manusse sīho nu kho khādati, byaggho nu kho khādati, yakkho nu kho khādatī’’ti olokentā pahāramukhaṃ disvā ‘‘eko manussakhādako coro ime khādatī’’ti maññanti. Mahājanā rājaṅgaṇe sannipatitvā upakkosiṃsu. Rājā ‘‘kiṃ, tātā’’ti pucchi. ‘‘Deva imasmiṃ nagare manussakhādako coro atthi, taṃ gaṇhāpethā’’ti āhaṃsu. ‘‘Ahaṃ kathaṃ taṃ jānissāmi, kiṃ ahaṃ nagaraṃ rakkhantopi carāmī’’ti.

后来，监狱里的人都被用尽后，厨师便说：“大王，我现在该怎么办？”国王说：“在路中间扔下一包千金，谁捡了它，就以盗贼之名将他抓来杀了。”厨师便照做了。后来，因畏惧国王，人们连看都不敢看那包千金，厨师便又说：“我现在该怎么办？”国王说：“当鼓声响起，城中骚动之时，你就站在某个屋角、街道或十字路口，杀人取肉。”从此，厨师便开始这样做，取走大块的肉。到处都看得到尸体。“我的母亲不见了，我的父亲不见了，我的兄弟姐妹也不见了！”人们的哀嚎声四处可闻。城中居民惊慌恐惧，心想：“是狮子吃人吗？是老虎吃人吗？还是夜叉(yakkha)吃人？”他们看到伤口，便认为：“是一个食人盗贼在吃他们。”民众聚集在王宫庭院前大声申诉。国王问：“诸位，有何事？”他们回答：“大王，城里有个食人盗贼，请您派人抓住他。”国王说：“我怎么会知道他是谁？难道我还要亲自巡视守护城市吗？”

Mahājanā ‘‘rājā nagarena anatthiko, kāḷahatthisenāpatissa ācikkhissāmā’’ti gantvā tassa taṃ kathetvā ‘‘coraṃ pariyesituṃ vaṭṭatī’’ti vadiṃsu. So ‘‘sādhu sattāhaṃ āgametha, pariyesitvā coraṃ dassāmī’’ti mahājane uyyojetvā purise āṇāpesi, ‘‘tātā, nagare kira manussakhādako coro atthi, tumhe tesu tesu ṭhānesu nilīyitvā taṃ gaṇhathā’’ti. Te ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā tato paṭṭhāya nagaraṃ pariggaṇhanti. Bhattakārakopi ekasmiṃ gharasandhimhi sampaṭicchanno hutvā ekaṃ itthiṃ māretvā ghanaghanamaṃsaṃ ādāya pacchiyaṃ pūretuṃ ārabhi. Atha naṃ te purisā gahetvā pothetvā pacchābāhaṃ bandhitvā ‘‘gahito manussakhādako coro’’ti mahāsaddaṃ kariṃsu. Mahājano taṃ parivāresi. Atha naṃ suṭṭhu bandhitvā maṃsapacchiṃ gīvāya bandhitvā ādāya senāpatissa dassesuṃ. Senāpati taṃ disvā ‘‘kiṃ nu kho esa imaṃ maṃsaṃ khādati, udāhu aññena maṃsena missetvā vikkiṇāti, udāhu [Pg.499] aññassa vacanena māretī’’ti cintetvā tamatthaṃ pucchanto paṭhamaṃ gāthamāha –

民众说：“国王对城里的事漠不关心，我们去告诉黑象将军(Kāḷahatthisenāpati)吧。”他们去向将军禀报此事，并说：“应该搜捕那个盗贼。”将军说：“好的，七日后你们再来，我会找出盗贼交给你们。”他遣散民众后命令手下：“诸位，据说城里有个食人盗贼，你们在各处埋伏，把他抓住。”他们应诺：“好的。”从此便开始在全城搜捕。那厨师也躲在一个屋子的隐蔽处，杀死一个女人后，取了厚实的肉，开始装满篮子。这时，那些人抓住他，将他痛打一顿，反绑双手，大喊：“食人盗贼抓住了！”民众围了上来。他们把他牢牢捆住，把装肉的篮子挂在他脖子上，带去给将军看。将军看到他，心想：“他是自己吃这些肉呢，还是掺入别的肉里贩卖呢，抑或是听从他人之命而杀人呢？”为了查明此事，他说了第一首偈颂：—

371.

371.

‘‘Kasmā tuvaṃ rasaka edisāni, karosi kammāni sudāruṇāni;

Hanāsi itthī purise ca mūḷho, maṃsassa hetu adu dhanassa kāraṇā’’ti.

何故汝厨师，作此极残忍行？愚痴杀男女，为肉抑为财？

Tattha rasakāti bhattakāraṇaṃ ālapati.

此中，“rasaka”(调味者)是称呼厨师。

Ito paraṃ uttānasambandhāni vacanapaṭivacanāni pāḷivaseneva veditabbāni –

此后，明白晓畅的问答，当依巴利文本身而知。

372.

372.

‘‘Na attahetū na dhanassa kāraṇā, na puttadārassa sahāyañātinaṃ;

Bhattā ca me bhagavā bhūmipālo, so khādati maṃsaṃ bhadantedisaṃ.

非为己身，非为财，亦非为妻儿、朋友与亲族。我的主人，大地的主宰，即是世尊(bhagavā)。尊者(bhadante)，他吃的正是这种肉。

373.

373.

‘‘Sace tuvaṃ bhatturatthe payutto, karosi kammāni sudāruṇāni;

Pātova antepuraṃ pāpuṇitvā, lapeyyāsi me rājino sammukhe taṃ.

若汝为主人之故，作此极残忍之业；清晨抵达内宫后，当于我王面前言说。

374.

374.

‘‘Tathā karissāmi ahaṃ bhadante, yathā tuvaṃ bhāsasi kāḷahatthi;

Pātova antepuraṃ pāpuṇitvā, vakkhāmi te rājino sammukhe ta’’nti.

尊者(bhadante)，我将如是行，如您黑象(Kāḷahatthi)所言；清晨抵达内宫后，我必在您王前陈述此事。

Tattha bhagavāti gāravādhivacanaṃ. Sace tuvanti ‘‘saccaṃ nu kho bhaṇati, udāhu maraṇabhayena musā bhaṇatī’’ti vīmaṃsanto evamāha. Tattha sudāruṇānīti manussaghātakammāni. Sammukhe tanti sammukhe ṭhatvā evaṃ vadeyyāsīti. So sampaṭicchanto gāthamāha.

此中，“bhagavā”(世尊)是尊敬的称呼。说“若你”，是因将军在思量：‘他说的究竟是实话，还是因畏惧死亡而说谎呢？’此中，“极残忍的”是指杀人之业。“于面前言说”是指“当站在面前时，你应当这样说”。他（厨师）同意后，说了此偈颂。

Atha naṃ senāpati gāḷhabandhanameva sayāpetvā vibhātāya rattiyā amaccehi ca nāgarehi ca saddhiṃ mantetvā sabbesu ekacchandesu jātesu sabbaṭṭhānesu ārakkhaṃ ṭhapetvā nagaraṃ hatthagataṃ katvā rasakassa gīvāyaṃ maṃsapacchiṃ [Pg.500] bandhitvā ādāya rājanivesanaṃ pāyāsi. Sakalanagaraṃ viravi. Rājā hiyyo bhuttapātarāso sāyamāsampi alabhitvā ‘‘rasako idāni āgacchissati, idāni āgacchassatī’’ti nisinnova taṃ rattiṃ vītināmetvā ‘‘ajjapi rasako nāgacchati, nāgarānañca mahāsaddo sūyati, kiṃ nū kho eta’’nti vātapānena olokento taṃ tathā ānīyamānaṃ disvā ‘‘pākaṭaṃ idaṃ kāraṇaṃ jāta’’nti cintetvā satiṃ upaṭṭhapetvā pallaṅkeyeva nisīdi. Kāḷahatthipi naṃ upasaṅkamitvā anuyuñji, sopissa kathesi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

于是，将军将他牢牢捆绑后，待天亮时与大臣及城民商议。众人达成一致后，便在各处设置守卫，掌控了城市，然后将肉篮绑在厨师的脖子上，带他前往王宫。全城一片哗然。国王昨天用过早饭后，连晚饭也没得到，他坐着心想：“厨师现在该来了，现在该来了”，就这样度过了一夜。“今天厨师还没来，却听到城里有巨大的声响，这到底是怎么回事？”他从窗户望去，看见厨师被那样押解而来，心想：“此事败露了！”他提起正念，就在床座上坐着。黑象(Kāḷahatthi)走上前去质问他，国王便对他说了。为了阐明此事，导师说：——

375.

375.

‘‘Tato ratyā vivasāne, sūriyuggamanaṃ pati;

Kāḷo rasakamādāya, rājānaṃ upasaṅkami;

Upasaṅkamma rājānaṃ, idaṃ vacanamabravi.

“其后夜尽天明，日出之时，黑象带着厨师，来到国王面前；走近国王后，说了这番话：

376.

376.

‘‘Saccaṃ kira mahārāja, rasako pesito tayā.

“大王，据说厨师确为您所派遣？”

Hanati itthipurise, tuvaṃ maṃsāni khādasi.

“他杀害男女，而您吃他们的肉。”

377.

377.

‘‘Evameva tathā kāḷa, rasako pesito mayā;

Mama atthaṃ karontassa, kimetaṃ paribhāsasī’’ti.

“黑象，正是如此，厨师是我派去的。他为我办事，你为何责备他？”

Tattha kāḷāti kāḷahatthi. Evamevāti tena senāpatinā tejavantena anuyutto rājā musā vattuṃ asakkonto evamāha. Tattha tathāti idaṃ purimassa vevacanaṃ. Mama atthanti mama vuḍḍhiṃ. Karontassāti karontaṃ. Kimetanti kasmā etaṃ. Paribhāsasīti aho dukkaraṃ karosi, kāḷahatthi tvaṃ nāma aññaṃ coraṃ aggahetvā mama pesanakārakaṃ gaṇhāsīti tassa bhayaṃ janento kathesi.

此中，“黑象”(kāḷa)即指黑象(Kāḷahatthi)。“正是如此”(Evameva)：国王被那位有威势的将军质问，无法说谎，才如此说道。此中的“如是”(tathā)是前面（“正是”evam）的同义词。“为我办事”(Mama atthaṃ)意为为了我的利益。“办事者”(karontassa)即指“正在办事”(karontaṃ)。“为何”(kimetaṃ)即指“为何如此”(kasmā etaṃ)。“责备”(Paribhāsasi)是指国王为了恐吓他而说：‘啊，黑象，你做了件难办的事！你不去抓别的盗贼，反而抓我的办事员！’

Taṃ sutvā senāpati ‘‘ayaṃ sakeneva mukhena paṭijānāti, aho sāhasiko, ettakaṃ nāma kālaṃ ime manussā etena khāditā, vāressāmi na’’nti cintetvā āha – ‘‘mahārāja, mā evaṃ kari, mā manussamaṃsaṃ khādasī’’ti. ‘‘Kāḷahatthi kiṃ kathesi, nāhaṃ viramituṃ sakkomī’’ti. ‘‘Mahārāja, sace na viramissasi, attānañca raṭṭhañca nāsessasī’’ti. ‘‘Evaṃ nassantepi ahaṃ neva tato viramituṃ sakkomī’’ti. Tato senāpati tassa saññāpanatthāya vatthuṃ āharitvā dasseti – atītasmiñhi kāle mahāsamudde cha mahāmacchā ahesuṃ. Tesu ānando timinando ajjhārohoti [Pg.501] ime tayo macchā pañcayojanasatikā, timiṅgalo timirapiṅgalo mahātimirapiṅgaloti ime tayo macchā sahassayojanikā honti. Te sabbepi pāsāṇasevālabhakkhā ahesuṃ. Tesu ānando mahāsamuddassa ekapasse vasati. Taṃ bahū macchā dassanāya upasaṅkamanti, ekadivasaṃ ‘‘sabbesaṃ dvipadacatuppadānaṃ sattānaṃ rājā paññāyati, amhākaṃ rājā natthi, mayampetaṃ rājānaṃ karissāmā’’ti cintetvā sabbe ekacchandā hutvā ānandaṃ rājānaṃ kariṃsu. Te macchā tato paṭṭhāya tassa sāyaṃ pātova upaṭṭhānaṃ gacchanti.

将军听后心想：“他竟亲口承认，真是胆大妄为！这么长时间以来，这些人被他所食，我定要阻止他。”便说道：“大王，请勿如此，请勿再食人肉。”国王说：“黑象，你说什么？我无法停止。”将军说：“大王，若不停止，您将毁灭自己和国家。”国王说：“即便如此，我也无法停止。”于是，将军为了让他明白，便引用一则故事向他说明：过去，大海洋中有六种大鱼。其中，阿难(Ānanda)、提弥难陀(Timinanda)、阿奢罗诃(Ajjhāroha)这三种鱼身长五百由旬；提明伽罗(Timiṅgala)、提弥罗宾伽罗(Timirapiṅgala)、摩诃提弥罗宾伽罗(Mahātimirapiṅgala)这三种鱼身长一千由旬。它们都以岩石和水藻为食。其中，阿难住在大海的一边，许多鱼前来拜见它。有一天，众鱼心想：“所有二足、四足的众生都有国王，我们却没有，我们也应立一位国王。”于是它们一致推举阿难为王。从那时起，这些鱼每日早晚都去侍奉它。

Athekadivasaṃ ānando ekasmiṃ pabbate pāsāṇasevālaṃ khādanto ajānitvā ‘‘sevālo’’ti saññāya ekaṃ macchaṃ khādi. Tassa taṃ maṃsaṃ khādantassa sakalasarīraṃ saṅkhobhesi. So ‘‘kiṃ nu kho idaṃ ativiya madhura’’nti nīharitvā olokento macchamaṃsakhaṇḍaṃ disvā ‘‘ettakaṃ kālaṃ ajānitvā na khādāmī’’ti cintetvā ‘‘sāyaṃ pātopi macchānaṃ āgantvā gamanakāle ekaṃ dve macche khādissāmi, pākaṭaṃ katvā khādiyamāne ekopi maṃ na upasaṅkamissati, sabbe palāyissanti, paṭicchanno hutvā pacchā osakkitosakkitaṃ paharitvā khādissāmī’’ti tathā katvā khādi. Macchā parikkhayaṃ gacchantā cintayiṃsu. ‘‘Kuto nu kho ñātīnaṃ bhayaṃ uppajjissatī’’ti. Atheko paṇḍito maccho ‘‘mayhaṃ ānandassa kiriyā na ruccati, pariggaṇhissāmi na’’nti macchesu upaṭṭhānaṃ gatesu ānandassa kaṇṇapatte paṭicchanno aṭṭhāsi. Ānando macche uyyojetvā sabbapacchato gacchantaṃ macchaṃ khādi. So paṇḍitamaccho tassa kiriyaṃ disvā itaresaṃ ārocesi. Te sabbepi bhītatasitā palāyiṃsu.

有一天，阿难在一座水中山上吃着岩石和水藻时，无意中将一条鱼误认为水藻而吃了下去。当他吃到那鱼肉时，全身为之震颤。他心想：“这是什么，如此甘美？”便吐出来查看，发现是一块鱼肉，于是想：“这么久以来，我竟因不知而不曾食用。”他又想：“从今以后，早晚鱼群前来又离开时，我要吃掉一两条。如果公开地吃，没有一条鱼会靠近我，全都会逃走。我应躲藏起来，在它们退去时从后面袭击捕食。”他便如此行事。鱼的数量渐渐减少，它们心想：“我们同族的危难是从何而起的呢？”这时，一条聪明的鱼想：“我不喜欢阿难的行为，我要查个究竟。”当鱼群前去侍奉时，它便藏在阿难的鳃盖后。阿难送走鱼群后，吃掉了走在最后的那条鱼。那条聪明的鱼看到他的行为后，便告知了其他鱼。于是，所有的鱼都惊恐万分地逃走了。

Ānando tato paṭṭhāya macchamaṃsagiddhena aññaṃ gocaraṃ na gaṇhi. So jighacchāya pīḷito kilanto ‘‘kahaṃ nu kho ime gatā’’ti te macche pariyesanto ekaṃ pabbataṃ disvā ‘‘mama bhayena imaṃ pabbataṃ nissāya vasanti maññe, pabbataṃ parikkhipitvā upadhāressāmī’’ti naṅguṭṭhena ca sīsena ca ubho passe parikkhipitvā gaṇhi. Tato ‘‘sace idha vasanti, palāyissantī’’ti pabbataṃ parikkhipantaṃ attano naṅguṭṭhaṃ disvā ‘‘ayaṃ maccho maṃ vañcetvā pabbataṃ nissāya vasatī’’ti kuddho paṇṇāsayojanamattaṃ sakanaṅguṭṭhakhaṇḍaṃ aññamacchasaññāya daḷhaṃ gahetvā murumurāyanto [Pg.502] khādi, dukkhavedanā uppajji. Lohitagandhena macchā sannipatitvā luñjitvā khādantā yāva sīsā āgamaṃsu. Mahāsarīratāya parivattetuṃ asakkonto tattheva jīvitakkhayaṃ pāpuṇi, pabbatarāsi viya aṭṭhirāsi ahosi. Ākāsacārino tāpasaparibbājakā manussānaṃ kathayiṃsu. Sakalajambudīpe manussā jāniṃsu. Taṃ vatthuṃ āharitvā dassento kāḷahatthi āha –

阿难从那时起，因贪食鱼肉，不再寻觅其他食物。他为饥饿所迫，疲惫不堪，一边寻觅那些鱼，一边心想：“它们都到哪里去了？”他看见一座水中山，便想：“它们想必是怕我，依附此山而住。我要包围此山探个究竟。”于是他用头和尾从两侧包围了那座山。接着他想：“如果它们住在这里，现在就会逃跑了。”当他环绕山体时，看见了自己的尾巴，误以为：“这条鱼想骗我，依附此山而住。”他勃然大怒，将自己五十由旬长的尾巴当作另一条鱼，狠狠咬住，嚼得咯吱作响，剧痛随之而生。血腥味引来了鱼群，它们聚集起来撕咬他，一直吃到他的头部。由于身体巨大无法翻身，他就在那里命终了，骨骸堆积如山。空中飞行的苦行者和游方僧将此事告诉了世人，整个瞻部洲(Jambudīpa)的人们都知道了。黑象引用这个故事说道：——

378.

378.

‘‘Ānando sabbamacchānaṃ, khāditvā rasagiddhimā;

Parikkhīṇāya parisāya, attānaṃ khādiyā mato.

“贪求美味之阿难，食尽一切诸鱼后；待其眷属皆灭尽，吞食自身而命终。”

379.

379.

‘‘Evaṃ pamatto rasagārave ratto, bālo yadī āyati nāvabujjhati;

Vidhamma putte caji ñātake ca, parivattiya attānaññeva khādati.

“愚者亦是如此，放逸沉溺于味，而不觉知其未来；毁害子民与亲族，终将反噬其自身。”

380.

380.

‘‘Idaṃ te sutvāna vigetu chando, mā bhakkhayī rāja manussamaṃsaṃ;

Mā tvaṃ imaṃ kevalaṃ vārijova, dvipadādhipa suññamakāsi raṭṭha’’nti.

“大王，听闻此事后，愿您欲念能消退，请勿再食人肉！两足之主啊，切勿像那水生之王，使这整个国家变得空无一人！”

Tattha ānandoti, mahārāja, atītasmiṃ kāle mahāsamudde pañcasatayojaniko ānando nāma mahāmaccho sabbesaṃ macchānaṃ rājā mahāsamuddassa ekapasse ṭhito. Khāditvāti sakajātikānaṃ macchānaṃ rasagiddhimā macche khāditvā. Parikkhīṇāyāti macchaparisāya khayappattāya. Attānanti aññaṃ gocaraṃ aggahetvā pabbataṃ parikkhipanto paṇṇāsayojanamattaṃ attano naṅguṭṭhakhaṇḍaṃ aññamacchasaññāya khāditvā mato maraṇappatto hutvā idāni mahāsamudde pabbatamatto aṭṭhirāsi ahosi. Evaṃ pamattoti yathā mahāmaccho ānando, evampi tathā tvaṃ taṇhārasagiddhiko hutvā pamatto pamādabhāvappatto.

大王，此处所言之阿难(Ānanda)，乃指往昔大海中有一条名为阿难的大鱼，身长五百由旬，为众鱼之王，住于大海一侧。所谓“食”，乃指其贪着同类鱼之味而食之。所谓“耗尽”，乃指鱼群已然灭尽。所谓“自身”，乃指其未得他食，环绕山岳时，误将五十由旬长的自身尾部当作他鱼而食，遂至死亡，如今在大海中化为山岳般的骨堆。所谓“如是放逸”，乃指如大鱼阿难一般，汝亦因贪着渴爱之味而放逸，堕入放逸之境。

Rasagārave rattoti manussamaṃsassa rasagārave ratto atirattacitto hoti. Bāloti yadi bālo duppañño āyatiṃ anāgate kāle uppajjanakadukkhaṃ nāvabujjhati na jānāti. Vidhammāti vidhametvā vināsetvā[Pg.503]. Putteti puttadhītaro ca. Ñātake cāti sesañātake ca sahāye ca, vidhamma putte ca cajitvā ñātake cāti attho. Parivattiyāti aññaṃ āhāraṃ alabhitvā jighacchāya pīḷito sakalanagaraṃ parivattiya vicaritvā manussamaṃsaṃ alabhitvā attānaṃ khādanto ānando maccho viya attānaññeva khādati.

所谓“耽溺于味重”，乃指对人肉之味极度贪着，心生强烈执迷。所谓“愚者”，乃指愚昧无慧之人，不能了知未来当生之苦。所谓“毁弃”，乃指加以毁坏消灭。所谓“子女”，乃指儿女。所谓“与亲族”，乃指其余亲属与朋友，其义为“毁弃子女与舍弃亲族”。所谓“辗转”，乃指不得他食，为饥饿所迫，遍寻全城而不得人肉，终如阿难鱼一般，自食其身。

Idaṃ te sutvānāti, mahārāja, te tuyhaṃ mayā ānītaṃ idaṃ udāharaṇaṃ sutvā chando manussamaṃsakhādanacchando vigetu vigacchatu viramatu. Mā bhakkhayīti rāja manussamaṃsaṃ mā bhakkhayi mā khādi. Mā tvaṃ imaṃ kevalanti mahāsamuddaṃ suññaṃ karonto vārijo ānando maccho iva, bho dvipadādhipa, dvipadānaṃ manussānaṃ, issara mahārāja, tvaṃ kevalaṃ saccato imaṃ tava kāsiraṭṭhaṃ nagaraṃ suññaṃ mā akāsīti attho.

大王，所谓“闻此”，乃指汝听闻我所引之此譬喻后，食人肉之欲当离去、当止息。所谓“勿食”，乃指大王勿食人肉。所谓“勿令此独空”，其义为：两足之主啊，汝勿如水生之阿难鱼欲令大海空虚一般，大王啊，人中之主，汝切勿使此迦尸国(Kāsiraṭṭha)空无一人。

Taṃ sutvā rājā, ‘‘bho kāḷahatthi, na tvameva upamaṃ jānāsi, ahampi jānāmī’’ti manussamaṃsagiddhatāya porāṇakavatthuṃ āharitvā dassento āha –

国王听后说道：“Kāḷahatthi，非独汝知譬喻，我亦知晓。”他因贪着人肉，便引一古事以示之，说道：

381.

381.

‘‘Sujāto nāma nāmena, oraso tassa atrajo;

Jambupesimaladdhāna, mato so tassa saṅkhaye.

其有名曰善生(Sujāta)，乃为其亲生之子；不得阎浮果肉故，彼亦因此而命终。

382.

382.

‘‘Evameva ahaṃ kāḷa, bhutvā bhakkhaṃ rasuttamaṃ;

Aladdhā mānusaṃ maṃsaṃ, maññe hissāmi jīvita’’nti.

Kāḷa啊，我亦如是，已食最上味；若不得人肉，我料将丧命。

Tattha sujāto nāmāti kāḷahatthi kuṭumbiko nāmena sujāto nāma, tassa atrajo putto oraso jambupesiṃ aladdhāna alabhitvāna. Matoti yathā tassā jambupesiyā saṅkhaye so kuṭumbikaputto mato, evameva ahaṃ rasuttamaṃ aññarasānaṃ uttamaṃ manussānaṃ maṃsaṃ bhutvā bhuñjitvā aladdhā manussamaṃsaṃ jīvitaṃ hissāmīti maññe maññāmi.

此处，所谓“名为善生”，Kāḷahatthi啊，乃指一位名为善生(Sujāta)的长者，其亲生之子未得阎浮果肉。所谓“命终”，乃指正如那阎浮果肉耗尽时，长者之子死去一般。我亦如是，已食最上味，即胜过他味之人肉，若不得人肉，我料将丧命。

Atīte [Pg.504] kira bārāṇasiyaṃ sujāto nāma kuṭumbiko loṇambilasevanatthāya himavantato āgatāni pañca isisatāni attano uyyāne vasāpetvā upaṭṭhāsi. Ghare cassa nibaddhaṃ pañcasatamattā bhikkhā ahosi. Te pana tāpasā kadāci janapadepi bhikkhāya caranti, kadāci mahājambupesiṃ āharitvā khādanti. Tesaṃ jambupesiṃ āharitvā khādanakāle sujāto cintesi – ‘‘ajja bhaddantānaṃ tayo cattāro divasā anāgacchantānaṃ, kahaṃ nu kho gatā’’ti. So attano puttakaṃ aṅguliyaṃ gāhāpetvā tesaṃ bhattakiccakāle tattha agamāsi. Tasmiṃ samaye mahallakānaṃ mukhavikkhālanakāle udakaṃ datvā sabbanavako jambupesiṃ khādati. Sujāto tāpase vanditvā nisinno – ‘‘kiṃ, bhante, khādathā’’ti pucchi. ‘‘Mahājambupesiṃ, āvuso’’ti. Taṃ sutvā kumāro pipāsaṃ uppādesi. Athassa gaṇajeṭṭhako tāpaso thokaṃ dāpesi. So taṃ khāditvā madhurarase bajjhitvā – ‘‘jambupesiṃ me dethā’’ti punappunaṃ yāci. Kuṭumbiko dhammaṃ suṇanto, ‘‘puttaka, mā viravi, gehaṃ gantvā khādissasī’’ti taṃ vañcetvā ‘‘imaṃ nissāya bhadantā ukkaṇṭheyyu’’nti taṃ samassāsento isigaṇaṃ anāpucchitvā gehaṃ gato. Gatakālato paṭṭhāya cassa putto ‘‘jambupesiṃ me dethā’’ti paridevi. Sujāto ‘‘isayopi ācikkhissāmī’’ti uyyānaṃ gato. Te isayopi ‘‘idha ciraṃ vasimhā’’ti himavantameva gatā. Ārāme isayo apassanto tassa jambuambapanasamocādīnaṃ pesiyo madhusakkharacuṇṇasaṃyuttā adāsi. Tā tassa jivhagge ṭhapitamattā halāhalavisasadisā honti. So sattāhaṃ nirāhāro hutvā jīvitakkhayaṃ pāpuṇi. Rājā idaṃ kāraṇaṃ āharitvā dassento evamāha.

据说，往昔在波罗奈(Bārāṇasī)城，有一位名为善生(Sujāta)的长者，为供养盐醋，将从雪山(Himavanta)来的五百位仙人安置在自己的园林中，并予以奉事。他家中常备五百份食物。那些苦行者有时在村落中乞食，有时则取来大阎浮果食用。当他们取食阎浮果时，善生心想：“尊者们已有三四日未至，不知去了何处？”于是，他牵着小儿子的手，在仙人们用餐时前往。当时，年长的仙人正在漱口，最年轻的仙人则在吃阎浮果。善生礼拜仙人后坐下，问道：“尊者(bhante)，您们在吃什么？”“贤友(āvuso)，是大阎浮果。”听闻此言，童子生起渴求。于是，仙人团的首领给了他少许。他食后，为甜味所缚，一再乞求：“给我阎浮果！”长者为安抚儿子，以免尊者们因此而烦恼，便哄骗他说：“孩子，别哭，回家再吃。”遂未告知仙人团便回家了。自回家后，其子便一直哭喊：“给我阎浮果！”善生想：“我当去告知仙人们。”便去了园林。但仙人们认为“我等在此已久居”，便已返回雪山。善生在园中不见仙人，便将阎浮、芒果、波罗蜜、香蕉等果肉，拌以蜜、糖粉给他。但这些食物一触及其舌尖，便如剧毒一般。他绝食七日，终至命终。国王引此因缘而如是说。

Tato kāḷahatthi ‘‘ayaṃ rājā ativiya rasagiddho, aparānipissa udāharaṇāni āharissāmī’’ti cintetvā, ‘‘mahārāja, viramāhī’’ti āha. ‘‘Ahaṃ viramituṃ na sakkomī’’ti. Deva, sace na viramissasi, tuvaṃ ñātimaṇḍalato ceva rajjasirito ca parihāyissasi. Atītasmiñhi, mahārāja, idheva bārāṇasiyaṃ pañcasīlarakkhakaṃ sotthiyakulaṃ ahosi[Pg.505]. Tassa kulassa ekaputtako ahosi. So mātāpitūnaṃ piyo manāpo ahosi paṇḍito byatto tiṇṇaṃ vedānaṃ pāragū. So samavayehi taruṇehi saddhiṃ gaṇabandhanena vicari. Sesā gaṇabandhā macchamaṃsādīni khādantā suraṃ pivanti. Māṇavo maṃsādīni na khādati, suraṃ na pivati. Te mantayiṃsu – ‘‘ayaṃ surāya apivanato amhākaṃ mūlaṃ na deti, upāyena naṃ suraṃ pāyessāmā’’ti. Te sannipatitvā, ‘‘samma, chaṇakīḷaṃ kīḷissāmā’’ti āhaṃsu. ‘‘Samma, tumhe suraṃ pivatha, ahaṃ suraṃ na pivāmi, tumheva gacchathā’’ti. ‘‘Samma, tava pivanatthāya khīraṃ gaṇhāpessāmā’’ti. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Dhuttā uyyānaṃ gantvā paduminipattesu tikhiṇasuraṃ bandhāpetvā ṭhapayiṃsu. Atha nesaṃ pānakāle māṇavassa khīraṃ upanayiṃsu. Atha eko dhutto ‘‘pokkharamadhuṃ, bho, āharā’’ti āharāpetvā paduminipattapuṭaṃ heṭṭhā chiddaṃ katvā aṅgulīhi mukhe ṭhapetvā ākaḍḍhi. Evaṃ itarepi āharāpetvā piviṃsu. Māṇavo ‘‘kiṃ nāmeta’’nti pucchi. ‘‘Pokkharamadhunāmā’’ti. ‘‘Ahampi thokaṃ labhissāmi, detha bhonto’’ti. Tassapi dāpayiṃsu. So pokkharamadhusaññāya suraṃ pivi. Athassa aṅgārapakkamaṃsaṃ adaṃsu, tampi khādi.

于是Kāḷahatthi心想：“这位国王极度贪味，我当再为他引述其他譬喻。”便说道：“大王，请止息吧。”“我无法止息。”“大王，若您不止息，必将失去亲族与王国之荣耀。大王，往昔也在这波罗奈城(Bārāṇasī)，有一个持守五戒的婆罗门家族。此家有一独子，为父母所爱，聪慧贤明，通达三吠陀。他与同龄少年结伴而行。其余同伴吃鱼肉、饮酒，但这少年不吃肉、不饮酒。他们商议道：“此人不饮酒，便不给我们凑份子钱，我们当设法让他饮酒。”他们聚集起来说：“朋友，我们去玩节庆游戏吧。”他说：“朋友，你们饮酒，我不饮，你们去吧。”“朋友，我们为你备好牛乳。”他应允道：“善哉。”那些浪荡子去到园林，让人用莲叶盛放烈酒。到了饮宴之时，他们为少年端上牛乳。这时，一个浪荡子说：“喂，取莲花蜜来！”他让人取来后，在莲叶包的底部开一小孔，用手指堵住，放到自己嘴边吸饮。其他人也让人取来，如是饮之。少年问道：“此为何物？”答曰：“名为莲花蜜。”“朋友们，也给我少许。”他们便也给了他。他以为是莲花蜜而饮下了酒。之后，他们又给他炭烤肉，他也吃了。

Evamassa punappunaṃ pivantassa mattakāle ‘‘na etaṃ pokkharamadhu, surā esā’’ti vadiṃsu. So ‘‘ettakaṃ kālaṃ evaṃ madhurarasaṃ na jāniṃ, āharatha, bho, sura’’nti āha. Te āharitvā punapi adaṃsu. Pipāsā mahatī ahosi. Athassa punapi yācantassa ‘‘khīṇā’’ti vadiṃsu. So ‘‘handa taṃ, bho, āharāpethā’’ti aṅgulimuddikaṃ adāsi, so sakaladivasaṃ tehi saddhiṃ pivitvā matto rattakkho kampanto vilapanto gehaṃ gantvā nipajji. Athassa pitā surāya pivitabhāvaṃ ñatvā vigate matte, ‘‘tāta, ayuttaṃ te kataṃ sottiyakule jātena suraṃ pivantena, mā puna evaṃ akāsī’’ti āha. ‘‘Tāta, ko mayhaṃ doso’’ti. ‘‘Surāya pivitabhāvo’’ti. ‘‘Tāta, kiṃ kathesi, mayā evarūpaṃ madhurarasaṃ ettakaṃ kālaṃ aladdhapubba’’nti. Brāhmaṇo punappunaṃ yāci. Sopi ‘‘na sakkomi viramitu’’nti āha. Atha brāhmaṇo ‘‘evaṃ sante amhākaṃ kulavaṃso ca ucchijjissati, dhanañca vinassissatī’’ti cintetvā gāthamāha –

他如此一再饮酒，喝醉时，旁人说：“这不是莲花蜜，这是酒啊。”他说：“这么久以来，我竟不知有如此甘美的滋味，诸位，拿酒来。”他们拿来后又给了他。他口渴难耐。当他再次索要时，旁人说：“喝完了。”他说：“那么，诸位，拿这个去换些来。”他给了他们一枚指环，整日与他们一同饮酒，醉得双眼通红，摇摇晃晃，哀号着回家躺下了。他的父亲知道他喝了酒，等他酒醒后说：“孩子，你生于婆罗门家，饮酒是不当之行，以后不要再这样做了。”“父亲，我有什么过错呢？”“过错在于饮酒。”“父亲，您在说什么？我这么久以来从未尝过如此甘美的滋味。”婆罗门再三劝诫，但他却说：“我无法停止。”于是婆罗门心想：“这样下去，我们的家系将会断绝，财富也将耗尽。”便说了这首偈颂——

383.

383.

‘‘Māṇava abhirūposi, kule jātosi sotthiye;

Na tvaṃ arahasi tāta, abhakkhaṃ bhakkhayetave’’ti.

“少年，你容貌端正，生于婆罗门家；孩子，你不应食用不当食之物。”

Tattha[Pg.506], māṇavāti, māṇava, tvaṃ abhirūpo asi, sotthiye kule jātopi asi. Abhakkhaṃ bhakkhayetaveti, tāta, tvaṃ abhakkhitabbayuttakaṃ bhakkhayituṃ na arahasi.

此中，“少年”者，谓少年，你容貌端正，亦生于婆罗门家。“不应食用不当食之物”者，谓孩子，你不应食用那不当食用的东西。

Evañca pana vatvā, ‘‘tāta, virama, sace na viramasi, ahaṃ taṃ ito gehā nikkhāmessāmi, tava raṭṭhā pabbājanīyakammaṃ karissāmī’’ti āha. Māṇavo ‘‘evaṃ santepi ahaṃ suraṃ jahituṃ na sakkomī’’ti vatvā gāthādvayamāha –

如此说了之后，他又说：“孩子，停止吧。如果你不停止，我将把你从这家里赶出去，并对你行逐出国土的驱出羯磨(pabbājanīyakamma)。”少年说：“即便如此，我也不能舍弃饮酒。”说完，他说了两首偈颂——

384.

384.

‘‘Rasānaṃ aññataraṃ etaṃ, kasmā maṃ tvaṃ nivāraye;

Sohaṃ tattha gamissāmi, yattha lacchāmi edisaṃ.

“此乃诸味之一，汝为何要阻止我？我将去往能得此味的地方。”

385.

385.

‘‘Sovāhaṃ nippatissāmi, nate vacchāmi santike;

Yassa me dassanena tvaṃ, nābhinandasi brāhmaṇā’’ti.

“我将离去，不再留你身边；婆罗门，你见我亦不喜。”

Tattha rasānanti loṇambilatittakakaṭukakhārikamadhurakasāvasaṅkhātānaṃ sattannaṃ rasānaṃ aññataraṃ uttamarasametaṃ majjaṃ nāma. Sovāhanti so ahaṃ eva. Nippatissāmīti nikkhamissāmi.

此中，“诸味”者，谓咸、酸、苦、辣、碱、甜、涩七味中，此酒乃是其中一种最上之味。“我将”（Sovāhaṃ）者，即“彼我”（so ahaṃ）。“我将离去”者，谓“我将离开”。

Evañca pana vatvā ‘‘nāhaṃ surāpānā viramissāmi, yaṃ te ruccati, taṃ karohī’’ti āha. Atha brāhmaṇo ‘‘tayi amhe pariccajante mayampi taṃ pariccajissāmā’’ti vatvā gāthamāha –

如此说完后，他说：“我不会停止饮酒，你爱怎样便怎样吧。”于是婆罗门说：“既然你舍弃我们，我们也将舍弃你。”说完便说了这首偈颂——

386.

386.

‘‘Addhā aññepi dāyāde, putte lacchāma māṇava;

Tvañca jamma vinassasu, yattha pattaṃ na taṃ suṇe’’ti.

“少年，我们当然会再有其他继承人、其他儿子；而你这恶人，就此毁灭吧，去一个我们听不到你消息的地方。”

Tattha yattha pattanti yattha gataṃ taṃ ‘‘asukaṭṭhāne nāma vasatī’’ti na suṇoma, tattha gacchāhīti attho.

此中，“去一个我们听不到你消息的地方”者，其义为：去一个我们听不到你“住在某某地方”这种消息的地方，去那里吧。

Atha naṃ vinicchayaṃ netvā aputtabhāvaṃ katvā nīharāpesi. So aparabhāge nippaccayo kapaṇo jiṇṇapilotikaṃ nivāsetvā kapālahattho piṇḍāya caranto aññataraṃ kuṭṭaṃ nissāya kālamakāsi. Idaṃ kāraṇaṃ āharitvā kāḷahatthi rañño dassetvā, ‘‘mahārāja, sace tvaṃ amhākaṃ vacanaṃ na karissasi, pabbājanīyakammaṃ te karissantī’’ti vatvā gāthamāha –

于是，他们将他带去审断，废除了他的子嗣身份，并将他驱逐。后来，他无所依靠，穷困潦倒，身穿破衣，手持瓦钵，四处乞食，最终倚着一堵墙死去。迦罗哈提(Kāḷahatthi)将此事禀告国王，说：“大王，如果您不听从我们的话，他们将会对您行驱出羯磨。”说完便说了这首偈颂：

387.

387.

‘‘Evameva [Pg.507] tuvaṃ rāja, dvipadinda suṇohi me;

Pabbājessanti taṃ raṭṭhā, soṇḍaṃ māṇavakaṃ yathā’’ti.

“大王，两足之尊，请听我言；他们将驱逐你出国，一如那嗜酒少年。”

Tattha dvipadindāti dvipadānaṃ inda, bho mahārāja, me mama vacanaṃ suṇohi tuvaṃ, evameva soṇḍaṃ māṇavakaṃ yathā taṃ bhavantaṃ raṭṭhato pabbājessanti.

此中，“两足之尊”者，谓两足众生之主。大王，请听我言，他们将会把您从国中驱逐，一如那个嗜酒的少年。

Evaṃ kāḷahatthinā upamāya āhaṭāyapi rājā tato viramituṃ asakkonto aparampi udāharaṇaṃ dassetuṃ āha –

虽然迦罗哈提(Kāḷahatthi)引此譬喻，国王仍然无法戒止，为了进一步说明，又举出另一个例子——

388.

388.

‘‘Sujāto nāma nāmena, bhāvitattāna sāvako;

“有名为善生(Sujāta)者，乃是修道者之弟子；”

Accharaṃ kāmayantova, na so bhuñji na so pivi.

“他渴求天女，不食亦不饮。”

389.

389.

‘‘Kusaggenudakamādāya, samudde udakaṃ mine;

Evaṃ mānusakā kāmā, dibbakāmāna santike.

“以吉祥草尖取水，以量大海之水；人间诸欲于天欲前，亦复如是。”

390.

390.

‘‘Evameva ahaṃ kāḷa, bhutvā bhakkhaṃ rasuttamaṃ;

Aladdhā mānusaṃ maṃsaṃ, maññe hissāmi jīvita’’nti.

“迦罗，我已食最上味之食；若不得人肉，我命将休矣。”

Vatthu heṭṭhā vuttasadisameva.

其事与前述相似。

Tattha bhāvitattānāti bhāvitacittānaṃ tesaṃ pañcannaṃ isisatānaṃ. Accharaṃ kāmayantovāti so kira tesaṃ isīnaṃ mahājambupesiyā khādanakāle anāgamanaṃ viditvā ‘‘kiṃ nu kho kāraṇā na āgacchanti, sace katthaci gatā, jānissāmi, no ce, atha nesaṃ santike dhammaṃ suṇissāmī’’ti uyyānaṃ gantvā isigaṇe vanditvā gaṇajeṭṭhakassa santike dhammaṃ suṇanto nisinnova sūriye atthaṅgate uyyojiyamānopi ‘‘ajja idheva vasissāmī’’ti vatvā isigaṇaṃ vanditvā paṇṇasālaṃ pavisitvā nipajji. Rattibhāge sakko devarājā devaccharāsaṅghaparivuto saddhiṃ attano paricārikāhi isigaṇaṃ vandituṃ āgato, sakalārāmo ekobhāso ahosi. Sujāto ‘‘kiṃ nu kho eta’’nti uṭṭhāya paṇṇasālachiddena olokento sakkaṃ isigaṇaṃ vandituṃ āgataṃ devaccharāparivutaṃ disvā accharānaṃ saha dassanena rāgaratto ahosi. Sakko nisīditvā dhammakathaṃ sutvā sakaṭṭhānameva gato. Kuṭumbikopi punadivase isigaṇaṃ vanditvā [Pg.508] pucchi – ‘‘bhante, ko nāmesa rattibhāge tumhākaṃ vandanatthāya āgato’’ti? ‘‘Sakko, āvuso’’ti. ‘‘Taṃ parivāretvā nisinnā kā nāmetā’’ti? ‘‘Devaccharā nāmetā’’ti. So isigaṇaṃ vanditvā gehaṃ gantvā gatakālato paṭṭhāya ‘‘accharaṃ me detha, accharaṃ me dethā’’ti vilapi. Ñātakā parivāretvā ‘‘bhūtāviṭṭho nu kho’’ti accharaṃ pahariṃsu. So ‘‘nāhaṃ etaṃ accharaṃ kathemi, devaccharaṃ kathemī’’ti vatvā ‘‘ayaṃ accharā’’ti alaṅkaritvā ānītaṃ bhariyampi gaṇikampi olokento ‘‘nāyaṃ accharā, yakkhinī esā, devaccharaṃ me dethā’’ti vilapanto nirāhāro hutvā tattheva jīvitakkhayaṃ pāpuṇi. Tena vuttaṃ –

此中，“修道者”者，谓那五百位已修心的仙人。“他渴求天女”者，谓据说他得知那些仙人未于享用大阎浮果时前来，心想：“他们为何不来？若去了别处，我当知晓；若非如此，我便在他们身边听法。”于是他去到园林，礼敬仙人众后，坐在仙人众首领身旁听法。纵然日已西沉，被劝离时，他仍说：“今日我便住在此处。”礼敬仙人众后，他进入叶茅屋躺下。夜半时分，天帝释(Sakko)为天女众所围绕，与其侍女一同前来礼敬仙人众，整个园林顿时一片光明。善生心想：“此是何事？”便起身从叶茅屋缝隙窥视，看见为天女围绕、前来礼敬仙人众的天帝释，一见天女，顿时心生贪染。天帝释坐下听法后，便返回自己住处。次日，那位居士又来礼敬仙人众并问道：“尊者，昨夜是何人前来礼敬您们？”“贤友(āvuso)，是天帝释。”“那些围绕他而坐的又是何人？”“是天女。”他礼敬仙人众后回到家中，从此便哀号：“给我天女，给我天女！”亲友们围着他，以为他“被鬼附身了”，便对他弹指。他说：“我说的不是这个‘弹指’(acchara)，我说的是天女(devacchara)。”当人们将他妆饰华美的妻子和妓女带来给他看时，他哭喊道：“这不是天女，这是夜叉女(yakkhinī)，给我天女！”最终绝食而亡。是故说——

‘‘Accharaṃ kāmayantova, na so bhuñji na so pivī’’ti.

“他渴求天女，不食亦不饮。”

Kusaggenudakamādāya, samudde udakaṃ mineti, samma kāḷahatthi, yo kusaggeneva udakaṃ gahetvā ‘‘ettakaṃ siyā mahāsamudde udaka’’nti tena saddhiṃ upamāya mineyya, so kevalaṃ mineyyeva, kusagge pana udakaṃ atiparittakameva. Yathā taṃ, evaṃ mānusakā kāmā dibbakāmānaṃ santike, tasmā so sujāto aññaṃ itthiṃ na olokesi, accharameva patthento mato. Evamevāti yathā so dibbakāmaṃ alabhanto jīvitaṃ jahi, evaṃ ahampi uttamarasaṃ manussamaṃsaṃ alabhanto jīvitaṃ jahissāmīti vadati.

朋友黑象(Kāḷahatthi)啊，譬如有人以茅尖取水，欲测量大海水量。若有人以茅尖取水后，以此为喻来测量说：“大海之水约莫如此”，他终究只是在测量而已，而茅尖之水实乃微不足道。正如那样，人间之欲乐于天界欲乐之前，亦复如是。是故，彼善生(Sujāta)不顾其他女子，唯求天女而亡。他如此说：“正如他不得天界之乐而舍命，我亦将因不得最上味之人肉而舍命。”

Taṃ sutvā kāḷahatthi ‘‘ayaṃ rājā ativiya rasagiddho, saññāpessāmi na’’nti sakajātikānaṃ maṃsaṃ khāditvā ākāsacarā suvaṇṇahaṃsāpi tāva vinaṭṭhāti dassetuṃ gāthādvayamāha –

听闻此事，黑象心想：“这位国王过度贪恋美味，我当令他明白。”为显示即便是空中飞行的金色天鹅，亦因食其同族之肉而灭亡，他便说了两首偈颂：

391.

391.

‘‘Yathāpi te dhataraṭṭhā, haṃsā vehāyasaṅgamā;

Abhuttaparibhogena, sabbe abbhatthataṃ gatā.

犹如彼持国(Dhataraṭṭha)鹅，曾翱翔于虚空；因食非所食之物，皆已消逝归于尽。

392.

392.

‘‘Evameva tuvaṃ rāja, dvipadinda suṇohi me;

Abhakkhaṃ rāja bhakkhesi, tasmā pabbājayanti ta’’nti.

人中之王啊，谛听我言；汝食非所食，故遭驱逐。

Tattha abhuttaparibhogenāti attano samānajātikānaṃ paribhogena. Abbhatthataṃ gatāti sabbe maraṇameva pattā. Atīte kira cittakūṭe suvaṇṇaguhāyaṃ navuti haṃsasahassāni vasanti. Te vassike cattāro māse na nikkhamanti, sace nikkhameyyuṃ, udakapuṇṇehi pattehi uppatituṃ asakkontā [Pg.509] mahāsamuddeyeva pateyyuṃ, tasmā na ca nikkhamanti. Upakaṭṭhe pana vassakāle jātassarato sayaṃjātasāliyo āharitvā guhaṃ pūretvā sāliṃ khādantā vasanti. Tesaṃ pana guhaṃ paviṭṭhakāle guhadvāre eko rathacakkappamāṇo uṇṇanābhi nāma makkaṭako ekekasmiṃ māse ekekaṃ jālaṃ vinandhati. Tassa ekekaṃ suttaṃ gorajjuppamāṇaṃ hoti. Haṃsā ‘‘taṃ jālaṃ bhindissatī’’ti ekassa taruṇahaṃsassa dve koṭṭhāse denti. So vigate deve purato gantvā taṃ jālaṃ bhindati. Tena maggena sesā gacchanti. Athekasmiṃ kāle pañca māse vasso vuṭṭho ahosi. Haṃsā khīṇagocarā ‘‘kiṃ nu kho kattabba’’nti mantetvā ‘‘mayaṃ jīvantā aṇḍāni labhissāmā’’ti paṭhamaṃ aṇḍāni khādiṃsu, tato potake, tato jiṇṇahaṃse. Pañcamāsaccayena vassaṃ apagataṃ. Makkaṭako pañca jālāni vinandhi. Haṃsā sakajātikānaṃ maṃsaṃ khāditvā appathāmā jātā. Dviguṇakoṭṭhāsalābhī haṃsataruṇo jāle paharitvā cattāri bhindi, pañcamaṃ chindituṃ nāsakkhi, tattheva laggi. Athassa sīsaṃ vijjhitvā makkaṭako lohitaṃ pivi. Aññopi āgantvā jālaṃ pahari, sopi tattheva laggīti evaṃ sabbesaṃ makkaṭako lohitaṃ pivi. Tadā dhataraṭṭhakulaṃ ucchinnanti vadanti. Tena vuttaṃ ‘‘sabbe abbhatthataṃgatā’’ti.

此处“因食非所食之物”(abhuttaparibhogena)是指食用自己同族之肉。“皆已消逝归于尽”(abbhatthataṃ gatā)即是说全都死亡了。据说，过去在丽峰(Cittakūṭa)的金色洞穴中，住着九万只天鹅。它们在雨季的四个月里不出洞，如果出去，会因翅膀沾满水而无法飞起，掉入大海，因此不出洞。在雨季临近时，它们会从自生湖中衔来自然生长的稻谷，填满洞穴，以稻谷为食而住。当它们进入洞穴时，洞口有一只名为“毛线团”(Uṇṇanābhi)的蜘蛛，大小如车轮，每个月织一张网。它的每一根蛛丝都粗如牛绳。天鹅们为能“撞破此网”，会给一只年轻天鹅双份食物。待雨停后，它便一马当先去撞破蛛网，其余天鹅则循此路而出。有一次，雨连续下了五个月。天鹅们食物耗尽，便商议道：‘如今该怎么办？我们若活着，还能有蛋。’于是先食鸟蛋，然后食雏鹅，再食老鹅。五个月后，雨停了。蜘蛛织了五张网。天鹅们因食同族之肉而变得虚弱无力。那只获得双份食物的年轻天鹅前去撞网，撞破了四张，但无力撞破第五张，便被困在网上。于是蜘蛛刺穿其头，吸食其血。其他天鹅前来撞网，也同样被困，蜘蛛便吸食了所有天鹅的血。据说，持国(Dhataraṭṭha)鹅族便自此灭绝。故云“皆已消逝归于尽”。

Evameva tuvanti yathā ete haṃsā abhakkhaṃ sakajātikamaṃsaṃ khādiṃsu, tathā tvampi khādasi, sakalanagaraṃ bhayappattaṃ, virama, mahārājāti. Tasmā pabbājayanti tanti yasmā abhakkhaṃ sakajātikamaṃsaṃ bhakkhesi, tasmā ime nagaravāsino taṃ raṭṭhā pabbājayanti.

“你也一样”的意思是：正如那些天鹅食用了不应食用的同族之肉，你也同样在食用。整个城市都陷入恐惧，住手吧，大王！“因此驱逐你”的意思是：因为你食用了不应食用的同族之肉，所以这些城中居民要将你从国中驱逐出去。

Rājā aññampi upamaṃ vattukāmo ahosi. Nāgarā pana uṭṭhāya, ‘‘sāmi senāpati, kiṃ karosi, kiṃ manussamaṃsakhādakaṃ coraṃ gahetvā vicarasi, sace na viramissati, raṭṭhato naṃ pabbājehī’’ti vatvā nāssa kathetuṃ adaṃsu. Rājā bahūnaṃ kathaṃ sutvā bhīto puna vattuṃ nāsakkhi. Punapi naṃ senāpati ‘‘kiṃ mahārāja viramituṃ sakkhissasi, udāhu na sakkhissasī’’ti vatvā ‘‘na sakkomī’’ti vutte sabbaṃ orodhagaṇañca puttadhītaro ca sabbālaṅkārapaṭimaṇḍite passe ṭhapetvā, ‘‘mahārāja, ime ñātimaṇḍale ceva amaccagaṇañca rajjasiriñca olokehi, mā vinassi, virama manussamaṃsato’’ti āha. Rājā ‘‘na [Pg.510] mayhaṃ ete manussamaṃsato piyatarā’’ti vatvā ‘‘tena hi, mahārāja, imamhā nagarā ca raṭṭhā ca nikkhamathā’’ti vutte, ‘‘kāḷahatthi, na me rajjenattho, nagarā nikkhamāmi, ekaṃ pana me khaggañca rasakañca bhājanañca dehī’’ti āha. Athassa khaggañca maṃsapacanabhājanañca pacchiñca ukkhipāpetvā rasakañca datvā raṭṭhā pabbājanīyakammaṃ kariṃsu.

国王还想再说一个譬喻。但城中众人起身说道：“将军大人，您在做什么？为何带着这个食人肉的盗贼到处走？若他不停止，便将他从国中驱逐出去！”说完便不让他再开口。国王听了众人的话，心生畏惧，不敢再说。将军又问他：“大王，您能戒除吗？还是不能？”国王说：“我不能。”于是将军将所有后宫嫔妃、儿女都打扮得华丽非常，带到他面前，说道：“大王，请看看这些亲族、群臣以及王国的荣耀，不要毁了这一切，戒掉人肉吧！”国王说：“对我而言，这些人都不比人肉更可爱。”将军说：“既然如此，大王，请您离开这座城市和这个国家吧。”国王说：“黑象(Kāḷahatthi)啊，我不要王位了，我离开城市。但是，请给我一把剑、一名厨师和一个锅。”于是，他们为他备好剑、煮肉的锅和行囊，又给了他一名厨师，对他执行了驱出羯磨(pabbājanīyakamma)。

So khaggañca rasakañca ādāya nagarā nikkhamitvā araññaṃ pavisitvā ekasmiṃ nigrodhamūle vasanaṭṭhānaṃ katvā tattha vasanto aṭavimagge ṭhatvā manusse māretvā āharitvā rasakassa deti. Sopissa maṃsaṃ pacitvā upanāmeti. Evaṃ ubhopi jīvanti. Manussagahaṇakāle ‘‘ahaṃ are manussacoro porisādo’’ti vatvā tasmiṃ pakkhante koci sakabhāvena saṇṭhātuṃ na sakkoti, sabbe bhūmiyaṃ patanti. Tesu yaṃ icchati, taṃ uddhaṃpādaṃ adhosīsaṃ katvā āharitvā rasakassa deti. So ekadivasaṃ araññe kañci manussaṃ alabhitvā āgato rasakena ‘‘kiṃ devā’’ti vutte ‘‘uddhane ukkhaliṃ āropehī’’ti āha. ‘‘Maṃsaṃ kahaṃ, devā’’ti? ‘‘Labhissāmahaṃ maṃsa’’nti. So ‘‘natthi me dāni jīvita’’nti kampamāno uddhane aggiṃ katvā ukkhaliṃ āropesi. Atha naṃ porisādo asinā māretvā maṃsaṃ pacitvā khādi. Tato paṭṭhāya ekakova jāto sayameva pacitvā khādati. ‘‘Porisādo magge maggapaṭipanne hanatī’’ti sakalajambudīpe pākaṭo ahosi.

他带上剑和厨师，离开城市，进入森林，在一棵榕树下安顿下来。他守在林间小道上，杀死路人后带回去给厨师。厨师便将肉煮好呈上。两人就这样生活。抓人时，他大喊：“喂！我是劫人贼(manussacoro)，食人魔(porisādo)！”他冲上前时，无人能够站稳，全都倒在地上。他选中其中一人，将其头下脚上地倒提着，带回去给厨师。有一天，他在林中未捕获到人，回来后厨师问：“主上，如何？”他说：“把锅架到灶上。”“主上，肉在哪里？”“我会找到肉的。”厨师心想：“我如今性命不保了！”他一边发抖，一边在灶上生火架锅。食人魔随即用剑杀了他，将他的肉煮而食之。从那以后，他便独自一人，自己煮食。“食人魔在路上杀害行人”的消息传遍了整个瞻部洲(jambudīpa)。

Tadā eko sampannavibhavo brāhmaṇo pañcahi sakaṭasatehi vohāraṃ karonto pubbantato aparantaṃ sañcarati. So cintesi – ‘‘porisādo nāma kira coro antarāmagge manusse māresi, dhanaṃ datvā taṃ aṭaviṃ atikkamissāmī’’ti. So aṭavimukhavāsīnaṃ manussānaṃ ‘‘tumhe maṃ aṭavito atikkāmethā’’ti sahassaṃ datvā tehi saddhiṃ maggaṃ paṭipajji. Gacchanto ca brāhmaṇo sabbasatthaṃ purato katvā sayaṃ nhātānulitto sabbālaṅkārapaṭimaṇḍito setagoṇayutte sukhayānake nisinno tehi aṭavivāsikapurisehi parivuto sabbapacchato agamāsi. Tasmiṃ khaṇe porisādo rukkhaṃ āruyha purise upadhārento sesamanussesu ‘‘kiṃ imesu mayā khāditabbaṃ atthī’’ti vigatacchando hutvā brāhmaṇaṃ diṭṭhakālato paṭṭhāya taṃ khāditukāmatāya paggharitakheḷo ahosi. So tasmiṃ attano santikaṃ āgate rukkhato [Pg.511] oruyha ‘‘ahaṃ are porisādo’’ti nāmaṃ tikkhattuṃ sāvetvā khaggaṃ parivattento vālukāya tesaṃ akkhīni pūrento viya pakkhandi. Ekopi ṭhātuṃ samattho nāma natthi, sabbe bhūmiyaṃ urena nipajjiṃsu. So sukhayānake nisinnaṃ brāhmaṇaṃ pāde gahetvā piṭṭhiyaṃ adhosīsakaṃ olambetvā sīsaṃ gopphakehi paharanto ukkhipitvā pāyāsi.

那时，有一位家财万贯的婆罗门，用五百辆货车经商，往来各地。他心想：“听说有个名叫波利萨陀(porisādo)的盗贼在路上杀人，我给他些钱，便能穿过这片森林。”于是，他给住在森林入口的居民一千钱，让他们护送自己穿过森林，然后与他们一同上路。出发时，婆罗门让所有商队走在前面，自己则沐浴涂香，佩戴一切饰物，乘坐白牛所拉的舒适车辇，由这些森林居民簇拥着，走在最后面。那时，波利萨陀爬到树上观察人群，对其他人毫无兴趣，但从看见婆罗门的那一刻起，便因想吃他而垂涎。待婆罗门走近时，他从树上下来，三次高喊自己的名字：“喂，我是波利萨陀！”他挥舞着剑，如将沙土撒入众人眼中一般冲了过去。没有一人能够站立，全都脸朝下趴在地上。他抓住坐在舒适车辇里的婆罗门的双脚，将其头朝下倒挂在背上，用脚踝敲打其头，然后扛起就走。

Tadā te purisā uṭṭhāya, ‘‘bho, purisā mayaṃ brāhmaṇassa hatthato kahāpaṇasahassaṃ gaṇhimhā, ko nāma amhākaṃ purisakāro, sakkontā vā asakkontā vā thokaṃ anubandhāmā’’ti vatvā anubandhiṃsu. Porisādopi nivattitvā olokento kañci aditvā saṇikaṃ pāyāsi. Tasmiṃ khaṇe thāmasampanno eko sūrapuriso vegena taṃ pāpuṇi. So taṃ disvā ekaṃ vatiṃ laṅghanto khadirakhāṇukaṃ akkami, khāṇuko piṭṭhipādena nikkhami. Lohitena paggharantena laṅghamāno yāti. Atha naṃ so disvā, ‘‘bho, mayā esa viddho, kevalaṃ tumhe pacchato etha, gaṇhissāmi na’’nti āha. Te dubbalabhāvaṃ ñatvā taṃ anubandhiṃsu. So tehi anubaddhabhāvaṃ ñatvā brāhmaṇaṃ vissajjetvā attānaṃ sotthimakāsi. Atha aṭavivāsikapurisā brāhmaṇassa laddhakālato paṭṭhāya ‘‘kiṃ amhākaṃ corenā’’ti tato nivattiṃsu.

那时，那些人起身说道：“诸位，我们从婆罗门手中收了一千钱，我们算什么男子汉？无论能否追上，都去追赶一番吧！”说完便追了上去。波利萨陀回头看，不见有人，便缓缓前行。就在那时，一位力大勇猛的男子飞速追上了他。那人看见波利萨陀，便纵身越过一处栅栏，却踩到一根金合欢木桩，木桩从他脚后跟穿出。他血流不止，跛着脚前行。他看见波利萨陀后，便对同伴喊道：“喂，我已击中他！你们只管从后面跟来，我来捉住他！”众人听后，以为波利萨陀已受伤势弱，便继续追赶。波利萨陀察觉被追，便放下婆罗门，自己脱身逃走了。那些森林居民救回婆罗门后，心想：“这盗贼与我们何干？”于是便返回了。

Porisādopi attano nigrodhamūlaṃ gantvā pārohantaraṃ pavisitvā nipanno, ‘‘ayye rukkhadevate, sace me sattāhabbhantareyeva vaṇaṃ phāsukaṃ kātuṃ sakkhissasi, sakalajambudīpe ekasatakhattiyānaṃ galalohitena tava khandhaṃ dhovitvā antehi parikkhipitvā pañcamadhuramaṃsena balikammaṃ karissāmī’’ti āyācanaṃ kari. Tassa annapānamaṃsaṃ alabhantassa sarīraṃ sussitvā antosattāheyeva vaṇo phāsuko ahosi. So devatānubhāvena tassa phāsukabhāvaṃ sallakkhesi. So katipāhaṃ manussamaṃsaṃ khāditvā balaṃ gahetvā cintesi – ‘‘bahupakārā me devatā, āyācanā assā muccissāmī’’ti. So khaggaṃ ādāya rukkhamūlato nikkhamitvā ‘‘rājāno ānessāmī’’ti pāyāsi. Atha naṃ purimabhave yakkhakāle ekato manussamaṃsakhādako sahāyakayakkho anuvicarantaṃ disvā ‘‘ayaṃ mama atītabhave sahāyo’’ti ñatvā, ‘‘samma, maṃ sañjānāsī’’ti pucchi. ‘‘Na sañjānāmī’’ti. Athassa purimabhave katakāraṇaṃ [Pg.512] kathesi. So taṃ sañjānitvā paṭisanthāramakāsi. ‘‘Kahaṃ nibbattosī’’ti puṭṭho nibbattaṭṭhānañca raṭṭhā pabbājitakāraṇañca idāni vasanaṭṭhānañca khāṇunā viddhakāraṇañca devatāya āyācanāmocanatthaṃ gamanakāraṇañca sabbaṃ ārocetvā ‘‘tayāpi mametaṃ kiccaṃ nittharitabbaṃ, ubhopi gacchāma, sammā’’ti āha. ‘‘Samma na gaccheyyāhaṃ, ekaṃ pana me kammaṃ atthi, ahaṃ kho pana anagghaṃ padalakkhaṇaṃ nāma ekaṃ mantaṃ jānāmi, so balañca javañca saddañca karoti, taṃ mantaṃ gaṇhāhī’’ti. So ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchi. Yakkhopissa taṃ datvā pakkāmi.

波利萨陀也回到自己的尼拘律陀树(nigrodha)下，进入树根之间躺下，祈愿道：“尊敬的树神，若您能于七日之内治愈我的伤口，我将用全瞻部洲一百零一位刹帝利王的颈血来洗浴您的树干，用他们的肠子环绕，并以五种甜美的肉食献祭于您。”他因得不到饮食与肉食，身体日渐枯瘦，但伤口却在七日之内痊愈了。他意识到这是神力所致。他吃了几天人肉，恢复体力后心想：“神明于我恩重，我当实践誓言。”于是他拿起剑，从树下走出，心想“我要去抓国王们”，便出发了。这时，一个夜叉看见了正在游荡的他，此夜叉是他前世为夜叉时一同食人肉的同伴。夜叉认出他，说道：“这是我过去世的同伴。”便上前问道：“朋友，你还认得我吗？”“不认得。”他答道。于是夜叉讲述了他们前世的往事。他这才认出对方，与之寒暄。当被问及“你生于何处？”时，他便将自己的出生地、被驱逐出境的原因、现在的住处、被木桩刺伤的缘由，以及为向神明实践誓言而出发等事全盘告知，然后说：“朋友，你也当助我完成此事，我们一同去吧。”夜叉说：“朋友，我不能去，但我有一样本事。我知晓一个名为‘无价足相’(anagghaṃ padalakkhaṇaṃ)的咒语，它能带来力量、速度和声音。你且收下此咒。”他答道：“善哉。”便接受了。夜叉将咒语传授给他后便离去了。

Porisādo mantaṃ uggahetvā tato paṭṭhāya vātajavo atisūro ahosi. So sattāhabbhantareyeva ekasatarājāno uyyānādīni gacchante disvā vātavegena pakkhanditvā ‘‘ahaṃ are manussacoro porisādo’’ti nāmaṃ sāvetvā vagganto nadanto bhayappatte katvā pāde gahetvā adhosīsake katvā paṇhiyā sīsaṃ paharanto vātavegena netvā hatthatalesu chiddāni katvā rajjuyā āvunitvā nigrodharukkhe olambesi aggapādaṅgulīhi bhūmiyaṃ phusamānāhi. Te sabbe rājāno vāte paharante milātakuraṇḍakadāmāni viya parivattantā olambiṃsu. ‘‘Sutasomo pana me piṭṭhiācariyo hoti, sace gaṇhissāmi, sakalajambudīpo tuccho bhavissatī’’ti taṃ na nesi. So ‘‘balikammaṃ karissāmī’’ti aggiṃ katvā sūle tacchanto nisīdi. Rukkhadevatā taṃ kiriyaṃ disvā ‘‘mayhaṃ kiresa balikammaṃ karoti, vaṇampissa mayā kiñci phāsukaṃ kataṃ natthi, idāni imesaṃ mahāvināsaṃ karissati, kiṃ nu kho kattabba’’nti cintetvā ‘‘ahaṃ etaṃ vāretuṃ na sakkhissāmī’’ti cātumahārājikānaṃ santikaṃ gantvā tamatthaṃ kathetvā ‘‘nivāretha na’’nti āha. Tehipi ‘‘na mayaṃ porisādassa kammaṃ nivāretuṃ sakkhissāmā’’ti vutte ‘‘ko sakkhissatī’’ti pucchitvā ‘‘sakko, devarājā’’ti sutvā sakkaṃ upasaṅkamitvā tamatthaṃ kathetvā ‘‘nivāretha na’’nti āha. Sopi ‘‘nāhaṃ sakkomi nivāretuṃ, samatthaṃ pana ācikkhissāmī’’ti vatvā ‘‘konāmo’’ti vutte ‘‘sadevake loke añño natthi, kururaṭṭhe pana indapatthanagare korabyarājaputto sutasomo nāma taṃ nibbisevanaṃ katvā damessati, rājūnañca jīvitaṃ dassati, tañca manussamaṃsā oramāpessati, sakalajambudīpe amataṃ viya dhammaṃ abhisiñcissati, sacepi rājūnaṃ [Pg.513] jīvitaṃ dātukāmo, ‘sutasomaṃ ānetvā balikammaṃ kātuṃ vaṭṭatī’ti vadehī’’ti āha.

波利萨陀学会咒语后，从此变得迅疾如风，勇猛无比。他在七日之内，看见一百零一位国王前往园林等地，便如风一般冲过去，高喊自己的名字：“喂，我是食人盗贼波利萨陀！”他咆哮怒吼，使众王心生恐惧，然后抓住他们的脚，将他们倒提起来，用脚后跟击打其头，借着风速将他们带走。他在他们手掌上穿孔，用绳索穿起，倒挂在尼拘律陀树上，让他们的脚趾尖刚好触及地面。所有国王被风吹动，如枯萎的苋菜花环般旋转悬挂。波利萨陀心想：“然而，须陀摩(Sutasoma)是我的师兄，若我抓了他，整个瞻部洲将会空虚。”因此没有去抓他。他想着“我要献祭了”，便生起火，坐下削着祭祀用的木桩。树神看见此景，心想：“他竟要为我献祭，可他的伤口并非由我治愈。如今他要造成这场大毁灭，该如何是好？”她自觉无法阻止，便前往四大天王(Cātumahārājika)处，说明此事，请求道：“请阻止他。”他们也说：“我们无法阻止波利萨陀的行为。”树神问：“谁能阻止？”听闻是“天帝释(Sakka)”，便去拜见天帝释，说明此事，请求道：“请阻止他。”天帝释也说：“我无法阻止，但我可以告诉你谁能做到。”树神问其名，天帝释答道：“在包含天人的世间，除一人外别无他人。在俱卢国(Kuru)的因陀罗普罗斯陀城(Indapattha)，有一位名叫须陀摩的俱卢王之子，他能调伏此人，救下众王性命，并让他戒除食人肉，将甘露般的正法遍洒整个瞻部洲。你若想救众王之命，便去对波利萨陀说：‘应当将须陀摩带来献祭。’”

Sā ‘‘sādhū’’ti sampaṭicchitvā khippaṃ āgantvā pabbajitavesena tassa avidūre pāyāsi. So padasaddena ‘‘rājā nu kho koci palāto bhavissatī’’ti olokento taṃ disvā ‘‘pabbajitā nāma khattiyāva, imaṃ gahetvā ekasataṃ pūretvā balikammaṃ karissāmī’’ti uṭṭhāya asihattho anubandhi, tiyojanaṃ anubandhitvāpi taṃ pāpuṇituṃ nāsakkhi, gattehi sedā mucciṃsu. So cintesi – ‘‘ahaṃ pubbe hatthimpi assampi rathampi dhāvantaṃ anubandhitvā gaṇhāmi, ajja imaṃ pabbajitaṃ sakāya gatiyā gacchantaṃ sabbathāmena dhāvantopi gaṇhituṃ na sakkomi, kiṃ nu kho kāraṇa’’nti. Tato so ‘‘pabbajitā nāma vacanakarā honti, ‘tiṭṭhā’ti naṃ vatvā ṭhitaṃ gahessāmī’’ti cintetvā ‘‘tiṭṭha, samaṇā’’ti āha. ‘‘Ahaṃ tāva ṭhito, tvaṃ pana dhāvituṃ vāyāmamakāsī’’ti. Atha naṃ, ‘‘bho, pabbajitā nāma jīvitahetupi alikaṃ na bhaṇanti, tvaṃ pana musāvādaṃ kathesī’’ti vatvā gāthamāha –

她应允道：“好的。”随即迅速前来，以出家人的装束行至离他不远处。他听到脚步声，心想：“莫非有哪个国王逃跑了？”张望间看见了她，心想：“出家人多是刹帝利，抓住此人凑满一百个，便可举行献祭了。”于是起身，手持刀剑追赶。他追了三由旬(yojana)也未能追上，浑身大汗淋漓。他心想：“我以前追赶奔跑的大象、马和战车都能抓住，今天追赶这个以自己步速行走的出家人，即使我用尽全力奔跑也无法抓住，这是什么原因呢？”于是他想：“出家人都是听话的，我叫他‘站住’，待他站住便可抓住。”于是便说：“站住，沙门(samaṇa)！”对方答道：“我早已站定，而你却仍在奔走。”于是他对那人说：“喂，出家人就算是性命攸关也不会说谎，你却说了假话。”说完便说了一首偈。

393.

393.

‘‘Tiṭṭhāhīti mayā vutto, so tvaṃ gacchasi pammukho;

Aṭṭhito tvaṃ ṭhitomhīti, lapasi brahmacārini;

Idaṃ te samaṇāyuttaṃ, asiñca me maññasi kaṅkapatta’’nti.

“我叫你‘站住’，你却背对我而行；梵行女(brahmacārini)啊，你未曾站住，却说‘我已站定’；此非沙门所宜，难道你以为我手中之剑是秃鹫羽(kaṅkapatta)吗？”

Tassattho – samaṇa, tiṭṭhāhi iti vacanaṃ mayā vutto so tvaṃ pammukho parammukho hutvā gacchasi, brahmacārini aṭṭhito samāno tvaṃ ṭhito amhi iti lapasi, asiñca me kaṅkapattaṃ maññasīti.

其义为——沙门，我言“站住”，你却背对我而行；梵行女，你未曾站住，却说“我已站定”；你还以为我手中之剑是秃鹫羽吗？

Tato devatā gāthādvayamāha –

于是天神说了两首偈：

394.

394.

‘‘Ṭhitohamasmī sadhammesu rāja, na nāmagottaṃ parivattayāmi;

Corañca loke aṭhitaṃ vadanti;

Āpāyikaṃ nerayikaṃ ito cutaṃ.

“大王，我已安住于正法，不改变名姓。世人称盗贼为‘不安住者’，其从此世命终，将堕恶趣地狱。”

395.

395.

‘‘Sace tvaṃ saddahasi rāja, sutaṃ gaṇhāhi khattiya;

Tena yaññaṃ yajitvāna, evaṃ saggaṃ gamissasī’’ti.

“大王，汝若相信，刹帝利啊，就去捉拿善臂(Sutasoma)；以他献祭，方能生天。”

Tattha [Pg.514] sadhammesūti, mahārāja, ahaṃ sakesu dasasu kusalakammapathadhammesu ṭhito asmi bhavāmi. Na nāmagottanti tvaṃ pubbe daharakāle brahmadatto hutvā pitari kālakate bārāṇasiṃ rajjaṃ labhitvā bārāṇasirājā jāto, taṃ nāmaṃ jahitvā porisādo hutvā idāni kammāsapādo jāto, khattiyakule jātopi abhakkhaṃ manussamaṃsaṃ yasmā bhakkhesi, tasmā attano nāmagottaṃ yathā parivattesi, tathā ahaṃ attano nāmagottaṃ na parivattayāmi. Corañcāti loke corañca dasakusalakammapathesu aṭhitaṃ nāma vadanti. Ito cutanti ito cutaṃ hutvā apāye niraye patiṭṭhitaṃ. Khattiya, bhūmipāla mahārāja, tvaṃ mama vacanaṃ sace saddahasi, sutasomaṃ gaṇhāhi, tena sutasomena yaññaṃ yajitvāna evaṃ saggaṃ gamissasi. Bho, porisāda musāvādi tayā mayhaṃ ‘‘sakalajambudīpe rājāno ānetvā bahikammaṃ karissāmī’’ti paṭissutaṃ, idāni ye vā te vā dubbalarājāno ānesi, jambudīpatale jeṭṭhakaṃ sutasomarājānaṃ sace tvaṃ na ānessasi, vacanaṃ te musā nāma hoti, tasmā sutasomaṃ gaṇhāhīti.

此中，“于正法中”者，大王，谓我安住于自身的十善业道之法中。“不改变名姓”者，谓你幼时名为梵授(Brahmadatta)，父王去世后，得波罗奈(Bārāṇasī)王位，成为波罗奈王。后舍弃此名，成为食人者(porisāda)，如今又名为斑足(Kammāsapāda)。你虽生于刹帝利家族，却食不应食之人肉，因此改变了自己的名姓，而我则不改变我的名姓。“盗贼”者，世人称不立于十善业道者为盗贼。“从此世命终”者，谓从此世死去，堕于恶趣地狱。“刹帝利啊，就去捉拿善臂”者，大地之主，大王啊，你若相信我的话，就去捉拿须陀摩王(Sutasoma)，以须陀摩王献祭，方能生天。喂，食人者，妄语者！你曾向我承诺：‘要将整个瞻部洲(Jambudīpa)的国王都抓来举行献祭。’如今你只带来些弱小国王，若不将瞻部洲最尊贵的须陀摩王带来，你的诺言便成虚妄，因此，去捉拿须陀摩王吧！

Evañca pana vatvā devatā pabbajitavesaṃ antaradhāpetvā sakena vaṇṇena ākāse taruṇasūriyo viya jalamānā aṭṭhāsi. So tassā kathaṃ sutvā rūpañca oloketvā ‘‘kāsi tva’’nti āha. Imasmiṃ ‘‘rukkhe nibbattadevatā’’ti. So ‘‘diṭṭhā me attano, devatā’’ti tussitvā, ‘‘sāmi devarāja, mā sutasomassa kāraṇā cintayi, attano rukkhaṃ pavisā’’ti āha. Devatā tassa passantasseva rukkhaṃ pāvisi. Tasmiṃ khaṇe sūriyo atthaṅgato, cando uggato. Porisādo vedaṅgakusalo nakkhattacāraṃ jānāti. So nabhaṃ oloketvā ‘‘sve phussanakkhattaṃ bhavissati, sutasomo nhāyituṃ uyyānaṃ gamissati, tattha gaṇhissāmi, ārakkho panassa mahā bhavissati, samantā tiyojanaṃ sakalanagaravāsino rakkhantā carissanti, asaṃvihite ārakkhe paṭhamayāmeyeva [Pg.515] migājinaṃ uyyānaṃ gantvā maṅgalapokkharaṇiṃ otaritvā ṭhassāmī’’ti cintetvā tattha gantvā pokkharaṇiṃ oruyha padumapattena sīsaṃ paṭicchādetvā aṭṭhāsi. Tassa tejena macchakacchapādayo osakkitvā udakapariyante vaggavaggā hutvā vicariṃsu.

说完这话，天神便隐去出家人的装束，现出本来的形貌，如初升的太阳般在空中闪耀而立。食人者闻其言，观其形貌，便问：“你是谁？”她回答：“我是住于此树的天神。”他高兴地说：“我亲眼见到了我的天神啊！天神之王，请勿为须陀摩之事担忧，请回您的树中去吧。”天神即在他眼前进入树中。此时，太阳西沉，月亮升起。食人者精通吠陀支，深谙星象运行。他观察天空后想道：“明日是普沙星宿(Phussanakkhatta)日，须陀摩王将前往园林沐浴，我要在那里抓住他。但他的守卫将很严密，方圆三由旬内，全城居民都会警戒巡逻。不如趁守卫尚未布置妥当，于初夜时分前往鹿皮园，潜入吉祥莲池中等候。”于是他前往彼处，下到莲池，以莲叶覆头而立。因其威力，鱼、龟等都退避到池边，成群游动。

Kuto pana laddhoyaṃ tejoti? Pubbayogavasena. So hi kasapadasabalassa kāle khīrasalākabhattaṃ paṭṭhapesi, tena mahāthāmo ahosi. Aggisālañca kāretvā bhikkhusaṅghassa sītavinodanatthaṃ aggiñca dārūni ca dārucchedanavāsiñca pharasuñca adāsi, tena tejavā ahosi.

那么，这威力从何而来？乃因往昔的业缘。他曾在迦叶(Kassapa)十力者之时，设立了乳粥票食，因此而有大力。又建造火堂，为比丘僧团驱除寒冷，并布施火、木柴、砍柴的扁斧与斧头，因此而有大威力。

Evaṃ tasmiṃ antouyyānaṃ gateyeva balavapaccūsasamaye samantā tiyojanaṃ ārakkhaṃ gaṇhiṃsu. Rājāpi pātova bhuttapātarāso alaṅkatahatthikkhandhavaragato caturaṅginiyā senāya parivuto nagarato nikkhami. Tadā takkasilato nando nāma brāhmaṇo catasso satārahā gāthāyo ādāya vīsatiyonajasataṃ maggaṃ atikkamitvā taṃ nagaraṃ patvā dvāragāme vasitvā sūriye uggate nagaraṃ pavisanto rājānaṃ pācīnadvārena nikkhantaṃ disvā hatthaṃ pasāretvā jayāpesi. Rājā disācakkhuko hutvā gacchanto unnatappadese ṭhitassa brāhmaṇassa pasāritahatthaṃ disvā hatthinā taṃ upasaṅkamitvā pucchi –

就这样，当他进入内园时，天色尚早，黎明时分，方圆三由旬内都已设下警戒。国王也在清晨用过早餐，乘坐装饰华丽的御象，由四种兵围绕，从城中出来。当时，有位名叫难陀(Nanda)的婆罗门，从塔克西拉(Takkasilā)带着四首价值百金的偈颂，走了一百二十由旬的路程，抵达该城，住在城门村。日出时分，他进入城中，看见国王从东门出来，便伸出手致以胜利的祝福。国王目光敏锐，行进中看见站在高处的婆罗门伸出手，便乘象靠近他问道：

396.

396.

‘‘Kismiṃ nu raṭṭhe tava jātibhūmi, atha kena atthena idhānupatto;

Akkhāhi me brāhmaṇa etamatthaṃ, kimicchasī demi tayajja patthita’’nti.

“汝生于何国？为何来此地？婆罗门请告我，此事为何意。汝有何所求，今日我必予。”

Tassattho – bho brāhmaṇa, tava jātibhūmi kismiṃ raṭṭhe atthi nu, kena atthena payojanena hetubhūtena ida imasmiṃ nagare anuppatto, bho brāhmaṇa, mayā pucchito so tvaṃ etamatthaṃ etaṃ payojanaṃ me mayhaṃ akkhāhi kathehi, tayā patthitavatthuṃ te tuyhaṃ ajja idāni dadāmi, kiṃ vatthuṃ icchasīti.

其义为——喂，婆罗门，你的出生地在哪个国家？是出于何种原因、何种目的来到这座城市？喂，婆罗门，我问你，请你告诉我这件事、这个目的。你所期望之物，我今日现在就给你，你想要什么东西？

Atha [Pg.516] naṃ so gāthamāha –

于是，婆罗门对国王说了一首偈：

397.

397.

‘‘Gāthā catasso dharaṇīmahissara, sugambhīratthā varasāgarūpamā;

Taveva atthāya idhāgatosmi, suṇohi gāthā paramatthasaṃhitā’’ti.

“大地之王，有四首偈颂，义理甚深犹如妙海；我正是为你的利益而来此地，请听这与究竟义相应的偈颂。”

Tattha dharaṇīmahissarāti bhūmipāla catasso gāthā kiṃ bhūtā?. Sugambhīratthā varasāgarūpamā, taveva tava eva atthāya idha ṭhānaṃ anuppatto asmi bhavāmi. Suṇohīti kassapadasabalena desitā paramatthasaṃhitā imā satārahā gāthāyo suṇohīti attho.

此中，“大地之主”者，即大地之守护者。“四首偈颂”是何等偈颂？“义理甚深犹如妙海”。“我正是为你的利益而来此地”。“请听”者，其义为：请听这些由迦叶(Kassapa)十力者所说、与究竟义相应、价值百金的偈颂。

Iti vatvā, ‘‘mahārāja, imā kassapadasabalena desitā catasso satārahā gāthāyo ‘‘tumhe sutavittakā’ti sutvā tumhākaṃ desetuṃ āgatomhī’’ti āha. Rājā tuṭṭhamānaso hutvā, ‘‘ācariya, suṭṭhu te āgataṃ, mayā pana nivattituṃ na sakkā, ajja phussanakkhattayogena sīsaṃ nhāyituṃ āgatomhi, ahaṃ punadivase āgantvā sossāmi, tvaṃ mā ukkaṇṭhī’’ti vatvā ‘‘gacchatha brāhmaṇassa asukagehe sayanaṃ paññāpetvā ghāsacchādanaṃ saṃvidahathā’’ti amacce āṇāpetvā uyyānaṃ pāvisi. Taṃ aṭṭhārasahatthena pākārena parikkhittaṃ ahosi. Taṃ aññamaññaṃ saṅghaṭṭentā samantā hatthino parikkhipiṃsu, tato assā, tato rathā, tato dhanuggahā, tato pattīti, saṅkhubhitamahāsamuddo viya unnādento balakāyo ahosi. Atha rājā oḷārikāni ābharaṇāni omuñcitvā massukammaṃ kāretvā ubbaṭṭitasarīro pokkharaṇiyā anto rājavibhavena nhatvā paccuttaritvā udakaggahaṇasāṭakena nivāsetvā aṭṭhāsi. Athassa dussagandhamālālaṅkāre upanayiṃsu. Porisādo cintesi – ‘‘rājā alaṅkatakāle bhāriko bhavissati, sallahukakāleyeva naṃ gaṇhissāmī’’ti. So nadanto vagganto udake macchaṃ āluḷento vijjulatā viya matthake khaggaṃ paribbhamento ‘‘ahaṃ are manussacoro porisādo’’ti nāmaṃ sāvetvā aṅguliṃ nalāṭe ṭhapetvā udakā uttari. Tassa saddaṃ sutvāva hatthārohā hatthīhi, assārohā [Pg.517] assehi, rathārohā rathehi bhassiṃsu. Balakāyo gahitagahitāni āvudhāni chaḍḍetvā urena bhūmiyaṃ nipajji.

说完后，他说道：“大王，此乃具十力者迦叶(Kassapa)所说的四首价值百千的偈颂，我听闻‘您是博闻之士’，故前来为您解说。”国王心生欢喜，说道：“老师，您来得甚好。然我今日无法返回，因今日乃普沙(Phussa)星宿吉日，我来此沐浴净首。我改日再来听闻，您勿忧虑。”说完，即命令大臣：“去为婆罗门在某家准备好床铺与资具。”吩咐完毕，便进入御花园。该园为十八肘高的围墙所环绕。周围大象互相拥挤，其后是马匹、战车、弓兵、步兵，喧闹声如翻腾之大海。此时，国王卸下华丽饰品，修整须发，涂香其身，于水池中以王家威仪沐浴。沐浴完毕上岸，他披上浴巾而立。侍从们献上衣物、香、花、璎珞等饰物。食人魔波利萨多(Porisāda)心想：“国王装饰完毕后身体将变得沉重，当趁他轻便时将他抓住！”于是他一边叫喊一边跳跃，在水中搅动鱼群，如闪电般在头顶挥舞着剑，高喊：“我乃食人盗波利萨多！”同时以手指额，跃出水面。闻此声，象兵从象上、马兵从马上、车兵从车上纷纷坠落。全军丢下手中武器，以胸贴地而卧。

Porisādo sutasomaṃ ukkhipitvā gaṇhi, sesarājāno pāde gahetvā adhosīsake katvā paṇhiyā sīsaṃ paharanto gacchati. Bodhisattaṃ pana upagantvā onato ukkhipitvā khandhe nisīdāpesi. So ‘‘dvārena gamanaṃ papañco bhavissatī’’ti sammukhaṭṭhāneyeva aṭṭhārasahatthaṃ pākāraṃ laṅghitvā purato galitamadamattavāraṇakumbhe akkamitvā pabbatakūṭāni pātento viya vātajavānaṃ assatarānaṃ piṭṭhe akkamanto pātetvā rathadhurarathasīsesu akkamitvā bhamikaṃ bhamanto viya nīlaphalakāni nigrodhapattāni maddanto viya ekavegeneva tiyojanamattaṃ maggaṃ gantvā ‘‘atthi nu kho koci sutasomassatthāya pacchato āgacchanto’’ti oloketvā kañci aditvā saṇikaṃ gacchanto sutasomassa kesehi udakabindūni attano ure patitāni disvā ‘‘maraṇassa abhāyanto nāma natthi, sutasomopi maraṇabhayena rodati maññe’’ti cintetvā āha –

波利萨多抓住须陀须摩(Sutasoma)。他抓住其他国王的脚，将他们头朝下倒提，用脚跟敲打着他们的头颅前行；但对于菩萨，他则俯身将其举起，让他坐在自己肩上。他心想：“若从城门走，恐有耽搁”，便就地跃过十八肘高的围墙，踩踏着前方流着情液的醉象头顶，如推倒山峰；又踩踏风驰电掣的骡背，将其踩倒；复踩过车辕与车头，如旋转的陀螺；碾过青石板，如碾碎尼拘律(nigrodha)树叶一般，一口气奔行三由旬(yojana)远。他回头察看：“是否有人为须陀须摩而来追赶？”未见一人，便放慢脚步。他看见须陀须摩头发上的水珠滴落在自己胸口，心想：“看来没有不怕死的人，想必须陀须摩也因恐惧死亡而哭泣。”于是说道：

398.

398.

‘‘Na ve rudanti matimanto sapaññā, bahussutā ye bahuṭhānacintino;

Dīpañhi etaṃ paramaṃ narānaṃ, yaṃ paṇḍitā sokanudā bhavanti.

有智有慧、多闻广学、深思熟虑者，实不悲泣；此乃人之最上依止，以其贤者能遣除忧愁故。

399.

399.

‘‘Attānaṃ ñātī udāhu puttadāraṃ, dhaññaṃ dhanaṃ rajataṃ jātarūpaṃ;

Kimeva tvaṃ sutasomānutappe, korabyaseṭṭha vacanaṃ suṇoma teta’’nti.

是为自身，为亲属，抑或为妻儿？是为谷物、财富、金银？须陀须摩，你究竟为何而悲叹？俱卢(Kuru)最胜者，我等愿听汝言。

Tattha, bho sutasoma mahārāja, ye paṇḍitā kiṃ bhūtā? Matimanto atthānatthaṃ kāraṇākāraṇaṃ jānanapaññāya samannāgatā, sappaññā vicaraṇapaññāya samannāgatā, bahussutā bahussutadharā bahuṭṭhānacintino bahukāraṇacintanasīlā, te paṇḍitā maraṇabhaye uppanne sati bhītā hutvā ve ekantena na rudanti na paridevanti. Dīpaṃ hīti, bho sutasoma [Pg.518] mahārāja hi kasmā pana vadāmi, mahāsamudde bhinnanāvānaṃ vāṇijakānaṃ janānaṃ patiṭṭhābhūtaṃ mahādīpaṃ iva, evampi tathā etaṃ paṇḍitaṃ appaṭisaraṇānaṃ narānaṃ paramaṃ. Yaṃ yena kāraṇena ye paṇḍitā sokīnaṃ janānaṃ sokanudā bhavanti, bho sutasoma mahārāja, tvaṃ maraṇabhayena paridevīti maññe maññāmi. Attānanti, bho sutasoma mahārāja, attahetu udāhu ñātihetu puttadārahetu udāhu dhaññadhanarajatajātarūpahetu kimeva tvaṃ kimeva dhammajātaṃ tvaṃ anutappe anutappeyyāsi. Korabyaseṭṭha kururaṭṭhavāsīnaṃ seṭṭha uttama, bho mahārāja, etaṃ tava vacanaṃ suṇomāti.

此中，须陀须摩大王，所谓贤者是何等人？他们具足了知利益与不利益、原因与非原因的智慧，具足审察的智慧，博学多闻，善于思考各种情况与缘由。此等贤者，当死亡的恐惧生起时，纵然害怕，也绝不哭泣悲叹。“此乃依止”者，须陀须摩大王，我为何如此说？譬如于大海中，对于船只失事的商人而言，大岛是其立足之处；同理，贤者是无依者的究竟依止。正因贤者能为悲伤者遣除忧愁，须陀须摩大王，我才认为你是因恐惧死亡而悲叹。“为自身”者，须陀须摩大王，你是为自身，或为亲属、妻儿，或为谷物、财富、金银等何种事物而悲伤？“俱卢最胜者”，即俱卢国人中最卓越、最殊胜者。大王，我等愿听汝之所言。

Sutasomo āha –

须陀须摩说：

400.

400.

‘‘Nevāhamattānamanutthunāmi, na puttadāraṃ na dhanaṃ na raṭṭhaṃ;

Satañca dhammo carito purāṇo, taṃ saṅgaraṃ brāhmaṇassānutappe.

我非为自身而悲叹，非为妻儿、财富、国土；然有古圣所行之法，我为对婆罗门之承诺而悲伤。

401.

401.

‘‘Kato mayā saṅgaro brāhmaṇena, raṭṭhe sake issariye ṭhitena;

Taṃ saṅgaraṃ brāhmaṇasappadāya, saccānurakkhī punarāvajissa’’nti.

我于己国拥有主权之时，曾与一婆罗门立下承诺；为履行对该婆罗门之承诺，为守护谛信，我必将复返。

Tattha nevāhamattānamanutthunāmīti ahaṃ tāva attatthāya neva rodāmi na socāmi, imesampi puttādīnaṃ atthāya na rodāmi na socāmi, apica kho pana sataṃ paṇḍitānaṃ carito purāṇadhammo atthi, yaṃ saṅgaraṃ katvā pacchā anutappanaṃ nāma, taṃ saṅgaraṃ brāhmaṇassa ahaṃ anusocāmīti attho[Pg.519]. Saccānurakkhīti saccaṃ anurakkhanto. So hi brāhmaṇo takkasilato kassapadasabalena desitā catasso satārahā gāthāyo ādāya āgato, tassāhaṃ āgantukavattaṃ kāretvā ‘‘nhatvā āgato suṇissāmi, yāva mamāgamanā āgamehī’’ti saṅgaraṃ katvā āgato, tvaṃ tā gāthāyo sotuṃ adatvāva maṃ gaṇhi. Sace maṃ vissajjesi, taṃ dhammaṃ sutvā saccānurakkhī punarāvajissāmīti vadati.

此中，“我非为自身而悲叹”意为：我并非为自己而哭泣悲伤，亦非为妻儿等而哭泣悲伤。然而，贤者有古法，即为承诺而忧，我正是为对婆罗门之承诺而悲伤。“为守护谛信”意为守护真实。彼婆罗门从塔克西拉(Takkasilā)带来具十力者迦叶所说的四首价值百千的偈颂，我为他行待客之礼，并承诺道：“我沐浴回来后将听闻，在我回来之前请您等候。”如此约定后我才前来，而你却在我得闻彼偈颂之前便抓住了我。若你放我走，待我听闻彼法后，为守护谛信，我必将复返。

Atha naṃ porisādo āha –

于是，波利萨多对他说：

401.

401.

‘‘Nevāhametaṃ abhisaddahāmi, sukhī naro maccumukhā pamutto;

Amittahatthaṃ punarāvajeyya, korabyaseṭṭha na hi maṃ upesi.

我实不信此事：一个安乐之人，从死口中解脱，岂会复返仇敌之手？俱卢最胜者，你绝不会回到我这里！

403.

403.

‘‘Mutto tuvaṃ porisādassa hatthā, gantvā sakaṃ mandiraṃ kāmakāmī;

Madhuraṃ piyaṃ jīvitaṃ laddha rāja, kuto tuvaṃ ehisi me sakāsa’’nti.

你从波利萨多手中解脱，回到自己宫中，随心所欲；大王，既已获得甜美可爱的生命，因何复来我处？

Tattha sukhīti sukhappatto hutvā. Maccumukhā pamuttoti mādisassa corassa hatthato muttatāya maraṇamukhā mutto nāma hutvā amittahatthaṃ punarāvajeyya āgaccheyya, ahaṃ etaṃ vacanaṃ neva abhisaddahāmi, korabyaseṭṭha tvaṃ mama santikaṃ na hi upesi. Muttoti sutasoma tuvaṃ porisādassa hatthato mutto. Sakaṃ mandiranti rājadhānigehaṃ gantvā. Kāmakāmīti kāmaṃ kāmayamāno. Laddhāti ativiya piyaṃ jīvitaṃ labhitvā tuvaṃ me mama santike kuto kena nāma kāraṇena ehisi.

此中，“安乐之人”意为获得安乐。“从死口中解脱”意为从我这等盗贼手中解脱，即名为从死亡之口解脱。既已解脱，岂会复返仇敌之手？我实不信此言。俱卢最胜者，你绝不会回到我这里。“解脱”意为：须陀须摩，你从波利萨多手中解脱。“自己宫中”意为回到王都的住所。“随心所欲”意为欲求诸欲。“获得”意为获得了极其可爱的生命，你因何缘由复来我处？

Taṃ [Pg.520] sutvā mahāsatto sīho viya asambhito āha –

闻此，摩诃萨如狮子般无所畏惧，说道：

404.

404.

‘‘Mataṃ vareyya parisuddhasīlo, na jīvitaṃ garahito pāpadhammo;

Na hi taṃ naraṃ tāyati duggatīhi, yassāpi hetu alikaṃ bhaṇeyya.

清净戒行者宁愿选择死亡，不愿选择被谴责的恶法生命；为任何缘故而说妄语之人，那妄语并不能救拔他脱离恶趣。

405.

405.

‘‘Sacepi vāto girimāvaheyya, cando ca sūriyo ca chamā pateyyuṃ;

Sabbā ca najjo paṭisotaṃ vajeyyuṃ, na tvevahaṃ rāja musā bhaṇeyyaṃ.

纵使狂风能移山，日月坠落于地；所有江河皆倒流，大王，我亦绝不说妄语。

406.

406.

‘‘Nabhaṃ phaleyya udadhīpi susse, saṃvattaye bhūtadharā vasundharā;

Siluccayo meru samūlamuppate, na tvevahaṃ rāja musā bhaṇeyya’’nti.

纵使天空可崩塌，大海可枯竭，大地可颠倒，须弥山可连根拔起，大王，我亦绝不说妄语。

Tattha mataṃ vareyyāti porisāda yo naro parisuddhasīlo jīvitahetu aṇumattampi pāpaṃ na karoti, sīlasampanno hutvā vareyya taṃ maraṇaṃ iccheyya, garahito pāpadhammo taṃ jīvitaṃ na seyyo, dussīlo puggalo yassāpi hetu attādinopi hetu alikaṃ vacanaṃ bhaṇeyya, taṃ naraṃ evarūpaṃ duggatīhi taṃ alikaṃ na tāyate. Sacepi vāto girimāvaheyyāti, samma porisāda, tayā saddhiṃ ekācariyakule sikkhito evarūpo sahāyako hutvā ahaṃ jīvitahetu musā na kathemi, kiṃ na saddahasi. Sace puratthimādibhedo vāto uṭṭhāya mahantaṃ giriṃ tūlapicuṃ viya ākāse āvaheyya, cando ca sūriyo ca attano attano vimānena saddhiṃ chamā pathaviyaṃ pateyyuṃ, sabbāpi najjo patisotaṃ vajeyyuṃ, bho porisāda[Pg.521], evarūpaṃ vacanaṃ sace bhaṇeyya, taṃ saddahitabbaṃ, ahaṃ musā bhaṇeyyaṃ iti vacanaṃ tuyhaṃ janehi vuttaṃ, na tveva taṃ saddahitabbaṃ.

此处“宁愿选择死亡”是指：食人魔，品行清净的人，为了活命也不会做哪怕一点点坏事。具足戒行者宁愿选择死亡，也不愿选择那被谴责的恶法生命。品行恶劣之人(dussīlo puggalo)，哪怕是为了自己等缘故而说妄语，那妄语并不能救拔他脱离恶趣。至于“纵使狂风能移山”等偈颂，是指：朋友(samma)食人魔，你我曾在同一位老师门下学习，像我这样的人，为了活命也不会说妄语，你为何不相信呢？即使由东方等处刮起的风，能像棉絮般将大山吹到空中；即使太阳和月亮带着各自的宫殿坠落到地上；即使所有的河流都倒流——朋友食人魔，假使有人说出这等奇事，那话尚可相信；但我会说妄语——这话是你的人说的，那才绝不可信。

Evaṃ vuttepi so na saddahiyeva. Atha bodhisatto ‘‘ayaṃ mayhaṃ na saddahati, sapathenapi naṃ saddahāpessāmī’’ti cintetvā, ‘‘samma porisāda, khandhato tāva maṃ otārehi, sapathaṃ katvā taṃ saddahāpessāmī’’ti vutte tena otāretvā bhūmiyaṃ ṭhapito sapathaṃ karonto āha –

虽是这样说了，他仍然不相信。菩萨心想：“这个人不相信我，我即使发誓也要让他相信。”于是说：“朋友(samma)，先把我从肩上放下来，我发誓让你相信。”那人把他放下来放在地上后，菩萨立誓说道：

407.

407.

‘‘Asiñca sattiñca parāmasāmi, sapathampi te samma ahaṃ karomi;

Tayā pamutto anaṇo bhavitvā, saccānurakkhī punarāvajissa’’nti.

我触碰刀剑与长矛，朋友(samma)，我也为你发誓；从你处解脱，偿还债务后，守护真实，我将再回来。

Tassattho – samma porisāda, sace icchasi, evarūpehi āvudhehi saṃvihitārakkhe khattiyakule me nibbatti nāma mā hotūti asiñca sattiñca parāmasāmi. Sace aññehi rājūhi akattabbaṃ aññaṃ vā yaṃ icchasi, taṃ sapathampi te, samma, ahaṃ karomi. Yathāhaṃ tayā pamutto gantvā brāhmaṇassa anaṇo hutvā saccamanurakkhanto punarāgamissāmīti.

其义是：朋友(samma)食人魔，如果你愿意，我触碰刀剑与长矛，（心想）愿我绝不再投生到拥有如此防卫配置的刹帝利家族。如果其他国王不该做的事，或者你想要的任何事，朋友(samma)，我都可以为你起誓。我从你这里解脱后，将前去还清婆罗门的债，守护真实，然后定会回来。

Tato porisādo ‘‘ayaṃ sutasomo khattiyehi akattabbaṃ sapathaṃ karoti, kiṃ me iminā, esa etu vā mā vā, ahampi khattiyarājā, mameva bāhulohitaṃ gahetvā devatāya balikammaṃ karissāmi, ayaṃ ativiya kilamatī’’ti cintetvā –

于是食人魔心想：“这苏陀娑摩(Sutasoma)发了刹帝利不该发的誓言，他对我有什么用呢？他来不来都行，我也是刹帝利王，我自己取手臂之血来祭祀天神就行了，这个人实在太麻烦了。”这样想着——

408.

408.

‘‘Yo te kato saṅgaro brāhmaṇena, raṭṭhe sake issariye ṭhitena;

Taṃ saṅgaraṃ brāhmaṇasappadāya, saccānurakkhī punarāvajassū’’ti.

你与婆罗门所立的誓约，立于己国，拥有主权；为履行对婆罗门之誓约，守护真实，你当再回来。

Tattha punarāvajassūti puna āgaccheyyāsi.

此处“你当再回来(punarāvajassu)”的意思是“你应当再次回来”。

Atha naṃ mahāsatto, ‘‘samma, mā cintayi, catasso satārahā gāthā sutvā dhammakathikassa pūjaṃ katvā pātovāgamissāmī’’ti vatvā gāthamāha –

于是大士对他说道：“朋友(samma)，别担心，听完四首价值百金的偈颂，供养了说法者之后，我明早就会回来。”说完便说了偈颂：

409.

409.

‘‘Yo [Pg.522] me kato saṅgaro brāhmaṇena, raṭṭhe sake issariye ṭhitena;

Taṃ saṅgaraṃ brāhmaṇasappadāya, saccānurakkhī punarāvajissa’’nti.

我与婆罗门所立的誓约，立于己国，拥有主权；为履行对婆罗门之誓约，守护真实，我将再回来。

Atha naṃ porisādo, ‘‘mahārāja, tumhe khattiyehi akattabbaṃ sapathaṃ karittha, taṃ anussareyyāthā’’ti vatvā, ‘‘samma porisāda, tvaṃ maṃ daharakālato paṭṭhāya jānāsi, hāsenapi me musā na kathitapubbā, sohaṃ idāni rajje patiṭṭhito dhammādhammaṃ jānanto kiṃ musā kathessāmi, saddahasi mayhaṃ, ahaṃ te sve balikammaṃ pāpuṇissāmī’’ti saddahāpito ‘‘tena hi gaccha, mahārāja, tumhesu anāgatesu balikammaṃ na bhavissati, devatāpi tumhehi vinā na sampaṭicchati, mā me balikammassa antarāyaṃ karitthā’’ti mahāsattaṃ uyyojesi. So rāhumukhā muttacando viya nāgabalo thāmasampanno khippameva nagaraṃ sampāpuṇi. Senāpissa ‘‘sutasomo rājā paṇḍito madhuradhammakathiko ekaṃ dve kathā kathetuṃ labhanto porisādaṃ dametvā sīhamukhā muttamattavāraṇo viya āgamissati, ‘ime rājānaṃ porisādassa datvā āgatā’ti mahājano garahissatī’’ti cintetvā bahinagareyeva khandhāvāraṃ katvā ṭhitā taṃ dūratova āgacchantaṃ disvā paccuggantvā vanditvā ‘‘kacci, mahārāja, porisādena kilamito’’ti paṭisanthāraṃ katvā ‘‘porisādena mayhaṃ mātāpitūhipi dukkaraṃ kataṃ, tathārūpo nāma caṇḍo sāhasiko porisādo mama dhammakathaṃ sutvā maṃ vissajjesī’’ti vutte rājānaṃ alaṅkaritvā hatthikkhandhaṃ āropetvā parivāretvā nagaraṃ pāvisi. Taṃ disvā sabbe nāgarā tussiṃsu.

食人魔对他说：“大王，您发了刹帝利不该发的誓，应当记住啊。”大士回答说：“朋友(samma)食人魔，你从小就认识我，我连开玩笑都没说过谎。现在我已登上王位，明辨是非，怎么会说谎呢？相信我，我明天会来让你献祭的。”食人魔被他说服后，说道：“那么您回去吧，大王。如果您不来，祭祀就无法举行，天神没有您也不会接受。请不要妨碍我的祭祀。”于是放走了大士。他就像从罗睺(Rāhu)口中解脱的明月，拥有龙象之力，迅速回到了城里。他的军队心想：“苏陀娑摩(Sutasoma)王聪慧，善于说法，只说一两句话就能调伏食人魔，像从狮口脱身的狂象一样回来。‘这些人把国王送给食人魔后就回来了’，民众一定会这样责备我们。”于是便在城外扎营等候。他们远远看见大士回来，便上前迎接礼拜，问候道：“大王，没被食人魔为难吧？”国王说：“食人魔为我做了连我父母都难做到的事，那样一个凶猛暴戾的食人魔，听了我的说法后竟放了我。”听他这样说后，众人为国王装饰一番，让他骑上象背，簇拥着进入城中。见此情景，全城人民都欢欣鼓舞。

Sopi dhammagarutāya dhammasoṇḍatāya mātāpitaro adisvāva ‘‘pacchāpi ne passissāmī’’ti rājanivesanaṃ pavisitvā rājāsane nisīditvā brāhmaṇaṃ pakkosāpetvā massukammādīnissa āṇāpetvā taṃ kappitakesamassuṃ nhātānulittaṃ vatthālaṅkārapaṭimaṇḍitaṃ katvā ānetvā dassitakāle sayaṃ pacchā nhatvā tassa attano bhojanaṃ dāpetvā tasmiṃ bhutte sayaṃ bhuñjitvā taṃ mahārahe pallaṅke nisīdāpetvā dhammagarukatāya assa gandhamālādīhi pūjaṃ katvā sayaṃ nīce āsane nisīditvā [Pg.523] ‘‘tumhehi mayhaṃ ābhatā satārahā gāthā suṇoma ācariyā’’ti yāci. Tamatthaṃ dīpento satthā gāthamāha –

他因敬重法、喜爱法，没先见父母，心想“之后再见他们”，就进入王宫，坐在王座上，召来婆罗门，命人为他修剪须发等。待那婆罗门剃除须发、沐浴涂香、穿戴华丽的衣饰后被带来觐见时，国王自己稍后才沐浴，先让婆罗门享用自己的膳食，等他吃完后，自己才吃。然后请他坐在珍贵的卧榻上，因敬重法，用香、花环等供养他，自己坐在低座上，请求道：“老师，请为我诵出您带来的四首价值百金的偈颂，让我们听闻。”为了阐明这个意思，世尊说了偈颂——

410.

410.

‘‘Mutto ca so porisādassa hatthā, gantvāna taṃ brāhmaṇaṃ etadavoca;

Suṇomi gāthāyo satārahāyo, yā me sutā assu hitāya brahme’’ti.

彼从食人魔手中脱，往诣婆罗门前言：“我欲闻价值百金偈，梵志，愿我闻后得利益。”

Tattha etadavocāti etaṃ avoca.

此处“前言(etadavoca)”意为“说了这话(etaṃ avoca)”。

Atha brāhmaṇo bodhisattena yācitakāle gandhehi hatthe ubbaṭṭetvā pasibbakā manoramaṃ potthakaṃ nīharitvā ubhohi hatthehi gahetvā ‘‘tena hi, mahārāja, kassapadasabalena desitā rāgamadādinimmadanā amatamahānibbānasampāpikā catasso satārahā gāthāyo suṇohī’’ti vatvā potthakaṃ olokento āha –

这时，婆罗门在菩萨请求的时候，用香料涂抹双手，从袋子里取出一个精美的书本，双手捧着说：“那么，大王，请听迦叶(Kassapa)十力者所开示的，能降伏贪欲、骄慢等，导向不死大涅槃的四首价值百金的偈颂。”说完，一边看着书本一边说道——

411.

411.

‘‘Sakideva sutasoma, sabbhi hoti samāgamo;

Sā naṃ saṅgati pāleti, nāsabbhi bahu saṅgamo.

“苏陀娑摩，与善士相会仅一次，此会能守护；与恶人多交往则不然。

412.

412.

‘‘Sabbhireva samāsetha, sabbhi kubbetha santhavaṃ;

Sataṃ saddhammamaññāya, seyyo hoti na pāpiyo.

“只应与善士交往，只应与善士亲近；了知善士之正法，能得增益不堕恶。”

413.

413.

‘‘Jīranti ve rājarathā sucittā, atho sarīrampi jaraṃ upeti;

Satañca dhammo na jaraṃ upeti, santo have sabbhi pavedayanti.

“绚丽的王车诚然会朽坏，此身亦会趋于衰老；然善士之法不会衰老，圣者们确实向善士们宣说此理。”

414.

414.

‘‘Nabhañca dūre pathavī ca dūre, pāraṃ samuddassa tadāhu dūre;

Tato have dūrataraṃ vadanti, satañca dhammo asatañca rājā’’ti.

“天遥远，地遥远，人言海之彼岸亦远；然智者言有更远者，乃善人之法与恶人之道。”

Tattha sakidevāti ekavārameva. Sabbhīti sappurisehi. Sā nanti sā sabbhi sappurisehi saṅgati samāgamo ekavāraṃ pavattopi taṃ [Pg.524] puggalaṃ pāleti rakkhati. Nāsabbhīti asappurisehi pana bahu sucirampi kato saṅgamo ekaṭṭhāne nivāso na pāleti, na thāvaro hotīti attho. Samāsethāti saddhiṃ nisīdeyya, sabbepi iriyāpathe paṇḍiteheva saddhiṃ pavatteyyāti attho. Santhavanti mittasanthavaṃ. Sataṃ saddhammanti paṇḍitānaṃ buddhādīnaṃ sattatiṃsabodhipakkhiyadhammasaṅkhātaṃ saddhammaṃ. Seyyoti etaṃ dhammaṃ ñatvā vaḍḍhiyeva hoti, hāni nāma natthīti attho. Rājarathāti rājūnaṃ ārohanīyarathā. Sucittāti suparikammakatā. Sabbhi pavedayantīti buddhādayo santo ‘‘sabbhī’’ti saṅkhaṃ gataṃ sobhanaṃ uttamaṃ nibbānaṃ pavedenti thomenti, so nibbānasaṅkhāto sataṃ dhammo jaraṃ na upeti na jīrati. Nabhanti ākāso. Dūreti pathavī hi sappatiṭṭhā sagahaṇā, ākāso nirālambo appatiṭṭho, iti ubho ete ekābaddhāpi visaṃyogaṭṭhena anupalittaṭṭhena ca dūre nāma honti. Pāranti orimatīrato paratīraṃ. Tadāhūti taṃ āhu.

其中，“sakideva”意为“仅一次”。“sabbhi”意为“与善士”。“sā naṃ”意为：与善士的交往会面，即便只有一次，也能守护、保卫那个人。“nāsabbhi”意为：与非善士，即使长期频繁交往、同住一处，也不能守护，不能稳固，此为其义。“samāsetha”意为：应当一起坐，即一切行住坐卧都应与智者共同进行。“santhavaṃ”意为“结交友谊”。“sataṃ saddhammaṃ”意为：佛陀等智者所说的三十七菩提分法构成的正法。“seyyo”意为：了知此法后只有增长，绝无减损，此为其义。“rājarathā”意为“国王乘坐的车”。“sucittā”意为“装饰精美”。“sabbhi pavedayanti”意为：佛陀等圣者宣说、赞叹被称为“善”的殊胜涅槃；那被称为涅槃的善士之法不会衰老、不会腐朽。“nabhaṃ”意为“天空”。“dūre”意为：大地有立足处、可执持，天空无所依、无立足处，因此两者虽相连，却因分离和不沾染而被称作遥远。“pāraṃ”意为“从这岸到那岸”。“tadāhu”意为“他们如是说”。

Iti brāhmaṇo catasso satārahā gāthā kassapadasabalena desitaniyāmena desetvā tuṇhī ahosi. Taṃ sutvā mahāsatto ‘‘sapphalaṃ vata me āgamana’’nti tuṭṭhacitto hutvā ‘‘imā gāthā neva sāvakabhāsitā, na isibhāsitā, na kenaci bhāsitā, sabbaññunāva bhāsitā, kiṃ nu kho agghantī’’ti cintetvā ‘‘imāsaṃ sakalampi cakkavāḷaṃ yāva brahmalokā sattaratanapuṇṇaṃ katvā dadamānopi neva anucchavikaṃ kātuṃ sakkoti, ahaṃ kho panassa tiyojanasate kururaṭṭhe sattayojanike indapatthanagare rajjaṃ dātuṃ pahomi, atthi nu khvassa rajjaṃ kāretuṃ bhāgya’’nti aṅgavijjānubhāvena olokento nāddasa. Tato senāpatiṭṭhānādīni olokento ekagāmabhojakamattassapi bhāgyaṃ adisvā dhanalābhassa olokento koṭidhanato paṭṭhāya oloketvā catunnaṃyeva kahāpaṇasahassānaṃ bhāgyaṃ disvā ‘‘ettakena naṃ pūjessāmī’’ti catasso sahassatthavikā dāpetvā, ‘‘ācariya, tumhe aññesaṃ khattiyānaṃ imā gāthā desetvā kittakaṃ dhanaṃ labhathā’’ti pucchati. ‘‘Ekekāya gāthāya sataṃ sataṃ, mahārāja, teneva tā satārahā nāma jātā’’ti. Atha naṃ mahāsatto, ‘‘ācariya, tvaṃ attanā gahetvā vikkeyyabhaṇḍassa agghampi na jānāsi[Pg.525], ito paṭṭhāya ekekā gāthā sahassārahā nāma hontū’’ti vatvā gāthamāha –

如此，婆罗门以迦叶(Kassapa)十力者所开示的方式宣说完毕四首价值百金的偈颂后，便默然不语。大士听了，心中欢喜道：“我这次来真是大有收获！”接着思忖：“这偈颂非声闻所说，非仙人所说，亦非任何人所说，必是遍知者所说。那么，它究竟价值几何呢？”又想：“即使我用七宝充满从整个世界乃至梵天界来供养，也无法与之相称。然而，我可以将三百由旬的库鲁国(Kururaṭṭha)中，纵广七由旬的因陀波罗城(Indapattha)王位赠予他，不知他是否有福报为王呢？”于是用占相术观察，却未见他有此福相。然后又观察他将帅等官位之福，乃至连作一村之主的福报也无；再观察他的财运，从亿万财富看起，只见他有四千钱币的福分。于是想：“我就用这些来供养他吧。”便命人拿出四个千金钱袋，问道：“老师，您为其他刹帝利宣说这些偈颂，能得到多少财富呢？”答道：“每一首偈颂一百，大王，因此它们才被称为‘百金偈’。”于是大士对他说：“老师，您自己拿着这待售的宝物，却不知其价值。从今以后，让每一首偈颂都价值一千吧。”说完便诵出一偈：

415.

415.

‘‘Sahassiyā imā gāthā, nahimā gāthā satārahā;

Cattāri tvaṃ sahassāni, khippaṃ gaṇhāhi brāhmaṇā’’ti.

“此等偈颂价值千金，此等偈颂非值百金；婆罗门，你速取此四千。”

Tassattho – brāhmaṇa, imā gāthā sahassiyā sahassārahā, imā gāthā satārahā na hi hontu, brāhmaṇa, tvaṃ cattāri sahassāni khippaṃ gaṇhāti.

其义为：婆罗门，这些偈颂价值千金，这些偈颂不应仅值百金。婆罗门，你速取此四千。

Athassa ekaṃ sukhayānakaṃ datvā ‘‘brāhmaṇaṃ sotthinā gehaṃ sampāpethā’’ti purise āṇāpetvā taṃ uyyojesi. Tasmiṃ khaṇe ‘‘sutasomaraññā satārahā gāthā sahassārahā katvā pūjitā sādhu sādhū’’ti mahāsādhukārasaddo ahosi. Tassa mātāpitaro taṃ saddaṃ sutvā ‘‘kiṃ saddo nāmesā’’ti pucchitvā yathābhūtaṃ sutvā attano dhanalobhatāya mahāsattassa kujjhiṃsu. Sopi brāhmaṇaṃ uyyojetvā tesaṃ santikaṃ gantvā vanditvā aṭṭhāsi. Athassa pitā ‘‘kathaṃ, tāta, evarūpassa sāhasikassa corassa hatthato muttosī’’ti paṭisanthāramattampi akatvā attano dhanalobhatāya ‘‘saccaṃ kira, tāta, tayā catasso gāthā sutvā cattāri sahassāni dinnānī’’ti pucchitvā ‘‘sacca’’nti vutte gāthamāha –

于是，他赐予一辆舒适的马车，命令手下说：“你们护送这位婆罗门平安到家。”然后便送他走了。就在那时，响起了巨大的“善哉”声：“苏多索玛(Sutasoma)王将百金偈提升为千金偈来供养，善哉！善哉！”他的父母听到这声音，问道：“这是什么声音？”得知真相后，因贪恋钱财而对大士生气。大士送走婆罗门后，来到他们面前，行礼后站立一旁。这时，他的父亲连“孩子，你是如何从那凶残的盗贼手中逃脱的？”这样的问候语都没说，只是因为贪财就问：“孩子，听说你听了四首偈颂就给了四千，是真的吗？”当他回答“是真的”之后，便说了一首偈：

416.

416.

‘‘Āsītiyā nāvutiyā ca gāthā, satārahā cāpi bhaveyya gāthā;

“偈颂或值八十、九十，亦可价值一百；

Paccattameva sutasoma jānahi, sahassiyā nāma kā atthi gāthā’’ti.

苏多索玛，你当自知，何曾有偈名为千金？”

Tassattho – gāthā nāma, tāta, āsītiyā ca nāvutiyā ca satārahā cāpi bhaveyya, paccattameva attanāva jānāhi, sahassārahā nāma gāthā kā kassa santike atthīti.

其义为：孩子，偈颂或值八十、九十，亦可价值一百，你当自知，名为千金的偈颂在谁那里有呢？

Atha naṃ mahāsatto ‘‘nāhaṃ, tāta, dhanena vuddhiṃ icchāmi, sutena pana icchāmī’’ti saññāpento āha –

那时，大士为了开导他，说道：“父亲，我不求财富增长，但求听闻增长。”

417.

417.

‘‘Icchāmi [Pg.526] vohaṃ sutavuddhimattano, santoti maṃ sappurisā bhajeyyuṃ;

Ahaṃ savantīhi mahodadhīva, na hi tāta tappāmi subhāsitena.

“我愿增长己听闻，愿善士亲近于我，称我为寂静者；父亲，我如大海纳百川，于妙语无有厌足。

418.

418.

‘‘Aggi yathā tiṇakaṭṭhaṃ dahanto, na kappatī sāgarova nadībhi;

Evampi te paṇḍitā rājaseṭṭha, sutvā na tappanti subhāsitena.

“如火焚草木而不厌，如海纳江河而不满；王中之尊啊，智者听闻妙语亦是如此，永不餍足。

419.

419.

‘‘Sakassa dāsassa yadā suṇomi, gāthaṃ ahaṃ atthavatiṃ janinda;

Tameva sakkacca nisāmayāmi, na hi tāta dhammesu mamatthi tittī’’ti.

“人主啊，当我从自己的仆人处，听到有义理的偈颂时，我便恭敬谛听；父亲，我对法实无满足。”

Tattha voti nipātamattaṃ. ‘‘Santo’’ti ete ca maṃ bhajeyyuṃ iti icchāmi. Savantīhīti nadīhi. Sakassāti tiṭṭhatu, nanda, brāhmaṇo, yadā ahaṃ attano dāsassapi santike suṇomi, tāta, dhammesu mama titti na hi atthīti.

其中“vo”只是一个助词。“santoti”是说：我希望这些善士能亲近我（并认为我是“寂静者”）。“savantīhi”是指河流。“sakassa”的意思是：“难陀(Nanda)，先别管那个婆罗门了。父亲，当我从自己的仆人那里听闻时，我对法尚无满足。”

Evañca pana vatvā ‘‘mā maṃ, tāta, dhanahetu paribhāsasi, ahaṃ dhammaṃ sutvā āgamissāmī’’ti sapathaṃ katvā āgato, idānāhaṃ porisādassa santikaṃ gamissāmi, idaṃ te rajjaṃ gaṇhathā’’ti rajjaṃ niyyādento gāthamāha –

如此说完后，他又说：“父亲，不要因为钱财责备我。我是立下‘听完法后我便回来’的誓言后才回来的。现在我将前往食人者(Porisāda)那里，请您收下这个王国吧。”他在交出王国时，说了这首偈颂：

420.

420.

‘‘Idaṃ te raṭṭhaṃ sadhanaṃ sayoggaṃ, sakāyuraṃ sabbakāmūpapannaṃ;

Kiṃ kāmahetu paribhāsasi maṃ, gacchāmahaṃ porisādassa ñatte’’ti.

“此王国财富具足，车马、珍宝、一切欲乐无不圆满；为何因欲乐而责备我？我将前往食人者之处。”

Tattha ñatteti santike.

此处“ñatte”意为“在……跟前”。

Tasmiṃ samaye piturañño hadayaṃ uṇhaṃ ahosi. So, ‘‘tāta sutasoma, kiṃ nāmetaṃ kathesi, mayaṃ caturaṅginiyā senāya coraṃ gahessāmā’’ti vatvā gāthamāha –

那时，父王心急如焚。他说：“孩子苏多索玛，你在说什么？我们将以四部军去捉拿那盗贼！”说完，他说了以下偈颂：

421.

421.

‘‘Attānurakkhāya [Pg.527] bhavanti hete, hatthārohā rathikā pattikā ca;

Assārohā ye ca dhanuggahāse, senaṃ payuñjāma hanāma sattu’’nti.

“此等象兵、车兵、步兵、骑兵以及弓箭手，皆为守护自身而设；让我们调遣军队，诛杀敌人。”

Tattha hanāmāti sace evaṃ payojitā senā taṃ gahetuṃ na sakkonti, atha naṃ sakalaraṭṭhavāsino gahetvā gantvā hanāma sattuṃ, mārema taṃ amhākaṃ paccāmittanti attho.

此处“hanāma”（杀）之义为：倘若如此派遣军队仍无法捕获他，那么全国人民就将他捕获，前去杀死敌人，意即“让我们消灭我们的敌人”。

Atha naṃ mātāpitaro assupuṇṇamukhā rodamānā vilapantā, ‘‘tāta, mā gaccha, gantuṃ na labbhā’’ti yāciṃsu. Soḷasasahassā nāṭakitthiyopi sesaparijanopi ‘‘amhe anāthe katvā kuhiṃ gacchasi, devā’’ti parideviṃsu. Sakalanagare koci sakabhāvena saṇṭhātuṃ asakkonto ‘‘sutasomo porisādassa kira paṭiññaṃ datvā āgato, idāni catasso satārahā gāthā sutvā dhammakathikassa sakkāraṃ katvā mātāpitaro vanditvā punapi kira corassa santikaṃ gamissatī’’ti sakalanagaraṃ ekakolāhalaṃ ahosi. Sopi mātāpitūnaṃ vacanaṃ sutvā gāthamāha –

那时，他的父母泪流满面，哭泣哀求道：“孩子，不要走，你不能走！”一万六千名舞女及其他随从也哀叹道：“天神，您抛下我们这些无依无靠的人，要到哪里去呢？”全城无人能保持镇定，议论纷纷：“听说苏陀娑摩(Sutasoma)对食人魔许下承诺后回来了，现在他听了四首价值百金的偈颂，供养了说法者，拜别了父母，据说又要回到那盗贼那里去了！”整座城市一片哗然。他听了父母的话，便说了此偈颂——

422.

422.

‘‘Sudukkaraṃ porisādo akāsi, jīvaṃ gahetvāna avassajī maṃ;

Taṃ tādisaṃ pubbakiccaṃ saranto, dubbhe ahaṃ tassa kathaṃ janindā’’ti.

“食人魔做了极难之事，他抓住我性命后又释放了我；人主啊，忆念他那样的前恩，我怎能背叛他呢？”

Tattha jīvaṃ gahetvānāti jīvaggāhaṃ gahetvā. Taṃ tādisanti taṃ tena kataṃ tathārūpaṃ. Pubbakiccanti purimaṃ upakāraṃ. Janindāti pitaraṃ ālapati.

此处“jīvaṃ gahetvāna”是指“活捉”。“Taṃ tādisaṃ”是指他所做的“那样的事”。“Pubbakiccaṃ”是指先前的恩惠。“Janinda”是称呼父亲。

So mātāpitaro assāsetvā, ‘‘amma tātā, tumhe mayhaṃ mā cintayittha, katakalyāṇo ahaṃ, mama chakāmassaggissariyaṃ na dullabha’’nti mātāpitaro vanditvā āpucchitvā sesajanaṃ anusāsitvā pakkāmi. Tamatthaṃ pakāsento satthā āha –

他安慰父母说：“母亲、父亲，你们不必为我担忧，我是已作善业之人，我的六欲天之主位并非难得。”他礼敬父母，并向他们告别，教诫其余众人后便离去。为阐明此义，导师说道：

423.

423.

‘‘Vanditvā [Pg.528] so pitaraṃ mātarañca, anusāsitvā negamañca balañca;

Saccavādī saccānurakkhamāno, agamāsi so yattha porisādo’’ti.

“他礼敬父母，训诫城民与军队；此守信者、护实语者，前往食人魔所在之处。”

Tattha saccānurakkhamānoti saccaṃ anurakkhamāno. Agamāsīti taṃ rattiṃ nivesaneyeva vasitvā punadivase aruṇuggamanavelāya mātāpitaro vanditvā āpucchitvā sesajanaṃ anusāsitvā assumukhena nānappakāraṃ paridevantena itthāgārādinā mahājanena anugato nagarā nikkhamma taṃ janaṃ nivattetuṃ asakkonto mahāmagge daṇḍakena tiriyaṃ lekhaṃ kaḍḍhitvā ‘‘sace mayi sineho atthi, imaṃ mā atikkamiṃsū’’ti āha. Mahājano sīlavato tejavantassa āṇaṃ atikkamituṃ asakkonto mahāsaddena paridevamāno taṃ sīhavijambhitena gacchantaṃ oloketvā tasmiṃ dassanūpacāraṃ atikkante ekaravaṃ ravanto nagaraṃ pāvisi. Sopi āgatamaggeneva tassa santikaṃ gato. Tena vuttaṃ ‘‘agamāsi so yattha porisādo’’ti.

此处“saccānurakkhamāno”是指“守护真理”。“Agamāsi”（前往）之义为：他那夜住在宫殿里，次日黎明时分向父母礼拜告别，嘱咐其余众人，在泪流满面、种种悲叹的后宫众人等大众的跟随下出城。他无法让众人返回，便在大道上用棍子横划一线说：‘你们若对我还有爱，就不要越过此线。’众人因敬畏具戒德与威力者的命令而不敢逾越，大声哀哭着目送他如雄狮阔步般离去。当他走出视线范围时，众人齐声哭喊着返回城中。而他也沿着来时的路，前往食人魔的所在之处。故说“他前往食人魔所在之处”。

Tato porisādo cintesi – ‘‘sace mama sahāyo sutasomo āgantukāmo, āgacchatu, anāgantukāmo, anāgacchatu, rukkhadevatā yaṃ mayhaṃ icchati, taṃ karotu, ime rājāno māretvā pañcamadhuramaṃsena balikammaṃ karissāmī’’ti citakaṃ katvā aggiṃ jāletvā ‘‘aṅgārarāsi tāva hotū’’ti tassa sūle tacchantassa nisinnakāle sutasomo āgato. Atha naṃ porisādo disvā tuṭṭhacitto, ‘‘samma, gantvā kattabbakiccaṃ te kata’’nti pucchi. Mahāsatto, ‘‘āma mahārāja, kassapadasabalena desitā gāthā me sutā, dhammakathikassa ca sakkāro kato, tasmā gantvā kattabbakiccaṃ kataṃ nāma hotī’’ti dassetuṃ gāthamāha –

于是那食人魔心想：“如果我的朋友苏陀娑摩想来，就让他来；如果不想来，就不来。树神希望我怎样，就让它怎样。我杀死这些国王后，就用五种甘美的肉做祭祀。”他堆好柴堆，点燃火焰，心想：“先让它成为一堆炭火。”当他坐在那里削尖木桩时，苏陀娑摩来了。那食人魔看到他，心生欢喜，问道：“朋友，你该办的事办好了吗？”摩诃萨答道：“是的，大王。我听闻了迦叶(Kassapa)十力者所宣说的偈颂，也对说法者作了供养，因此可以说该办的事已经办好了。”为表明此义，他说了此偈颂——

424.

424.

‘‘Kato mayā saṅgaro brāhmaṇena, raṭṭhe sake issariye ṭhitena;

Taṃ saṅgaraṃ brāhmaṇasappadāya, saccānurakkhī punarāgatosmi;

Yajassu yaññaṃ khāda maṃ porisādā’’ti.

“我与婆罗门立下约定，当时我身在王国，拥有主权；为守护真理之诺，我已复归来。食人魔啊，举行你的祭祀，吃我吧！”

Tattha [Pg.529] yajassūti maṃ māretvā devatāya vā yaññaṃ yajassu, maṃsaṃ vā me khādāhīti attho.

此处“yajassu”（举行祭祀）之义为：杀了我，用以祭祀天神，或者吃我的肉。

Taṃ sutvā porisādo ‘‘ayaṃ rājā na bhāyati, vigatamaraṇabhayo hutvā katheti, kissa nu kho esa ānubhāvo’’ti cintetvā ‘‘aññaṃ natthi, ayaṃ ‘kassapadasabalena desitā gāthā me sutā’ti vadati, tāsaṃ etena āsubhāvena bhavitabbaṃ, ahampi taṃ kathāpetvā tā gāthāyo sossāmi, evaṃ ahampi nibbhayo bhavissāmī’’ti sanniṭṭhānaṃ katvā gāthamāha –

他听了之后，心想：“这位国王毫不畏惧，已无死畏而说此言，这究竟是何等威力？”思索后断定：“别无其他，他说‘我听闻了迦叶十力者所宣说的偈颂’，这必定是那些偈颂的威力。我也要请他说出那些偈颂来听闻，这样我也能变得无所畏惧。”于是下定决心，说了此偈颂——

425.

425.

‘‘Na hāyate khāditaṃ mayhaṃ pacchā, citakā ayaṃ tāva sadhūmikāva;

Niddhūmake pacitaṃ sādhupakkaṃ, suṇomi gāthāyo satārahāyo’’ti.

“待会儿吃你也不迟，这柴堆尚在冒烟；无烟之火所烹方为佳肴，我且听一听那价值百金的偈颂。”

Tattha khāditanti khādanaṃ. Taṃ khādanaṃ mayhaṃ pacchā vā pure vā na parihāyati, pacchāpi hi tvaṃ mayā khāditabbova. Niddhūmake pacitanti niddhūme nijjhāle aggimhi pakkamaṃsaṃ sādhupakkaṃ nāma hoti.

此处“khāditaṃ”是指“吃”。这吃你的事，对我来说早晚都一样，不会错失，因为你终究要被我吃掉。“Niddhūmake pacitaṃ”是指在无烟、无焰的火上烹煮的肉，才叫作煮得好。

Taṃ sutvā mahāsatto ‘‘ayaṃ porisādo pāpadhammo, imaṃ thokaṃ niggahetvā lajjāpetvā kathessāmī’’ti cintetvā āha –

听闻此言，大士心想：“这食人魔是行邪法者，我要稍微折服他，令他羞愧”，于是说道：

426.

426.

‘‘Adhammiko tvaṃ porisādakāsi, raṭṭhā ca bhaṭṭho udarassa hetu;

Dhammañcimā abhivadanti gāthā, dhammo ca adhammo ca kuhiṃ sameti.

“食人魔啊，你是不法之人，为了口腹之欲而自王国堕落；这些偈颂宣说正法，正法与非法岂能相容？

427.

427.

‘‘Adhammikassa luddassa, niccaṃ lohitapāṇino;

Natthi saccaṃ kuto dhammo, kiṃ sutena karissasī’’ti.

“对不法、残暴、手常沾血之人而言，既无真实，何来正法？听闻此法又有何用？”

Tattha dhammañcimāti imā ca gāthā navalokuttaradhammaṃ abhivadanti. Kuhiṃ sametīti kattha samāgacchati. Dhammo hi sugatiṃ pāpeti nibbānaṃ vā, adhammo duggatiṃ. Kuto dhammoti vacīsaccamattampi natthi, kuto dhammo. Kiṃ sutenāti tvaṃ etena sutena kiṃ karissasi, mattikābhājanaṃ viya hi sīhavasāya abhājanaṃ tvaṃ dhammassa.

此处“Dhammañcima”是指这些偈颂宣说九种出世间法。“Kuhiṃ sameti”是指“在哪里相遇”。正法能使人到达善趣或涅槃，非法则使人到达恶趣。“Kuto dhammo”是指连真实语都没有，何来正法？“Kiṃ sutena”是指你听闻此法有何用？你就像陶器不堪容纳狮子油一般，不是正法的容器。

So [Pg.530] evaṃ kathitepi neva kujjhi. Kasmā? Mahāsattassa mettābhāvanāya mahattena. Atha naṃ ‘‘kiṃ pana samma sutasoma ahameva adhammiko’’ti vatvā gāthamāha –

即使被这样说，他也没有生气。为何如此？因为大士慈心修习的宏大力量。然后，他对苏陀娑摩说：“贤友苏陀娑摩，难道只有我才是不法之人吗？”并说了此偈颂：

428.

428.

‘‘Yo maṃsahetu migavaṃ careyya, yo vā hane purisamattahetu;

Ubhopi te pecca samā bhavanti, kasmā no adhammikaṃ brūsi maṃ tva’’nti.

“为肉而猎杀野兽者，或为己而杀人者，此二者死后并无不同，为何你只称我为不法之人？”

Tattha kasmā noti ye jambudīpatale rājāno alaṅkatapaṭiyattā mahābalaparivārā rathavaragatā migavaṃ carantā tikhiṇehi sarehi mige vijjhitvā mārenti, te avatvā kasmā tvaṃ maññeva adhammikanti vadati. Yadi te niddosā, ahampi niddoso evāti dīpeti.

此处“kasmā no”之义为：瞻部洲(Jambudīpa)大地上那些盛装打扮、随从甚众的国王，乘坐上等的战车去狩猎，用锋利的箭射杀野兽，你却不说他们，为何单单说我为不法之人？以此表明如果他们无过，那么我也同样无过。

Taṃ sutvā mahāsatto tassa laddhiṃ bhindanto gāthamāha –

大士听了之后，为破除他的邪见，说了此偈颂：

429.

429.

‘‘Pañca pañca na khā bhakkhā, khattiyena pajānatā;

Abhakkhaṃ rāja bhakkhesi, tasmā adhammiko tuva’’nti.

“五五非所食，智者刹帝利知；王食不应食，是故汝为不法之人。”

Tassattho – samma porisāda, khattiyena nāma khattiyadhammaṃ jānantena pañca pañca hatthiādayo daseva sattā maṃsavasena na khā bhakkhā na kho khāditabbayuttakā. ‘‘Na kho’’tveva vā pāṭho. Aparo nayo khattiyena khattiyadhammaṃ jānantena pañcanakhesu sattesu sasako, sallako, godhā, kapi kummoti ime pañceva sattā bhakkhitabbayuttakā, na aññe, tvaṃ pana abhakkhaṃ manussamaṃsaṃ bhakkhesi, tena adhammikoti.

其义为：贤友波利萨陀(Porisāda)，了知刹帝利法的刹帝利，不应食用象等五种以及其他五种，总共十种动物的肉。或者读作“不应”。另一种说法是，了知刹帝利法的刹帝利，在五爪动物中，只有兔子、豪猪、蜥蜴、猿猴、乌龟这五种动物可以食用，其他都不可以。但是你却吃了不应食的人肉，因此是不如法的。

Iti so niggahaṃ patvā aññaṃ nissaraṇaṃ adisvā attano pāpaṃ paṭicchādento gāthamāha –

他受到斥责后，不见其他出离之法，为掩盖自己的恶行而说此偈颂：

430.

430.

‘‘Mutto tuvaṃ porisādassa hatthā, gantvā sakaṃ mandiraṃ kāmakāmī;

Amittahatthaṃ punarāgatosi, na khattadhamme kusalosi rājā’’ti.

“汝已脱离波利萨陀手，归家恣欲任意行；今复还来敌手中，大王，汝于刹帝利法实不善。”

Tattha [Pg.531] na khattadhammeti tvaṃ khattiyadhammasaṅkhāte nītisatthe na kusalosi, attano atthānatthaṃ na jānāsi, akāraṇeneva te loke paṇḍitoti kitti patthaṭā, ahaṃ pana te paṇḍitabhāvaṃ na passāmi na jānāmi, atibālosīhi vadati.

于此，“于刹帝利法不善巧”意为：你对于被称为刹帝利法的政论(nītisattha)不善巧，不知晓自身的利益与非利益。你无故在世间有智者之名声远扬，但我却不见、不知你的智者之相，你真是极为愚蠢。他如是说。

Atha naṃ mahāsatto, ‘‘samma, khattiyadhamme kusalena nāma mādiseneva bhavitabbaṃ. Ahañhi taṃ jānāmi, na pana tadatthāya paṭipajjāmī’’ti vatvā gāthamāha –

于是大士对他说：“贤友，所谓善于刹帝利法者，正应如我。我确实了知此法，但我并非为此而行。”说完，便说此偈颂：

431.

431.

‘‘Ye khattadhamme kusalā bhavanti, pāyena te nerayikā bhavanti;

Tasmā ahaṃ khattadhammaṃ pahāya, saccānurakkhī punarāgatosmi;

Yajassu yaññaṃ khāda maṃ porisādā’’ti.

“善于刹帝利法之人，多半将堕于地狱；是故我舍刹帝利法，为护真实而复归。波利萨陀，行汝之祭，食我之肉！”

Tattha kusalāti tadatthāya paṭipajjanakusalā. Pāyenāti yebhuyyena nerayikā. Ye pana tattha na nibbattanti, te sesāpāyesu nibbattanti.

于此，“善巧”意为：为达彼目的而善于行事者。“多半”意为：大多是地狱众生。而那些不生于彼处者，则生于其余恶趣。

Porisādo āha –

波利萨陀说：

432.

432.

‘‘Pāsādavāsā pathavīgavāssā, kāmitthiyo kāsikacandanañca;

Sabbaṃ tahiṃ labhasi sāmitāya, saccena kiṃ passasi ānisaṃsa’’nti.

“宫殿、大地、牛与马，美女、迦尸衣、旃檀；为王一切皆可得，于真实中见何利？”

Tattha pāsādavāsāti, samma sutasoma, tava tiṇṇaṃ utūnaṃ anucchavikā dibbavimānakappā tayo nivāsapāsādā. Pathavīgavāssāti pathavī ca gāvo ca assā ca bahū. Kāmitthiyoti kāmavatthubhūtā itthiyo. Kāsikacandanañcāti kāsikavatthañca lohitacandanañca. Sabbaṃ tahinti etañca aññañca upabhogaparibhogaṃ sabbaṃ tvaṃ tahiṃ attano nagare sāmitāya labhasi, sāmī hutvā yathā icchasi, tathā paribhuñjituṃ labhati, so tvaṃ sabbametaṃ pahāya saccānurakkhī idhāgacchanto saccena kiṃ ānisaṃsaṃ passasīti.

于此，“宫殿”意为：贤友须陀娑摩(Sutasoma)，你有三座适合三季、如同天宫的宫殿。“大地、牛与马”意为：广大的土地、众多的牛和马。“美女”意为：作为欲乐对象的女子。“迦尸衣、旃檀”意为：迦尸国(Kāsika)的布料与赤旃檀。“为王一切皆可得”意为：这一切以及其他所有受用之物，你在自己的城中以主人之身分皆可获得，成为主人后，可随心所欲地享用。你舍弃这一切，为守护真实而来此，于真实中见到何等利益呢？

Bodhisatto [Pg.532] āha –

菩萨说：

433.

433.

‘‘Ye kecime atthi rasā pathabyā, saccaṃ tesaṃ sādutaraṃ rasānaṃ;

“大地所有诸般味，真实之味最为甘；

Sacce ṭhitā samaṇabrāhmaṇā ca, taranti jātimaraṇassa pāra’’nti.

沙门婆罗门住真实，能度生死达彼岸。”

Tattha sādutaranti yasmā sabbepi rasā sattānaṃ saccakāleyeva paṇītā madhurā honti, tasmā saccaṃ tesaṃ sādutaraṃ rasānaṃ, yasmā vā viratisaccavacīsacce ṭhitā jātimaraṇasaṅkhātassa tebhūmakavaṭṭassa pāraṃ amatamahānibbānaṃ taranti pāpuṇanti, tasmāpi taṃ sādutaranti.

于此，“最为甘”意为：因为一切滋味对众生而言，唯于真实之时方为甘美，故真实胜过彼等诸味。又因为安住于离绝真实与言语真实者，能渡越被称为生死的、三界轮回的彼岸，抵达不死的、伟大的涅槃，故真实最为甘美。

Evamassa mahāsatto sacce ānisaṃsaṃ kathesi. Tato porisādo vikasitapadumapuṇṇacandasassirikamevassa mukhaṃ oloketvā ‘‘ayaṃ sutasomo aṅgāracitakaṃ mañca sūlaṃ tacchantaṃ passati, cittutrāsamattampissa natthi, kiṃ nu kho esa satārahagāthānaṃ ānubhāvo, udāhu saccassa, aññasseva vā kassacī’’ti cintetvā ‘‘pucchissāmi tāva na’’nti pucchanto gāthamāha –

大士如是为他宣说真实的利益。其后，波利萨陀注视着大士那如盛开莲花、如满月般光辉的面容，心想：“这位须陀娑摩看着人们准备炭火坑、床座与尖桩，心中竟无丝毫恐惧。这究竟是一百零一首偈颂的力量，还是真实的力量，抑或是其他什么原因呢？”思忖后，他想：“我且问他。”于是开口说此偈颂：

434.

434.

‘‘Mutto tuvaṃ porisādassa hatthā, gantvā sakaṃ mandiraṃ kāmakāmī;

Amittahatthaṃ punarāgatosi, na hi nūna te maraṇabhayaṃ janinda;

Alīnacitto asi saccavādī’’ti.

“汝已脱离波利萨陀手，归家恣欲任意行；今复还来敌手中，人主，汝实无死畏？心志坚定，言说真实。”

Mahāsattopissa ācikkhanto āha –

大士向他解说而言：

435.

435.

‘‘Katā me kalyāṇā anekarūpā, yaññā yiṭṭhā ye vipulā pasatthā;

Visodhito paralokassa maggo, dhamme ṭhito ko maraṇassa bhāye.

“我已行种种善业，所献祭祀广且胜；来世之道已清净，住于正法何畏死？

436.

436.

‘‘Katā [Pg.533] me kalyāṇā anekarūpā, yaññā yiṭṭhā ye vipulā pasatthā;

Anānutappaṃ paralokaṃ gamissaṃ, yajassu yaññaṃ ada maṃ porisāda.

“我已行种种善业，所献祭祀广且胜；我往来世无追悔，波利萨陀，行汝祭，食我肉。

437.

437.

‘‘Pitā ca mātā ca upaṭṭhitā me, dhammena me issariyaṃ pasatthaṃ;

Visodhito paralokassa maggo, dhamme ṭhito ko maraṇassa bhāye.

“我已奉养父母亲，如法治国受称扬；来世之道已清净，住于正法何畏死？

438.

438.

‘‘Pitā ca mātā ca upaṭṭhitā me, dhammena me issariyaṃ pasatthaṃ;

Anānutappaṃ paralokaṃ gamissaṃ, yajassu yaññaṃ ada maṃ porisāda.

“我已奉养父母亲，如法治国受称扬；我往来世无追悔，波利萨陀，行汝祭，食我肉。

439.

439.

‘‘Ñātīsu mittesu katā me kārā, dhammena me issariyaṃ pasatthaṃ;

Visodhito paralokassa maggo, dhamme ṭhito ko maraṇassa bhāye.

“我于亲族与友人，已尽其职与本分；如法治国受称扬；来世之道已清净，住于正法何畏死？

440.

440.

‘‘Ñātīsu mittesu katā me kārā, dhammena me issariyaṃ pasatthaṃ;

Anānutappaṃ paralokaṃ gamissaṃ, yajassu yaññaṃ ada maṃ porisāda.

“我于亲族与友人，已尽其职与本分；如法治国受称扬；我往来世无追悔，波利萨陀，行汝祭，食我肉。

441.

441.

‘‘Dinnaṃ me dānaṃ bahudhā bahūnaṃ, santappitā samaṇabrāhmaṇā ca;

Visodhito paralokassa maggo, dhamme ṭhito ko maraṇassa bhāye.

“我已多方施众生，沙门婆罗门满足；来世之道已清净，住于正法何畏死？

442.

442.

‘‘Dinnaṃ me dānaṃ bahudhā bahūnaṃ, santappitā samaṇabrāhmaṇā ca;

Anānutappaṃ paralokaṃ gamissaṃ, yajassu yaññaṃ ada maṃ porisādā’’ti.

“我已多方施众生，沙门婆罗门满足；我往来世无追悔，波利萨陀，行汝祭，食我肉。”

Tattha [Pg.534] kalyāṇāti kalyāṇakammā. Anekarūpāti dānādivasena anekavidhā. Yaññāti dasavidhadānavatthupariccāgavasena ativipulā paṇḍitehi pasatthā yaññāpi yiṭṭhā pavattitā. Dhamme ṭhitoti evaṃ dhamme patiṭṭhito mādiso ko nāma maraṇassa bhāyeyya. Anānutappanti anānutappamāno. Dhammena me issariyaṃ pasatthanti dasavidhaṃ rājadhammaṃ akopetvā dhammeneva mayā rajjaṃ pasāsitaṃ. Kārāti ñātīsu ñātikiccāni, mittesu ca mittakiccāni. Dānanti savatthukacetanā. Bahudhāti bahūhi ākārehi. Bahūnanti na pañcannaṃ, na dasannaṃ, satassapi sahassassapi satasahassassapi dinnameva. Santappitāti gahitagahitabhājanāni pūretvā suṭṭhu tappitā.

于此，“善业”意为：善行。“种种”意为：以布施等方式而有多种。“祭祀”意为：以十种施物为基础，行广大而为智者所称赞的祭祀。“住于正法”意为：如我这般安住于法者，谁会畏惧死亡？“无追悔”意为：不感到追悔。“如法治国受称扬”意为：我未违背十种王法，如法治理国家。“职与本分”意为：于亲族中尽亲族之责，于友人中尽友人之责。“布施”意为：有施物相应的思。“多方”意为：以多种方式。“众生”意为：非五人、十人，而是对百人、千人、十万人布施。“满足”意为：将他们所持的容器一一装满，使其非常满足。

Taṃ sutvā porisādo ‘‘ayaṃ sutasomamahārājā sappuriso ñāṇasampanno madhuradhammakathiko, sacāhaṃ etaṃ khādeyyaṃ, muddhā me sattadhā phaleyya, pathavī vā pana me vivaraṃ dadeyyā’’ti bhītatasito hutvā, ‘‘samma, na tvaṃ mayā khāditabbarūpo’’ti vatvā gāthamāha –

听闻此言，波利萨陀心想：“这位须陀娑摩大王是位善士，具足智慧，善说美妙之法。我若食之，头颅将裂为七块，或大地将为我裂开。”他心生恐惧，说道：“贤友，你不应为我所食。”说完，便说此偈颂：

443.

443.

‘‘Visaṃ pajānaṃ puriso adeyya, āsīvisaṃ jalitamuggatejaṃ;

Muddhāpi tassa viphaleyya sattadhā, yo tādisaṃ saccavādiṃ adeyyā’’ti.

“人或明知而食毒，或食焰燃剧毒蛇；然食如是说实语者，其头当裂为七分。”

Tattha visanti tattheva māraṇasamatthaṃ halāhalavisaṃ. Jalitanti attano visatejena jalitaṃ teneva uggatejaṃ aggikkhandhaṃ viya carantaṃ āsīvisaṃ vā pana so gīvāya gaṇheyya.

此处的“毒”，是指能当场致死的哈拉哈拉(halāhala)剧毒。“炽热”，指因自身毒力而燃烧，威力炽盛，犹如一团行走的火焰的毒蛇。或者，他可能会抓住那毒蛇的脖子。

Iti so mahāsattaṃ ‘‘halāhalavisasadiso tvaṃ, ko taṃ khādissatī’’ti vatvā gāthā sotukāmo taṃ yācitvā tena dhammagāravajananatthaṃ ‘‘evarūpānaṃ anavajjagāthānaṃ tvaṃ abhājana’’nti paṭikkhittopi ‘‘sakalajambudīpe iminā sadiso paṇḍito natthi, ayaṃ mama hatthā muccitvā gantvā tā gāthā sutvā dhammakathikassa sakkāraṃ katvā nalāṭena maccuṃ ādāya punāgato, ativiya sādhurūpā gāthā bhavissantī’’ti suṭṭhutaraṃ sañjātadhammassavanādaro hutvā taṃ yācanto gāthamāha –

于是，他对大菩萨说：“你就像哈拉哈拉剧毒，谁会吃你呢？”说完，因想听偈颂而请求菩萨。菩萨为令其生起对法的敬重，以“你不是听闻此等无过失偈颂的根器”为由拒绝了他。即便如此，食人者心想：“整个瞻部洲(Jambudīpa)都无有智者能与他相比。他从我手中脱身而去，听闻偈颂，恭敬说法者后，竟头顶着死亡归来，那些偈颂必定极为殊胜。”由此，他听闻正法的意愿愈发强烈，便请求菩萨，诵偈道——

444.

444.

‘‘Sutvā [Pg.535] dhammaṃ vijānanti, narā kalyāṇapāpakaṃ;

Api gāthā suṇitvāna, dhamme me ramate mano’’ti.

“世人闻法，能辨善与恶；愿我听闻偈，心亦乐于法。”

Tassattho – ‘‘samma sutasoma, narā nāma dhammaṃ sutvā kalyāṇampi pāpakampi jānanti, appeva nāma tā gāthā sutvā mamapi kusalakammapathadhamme mano rameyyā’’ti.

其义为：“须陀娑摩(Sutasoma)朋友，人们听闻正法后，能了知善与不善。或许我听了这些偈颂后，心也能喜乐于善业道之法。”

Atha mahāsatto ‘‘sotukāmo dāni porisādo, kathessāmī’’ti cintetvā ‘‘tena hi, samma, sādhukaṃ suṇāhī’’ti taṃ ohitasotaṃ katvā nandabrāhmaṇena kathitaniyāmeneva gāthānaṃ thutiṃ katvā chasu kāmāvacaradevesu ekakolāhalaṃ katvā devatāsu sādhukāraṃ dadamānāsu porisādassa dhammaṃ kathesi –

于是大士心想：“这食人者现在想听法，我当为之说法。”便说道：“朋友，那么，请仔细听。”他让食人者专心倾听，然后按照难陀(Nanda)婆罗门所说的方式赞叹了偈颂，在六欲天中引起一阵喧动，天神们纷纷喝彩赞叹。此时，他为食人者说法道——

445.

445.

‘‘Sakideva mahārāja, sabbhi hoti samāgamo;

Sā naṃ saṅgati pāleti, nāsabbhi bahu saṅgamo.

“大王，与善士相会，仅此一次便能得其守护；与恶人交往再多，亦无此益。

446.

446.

‘‘Sabbhireva samāsetha, sabbhi kubbetha santhavaṃ;

Sataṃ sandhammamaññāya, seyyo hoti na pāpiyo.

“唯应亲近诸贤者，唯应与贤结友谊；了知贤者正法已，日趋贤善不作恶。

447.

447.

‘‘Jīranti ve rājarathā sucittā, atho sarīrampi jaraṃ upeti;

Satañca dhammo na jaraṃ upeti, santo have sabbhi pavedayanti.

“华丽王车终朽烂，此身亦将趋于老；然善士法不衰朽，善人实为善人说。

448.

448.

‘‘Nabhañca dūre pathavī ca dūre, pāraṃ samuddassa tadāhu dūre;

Tato have dūrataraṃ vadanti, satañca dhammo asatañca rājā’’ti.

“大王！天与地相遥，人言海彼岸亦远；然智者言更远者，乃善人之法与恶人之法。”

Tassa tena sukathitattā ceva attano paṇḍitabhāvena ca tā gāthā sabbaññubuddhakathitā viyāti cintentassa sakalasarīraṃ pañcavaṇṇāya pītiyā paripūri, bodhisatte muducittaṃ ahosi, setacchattadāyakaṃ pitaraṃ viya naṃ amaññi. So ‘‘ahaṃ sutasomassa dātabbaṃ kiñci hiraññasuvaṇṇaṃ na passāmi, ekekāya panassa gāthāya ekekaṃ varaṃ dassāmī’’ti cintetvā gāthamāha –

因菩萨善说，且食人者自身亦有智慧，他心想：“此等偈颂犹如一切知佛所说。”其时，他全身充满五色喜悦，对菩萨生起柔软心，视之如赐予白伞的父亲。他又想：“我无金银可赠予须陀娑摩，但可为每一偈颂赐予一个愿望。”思忖已毕，便诵偈道——

449.

449.

‘‘Gāthā [Pg.536] imā atthavatī subyañjanā, subhāsitā tuyha janinda sutvā;

Ānandi vitto sumano patīto, cattāri te samma vare dadāmī’’ti.

“人主啊，听闻你善说此等偈颂，其义理深邃，文辞优美。我心生欢喜，欣悦满足，朋友，我愿赐予你四个愿望。”

Tattha ānandīti ānandajāto. Sesāni tasseva vevacanāni. Cattāropi hete tuṭṭhākārā eva.

此处“欢喜”(ānandī)意为“欢喜已生”。其余词语皆为其同义词。此四者皆是喜悦之表现。

Atha naṃ mahāsatto ‘‘kiṃ nāma tvaṃ varaṃ dassasī’’ti apasādento gāthamāha –

于是大士为轻蔑他，心道：“你能给我什么愿望呢？”便诵偈言——

450.

450.

‘‘Yo nattano maraṇaṃ bujjhasi tuvaṃ, hitāhitaṃ vinipātañca saggaṃ;

Giddho rase duccarite niviṭṭho, kiṃ tvaṃ varaṃ dassasi pāpadhamma.

“汝不知自身将死，亦不辨利害、升沉与天界；贪著于味，耽于恶行，恶性之人，汝能何赐？

451.

451.

‘‘Ahañca taṃ ‘dehi vara’nti vajjaṃ, tvaṃ cāpi datvā na avākareyya;

Sandiṭṭhikaṃ kalahamimaṃ vivādaṃ, ko paṇḍito jānamupabbajeyyā’’ti.

“我若向你求愿，你应允后亦不会履行；此等当下可见的争吵与纠纷，智者明知，岂会参与？”

Tattha yoti yo tvaṃ ‘‘maraṇadhammohamasmī’’ti attanopi maraṇaṃ na bujjhasi na jānāsi, pāpakammameva karosi. Hitāhitanti ‘‘idaṃ me kammaṃ hitaṃ, idaṃ ahitaṃ, idaṃ vinipātaṃ nessati, idaṃ sagga’’nti na jānāsi. Raseti manussamaṃsarase. Vajjanti vadeyyaṃ. Na avākareyyāti vācāya datvā ‘‘dehi me vara’’nti vuccamāno na avākareyyāsi na dadeyyāsi. Upabbajeyyāti ko imaṃ kalahaṃ paṇḍito upagaccheyya.

其中，“你”(yo)指你连自己“我是必死之身”(maraṇadhammohamasmī)这一点都不了知，一味造作恶业。“利害”(Hitāhitaṃ)指不了知“此业为有利，此业为无利，此业导向恶趣，此业导向天界”。“味”(Rase)指人肉之味。“Vajjaṃ”应作“vadeyyaṃ”(我将说)。“不履行”(Na avākareyyā)指口头应允后，当被请求“请赐予我愿望”时，你将不履行、不给予。“参与”(Upabbajeyyā)指哪位智者会参与此等争吵？

Tato porisādo ‘‘nāyaṃ mayhaṃ saddahati, saddahāpessāmi na’’nti gāthamāha –

于是食人者心想：“此人不信我，我当令他相信。”便诵偈道——

452.

452.

‘‘Na taṃ varaṃ arahati jantu dātuṃ, yaṃ vāpi datvā na avākareyya;

Varassu samma avikampamāno, pāṇaṃ cajitvānapi dassamevā’’ti.

“若人应允后而不履行，则彼不配赐予此愿。朋友，你尽管无畏地求愿，我纵使舍弃生命，也必将应允。”

Tattha avikampamānoti anolīyamāno.

此处“无畏地”(avikampamāno)即不退缩之意。

Atha [Pg.537] mahāsatto ‘‘ayaṃ ativiya sūro hutvā katheti, karissati me vacanaṃ, varaṃ gaṇhissāmi, sace pana ‘‘manussamaṃsaṃ na khāditabba’nti paṭhamameva varaṃ vārayissaṃ, ativiya kilamissati, paṭhamaṃ aññe tayo vare gahetvā pacchā etaṃ gaṇhissāmī’’ti cintetvā āha –

于是大士心想：“此人说话如此勇武，必会听从我的话，我可以向他求愿。但若我一开始就求‘不食人肉’这个愿望，他必会极为苦恼。我应先求得其他三个愿望，最后再求这一个。”思忖已毕，便说道——

453.

453.

‘‘Ariyassa ariyena sameti sakhyaṃ, paññassa paññāṇavatā sameti;

Passeyya taṃ vassasataṃ arogaṃ, etaṃ varānaṃ paṭhamaṃ varāmī’’ti.

“圣者之谊与圣者合，智者之交与智者投；愿我得见你百岁无恙，此为我所求第一愿。”

Tattha ariyassāti ācāraariyassa. Sakhyanti sakhidhammo mittadhammo. Paññāṇavatāti ñāṇasampannena. Sametīti gaṅgodakaṃ viya yamunodakena saṃsandati. Dhātuso hi sattā saṃsandanti. Passeyya tanti sutasomo porisādassa ciraṃ jīvitaṃ icchanto viya paṭhamaṃ attano jīvitavaraṃ yācati. Paṇḍitassa hi ‘‘mama jīvitaṃ dehī’’ti vattuṃ ayuttaṃ, apica so ‘mayhameva esa ārogyaṃ icchatī’ti cintetvā tussissatīti evamāha.

此处“圣者”(ariyassa)指品行高尚者。“友谊”(sakhyaṃ)指朋友之法、同伴之法。“具慧者”(paññāṇavatā)指具足智慧者。“相合”(sameti)犹如恒河之水与亚穆纳(Yamunā)河之水汇流。众生实依界而相聚。“愿我得见你”(Passeyya taṃ)是说，须陀娑摩王看似希望食人者长寿，实则首先为自己求得生命之愿。因为智者不宜直言“请给我生命”，并且他认为对方会想“他是在祝我健康”而心生欢喜，故而如是说。

Sopi taṃ sutvāva ‘‘ayaṃ issariyā dhaṃsetvā idāni maṃsaṃ khāditukāmassa evaṃ mahāanatthakarassa mahācorassa mayhameva jīvitaṃ icchati, aho mama hitakāmo’’ti tuṭṭhamānaso vañcetvā varassa gahitabhāvaṃ ajānitvā taṃ varaṃ dadamāno gāthamāha –

食人者听后，心生欢喜，想道：“此人已从王位堕落，我正欲食其肉，又是如此一个作大恶、行大盗之人，他竟希望我长寿，啊，他真是为我着想！”他被欺骗而不知愿望已被巧取，便赐予此愿，诵偈道——

454.

454.

‘‘Ariyassa ariyena sameti sakhyaṃ, paññassa paññāṇavatā sameti;

Passāsi maṃ vassasataṃ arogaṃ, etaṃ varānaṃ paṭhamaṃ dadāmī’’ti.

“圣者之谊与圣者合，智者之交与智者投；你将见我百岁无恙，此为我所赐第一愿。”

Tattha varānanti catunnaṃ varānaṃ paṭhamaṃ.

此处“诸愿”(varānaṃ)指四个愿望中的第一个。

Tato bodhisatto āha –

于是菩萨说——

455.

455.

‘‘Ye khattiyāse idha bhūmipālā, muddhābhisittā katanāmadheyyā;

Na tādise bhūmipatī adesi, etaṃ varānaṃ dutiyaṃ varāmī’’ti.

“此世间有刹帝利(khattiya)，为大地主，受灌顶而得名号；切莫食此等国王，此为我所求第二愿。”

Tattha [Pg.538] katanāmadheyyāti muddhani abhisittattāva ‘‘muddhābhisittā’’ti katanāmadheyyā. Na tādiseti tādise khattiye na adesi mā khādi.

此处“得名号”(katanāmadheyyā)指因于头顶受灌顶，故得“头顶灌顶者”(muddhābhisittā)之名。“不食此等”(Na tādise)指不食、不吞食此等刹帝利。

Iti so dutiyaṃ varaṃ gaṇhanto parosatānaṃ khattiyānaṃ jīvitavaraṃ gaṇhi. Porisādopissa dadamāno āha –

如是，他求得第二个愿望，即是为百余名刹帝利求得了生命之愿。食人者应允时说道——

456.

456.

‘‘Ye khattiyāse idha bhūmipālā, muddhābhisittā katanāmadheyyā;

Na tādise bhūmipatī ademi, etaṃ varānaṃ dutiyaṃ dadāmī’’ti.

“此世间有刹帝利，为大地主，受灌顶而得名号；我将不食此等国王，此为我所赐第二愿。”

Kiṃ pana te tesaṃ saddaṃ suṇanti, na suṇantīti? Na sabbaṃ suṇanti. Porisādena hi rukkhassa dhūmajālaupaddavabhayena paṭikkamitvā aggi kato, aggino ca rukkhassa ca antare nisīditvā mahāsatto tena saddhiṃ kathesi, tasmā sabbaṃ asutvā upaḍḍhupaḍḍhaṃ suṇiṃsu. Te ‘‘idāni sutasomo porisādaṃ damessati, mā bhāyathā’’ti aññamaññaṃ samassāsesuṃ. Tasmiṃ khaṇe mahāsatto imaṃ gāthamāha –

然则，他们听见他们的声音了吗？并未全部听见。因为食人魔(porisāda)害怕树木烟焰之害而退避，燃起火，大士则坐在火与树之间与他说话，因此他们没有全部听到，只听到了断断续续的声音。他们互相安慰说：“现在善见(Sutasoma)王将要调伏食人魔了，不要害怕。”在那一瞬间，大士说此偈言：

457.

457.

‘‘Parosataṃ khattiyā te gahītā, talāvutā assumukhā rudantā;

Sake te raṭṭhe paṭipādayāhi, etaṃ varānaṃ tatiyaṃ varāmī’’ti.

“百余名刹帝利被你擒拿，掩面哭泣，泪流满面；请让他们各归故土，此为我所求的第三个愿望。”

Tattha parosatanti atirekasataṃ. Te gahītāti tayā gahitā. Talāvutāti hatthatalesu āvutā.

此处，“百余人”(parosataṃ)是指超过一百人。“被你所擒”(te gahītā)是指被你捉住。“掩面”(talāvutā)是指用手掌遮盖。

Iti mahāsatto tatiyaṃ varaṃ gaṇhanto tesaṃ khattiyānaṃ sakaraṭṭhaniyyātanavaraṃ gaṇhi. Kiṃkāraṇā? So akhādantopi verabhayena sabbe te dāse katvā araññeyeva vāseyya, māretvā vā chaḍḍeyya, paccantaṃ netvā vā vikkiṇeyya, tasmā tesaṃ sakaraṭṭhaniyyātanavaraṃ gaṇhi. Itaropissa dadamāno imaṃ gāthamāha –

于是，大士在求取第三个愿望时，为那些刹帝利们选择了让他们回到自己国家的愿望。为何如此？即使食人魔不吃他们，也可能因害怕结怨报复而将他们全部变为奴隶，或让他们住在森林里，或杀死抛弃，或带到边地卖掉。因此，大士为他们求了让他们回到自己国家的愿望。对方应允时，说此偈言：

458.

458.

‘‘Parosataṃ khattiyā me gahītā, talāvutā assumukhā rudantā;

Sake te raṭṭhe paṭipādayāmi, etaṃ varānaṃ tatiyaṃ dadāmī’’ti.

“百余名刹帝利被我擒拿，掩面哭泣，泪流满面；我让他们各归故土，此为我所赐予的第三个愿望。”

Catutthaṃ [Pg.539] pana varaṃ gaṇhanto bodhisatto imaṃ gāthamāha –

菩萨在求取第四个愿望时，说此偈言：

459.

459.

‘‘Chiddaṃ te raṭṭhaṃ byathitā bhayā hi, puthū narā leṇamanuppaviṭṭhā;

Manussamaṃsaṃ viramehi rāja, etaṃ varānaṃ catutthaṃ varāmī’’ti.

“大王，你的国土已有缺失，人们因恐惧而苦恼，众人纷纷躲入藏身之处；请你停止食用人肉，此为我所求的第四个愿望。”

Tattha chiddanti na ghanavāsaṃ tattha tattha gāmādīnaṃ uṭṭhitattā savivaraṃ. Byathitā bhayāhīti ‘‘porisādo idāni āgamissatī’’ti tava bhayena kampitā. Leṇamanuppaviṭṭhāti dārake hatthesu gahetvā tiṇagahanādinilīyanaṭṭhānaṃ paviṭṭhā. Manussamaṃsanti duggandhaṃ jegucchaṃ paṭikkūlaṃ manussamaṃsaṃ pajaha. Nissakkatthe vā upayogaṃ, manussamaṃsato viramāhīti attho.

此处，“有缺失”(chiddaṃ)是指人烟不稠密，因村庄等处（的居民）已经离去而有空隙。“因恐惧而苦恼”(byathitā bhayā hi)是指因畏惧你而心想“食人魔现在要来了”而颤抖。“躲入藏身之处”(leṇamanuppaviṭṭhā)即牵着孩子的手，进入草丛等隐蔽之处。“人肉”(manussamaṃsaṃ)是指那恶臭、可厌、令人反感的人肉，应当舍弃。或者用作“止息”之意，意思是应当停止食用人肉。

Evaṃ vutte porisādo pāṇiṃ paharitvā hasanto ‘‘samma sutasoma kiṃ nāmetaṃ kathesi, kathāhaṃ tumhākaṃ etaṃ varaṃ dassāmi, sace gaṇhitukāmo, aññaṃ gaṇhāhī’’ti vatvā gāthamāha –

听了这话，食人魔(porisāda)拍手大笑：“善友(samma)善见(Sutasoma)，你说的这是什么话？我怎么会给你这样的愿望？如果你想求取，就求取别的吧！”说完便说此偈言：

460.

460.

‘‘Addhā hi so bhakkho mama manāpo, etassa hetumhi vanaṃ paviṭṭho;

Sohaṃ kathaṃ etto upārameyyaṃ, aññaṃ varānaṃ catutthaṃ varassū’’ti.

“诚然，此食甚合我意，我为此才进入这森林；我怎能就此停止呢？请你另求第四个愿望吧！”

Tattha vananti rajjaṃ pahāya imaṃ vanaṃ paviṭṭho.

此处，“森林”(vanaṃ)是指舍弃王位后，进入此森林。

Atha naṃ mahāsatto ‘‘tvaṃ ‘manussamaṃsassa piyatarattā tato viramituṃ na sakkomī’’ti vadasi. Yo hi piyaṃ nissāya pāpaṃ karoti, ayaṃ bālo’’ti vatvā gāthamāha –

于是大士对他说：“你说‘因人肉甚为可爱，故无法停止’。凡是依于所爱而作恶者，此为愚人。”说完便说此偈言：

461.

461.

‘‘Na ve ‘piyaṃ me’ti janinda tādiso, attaṃ niraṃkacca piyāni sevati;

Attāva seyyo paramā ca seyyo, labbhā piyā ocitatthena pacchā’’ti.

“大王，那样的人不应不顾自身而耽溺于所爱，心想‘此为我所爱’；自身实为更胜，乃至至上之胜，所爱之物日后亦可因积善而得。”

Tattha [Pg.540] tādisoti janinda tādiso yuvā abhirūpo mahāyaso ‘‘idaṃ nāma me piya’’nti piyavatthulobhena tattha attānaṃ niraṃkatvā sabbasugatīhi ceva sukhavisesehi ca cavitvā niraye pātetvā na ve piyāni sevati. Paramā ca seyyoti purisassa hi paramā piyavatthumhā attāva varataro. Kiṃkāraṇā? Labbhā piyāti, piyā nāma visayavasena ceva puññena ca ocitatthena vaḍḍhitatthena diṭṭhadhamme ceva parattha ca devamanussasampattiṃ patvā sakkā laddhuṃ.

此处，“那样的人”(tādiso)是指：大王，那样年轻、英俊、有名望的人，因贪爱所爱之物而心想“此为我所爱”，不顾自身，从一切善趣及殊胜之乐中退堕，令自己堕入地狱，实则并未享受所爱。“至上之胜”(paramā ca seyyo)是指：对人而言，自身实比至上所爱之物更为殊胜。为何如此？“所爱可得”(labbhā piyā)是指：所爱之物，可因福德积集增长，于现世及来世获得天人福报而得以证得。

Evaṃ vutte porisādo bhayappatto hutvā ‘‘ahaṃ sutasomena gahitaṃ varaṃ vissajjāpetumpi manussamaṃsato viramitumpi na sakkomi, kiṃ nu kho karissāmī’’ti assupuṇṇehi nettehi gāthamāha –

听了这话，食人魔(porisāda)心生畏惧，想道：“我既不能让善见(Sutasoma)放弃他所求的愿望，也不能停止食用人肉，我该怎么办呢？”于是他泪眼盈眶，说此偈言：

462.

462.

‘‘Piyaṃ me mānusaṃ maṃsaṃ, sutasoma vijānahi;

Namhi sakkā nivāretuṃ, aññaṃ varaṃ samma varassū’’ti.

“善见(Sutasoma)，你当知晓，人肉为我所爱；我实难停止，善友，请另择一愿吧！”

Tattha vijānahīti tvampi jānāhi.

此处，“你当知晓”(vijānahi)是指“你也应知晓”。

Tato bodhisatto āha –

于是菩萨说：

463.

463.

‘‘Yo ve ‘piyaṃ me’ti piyānurakkhī, attaṃ niraṃkacca piyāni sevati;

Soṇḍova pitvā visamissapānaṃ, teneva so hoti dukkhī parattha.

“若人执‘此我所爱’而守护，不顾自身而耽溺于所爱；犹如醉汉饮下毒酒，他因此于来世受苦。”

464.

464.

‘‘Yo cīdha saṅkhāya piyāni hitvā, kicchenapi sevati ariyadhamme;

Dukkhitova pitvāna yathosadhāni, teneva so hoti sukhī paratthā’’ti.

“若人于此世审察后舍弃所爱，虽艰难亦奉行圣法；犹如病人服用良药，他因此于来世安乐。”

Tattha yo veti, samma porisāda, yo puriso ‘‘idaṃ me piya’’nti pāpakiriyāya attānaṃ niraṃkatvā piyāni vatthūni sevati, so surāpemena visamissaṃ suraṃ pitvā soṇḍo viya tena pāpakammena parattha nirayādīsu dukkhī hoti. Saṅkhāyāti jānitvā tuletvā. Piyāni hitvāti adhammapaṭisaṃyuttāni piyāni chaḍḍetvā.

此处“若人”，善友食人魔(porisāda)，是指若有某人因作恶而心想“此为我所爱”，不顾自身而耽溺于所爱之物，他就像醉汉因贪杯而饮下毒酒，因那恶业而在来世的地狱等处受苦。“审察”(saṅkhāya)即了知、衡量。“舍弃所爱”(piyāni hitvā)即抛弃与非法相应的所爱之物。

Evaṃ [Pg.541] vutte porisādo kalūnaṃ paridevanto gāthamāha –

听了这话，食人魔悲伤地哀叹，说此偈言：

465.

465.

‘‘Ohāyahaṃ pitaraṃ mātarañca, manāpiye kāmaguṇe ca pañca;

Etassa hetumhi vanaṃ paviṭṭho, taṃ te varaṃ kinti mahaṃ dadāmī’’ti.

“我舍弃父母，以及五种可意的欲乐；为此（人肉）我才进入森林；那个愿望我怎能给你？”

Tattha etassāti manussamaṃsassa. Kinti mahanti kinti katvā ahaṃ taṃ varaṃ demi.

此处“为此”(etassa)是指为人肉。“我怎能”(kinti mahaṃ)是指我该怎么做才能把那个愿望给你。

Tato mahāsatto imaṃ gāthamāha –

于是，大士说此偈言：

466.

466.

‘‘Na paṇḍitā diguṇamāhu vākyaṃ, saccappaṭiññāva bhavanti santo;

‘Varassu samma’ iti maṃ avoca, iccabravī tvaṃ na hi te sametī’’ti.

“智者不说两面之辞，善人唯持真实之诺；‘善友请择愿’，你曾对我言，你所说如此，岂能不相符？”

Tattha diguṇanti, samma porisāda, paṇḍitā nāma ekaṃ vatvā puna taṃ visaṃvādentā dutiyaṃ vacanaṃ na kathenti. Iti maṃ avocāti, ‘‘samma sutasoma varassu vara’’nti evaṃ maṃ abhāsasi. Iccabravīti tasmā yaṃ tvaṃ iti abravi, taṃ te idāni na sameti.

此处“两面之辞”(diguṇa)，善友食人魔(porisāda)，是指智者说了一句话后，不会再说与之相悖的第二句话。“你曾对我言”(iti maṃ avoca)是指：你曾对我说“善友善见(Sutasoma)，请选择你的愿望”。“你所说如此”(iccabravī)是指：因此，你曾这样说过，而现在（的行为）却与你所说不符。

So puna rodanto eva gāthamāha –

他又哭着说此偈言：

467.

467.

‘‘Apuññalābhaṃ ayasaṃ akittiṃ, pāpaṃ bahuṃ duccaritaṃ kilesaṃ;

Manussamaṃsassa kate upāgā, taṃ te varaṃ kinti mahaṃ dadeyya’’nti.

“我已获非福、恶名、不誉，诸多罪恶、恶行、烦恼；为人肉故我已至此，那个愿望我怎能给你？”

Tattha pāpanti kammapathaṃ appattaṃ. Duccaritanti kammapathappattaṃ. Kilesanti dukkhaṃ. Manussamaṃsassa kateti manussamaṃsassa hetu. Upāgāti upagatomhi. Taṃ teti taṃ tuyhaṃ kathāhaṃ varaṃ demi, mā maṃ vārayi, anukampaṃ kāruññaṃ mayi karohi, aññaṃ varaṃ gaṇhāhīti āha.

此处，“罪恶”(pāpaṃ)是指未达业道者。“恶行”(duccaritaṃ)是指已达业道者。“烦恼”(kilesaṃ)是指痛苦。“为人肉故”(manussamaṃsassa kate)是指因人肉之故。“我已至此”(upāgā)是我已达到（此境地）。（偈颂末句意为：）我怎能将那个愿望给你？（言下之意是：）不要阻止我，请对我慈悲怜悯，另求一愿吧。

Atha [Pg.542] mahāsatto āha –

于是，大士说道：

468.

468.

‘‘Na taṃ varaṃ arahati jantu dātuṃ, yaṃ vāpi datvā na avākareyya;

Varassu samma avikampamāno, pāṇaṃ cajitvānapi dassamevā’’ti.

“‘若人许愿而后不践，则不配许此愿；善友请坚定选择，纵舍生命我亦必予。’”

Evaṃ tena paṭhamaṃ vuttagāthaṃ āharitvā dassetvā varadāne ussāhento gāthā āha –

如是，大士引述并展示他（食人魔）先前所说之偈，为鼓励他授予所愿，复说偈言：

469.

469.

‘‘Pāṇaṃ cajanti santo nāpi dhammaṃ, saccappaṭiññāva bhavanti santo;

Datvā varaṃ khippamavākarohi, etena sampajja surājaseṭṭha.

“善人宁舍生命，而不舍弃正法，善人唯持真实之诺；既已许诺，请速履行，以此成就，贤王中之最胜者。”

470.

470.

‘‘Caje dhanaṃ aṅgavarassa hetu, aṅgaṃ caje jīvitaṃ rakkhamāno;

Aṅgaṃ dhanaṃ jīvitañcāpi sabbaṃ, caje naro dhammamanussaranto’’ti.

“为护肢体舍财富，为护生命舍肢体；忆念正法之士夫，肢体、财富与生命，乃至一切皆应舍。”

Tattha pāṇanti jīvitaṃ. Santo nāma api jīvitaṃ cajanti, na dhammaṃ. Khippamavākarohīti idha khippaṃ mayhaṃ dehīti attho. Etenāti etena dhammena ceva saccena ca sampajja sampanno upapanno hohi. Surājaseṭṭhāti taṃ paggaṇhanto ālapati. Caje dhananti, samma porisāda, paṇḍito puriso hatthapādādimhi aṅge chijjamāne tassa rakkhaṇatthāya bahumpi dhanaṃ cajeyya. Dhammamanussarantoti aṅgadhanajīvitāni pariccajantopi ‘‘sataṃ dhammaṃ na vītikkamissāmī’’ti evaṃ dhammaṃ anussaranto.

于此，“命”(pāṇa)即是生命。圣者宁舍生命，亦不舍弃正法。“速速施予”(khippamavākarohi)于此意为“请速速给我”。“以此”(Etena)是指：愿你凭借此法与此谛，得以成就、圆满、具足。“最胜善王”(Surājaseṭṭha)是称赞他时所用的称呼。“舍弃财富”(Caje dhana)是指：贤友食人者(Porisāda)，智者在手足等肢体被砍截时，为保护肢体，会舍弃诸多财富。“忆念正法”(Dhammamanussaranto)是指即使舍弃肢体、财富与生命，亦应如是忆念正法：“我绝不违越善人之法”。

Evaṃ mahāsatto imehi kāraṇehi taṃ sacce patiṭṭhāpetvā idāni attano gurubhāvaṃ dassetuṃ gāthamāha –

如是，大士以此等缘由，令其安住于真理，今为显示自身之师长身份而说此偈颂：

471.

471.

‘‘Yasmā hi dhammaṃ puriso vijaññā, ye cassa kaṅkhaṃ vinayanti santo;

Taṃ hissa dīpañca parāyaṇañca, na tena mittiṃ jirayetha pañño’’ti.

“人从何人得知法，圣者为其除疑惑；彼即是灯亦归宿，智者不应毁其谊。”

Tattha [Pg.543] yasmāti yamhā purisā. Dhammanti kusalākusalajotakaṃ kāraṇaṃ. Vijaññāti vijāneyya. Taṃ hissāti taṃ ācariyakulaṃ etassa puggalassa patiṭṭhānaṭṭhena dīpaṃ, uppanne bhaye gantabbaṭṭhānaṭṭhena parāyaṇañca. Na tena mittinti tena ācariyapuggalena saha so paṇḍito kenacipi kāraṇena mittiṃ na jīrayetha na vināseyya.

于此，“从何人”(yasmā)是指从某人。“法”(Dhamma)是指开示善恶之因。“应知”(Vijaññā)即应明了。“那（师长）对他而言”(Taṃ hissa)是指，那师长一系，对此人(puggala)而言，以立足处之义为洲岛(dīpa)；以怖畏生起时应去之处之义为归宿(parāyaṇa)。“不与他断绝友谊”(Na tena mittiṃ)是指，那有智慧的人，不应因任何缘由与那位为师之人断绝友谊，不应毁坏友谊。

Evañca pana vatvā, ‘‘samma porisāda, guṇavantassa ācariyassa vacanaṃ nāma bhindituṃ na vaṭṭati, ahañca taruṇakālepi tava piṭṭhiācariyo hutvā bahuṃ sikkhaṃ sikkhāpesiṃ, idānipi buddhalīlāya satārahā gāthā te kathesiṃ, tena me vacanaṃ kātuṃ arahasī’’ti āha. Taṃ sutvā porisādo ‘‘ayaṃ sutasomo mayhaṃ ācariyo ceva paṇḍito ca, varo cassa mayā dinno, kiṃ sakkā kātuṃ, ekasmiṃ attabhāve maraṇaṃ nāma dhuvaṃ, manussamaṃsaṃ na khādissāmi, dassāmissa vara’’nti assudhārāhi pavattamānāhi uṭṭhāya sutasomanarindassa pādesu patitvā varaṃ dadamāno imaṃ gāthamāha –

说完此话后，他又说道：“贤友波罗斯陀(Porisāda)，违背有德之师的教言实为不当。我年轻时曾为你的技艺之师，教导你诸多学问。如今我又以佛陀之风范为你宣说此价值百金的偈颂，因此你应听从我的话。”波罗斯陀听后心想：“这位苏陀索摩(Sutasoma)既是我的老师，又是智者，我也已允诺他一个愿望，还能如何呢？一生之中，死亡本是定数，我将不食人肉，允其所愿。”他泪流不止，起身伏于苏陀索摩王足下，在给予承诺时说此偈颂：

472.

472.

‘‘Addhā hi so bhakkho mama manāpo, etassa hetumhi vanaṃ paviṭṭho;

Sace ca maṃ yācasi etamatthaṃ, etampi te samma varaṃ dadāmī’’ti.

“确实此食悦我心，为此我入森林；若汝为此诚恳求，善友此愿亦赐君。”

Atha naṃ mahāsatto evamāha – ‘‘samma, sīle ṭhitassa maraṇampi varaṃ, gaṇhāmi, mahārāja, tayā dinnaṃ varaṃ, ajja paṭṭhāya ariyapathe patiṭṭhitosi, evaṃ santepi taṃ yācāmi, sace te mayi sineho atthi, pañca sīlāni gaṇha, mahārājā’’ti. ‘‘Sādhu, samma, dehi me sīlānī’’ti. ‘‘Gaṇha mahārājā’’ti. So mahāsattaṃ pañcapatiṭṭhitena vanditvā ekamantaṃ nisīdi. Mahāsattopi naṃ pañcasīlesu patiṭṭhāpesi. Tasmiṃ khaṇe tattha sannipatitā bhummā devā mahāsatte pītiṃ janetvā ‘‘avīcito yāva bhavaggā añño porisādaṃ manussamaṃsato nivāretuṃ samattho nāma natthi, aho sutasomena dukkarataraṃ kata’’nti mahantena saddena vanaṃ unnādentā sādhukāraṃ adaṃsu. Tesaṃ saddaṃ sutvā cātumahārājikāti evaṃ yāva [Pg.544] brahmalokā ekakolāhalaṃ ahosi. Rukkhe laggitarājānopi taṃ devatānaṃ sādhukārasaddaṃ suṇiṃsu. Rukkhadevatāpi sakavimāne ṭhitāva sādhukāramadāsi. Iti devatānaṃ saddova sūyati, rūpaṃ na dissati. Devatānaṃ sādhukārasaddaṃ sutvā rājāno cintayiṃsu – ‘‘sutasomaṃ nissāya no jīvitaṃ laddhaṃ, dukkaraṃ kataṃ sutasomena porisādaṃ damentenā’’ti bodhisattassa thutiṃ kariṃsu. Porisādo mahāsattassa pāde vanditvā ekamantaṃ aṭṭhāsi. Atha naṃ bodhisatto – ‘‘samma, khattiye mocehī’’ti āha. So cintesi ‘‘ahaṃ etesaṃ paccāmitto, ete mayā mocitā ‘gaṇhatha no paccāmitta’nti maṃ hiṃseyyuṃ, mayā jīvitaṃ cajantenapi na sakkā sutasomassa santikā gahitaṃ sīlaṃ bhindituṃ, iminā saddhiyeva gantvā mocessāmi, evaṃ me bhayaṃ na bhavissatī’’ti. Atha bodhisattaṃ vanditvā, ‘‘sutasoma, ubhopi gantvā khattiye mocessāmā’’ti vatvā gāthamāha –

那时，大士对他说：“贤友，安住于戒而死更为殊胜。大王，我接受您所施与的承诺。从今日起，您已安住于圣道。即便如此，我仍要请求您：若您对我存有善意，请受持五戒吧，大王。”“善哉，贤友，请授予我戒律。”“请受持吧，大王。”那人向大士行五体投地礼后，退坐一旁。大士便使他安住于五戒。就在此刻，聚集在那里的地居天众对大士生起欢喜心，高声赞叹道：“从无间地狱(Avīci)直至有顶天，无人能令波罗斯陀停止食人肉，唯有苏陀索摩做到了这般难事！”他们以洪亮的声音震动山林，发出善哉之声。听闻这天众的声音，从四大天王天(Cātumahārājika)乃至梵天界都一片喧哗。被悬挂在树上的国王们也听到了天众的善哉之声。树神们也站在自己的天宫中发出善哉之声。只闻天众之声，不见其形。诸王听闻天众的善哉之声后，思忖道：“我们依靠苏陀索摩而获得生命，苏陀索摩降伏波罗斯陀所行之事实在艰难。”于是称颂大士。波罗斯陀向大士的脚顶礼后立于一旁。大士便对他说：“贤友，释放那些刹帝利吧。”他心想：“我与他们是仇敌，如果我释放他们，他们一定会喊着‘抓住我们的仇敌’来伤害我。即便我舍弃生命，也不能违背从苏陀索摩处所受的戒律。不如与他一同去释放他们，这样我就不会有危险。”于是向大士顶礼后说道：“苏陀索摩，我们一同前往释放那些刹帝利吧。”随即说偈：

473.

473.

‘‘Satthā ca me hosi sakhā ca mesi, vacanampi te samma ahaṃ akāsiṃ;

Tuvampi me samma karohi vākyaṃ, ubhopi gantvāna pamocayāmā’’ti.

“您曾是吾师，亦是吾之友，贤友，我已听从您之言。贤友，亦请您听我之言，我等二人同去释放彼等。”

Tattha satthāti saggamaggassa desitattā satthā ca, taruṇakālato paṭṭhāya sakhā ca.

于此，“导师”是指，因其宣说了通往天界之道，故为导师；且从年轻时起即是朋友。

Atha naṃ bodhisatto āha –

于是大士对他说：

474.

474.

‘‘Satthā ca te homi sakhā ca tyamhi, vacanampi me samma tuvaṃ akāsi;

Ahampi te samma karomi vākyaṃ, ubhopi gantvāna pamocayāmā’’ti.

“我是你的导师，也是你的朋友，贤友，你已听从我的话。贤友，我也听从你的话，我们两人一同去释放他们吧。”

Evaṃ vatvā te upasaṅkamitvā āha –

如是说后，他走近他们说道：

475.

475.

‘‘Kammāsapādena viheṭhitattha, talāvutā assumukhā rudantā;

Na jātu dubbhetha imassa rañño, saccappaṭiññaṃ me paṭissuṇāthā’’ti.

“你们被迦摩沙波达(Kammāsapāda)所恼害，双手被缚，泪流满面而哭泣。你们绝不可加害此王，请向我立下真实誓言。”

Tattha [Pg.545] kammāsapādenāti idaṃ mahāsatto ‘‘ubhopi gantvāna pamocayāmā’’ti sampaṭicchitvā ‘‘khattiyā nāma mānathaddhā honti, muttamattāva ‘iminā mayaṃ viheṭhitamhā’ti porisādaṃ potheyyumpi haneyyumpi, na kho panesa tesu dubbhissati, ahaṃ ekakova gantvā paṭiññaṃ tāva nesaṃ gaṇhissāmī’’ti cintetvā tattha gantvā te hatthatale āvunitvā aggapādaṅgulīhi bhūmiṃ phusamānāhi rukkhasākhāsu olaggite vātappaharaṇakāle nāgadantesu olaggitakuraṇḍakadāmāni viya samparivattante addasa. Tepi taṃ disvā ‘‘idānimhā mayaṃ arogā’’ti ekappahāreneva mahāviravaṃ raviṃsu. Atha ne mahāsatto ‘‘mā bhāyitthā’’ti assāsetvā ‘‘mayā porisādo damito, tumhākaṃ abhayaṃ gahitaṃ, tumhe pana me vacanaṃ karothā’’ti vatvā evamāha. Tattha na jātūti ekaṃseneva na dubbhetha.

于此，关于“迦摩沙波达”(Kammāsapāda)，大士思忖道：“刹帝利向来傲慢固执，一旦获释，便可能因‘我等曾受此人恼害’而殴打乃至杀害食人者。然彼实不会加害于彼等，我应独自前往，先取得他们的承诺。”于是他前往彼处，看见他们双手被缚，脚尖触地，悬于树枝之上，犹如风吹时悬于象牙上的花环般摇摆不定。他们见到大士，立即齐声高呼：“如今我等安稳了！”尔时，大士安慰他们道：“莫要畏惧，我已调伏食人者，为你们取得了无畏。然你们须听我之言。”说完便说了前述偈颂。其中“绝不”(na jātu)意为“绝对应当不加害”。

Te āhaṃsu –

他们说：

476.

476.

‘‘Kammāsapādena viheṭhitamhā, talāvutā assumukhā rudantā;

Na jātu dubbhema imassa rañño, saccappaṭiññaṃ te paṭissuṇāmā’’ti.

“我们被迦摩沙波达(Kammāsapāda)所恼害，双手被缚，泪流满面而哭泣。我们绝不会加害此王，我们向你立下真实誓言。”

Tattha paṭissuṇāmāti ‘‘evaṃ paṭiññaṃ adhivāsema sampaṭicchāma, apica kho pana mayaṃ kilantā kathetuṃ na sakkoma, tumhe sabbasattānaṃ saraṇaṃ, tumheva kathetha, mayaṃ vo vacanaṃ sutvā paṭiññaṃ dassāmā’’ti.

于此，“我们承诺”(paṭissuṇāma)意为：“我们认可并接受此承诺。然而，我等疲惫不堪，无法言说，您是一切众生之归依处，请您说吧，我等听闻您之言后，自当立誓。”

Atha ne bodhisatto ‘‘tena hi paṭiññaṃ dethā’’ti vatvā gāthamāha –

于是大士说：“既然如此，你们就立誓吧！”然后说了以下偈颂：

477.

477.

‘‘Yathā pitā vā atha vāpi mātā, anukampakā atthakāmā pajānaṃ,.

犹如父亲或母亲，怜悯且希求子女之利益，

Evameva vo hotu ayañca rājā, tumhe ca vo hotha yatheva puttā’’ti.

愿此王亦复如是，愿汝等亦如其子。

Atha [Pg.546] naṃ tepi sampaṭicchamānā imaṃ gāthamāhaṃsu –

于是，他们也接受了他，并说了这首偈颂：

478.

478.

‘‘Yathā pitā vā atha vāpi mātā, anukampakā atthakāmā pajānaṃ;

Evameva no hotu ayañca rājā, mayampi hessāma yatheva puttā’’ti.

犹如父亲或母亲，怜悯且希求子女之利益；愿此王亦复如是，我等亦将如其子。

Tattha tumhe ca voti vo-kāro nipātamattaṃ.

此处，“tumhe ca vo”中的“vo”仅为虚词。

Iti mahāsatto tesaṃ paṭiññaṃ gahetvā porisādaṃ pakkositvā ‘‘ehi, samma, khattiye mocehī’’ti āha. So khaggaṃ gahetvā ekassa rañño bandhanaṃ chindi. Rājā sattāhaṃ nirāhāro vedanappatto saha bandhanachedā mucchito bhūmiyaṃ pati. Taṃ disvā mahāsatto kāruññaṃ katvā, ‘‘samma porisāda, mā evaṃ chindī’’ti ekaṃ rājānaṃ ubhohi hatthehi daḷhaṃ gahetvā ure katvā ‘‘idāni bandhanaṃ chindāhī’’ti āha. Porisādo khaggena chindi. Mahāsatto thāmasampannatāya naṃ ure nipajjāpetvā orasaputtaṃ viya muducittena otāretvā bhūmiyaṃ nipajjāpesi. Evaṃ sabbepi te bhūmiyaṃ nipajjāpetvā vaṇe dhovitvā dārakānaṃ kaṇṇato suttakaṃ viya saṇikaṃ rajjuyo nikkaḍḍhitvā pubbalohitaṃ dhovitvā vaṇe niddose katvā, ‘‘samma porisāda, ekaṃ rukkhatacaṃ pāsāṇe ghaṃsitvā āharā’’ti āharāpetvā saccakiriyaṃ katvā tesaṃ hatthatalāni makkhesi. Taṅkhaṇaññeva vaṇo phāsukaṃ ahosi. Porisādo taṇḍulaṃ gahetvā taralaṃ paci, ubho janā parosataṃ khattiye pāyesuṃ. Iti te sabbeva santappitā, sūriyo atthaṅgato. Punadivase pāto ca majjhanhike ca sāyañca taralameva pāyetvā tatiyadivase sasitthakayāguṃ pāyesuṃ, tāvatā te arogā ahesuṃ.

于是大士接受了他们的承诺，叫来食人者说：“来，贤友，释放这些刹帝利。”食人者拿起刀，割断了一位国王的捆绑。国王七天未进食，痛苦不堪，捆绑一断开便昏倒在地。大士看见后心生怜悯，对食人者说：“贤友，不要这样割。”他用双手紧紧抱住一位国王放在胸前说：“现在割断捆绑吧。”食人者用刀割断。大士因力气大，让他躺在胸前，像对待亲生儿子般温柔地将他放下在地。这样把所有人都放下在地后，清洗伤口，像从孩子耳朵里慢慢抽出丝线一样，轻轻地抽出绳索，洗掉脓血，使伤口洁净。对食人者说：“贤友，去拿一块树皮在石头上磨碎拿来。”拿来后，大士作真实语，涂抹在他们手掌上。就在那一刻，伤口便痊愈了。食人者拿来米煮成稀粥，两人一起喂给上百位刹帝利吃。这样他们都吃饱了，太阳也下山了。第二天早上、中午和晚上都喂稀粥，第三天喂加了米粒的米粥，这时他们就痊愈了。

Atha ne mahāsatto ‘‘gantuṃ sakkhissathā’’ti pucchitvā ‘‘gacchāmā’’ti vutte ‘‘ehi, samma porisāda, sakaṃ raṭṭhaṃ gacchāmā’’ti āha. So rodamāno tassa pādesu patitvā ‘‘tvaṃ, samma, rājāno gahetvā gaccha, ahaṃ idheva vanamūlaphalāni khādanto vasissāmī’’ti āha. ‘‘Samma, idha kiṃ karissasi, ramaṇīyaṃ te raṭṭhaṃ, bārāṇasiyaṃ rajjaṃ kārehī’’ti. ‘‘Samma kiṃ kathesi, na sakkā mayā tattha gantuṃ, sakalanagaravāsino hi [Pg.547] me verino, te ‘iminā mayhaṃ mātā khāditā, mayhaṃ pitā, mayhaṃ bhātā’ti maṃ paribhāsissanti, ‘gaṇhatha imaṃ cora’nti ekekadaṇḍena vā ekekaleḍḍunā vā maṃ jīvitā voropessanti, ahañca tumhākaṃ santike sīlesu patiṭṭhito, jīvitahetupi na sakkā mayā paraṃ māretuṃ, tasmā nāhaṃ gacchāmi, ahaṃ manussamaṃsato viratattā kittakaṃ jīvissāmi, idāni mama tumhākaṃ dassanaṃ natthī’’ti roditvā ‘‘gacchatha tumhe’’ti āha. Atha mahāsatto tassa piṭṭhiṃ parimajjitvā, ‘‘samma porisāda, mā cintayi, sutasomo nāmāhaṃ, mayā tādiso kakkhaḷo pharuso vinīto, bārāṇasivāsikesu kiṃ vattabbaṃ atthi, ahaṃ taṃ tattha patiṭṭhāpessāmi, asakkonto attano rajjaṃ dvidhā bhinditvā dassāmī’’ti vatvā ‘‘tumhākampi nagare mama verino atthiyevā’’ti vutte ‘‘iminā mama vacanaṃ karontena dukkaraṃ kataṃ, yena kenaci upāyena porāṇakayase patiṭṭhapetabbo esa mayā’’ti cintetvā tassa palobhanatthāya nagarasampattiṃ vaṇṇento āha –

那时大士问道：“你们能走吗？”当他们说‘我们能走’时，便对食人者说：“来吧，贤友，我们回自己的国家去吧。”那食人者哭着扑倒在他脚下说：“贤友，您带着国王们走吧，我要留在这里吃森林里的根茎果实度日。”“贤友，你留在这里做什么？你的国家很美好，去波罗奈斯城(Bārāṇasi)统治王国吧。”“贤友，您在说什么呢？我不能去那里，全城居民都是我的仇敌，他们会责骂我‘这家伙吃了我的母亲、我的父亲、我的兄弟’，喊着‘抓住这个强盗’，用一根根棍子或一颗颗土块把我活活打死。而且我在您这里已安住于戒律，即使为了活命也不能杀害他人，所以我不能去。我已经断绝吃人肉，还能活多久呢？现在我恐怕不能再见到您了。”他哭着说：“你们走吧。”那时大士抚摸着他的背，说：“贤友食人者，不要担心，我名叫须陀须摩(Sutasomo)，像你这样粗暴凶恶的人都能被我调伏，何况波罗奈斯城的居民？我会在那里让你立足，如果不能成功，我会把自己的王国分成两半给你。”食人者说：“在您的城里也有我的仇敌。”听他这么说后，大士心想：“此人听从我的话做了难行之事，我必须用某种方法让他恢复往昔的荣耀。”为了劝诱他，便赞美都城的繁荣景象说：

479.

479.

‘‘Catuppadaṃ sakuṇañcāpi maṃsaṃ, sūdehi randhaṃ sukataṃ suniṭṭhitaṃ;

Sudhaṃva indo paribhuñjiyāna, hitvā katheko ramasī araññe.

四足与飞禽之肉，厨师善作且善终；汝曾享用，犹如天主之于甘露，何故舍此，独乐于林野？

480.

480.

‘‘Tā khattiyā vellivilākamajjhā, alaṅkatā samparivārayitvā;

Indaṃva devesu pamodayiṃsu, hitvā katheko ramasī araññe.

刹帝利女腰肢纤细，盛装严饰环绕汝；曾令汝喜如天女娱帝释，何故舍此，独乐于林野？

481.

481.

‘‘Tambūpadhāne bahugoṇakamhi, subhamhi sabbassayanamhi saṅge;

Seyyassa majjhamhi sukhaṃ sayitvāHitvā katheko ramasī araññe.

红枕之上，多毯之床，华美卧具之中；汝曾安卧于床榻中央，何故舍此，独乐于林野？

482.

482.

‘‘Pāṇissaraṃ kumbhathūṇaṃ nisīthe, athopi ve nippurisampi tūriyaṃ;

Bahuṃ sugītañca suvāditañca, hitvā katheko ramasī araññe.

夜深之时，手鼓瓶乐，乃至无人之乐器；众多善歌与妙乐，何故舍此，独乐于林野？

483.

483.

‘‘Uyyānasampannaṃ [Pg.548] pahūtamālyaṃ, migājinūpetaṃ puraṃ surammaṃ;

Hayehi nāgehi rathehupetaṃ, hitvā katheko ramasī araññe’’ti.

园林具足，花卉丰盛，有鹿皮园(Migājina)，城邑极其悦意；具足马、象与车乘，何故舍此，独乐于林野？

Tattha sukatanti nānappakārehi suṭṭhu kataṃ. Suniṭṭhitanti nānāsambhārayojanena suṭṭhu niṭṭhitaṃ. Kathekoti kathaṃ eko. Ramasīti mūlaphalādīni khādanto kathaṃ ramissasi, ‘‘ehi, mahārāja, gamissāmā’’ti. Vellivilākamajjhāti ettha vellīti rāsi, vilākamajjhāti vilaggamajjhā. Uttattaghanasuvaṇṇarāsipabhā ceva tanudīghamajjhā cāti dasseti. Devesūti devalokesu accharā indaṃ viya ramaṇīye bārāṇasinagare pubbe taṃ pamodayiṃsu, tā hitvā idha kiṃ karissasi, ‘‘ehi, samma, gacchāmā’’ti. Tambūpadhāneti rattūpadhāne. Sabbassayanamhīti sabbattharaṇatthate sayane. Saṅgeti anekabhūmike dassetvā addharattaaṅgayutte tattha tvaṃ pubbe sayīti attho. Sukhanti tādisassa sayanassa majjhamhi sukhaṃ sayitvāna idāni kathaṃ araññe ramissasi, ‘‘ehi gacchāma, sammā’’ti. Nisītheti rattibhāge. Hitvāti evarūpaṃ sampattiṃ chaḍḍetvā. Uyyānasampannaṃ pahūtamālyanti, mahārāja, tava uyyānasampannaṃ nānāvidhapupphaṃ. Migājinūpetaṃ puraṃ surammanti taṃ uyyānaṃ migājinaṃ nāma nāmena, tena upetaṃ purampi te suṭṭhu rammaṃ. Hitvāti evarūpaṃ manoramaṃ nagaraṃ chaḍḍetvā.

其中，“善作”(sukataṃ)是指用各种方式很好地制作。“善终”(suniṭṭhitaṃ)是指用多种材料很好地完成。“何故独自一人”(katheko)是说如何能独自一人。“享乐”(ramasi)是说吃着根、果等如何能快乐，“来吧，大王，我们走吧”。“身姿婀娜”(vellivilākamajjhā)中，“velli”是“堆”的意思，“vilākamajjhā”是“纤腰”的意思，此词显示了‘炽热纯金堆的光辉以及纤细修长的腰身’。“于天界中”(devesu)是说，在天界中，天女们曾像使帝释天主欢喜那样，在可爱的波罗奈斯城使你欢喜，舍弃她们在这里你能做什么，“来吧，贤友，我们走吧”。“于红枕上”(tambūpadhāne)指在红色枕头上。“于一切卧具上”(sabbassayanamhi)是指在一切铺设好的卧具上。“于多层床榻”(saṅge)是说，显示多层床榻后，意指你曾于半夜肢体相拥躺卧在那里。“安乐地”(sukhaṃ)是说，曾安乐地躺在这样舒适的床上，如今如何在林中快乐，“来吧，我们走，贤友”。“于夜深时”(nisīthe)指夜间。“舍弃”(hitvā)是说抛弃这样的财富。“园林具足，花卉丰盛”是说，大王，你的园林具足各种花卉。“具足鹿皮园之极悦意城邑”(migājinūpetaṃ puraṃ surammaṃ)是说，那园林以鹿皮园(Migājina)为名，具足此园的你的城邑也极其悦意。“舍弃”(hitvā)是说抛弃这样令人心旷神怡的城。

Iti mahāsatto ‘‘appeva nāmesa pubbe upabhuttaparibhogarasaṃ saritvā gantukāmo bhaveyyā’’ti paṭhamaṃ bhojanena palobhesi, dutiyaṃ kilesena, tatiyaṃ sayanena, catutthaṃ naccagītavāditena, pañcamaṃ uyyānena ceva nagarena cāti imehi ettakehi palobhetvā ‘‘ehi, mahārāja, ahaṃ taṃ ādāya gantvā bārāṇasiyaṃ patiṭṭhāpetvā pacchā sakaraṭṭhaṃ gamissāmi, sace bārāṇasirajjaṃ na labhissasi, upaḍḍharajjaṃ te dassāmi, kiṃ te araññavāsena, mama vacanaṃ karohī’’ti āha. So tassa vacanaṃ sutvā gantukāmo hutvā ‘‘sutasomo mayhaṃ atthakāmo anukampako, paṭhamaṃ maṃ kalyāṇe patiṭṭhāpetvā ‘idāni porāṇakayaseva patiṭṭhāpessāmī’ti vadati, sakkhissati cesa patiṭṭhāpetuṃ, iminā saddhiṃyeva gantuṃ vaṭṭati, kiṃ me araññavāsenā’’ti cintetvā [Pg.549] tuṭṭhacitto tassa guṇaṃ nissāya vaṇṇaṃ kathetukāmo ‘‘samma, sutasoma, kalyāṇamittasaṃsaggato sādhutaraṃ, pāpamittasaṃsaggato vā pāpataraṃ nāma natthī’’ti vatvā āha –

于是大士心想：“或许他会回忆起从前享受过的滋味而想要前往。”便首先以食物引诱，其次以欲望，第三以卧具，第四以歌舞音乐，第五以园林和城市。用这些方式引诱他后，说道：“来吧，大王！我带您前往波罗奈(Bārāṇasī)安顿下来，之后我再返回自己的国土。若您得不到波罗奈王位，我将分一半国土给您。您为何要住在森林里？请听从我的话吧。”他听闻此言后心生去意，心想：“苏多索玛(Sutasoma)是我的益友，他怜悯我。他先前已将我安置于善处，如今又说‘我要让你恢复旧位’，他必定能够做到。我应当与他同去，为何要住在森林里？”于是满心欢喜，因其功德而想要赞叹道：“朋友苏多索玛，与善友交往最为贤善，与恶友交往最为恶劣，实无过此者。”便说道——

484.

484.

‘‘Kāḷapakkhe yathā cando, hāyateva suve suve;

Kāḷapakkhūpamo rāja, asataṃ hoti samāgamo.

犹如月亮在黑分，日日亏损；大王，与恶人交往亦如黑分之月般亏损。

485.

485.

‘‘Yathāhaṃ rasakamāgamma, sūdaṃ kāpurisādhamaṃ;

Akāsiṃ pāpakaṃ kammaṃ, yena gacchāmi duggatiṃ.

我因贪图美味，与卑劣的厨师交往；我造作了恶业，因此将堕恶趣。

486.

486.

‘‘Sukkapakkhe yathā cando, vaḍḍhateva suve suve;

Sukkapakkhūpamo rāja, sataṃ hoti samāgamo.

犹如月亮在白分，日日增益；大王，与善人交往亦如白分之月般增益。

487.

487.

‘‘Yathāhaṃ tuvamāgamma, sutasoma vijānahi;

Kāhāmi kusalaṃ kammaṃ, yena gacchāmi suggatiṃ.

正如我亲近你，苏多索玛，你当知晓；我将造作善业，因此将往善趣。

488.

488.

‘‘Thale yathā vāri janinda vuṭṭhaṃ, anaddhaneyyaṃ na ciraṭṭhitīkaṃ;

Evampi hoti asataṃ samāgamo, anaddhaneyyo udakaṃ thaleva.

大王，犹如雨水落于旱地，不能久留，不能长存；与恶人交往亦复如是，不能久留，犹如旱地之水。

489.

489.

‘‘Sare yathā vāri janinda vuṭṭhaṃ, ciraṭṭhitīkaṃ naravīraseṭṭha;

Evampi ve hoti sataṃ samāgamo, ciraṭṭhitīko udakaṃ sareva.

大王，人中勇者之最啊，犹如雨水落于湖泊，能长存；与善人交往亦复如是，能长存，犹如湖泊之水。

490.

490.

‘‘Abyāyiko hoti sataṃ samāgamo, yāvampi tiṭṭheyya tatheva hoti;

Khippañhi veti asataṃ samāgamo, tasmā sataṃ dhammo asabbhi ārakā’’ti.

与善人交往不会消逝，无论持续多久，都保持不变；与恶人交往则迅速消逝，因此善人之法远离恶人。

Tattha suve suveti divase divase. Anaddhaneyyanti na addhānakkhamaṃ. Sareti samudde. Naravīraseṭṭhāti naresu vīriyena seṭṭha. Udakaṃ sarevāti samudde vuṭṭhaudakaṃ viya. Abyāyikoti avigacchanako. Yāvampi [Pg.550] tiṭṭheyyāti yattakaṃ kālaṃ jīvitaṃ tiṭṭheyya, tattakaṃ kālaṃ tatheva hoti, na jīrati sappurisehi mittabhāvoti.

此处“日日”指日复一日。“不能久留”指不能长久。“湖泊”(sare)指大海(samudde)。“人中勇者之最”指在人中以勇力为最。“犹如湖泊之水”(udakaṃ sareva)指犹如落入大海中的雨水。“不消逝”指不会消逝。“无论持续多久”指生命持续多久，（善友之情）就那样维持多久，贤者之间的友谊不会衰老。

Iti porisādo sattahi gāthāhi mahāsattasseva vaṇṇaṃ kathesi. Mahāsattopi porisādañca te ca rājāno gahetvā attano paccantagāmaṃ agamāsi. Paccantagāmavāsino mahāsattaṃ disvā nagaraṃ gantvā amaccānaṃ ācikkhiṃsu. Amaccā balakāyaṃ ādāya gantvā parivārayiṃsu. Mahāsatto tena parivārena bārāṇasirajjaṃ agamāsi. Antarāmagge janapadavāsino bodhisattassa paṇṇākāraṃ datvā anugacchiṃsu, mahanto parivāro ahosi, tena saddhiṃ bārāṇasiṃ pāpuṇi. Tadā porisādassa putto rājā hoti, senāpati kāḷahatthiyeva. Nāgarā rañño ārocayiṃsu – ‘‘mahārāja, sutasomo kira porisādaṃ dametvā ādāya idhāgacchati, nagaramassa pavisituṃ na dassāmā’’ti sīghaṃ nagaradvārāni pidahitvā āvudhahatthā aṭṭhaṃsu. Mahāsatto dvārānaṃ pihitabhāvaṃ ñatvā porisādañca parosatañca rājāno ohāya katipayehi amaccehi saddhiṃ āgantvā ‘‘ahaṃ sutasomarājā, dvāraṃ vivarathā’’ti āha. Purisā gantvā rañño ārocesuṃ. So ‘‘khippaṃ vivarathā’’ti vivarāpesi. Mahāsatto nagaraṃ pāvisi. Rājā ca kāḷahatthi cassa paccuggamanaṃ katvā ādāya pāsādaṃ āropayiṃsu.

于是食人魔(Porisāda)用七颂赞扬了大士。大士也带着食人魔和那一百多位国王前往自己的边境村庄。边境村民看见大士后，就去城里告知大臣们。大臣们带着军队前来护卫。大士在那支队伍的护送下前往波罗奈国。沿途的百姓都向菩萨献上礼物并跟随他，队伍变得很庞大，就这样一起到达了波罗奈。那时食人魔的儿子是国王，将军仍是迦罗诃提(Kāḷahatthi)。城里人向国王禀告：“大王，据说苏多索玛降伏了食人魔正带着他前来，我们不能让他进城。”他们迅速关闭城门，手持武器守候着。大士知道城门关闭后，就留下食人魔和那一百多位国王，只带着几位大臣前来，说道：“我是苏多索玛王，打开城门！”人们去禀告了国王。国王说：“快打开！”于是打开了城门，大士就进了城。国王和迦罗诃提出来迎接，将他请上了王宫。

So rājapallaṅke nisīditvā porisādassa aggamahesiṃ sesāmacce ca pakkosāpetvā kāḷahatthiṃ āha – ‘‘kāḷahatthi, kasmā rañño nagaraṃ pavisituṃ na dethā’’ti? ‘‘So rajjaṃ kārento imasmiṃ nagare bahū manusse khādi, khattiyehi akattabbaṃ kari, sakalajambudīpaṃ chiddamakāsi, evarūpo pāpadhammo, tena kāraṇenā’’ti. ‘‘Idāni ‘so evarūpaṃ karissatī’ti mā cintayittha, ahaṃ taṃ dametvā sīlesu patiṭṭhāpesiṃ, jīvitahetupi kañci na viheṭhessati, natthi vo tato bhayaṃ, evaṃ mā karittha, puttehi nāma mātāpitaro paṭijaggitabbā, mātāpituposakā hi saggaṃ gacchanti, itare niraya’’nti evaṃ so nicāsane nisinnassa puttarājassa ovādaṃ datvā, ‘‘kāḷahatthi, tvaṃ rañño sahāyo ceva sevako ca, raññāpi mahante issariye patiṭṭhāpito, tayāpi rañño atthaṃ carituṃ vaṭṭatī’’ti senāpatimpi anusāsitvā, ‘‘devi, tvampi kulagehā āgantvā tassa santike aggamahesiṭṭhānaṃ patvā puttadhītāhi vaḍḍhippattā, tayāpi tassa atthaṃ carituṃ [Pg.551] vaṭṭatī’’ti deviyāpi ovādaṃ datvā tamevatthaṃ matthakaṃ pāpetuṃ dhammaṃ desento gāthā āha –

大士坐于王座，召来食人魔的首席王后与其余大臣，对迦罗诃提(Kāḷahatthi)说道：“迦罗诃提，为何不让国王进城？”迦罗诃提回答：“他执政时在这城里吃了很多人，对刹帝利做了不该做的事，使整个瞻部洲(Jambudīpa)陷入混乱。他是如此恶劣之徒，因此不让进。”大士说：“现在不要想着‘他会做这样的事’。我已调伏他，使他安住于戒律。即使为了活命也不会伤害任何人，你们不必害怕。不要这样做。子女应当侍奉父母，供养父母者升天，不供养者堕地狱。”如此对坐在低座上的国王儿子说完教诫后，又对将军说道：“迦罗诃提，你既是国王的朋友又是仆从，国王也让你安立于大权势，你也应当为国王谋福利。”又对王后说教诫：“王后，你从贵族家族来到这里，获得了首席王后的地位，子女兴盛，你也应当为国王谋福利。”为了使这个道理达到顶点，大士说法时说了偈颂：

491.

491.

‘‘Na so rājā yo ajeyyaṃ jināti, na so sakhā yo sakhāraṃ jināti;

Na sā bhariyā yā patino na vibheti, na te puttā ye na bharanti jiṇṇaṃ.

征服不可征服者，非王；战胜朋友者，非友；不敬畏丈夫者，非妻；不供养年迈者，非子。

492.

492.

‘‘Na sā sabhā yattha na santi santo, na te santo ye na bhaṇanti dhammaṃ;

Rāgañca dosañca pahāya mohaṃ, dhammaṃ bhaṇantāva bhavanti santo.

无贤者之处，非集会；不说法者，非贤者；舍弃贪、嗔、痴，说法者方为贤者。

493.

493.

‘‘Nābhāsamānaṃ jānanti, missaṃ bālehi paṇḍitaṃ;

Bhāsamānañca jānanti, desentaṃ amataṃ padaṃ.

智者与愚者杂处，若不言说，则无人能识；唯有言说，开示不死之道，方能为人所知。

494.

494.

‘‘Bhāsaye jotaye dhammaṃ, paggaṇhe isinaṃ dhajaṃ;

Subhāsitaddhajā isayo, dhammo hi isinaṃ dhajo’’ti.

当言说并光大正法，高举仙人之幢幡；仙人以善说为幢幡，正法实乃仙人幢。

Tattha ajeyyanti ajeyyā nāma mātāpitaro, te jinanto rājā nāma na hoti. Sace tvampi pitu santakaṃ rajjaṃ labhitvā tassa paṭisattu hosi, akiccakārī nāma bhavissasi. Sakhāraṃ jinātīti kūṭaḍḍena jināti. Sace tvaṃ, kāḷahatthi, raññā saddhiṃ mittadhammaṃ na pūresi, adhammaṭṭho hutvā niraye nibbattissasi. Na vibhetīti na bhāyati. Sace tvaṃ rañño na bhāyasi, bhariyādhamme ṭhitā nāma na hosi, akiccakārī nāma bhavissasi. Jiṇṇanti mahallakaṃ. Tasmiñhi kāle abharantā puttā puttā nāma na honti.

此处所谓“不可胜”者，是指父母。能战胜父母的人，不能称为国王。如果你继承了父亲的王位却与他作对，就会成为失职之人。“胜亲友”是指用欺骗的手段取胜。迦罗诃提啊，如果你不履行对国王的朋友之谊，就会成为不义之人，死后将堕入地狱。“不畏惧”就是不害怕。如果你不畏惧国王，就不能算是尽到妻子的义务，会成为失职之人。“年迈”是指年老。在那个时代，不赡养父母的儿子，就不能算是真正的儿子。

Santoti paṇḍitā. Ye na bhaṇanti dhammanti ye pucchitā saccasabhāvaṃ na vadanti, na te paṇḍitā nāma. Dhammaṃ bhaṇantāvāti ete rāgādayo pahāya parassa hitānukampakā hutvā sabhāvaṃ bhaṇantāva paṇḍitā nāma honti. Nābhāsamānanti na abhāsamānaṃ. Amataṃ padanti amatamahānibbānaṃ desentaṃ ‘‘paṇḍito’’ti jānanti, teneva porisādo maṃ ñatvā pasannacitto cattāro vare datvā pañcasu sīlesu patiṭṭhito. Bhāsayeti [Pg.552] paṇḍito puriso dhammaṃ bhāseyya joteyya, buddhādayo isayo yasmā dhammo etesaṃ dhajo, tasmā subhāsitaddhajā nāma subhāsitaṃ paggaṇhanti, bālā pana subhāsitaṃ paggaṇhantā nāma natthīti.

贤者即智者。若有人被问及法，却不说真实，此人不能称为智者。“说法”是指断除贪欲等，为利益他人而生悲悯，宣说实相，这样的人才被称为智者。“不说法”是指不说。“不死句”是指宣说不死的大涅槃，人们因此知道他是智者，就像食人者波利萨陀(Porisāda)因为知道我是智者，心生净信，给予四种恩惠，并安住于五戒。“当说”是指智者应当宣说佛法，使之显明。诸佛等圣贤，因以法为幢，故名“善说幢”，他们尊奉善说，而愚人则不尊奉善说。

Imassa dhammakathaṃ sutvā rājā ca senāpati ca devī ca tuṭṭhā ‘‘gacchāma, mahārāja, ānemā’’ti vatvā nagare bheriṃ carāpetvā nāgare sannipātetvā ‘‘tumhe mā bhāyittha, rājā kira dhamme patiṭṭhito, etha naṃ ānemā’’ti mahājanaṃ ādāya mahāsattaṃ purato katvā rañño santikaṃ gantvā vanditvā kappake upaṭṭhāpetvā kappitakesamassuṃ nhātānulittapasādhitaṃ rājānaṃ ratanarāsimhi ṭhapetvā abhisiñcitvā nagaraṃ pavesesuṃ. Porisādo rājā hutvā parosatānaṃ khattiyānaṃ mahāsattassa ca mahāsakkāraṃ kāresi. ‘‘Sutasomanarindena kira porisādaṃ dametvā rajje patiṭṭhāpito’’ti sakalajambudīpe mahākolāhalaṃ udapādi. Indapatthanagaravāsinopi ‘‘rājā no āgacchatū’’ti dūtaṃ pahiṇiṃsu. So tattha māsamattaṃ vasitvā, ‘‘samma, gacchāmahaṃ, tvaṃ appamatto hohi, nagaradvāresu ca majjhe cāti pañca dānasālāyo kārehi, dasa rājadhamme akopetvā agatigamanaṃ pariharā’’ti porisādaṃ ovadi. Parosatāhi rājadhānīhi balakāyo yebhuyyena sannipati. So tena balakāyena parivuto bārāṇasito nikkhami. Porisādopi nikkhamitvā upaḍḍhapathā nivatti. Mahāsatto avāhanānaṃ rājūnaṃ vāhanāni datvā uyyojesi. Tepi rājāno tena saddhiṃ sammoditvā mahāsattaṃ vandanādīni katvā attano attano janapadaṃ agamiṃsu.

听闻此法后，国王、将军与王后皆大欢喜，说道：“大王，我们这就去迎接他。”于是命人在城中击鼓，召集民众，对民众宣告：“你们不要害怕，听说国王已安住于正法，我们一起去迎接他吧。”他们率领大批民众，以大士为前导，来到国王跟前礼拜后，召来理发师为国王理发剃须，沐浴涂香，将装饰一新的国王安置于宝堆上举行灌顶，然后恭迎入城。食人者波利萨陀(Porisāda)成为国王后，为数百位刹帝利和大士举行了盛大的供养。“听说须陀苏摩(Sutasoma)王调伏了食人者波利萨陀，让他登上了王位。”此消息传遍整个瞻部洲(Jambudīpa)。因陀波陀那城(Indapatthana)的居民也派遣使者说：“请我们的国王回来吧。”他在那里住了一个月左右，对波利萨陀教诫道：“朋友，我要走了，你应当不放逸，在城门和城中心建立五座布施堂，不违十种王法，避免行事偏颇。”数百个王国的军队大都聚集起来。他在军队的护卫下离开波罗奈(Bārāṇasī)。波利萨陀也出来送行，至半途方返。大士将车乘分给那些没有车乘的国王们，送他们回去。那些国王们也与他互相问候，向大士行礼告别后，各自返回自己的国家。

Mahāsattopi nagaraṃ patvā indapatthanagaravāsīhi devanagaraṃ viya alaṅkatanagaraṃ pavisitvā mātāpitaro vanditvā madhurapaṭisanthāraṃ katvā mahātalaṃ abhiruhi. So dhammena rajjaṃ kārento cintesi – ‘‘rukkhadevatā mayhaṃ bahūpakārā, balikammalābhamassā karissāmī’’ti. So tassa nigrodhassa avidūre mahantaṃ taḷākaṃ kāretvā bahūni kulāni pesetvā [Pg.553] gāmaṃ nivesesi. Gāmo mahā ahosi asītimattaāpaṇasahassapaṭimaṇḍito. Tampi rukkhamūlaṃ sākhantato paṭṭhāya samatalaṃ kāretvā parikkhittavedikatoraṇadvārayuttaṃ akāsi, devatā abhippasīdi. Kammāsapādassa damitaṭṭhāne nivuṭṭhattā pana so gāmo kammāsadammanigamo nāma jāto. Tepi sabbe rājāno mahāsattassa ovāde ṭhatvā dānādīni puññāni katvā āyupariyosāne saggaṃ pūrayiṃsu.

大士也到达城市，进入了由因陀波陀那城(Indapatthana)居民装饰得如同天神之城般的城市，他礼拜父母，亲切问候后登上大殿。他以正法治国，心想：“树神对我有大恩，我应当为她献上供品。”于是他在那棵榕树不远处挖了一个大池塘，派遣许多家族去那里定居，建立村落。村落规模宏大，有八万家店铺作为装饰。他还将那棵树下从树根到树枝的范围平整，并建造了围栏、栏杆和门楼，树神非常欢喜。由于这个村落建在斑足王(Kammāsapāda)被调伏之处，因此得名为“斑足调伏镇”(Kammāsadammanigamo)。所有那些国王都遵循大士的教诲，行布施等福业，寿命终结后都往生天界。

Satthā imaṃ dhammadesanaṃ āharitvā saccāni pakāsetvā ‘‘na, bhikkhave, idānevāhaṃ aṅgulimālaṃ damemi, pubbepesa mayā damitoyevā’’ti vatvā jātakaṃ samodhānesi ‘‘tadā porisādo rājā aṅgulimālo ahosi, kāḷahatthi sāriputto, nandabrāhmaṇo ānando, rukkhadevatā kassapo, sakko anuruddho, sesarājāno buddhaparisā, mātāpitaro mahārājakulāni, sutasomarājā pana ahameva ahosi’’nti.

导师讲完此法，开示四谛后说道：“诸比丘，我并非只在今世调伏指鬘(Aṅgulimāla)，过去世我亦曾调伏他。”接着会通本生故事说：“当时，食人者波利萨陀王是今日的指鬘，黑象是舍利弗，难陀婆罗门是阿难，树神是迦叶，帝释(Sakka)是阿那律，其余诸王是佛陀的会众，父母是如今的大王族，而须陀苏摩王则是我自己。”

Mahāsutasomajātakavaṇṇanā pañcamā.

大须陀苏摩本生释义第五。

Jātakuddānaṃ –

本生总目——

Sumukho pana haṃsavaro ca mahā, sudhabhojaniko ca paro pavaro;

Sakuṇāladijādhipativhayano, sutasomavaruttamasavhayanoti.

妙面天鹅姿绰约，殊胜美食乐无涯。鸟中之王威名赫，须陀苏摩至尊夸。

Asītinipātavaṇṇanā niṭṭhitā.

八十集释义终。

Pañcamo bhāgo niṭṭhito.

第五品终。